Dejvid Suzuki Keti Vanderlinden

Eksperimenti i radionice za {koly u prirodi, ku}u i {kolu

ЕК OЛOШК ЕЗАНИМАЦИЈЕ

Poruka Dejvida Suzukija 5Uvod 7Zdravo, `ivo! 9

1. DA[AK SVE@EG VAZDUHA 10 Nevidqivi saputnik 12Izmerite vazduh 14Kako biqke proizvodekiseonik 16Detektori prqavog vazduha 18Letwe osve`ewe 20Ma|ioni~ar Big Eko predstavqa 22Dobri, stari zeleni{ 24Vru}e-hladno 26

2. KÔ MALO VODE NA DLANU 28Koliko je visoka ki{a? 30Dosta vi{e, kisele ki{e! 32Pre~i{}iva~ vode na solarnipogon 34Detektiv [tedi{i} u akciji 36Uvis, uvis i – ode! 38Kroz sito i re{eto 40Ne vredi plakati nad prosutimuqem 42Smuti pa operi 44

3. ZEMQANI QUDI 46Kuhiwsko wu{kalo 48Svet pod na{im nogama 50Stvori zemqu na brzaka 52Putovawe u podzemqe 54Migoqavi ba{tovani 56Kakvo |ubre! 58Bura u plehu 60

Korenkove nevoqe 62Ba{ta voli kompost kô ba{tovan kompot 64 [uma u tegli 66La`ni fosili 68Pravi vegetarijanski ~ili 70Superpasuq 72

4. GORI VATRA SAD U NAMA... 74Gimnastika biqaka 76Solarni greja~ za vodu 78Magi~na sve}a 80Lovci na zrake 82Put do sunca 84Veliki to~kovi 86Poslastica za reklamo`dere 88

5. NA[I PERNATI, KRZNATI I LISNATI PRIJATEQI 90

Sezona lova na bube 92I papir fin i drve}e na broju 94Doru~ak u srcu divqine 96Gde god na|e{ zgodno mesto, tu drvo posadi 98@ivotiwska joga 100Dobro ukoreweni 102Dnevnik jednog drveta 104Poka`i {ta voli{ 106Dome, slatki dome 108^ove~e, ne predaj se 110Presovano, otisnuto, od{tampano 112

^ija ku}a je najzelenija? 114Re~nik 116O piscu 119

Sadr`aj

ad sam bio mali, ~esto samodlazio na jedno ~arobno me -sto, na kome sam uvek otkri-

vao po ne{to novo i ~udesno. Bilaje to obli`wa mo~vara do koje samdola zio biciklom. Jednog dana, po -smatrao sam zadivqen kako oko po -vre|ene vrane grak}u i kru ̀ e wenedrugarice, poku {a vaju}i da joj po-mognu. Na tom mo~varnom me stu vi -|ao sam tvorove, rakune, ~a pqe, ajednom sam spazio i lisicu. ^estosam se ku}i vra}ao potpuno mokar,ali likuju}i, sa `abom u ruci, ilijajima da`devwaka, pijorom, ra~i -}ima i korwa~ama za moj akvarijum.

Ta mo~vara mi je hranila ma{tu,otkri vala svet nezamislive lepotei razno vrsnosti, tu se u meni ro -dila stra sna qubav prema prirodii do danas me nije napustila. Nijeni ~udo {to sam zavr{io kao bi-olog koji prou~ava gene tiku inse -kata. Ve}ina istra`iva~a koje samupoznao, postali su nau~nici jer sukao deca bili o~arani nekim delompri rode, zvezdama, lepti rima ilicve}em.

Danas, sve vi{e qudi `ivi u ve-likim gradovima. Jezerca, {ume,mo~vare, jaruge i potoci. nalik oni -ma u kojima sam proveo toliko de -~a~kih dana, sve se te`e pronalazei sve su nepristupa~niji. Mno go jelak{e surfovati Netom, igratiigri ce na ra~unaru ili obilaziti

tr`ne centre. Okru`eni smo qud-skim bi}ima i na{im spektaku-larnim otkri}ima poput ra~unara,video-rikordera, kola i avi ona.Lako se zaboravqa da smo biolo -{ka bi}a – ba{ kao i na{i ku}niqubimci, b a {ten sko cve}e i {arga -repe – i da su nam po trebni ~istvazduh, ~ista vo da, ~ista hrana i~ista energija da bismo bilizdravi.

Razmislite o svemu {to vasokru`uje kod ku}e i u {koli, ili oradnim mestima va{ih roditeqa.Zapitajte se oda kle dolaze deloviza ra~unar, struja, ode}a ili kwige.Plastika, staklo, struja, hrana, po -vr}e – sve dolazi iz zemqe. Zemqaje izvor koji svi koristimo, ba{kao i svaki deli} na{eg tela – mi -{i}e, krv, kosti i kosu. Nije ni~udo {to domoroci {irom svetazemqu nazivaju majkom.

Najboqi na~in da nau~ite ne{too sve tu koji vas okru`uje jeste da gane po sredno do`ivite. Radi}emo natome da za{titimo sve ono {to vo -limo i u~i}emo da volimo stvari skojima smo ostvarili vezu. U ovojkwizi opisane su aktivnosti koje}e vam pomo}i da vidite i do ̀ i -vite svet na druga~iji na~in, tako{to }ete ostva riti vezu s priro -dom i podsetiti se da ste i samideca zemqe.

Poruka Dejvida Suzukija

K

5

7

wigu smo nazvali „Eko lo {kezanimacije” da bi ~itaocuodmah bilo jasno da se za -

nim qive aktivnosti koje mu pre -dla`emo ti~u ekologije, tj. nauke oza{titi `i votne sredine. (Na sta -rogr~kom „eko” zna~i ku}a, dom,prebiva li{te a „logos” nauka. Otu -da ime ekologija.) Sve zabavneaktivnosti osmi{qene su s jednimciqem: da boqe razu memo svojeokru`ewe i da, kad god je to mo gu -}e, popravimo odnos pre ma dru gim`ivim bi}ima i na{em za jedni~ komokru ̀ ewu.

Veoma je va`no shvatiti da susve stva ri na planeti Zemqi po ve -zane. Na u~ni ci su utvrdili da jeZemqa ̀ iva i zdrava upravo zahva -quju}i tome {to je sve na woj uharmoniji. To zna~i da vazduh, vo -da, zemqi{te, sun~eva energija ivelika porodica biqa ka i `i -votiwa na Zemqi moraju da radezajedno, kao tim.

Kakve to ima veze s vama? Pa,~ovek je `ivotiwa – qudska `ivo -tiwa tako da ste i vi deo tima. Dabi `iveo, ~oveku je po trebno daudi{e ~ist vazduh, da pije sve ̀ uvodu, da mu u plodnoj zemqi rastehrana. Sun~eva toplota je potrebnakao gorivo za svemirski brod zvanplaneta Zemqa. Potreban je biodi-verzitet, tj. mi lioni raznih vrstabiqaka i `ivotiwa koji `ive umnogo razli~itih stani{ta.

Verovatno vam se ~ini da su svete stvari negde daleko od vas. Ali,ma koliko vam to ~udno delovalo,sve one su i u vama. Udi{ete va zduh,propu{tate ga kroz svoje telo iizdi{ete ugqen-dioksid, gas kojibiqke udi{u. Pijete vodu a onda jevra}ate u okru`ewe preko tele snihizlu~evina, na primer znoja. Jedetehranu koja raste u zemqi, koju ki{azaliva a Sunce obasipa energijom.Sve te biqke i ̀ ivotiwe pre ~i{ }a - vaju vazduh, ~ine tlo plodnim, upi - jaju sun~evu energiju i predaju je~oveku. ^ovek ima vodu, vazduh ienergiju u svakoj }eliji svoga tela.

Dakle, vidite koliko je za nasqude va`no da odradimo svoj deoi da se pobrinemo da planeta Zem -qa bude zdrava. Na`alost, u po -sledwe vreme ne radimo ba{ kakotreba. Izgradili smo svet sve mir -skih {atlova, nebodera i ra~una ra,koji jeste uzbudqiv i ~aroban, aliprirodi nanosi ozbiqnu {te tu.Moramo da nau~imo kako da na |emoravno te`u izme |u na{e `eqe zanapret kom i imetkom i na{e po -trebe da sa~uvamo zdravu planetuza na{u ~u kunu~ad, kako bi i onamo gla da u`ivaju u woj.

Upoznajte ~udesni svet prirode,na{ veliki dom. Dok ga budeteistra`ivali rade}i oglede iz ovekwige, bavi}ete se vazduhom, vo -dom, zemqom, energijom, bi qkama i

Uvod

K

`ivotiwama. Neke radionice }evam pomo}i da razumete {ta su, ustvari, ovi elementi, kakva je wi-hova uloga i na koji su na~in pove-zani s ~ovekom. Neke aktivnosti }evam pokazati kako su pri rodna bo-gatstva o{te}ena i {ta se mo`euraditi da se {teta popravi. Neke}e vam dati ideje kako mo`ete dapomognete da Zemqa postane boqemesto za `ivot.

Imamo nekoliko saveta za vas.

Pro~itajte opis svake aktivnostido kraja pre nego {to po~nete, davas na pola puta ne bi do~ekalaneprijatna izne na|ewa. ^esto }etebiti u prilici da improvizujete jervam nedo staju odre |ene stavke izuputstva. Na pri mer, mo`ete danapravite levak tako {to }ete umo-tati debqi papir u oblik kupe.Tra`ite pomo} kad god vam jepotrebna i ukqu~ite svoje drugare.I, pre svega, do bro se zabavite!

8

Za{titite sebe

Neke radionice u ovoj kwizisadr`e savete koji }e vam pomo}ida izbegnete nezgode, na primer, dase ne pose~ete ili da ne zapaliteku}u. Da}emo vam i nekoliko jedno-stavnih saveta, {ta sve treba daimate na umu dok radite po uput-stvima iz kwige:

• Uvek pro~itajte opis radionicedo kraja pre nego {to po~nete daradite, da biste ta~no znali {ta}ete i kako raditi. Kad zapo~neteogled, dobro obratite pa`wu da nepropustite neki korak. Na taj na~in}ete vi{e nau~iti.

• Zatra`ite pomo} odraslih kadradite sa {ibicama, no`evima,{ilom ili ~eki}em i ekserima, iliako koristite {poret ili struju ubilo kom obliku.

• Kad ste napoqu, nikad ne gle-dajte direktno u Sunce. Nije zdravoza o~i.

• Nosite za{titne nao~ari da nepo vredite o~i kad razbijate kame -we ~eki }em ili radite ne{to drugo{to je opasno.

• Nemojte jesti ni isprobavatisastojke koje koristite u ogledima,osim ako se to izri~ito ne zahtevau uputstvu.

• Ne bi bilo lo{e da stavitegumene rukavice kad radite sazemqom. U woj ponekad ima {tet-nih bakterija.

• Obevezno operite ruke kadzavr{ite ogled.

Za{titite svet prirode

• Postupajte pa`qivo i s po{to-vawem prema svemu u prirodi: `i -votiwama, biqkama, zemqi{tu ivodi.

• Brinite o ̀ ivotiwama s kojimaradite. Budite ne`ni prema wimai pobrinite se da uvek imaju hranu,vodu i va z duh. Kad zavr{ite ekspe -riment, vra tite ih tamo gde ste ihna{li.

• Pitajte za dozvolu pre nego {touzmete biqke. Pazite da ne naru -{ite prostor oko wih.

• Kad god obavqate neki zadataku prirodi, potrudite se da {to jemawe mogu}e naru{ite to mesto.

• Kad god ste u prilici, reci -klirajte ili ponovo koristite ma-terijale koje ste ve} koristili uogledima, poput papira i vode.

9

Zdravo, `ivo!

10

azduh nam je u svakom tre -nutku neophodan za `ivot.Iako ne mo ̀ emo da ga vi -

dimo niti uhvatimo, on je svuda okonas i u nama, udi {emo ga i izdi -{emo. Vazduh se nalazi u svakojbiqci i ̀ i votiwi na svetu. Svi mirazmewujemo isti vazduh.

Pretpostavimo da sedite na podusa psom – vi udi{ete isti vazduh.Vi izdahnete atome (nevidqive de -li }e) vazduha, a Xeki udahne malotih istih atoma. Onda on izdahnete atome, a vi... Ukapirali ste, je l’da? Odjednom izraz „~ove kov najbo-qi prijateq” zvu~i druga~ije, zarne?

Dakle, {ta je vazduh?Vazduh je gas (nevi dqi vasmesa) koji se sa sto jiod 78 % azo ta,21 % kiseo - nika i 1 % ostalih ga -sova. Ki seonik jenaj va`ni ji gas zanas `ivo tiwe, jer gana{ organizam s a go -re va i zahvaqu ju}itome fun kci o ni{unaj va` nije stvari,na primer mozak.

Ugqen-dioksidje drugi gas kojiuvek imamo u sebi.Wega stva ramo sami. Kad na {e telovari hranu ili stvara mi{i}e, naprimer, kao spo redni proizvod

nastaje ugqen-dioksid. Po{to namnije potreban, izdi sa wem ga izba -cujemo u vazduh.

Sad dolazi najzanimqiviji deo.Biqke rade ta~no obrnutu stvar:one uzimaju ugqen-dioksid a ispu -{taju kiseo nik. Taj sistem davawa iuzimawa koristi i biq kama i `i -votiwama. Drve}e sa povr{ine odpola hektara (500 m2) mo`e da ispu -sti u vazduh oko 1900 kilogramakiseo nika go di{we.

Drve}e tako|e doprinosi pre -~i{}a vawu vazduha, tako {to upija{tetne supstance poput sumpor- - dioksida i ozona. (Ozon nam je ne -ophodan u vi{im slojevima atmo -

1. DA[AK SVE@EG VAZDUHA

V

11

sfere da bi nas za{titio od {tet-nih sun~evih ultraqubi~astih zra -ka, ali je u slojevima pri zemqiopasan jer o{te }uje }elije.) Me|u -tim, ponekad vazduh postane tolikozaga|en da drve}e i druge biqke neuspevaju da ga pre ~iste, pa ih za -ga|ewe o{te}uje ili ubija.

Vazduh zaga|uju fabrike, doma -}instva, automobili i ostala pre-vozna sredstva. Opa sne he mikalijekoje {aqu u vazduh pa daju na biq -ke, u vodu i na zemqi {te, a udi{uih qudi i sve druge `i votiwe uoko lini.

Dr`ave i preduze}a mogu da ura -de mnogo toga da vazduh bude ~i -stiji. Na primer, proizvedena jenova vrsta auto mo bila koje po kre -}e kombinacija elektri~ne energijei benzina. Ta „hibri dna” kola ispu -{taju mawe opa snih i {tetnih he -mikalija od obi ~nih automobila.

Pojedinci, porodice i dru{tvozajedno mogu mnogo toga da pro me -ne. Slede}i ogledi da}e vam neko-liko ideja.

PARK

12

Nevidqivi saputnik

Vazduh ne mo`ete da vidite, ali on postoji. Slede}a dvaeksperi menta pokaza}e vam koliko je vazduh stvaran.

– velika, providna staklenaili plasti~na ~inija

– ½ lista novinskog papira– ~ista ~a{a– par~e ~vrstog, lakog

kartona kvadratnog oblika ~ije su straniceoko 12 cm

1. Ovaj eksperiment }ete izvo -di ti u sudoperi ili ve}emla vabou. Spustite ~iniju u su -do peru i napunite je vodom.

2. Zgu`vajte novine i pogurajte ihna dno ~a{e. Okrenite ~a{uotvorom na dole i gurnite je pra -vo do dna ~inije. (Pre toga pro -verite da li je voda do voqnoduboka da pre krije ~a{u.) Izvu -cite ~a{u brzim pokretom. Da lise papir pokvasio? Po ku{ajte dapotopite ~a{u s otvorom nagore.[ta se sad de {ava?

^A[A VAZDUHA

Potrebno

Uputstvo

13

1. I ovaj ogled izvedite iznadsudopere. Sipajte vodu do po -lo vine ~a{e.

2. Pokvasite ivicu ~a{e prstomi sta vite karton~i} na vrh.

3. ^vrsto pritisnite karton naivi cu, da ne prolazi vazduh.Jednom ru kom nastavite da pri-tiskate karton uz rub ~a {e adrugom je okre nite na opako.Sad pa`qivo pome rite ruku skarto na. Da li je trik uspeo izprve? [ta bi se desilo kadbiste po stavili ~a{u uko so prenego {to skinete karton?

U ogledu „^a{a vazduha” voda nije napunila ~a{u jer je ~a{a ve} bilapuna ne~ega {to nije uspelo da iza|e iz we – vazduha. Ali kad spustite~a{u u vodu tako da wen otvor bude gore, vazduh vi{e nije zarobqen uzatvo renom pro storu, pa voda uleti unutra. U ogledu „Magi~ni karton” vodaje ostala u ~a{i jer je pritisak vazduha u sobi koji pritiska karton ve}iod pritiska vode koja na karton deluje sa suprotne strane.

MAGI^NI KARTON

[ta se de{ava?

14

Izmerite vazduh

Vazduh nije samo nevidqiva i neopipqiva stvar, ve} smesakoja ima i pritisak i masu. Probajte da izmerite malo vazduha.

Potrebno

– 2 balona– lepqiva traka– drveni metar ili {tap– par~e kanapa

1. Naduvajte balone da bu duiste veli~ine i zave ̀ iteim krajeve. Zale pite ba lo - ne za krajeve drvenogmetra.

Uputstvo

15

2. Zave`ite jedan kraj kanapa zasredinu metra. Drugi deo kanapazalepite za ivicu police ilistola, tako da {tap stoji ravno,kao klackalica. Ako ba loni ni -su u ravnote`i, pomerajte ka nap

po metru dok se ne poravnaju.Sad imate vagu s jednakim te`i -nama na oba kraja.

3. Probu{ite jedan balon. [ta sedesilo? Za{to?

[ta se de{ava?

Balon u kojem jo{ ima vazduha kre}e nadole jer je te`i od onoga izkojeg je iza{ao vazduh kad ste ga probu{ili. Te`ina vazduha zavisi i odtoplote. Topli vazduh je lak{i od hladnog vazduha. Mnogi doga|aji kojiuti~u na vremenske prilike, kao {to su formirawe i razbijawe oblaka,izazvani su podizawem toplog ili spu{tawem hladnog vazduha.

16

Kako biqke proizvode kiseonikSvi mi, svakog trena tokom `ivota, moramo da udi{emo ki -

seonik. Odakle dolazi kiseonik? Biqke ga „izdi{u” kroz li{}e.Mo`ete da vidite kako se to de{ava rade}i ovaj eksperiment.Postavite apa raturu u kuhiwsku sudoperu i vodite ra~una da se neisprqate i ne skvasite.

Potrebno Uputstvo

– velika providna, staklenaili plasti~na ~inija

– providna plasti~na ~a{a,sredwe veli~ine

– vodene biqke (na primer,so~ivica) iz ribwaka iliiz radwe koja prodajeopremu za akvarijume

1. Stavite ~iniju u sudoperu i na-punite je vodom.

2. Spustite plasti~nu ~a{u ukoso uvodu tako da se napuni vodom. Gu-rajte ~a{u sve dok joj otvor nebude potpuno pod vodom.

17

3. Dr`e}i otvor ~a{e potpuno podvo dom, izvrnite ~a{u tako da jojotvor bude nadole.

4. Pa`qivo ubacite vodene biqkepod ~a{u. Pazite da nimalo vo -de ne iza|e iz we.

5. Ako je ~inija slu~ajno prepuwe -na, odlijte malo vode da mo`eteda je prenesete a da ne prospetevodu. Izvadite je iz sudopere ipostavite na neko sun~ano me -sto. Ostavite je tamo sat-dva.[ta se de{ava?

6. Ostavi ~iniju da stoji tako jo{ne koliko sati. [ta sada vidite?

[ta se de{ava?

Jo{ ideja...

Najpre bi tebalo da vidite kakose u plasti~noj ~a{i uzdi`u me hu -ri}i kiseo nika. Kao i sve zelenebiqke, va{e vodene biqke stva ra jukiseonik kao deo procesa foto-sinteze (po gledajte eksperiment nastra ni 26). Kad ostavite ~iniju nasuncu du`e vreme, vide}ete kako sepri vrhu ~a{e stvaraju mali pro sto -ri ispuweni vazduhom. Ki se onik jeizgurao malo vode iz ~a{e.

Ubacite nekoliko kapi boje za kola~e u ~iniju s vodom – tako }ete boqevideti vodu.

Biqke br`e obavqaju fotosintezu na jakom svetlu. Uperite lampu na vo-dene biqke i posmatrajte kako se proces ubrzava.

34

Pre~i{}iva~ vode na solarni pogon

Ovaj ogled pokaza}e vam u malom kako voda kru`i u prirodi na~itavoj planeti Zemqi. Pre~i{}iva~ radi na istim principima nakojima se ostvaruje ciklus kru`ewa vode u prirodi – isparavawei kondenzacija, samo {to to radi u {erpi.

– voda– velika {erpa– ba{tenska zemqa– ~a{a za vodu ~ija je visina

mawa od visine {erpe– nekoliko ~istih kamen~i}a

(ili klikera)– plasti~na folija koja je {ira

od {erpe– lepqiva traka

1. Napravite blatwavu vodu tako{to }ete sipati oko 5 cm vode u{erpu, dodati malo zemqe izba{te i prome{ati.

2. Napravite pre~i{}iva~ tako {to}ete postaviti ~a{u uspravno usredinu {erpe. Ako se ~a{abude pomerala, uba cite neko-liko kamen~i}a ili kli kera uwu da je u~vrstite.

3. Pokvasite ivicu {erpe da bi se~vrsto zape~atila. Pre krijte jeplasti~nom folijom. Izravnajteje, ali nek bude la bava. (Mo`da}e vam biti po trebna mala po -

mo} odraslih.) Zalepite je sastrane lep qi vom trakom.

Potrebno Uputstvo

35

4. Stavite kamen~i} na sredinufo lije, direktno iznad ~a{e.Trebalo bi da se folija ulegne,ali da ne dodiruje ~a{u.

5. Va{ destilator je spreman. Sta -vite ga negde na sunce i ostavitega nekoliko sati. Posmatrajte{ta se de{ava.

Sun~eva toplota „tera” vodu da isparava, tj. pretvara je u vodenu paru.Para se uzdi`e, a na dnu se talo`i zemqa iz ba{te. Kad vodena paradodirne plasti~nu foliju, hladi se jer je vazduh oko we hladniji negovazduh unutra. (Plasti~na folija zadr`ava toplotu u {erpi na isti na~inna koji je u stakleniku zadr`ava krov.) Vodena para se kondenzu je i po -novo pretvara u te~nost koja se u ~a{u sliva poput ki{e. Sad imate „de-stilovanu” (pre~i{}enu) vodu.

[ta se de{ava?