ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

ВАСПИТАЧ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

КЊИГА ПРЕДМЕТА

ПРЕДМЕТИ ПРВЕ ГОДИНЕ

Табела 5.2. Спецификација предмета Студијски програм: васпитач Назив предмета: Српски језик Наставник (за предавања): Николић В. Видан Наставник/сарадник (за вежбе): Николић В. Видан, Спасић Љ. Јелена, Николић В. Милка Статус предмета: обавезни заједнички, I и II семестар Број ЕСПБ: 8 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање с фонетско-фонолошком и морфолошком структуром српскога језика; Систематизација теоријских основа фонетике, фонологије, морфологије и лексикологије; Упознавање с појавама у савременом српском језику – као неопходном основом да се побољша усмена и писмена језичка култура. Развијање способности говорне и писане комуникације; Упознавање с основним језичким универзалијама и назнакама општелингвистичког аспекта развоја појединих језичких појава у српском језику; Упознавање са синтаксичком структуром српскога књижевнога језика; Упознавање с правописним нормама српског књижевног језика; Примена нових синтаксичких учења у анализи сложене комуникативне реченице; Упознавање с појавама у савременом српском језику – као неопходном основом да се побољша усмена и писмена језичка култура. Развијање способности говорне и писане комуникације; Упознавање с основним језичким универзалијама и назнакама општелингвистичког аспекта развоја појединих језичких појава у српском језику. Исход предмета: Овладаваност основним законитостима фонетских, морфонолошких, морфолошких, творбених и лексичким феноменима у структури српскога књижевног језика; оспособљеност за препознавање најједноставнијих поступака језичких „проблема“; умење коришћења стечених знања у савладавању граматике српскога језика. Садржај предмет Теоријска настава Наставни план обухвата програм предавања и вежби. Предавања се састоје из следећих тематских целина: фонетика, морфологија, синтакса и правопис српскога језика. Основе садржаја су: увод, фонетика са основама фонологије и лексикологија, реченица, проста и сложена реченица, конгруенција, падежи, глаголски облици; писмо, велико слово, одвојено и састављено писање, гласовне промене, интерпункција, скраћенице. Практична настава На вежбама се континуирано консултује предвиђена литература, презентира и активно учествује у дискусијама; испуњавају се одређени индивидуални, групни или колективни задаци који су предуслов да би се лакше могао пратити одређени циклус курса/предавања. Литература 1. Бугарски, Ранко (1991), Увод у општу лингвистику, Завод за уџбенике, Београд. 2. Миновић, Миливоје (1987), Синтакса српскохрватског-хрватскосрпског књижевног језика,

Свјетлост, Сарајево. 3. Правопис српскога језика (2009), школско издање, приредили Митар Пешикан, Јован Јерковић,

Мато Пижурица, Матица српска и Завод за уџбенике, Нови Сад и Београд. 4. Станојчић, Живојин, Поповић, Љубомир (2004), Граматика српскога језика, Завод за уџбенике,

Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: монолошка, дијалошка, аналитичка метода, метода показивања (демонстрације)

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит 15 практична настава 20 усмени испит 15 колоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Социологија са социологијом образовања Наставник (за предавање): Шуваковић В. Урош Наставник/сарадник(за вежбе): Статус предмета: обавезни заједнички предмет I и II семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са основним проблемима науке и научног сазнања, најзначајнијим друштвеним појавама, односима и процесима, главним теоријским правцима у социологији, основним карактеристикама социолошког метода и најважнијим проблемима савремене социологије. У погледу дела предмета који се односи на социологију образовања циљ је да студенти стекну неопходна социолошка знања о образовању, да упознају теоријска схватања о друштвеној улози образовања, да разумеју друштвени контекст образовања и да развију социолошки приступ у разумевању економских, технолошких, социјалних, културних и других процеса у савременом друштву и њихов однос према образовању. Исход предмета: Студенти треба да поседују знања о друштву, друштвеним односима, делатностима, условима у којима се одвија живот људи, образовању и његовој улози у савременом глобализирајућем друштву знања, као и способности за коришћење тих знања у васпитно-образовном раду са младима. Садржај предмета Теоријска настава Садржај предмета чине следеће тематске целине: појам науке, научног закона и класификација наука; предмет и метод социологије, методика и техника емпиријских социолошких истраживања; велики теоријски правци у социологији; појам, типологија и социјална структура друштва, друштвено груписање, друштво и држава, друштво и породица, масовне комуникације, социјална стратификација и социјална мобилност, друштвени конфликти, култура, друштво и облици друштвене свести, основна обележја савременог човечанства. Садржај предмета који се односи специфично на социологију образовања: социологија образовања као посебна социологија, њен настанак и развој; теоријско-методолошки приступи у социологији образовања (и васпитања); социјализација омладине; место образовања у друштву (друштвена улога и значај образовања, образовање и друштвене неједнакости, образовање и друштвена искљученост); образовање (васпитање) и други облици друштвене свести; друштвене (цивилизацијске) промене и образовање и васпитање у друштву знања; глобализација и високошколско образовање. Литература а) Основна литература 1. Ивановић, С. (2011), Социологија образовања. Београд: Учитељски факултет 2. Марковић, Д. Ж. Голенкова, З. Т, Шуваковић, У. (2009), Социологија. Косовска Митровица:

Филозофски факултет Универзитета у Приштини. б) Шира литература 3. Ивковић, М., Димитријевић, С. (2010), Социологија образовања и васпитања. Врање: Аурора 4. Марковић, Д. Ж. (2004), Цивилизацијске промене и образовање. Лепосавић: Учитељски факултет. 5. Марковић, Д. Ж. (2008), Глобализација и високошколско образовање. Ниш: Универзитет у Нишу; Нови Пазар: Државни универзитет у Новом Пазару 6. Базић, Ј. (2012), Друштвени аспекти образовања. Београд: Институт за политичке студије. 7. Петровић, Ј. (2012), Огледи о образовању у Србији: поглед на скрајнута питања. Косовска Митровица: Филозофски факултет 8. Диркем, Е. (1981), Васпитање и социологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства 9. Узелац, М. (2009), Приче из Болоњске шуме. Вршац: Висока школа струковних студија за образовање васпитача. Доступно на: http://www.uzelac.eu/Knjige/20_MilanUzelac_Price_iz_Bolonjske_sume.pdf Број часова активне наставе Теоријска настава Практична настава Методе извођења наставе: предавања, групни рад, индивидуални рад, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и 20 Семинари-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Филозофија Наставник (за предавање): Ерић Д. Миломир Наставник/сарадник (за вежбе): Ерић Д. Миломир Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: 1) Упознавање студената са основним филозофским појмовима, проблемима, становиштима, историјским периодима и филозофским теоријама; 2) Упознавање са улогом и значајем филозофије за постављање темеља савремене науке, културе и цивилизације; 3) Оспособљавање студената за разумевање и аргументовано расправљање о различитим филозофским проблемима и становиштима, развијање културе дијалога; 4) Увођење студената у теме и проблеме најважнијих филозофских дисциплина: појам и хијерархија вредности, морално понашање и расуђивање, уметничко стварање и доживљавање, извори сазнања и границе сазнања; 5) Повезивање филозофско-теоријских увида са образовним и васпитним процесом. Исход предмета: Овладаност основним појмовима, проблемима, становиштима, историјским периодима и филозофским теоријама; изграђивање и заузимање ставова о најзначајнијим друштвеним питањима: полно, расно, национално, итд.; разумевање праваца развоја модерне и постмодерне мисли. Садржај предмета Теоријска настава Силабус чине курикулум или план и програм рада, циљеви и задаци назначеног курса/предмета, као и методе рада и обавезе студената. Наставни план обухвата број часова предавања и вежби, седмично (2+1). Наставни програм обухвата програм предавања и програм вежби. Оба програма односе се на основне филозофске проблеме, правце, становишта, теорије и историјске периоде. У овом курсу, студенти ће се упознати са основним проблемима и подручјима филозофских истраживања, а историјски приступ пружиће им могућност упознавања и упоређивања различитих филозофских становишта и праваца. Практична настава На семинарским вежбама студенти уз помоћ професора, али и самостално, анализирају и тумаче изворне филозофске текстове, расправљају о аргументима који су у тим текстовима изложени и на тај начин подижу властити ниво разумевања и аргументованог расправљања о филозофским проблемима. Литература 1. Савић, М., Цветковић, В., Цекић, Н. (2004), Филозофија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

2. Ђурић, Н. Милош, Историја хеленске етике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Шира литература: 1. Коларић, И. (2000), Филозофска хрестоматија, Учитељски факултет, Ужице. 2. Перовић, М. (1997), Историја филозофије, Катедра за филозофију Филозофског факултета, Нови Сад. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 1

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 10 Усмени испит 60 Колоквијум-и Семинар-и 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Општа педагогија Наставник (за предавања): Бојовић П. Жана Наставник/сарадник (за вежбе): Илић Ж. Марина Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II други семестар Број ЕСПБ: 7 Услов: нема Циљ предмета: Стицање оперативних и стваралачких педагошких знања која су у функцији развоја способности, вежбања и изграђивања радних навика студената. Исход предмета: Студенти разумеју и критички сагледавају најважније теоријске проблеме васпитања. Садржај предмета Теоријска настава Учитељ, одлике учитељског позива, улога учитеља, особине учитеља; Васпитање, појам, значај и појавни облици васпитања; настанак, развој и основне карактеристике васпитања; могућности и границе васпитања; васпитање и образовање као основне педагошке категорије и њихов међусобни однос; васпитање у функцији развоја човекове суштине и припремања човека за живот у друштвеној заједници; васпитање и друштво; васпитање и култура; Педагогија, од првих уопштавања васпитних искустава до педагошке науке; порекло и значење термина педагогија; настанак и развој педагошких идеја; конституисање педагошке науке (XIX век); предмет педагогије; педагошке категорије и појмови; основни епистемолошко-методолошки проблеми педагошке науке; Циљ и задаци васпитања, појам, функција и формулација циља васпитања; друштвено-историјска условљеност циља васпитања; детерминанте циља и задатака васпитања; конкретизација циља васпитања, Васпитање у функцији свестраног развоја личности, васпитна подручја и њихова међусобна повезаност; физичко васпитање; интелектуално васпитање; морално васпитање; естетско васпитање; еколошко васпитање; Основне карактеристике развоја личности, општа начела развоја; опште методе и средства васпитања; специфичности васпитног рада са ученицима млађег школског узраста; Систем образовања и васпитања, појам и класификација система, систем образовања, школски систем, организација и структура школских система у свету; тенденција развоја школских система; основни принципи система васпитања. Практична настава Анализа утисака студената са прве педагошке праксе; упоређивање различитих схватања учитеља; утврђивање листе пожељних и непожељних особина савременог учитеља; упоређивање и анализирање различитих теорија о људској природи; особине добро (пожељно, правилно, лепо) васпитаних људи; анализирање дефиниције васпитања помоћу понуђеног модела; анализирање различитих дефиниција појма педагогија и упоређивање различитих токова педагошке мисли; разматрање различитих схватања предмета педагогије; изналажење конкретних примера за општи и посебни истраживачки приступ; конкретизација циља васпитања; анализа позиције ученика у процесу васпитно-образовног рада; израда шеме: перспектива циљева и задатака школског васпитања; таксономија васпитно-образовних циљева; вежбе у циљу разумевања епистемолошко-методолошких проблема; како користити педагошку литературу; конкретизација задатака физичког, интелектуалног, моралног, радног и естетског васпитања; Анализа школских система развијених земаља света. Литература: 1. Група аутора (Влаховић, Б., Ђорђевић, Ј., и сар. ) (1995), Општа педагогија, Учитељски факултет, Београд, стр. 7-237. 2. Група аутора (2005), Педагошки практикум, Учитељски факултет у Београду и Учитељски факултет у Ужицу. 3. Трнавац, Н., Ђорђевић, Ј. (2010), Педагогија, Научна књига, Београд. Шира литература: 1. Ђорђевић, Ј., Поткоњак, Н. (1990), Педагогија, Научна књига, Београд. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, истраживачки рад, полемике, дебате, индивидуални рад и консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 писмени испит вежбе 15 усмени испит 50 колоквијум-и 30 ......

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Општа и развојна психологија Наставник (за предавања): Радомировић Б. Војко Наставник/сарадник (за вежбе): Радомировић Б. Војко Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 8 Услов: нема Циљ предмета: Општи циљ је да се студенти уведу у област основних психолошких појмова и психичких процеса. Такође је циљ да упознају и разумеју основне методолошке приступе у проучавању личности као и стицање увида у основне психолошке оријентације. Циљ је да се студентима укаже на природу дечијег развоја, на чиниоце које утичу на развој, на емоционалне и социјалне потребе деце, на њихове могућности и способности (социјалне, емоционалне, интелектуалне и језичке). Стечена сазнања студентима треба да послуже као основа за организовање развојно добро примерене активности (у школи) које једино као такве имају подстицајно дејство на дечји развој. Исход предмета: Нивои знања: на крају курса студенти ће: схватати улогу коју психологија има у систему образовања учитеља; разумети основне стратегије истраживања у психологији; овладати основним знањима о психичким процесима; познавати основне концепте у проучавању личности; познавати специфичну разлику између развојних и неразвојних промена; познавати основе периодизације; овладати основним знањима о сазнајном, језичком, емоционалном и социјалном развоју детета; Ниво вештина: показати умеће израде и примене појединих техника за прикупљање података; препознавати и идентификовати основне законитости психофизичког развоја; моћи да уоче и идентификују у неспоредном дечјем понашању показатеље сазнајног, језичког, емоционалног и социјалног развоја. Садржај предмета Теоријска настава Психологија као наука; методе и технике истраживања; органски основни психичког живота и развитак психичког живота; основна сазнања о психичким процесима; личност; основни појмови развојне психологије; теорије психичког развоја; периодизација психичког развоја; рани развој: телесни, моторички; сазнајни развој, интелигенција и дечје активности; емоционални, социјални и морални развој. Практична настава Технике испитивања и дијагностификовање дечјег развоја; преглед теорија психичког развоја (компаративна анализа); утврђивање и описивање показатеља физичког, психомоторног развоја, развоја говора, емоционалног, сазнајног и моралног развоја деце на почетку школовања. Литература 1. Брковић, А. (2011), Развојна психологија, Чачак: Регионални центар за професионални развој

запослених у образовању, стр. 205-310. 2. Ивић, И. и сар. (1989), Приручник за вежбе из развојне психологије, Београд: Савез друштава

психолога. 3. Нешић, Б., Радомировић, В. (2000), Основи развојне психологије, Јагодина: Учитељски факултет,

1-177, 277-318. 4. Радомировић, В. (2005), Практикум за развојну и педагошку психологију, Ужице: Учитељски

факултет. 5. Радомировић, В. (2003), Психологија, Нови Пазар: Универзитет у Новом Пазару. Шира литература: 6. Ивић, И. и сар.: Развој и мерење интелигенције, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1976. 7. Смиљанић, В. и Толичич, И.: Дечија психологија, Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент; кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи); консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 15 Писмени испит 15 Активност у току вежби 25 Усмени испит 15 Колоквијум-и 30 Семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Информатика Наставник (за предавања): Ранђић С. Синиша Наставник/сарадник (за вежбе): Арсовић Б. Бранка Статус предмета: обавезни заједнички предмет, III и IV семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: нема Циљ предмета: Кроз овај курс студенти ће развити информатичку свесност и писменост, која ће им користити у будућем позиву. Циљ је усвајање и савлађивање основних информатичких појмова, као и стицање искуства у раду са одређеним софтверским алатима. Циљ је да студенти стекну основна знања из најчешће коришћених софтверских алата, као и да разумеју њихову примену у контексту образовања. Циљ је оспособљавање ученика за самостални рад на рачунару, а у контексту примене рачунара у образовању. Исход предмета: На крају курса студенти ће: разумети и знати архитектуру рачунара и принцип рада рачунара; познавати историјски развој информатичко-рачунарске технологије и софтверско-програмске подршке; познавати могућности примене рачунара у карактеристичним захтевима њиховог позива и биће у могућности да исте практично користе у будућем позиву; стећи ће практично знање рада у оперативнoм систему Windows; знаће да самостално врше обраду текста и припрему за штампу у MS Word-у; знаће да врше обраду табеларних података и да врше унакрсна израчунавања у MS Excel-у, као и да креирају табеле у истој апликацији; знаће да креирају мултимедијалне презентације и други материјал у MS PowerPoint-у; стећи ће знања и умећа рада у web окружењу, умеће претраживања интернета за одређеним подацима, као и коришћења бројних web сервиса (на првом месту mail-а); знаће да креирају материјал погодан за објављивање на вебу; усвојиће навику коришћења информатичко-технолошких средстава у свакодневном раду и учењу, која ће се касније пренети на посао и наставну активност. Садржај предметa Теоријска настава Наставни план обухвата програм предавања и вежби из информатике. Модул предавања обухвата следеће тематске целине: Упознавање са основним информатичким и рачунарским појмовима; Упознавање са основним елементима рада на рачунару; Упознавање са могућностима примене информатике у другим областима; Упознавање са могућностима примене информатике у настави у основној школи; Трендови у развоју и примени информатике Практична настава Током обавезне праксе, коју студенти похађају током школске године, предочено им је да размотре и уоче ситуације у којима би могли користити и применити практична знања која су стекли кроз наставу Информатике. Литература 1. Арсовић, Бранка (2010), Софтверски алати у настави, Учитељски факултет, Ужице. 2. Арсовић, Бранка (2006), Информатика за учитеље и васпитаче, Учитељски факултет, Ужице. 3. Арсовић, Бранка (2008), Интернет – брзо и лако, без тајни, Учитељски факултет, Ужице. 4. Ранђић, Синиша, Радојичић, Мирослав (2001), Основи компјутерске технологије, Виша

техничка школа за индустријски менаџмент, Крушевац. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе Настава се одвија путем предавања и лабораторијских вежби у зимском и летњем семестру. У оба семестра се једном недељно изводе 2 (два) часа предавања и 1 (један) час лабораторијских вежби. Начин рада на предавањима и вежбама је интерактиван. Од метода наставе/учења се користе: предавање, кооперативни рад наставника и студената, а на вежбама и рад у паровима и мањим групама, као и радионичарски рад по групама. На вежбама је нагласак на самом практиковању самосталног рада студената на рачунару.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 практични део 14 практична настава 5 усмени испит 46 колоквијум-и (1 и 2) 30 ...... семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Вокално-инструментална настава Наставник (за предавања): Судзиловски М. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Судзиловски М. Данијела, Ћалић Р. Маја Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ образовно-васпитног рада у оквиру Вокално-инструменталне наставе односи се на захтеве које будући учитељи треба да стичу, усвајају и поседују. Ту се поразумевају знања, способности, вештине, вољне активности, естетски и етички квалитети који су неопходни за успешну реализацију наставних садржаја из Музичке културе у млађим разредима основне школе. Исход предмета: Кроз овај предмет будући учитељи су оспособљени за реализацију наставе Музичке културе и упознати са елементима који чине садржај наставе у стручној, естетској и етичкој сфери. Музику треба да познају, воле, певају и свирају, стварају и слушају. Ови исходи захтевају неопходне основе из: теорије музике, интонације, музичких облика, познавања инструмената, хармоније, историје музике и свирања на одабраном инструменту. Садржај предмета Теоријска настава Основи музичке писмености или Теорија музике садржи елементе музичке писмености. Студенти се упознају и стичу знања о теоретским садржајима који су неопходни за музичко описмењавање, односно за читање и певање нотног записа. Кроз Музичке облике студенти се упознају са естетским законима и принципима обликовања мањих и већих музичких целина. Област Познавање инструмената упознаје студенте са поделом, изгледом, бојом и применом инструмената у музичким делима који су присутни у садржајима за слушање музике. У оквиру ове тематске целине студенти се упознају и са инструментима дечјег инструментарија. Уз помоћ Науке о хармонији студенти упознају основна правила хармонизације. Кроз Историју музике студенти се упознају са композиторима који су присутни у музичким садржајима за реализацију активности, првенствено у оквиру слушања музике. Практична настава Свирање на одабраном инструменту, репродуковање ритамских вежби, певање песмица солмизацијом и текстом, читање парлата Литература 1. Ивановић, Н. (2006), Орфејево путовање, уџбеник за III разред основне школе, Едука,

Београд. 2. Стојановић, Г. (2004), Музичка култура за трећи и четврти разред основне школе, Завод за

уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Судзиловски, Д., Терзић, Е. (2008), Вокално-инструментална настава, Учитељски факултет,

Ужице. 4. Тајчевић, М. (1969), Основе музичке писмености, VIII издање, Просвета, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+2

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 34 Усмени испит 30 Колоквијум-и 26 Семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Страни језик (Енглески језик 1) Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Љубичић М. Гордана Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са новом лексиком неопходном у коришћењу стручне литературе на енглеском језику; утврђивање код студената граматичких структура својствених говорној и писаној комуникацији са посебним освртом на конверзацију у говорним ситуацијама: упознавање, разговор у одељењу, разговор са вршњацима, разговор и преписка путем писане речи; развијање код студената брзине и разумевања стручног текста са оспособљавањем употребе свих врста стручних речника са енглеског на српски и обрнуто; развијање код студената способности анализе текста; развијање код студената прецизног и концизног изражавања. Посебна пажња посвећује се комуникацији на енглеском језику путем нових информационих технологија. Исход предмета: Овладавање стручном терминологијом и оспособљавање студената за коришћење стручне литературе и комуникације на страном језику. Посебан акценат ставити на упознавање студената са коришћењем основних информација путем интернета. Оспособљавање студената за коришћење стручне литературе при изради дипломских радова, упознавање и разумевање стручних термина у литератури, праћење и разумевање штампе на енглеском језику, стручну коресподенцију. Оспособљавање за усмену комуникацију са вршњацима из других земаља, као и за рад са децом млађег узраста. Садржај предметa Практична настава Наставни план се обавља кроз вежбе. Вежбе се састоје из две тематске целине које се прожимају. Једна целина се односи на текстове у складу са одговарајућим смером. Кроз текстове студенти ће се упознати са новом лексиком у оквиру њиховог образовања из области: педагогије, психологије и методика наставе различитих предмета. Упознаће се и са новим говорним ситуацијама у складу са одговарајућим узрастом деце са којима ће радити. Нагласак је на развијању говорне компетенције студената и на њиховом оспособљавању да самостално преводе са једног језика на други. Друга целина је обнављање граматичких партија (слагање времена, пасив, кондиционали, партиципи, герунд, множина именица, деривација именица у енглеском језику, врсте и подела придева) неопходних за савладавање читања и разумевања текста, као и за разумевање нових говорних ситуација. Литература 1. Љубичић, Г. (2006), Енглески језик за студенте учитељског факултета, Учитељски факултет,

Ужице. 2. Љубичић, Г. (2011), English Grammar Practice Exercises, Учитељски факултет, Ужице. 3. Oxford Advanced Dictionary (2007), Oxford Press, Oxford. 4. Поповић, Љ., Мирић, В. (1999), Граматика енглеског језика са вежбањима, Завет, Београд. 5. Thomson, A. J., Martinet, A. V. (1986), A Practical English Grammar, Oxford University Press,. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0+0 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: монолошко-дијалошка метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава усмени испит 30 колоквијум-и 50 ...... семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Страни језик (Руски језик 1) Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Терзић В. Светлана Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са начином овладавања технике читања са посебним освртом на разликовање тврдих и меких сугласника као и читањем самогласника: я, ю, е, ё, ы; Упознавање студената са новом лексиком неопходном у коришћењу стручне литературе на руском језику; Утврђивање код студената граматичких структура својствених говорној и писаној комуникацији са посебним освртом на конверзацију у говорним ситуацијама: упознавање; разговор у одељењу; разговор са вршњацима; разговор и преписка путем писане речи; Развијање код студената брзине и разумевања стручног текста са оспособљавањем употребе свих врста стручних речника са руског на српски и обратно; Развијање код студената анализе текста; Развијање код студената прецизног и концизног изражавања. Исход предмета: Овладаност стручном терминологијом и оспособљеност студената за коришћење стручне литературе и комуникације на страном језику. Студенти се користе основним информацијама путем интернета. Оспособљеност студената за коришћење стручне литературе при изради дипломских радова. Садржај предмета Практична настава Наставни план се обавља кроз вежбе. Вежбе се састоје из две тематске целине које се прожимају. Једна целина се односи на текстове у складу са одговарајућим смером (учитељ или васпитач). Кроз текстове студенти ће се упознати са новом лексиком у оквиру њиховог образовања из области: педагогије, психологије и методике наставе различитих предмета. Упознаће се и са новим говорним ситуацијама у складу са одговарајућим узрастом деце са којима ће радити. Друга целина је фонетика и граматика која је неопходна за савладавање читања и разумевања текста, тако и за разумевање нових говорних ситуација. Из фонетике посебна пажња се посвећује правилном изговору меких сугласника и изговора самогласника који садрже јоту. Из граматике се обрађују: типови именица, компарација придева, бројеви, глаголи кретања, заповедни начин, глаголски прилози и глаголски придеви. Литература 1. Маројевић, Радмило (1983), Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 2. Пејовић, Наташа (1994), Зборник текстова и вежби из руског језика за студенте учитељског

факултета, Ужице. 3. Пипер, Предраг (2005), Граматика руског језика, Завет, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0+0 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: монолошко-дијалошка метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 50 Семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Грађанско васпитање Наставник (за предавање): Златић Ђ. Лидија Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички, I семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: нема Циљ предмета: Усвајање знања и вештина којима ће се подстицати ученике на сазнања о себи и другима; подстицање ученика да постану активни учесници у процесу образовања и васпитања; усвајање знања и вештина за подстицање групног рада и сарадње код ученика са вршњацима и одраслима; развијање вештина да се код будућих ученика развије свест о потреби уважавања различитости и особености; уочавање и сагледавање начина превазилажења стереотипа везаних за пол. узраст, изглед; оспособљавање ученика за ненасилно решавање сукоба; усвајање знања и вештина којима ће се ученици оспособити да разумеју неопходност правила која регулишу живот у заједници, као и њихово активно и конструктивно мењање у сагласности са потребама; усвајање знања и вештина за подстицање ученика за активну партиципацију у животу школе а да партиципација буде заснована на унутрашњој, позитивној мотивацији, а не на принуди и послушности засноване на страху; развијање знања и вештина који ће омогућити развој моралног расуђивања и неговање људских вредности код ученика; оспособљавање студента да упознају и уважавају дечија права и да буду способни да подстичу ученике за активно учествовање у њиховом остваривању; усвајање знања и вештина којима ће се развијати еколошка свест код ученика Исходи предмета: Студент зна да води психолошке радионице које могу помоћи деци да успоставе емоционалну стабилност; развио је оптималне стратегије за превазилажење непријатних психичких стања; унапредио је вештине самоизражавања и вештине комуникације којима може да подстиче самопоштовање код ученика; студент зна да наведе и обjашњава основне принципе подстицања кооперативног рада у групи и широј заједници; практикује демократско вођство и уме да развије осећање припадања код ученика; уме вешто и прецизно да поставља подстицајна питања којима може да наведе децу да сагледају ситуацију из друге перспективе; уме да постави социокогнитивни конфликт у циљу реструктуирања мишљења и ставова ученика; уме да подстиче ученика да испробају ново да би учили на грешкама; уме да упозна ученике са дечијим правима. Садржај предмета Теоријска настава Подстицање развоја сазнања о себи, сопственим осећањима, свести о личном идентитету и особености, самопоштовања и самопоуздања. Изражавање и комуникација осећања. Учење видова самопотврђивања без агресивности и уз уважавање других. Подстицање групног рада, сарадње са вршњацима и одраслима; Препознавање стереотипа, последица стереотипа, начини превазилажења стереотипа; Развијање појма пријатељство и моралног расуђивања; Појединац у заједници, правила која регулишу живот у заједници, права и одговорности; договарање. Заштита од насиља, ненасилно решавање сукоба. Развијање базичних комуникационих способности, пре свега вербалне и невербалне комуникације, вештина ненасилне комуникације. Развијање моралног расуђивања; Дечија права. Појам демократског вођства и демократске акције. Развијање еколошке свести. Други облици наставе (искуствено учење). Студијски истраживачки рад (анализе случајева). Литература 1. Белами, Д. (2004), 101 начин да спасемо земљу, Одисеја. 2. Група аутора (2005), Приручник за учитеље, Грађанско васпитање 3 и 4. – сазнање о себи и другима. 3. Игњатовић, С. Н. (2002), Приручник за учитеље, Грађанско васпитање 2 – сазнање о себи и другима. 4. Игњатовић, С. Н (1993), Чувари осмеха, Креативни центар, Београд. 5. Ршумовић, Љ. (1995), Буквар дечијих права. Шира литература: 1. Група аутора (1986), Процес социјализације код деце, Завод за уџбенике. 2. Розенберг, М. (2002), Језик саосећања, Завод за уџбенике, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: реализација предавања по моделу интерактивне наставе (наставне методе: популарно предавање, дискусија, методе практичног рада, радионице, одигравање- игра улога, симулирање доношења одлука, симулирање међукултурних односа; драматизација); активирани облици учења: вербално смисаоно рецептивно, учење открићем, кооперативно учење, практично учење.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 усмени испит 40 практична настава/вежбе 20 семинарски рад 30

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Логика Наставник (за предавање): Ерић Д. Миломир Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, II семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са најважнијим проблемима логике, филозофије науке и научне методологије; упознавање студената са значајем логике и рационалног тумачења света као претпоставке савремене науке и цивилизације; упознавање студената са различитим врстама аргументације и границама њихове примене; развијање код студената способности аргументованог и критичког мишљења. Исход предмета: Овладаност методама рационалне аргументације, формиран рационалан однос према стварности, развијена способност критичког мишљења, развијена култура дијалога. Садржај предмета Теоријска настава Предавања се односе на основне проблеме логике и елементе мишљења, као што су појам, суд, закључак, доказ и грешке у закључивању. Студенти се припремају за практичну примену основних логичких операција и методолошких сазнања, као што су: односи између појмова, проблеми дефинисања појмова, врсте и односи судова, врсте закључивања, правилни и неправилни поступци закључивања, проблеми научних метода, проблеми научне аргументације и сл. Мањо део наставе се односи на елементе филозофије науке и научне методологије, као што су појам научне теорије и хипотезе, појам научног објашњења и научног закона, појам научне методе и појам и теорије истине. Литература 1. Марковић, М. (2004), Логика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Петровић, Г. (2007), Логика, Завод за уџбенике, Београд. Шира литература: 3. Аристотел (1970), Органон, Култура, Београд. 4. Коен, М., Нејгел, Е. (2006), Увод у логику и научни метод, Јасен, Београд. 5. Кун, Т. (1986), Структура научних револуција, Нолит. 6. Новаковић, С. (1984), Хипотезе и научно сазнање, Нолит, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава:0 Методе извођења наставе: монолошки и дијалошки метод, метод текстуалне анализе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 20 писмени испит практична настава усмени испит 60 колоквијум-и есеј семинар-и 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Масовне комуникације Наставник (за предавање): Ерић Д. Миломир Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, I семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: 1) Упознавање студената са основним појмовима, проблемима, методама и врстама комуникације; 2) Упознавање са значењем и значајем комуникологије и масмедиологије као темељне претпоставке савремене културе и цивилизације; 3) Развој комуникационих способности и оспособљавање студената за различите врсте комуницирања, посредством разних средстава комуникације; 4) Увођење студената у проблематику манипулације и (зло)употребе медија; 5) Примена етичких и естетичких категорија на валоризацију масмедија, итд. Исход предмета: Овладаност основним појмовима, проблемима и становиштима комуникологије; изграђен позитиван став о најзначајнијим друштвеним питањима, итд.; разумевање праваца развоја савременог друштва као и начина функционисања и деловања медија масовних комуникација. Садржај предмета Теоријска настава Силабус чине курикулум или план и програм рада, циљеви и задаци назначеног курса/предмета, као и методе рада и обавезе студената. Наставни план обухвата број часова предавања: седмично (2). Наставни програм обухвата програм предавања, која се односе на основне комуниколошке појмове, методе, технике и проблеме. У овом курсу, студенти ће се упознати са основним појмовима и проблемима комуникологије, врстама и средствима комуникације – као и методама рецепције и креације, посредством mass media. Увођење у комуникологију. Логичко–семиолошко заснивање комуникологије. Феноменологија масовних комуникација. Појам и врсте штампаних медија. Радио и аудитивна средства маскомуникација. Филм као медиј мас–комуникација. Визуелна средства маскомуникација. Утицаји, манипулација и (зло)употреба медија. Појам, структура и врсте вести (шта, ко, где, када, како и зашто). Јавност, маркетинг, пропаганда и публицитет. Едукативна функција mass media. Литература 1. Гоне, Ж. (1998), Образовање и медији, CLIO. 2. Лоример, Р. (1998), Масовне комуникације-компаративни увод, CLIO. 3. Маклуан, М. (1973), Гутембергова галаксија, Београд: Нолит. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: у извођењу наставе користе се монолошка и дијалошка метода, затим метода анализе различитих медијских садржаја.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 60 Колоквијум-и Семинар-и 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Дечји музички инструменти Наставник(за предавање): Судзиловски М. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, I семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Основни циљ овог изборног предмета односи се на способност примене дечјих музичких инструмената на занимањима и активностима у предшколским установама. Допунски циљеви произилазе из основног и односе се на знања о могућностима дечјих инструмената и могућностима деце одређеног узраста, на способност аранжирања музичких садржаја и креативних извођења. Исход предмета: Будући васпитач треба да зна: музичке могућности инструмената, извођачке могућности деце, аранжирање песмица, начине увежбавања са децом, израду музичких инструмената, организацију и примену музичког кутка и какав се доживљај постиже овим садржајима. Садржај предмета Теоријска настава Садржаји из области музичког стваралаштва, који се односи на област свирање на дечјим музичким инструментима, будућим васпитачима омогућава стицање додатних знања и вештина: упознавање са врстом и поделом инструмената уопште и врстом и поделом дечјих инструмената, свирање на дечјим музичким инструментима, поступци код избора инструмената, мерила приликом стварања аранжмана, израда дечјих инструмената, организовање и садржај музичког кутка. На активностима израда аранжмана, групно музицирање, израда инструмената. Литература 1. Бомон, Емилија и Пимон, Марија Рената (1999), Твоја прва књига о музици, Мали принц, Нови

Сад. 2. Воглар, Мира (1981), Како музику приближити деци, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: метода усменог излагања, демонстрације, практичних радова

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 30 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Филозофија религије Наставник (за предавања): Ерић Д. Миломир Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, II семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: 1) Упознавање студената са основним појмовима и проблемима митологије и религије; 2) Упознавање са значењем и значајем религије (нар. великих светских монотеистичких религија), као темељне претпоставке људске историје, културе и цивилизације; 3) Однос вере и морала, оспособљавање студената за толерантан, културан и цивилизован однос према људима разних вероисповести; 4) Увођење студената у проблематику ремитологизације, манипулације и (зло)употребе вере; 5) Едукација студената за праћење процеса клерикализације и секуларизације религије у савременим условима; 6) Примена етичких и естетичких категорија на валоризацију богослужења, верских секти, итд. 7) Указивање на утицај који религијске вредности врше на образовно-васпитни процес као и на његову зависност од религијског и културног контекста. Исход предмета: Овладаност основним појмовима, проблемима, становиштима, историјским периодима и теоријама филозофије религије; изграђивање и заузимање ставова о најзначајнијим друштвеним питањима, развијање духа толеранције према различитим религијама и културама; разумевање праваца развоја модерне и постмодерне мисли. Садржај предмета Теоријска настава Теоријска настава се реализује према програму кроз предавања. Наставни програм се односи на основне појмове и проблеме филозофије, социологије и психологије религије. У овом курсу, студенти ће се упознати са основним појмовима и проблемима из митологије, историје религије, теологије и религијске културе разматране с филозофског становишта. Литература 1. Елијаде, М. (1996), Водич кроз светске религије, Београд, Народна књига/Алфа. 2. Крешић, А. (2006), Филозофија религије, Филип Вишњић. 3. Павићевић, В. (1980), Социологија религије (са елементима филозофије религије), Београд, БИГЗ. 4. Шушњић, Ђ. (1998), Религија I–II; Београд: Чигоја штампа. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: у извођењу наставе користе се монолошка и дијалошка метода, затим метода текстуалне анализе. У темама које то дозвољавају користе се мултимедијални садржаји.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 60 Колоквијум-и Семинар-и 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Драмске игре за децу Наставник (за предавања): Поповић Ј. Бранко Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, II семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Основни циљ овог изборног предмета односи се на способности примене позоришних средстава као облика игре код деце ради свеобухватнијег развоја личности детета. Допунски циљеви подразумевају и развијање способности васпитача да препозна таленат код деце и развија га и на тај начин утиче на даље образовање детета. Задаци се односе на стицање разноврсних знања, јер се овај предмет прожима и са другим уметностима шти га чини синкретичким, а подразумева се и примена тих знања ради припреме и извођења дечијих драмских игара. Исход предмета: Будући васпитачи треба да познају историјски развој луткарства, врсте лутака и начин припреме луткарске представе. Васпитач је обучен за рад са лутком и познаје драмску литературу и могућност обраде драмског и прозног дела за потребе луткарске представе Садржај предмета Теоријска настава Садржајима из области драмских игара за децу, који се односи на стицање додатних и веома важних знања и вештина за будуће васпитаче, омогућава им се лакша комуникација са децом али и развијање менталних способности код деце, а нарочито развијање опште културе и упознавање са светом маште као предусловом постизања било каквог успеха у животу. Наставни план обухвата програм предавања и вежби у току једног часа и подразумева посете позоришту, а нарочито манифестацијама у којима учествују деца. Наставно градиво, које предвиђа програм састоји се из више тематских целина, а то су: Деца на путу уметности; Природа дечјег стваралаштва; Функција слика у васпитању; Деца као драмски извођачи; Деца пред позоришном представом; Особености драматургије за децу; Уметничка и васпитна структура луткарске представе. Литература 1. Бокшан-Танурџић, Зора (2007), Од игре до позорнице, Креативни центар, Београд. 2. Драмске игре за децу, фотокопирана скрипта. 3. Ладика, Звездана (1970), Дијете и сценска умјетност, Школска књига, Загреб. 4. Мисаиловић, Миленко (1991), Дете и позоришна уметност, Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд. 5. Покривка, Власта (1978), Дијете и сценска лутка, Школска књига, Загреб. 6. Поповић, Бранко (2008), Од игре до драмске игре, Зборник радова, бр. 9, Учитељски факултет,

Ужице. 7. Чакић-Симић, Наташа (2007), Белешке луткарског помоћника, приручник за луткарство,

Креативни центар, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: усмено излагање; демонстрације филмске пројекције

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 15 Писмени испит Групни рад 15 Усмени испит 30 Колоквијум-и 30 Семинар-и Остало (одлазак у позориште) 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Хор и оркестар 1 Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Ивановић К. Марија Статус предмета: изборни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ хорског певања и оркестра је да се код будућих учитеља/васпитача развија смисао за колективно музицирање – певање и свирање у оквиру заједничких музичко-васпитних облика рада. Помоћу хорског певања се развијају слух, осећај за ритам, шири дијапазон гласа и учвршћује интонација. Будући учитељи/васпитачи треба да се упознају и науче да негују и развијају гласовни апарат, као најлепши инструмент, и да своја знања употребе у раду са децом на часовима музичке културе, као и на хору. Исход предмета: Оспособљеност студента за самосталан рад са вокалним и инструменталним ансамблом што подразумева одабир одговарајуће литературе, рад са ансамблом, владање основним техникама дириговања и конципирање и организацију јавног наступа. Садржај предмета Теоријска настава Хор као предмет треба да упозна студенте са основама вокалне технике, хорском литературом, са могућностима дечијих гласова са којима ће будући студенти радити на часовима музичке културе. Садржај рада на хорским пробама ће бити у складу са могућностима студената кроз елементе интерпретације: техника дисања, образовање тона, дикција, ритмика, метрика, темпо и агогика, динамика, артикулација и фразирање. Радиће се композиције за мешовити хор различитих епоха и карактера, као и пригодне композиције. Садржај оркестра као предмета се односи на стицање основних знања о музичким инструментима, начину извођења, развијање разумевања и брзине читања нотног текста у циљу бољег владања инструментом. Уз упознавање са литературом радиће се на елементима интерпретације: ритмици, метрици, темпу и агогици, динамици, артикулацији и фразирању. Практична настава Хорске композиције различитих епохе за трогласни и четворогласни хор; композиције за оркестар – ансамбл. Литература 1. Ивановић, Мирјана, Здјелар, Невенка, Радовановић, Снежана (1997), Збирка хорских

композиција, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Ивановић, Мирјана (2003), Збирка духовних композиција домаћих аутора за дечије и омладинске

хорове, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Избор хорских композиција са фестивала дечјих хорова (приредио Бранко Ђурковић) (1974),

Удружење музичких педагога СР Србије, Београд. 4. Мокрањац, С. С. (1992), Световна музика 1, Руковети, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 5. Трогласне хорске композиције старих мајстора (избор и редакција Војислав Илић) (1976),

Удружење музичких педагога, Београд. 6. Чолић, Драгутин (1965), Антологија хорских песама за децу, Младо поколење, Београд. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: демонстрација, читање – рад на музичком запису

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 30

Табела 5.2. А Спецификација стручне праксе – ПЕДАГОШКО-ПСИХОЛОШКА ПРАКСА

Студијски програм: васпитач Назив: Стручна пракса Наставник/наставници задужени за организацију стручне праксе: Радомировић Б. Војко, Бојовић П. Жана Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ: Циљ педагошко-психолошке праксе јесте упознавање студената са битним елементима организације васпитног рада из улоге васпитача и обједињавање стечених теоријских педагошко-психолошких знања са практичном педагошком делатности у предшколској установи. Исход: Студенти познају битне елементе организације васпитног рада. Повезују стечена знања о типовима и улогама васпитача и развојним карактеристикама деце. Прате и оцењују социо-емоционалну климу у групи. Садржај праксе Педагошки део Институционални контекст предшколске установе. Просторни, професионални и кадровски услови у којима предшколска установа ради. Активности, функције, улоге и типови васпитача и положај, улоге, и активности деце у вртићу. Типови активности деце у дечијем вртићу. Посматрање активности у групи. У току праксе студенти реализују задатке добијене из студијског предмета Општа педагогија. Психолошки део Испитивање развоја појмова у предшколском узрасту. Развијање и примена интервјуа са родитељима и дететом предшколског узраста. Разумевање социјалних односа у групи-опсервација и праћење преко различитих скала социјалног понашања. Родне улоге у групи. Конструктивно решавање сукоба, учења техника децентрације. Разумевање правила игре. У току праксе студенти реализују задатке добијене из студијског предмета Општа и развојна психологија. Број часова: 50 Методе реализације праксе: Самосталан рад на задацима, посматрање и анализа васпитног рада у предшколској установи, вођење дневника праксе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Обављена пракса и извршене обавезе-урађени задаци и вођење дневника праксе вреднује се у оквиру студијских предмета Општа педагогија и Општа и развојна психологија као предиспитне обавезе. Обављена пракса се евидентира у индексу студента уз приписивање 6 ЕСПБ бодова.

ПРЕДМЕТИ ДРУГЕ ГОДИНЕ

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Култура говора Наставник (за предавања): Зорић М. Драгољуб Наставник/сарадник (за вежбе): Зорић М. Драгољуб Статус предмета: обавезан предмет, III и IV семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање са елементима комуникације; пошиљалац – код – прималац информација; сегментима усменог и писаног говора (елементи ортографије и ортоепије); развијање способности говорне и писане комуникације, прозодија српског језика; употреба стандардног акцента; практична примена реторских жанрова. Исход предмета: Стечена основна знања из науке о језику и стилистике (стандардни акценат, књижевнојезичка норма, препознатљивост стилских фигура и њихова стилогена функција, основни функционални стилови и њихова разликовања), реторике (облици говорне праксе, типови говора, пригодни говори), развијено критичко мишљење и обједињено практично и теоријско мишљење. Стечена основна знања из науке о језику и стилистике (стандарди, акценат, књижевнојезичка норма, препознатљивост стилских фигура и њихова стилогена функција, основни функционални стилови и њихова разликовања), реторике (облици говорне праксе, типови говора, пригодни говори); развијено критичко мишљење и обједињено теоријско и практично мишљење. Садржај предмета Теоријска настава Основи теорије комуникације (прималац – пошиљалац информације – информација); појам културе говора – лингвистички, естетски и социјални аспекти културе говора; опште особине доброг говора; психологија и акустика говора; појам дикције, паузе, интонације, мелодија, темпо, ритам; елементи дикције, култура говора и стил; фигуративност говора; прозодија српског језика; врсте стила; облици говорне праксе; патологија говора; елементи патологије говора; превентива и лечење оштећеног говора. Практична настава Препознавање стилских фигура, метричке одлике лирских текстова, функционални стилови, акцентовање мањих текстова. Литература 1. Васић, Смиљка (1980), Вештина говорења, БИГЗ, Београд. 2. Језик и култура говора у образовању (1998), Институт за педагошка истраживања, Завод за

уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Лукић, Живан, Марковић, Мирјана (2003), Култура говора, стр. 14-36, 57-78,85-105, 130-154. 4. Милинковић, Миомир (2004), Реторика, Учитељски факултет, Ужице, 2004, стр. 44-80, 87-122. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: монолошка, монолошко-дијалошка, текст-метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит Поена активност у току предавања 15 писмени испит 20 практична настава усмени испит 35 колоквијум-и 22 ...... семинар-и 8

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Књижевност за децу Наставник (за предавања): Милинковић З. Миомир Наставник/сарадник (за вежбе): Костић С. Љиљана Статус предмета: обавезни заједнички предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: нема Циљ предмета: Стицање неопходних књижевноисторијских и теоријских знања из књижевности за децу као интегралног дела књижевне уметности; увођење студената у науку о књижевности; појам, име и дефиниција књижевности за децу; сазнавање, разумевање и проучавање конкретног књижевног дела уз примену различитих методолошких поступака; интерпретација књижевног дела са аспекта књижевноисторијског и естетског вредновања; изграђивање критичког мишљења и естетског сензибилитета: развијање љубави према књижевној баштини и традицији и књижевности као универзалној и хуманој уметности. Исход предмета: Савлађивањем програмских садржаја студенти стичу трајна и квалитетна знања из књижевности за децу као посебног вида књижевне уметности, стичу нова знања из књижевне теорије, књижевне историје и оспособљавају се за естетску и књижевноисторијску анализу конкретног књижевног дела. Они улазе тако у свет дела, изграђују способност критичког просуђивања и естетског вредновања и осећање одговорности према књижевној традицији и књижевности као универзалној хуманистичкој дисциплини. Садржај предмета Теоријска настава Наставни план и програм Књижевности за децу садржи циљеве и задатке предмета (курса), методе и начин рада и задатке студената, а реализује се у оквиру предвиђених предавања и вежби. Садржај програма се реализује у два тематска и временска циклуса. Први тематски циклус обухвата поетику (име, настанак и развој, тематика, стил и језик, ликови, игра, хумор, фантастика, авантуризам) и естетску, сазнајну и васпитну вредност књижевности за децу, значајније писце и дела из стране књижевности и њихов утицај на развој европске и српске књижевности за децу. Други циклус обухвата развој српске књижевности за децу, народне умотворине за децу и писану (уметничку) књижевност за децу на одабраним писцима и њиховим делима. Практична настава На вежбама се континуирано консултује предвиђена литература, презентира и активно учествује у дискусијама; испуњавају се одређени индивидуални, групни или колективни задаци који су предуслов да би се лакше могао пратити одређени циклус курса/предавања. Литература 1. Вуковић, Ново (1995), Увод у књижевност за дјецу и омладину, Унирекс, Подгорица. 2. Милинковић, Миомир (1999), Хоризонти детињства, огледи и студије из књижевности за децу, Учитељски факултет, Ужице. 3. Петровић, Тихомир (1999), Историја српске књижевности за децу, Учитељски факултет, Врање. 4. Милинковић, Миомир (2003), Девојка бржа од коња, народне умотворине за децу, Учитељски факултет, Ужице. 5. Милинковић, Миомир (2006), Страни писци за децу и младе, Легенда, Чачак. 6. Милинковић, Миомир (2010), Нацрт за периодизацију српске књижевности за децу, Змајеве дечје игре, Нови Сад. 7. Милинковић, Миомир (2012), Књижевност за децу и младе-поетика, Учитељски факултет Ужице. 8. Милинковић, Миомир (2012), Бајковите форме у књижевности за децу и младе, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: метода показивања – демонстрације, аналитичка, монолошка, дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 30 писмени испит 10 практична настава усмени испит 20 колоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Породична педагогија Наставник (за предавања): Николић Д. Радмила Наставник/сарадник (за вежбе): Стаматовић Д. Јелена Статус предмета: обавезан заједнички предмет, IV семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Опште педагогије и Социологије са социологијом образовања Циљ предмета: Разумевање и усвајање програмских садржаја и оспособљавање за њихову практичну примену у непосредној васпитно-образовној пракси; развијање професионалних компетенција за васпитно-образовни рад у предшколској установи и васпитању деце у породици; оспособљавање за многоструке функције у педагошком раду са родитељима, децом; подстицање на продубљеније проучавање проблема породичног васпитања. Исход предмета: Усвојена знања о савременој породици и условима васпитања деце; разумевање међусобне условљености друштвених промена и промена у породици; оспособљеност за препознавање узрока дечјег поремећеног понашања везаног за породицу; развијене способности за васпитно-образовни рад у предшколској установи, развијене професионалне компетенције за примену знања из педагошких, психолошких и социолошких дисциплина у ситуацијама породичног васпитања, развијена способност за саветодавни, дијагностички васпитни рад и развијено педагошко мишљење и способности за педагошку комуникацију. Садржај предмета Теоријска настава Породична педагогија – педагошка и студијска дисциплина. Појам, предмет и задаци, место у систему педагошких дисциплина, однос према другим наукама и специфичности научно-истраживачког рада. Савремена породица и њена васпитна функција. Промене у савременој породици и њихов утицај на њену васпитну функцију. Породичне специфичности и васпитање деце. Основне карактеристике односа у појединим типовима породице и њихов утицај на развој и васпитање деце. Друштвена брига о породици. Васпитање младих у породици. Смисао, значај, задаци и садржај васпитања младих у породици. Принципи, методе и средства васпитања. Рад са децом неприлагођеног понашања. Развијање хуманих односа међу половима и припремање за одговорно родитељство. Породица у оспособљавању деце за медије. Заштита деце у породици и кодекс дечјих права. Сарадња породице и предшколске установе. Претпоставке за успешну сарадњу, задаци, садржаји и облици сарадње. Комуникација родитељ – васпитач. Стручни сарадници у остваривању задатака у области сарадње са родитељима. Практична настава Идеје о породичном васпитању у прошлости и данас. Примери истраживања утицаја породичних специфичности на васпитање деце. Есеј „Породице које познајем“. Упознавање са основним проблемима деце без родитељског старања кроз посету институцијама. Закон о браку и породици, Декларација о правима жена, жена у породици данас. Есеј „Моја сећања из раног детињства“. Посета Саветовалишту за брак и породицу. Есеј „Како су ме васпитавали?“ Литература: 1. Вукомановић, Н. и сар. (1989), Родитељи у дечјем вртићу, Завод за издавање уџбеника, Београд, Сарајево. 2. Грандић, Р. (2004), Прилози породичној педагогији, Нови Сад. 3. Ђорђевић, Б. (1985), Савремена породица и њена васпитна функција, ИПИ, Београд. 4. Лукић-Хавелка, Д. (1985), Дете, дечји вртић, Дечје новине, Горњи Милановац. 5. Николић, Р., Стојановић, С. (2008), Породична педагогија – избор текстова, Учитељски факултет,

Врање, Учитељски факултет, Београд. 6. Николић, Р. (2004), Школска и породична педагогија, изабрани текстови, Учитељски факултет, Ужице. 7. Пјурковска-Петровић, К. (1990), Дете у непотпуној породици, ИПИ, Београд. 8. Продановић, Љ. (2005), Сарадња са породицом, Едука, Београд. 9. Станојловић, Б. (1997), Породица и васпитање деце, Научна књига, Београд. Шира литература: 1. Требјешанин, Жарко (1991), Представе о детету у српској култури. Српска књижевна задруга, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, истраживачки рад, дебате, индивидуални рад, семинари, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 5 Писмени испит Самосталан рад и пракса 15 Усмени испит 50 Колоквијум-и 20 Семинар-и и вежбе 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Предшколска педагогија Наставник (за предавања): Маринковић С. Снежана Наставник/сарадник (за вежбе): Илић Ж. Марина Статус предмета: обавезни предмет, III и IV семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положена Општа педагогија и Општа и развојна психологија Циљ предмета: да се студенти упознају са основним појмовима и категоријама теорије и праксе предшколскогваспитања; да разумеју и развијају импликације педагошких и психолошких теорија у доменупредшколског васпитања; да се студенти оспособе за тимски рад, за критичку анализу сопственог рада.

Исход предмета: 1. Знања: На крају курса студенти ће: знати порекло друштвеног васпитања мале деце (васпитање каодруштвена делатност, породично и ванпородично васпитање, институционално предшколсковаспитање код нас, однос дечјег вртића и школе), знати које су основне дечје потребе, савременетеорије развоја детета, савремене теорије учења, тематско планирање, познавати Конвенцију о правимадетета, знати елементе других култура (нпр. ромске), знати да објасне шта је имплицитна, а штаексплицитна педагогија васпитача, улоге васпитача, карактеристике акционог истраживања, знатитеорију дечје игре. 2. Умења, вештине: умети да праве тематске планове, умети да посматрају и пратедецу, умети да направе портфолио за свако дете, умети да изведу мала акциона истраживања у групи и даучествују у акционим истраживањима која се организују у институцији, умети да комуницирају сародитељима, умети да раде у тиму.

Садржај предмета

Теоријска настава. Садржај је организован у четири блока: 1. Породично и јавно васпитањепредшколске деце (појам, метод, историјски развој, модели различитих облика пред. васпитања, родноваспитање); 2. Утицај др. и културних промена на схватање детињства (историја детињства, упознавање са антрополошким студијама о начинима васпитавања деце, потребе деце, права детета, положај детета у вртићу); 3. Развој, учење и образовање предшколског детета (законитости развоја, развојне норме, чиниоци развоја, психолошке теорије учења и образовање на раном узрасту, образовање у предшколској установи – функција, подручја, организација, тематско планирање); 4. Социјализација у институционалном предшколском васпитању (васпитање као механизам социјалногнаслеђивања, структура програма – организациона структура, природа интеракција, улоге васпитача, задаци социјализације); 5. Посматрање и праћење деце (функције посматрања, поступци посматрања ипосматрање у контексту, субјективност у посматрању, праћење деце и обједињавање податакапосматрања, акционо истраживање).Литература 1. Аријес, Ф. (1989), Векови детињства, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Leibzig, J., Leach, J. (2001), Praćenje и posmatranje dece, CIP, Beograd. 3. Павловић-Бренеселовић, Д., Положај детета у дечјем вртићу и првом разреду основне школе,

Београд, ИПА. 4. Пешић М., Павловић Д., Стокић Л. (1989), Модели различитих облика предшколског васпитања,

ИПА, Београд, стр. 1-81. 5. Пешић, М. (1985), Мотивација предшколске деце за учење, Београд, Просветни преглед, стр. 29-114. 6. Хрестоматија одабраних радова из часописа Предшколско дете, фотокопирани материјали.

7. Конвенција УН о правима детета (1998), Југословенски центар за права детета, Београд. 8. Маринковић, С. (1995), Неки покушаји трансформације дечијег вртића у отворени васпитни

систем, Институт за педагогију и андрагогију, Филозофски факултет, Београд. 9. Павловски, Т. (1992), Тематско планирање у дечјем вртићу, ИПА, Београд. 10. Пешић, М. и сарадници (1998), Педагогија у акцији, Институт за педагогију и андрагогију,

Филозофски факултет, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 3+3 Практична настава: 1+1Методе извођења наставе: предавања са дискусијом, радионице, семинарска и практична вежбања, мини истраживања и извештаји студената, тимска реализација задатака

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поенаактивност у току предавања 60 15 писмени испитпрактична настава 15 усмени испитколоквијум-и ...... семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Педагошка психологија Наставник (за предавања): Радомировић Б. Војко Наставник/сарадник (за вежбе): Златић Ђ. Лидија Статус предмета: обавезни заједнички предмет, III семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Опште и развојне психологије Циљ предмета: да студенти стекну знања о психолошкој страни процеса наставе и учења. Садржај овог предмета треба да омогући да студент, будући учитељ свој рад заснива на савременим теоријама развоја, да разуме како се развија дечје мишљење и когниција и да процес усвајања знања разуме као процес активног стварања, конструисања система знања. Исход предмета: Ниво знања: на крају курса студент ће: да прилагођава комуникацију развојном нивоу ученика, њиховој способности разумевања и да у складу с тим прилагођава избор садржаја и стратегије учења и наставе; да разуме и препозна индивидуалне разлике и да идентификује евентуалне тешкоће у учењу и понашању код својих ученика – да на њих адекватно одговори, пружи саветодавну помоћ ученицима и родитељима; да развије конструктивно-критички однос према садржајима и организацији наставних програма и школских уџбеника заснованог на познавању узрасних карактеристика. Умења и вештине: разумевање психолошке природе (механизма) основних облика учења; систематско креирање школске средине у складу са механизмима основних облика учења; разумевање природе и развојног тренда основних мисаоних операција на којима се заснива процес школског учења; примена знања о интелектуалним могућностима деце као начелног критеријума за: избор адекватних наставних садржаја и њихову организацију, избор адекватних наставних метода и техника могућност идентификације даровитих ученика Садржај предмета Теоријска настава Предмет, историјат развоја и методе педагошке психологије; учење, памћење и заборављање; психолошки услови учења; психологија наставе, психологија ученика и наставника. Практична настава Теорије учења – асоцијативне и когнитивне теорије учења (упоредна анализа); механизми учења: облици учења значајни за социјални развој личности; даровитост и креативност: разликовање и уочавање релевантних бихејвиоралних показатеља код ученика; оцењивање оријентисано на исходе когнитивни стилови у учењу; метакогниција, саморегулисано учење и индивидуалне разлике. Литература 1. Андриловић, В. и Чудина М. (1985), Психологија учења и наставе, Школска књига, Загреб. 2. Вучић, Л. (2007), Педагошка психологија, Савез друштава психолога Србије, Београд. 3. Група аутора (1982), Истраживања у педагошкој психологији, Зборник 2, Савез друштава психолога

Србије, Београд. 4. Квашчев, Р. (1976), Моделирање процеса учења, Просвета, Београд. 5. Радомировић, В. (2005), Практикум за развојну и педагошку психологију, Ужице: Учитељски

факултет. 6. Шмит, В. Х. О. (1992), Развој детета, Picadilly Books, Београд. Шира литература: 1. Видовић, Визек, В. и сар. (2003), Психологија образовања, JEP-VERN, Загреб. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2 Практична настава: 1 Методе извођења наставе: предавање, кооперативни рад наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, пројекатска настава, проблемска настава.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 15 Писмени испит 15 Активност у току вежби 25 Усмени испит 15 Колоквијум-и 30 Семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Дидактика Наставник (за предавања): Бојовић П. Жана Наставник/сарадник (за вежбе): Илић Ж. Марина Статус предмета: обавезни заједнички предмет, I и II семестар Број ЕСПБ: 9 Услов: положен испит из Опште педагогије Циљ предмета: У основне циљеве студијског предмета спадају: упознавање студената са најважнијим проблемима дидактике; оспособљавање студената за ефикасан рад у настави и ваннаставним активностима које ће битније утицати на развој ученика; оспособљавање студената да анализирају и критички процењују различите дидактичке феномене и различита дидактичка схватања; мотивисање студената за истраживање и анализу дидактичких проблема. Исход предмета: Студенти поседују знања и разумеју најважније феномене дидактике. Оспособљеност студената за уочавање и решавање дидактичких проблема у пракси. Садржај предмета Теоријска настава Садржај предмета обухвата важна теоријска и практична питања дидактике. То су проблеми, везани за Дидактику као посебну педагошку дисциплину која се бави проблемима образовања, васпитања, учења и развоја ученика у оквирима наставе и предшколских активности: Дидактика - појам, педагошка дисциплина; Образовање, појам и значај; Васпитање, појам и његов значај у настави и предшколским активностима; Дидактички принципи; Настава, задаци наставе и структура наставног процеса; фактори наставе, ученик, наставник, наставни садржаји, Наставни план, Наставни програм; наставна технологија, Наставне методе, социолошки облици наставног рада, сазнавање у настави; Активност ученика у настави; Емоције и њихов значај у настави; Показатељи квалитета рада у настави и предшколским активностима. Практична настава Израда листе различитих дефиниција дидактике, однос дидактике и њој сродних наука, изналажење примера истраживања у дидактици, сачињавање листе различитих извора знања, изналажење примера у пракси за поједине врсте знања, анализирање програмских садржаја са становишта развоја перцептивних, изражајних, мануелних и интелектуалних способности, планирање етапа наставног процеса и предшколских активности на примеру једне теме; вежбање у дефинисању и одређивању материјалних, функционалних и васпитних задатака у оквиру једне теме; вежбање у дефинисању и одређивању наставних метода, социолошких облика рада и наставних система према појединим садржајима Наставног програма; примери објекатске и субјекатске позиције ученика у настави, сачињавање листе идентификованих показатеља квалитета рада у настави. Литература: 1. Лакета, Н. Василијевић, Д. (2006), Основе дидактике , Учитељски факултет, Ужице. 2. Лакета, Н., Василијевић, Д., Бојовић, Ж. (2006), Дидактички практикум, Учитељски факултет, Ужице. 3. Трнавац, Н. и Ђорђевић, Ј., (2010), Педагогија, Научна књига, Београд, стр. 187-403, Шира литература: 4. Вилотијевић, М (1999), Дидактика 1., Учитељски факултет, Београд. 5. Вилотијевић, М (1999), Дидактика 2., Учитељски факултет, Београд. 6. Вилотијевић, М (1999), Дидактика 3., Учитељски факултет, Београд. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 3+3 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, истраживачки рад, полемике, дебате, индивидуални рад и консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 писмени испит Вежбе 15 усмени испит 50 колоквијум-и 30 ...... семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Сценска уметност Наставник (за предавања): Поповић Ј. Бранко Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: обавезни заједнички предмет, III семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Основни циљ овог изборног предмета је упознавање студената са уметношћу позоришта, а то значи и опере, балета, кабареа, ради разумевања њиховог значаја на развој цивилизације и могућности примене стеченог знања у пракси, током будућег рада са децом. Допунски циљеви произилазе из основних и подразумевају обогаћивање основних знања из ове области ради квалитетнијег критичког расуђивања у ери изразите популарности сценских уметности Исход предмета: Студент учитељског факултета треба да познаје: – процес настанка сценског дела – основне сценске жанрове – најзначајније сценске ствараоце и њихова дела. Садржај предмета Садржајима из области сценских уметности омогућава се студентима Учитељског факултета стицање додатних знања и вештина ради постизања опште културе и упознавања са једном од најзначајнијих уметничких области данас која својим синкретизмом подразумева вишеструко образовану личност. Наставни план обухвата програм предавања и видео – пројекцију слајдова и филмских записа из сценских уметности у оквиру задатих часова као и редовне посете позоришту. Наставно градиво, које предвиђа програм, састоји се од више тематских целина, а то су: Историја сценских уметности; Историја позоришта; Историја опере; Историја балета; Посета позоришту; Израда скица за сцену и костим; Припрема луткарске представе, Историјски развој сценских уметности, настанак позоришта у старој Грчкој, развој позоришне уметности у старом Риму, средњем веку и у ренесанси са посебним освртом на настанак и развој позоришта у Србији; посебан акценат у настави ће се дати на развој опере и балета у Европи и с тим у вези биће приказана једна оперска представа на DVD; Литература 1. Молинари, Чезаре: Историја позоришта, Вук Караџић, Београд. Шира литература 1. Грант, Нил (2006), Историја позоришта, Завод за уџбенике, Београд. 2. Мисаиловић, Миленко (1996), Драматургија костимографије, Стеријино позорје и Дневник,

Нови Сад. 3. Мисаиловић, Миленко: Драматургија сценографије. 4. Мисаиловић, Миленко (2000), Креативна драматургија, Стеријино позорје, Прометеј, Нови

Сад. 5. Поповић, Бранко (2006), Сценска уметност и слободно време ученика у

продуженом/целодневном боравку, Зборник радова Продужени и целодневни боравак ученика у савременој основној школи, Педагошки факултет, Сомбор.

6. Харвуд, Роналд: Историја позоришта, Клио, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: усмено излагање; демонстрације филмске пројекције

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 15 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 30 Семинар-и 15 Посета позоришту (остало) 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Елементарни математички појмови Наставник (за предавања): Марковић Р. Оливера Наставник/сарадник (за вежбе): Марковић Р. Оливера Статус предмета: обавезан предмет, IV семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: нема Циљ предмета: 1. Овладавање аритметичким и геометријским садржајима неопходним за разумевање и изградњу основних математичких појмова. 2. Стицање неопходног знања потребног за извођење активности везаних за развијање почетних математичких појмова код деце предшколског узраста. 3. Развијање логичког и критичког мишљења Исход предмета: Оспособљеност студената да знања стечена у овом наставном предмету успешно користе у савладавању градива других наставних предмета, који се изучавају на овом факултету, посебно Методике развоја почетних математичких појмова као и за бављење будућим професионалним радом. Садржај предмета Теоријска настава 1. Елементи математичке логике: искази; логичке операције; исказне формуле, таутологије, правила закључивања; квантификатори. 2. Елементи теорије скупова: појам скупа; операције са скуповима; Декартов производ скупова; бинарне релације; пресликавања. 3. Бројеви: бројевна права, интервали; линеарне једначине и неједначине са једном непознатом; природни бројеви; приближни бројеви. 4. Геометрија: планиметрија; стереометрија. Практична настава Oспособљавање студената за израду задатака из области које су обрађене на теоријским часовима. Литература 1. Дејић, М. (2009), Елементарни математички појмови, збирка решених задатака са елементима

теорије, Београд. 2. Милинковић, Ј. (2011), Елементарни математички појмови Београд. 3. Петровић, М. (1998), Основи наставе математике, Крагујевац. 4. Kисачанин, Б. (1995), Мала математика, Нови Сад. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: наставни процес се реализује углавном кроз фронтални облик рада – предавања и интерактивни облик рада – вежбе, као и кроз семинаре и консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 25 Активност у току вежби 10 Усмени испит 30 Колоквијум-и 25

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Основи ликовног васпитања Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Јовановић Б. Обрад Статус предмета: обавезни заједнички предмет, IV семестар Број ЕСПБ: 2 Услов: нема Циљ предмета: Увести студенте у свет ликовне уметности и стваралачког мишљења. Оспособити студенте за решавање ликовних проблема и композиционих начела на практичном нивоу. Упознати их са основним појмовима ликовне културе и ликовног језика. Развијати код студената способност за опажање облика, мотива и појава неопходних за разумевање визуелних садржаја у уметности, дизајну и визуелној околини, затим за естетско доживљавање уметничког дела. Подстицати код студената креативно и дивергентно мишљење. Упознати их са основним ликовним техникама и и руковањем материјалима потребним за самостални стваралачки рад. Унапредити квалитета учења кроз игру, омогућити им да мисле и самостално долазе до што оригиналнијих и креативнијих идеја у циљу разумевања дечјег погледа на свет и њиховог стваралаштва. Подстицати студента да негују културу рада и стваралаштва и да имају критички однос према сопственом раду као и раду других. Дозволити им да изразе емоције и осећања у традиционалним и савременим медијима и техникама . Исход предмета: Овладаност различитим ликовним техникама и самостално коришћење у раду; студенти умеју да организују и поставе изложбу уметничких радова, познају различите методе и облике наставе и учења, разумеју како се развија креативно и критичко мишљење код ученика, имају свест о културној и уметничкој баштини и потребу да посећују уметничке изложбе, умеју ликовно искуство самостално да примене у личном стваралаштву, разумеју и критички осмишљавају ликовне садржаје. Садржај предмета Практична настава Усвајање ликовног језика и ликовних техника које се могу применити у школи – практичне вежбе; цртачке технике: оловка, оловке у боји, фломастер, креда, , угљен, туш, лавирани туш и комбиноване технике; сликарске технике – акварел, гваш, темпера, пастел, колаж, фреска, мозаик, витраж, таписерија, батик; графичке технике – технике високе, дубеке и равне штампе са применом графике у основној школи; вајарске технике – глина, глинамол, пластелин, тесто, жица, папир пластика, лим, алуминијумска фолија, каширани папир пластика, рад од отпадног и другог материјала. Основни ликовни појмови везани за ликовне елементе (линија, боја, површина, волумен, простор), ликовне технике и композицијска начела (контраст, хармонија, ритам, равнотежа, пропорције, композиција, рекомпозиција). Студент има обавезу да на вежбама изради мапу радова везану за решавање задатих ликовних проблема и да осмисли изложбу студентских радова. Литература 1. Jakubin, Marijan (1999), Likovni jezik i likovne tehnike, temeljni pojmovi, Zagreb: Educa. 2. Филиповић, Сања, Каменов, Емил (2009), Мудрост чула, III део дечје ликовно стваралаштво, Нови

Сад: Драгон. 3. Филиповић, Сања (2011), Методика ликовног васпитања и образовања, Београд: Универзитет

уметности у Београду и Издавачка кућа Klett Шира литература: 4. Bagnal, Brajan (1999), Priručnik Falken, crtanje i slikanje, Mono i Manjana 5. Хаџи-Јованчић Невена (2000), Дечји атеље I – цртање и сликање, Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства 6. Хаџи-Јованчић, Невена (2000), Дечји атеље II – вајање и штампање, Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, решавање проблема, индивидуални радови студената, учење по моделу, кооперативно учење у групама.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току вежби 20 Писмени испит 40 Практична настава 40 Усмени испит Колоквијум-и Остало Семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Основи физичког васпитања и спорта Наставник (за предавање): Наставник/сарадник (за вежбе): Стаматовић В. Милован Статус предмета: Обавезни заједнички предмет, IV семестaр Број ЕСПБ: 2 Услов: нема Циљ предмета: Стицање неопходних моторичких знања, умења и навика из области физичког васпитања за реализацију часова физичког васпитања од I до IV разреда основне школе. Исход предмета: Стечена моторичка умења и методичка знања у вези са природним облицима кретања, вежбама, елементарним играма, основима гимнастике, атлетике, спортских игара, пливања. Садржај предмета Практична настава Упознавање студената са садржајима и организационим структурама рада, са методиком обучавања стројевих радњи, вежби обликовања, спортских и елементарних игара, основима гимнастике, основима атлетике, вежби за развој моторичких способности, вежби са реквизитима, дечјег фолклора и плеса и другим телесним активностима који се налазе у наставним програмима за млађи школски узраст. Литература 1. Ивовић, С. и Жарковић, С. (1977), Игре. Спортска књига, Београд. 2. Илић, М. (1980), Спортска гимнастика. Партизан, Београд. 3. Маринковић, А. (1980), Атлетика за најмлађе. Атлетски савез Југославије. 4. Немец, П. (1998), Елементарне игре и њихова примена, Факултет за физичко васпитање, Београд. 5. Петровић, Ј., Буђа, П., Радојевић Ј., Пелексић, В., Мекић, М., Коши, Н. (1985), Спортска гимнастика. Спортска књига, Београд.

6. Шекељић, Г. ( 2006), 150 игара са елементима кошарке, Учитељски факултет, Ужице. 7. Шекељић, Г. (2011), Методички приручник за обуку непливача, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне и испитне обавезе Поена Завршни испит Поена Уредност похађања и активност у току вежби 10

Колоквијум-и 50

Испит се може организовати писмено (тест) или усмено 40

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Филмска и ТВ култура Наставник (за предавање): Поповић J. Бранко Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, III семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са уметношћу филма и телевизије, разумевање њиховог функционисања и могућности примене у настави; студент учитељског факултета биће посебно упознат са радом телевизијских студија и с тим у вези биће посећени ТВ-студији у граду а по могућности и један од националних телевизијских студија; у филмској уметности посебно ћемо се бавити настанком филмских жанрова почев од бурлеске – немог филма, надреализма на филму, италијанског нео-реализма, вестерна, хорор филма и слично. Исход предмета: Студент треба да познаје процес настанка филма и телевизије, продукционе односе и значај медија, најзначајније филмске правце и уметнике; студент учитељског факултета треба да буде оспособљен и за могући рад на локалним медијима и с тим у вези да поседује знања и вештине за обављање информативне делатности нарочито у спикерском раду или као новинар сарадник у оквиру културно-забавног и информативног програма. Садржај предмета Теоријска настава Садржајима из области филмске и тв културе омогућава се студентима Учитељског факултета стицање додатних знања и вештина ради постизања опште културе и упознавања са једном од најпопуларнијих уметничких области у савременом свету. Посебно ће се обрадити настанак и развој филмске уметности у Србији, почев од првих филмских остварења као што је Крунисање краља Петра Првог, па преко филма Михаила Поповића С вером у Бога, па до данашњих дана. Наставни план обухвата програм предавања и гледања најзначајнијих филмских остварења у оквиру задатих часова. Наставно градиво, које предвиђа програм, састоји се од више тематских целина, а то су: Уметност филма; Подела талената; Почеци филмске уметности; Настанак телевизије; Подела ТВ програма; Телевизија и позориште; Стилски правци на филму. Литература 1. Јовановић, Сретен (1995), Основи филмске продукције, ФДУ, Београд. 2. Јовановић, Сретен (1995), Основи телевизијске продукције, ФДУ, Београд. 3. Грегор, Урлих, Паталас, Ено (1998), Историја филмске уметности, Сфинга, Београд. 4. Кук, Дејвид, А. (2005), Историја филма, 1–3, Клио, Београд. 5. Поповић, Бранко (2005), Живот је стварно чудо, Међај, бр. 55/56, Народна библиотека, Ужице. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: усмено излагање; демонстрације филмске пројекције; филмови које ћемо приказати су Потера за благом, Чарлија Чаплина, Андалузијски пас, Луиса Буњуела, Оклопњача Потемкин, Сергеја Езенштајна, Крадљивци бицикла, Виториа де Сике, Амаркорд, Федерика Фелинија, Андреј Рубљов, Андреја Тарковског, Три, Александра Саше Петровића, Коса, Милоша Формана.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 30 Есеј 10 Тест (остало) 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Облици изражавања и стилистика Наставник (за предавања): Николић В. Милка Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, IV семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: за студенте је неопходно да су одслушали и положили Српски језик Циљ предмета: Упознавање студената са најважнијим писменим и усменим облицима изражавања; Упознавање са достигнућима модерне стилистике; Развијање способности говорне и писане комуникације; Практична примена писмених и усмених облика изражавања и практичне стилистике; Усавршавање студената за креативно мишљење и неговање сопственог стила, као и усавршавање корективног става у корективном односу према писменом и усменом изражавању ученика – као крајњем циљу нашег предмета и саме улоге васпитача и учитеља у пракси и у друштву уопште. Исход предмета: Овладаност основним законитостима културе говора и стилистичким феноменима у структури српскога књижевнога језика; оспособљеност за препознавање најједноставнијих поступака у решавању феномена у култури говора и практичној лингвостилистици; умење коришћења стечених знања у савладавању књижевнотеоријских проблема и практичној примени у методици наставе српског језика и књижевности. Садржај предмета Теоријска настава Наставни план обухвата програм предавања (у оквиру којих су и практичне вежбе). Предавања се састоје из две тематске целине: (1) писмени и усмени облици изражавања: вест, извештај, репортажа, приказ, чланак, расправа, интервју и сл. и (2) практична стилистика. Основе садржаја су: развој говорне културе, писмени и усмени облици изражавања, изражајно казивање и рецитовање, стилске вежбе, стилске фигуре, функционални стилови, лингвостилистика. Литература 1. Антош, Антица (1972), Основи лингвистичке стилистике, Школска књига, Загреб. 2. Маринковић, Јаворка, Николић, Видан (2003), Облици изражавања и стилистика, друго, поправљено издање, Учитељски факултет, Врање. 3. Солар, Миливој (1976), Теорија књижевности, Школска књига, Загреб. 4. Стилске фигуре (хрестоматија) (2010), приредио Видан Николић, Ужице, Учитељски факултет. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: монолошка, дијалошка, аналитичка метода, метода показивања (демонстрације).

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 писмени испит 30 практична настава 20 усмени испит колоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Елементарне игре у природи Наставник (за предавања): Шекељић В. Горан Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички, IV семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознати студенте са ванчасовним и ваншколским активностима васпитања и образовања. Стицање сазнања о специфичностима оваког вида наставе са дидактичко-методичког становишта. Исход предмета: Овладаност неопходним теоријским знањима и практичним умењима у вези са ваншколским и ваннаставним активностима. Садржај предмета Теоријска настава Начини организације путовања и боравка у омладинском хостелу. Активности у природи као вид ваншколских и ванчасовних активности. Елементарне игре на обали и води. Елементарне игре у природи. Основе обуке непливача. Кретање и оријентација у природи. Организација такмичења у специфичним условима. Полудневни излет. Повреде и прва помоћ. Организовање летњег логора. Литература: 1. Вишњић, Д., Јовановић, А., Милетић, К. (2004), Теорија и методика физичког васпитања, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд.

2. Живковић, З. (1979), Природа, алпинизам, аклиматизација и логоровање. Партизан, Београд. 3. Ивовић, С. и Жарковић, С. (1977), Игре. Спортска књига, Београд. 4. Момчиловић, М., Смиљковић, С., Малиновић, Т., Станимировић, Б. (2007), Школа у природи. Учитељски факултет у Врању, Ниш.

5. Шекељић, Г. (2011), Методички приручник за обуку непливача, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне и испитне обавезе Поена Завршни испит Поена Уредност похађања предавања 20 Практични део 50

Испит се може организовати писмено (тест) или усмено 30

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Историја педагогије Наставник (за предавања): Николић Д. Радмила Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, III и IV семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: положен испит из Опште педагогије Циљ предмета: Усвајање знања о развоју васпитања и педагошких схватања у историјском контексту; оспособљавање за разумевање и анализирање услова развоја педагошки појава; уочавање неопходних промена у васпитању под утицајем друштвено-економских и научно-технолошких; уочавање нужности континуитета у развоју васпитања кроз историјске епохе; оспособљавање за разумевање универзалних вредности у васпитању; оспособљавање за критичко сагледавање савремених педагошких промена у контексту историјског развоја; оспособљавање за научни приступ у разумевању васпитања и промена у васпитању; проширивање педагошке културе и лексике. Исход предмета: Усвојена знања о настанку и развоју васпитања и педагогије; разумевање међусобне условљености друштва и васпитања; развијање интересовања за бављењем историјом; оспособљеност за уочавање неопходности промена у васпитању под утицајем друштвених промена; оспособљеност за уочавање нужности континуитета у развоју васпитања и променама (реформама); оспособљеност за разумевање универзалних, трајних вредности у васпитању; оспособљеност за критичко сагледавање савремених педагошких појава; проширена педагошка култура и лексика; развијен интерес за проучавање историјских појава; оспособљеност за истраживање историјских педагошких појава. Садржај предмета Теоријска настава Васпитање у првобитном друштву; Васпитање у робовласничком друштву (васпитање у земљама старе источне цивилизације – античка Грчка, старогрчки филозофи о васпитању, васпитање у античком Риму); Феудална епоха (средњовековни систем васпитања, систем ритерског васпитања, средњовековни универзитети); Педагогија у епохи хуманизма – Ф. Рабле, М. Монтењ, Е. Ротердамски; Педагошки погледи социјалиста утописта; Ј. А. Коменски утемељивач модерне педагогије; Џон Лок; Развој педагошке мисли у модерном добу (француски материјалисти, Ж. Ж. Русо и његов васпитни систем), пројекти француске буржоаске револуције); Педагошки погледи класика немачке филозофије (И. Кант, Ф. Хегел); Класици педагогије 19. века (Ј. Х. Песталоци, Ј. Ф. Хербарт, Ф. Фребел, социјалисти утописти 19. века – С. Симон, Ш. Фурије, Р. Овен); Педагошки правци 20. века (прагматизам, радна школа, експериментална педагогија, социјална, индивидуална педагогија); Педагошке идеје А. С. Макаренка. Литература: 1. Влаховић, Б, Франковић, Д. (1995), Педагошка хрестоматија, Стручна књига „Агена“, Београд. 2. Жлебник, Л. (1962), Општа историја школства и педагошких идеја, Научна књига, Београд. 3. Заниновић, М. (1988), Опћа повјест педагогије, Загреб. 4. Збирка текстова педагошких класика (1960), Савремена школа, Београд. 5. Ценић, С. и Петровић, Ј. (2005), Васпитање кроз историјске епохе, Учитељски факултет, Врање. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, практичан рад, дискусија, индивидуални рад, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 5 Писмени испит Самосталан рад (прочитана лит.) 10 Усмени испит 50 Колоквијум-и 20 Семинар-и и вежбе 15

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Хор и оркестар 2 Наставник (за предавања): Наставник/ сарадник (за вежбе): Ивановић К. Марија Статус предмета: изборни заједнички предмет, III и IV семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ хорског певања и оркестра је да се код будућих учитеља/васпитача развија смисао за колективно музицирање – певање и свирање у оквиру заједничких музичко-васпитних облика рада. Помоћу хорског певања се развијају слух, осећај за ритам, шири дијапазон гласа и учвршћује интонација. Будући учитељи/васпитачи треба да се упознају и науче да негују и развијају гласовни апарат, као најлепши инструмент, и да своја знања употребе у раду са децом на часовима музичке културе, као и на хору. Исход предмета: Оспособљеност студента за самосталан рад са вокалним и инструменталним ансамблом што подразумева одабир одговарајуће литературе, рад са ансамблом, владање основним техникама дириговања и конципирање и организацију јавног наступа. Садржај предмета Теоријска настава Хор као предмет треба да упозна студенте са основама вокалне технике, хорском литературом, са могућностима дечијих гласова са којима ће будући студенти радити на часовима музичке културе. Садржај рада на хорским пробама ће бити у складу са могућностима студената кроз елементе интерпретације: техника дисања, образовање тона, дикција, ритмика, метрика, темпо и агогика, динамика, артикулација и фразирање. Радиће се композиције за мешовити хор различитих епоха и карактера, као и пригодне композиције. Садржај оркестра као предмета се односи на стицање основних знања о музичким инструментима, начину извођења, развијање разумевања и брзине читања нотног текста у циљу бољег владања инструментом. Уз упознавање са литературом радиће се на елементима интерпретације: ритмици, метрици, темпу и агогици, динамици, артикулацији и фразирању. Практична настава Хорске композиције различитих епохе за трогласни и четворогласни хор; композиције за оркестар – ансамбл. Литература 1. Ивановић, Мирјана, Здјелар, Невенка, Радовановић, Снежана (1997), Збирка хорских композиција,

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Ивановић, Мирјана (2003), Збирка духовних композиција домаћих аутора за дечије и омладинске

хорове, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Избор хорских композиција са фестивала дечјих хорова (приредио Бранко Ђурковић) (1974), Удружење

музичких педагога СР Србије, Београд. 4. Мокрањац, С. С. (1992), Световна музика 1, Руковети, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 5. Трогласне хорске композиције старих мајстора (избор и редакција Војислав Илић) (1976), Удружење

музичких педагога, Београд. 6. Чолић, Драгутин (1965), Антологија хорских песама за децу, Младо поколење, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: демонстрација, читање – рад на музичком запису

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 30

Табела 5.2. А Спецификација стручне праксе – ПЕДАГОШКА ПРАКСА Студијски програм: васпитач Назив: Стручна пракса Наставник/наставници задужени за организацију стручне праксе: Николић Д. Радмила, Маринковић С. Снежана, Бојовић П. Жана, Радомировић Б. Војко Наставник/сарадник: Илић Ж. Марина, Стаматовић Д. Јелена, Златић Ђ. Лидија Број ЕСПБ: 7 Услов: нема Циљ праксе: Циљ педагошке праксе је да студенти примене стечена знања из студијских предмета Предшколска педагогија, Породична педагогија, Дидактика, Педагошка психологија. Циљ праксе је да се студенти упознају са Годишњим програмом рада предшколске установе, предшколским програмом и моделима рада у установи/групи, да стекну увид у структуру и садржај активности рада са децом као и да се упознају са васпитним проблемима деце са којима се сусрећу родитељи, васпитачи и стручни сарадници у предшколским установама. Исход праксе: На пракси ће студенти остварити увид у практичну реализацију различитих концепција и модела рада (модел А, Б, отворени систем, Монтесори програм...), у различите приступе планирања васпитног рада у предшколским установама (по областима, центрима интересовања, тематско планирање, планирање усредсређено на дете), у практично остваривање дечјих права и одговорности у установи, у сарадњу васпитача са родитељима и лакалном заједницом. Садржај праксе: Основе програма предшколског васпитања и образовања, Различите концепције предшколског васпитања, Проблеми институционалног васпитања, Отворени систем васпитања, Модели предшколског васпитања, Модели породичног васпитања, Концепт дечјих права, Тематско планирање, Курикулум усмерен на дете, Сарадња васпитача и родитеља. Број часова: 50 Методе реализације праксе: Самосталан рад на задацима, посматрање и анализа васпитног рада у предшколској установи, вођење дневника праксе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Обављена пракса и извршене обавезе-урађени задаци и вођење дневника праксе вреднује се у оквиру студијских предмета: Предшколска педагогија, Породична педагогија, Дидактика, Педагошка психологија као предиспитна обавеза. Обављена пракса се евидентира у индексу студента уз приписивање 7 ЕСПБ бодова.

ПРЕДМЕТИ ТРЕЋЕ ГОДИНЕ

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Основи инклузивног образовања Наставник (за предавања): Максимовић М. Јасна Наставник/сарадник (за вежбе): Максимовић М. Јасна Статус предмета: обавезни заједнички, VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: претпоставља се да су студенти овладали основним знањима из педагошко-психолошких и социолошких наставних предмета. Циљ предмета: Циљ предмета је упознавање студената са концептом инклузивног образовања и специјалном педагогијом као научном дисциплином која се бави проблемом васпитања и образовања деце са сметњама у развоју; упознавање са специфичностима и законитостима психофизичког развоја у условима појаве развојне сметње, као и садржајем и моделима образовања и васпитања ових ученика; упознавање са различитим облицима ометености и моделима подршке у инклузивном образовању и васпитању у односу на примарно оштећење и секундарне последице оштећења. Исход предмета: Овладаност знањима која ће омогућити разумевање и анализирање педагошких феномена у контексту развоја савременог образовања и васпитања деце са сметњама у развоју. Предмет развија компетенције које укључују: разумевање социокултурних фактора који стварају индивидуалне разлике; специјалистичка знања о инвалидитету и специфичним потребама деце; знања и вештине везане за учење и поучавање које имају за циљ смањење баријера учењу и учешћу. Садржај предмета Теоријска настава: Правни и педагошко психолошки оквир инклузивног образовања; предмет и задаци специјалне педагогије; појмовна и терминолошка одређења хендикепа, инвалидности, оштећења; преглед односа друштва према особама ометеној у развоју; различити приступи у образовању и рехабилитацији ометених; увод у научне дисциплине: логопедија, сурдологија, олигофренологија, тифлологија, соматопедија и социопедија. Упознавање са системом институција за рехабилитацију деце са сметњама у развоју (рехабилитација као процес, систем и циљ оспособљавања и рехабилитација у односу на процес васпитања). Основни концепти о инклузији и креирање инклузивне праксе. Организација васпитно образовног рада у инклузивном одељењу/групи. Улога и значај васпитача/учитеља у реализацији процеса укључивања деце ометене у развоју у редован систем образовања и васпитања. Практична настава: Појмовно и терминолошка одређење термина сметње у развоју - посебне потребе. Упознавање и овладавање практичним знањима и вештинама у раду са децом са сметњама. Разлике социјалног и медицинског модела - приступа посебним потребама и образовању деце са сметњама у развоју. Спровођење истраживања, анализа случајева из литературе и праксе, писање семинарског рада, радионице и групне дискусије о различитим темама из области специјалне педагогије, посете школама и институцијама. Литература 1. Ковачевић, Ј., Арсић, Р. (2010), Образовање деце са посебним потребама у редовној школи,

Учитељско друштво, Ниш. 2. Хрњица, С. (1997), Дете са развојним сметњама у основној школи, Београд: Учитељски

факултет. Шира литература 3. Голувић, С. (2005), Сметње у развоју код деце млађег школског узраста, Дефектолошки

факултет; Београд. 4. Дениелс, Е., Стафорд, (2001), Интеграција деце са посебним потребама. Београд: Центар за

интерактивну педагогију. 5. Првослав Ј., Ераковић, Т. (2008), Педагогија деце са посебним потребама. Градска библиотека,

Нови Сад 6. Стојић, Т. и сар. (2010), Водич за унапређивање инклузивне образовне праксе, Београд, Фонд за

отворено друштво. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 1 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, групна дискусија, израда индивидуалних радова, семинарски рад, прикази прочитане литературе, презентације на часу

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 15 писмени испит 50 практична настава 15 усмени испит колоквијум-и ...... семинар-и 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методологија педагошких истраживања Наставник (за предавања): Кундачина Ж. Миленко Наставник/сарадник (за вежбе): Компировић П. Татјана Статус предмета: обавезни заједнички предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: нема Циљ предмета: а) да се студенти уведу у теорију педагошког сазнања, у логичке форме педагошког мишљења и у тео-рију педагошког истраживања; б) да се оспособе за самостално одређивање епистемолошких поставки конкретног истраживања на основу којих ће умети да израде пројекат научно-истраживачког рада емпиријско-аналитичког и акционог истраживања, да спроведу истраживање, изведу одговарајуће закључ-ке и напишу истраживачки извештај; в) да при сакупљању и обради података и интерпретацији емпириј-ских резултата самостално примењују поступке дескриптивне статистике и статистике закључивања. Исход предмета: Примена знања у пројектовању и извођењу емпиријско-аналитичког истраживања и оспособљеност у праћењу литературе емпиријског карактера. Садржај предмета Теоријска настава Могућност и границе научног истраживања у васпитању и образовању. Парадигме истраживања. Врсте истраживања. Реализација истраживања. Пројекат истраживања. Мерење у истраживању. Теоријска метода. Експериментална метода. Дескриптивна метода. Историјска метода. Ток емпиријско-аналитичког истраживања. Анализа садржаја документације. Посматрање са учешћем. Квалитативни интервју. Анкетирање. Процењивање и просуђивање. Социометријски истраживачки поступак. Формирање базе података. Кодирање мерних инструмената. Узорак истраживања. Мере просека. Мере варијабилности. Утврђивање повезаности варијабли. Т-тест. Хи-квадрат тест. Примена резултата емпиријско-аналитичког истраживања. Практична настава Израда пројекта истраживања. Анализа пројеката истраживања. Литература 1. Банђур, В. и Поткоњак, Н. (2006), Истраживања у школи. Београд: Учитељски факултет. 2. Кундачина, М. и Банђур, В. (2007), Методолошки практикум – вежбе из методологије педагошких

истраживања. Ужице: Учитељски факултет. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: излагање и самостални рад.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 50 Вежбе 15 Пројекат истраживања 25

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика развоја говора 1 Наставник (за предавања): Милинковић З. Миомир Наставник/сарадник (за вежбе): Пурић С. Далиборка Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Дидактике Циљ предмета: – да студенти упознају улогу и значај рада на развоју говора, односно рада на правилном усвајању језика као основе за целокупно васпитање и образовање у предшколској установи и у даљем школовању деце; – да упознају задатке рада на развоју говора, односно матерњег језика, као и програмске садржаје и начин планирања васпитно-образовног рада у овој области; – да на основу плана и програма рада у предшколским установама теоријски и практично уведе студенте у облике и методе рада и коришћење различитих средстава за развијање говора деце предшколског узраста. Исход предмета: Оспособљеност студената да схвате основне законитости у методици развоја говора деце; оспособљеност студената за рад на развоју говора деце (планирање, програмирање, истраживање); и за избор најпогоднијих садржаја, облика и метода у раду на развоју говора деце; оспособљеност студента/будућег васпитача у предшколским установама за стално стручно усавршавање и унапређивање сопственог рада. Садржај предмета Теоријска настава – упознавање студената са улогом значајем матерњег језика у целокупном васпитном процесу; – упознавање студената са програмским садржајима из области развоја говора предшколске деце; – прва целина односи се на основна питања методике развоја говора деце; упознавање студената са предметом методике развоја говора, карактеристикама говора предшколске деце и задацима предшколске установе у развоју говора деце;

– друга целина односи се на читање и обраду прозних и поетских текстова; учење стихова напамет, драмско извођење као средство развоја говора;

– оспособљавање студената за самостално планирање у области развоја говора и функционално обједињавање свих облика васпитног рада;

– оспособљавање студената за праћење говорног развоја детета и за коришћење очигледних средстава;

– оспособљавање студената за самостално и организовано стручно усавршавање. Практична настава Развој говора деце, одлике доброг говора, говор деце и говор васпитача, слушање и говор, богаћење речника и развој реченице. Литература 1. Ботуровић, Марија (2001), Методика развоја говора, Шабац. 2. Васић, Смиљка (1968), Говор вашег детета, ЗУНС, Београд. 3. Матић, Радомир (1985), Методика развоја говора деце, Нова просвета, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+2 Методе извођења наставе: монолошка, дијалошка, аналитичка метода, метода показивања (демонстрације)

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 15 писмени испит практична настава 20 усмени испит 60 колоквијум-и ...... семинар-и 5

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика развоја почетних математичких појмова 1 Наставник (за предавања): Шпијуновић М. Крстивоје, Маричић М. Сања Наставник/сарадник (за вежбе): Шпијуновић М. Крстивоје Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Дидактике Циљ предмета: Стицање теоријских и практичних знања, умења и навика везаних за методичке основе развијања математичких појмова у раду са децом предшколског узраста; упознавање законитости, принципа, правила, метода, облика и средстава рада у организовању активности у раду са децом. Исход предмета: Разумевање суштине предшколског математичког образовања и оспособљеност за планирање, програмирање и организовање активности на развијању математичких појмова у раду са децом предшколског узраста. Садржај предмета Теоријска настава Појам, предмет и значај математике и МРПМП. Однос МРПМП према другим наукама и научним дисциплинама. Циљеви и задаци МРПМП. Историјски осврт на развој математике и МРПМП. Педагошко-психолошке основе МРПМП (Пијаже, Виготски, Брунер). Логичке основе МРПМП (апстракција, генерализација, конкретизација, специјализација, анализа, синтеза, аналогија, индукција, дедукција, интуиција). Сазнајне основне МРПМП. Кибернетичке основе МРПМП. Пеанови и Еуклидови аксиоми. Принципи рада. Методе рада на активностима развијања почетних математичких појмова. Облици рада. Дидактичка средства и материјали. Циљеви, задаци и садржаји предшколског математичког образовања. Планирање и припремање рада у предшколској установи. Конкретизација циљева и задатака активности. Методичко обликовање активности са математичким садржајима. Развијање математичких појмова код предшколске деце. Методичка трансформација садржаја о скупу (појам, означавање, операције, упоређивање). Игра у функција развијања математичких појмова. Практична настава Практична примена стечених знања у планирању, програмирању и организовању активности с циљем развијања математичких појмова у раду са децом предшколског узраста. Литература 1. Добрић, Н. (1981), Методика формирања почетних математичких појмова. Београд, Виша

школа за образовање васпитача. 2. Егерић, М. (2006), Методика развијања почетних математичких појмова. Јагодина: Учитељски

факултет. 3. Каменов, Е. (1988), Методика васпитно-образовног рада. Београд: Завод за издавање уџбеника. 4. Латковић, М., Липовац, Д., Сотировић, В. (1984), Методика почетних математичких појмова,

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 5. Правилник о општим основама предшколског програма (2006), Београд: Просветни преглед. 6. Прентовић, Р., Сотировић, В. (1998), Методика развоја почетних математичких појмова. Нови

Сад: Дидакта. 7. Ћебић, Милица (2006), Почетно математичко образовање предшколске деце. Београд:

Учитељски факултет. 8. Шимић, Г. (1998), Методика развијања математичких појмова, Шабац: Виша школа за

образовање васпитача у Шапцу. 9. Шимић, Г. (2000), Игром до математике. Шабац: Висока школа за образовање васпитача. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+2 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, консултације, практичан рад, дискусије.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 20 усмени испит 50 колоквијум-и 20 ...... семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика упознавања околине 1 Наставник (за предавања): Василијевић Н. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Игњатовић Н. Александар Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Дидактике Циљ предмета: да студенти знају и разумеју карактеристике мишљења детета предшколског узраста (схватање природе и друштва); да студенти разумеју природу процеса учења на предшколском узрасту; да познају садржаје учења из домена природне и друштвене стварности који су релевантни за дете предшколског узраста; да знају и умеју да практикују различиту технологију васпитно-образовног рада са децом предшколског узраста; да знају како се развија социјално понашање детета и како се развија истраживачко понашање детета у односу на своју околину. Исход предмета: да студенти знају шта су спонтани, а шта су научни појмови; да знају и умеју да препознају егоцентризам, реализам, артифицијелизам, анимизам у мишљењу детета; да знају којим појмовима располаже дете предшколског узраста и како се развија појмовно мишљење код деце; да разумеју и разликују природне нужности од друштвених конвенција и да знају њихове садржаје; да знају и умеју да поставе основне елементе природних и друштвених појмова; да схвате појам активности у процесу учења детета предшколског узраста на садржајима света који га окружује; да могу конструисати питања, задатке, ситуације учења који ће мисаоно активирати децу у процесу упознавања околине; да познају улоге васпитача у ситуацијама учења; да упознају и овладају са различитом технологијом васпитно-образовног рада; да могу да развијају код деце љубав према природним и друштвеним наукама, свету кога чини и који га окружује, да им буди радозналост и истраживачки дух; да познају и примењују технике ненасилног комуницирања; Садржај предмета Теоријска настава: Детерминанте циљева васпитања. Циљеви и задаци Методике упознавања околине. Циљеви (таксономије), задаци и садржаји упознавања околине. Дечје схватање света. Спонтани и научни појмови. Природни и друштвени појмови. Развој, формирање и дефинисање појмова деце предшколског узраста. Природа процеса учења. Технологија васпитно-образовног рада са предшколском децом. Методе и облици васпитно – образовног рада. Стратегије васпитно-образовног рада. Игре у упознавању околине. Улоге васпитача. Развој и подстицање социјалног понашања детета. Комуникација. Практична настава: Анализа питања, задатака и ситуација учења у вртићу. Примена истраживачких техника у раду са децом. Технике комуникације и ненасилног решавања конфликата. Анализа радних листова из подручја упознавања околине с позиције активности детета. Литература: 1. Василијевић, Д. (2004), Формирање појмова о природи, Учитељски факултет, Ужице, стр. 103-164. 2. Станић-Бојковић Д. (1990), Упознавање предшколске деце са околином, ЗЗУИНС Београд. 3. Маринковић, С. (1988), Како децу предшколског узраста уводимо у природне науке, Порторож: The

Second, International Symposiym, Natural Sciences in Preschool and Early Elementary Education. 4. Предшколско дете (1984), XIV, 3, саопштења са саветовања Како васпитавамо најмлађе за хумане односе међу половима.

5. Смирнова, Е. (1974), Развијање способности посматрања у процесу упознавања деце са природом, Предшколско дете, 4, Београд.

Шира литература: 1. Виготски, Л. (1971), Учење и развој у предшколском узрасту, Предшколско дете, I, 4, Београд. 2. Група аутора (1972), Дете и средина, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001), Активно учење 2, приручник, УНИЦЕФ, Институт за

психологију, Београд. 4. Марјановић, А. (1971), Наука и образовање предшколског детета, Предшколско дете, 2, Београд. 5. Пешикан, А. (2003), Настава и развој друштвених појмова код деце, Завод за уџбенике, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, решавање проблема, истраживања (индивидуална, у групи), учење по моделу, кооперативно учење у групама, хоспитовање, групне дискусије.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Усмени испит 30 Колоквијуми I и II 40 Вежбе 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика музичког васпитања 1 Наставник (за предавања): Судзиловски М. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе):Ћалић Р. Маја Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положена Вокално-инструментална настава Циљ предмета: Циљ методике музичког васпитања на одсеку за васпитаче је да се, на основама програма вокално-инструменталне наставе, будући васпитачи оспособе за реализацију програмских садржаја музичког васпитања у предшколским установама. Будући васпитачи треба да реализују теме у оквиру узрасних могућности и особености деце предшколског узраста. Исход предмета: Из садржаја наставе произилази да будући васпитачи треба да буду способни за реализацију креативних музичких садржаја, да певањем, слушањем музике и игром, подстичу дечје доживљаје, да код деце развијају осећај за ритам, слух, моторику и да реализују прве кораке у естетском васпитању. Садржај предмета Теоријска настава Програмски садржаји обухватају више наставних тема и односе се на основе и изражајна средства музичког васпитања, циљеве и задатке, наставна средства, начин обраде појединих елемената занимања, развој музичких способности (као што је осећај за меру, ритам, висину, јачину, боју, трајање, музичко памћење и музичко стваралаштво). У оквиру наставе студенти се упознају са структуром васпитно-образовног рада и са садржајима за непосредну припрему за рад. Циљеви, задаци и наставна средства у служби развоја музичких способности, реализација бројалица, песмица, музичких игара, садржаја слушања музике, избор садржаја у односу на узраст, звук и особине звука – методски поступак. Практична настава Демонстрација садржаја, слушање музике и анализа. Литература 1. Ђурковић-Пантелић, Милена (1998), Методика музичког васпитања деце предшколског

узраста, Виша школа за образовање васпитача, Шабац. 2. Манастериоти, Вишња (1987), Музички одгој на почетном ступњу, Школска књига, Загреб. 3. Протић, Вера (1987), Прве колективне музичке игре, Завод за уџбенике, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+2 Методе извођења наставе: метода усменог излагања, демонстрације, разговора, практичних радова

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 13 Писмени испит Практична настава Усмени испит 36 Колоквијум-и 51 Семинар-и Остало

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика ликовног васпитања 1 Наставник (за предавања): Јовановић Б. Обрад Наставник/сарадник (за вежбе): Селаковић И. Кристинка Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Основи ликовног васпитања и Дидактике Циљ предмета: Упознати студенте са теоријским гледиштима и основним научним сазнањима потребним за разумевањем процеса од којих се састоји ликовно васпитање; планирањем, организацијом, реализацијом и евалуацијом ликовних активности у предшколским установама са циљем оспособљавања студената за самостални рад у актуелној васпитној пракси; да се студенти оспособе да самостално оцењују вредност идеје о неопходности ликовног васпитања, као и програма, метода, садржаја и средстава помоћу којих се они остварују; да се студенти оспособе за самосталну теоријску анализу и критичку оцену значај и улоге ликовних уметности у васпитно-образовном процесу, развијању курикулума, осмишљавање иновативних методичких поступака у области ликовне културе у раду са децом предшколских установа. Исход предмета: Примена знања организовању и реализацији ликовних активности у предшколским установама, студент умеју да подстичу ликовно стваралаштво код деце Израђују идејну скицу за ликовне активности; разумеју како се развија креативно и критичко мишљење код деце, имају свест о културној и уметничкој баштини и потребу да посећују уметничке изложбе, умеју самостално да примене ликовне технике у личном стваралаштву и стваралаштву деце, разумеју и осмишљавају ликовне садржаје. Садржај предмета Теоријска настава Предшколски узраст – златно доба дечјег стваралаштва, стваралаштво као особина и став личности, функција дечјег изражавања и стварања у развоју и учењу, еволуција схватања о улози ликовног васпитања, активности за упознавања изражајних могућности ликовних материјала и техника, прибор за цртање, сликање и обликовање, ликовни материјали и технике за цртање, сликање и графику, ликовни материјали и технике за пластично обликовање, ликовни елементи и њихови односи Практична настава Вежбе садржајно следе предавања у практичном извођењу и решавању ликовних елемената и композиционих начела при осмишљавању активности ликовног васпитања (цртање, сликање и вајање); организација ликовних активности у предшколским установама, писање сценарија за активност ликовног васпитања. Након одслушаних предавања студенти полажу колоквијум, затим испит се полаже писмено и усмено а студент има обавезу да на вежбама изради мапу радова везану за решавање задатих ликовних проблема. Литература 1. Карлаварис, Б. (1991), Методика ликовног одгоја 2, Ријека. 2. Филиповић, Сања, Каменов, Емил (2009), Мудрост чула, III део дечје ликовно стваралаштво,

Нови Сад: Драгон. Шира литература: 3. Арнхајм, Р. (1971), Визуелно мишљење, Уметничка академија у Београду, Београд. 4. Арнхајм, Р. (1971), Умјетност и визуелно опажање, Уметничка академија у Београду, Београд. 5. Беламарић, Д. (1986), Дијете и облик, Школска књига, Загреб. 6. Белвес, П. (1976), Цртамо и сликамо, Нолит, Београд. 7. Квашчев, Р. (1974), Развијање креативног понашања личности, Свјетлост, Сарајево. 8. Куленовић, Х. (1974), Умјетност и васпитање, Завод за издавање уџбеника, Сарајево. 9. Погачник-Толичић, С. (1964), Дечји цртежи као израз душевног развоја детета, ИП Рад, Београд.

10. Смиљанић, В. (1963), Психологија детињства и младости, Филозофско-историјски факултет, Београд.

Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+1 Практична настава: 1+2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, решавање проблема, индивидуални радови студената, учење по моделу, кооперативно учење у групама.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 20 Практична настава 20 Усмени испит 40 Колоквијум-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика физичког васпитања 1 Наставник (за предавања): Шекељић В. Горан Наставник/сарадник (за вежбе): Павловић Љ. Слободан Статус предмета: обавезни предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: Студент стиче право да изађе на усмени део испита када из предиспитних активности оствари најмање 31 поен из свих активности које су предвиђена да се реализују током семестра (похађање предавања и вежби, писане припреме и колоквијум) и уколико је положио испит Основи физичког васпитања и спорта из друге године. Испит се сматра положеним уколико је студент остварио најмање 55 поена. Циљ предмета: Да допринесе стицању знања и уверења који ће омогућити формирање адекватног стручног знања и професионалног става студената према физичком васпитању и разумевању значаја и улоге физичке активности у психофизичком развоју деце. Исход предмета: Стечена теоријска и методичка знања из области физичког васпитања. Садржај предмета Теоријска настава Методика физичког васпитања – дефиниција, појам и тематски простор; Тумачење основних појмова: физичка култура, физичко васпитање, физичко образовање, физичка (телесна) вежба и вежбање, игра, спорт, гимнастика, спортска рекреација, кинезитерапија, моторичке (психофизичке) способности, функционалне способности, антрополошке карактеристике, моторичка умења, вештине и навике, техника, стил, тактика и др.; Епистемиолошко одређење физичке културе у систему наука; Улога физичке културе у филогенетском и онтогенетском развоју човека; Историјски развој физичке културе с посебним освртом на развој предшколског физичког васпитања; Циљ физичке културе у савременом друштву; Циљ предшколског физичког васпитања; Опште, био-психо-социјалне карактеристике деце предшколског узраста; Циљ и задаци физичког васпитања код деце предшколског узраста; Опште и специфичне карактеристике моторичких способности и методика њиховог развијања на предшколском узрасту; Телесна вежба – вежбање као основно средство физичког вежбања; Биомеханичка основа кретног (моторичког) дејствовања; Основе функционалне анатомије. Физиологија телесног вежбања. Методичке основе физичког васпитања. Практична настава Стројеве – редне вежбе, Вежбе обликовања, Ходање и трчање, Поскакивање, скакање и прескакање, Бацања и хватања, Пењања, пузања и провлачења, Дизање и ношење, Вучење, потискивање и надвлачење, Вишење и упирање, Елементарне игре, Вежбе на тлу, Вежбе са реквизитима, Вежбе равнотеже. Дечји фолклор и ритмичке вежбе Обавезе студената: Присуство на предавањима и вежбама. Самостална реализација најмање једног часа активности на задату тему на основу самостално написане припреме. Литература 1. Вишњић, Д., Јовановић, А., Милетић, К. (2004), Теорија и методика физичког васпитања,

Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. 2. Каменов, Е. (1995), Основа програма васпитно-образовног рада са предшколском децом,

Филозофски факултет у Новом Саду, Београд. 3. Милановић, Љ., Стаматовић, М. (2006), Методика физичког васпитања (за васпитаче)

Учитељски факултет, Ужице. 4. Милановић, Љ., Стаматовић, М. (2006), Теорија и методика физичког васпитања, Учитељски

факултет, Ужице. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1 + 1 Практична настава: 0+ 1 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Присуство и активност током предавања 10

Практична настава 10 Колоквијум 30

Испит се може организовати писмено (тест, есеј) или усмено

50

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Страни језик (Руски језик 2) Наставник (за предавање): Наставник/сарадник (за вежбе): Терзић В. Светлана Статус предмета: изборни заједнички предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: положен испит из Руског језика 1 Циљ предмета: Упознавање студената са начином овладавања технике читања са посебним освртом на разликовање тврдих и меких сугласника као и читањем самогласника: я, ю, е, ё, ы; Упознавање студената са новом лексиком неопходном у коришћењу стручне литературе на руском језику; Утврђивање код студената граматичких структура својствених говорној и писаној комуникацији са посебним освртом на конверзацију у говорним ситуацијама: упознавање; разговор у одељењу; разговор са вршњацима; разговор и преписка путем писане речи и интернета; Развијање код студената брзине и разумевања стручног текста са оспособљавањем употребе свих врста стручних речника са руског на српски и обратно; Развијање код студената анализе текста; Развијање код студената прецизног и концизног изражавања. Исход предмета: Овладавање стручном терминологијом и оспособљавање студената за коришћење стручне литературе и комуникације на страном језику. Посебан акценат ставити на упознавање студената са коришћењем основних информација путем интернета. Оспособљавање студената за коришћење стручне литературе при изради дипломских радова. Садржај предмета Практична настава Наставни план се обавља кроз вежбе. Вежбе се састоје из две тематске целине које се прожимају. Једна целина се односи на текстове у складу са одговарајућим смером (учитељ или васпитач). Кроз текстове студенти ће се упознати са новом лексиком у оквиру њиховог образовања из области: педагогије, психологије и методике наставе различитих предмета. Упознаће се и са новим говорним ситуацијама у складу са одговарајућим узрастом деце са којима ће радити. Друга целина је фонетика и граматика која је неопходна за савладавање читања и разумевања текста, тако и за разумевање нових говорних ситуација. Из фонетике посебна пажња се посвећује правилном изговору меких сугласника и изговора самогласника који садрже јоту. Из граматике се обрађују: непроменљиве именице, скраћенице, изражавање узрока у реченици, изражавање временских односа, одричне реченице, поседовање предмета или лица, глаголски прилози и глаголски придеви са својим конструкцијама. Литература 1. Маројевић, Радмило (1983), Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 2. Пејовић, Наташа (1994), Зборник текстова и вежби из руског језика за студенте учитељског

факултета, Ужице. 3. Пипер, Предраг (2005), Граматика руског језика, Завет, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: монолошко-дијалошка метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 50 Семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Страни језик (Енглески језик 2) Наставник (за предавање): Наставник/сарадник (за вежбе): Љубичић М. Гордана Статус предмета: изборни заједнички предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: потребно је да је студент положио Енглески језик 1 Циљ предмета: Упознавање студената са новом лексиком неопходном у коришћењу стручне литературе на енглеском језику; утврђивање код студената граматичких структура својствених говорној и писаној комуникацији са посебним освртом на конверзацију у говорним ситуацијама: упознавање, разговор у одељењу, разговор са вршњацима, разговор и преписка путем писане речи; развијање код студената брзине и разумевања стручног текста са оспособљавањем употребе свих врста стручних речника са енглеског на српски и обрнуто; развијање код студената способности анализе текста; развијање код студената прецизног и концизног изражавања. Посебна пажња посвећује се комуникацији на енглеском језику путем нових информационих технологија. Исход предмета: Овладавање стручном терминологијом и оспособљавање студената за коришћење стручне литературе и комуникације на страном језику. Посебан акценат ставити на упознавање студената са коришћењем основних информација путем интернета. Оспособљавање студената за коришћење стручне литературе при изради дипломских радова, упознавање и разумевање стручних термина у литератури, праћење и разумевање штампе на енглеском језику, стручну коресподенцију. Оспособљавање за усмену комуникацију са вршњацима из других земаља, као и за рад са децом млађег узраста. Садржај предмета Практична настава Наставни план се обавља кроз вежбе. Вежбе се састоје из две тематске целине које се прожимају. Једна целина се односи на текстове у складу са одговарајућим смером. Кроз текстове студенти ће се упознати са новом лексиком у оквиру њиховог образовања из области: педагогије, психологије и методика наставе различитих предмета. Упознаће се и са новим говорним ситуацијама у складу са одговарајућим узрастом деце са којима ће радити. Нагласак је на развијању говорне компетенције студената и на њиховом оспособљавању да самостално преводе са једног језика на други. Друга целина је обнављање граматичких партија (слагање времена, пасив, кондиционали, партиципи, герунд, множина именица, деривација именица у енглеском језику, врсте и подела придева) неопходних за савладавање читања и разумевања текста, као и за разумевање нових говорних ситуација. Литература 1. Љубичић, Г. (2006), Енглески језик за студенте учитељског факултета, Учитељски факултет,

Ужице. 2. Љубичић, Г. (2011), English Grammar Practice Exercises, Учитељски факултет, Ужице. 3. Oxford Advanced Dictionary (2007), Oxford Press, Oxford. 4. Поповић, Љ., Мирић, В. (1999), Граматика енглеског језика са вежбањима, Завет, Београд. 5. Thomson, A. J., Martinet, A. V. (1986), A Practical English Grammar, Oxford University Press. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: монолошко-дијалошка метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава усмени испит 30 колоквијум-и 50 ...... семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Реторика Наставник (за предавања): Поповић Ј. Бранко Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, V семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Полазећи од става да су лепота живе речи и јасност говора неопходне претпоставке за успешно обављање васпитнообразовног рада, намеће се потреба за сталним усавршавањем, неговањем и развијањем говорног умећа учитеља у свим областима њиховог рада. Због тога је неопходан рад на ефикасном образовању и усавршавању технике говора, елоквенције и на стицању потребних знања и вештине из теорије и праксе говорничког умећа. Исход предмета: Оспособљеност студената за јасно, конкретно и елоквентно говорно уобличавање знања, мисли и осећања; Профилисање адекватног језичког израза у различитим говорним ситуацијама и тематским садржајима (у настави, у културним, политичким, образовним, научним и другим јавним установама, пред ужим и ширим аудиторијем, на културним, спортским, политичким и другим манифестацијама); Поседовање одговорности и осећања за неговање језичке културе и чистоту језика у оквиру књижевнојезичке норме, а у складу са елементарним захтевима учитељског позива. Садржај предмета Теоријска настава Појам и дефиниција реторике;

Настанак и развој. Платон и Аристотел, Римско беседништво (Цицерон и Квинтилијан); средњовековно беседништво; обнова реторике

Реторика и друге дисциплине; Реторика и поетика; реторика и естетика; реторика и стилистика; реторика и етика; реторика и психологија

Народна реторика Припремање говора Пет беседничких фаза по Хермогену из Тарса: inventio – проналажење доказа и сакупљање материјала; dispositio – распоређивање, селекција, материјала; elocutio – стилско уобличавање материјала; memoria – учење говора напамет; actio – држање говора праћено мимиком и гестовима Литература 1. Милинковић, Миомир (2005), Реторика са изабраним беседама, Легенда, Чачак или: Реторика,

Учитељски факултет, Ужице, 2004. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: метода показивања – демонстрације, аналитичка, монолошка, дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 30 Писмени испит Практична настава Усмени испит 30 Колоквијум-и 30 Семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Дечје музичко стваралаштво Наставник (за предавања): Судзиловски М. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Циљ овог изборног предмета је да се студенти оспособе за креативне реализације музичких садржаја у предшколским установама, a што се односи на: изражајно певање, измишљање малих ритмичких и мелодијских целина, измишљање покрета уз музику, укључивање дечјег инструментарија. Исход предмета: Студенти се кроз практична вежбања оспособљавају да препознају и подстичу дечје музичке креативне потенцијале. Садржај предмета Теоријска настава Садржај изборног предмета Дечје музичко стваралаштво се везује за широку област стваралачког потенцијала код деце. Његови темељи леже на основама развоја музичког слуха, говорног ритма, осећаја за темпо и динамику, разликовања боја људског гласа или музичких инструмената. Развој ових елемената се реализује кроз игру. Приближавање основних музичких појмова дечјем узрасту, особине звука, развој ритмичких способности, осмишљавање музичких игара преко ових појмова, укључивање дечјих музичких инструмената. Литература 1. Бомон, Емилија и Пимон, Марија Рената (1999), Твоја прва књига о музици, Издавачка кућица

Мали принц, Нови Сад. 2. Воглар, Мира (1981), Како музику приближити деци, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 3. Вукомановић, Надежда, Комненић, Олга (1981), Музичке игре, Дечје новине, Горњи Милановац. 4. Манастериоти, Вишња (1981), Зборник пјесама и игара за дјецу, Школска књига, Загреб. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: метода усменог излагања, демонстрације, практичних радова

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 30 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Пливање Наставник (за предавање): Стаматовић В. Милован Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, VI семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознати студенте са техникама пливања, методиком обучавања непливача, спашавањем утопљеника и указивањем прве помоћи. Исход предмета: Стечена теоретска и практична знања и умења у вези са пливањем, методиком обуке непливача, спасавањем утопљеника и указивањем прве помоћи. Садржај предмета Теоријска настава Упознавање студената са методиком обуке непливача, активностима које се могу реализовати са децом на обали и у води. Техникама спасавања дављеника и пружање прве помоћи. Развој способности креативног размишљања у смислу решавања могућих проблема у реализацији наставе. Упознати студенте са литературом и другим изворима знања неопходним за квалитетну организацију и извођење оваквих видова ваншколских активности.

Литература: 1. Керковић, А. (1981), Пливање, Партизан Србије, Београд. 2. Стаматовић, М. (2002), Методски поступци обуке непливача, Зборник радова, 3, Учитељски факултет,

Ужице. 3. Шекељић, Г. (2011), Методички приручник за обуку непливача, Учитељски факултет, Ужице. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне и испитне обавезе Поена Завршни испит Поена Уредност похађања предавања 20 Приказ пливачких техника 50

Испит се може организовати писмено (тест) или усмено 30

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Хор и оркестар 3 Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Ћалић Р. Маја Статус предмета: изборни заједнички предмет, V и VI семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ хорског певања и оркестра је да се код будућих учитеља/васпитача развија смисао за колективно музицирање – певање и свирање у оквиру заједничких музичко-васпитних облика рада. Помоћу хорског певања се развијају слух, осећај за ритам, шири дијапазон гласа и учвршћује интонација. Будући учитељи/васпитачи треба да се упознају и науче да негују и развијају гласовни апарат, као најлепши инструмент, и да своја знања употребе у раду са децом на часовима музичке културе, као и на хору. Исход предмета: Оспособљеност студента за самосталан рад са вокалним и инструменталним ансамблом што подразумева одабир одговарајуће литературе, рад са ансамблом, владање основним техникама дириговања и конципирање и организацију јавног наступа. Садржај предмета Теоријска настава Хор као предмет треба да упозна студенте са основама вокалне технике, хорском литературом, са могућностима дечијих гласова са којима ће будући студенти радити на часовима музичке културе. Садржај рада на хорским пробама ће бити у складу са могућностима студената кроз елементе интерпретације: техника дисања, образовање тона, дикција, ритмика, метрика, темпо и агогика, динамика, артикулација и фразирање.. Радиће се композиције за мешовити хор различитих епоха и карактера, као и пригодне композиције. Садржај оркестра као предмета се односи на стицање основних знања о музичким инструментима, начину извођења, развијање разумевања и брзине читања нотног текста у циљу бољег владања инструментом. Уз упознавање са литературом радиће се на елементима интерпретације: ритмици, метрици, темпу и агогици, динамици, артикулацији и фразирању. Практична настава Хорске композиције различитих епохе за трогласни и четворогласни хор; композиције за оркестар – ансамбл. Литература 1. Ивановић, Мирјана, Здјелар, Невенка, Радовановић, Снежана (1997), Збирка хорских композиција,

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Ивановић, Мирјана (2003), Збирка духовних композиција домаћих аутора за дечије и омладинске

хорове, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Избор хорских композиција са фестивала дечјих хорова (приредио Бранко Ђурковић) (1974),

Удружење музичких педагога СР Србије, Београд. 4. Мокрањац, С. С. (1992), Световна музика 1, Руковети, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 5. Трогласне хорске композиције старих мајстора (избор и редакција Војислав Илић) (1976),

Удружење музичких педагога, Београд. 6. Чолић, Драгутин (1965), Антологија хорских песама за децу, Младо поколење, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: демонстрација, читање – рад на музичком запису

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 30

Табела 5.2. А Спецификација стручне праксе – МЕТОДИЧКА ПРАКСА I Студијски програм: васпитач Назив предмета: Стручна пракса Наставник/наставници задужени за организацију стручне праксе: Милинковић З. Миомир, Шпијуновић М. Крстивоје, Маричић М. Сања, Василијевић Н. Данијела, Јовановић Б. Обрад, Шекељић, В. Горан Наставник/сарадник: Пурић, С. Далиборка, Игњатовић Н. Александар, Ћалић Р. Маја, Селаковић И. Кристинка, Павловић Љ. Слободан Број ЕСПБ: 12 Услов: Положен испит из Дидактике; присуствовање предавањима и вежбама из следећих предмета: Методика развоја говора 1, Методика развоја почетних математичких појмова 1, Методика упознавања околине 1, Методика музичког васпитања 1, Методика ликовног васпитања 1, Методика физичког васпитања 1. Циљ праксе: Циљ методичке праксе је да се студенти оспособе за критичко и конструктивно посматрање, идентификовање и анализирање различитих модела припреме и реализације васпитног процеса у раду са децом предшколског узраста. Исход праксе: На пракси ће студенти планирати, реализовати и анализирати изведене активности у вртићу (сопствене и других студента); оспособиће се за рад у тиму, за различите технике анализе изведених активности, за израду и примену различитог дидактичког материјала за рад са децом предшколског узраста. Садржај праксе: Планирање и припрема активности за рад са децом. Израда и адекватна методичка примена дидактичког материјала. Посматрање, анализа и вредновање активности у предшколским установама. Број часова: 50 Методе реализације праксе: Самосталан рад на задацима, посматрање и анализа и вредновање активности, вођење дневника праксе.

Оцена знања (максимални број поена 100) Обављена пракса и извршене обавезе-урађени задаци и вођење дневника праксе вреднује се у оквиру студијских предмета: Методика развоја говора 1, Методика развоја почетних математичких појмова 1, Методика упознавања околине 1, Методика музичког васпитања 1, Методика ликовног васпитања 1, Методика физичког васпитања 1. као предиспитне обавезе. Обављена пракса се евидентира у индексу студента уз приписивање 12 ЕСПБ бодова.

ПРЕДМЕТИ ЧЕТВРТЕ ГОДИНЕ

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Образовна технологија Наставник (за предавање): Василијевић Н. Данијела Наставник/сарадник (за вежбе): Илић Ж. Марина Статус предмета: обавезни заједнички, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 4 Услов: положен испит из Дидактике Циљ предмета: Стицање одговарајућих теоријских и практичних знања и способности из образовне технологије неопходних за постојеће, али и перманентно, стручно образовање и усавршавање учитеља. Исход предмета: Операционална корелација знања из образовне технологије са стеченим знањима из педагогије, психологије, методологије педагошких истраживања, а посебно са дидактиком, информатиком и методикама (српског језика, математике, природе и друштва, света око нас, музичке културе, ликовне културе, физичког васпитања ); Правилан однос студената према наставној техници, као и савременим информационо-комуникацијским и електронским медијима; развијена информатичко-комуникациона култура студената; Отвореност и спремност за тимски рад, оспособљеност за аналитичко-критичко процењивање теоријских и практичних феномена у области Образовне технологије, како у групи, тако и самостално, као и њихову функционалну стваралачку примену у пракси; Оспособљеност студената за креирање дидактичких медија и за њихову правилну примену у свакодневном васпитно-образовном раду, како у процесу припремањa, реализације, вредновања васпитно-образовног рада ученика, тако и личног стручног усавршавања. Спремност и оспособљеност студента да самостално, континуирано прати и прикупља релевантну литературу и изворе, кључне за разумевање природних и друштвених, теоријских и практичних феномена студијског предмета, спремност да их са разумевањем интерпретира, пореди и критички процењује и са успехом обавештава стручну јавност о резултатима властитог рада. Садржај предмета Теоријска настава Образовна технологија – појмовно одређење; Предмет образовне технологије; Образовна технологија и друге науке; Наставна технологија – врсте; Наставни објекти; Учионица – наставни објект некад и сад; Дидактички медији; Технички, електронски, уређаји и апарати у наставном раду; Наставна помагала; Компјутери у наставном окружењу; Учење путем електронске мреже и електронских медија; Експертни системи; Рад у новом образовно-информационом окружењу; Наставна технологија - наставни системи (егземпларна настава, програмирана настава, проблемска настава, диференцирана настава, индивидуализована настава, хеуристичка...); социолошки облици наставног рада (фронтални, групни, рад у пару, индивидуални); наставне методе; улога и функција наставника; положај и улога ученика у компјутерски подржаној настави; Школска медијатека. Практична настава Оспособљавање студената за практичан васпитно-образовни рад уз сврсисходну, функционалну употребу аудитивних медија, визуелних, аудио-визуелних, електронских медија, комбинованих медија (електронске табле, интерактивне табле, Note book рачунара, софтвера за претрагу Интернета и размену електронске поште, Word – софтвера за израду писаних припрема, израду семинарских, дипломских, стручних и научних радова, Power Point програма за креирање мултимедијалних презентација, мултифункционалног апарата (као помоћних техничких уређаја у процесу припремања за час), наставних помагала (ласерски показивачи, фланелографи, дигиталне оловке..). Литература 1. Бранковић, Д., Мандић, Д. (2003), Методика информатичког образовања, Бања Лука, стр. 19-

33, 86-113. 2. Василијевић, Д. (2006), Усавршавање наставника на даљину, Зборник радова, Филозофски

факултет, Београд, стр. 401-413. 3. Вилотијевић, М. (1999), Дидактика 3, Београд, стр. 391-544. 4. Влаховић, Б. (1998), Школски мултимедија центар, Београд, стр. 185-200, 231-254. 5. Лакета, Н., Василијевић, Д. (2006), Основe дидактике, Учитељски факултет Ужице, Ужице, стр.

153-236. 6. Мандић, Д. (2003), Дидактичко-методичке иновације у образовању, Београд, стр. 55-120. 7. Мандић, П., Мандић, Д. (1996), Образовна информациона технологија, Београд. 8. Мијановић, Н. (2002), Образовна технологија, Подгорица. Шира литература: 9. Безић, К. (1983), Технологија наставе и наставник, Загреб.

10. Часопис Образовна технологија. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2+2 Практична настава: 1+1 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, практичан рад, дискусије, истраживачки рад, полемике, дебате, групни рад, рад у тандему, индивидуални рад, семинари, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност предавања и вежбе 10 Писмени испит 30 Колоквијум (I, II и III) 30 Семинарски рад 15 Предавања и вежбе 15

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика рада са децом са посебним потребама Наставник (за предавање): Максимовић М. Јасна Наставник/сарадник (за вежбе): Максимовић М. Јасна Статус предмета: Обавезни, VII семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: положен испит из предмета Основи инклузивног образовања, приложен извештај са праксе Циљ предмета: Упознавање и овладавање практичним знањима и вештинама које ће студенту-васпитачу омогућити да стекне професионалне компетенције за рад са децом са посебним потребама у оквиру инклузивног предшколског васпитања; припрема студента-васпитача за рад у инклузивном тиму;оспособљавање студената за израду индивидуалних планова подршке Исход предмета: Развијене компетенције, знања и вештине потребне за примену различитих облика рада у оквиру инклузивног предшколског програма за децу са посебним потребама и води професионалном оснаживању будућих васпитача за процес пружања додатне подршке деци са сметњама и њиховим породицама. Садржај предмета Теоријска настава Основи принципи инклузивних програма усмерених на дете; комуникација и пружање подршке породицама деце са сметњама у развоју; посматрање и процењивање ограничења и могућности детета; израда планова подршке; прилагођавање васпитних програма деци са посебним потребама у складу са основним инклузивним захтевима; подстицање социјалног и емоционалног развоја; подстицање развоја говора;подстицање развоја физичких вештина. Практична настава Васпитно-образовни оквири индивидуалних едукативних програма. Индивидуални приступи деци са сметњама. Појам функционалне дијагностике и инструменти процене. Садржај индивидуалних едукативних програма. Посета предшколским установама, успостављање контакта са тимовима инклузивног васпитања и упознавање са радом интерресорних комисија. Самостална израда од стране студената појединачних индивидуалних програма подршке уз уважавање способности и могућности деце као и могућности подршке локалне средине. Литература 1. Арсић, Р., Ђорђевић, С., Ковачевић, Ј. (2010), Методика рада са децом са посебним потребама, Учитељски факултет у Призрену. 2. Попадић, Раде (2006), Специјална педагогија с методиком, Филозофски факултет у источном Сарајеву. Шира литература 3. Ераковић, Т., Јанковић, П. (2008), Методика корективног педагошког рада; Градска библиотека, Нови Сад. 4. Сретенов, Д. (2008), Креирање инклузивног вртића – деца ометена у развоју у редовној предшколској установи. Београд: Центар за примењену психологију. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1 Практична настава: 1 Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, групна дискусија, израда индивидуалних радова, семинарски рад, прикази прочитане литературе, презентације на часу Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 15 писмени испит 50 практична настава 15 усмени испит колоквијум-и ...... семинар-и 20

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Еколошко васпитање Наставник (за предавање): Кундачина Ж. Миленко Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: обавезни, VII семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: (1) Упознавање студената са теоријским и практичним аспектима и развојним тенденцијама односа чо-века и природе (унутрашње и спољашње), и условима брзих и коренитих друштвених и економских проблема; (2) Буђење свести студената за проблеме оријентисане на еколошке услове околине. Разви-јање, емоционалне (одговорности) заинтересованости, рационалне (знања о повезаности еко-система) способности студената, као и способности свесног спознавања односа између људи, околине, природе; (3) Развијање конкретне способности студената за решавање актуелних и будућих еколошких пробле-ма; Јачање компетенције деловања појединаца (у смислу процењивања поступака и њихових последи-ца); (4) Јачање самоорганизације и властите иницијативе студената процесом учења у којем они сами одлучују о свом животу, развијају фантазију, не прихватају беспомоћне технолошке и остале улоге. Исход предмета: Развијена еколошка свест и еколошка култура. Садржај предмета Теоријска настава Еколошко васпитање према концепту одрживог развоја. Принципи одрживог развоја. Историјске назнаке делатности еколошког васпитања. Нове оријентације у простору еколошког васпитања. Нове тенденције у односу педагогије и екологије. Потреба за еколошком компетенцијом. Педагогија партнерства са природом. Нови досег еколошког учења. Недоследности еколошког васпитања. Могућности ограничења еколошког образовања. Еколошка васпитност – компонента целовито развијене личности. Аспекти еколошког васпитања. Димензије еколошке свести. Задаци еколошког васпитања и образовања. Развијање способности перципирања животне средине. Усвајање система еколошких знања. Изграђивање вредности еколошког система. Формирање еколошких навика. Овладавање еколошком културом. Оперативни задаци еколошког васпитања у основној школи. Дидактички аспекти еколошког образовања. Методички приступ и еколошко васпитање. Еколошко васпитање као васпитни принцип. Еколошка осетљивост и еколошка комуникација. Чиниоци развоја еколошке осетљивости. Васпитач и породица. Стратегије, методе и поступци. Извори знања. Вођење дневника еколошке активности. Израда синопсиса еколошке активности. Литература 1. Андевски Милица и Кундачина Миленко (2003), Еколошко образовање – од бриге за околину до

одрживог развоја. Ужице: Учитељски факултет. 2. Кундачина, Миленко (2006), Чиниоци еколошког васпитања и образовања ученика. Ужице:

Учитељски факултет. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: усмено излагање и самостални рад

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 25 Синопсис еколошке активности 10 Усмени испит 25 Колоквијум-и 15 Семинар-и 15

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика развоја говора 2 Наставник (за предавање): Милинковић З. Миомир Наставник/сарадник (за вежбе): Пурић С. Далиборка Статус предмета: обавезни, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: неопходно је да је студент положио испит Методика развоја говора I Циљ предмета: Да студенти упознају улогу и значај рада на развоју говора, односно рада на правилном усвајању језика као основе за целокупно васпитање и образовање у предшколској установи и у даљем школовању деце; – да упознају задатке рада на развоју говора, односно матерњег језика, као и програмске садржаје и начин планирања васпитно-образовног рада у овој области; – да на основу плана и програма рада у предшколским установама теоријски и практично уведе студенте у облике и методе рада и коришћење различитих средстава за развијање говора деце предшколског узраста. Исход предмета: Оспособљеност студената да схвате основне законитости у методици развоја говора деце; оспособљеност студената за рад на развоју говора деце (планирање, програмирање, истраживање); и за избор најпогоднијих садржаја, облика и метода у раду на развоју говора деце; оспособљеност студента/будућег васпитача у предшколским установама за стално стручно усавршавање и унапређивање сопственог рада. Садржај предмета Теоријска настава – упознавање студената са улогом значајем матерњег језика у целокупном васпитном процесу; – упознавање студената са програмским садржајима из области развоја говора предшколске деце; – прва целина односи се на основна питања методике развоја говора деце; упознавање студената са

предметом методике развоја говора, карактеристикама говора предшколске деце и задацима предшколске установе у развоју говора деце;

– друга целина односи се на читање и обраду прозних и поетских текстова; учење стихова напамет, драмско извођење као средство развоја говора;

– оспособљавање студената за самостално планирање у области развоја говора и функционално обједињавање свих облика васпитног рада;

– оспособљавање студената за праћење говорног развоја детета и за коришћење очигледних средстава;

– оспособљавање студената за самостално и организовано стручно усавршавање. Практична настава Књижевни текст и развој говора деце, сликовнице и развој говора, сценске игре. Литература 1. Ботуровић, Марија (2001), Методика развоја говора, Шабац. 2. Васић, Смиљка (1968), Говор вашег детета, ЗУНС, Београд. 3. Матић, Радомир (1985), Методика развоја говора деце, Нова просвета, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: монолошка, дијалошка, аналитичка метода, метода показивања (демонстрације)

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит поена активност у току предавања 15 писмени испит практична настава 20 усмени испит 60 колоквијум-и ...... семинар-и 5

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика развоја почетних математичких појмова 2 Наставник (за предавање): Маричић М. Сања Наставник/сарадник (за вежбе): Маричић М. Сања Статус предмета: обавезни, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Методике развоја почетних математичких појмова 1 Циљ предмета: Стицање теоријских и практичних знања, умења и навика за планирање, припремање и организовање активности на развијању почетних математичких појмова у раду са децом предшколског узраста. Исход предмета: Оспособљеност студента за планирање, програмирање и организовање активности у оквиру предшколског математичког образовања у складу са методичким захтевима трансформације математичких садржаја. Садржај предмета Теоријска настава Појам, предмет и значај МРПМП 2. Циљ и задаци МРПМП 2. Циљеви, задаци и садржаји математичког образовања на предшколском узрасту. Специфичности и карактеристике учења и развијања математичких појмова код предшколске деце. Развијање појма природног броја код предшколске деце (вербални, перцептивни, скуповни, бројевни и комбиновани приступ). Методички приступ развијању појма природног броја код предшколске деце. Блок бројева до 5. Блок бројева до 10. Блок бројева до 20; Развијање просторне оријентације и појмова просторних релација (горе-доле, изнад-испод, испред-иза-између, у-на-ван, лево-десно). Развијање појмова релација величине ( велико-мало, дуго-кратко, широко-уско, дебело-танко, плитко-дубоко, тешко-лако). Развијање геометријских појмова (лопта, коцка, квадар, ваљак, круг, квадрат, правоугаоник, троугао). Развијање појма линије (праве, криве, отворене, затворене). Мерење и мере. Развијање појма мерења дужи. Развијање појма мерења масe. Развијање појма мерења времена. Развијање појма мерења запреминe течности. Евалуација процеса предшколског математичког образовања. Практична настава Практична примена знања у планирању, припремању, организовању активности и реализовању садржаја предшколског математичког образовања у раду са децом предшколског узраста. Литература 1. Добрић, Н. (1981), Методика формирања почетних математичких појмова, Београд, Виша школа

за образовање васпитача. 2. Егерић, М. (2009), Методика развијања почетних математичких појмова, Јагодина, Учитељски

факултет. 3. Латковић, М., Липовац, Д. Сотировић, В. (1984), Методика почетних математичких појмова,

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 4. Маричић, С., Шпијуновић, К. (2012), Развијање појма природног броја код предшколске деце.

Зборник радова, XV(14), Ужице: Учитељски факултет, стр. 205-220 5. Правилник о општим основама предшколског програма (2006). Београд: Просветни преглед. 6. Прентовић, Р., Сотировић, В. (1998), Методика развоја почетних математичких појмова, Нови

Сад: Дидакта. 7. Ћебић, М. (2006), Почетно математичко образовање предшколске деце. Београд: Учитељски

факултет. 8. Шимић, Г. (1998), Методика развијања математичких појмова, Шабац: Виша школа за образовање

васпитача у Шапцу. 9. Шимић, Г. (2000), Игром до математике. Шабац: Висока школа за образовање васпитача. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: предавања, вежбе, практичан рад, консултације Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 20 усмени испит 50 колоквијум-и 20 ...... семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика упознавања околине 2 Наставник (за предавање): Маринковић С. Снежана Наставник/сарадник (за вежбе): Игњатовић Н. Александар Статус предмета: обавезни, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из предмета Методика упознавања околине 1 Циљ предмета: Да студенти знају и умеју да дизајнирају ситуације учења везане за садржаје упознавања околине (истраживачке ситуације, ситуације решавања проблема, ситуације појмовног преструктуирања спонтаних појмова); да се студенти оспособе за критичку и конструктивну анализу ситуација учења. Исход предмета: Да студенти посматрају процес сазнавања из угла детета/учења; да студенти освесте све начине, поступке којима се могу активирати деца у процесу сазнавања света који их окружује; да могу анализирати различите типове питања и задатака с позиције релевантних активности у ситуацијама учења и мисаоне активизације детета; да се оспособе за правилну употребу метода/облика учења; да се вежбају и да се науче да праве идејну скице за активности; да разумеју и практикују технике критичке конструктивне анализе и секвенцијалне анализе изведених активности. Садржај предмета Теоријска настава Однос садржаја упознавања околине и карактеристика дечјег мишљења (појмови кретање, топлота, електрицитет, магнетизам, вода, ваздух, материја, правила, норме, права, однос ја и други...); Партиципација деце у свету око нас; Партиципација деце у учењу; Непартиципативни облици учења; Међузависност активности детета и активности васпитача; Улоге васпитача; Интеракција детета са продуктима културе и природе; Критичка-конструктивна анализа. Секвенцијална анализа. Практична настава Ситуација учења (шта је то). Дизајнирање ситуација учења. Анализа замишљене ситуације учења (критичка конструктивна анализа) и анализа одржаних активности (рефлексија и саморефлексија, техника секвенцијалне анализе). Литература 1. Бојовић, В. (1982), Истраживачке активности у којима деца откривају физичке појаве, Завод

за унапређивање васпитања и образовања, Београд. 2. Бојовић, В. (1992), Кретање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001), Активно учење 2, приручник, УНИЦЕФ и Институт за

психологију. 4. Маринковић, С. (1988), Како децу предшколског узраста уводимо у природне науке, Порторож:

The Second, International Symposiym, Natural Sciences in Preschool and Early Elementary Education. 5. Марковић, М. и сар. (1997), Приручник Корак по корак 2, Креативни центар, Београд. 6. Шмит, В. О. (1999), Развој детета. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: кооперативна наставник–студент, учење по моделу, кооперативно учење у групама студената, хоспитовање, групне дискусије, индивидуални рад студената на задатом проблему.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит 50 практична настава 10 усмени испит колоквијум-и ...... семинар-и 30

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика музичког васпитања 2 Наставник (за предавање): Данијела М. Судзиловски Наставник/сарадник (за вежбе): Ћалић Р. Маја Статус предмета: обавезни, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: овај предмет не може да се полаже без положене Методике музичког васпитања 1 Циљ предмета: Циљ методике наставе музичког васпитања на одсеку за васпитаче је да се, на основама програма вокално-инструменталне наставе и Методике музичког васпитања I, будући васпитачи оспособе за реализацију програмских садржаја музичког васпитања. Исход предмета: Из садржаја наставе произилази да будући васпитачи морају бити способни да: код деце развијају осећај за ритам, слух и моторику, оспособе децу за реализацију креативних музичких садржаја, певањем, слушањем музике и игром, подстичу дечје доживљаје и реализују прве кораке у естетском васпитању. Садржај предмета Теоријска настава Студенти се оспособљавају за непосредну припрему за музике активности из области певања, свирања, слушања музике и стваралачких садржаја. Упознају се са принципима, методама, средствима и облицима музичких активности. Избор музичких садржаја музичке игре, драматизације, нега дечјег слуха и гласа, развој слуха, методе и принципи у музичким активностима, годишње планирање музичких садржаја, тематско планирање. Практична настава Студентска пракса, огледна активност, анализа активности. Литература 1. Ђурковић-Пантелић, Милена (1998), Методика музичког васпитања деце предшколског

узраста, Виша школа за образовање васпитача, Шабац. 2. Манастериоти, Вишња (1987), Музички одгој на почетном ступњу, Школска књига, Загреб. 3. Протић, Вера (1987), Прве колективне музичке игре, Завод за уџбенике, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична на става: 2+2 Методе извођења наставе: метода усменог излагања, демонстрације, разговора, практичних радова

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 50 Усмени испит 40 Колоквијум-и Семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика ликовног васпитања 2 Наставник (за предавање): Јовановић Б. Обрад Наставник/сарадник (за вежбе): Јовановић Б. Обрад, Селаковић И. Кристинка Статус предмета: обавезни, VII и VIII семестар Број ЕСПБ: 5 Услов: положен испит из Методике ликовног васпитања 1 Циљ предмета: Да студенти знају и разумеју теорију наставе ликовног васпитања и образовања, да могу самостално дизајнирати ликовне активности у предшколским установама, да припреме и практично одрже активност из ликовног васпитања, да разумеју и практикују вештину анализе ликовне активности, да умеју естетски да процене дечје ликовне радове, да умеју да примене уметничко дело у настави ликовне културе да би решили ликовни проблем, да знају основне правце из историје уметности и да имају елементарно знање из истих, да прате савремене токове уметничких збивања код нас и у свету а све у циљу унапређивања ликовног васпитања. Исход предмета: Примена знања о начинима и поступцима креативног активирања деце у предшколском узрасту у ликовним активностима; познају улоге васпитача у организовању и реализацији ликовних активности: израда идејне скице за ликовне активности; умеју да анализирају ликовну активност, препознају креативна решења у ликовном стваралаштву деце; студенти знају специфичности ликовног језика; умеју да препознају уметничке правце из светске и српске историје уметности, знају шта је естетска анализа уметничког дела и дечјих радова. Садржај предмета Теоријска настава Историја уметности од праисторије до данас; однос васпитања и учења; положај деце у васпитно – образовном процесу; Улога васпитача; Дечја игра као развој сензомоторних активности; Плани и програм за ликовно васпитања у предшколском узрасту; Методе/облици васпитања/учења; Материјално-техничка основа у ликовном васпитању; примењени ликовни језик у изради дечјих лутака, просторних композиција и колажа; развој појмова у оквиру ликовног васпитања; социјализација деце путем ликовног васпитања и практичних радова кроз игру; корелација; циљеви ликовног васпитања; евалуација ликовних активности. Практична настава Практична примена стечених знања, консултације, припрема, праћење, држање и анализа ликовних активности; Литература 1. Белвес, П. (1976), Цртамо и сликамо, Нолит, Београд. 2. Дивљан, С. (2000), Подстицање и развијање ликовног стваралаштва ученика, Учитељски

факултет, Јагодина. 3. Група аутора (2005), Нова историја уметности (Larousse), Mono/Manana, Београд. 4. Janson, H. W. (1994), Историја уметности, Просвета, Београд. 5. Трифуновић, Лазар (1988), Сликарски правци XX века, 6. Karlavaris, Bogomil (1991), Metodika likovnog odgoja I, Rijeka: Hofbauer p.o. Шира литература: 7. Арнхајм, Р. (1971), Визуелно мишљење, Уметничка академија у Београду, Београд. 8. Арнхајм, Р. (1971), Умјетност и визуелно опажање, Уметничка академија у Београду, Београд. 9. Беламарић, Д. (1986), Дијете и облик, Школска књига, Загреб. 10. Галовић, Видосава, Караџић, Бранка (1990-2009), Ликовна култура, за гимназије и стручне

школе, Завод за уџбенике, Београд. 11. Grupa autora (MCMLXVI) (1964), Enciklopedija likovnih umjetnosti, Zagreb: Jugoslovenski

leksikografski zavod. 12. Квашчев, Р. (1974), Развијање креативног понашања личности, Свјетлост, Сарајево. Број часова активне наставе Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: практичан рад студената, монолошко-дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 30 Практична настава 20 Усмени испит 40 Колоквијум-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Методика физичког васпитања 2 Наставници (за предавање): Стаматовић В. Милован, Шекељић В. Горан Наставник/сарадник (за вежбе): Павловић Љ. Слободан Статус предмета: обавезни предмет, VII и VIII Број ЕСПБ: 5 Услов: студент стиче право да изађе на усмени део испита када из предиспитних активности оствари најмање 31 поен из свих предиспитних активности које су предвиђене да се реализују током семестра и уколико је положио Методику физичког васпитања 1. Испит се сматра положеним уколико је студент остварио најмање 55 поена. Циљ предмета Оспособљавање студената за реализацију физичких активности уз примену адекватних методичких поступака у предшколским установама. Исход предмета: Примењивање васпитно-образовних метода у раду са децом предшколског узраста. Садржај предмета Теоријска настава Примена дидактичких принципа и правила у физичком васпитању. Методе рада у физичком васпитању: метода вербалног комуницирања, метода демонстрације и метод вежбања, метод играња, метод имитација, драматизације, синтетички, аналитички и др.). Облици рада у физичком васпитању: фронтални облик рада, рад у групи, рад у пару, рад у тројкама, комбиновани и индивидуални рад. Фазе у реализацији активности (уводни, припремни, главни и завршни део физичке активности). Задаци, трајање, садржаји и основна методичка упутства за сваки појединачан део активности. Опште карактеристике телесног вежбања. Физиолошко, емоционално и интелектуално оптерећење током активности. Актуелни проблеми у физичком васпитању (индивидуализација и интензификација). Активности у циљу специјалног вежбања. Уопште о проблематици оштећења здравља и телесног статуса (оштећење локомоторног апарата). Узроци и врсте оштећења и посебан осврт на превентивну улогу физичког вежбања. Укључивање здравствено и телесно хендикепираних ученика у специјално вежбање (њихова класификација, организација специјалног вежбања). Слободно активно време (активан одмор). Дневни режим живота и рада и савремена технологија узрочници „болести некретања“ (хипокинезије) одраслих и деце. Активан одмор у слободном времену и његова компензаторна улога у спречавању штетних утицаја савременог начина живота и рада. Организација и хуманизација слободног времена. Разни видови активног одмарања: „микро паузе“ (у току рада), „макро паузе“ (између две фазе рада) и слободна игра (после рада). Излети, летовања и зимовања. Организациони проблеми, задаци, садржаји и основна методичка упутства у вези њих. Такмичења у физичком васпитању. Врсте такмичења, њихова организација и садржај. Јавни наступи – манифестације физичке културе. Врсте јавних наступа на којима је могућа примена и садржаја физичког васпитања. Садржаји који се могу применити и методичке напомене у вези увежбавања и организације самог наступа. Мере обезбеђења наставног процеса: здравствено-хигијенске мере, чување и помагање, техничка исправност објеката, справа и реквизита за вежбање, мере реда и дисциплине. Планирање физичког васпитања: основе и принципи планирања у физичком васпитању. Врсте планирања: годишњи, сезонски, месечни планови, планирање по циклусима и и припремање активности писаном припремом. Програмски садржаји вежби (активности које студенти држе деци у предшколским установама): Стројеве – Вежбе обликовања. Ходање и трчање. Поскакивање, скакање и прескакање. Бацања и хватања. Пењања, пузања и провлачења. Дизање и ношење. Вучење, потискивање и надвлачење. Вишење и упирање. Игре, елементарне, штафетне и спортске Вежбе на тлу акробатика. Вежбе са реквизитима. Вежбе равнотеже. Дечји фолклор и ритмичке вежбе. Литература 1. Каменов, Е. (1997), Методика I, II, III, Одсек за педагогију Филозофског факултета у Новом

Саду, Београд. 2. Милановић, М. Стаматовић (2006), Теорија и методика физичког васпитања (за васпитаче)

Учитељски факултет, Ужице. 3. Милановић, Љ. (2004), Збирка 300 игара за најмлађе, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. Број часова активне наставе: Теоријска настава: 1+1 Практична настава: 2+2 Методе извођења наставе: предавачка, кооперативна наставник–студент, кооперативни рад у малим групама, тимско учење, проблемска настава; истраживања студената (индивидуално и у групи), консултације, креативни есеји, групни пројекти, семинарски радови, колоквији, дебатни клубови, скале процене, тестови знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Присуство на предавањима и вежбама 10 Припрема за час 20 Анализа часа – физиолошки параметри 10 Одржани час 50 Анализа часа – активно време 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Дечје ликовно стваралаштво Наставник (за предавање): Јовановић Б. Обрад Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни предмет, VII семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Увести студенте у свет ликовне уметности и стваралачког мишљења. Оспособити студенте за решавање ликовних проблема и композиционих начела на практичном нивоу. Упознати их са основним појмовима ликовне културе и ликовног језика. Развијати код студената способност за опажање облика, мотива и појава неопходних за разумевање визуелних садржаја у уметности, дизајну и визуелној околини, затим за естетско доживљавање уметничког дела. Подстицати код студената креативно и дивергентно мишљење. Упознати их са основним ликовним техникама и и руковањем материјалима потребним за самостални стваралачки рад. Унапредити квалитета учења кроз игру, омогућити им да мисле и самостално долазе до што оригиналнијих и креативнијих идеја у циљу разумевања дечјег погледа на свет и њиховог стваралаштва. Подстицати студента да негују културу рада и стваралаштва и да имају критички однос према сопственом раду као и раду других. Дозволити им да изразе емоције и осећања у традиционалним и савременим медијима и техникама . Примена стечених знања и искустава у техникама цртања оловком, фломастером, пастел бојама, примена колаж технике, темпер технике и обликовања у изради илустрација, дечјих лутака, маски, костима, за дечју позоришну представу; вежбање у адаптацији дечје бајке, приче у позоришној представи; вежбање у изради честитке, плаката, визуелне поруке и комуникације, да се студенти ослободе стереотипа и шаблона и да се код њих развија креативност и самосталност у раду Исход предмета: Познају различите ликовне технике и умеју да их користе у самосталном раду; познају ликовне елементе и њихове односе, умеју да унесу у свој рад мноштво тематских идеја и иновација, знају какве су изражајне могућности, ограничења и доступност деци ликовних техника и материјала, владају поступцима за естетско васпитање деце, умеју да организују и поставе изложбу уметничких радова, познају и примењују различите методе и облике рада у ликовним активностима, умеју ликовно искуство самостално да примене у личном стваралаштву, разумеју и критички осмишљавају ликовне садржаје; умеју да анализирају дечје радове и познају начине подстицања и развоја креативности код деце. Садржај предмета Теоријска настава Особености и законитости развоја. Водене технике и њихова комбинација са другим техникама и групним облицима рада. Дечији ликовни израз у корелацији са наставом матерњег језика, дечијом поезијом, дечијом бајком, дечијим филмом, дечијом музиком. Дечији ликови, њихови карактери као носиоци хуманих одлука. Дечије ликовно изражавање и групни облици рада као начини дечије социјализације. Јавна презентација дечијих ликовних радова у оквиру прославе годишњих празника дечијих вртића, месне заједнице и места у коме живе. Литература 1. Bagnal, Brajan (1999), Priručnik Falken, crtanje i slikanje, Mono i Manjana. 2. Филиповић, Сања, Каменов, Емил (2009), Мудрост чула, III део дечје ликовно стваралаштво,

Нови Сад: Драгон. 3. Хаџи-Јованчић, Невена (2000), Дечји атеље I – цртање и сликање, Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства. 4. Хаџи-Јованчић, Невена (2000), Дечји атеље II – вајање и штампање, Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: практичан рад студената, монолошко-дијалошка метода.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 30 Колоквијум 40 Усмени испит Естетска анализа 20 Семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Акционо истраживање Наставник (за предавање): Стаматовић Д. Јелена Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, VII семестар Број ЕСПБ: 3 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са значајним својствима акционих истраживања и могућностима мењања појава у властитој пракси које се истражују; да се студенти оспособе да могу да имплементирају елементе стратегије за развој курикулума и предшколских програма; да успешно конкретизују исходе образовања васпитања, операционализују школски курикулум и предшколски програм, успешно повезују елементе стратегије за развој курикулума и његову структуру. Оспособљавање учитеља и васпитача за ширење истраживања сопствене праксе помоћу ове врсте истраживања Исход предмета: Разумевање функције, својстава и начела акционог истраживања; оспособљеност за успешну примену акционих истраживања и мењање праксе која се истражује; оспособљеност за побољшање рационалности васпитно-образовне праксе и ефикасније решавање проблема у процесу васпитања и образовања. Садржај предмета Теоријска настава Појам, циљ, функција, начела акционог истраживања. Разлике акционог и емпиријско-аналитичког истраживања. Обележја акционог истраживања. Предности и недостаци. Акциона истраживања као критичка пракса. Врсте акционих истраживања. Методе и поступци акционог истраживања. Инструменти у акционом истраживању. Извођење акционог истраживања. Учесници у акционом истраживању. Израда скице акционог истраживања. Извођење акционог истраживања. Израда извештаја акционог истраживања. Литература 1. Кундачина, Миленко (2004), Акционо истраживање у школи. Ужице: Учитељски факултет. Шира литература: 2. Максимовић, Ј. (2012), Акциона истраживања у педагошкој теорији и пракси, Ниш: Филозофски факултет. 3. Пешић, Мирјана (1998), Педагогија у акцији. Београд: Институт за педагогију и андрагогију. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: излагање и самосталан рад.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит 25 Скица истраживања 10 Усмени испит 25 Истраживање 15 Извештај истраживања 15

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Државно уређење са школским законодавством Наставник (за предавања): Поњавић А. Зоран Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, VII семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање студената са основним институтима државног уређења и законодавства којим се регулише област предшколског и школског васпитања и образовања. Студенте треба упознати са начином функционисања државних институција и месту школских институција у оквиру остваривања државних функција. Исход предмета: По завршетку курса из Државног уређења са школским законодавством од студента се очекује да зна основе права и држаног уређења. Студенти треба да разумеју и интерпретирају најосновније чињенице из ове области. Студенти треба да схвате место образовне делатности у друштву и да сазнају основе нормативног уређења положаја образовних институција и положај радника у образовању. Садржај предмета Теоријска настава Састоји се од наставе праћене видео презентацијом у оквиру 15 термина (15 седмица) по два часа, што чини укупно 30 часова. У оквиру ових предавања требају бити изложени сви основни институти из ове области. Њих чине они који су везани за: основе државног уређења и права, права деце, оснивање и рад предшколских и школских институција, права, обавезе и одговорности ученика и наставника. У оквиру предавања биће организовани и часови семинара. Литература 1. Јањић-Комар, М., Обретковић, М. (1996), Права деце, Београд. 2. Костадиновић, Д. (2005), Школско право и администрација, Београд. 3. Палачковић, Д., Поњавић, З. (2007), Основи државног уређења и школског законодавства, Ужице. Број часова активне наставе Теоријска настава: Практична настава: Методе извођења наставе: предавања су праћена видео презентацијом у ppt формату.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Предиспитни тест знања 20 Усмени испит 40 Активност на вежбама Колоквијум-и 20 Семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Дечје литерарно стваралаштво Наставник (за предавања): Зорић М. Драгољуб Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни, VIII семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Упознавање са сегментима писаног говора (нарација, дескрипција, дијалог, монолог, полилог), развијање способности писане комуникације (пословно писмо, службени допис, захтев управи факултета, молба, допис Наставно-научном већу), практична примена различитих врста стилова (књижевноуметнички стил – краћи састави, административни стил – разне врсте дописа; публицистички стил – вест, репортажа, извештај, интервју, разговорни стил у писаном саставу). Исход предмета: Овладаност техникама писаних састава и њихова примена (интимна садржина, исповедни карактер, незаборавни доживљај, критички приступ одређеним темама); развијено критичко мишљење у складу са књижевнојезичким стандардима и елементарном писменошћу. Садржај предмета Теоријска настава Стил и врсте стилова (стилови према функцији – разговорни, административни, публицистички); форме приповедања (субјективно и објективно приповедање – приповедање у првом лицу једнине, приповедање у трећем лицу једнине, приповедање у првом лицу множине, естетска функција наратора); измена дијалога, монолога и полилога у конкретним саставима; композиција литерарног састава (типови композиције – паралелна, циклична, уоквирена); композиција школског литерарног састава (увод, разрада, закључак); књижевно-језичка норма (правилност, чистота, јасност); правописна норма (употреба великог и малог слова, састављено и растављено писање речи, правописни знаци и знаци интерпункције); израда оригиналних састава, одељак као композициона целина, примена различитих врста стилова. Литература 1. Бокшан-Танурџић, Зора (2007), Од игре до позорнице, Креативни центар, Београд. 2. Живковић, Драгиша (1984), Теорија књижевности са теоријом писмености, Београд. 3. Лукић, Живан и Марковић, Мирјана (2003), Култура говора, Интелекта, Ваљево. 4. Цветановић, Владимир (2001), Основне културе говора и реторике, Тору, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: дијалошка, монолошка и текст-метода

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 15 Писмени испит 20 Практична настава 15 Усмени испит 30 Колоквијум-и 20 Семинар-и

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Здравствено васпитање Наставник (за предавања): Мијовић П. Биљана Наставник/сарадник (за вежбе): Статус предмета: изборни заједнички предмет, VIII семестар Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Разумевање концепта здравствено васпитног процеса, методе рада у здравственом васпитању, здравствено – васпитна средства, социјална интеракција свих популација Исход предмета: Након одслушаног и положеног предмета студент стиче компетенције да:

- демонстрира схватање промоције здравља и учествује у активностима промоције здравља, - компетентно разлучује и примењује едукативне методе здравственог васпитања за различите популационе групе,

- демонстрира квалитете здравственог едукатора. Садржај предмета Теоријска настава

- Увод. Промоција здравља. - Принципи и методе здравственог васпитања. Приоритети у промоцији здравља. - Здравствена заштита. Улога заједнице у здравственом васпитању. - Здравствени програми у промоцији здравља. Здравствено васпитање у школи. - Животна средина и здравље - Физички развој деце - Незаразна обољења деце - Епидемиолошке карактеристике респираторних заразних обољења и њихова превенција - Епидемиолошке карактеристике цревних заразних обољења и њихова превенција. - Епидемиолошке карактеристике болести које се преносе полним путем, значај и превенција - Наркоманија. Алкохолизам. Пушење - ХИВ/АИДС - Здравствена заштита школске деце - Лична хигијена. Правилна исхрана у превенцији болести - Физичка активност у превенцији болести. Ментална хигијена

Литература: 1. Симић, М. (1994), Школска хигијена. Универзитет у Крагујевцу. Учитељски факултет. 2. Шундерић, Ђ., Хошовски, Е. (1999), Хигијена и медицина за педагошки рад. Учитељски

факултет. 3. Материјали у писаној и електронској форми обезбеђен од стране наставника до издавања новог

уџбеника Број часова активне наставе Теоријска настава: 2 Практична настава: 0 Методе извођења наставе: предавања, семинари, радионице

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава усмени испит 50 колоквијум-и 30 ...... семинар-и 10

Студијски програм: васпитач Назив предмета: Хор и оркестар 4 Наставник (за предавања): Наставник/сарадник (за вежбе): Ћалић Р. Маја Статус предмета: изборни заједнички, VII и VIII предмет Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Циљ предмета: Циљ хорског певања и оркестра је да се код будућих учитеља/васпитача развија смисао за колективно музицирање – певање и свирање у оквиру заједничких музичко-васпитних облика рада. Помоћу хорског певања се развијају слух, осећај за ритам, шири дијапазон гласа и учвршћује интонација. Будући учитељи/васпитачи треба да се упознају и науче да негују и развијају гласовни апарат, као најлепши инструмент, и да своја знања употребе у раду са децом на часовима музичке културе, као и на хору. Исход предмета: Оспособљеност студента за самосталан рад са вокалним и инструменталним ансамблом што подразумева одабир одговарајуће литературе, рад са ансамблом, владање основним техникама дириговања и конципирање и организацију јавног наступа. Садржај предмета Теоријска настава Хор као предмет треба да упозна студенте са основама вокалне технике, хорском литературом, са могућностима дечијих гласова са којима ће будући студенти радити на часовима музичке културе. Садржај рада на хорским пробама ће бити у складу са могућностима студената кроз елементе интерпретације: техника дисања, образовање тона, дикција, ритмика, метрика, темпо и агогика, динамика, артикулација и фразирање.. Радиће се композиције за мешовити хор различитих епоха и карактера, као и пригодне композиције. Садржај оркестра као предмета се односи на стицање основних знања о музичким инструментима, начину извођења, развијање разумевања и брзине читања нотног текста у циљу бољег владања инструментом. Уз упознавање са литературом радиће се на елементима интерпретације: ритмици, метрици, темпу и агогици, динамици, артикулацији и фразирању. Практична настава Хорске композиције различитих епохе за трогласни и четворогласни хор; композиције за оркестар – ансамбл. Литература 1. Ивановић, Мирјана, Здјелар, Невенка, Радовановић, Снежана (1997), Збирка хорских

композиција, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Ивановић, Мирјана (2003), Збирка духовних композиција домаћих аутора за дечије и омладинске

хорове, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 3. Избор хорских композиција са фестивала дечјих хорова (приредио Бранко Ђурковић) (1974),

Удружење музичких педагога СР Србије, Београд. 4. Мокрањац, С. С. (1992), Световна музика 1, Руковети, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд. 5. Трогласне хорске композиције старих мајстора (избор и редакција Војислав Илић) (1976),

Удружење музичких педагога, Београд. 6. Чолић, Драгутин (1965), Антологија хорских песама за децу, Младо поколење, Београд. Број часова активне наставе Теоријска настава: 0 Практична настава: 2 Методе извођења наставе: демонстрација, читање – рад на музичком запису

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит Практична настава Усмени испит 50 Колоквијум-и Семинар-и Остало 30

Табела 5.2. А Спецификација стручне праксе – МЕТОДИЧКА ПРАКСА II Студијски програм: васпитач Назив предмета: Стручна пракса Наставник/наставници задужени за организацију стручне праксе: Милинковић З. Миомир, Маричић М. Сања, Шпијуновић М. Крстивоје, Маринковић С. Снежана, Судзиловски М. Данијела, Јовановић Б. Обрад, Шекељић, В. Горан, Стаматовић В. Милован Наставник/сарадник: Пурић, С. Далиборка Милинковић С. Ненад,, Игњатовић Н. Александар, Ћалић Р. Маја, Селаковић И. Кристинка, Павловић Љ. Слободан Број ЕСПБ: 8 Услов: Положен испит из: Методика развоја говора 1, Методика развоја почетних математичких појмова 1, Методика упознавања околине 1, Методика музичког васпитања 1, Методика ликовног васпитања 1, Методика физичког васпитања 1. Присуствовање предавањима и вежбама из следећих предмета: Методика развоја говора 2, Методика развоја почетних математичких појмова 2, Методика упознавања околине 2, Методика музичког васпитања 2, Методика ликовног васпитања 2, Методика физичког васпитања 2. Услов за професионалну праксу: Успешно реализоване предиспитне обавезе и одржани испитне активности из свих Методика. Циљ праксе: Оспособљавање студената за самостално планирање, реализацију и вредновање предшколских активности. Реализовање свих облика васпитног рада у једној предшколској групи. Исход праксе: Оспособљеност студената за осмишљавање, планирање, организовање, извођење и вредновање васпитног рада. Оспособљеност за критички приступ сопственом педагошком искуству, за рефлексивну педагошку праксу. Оспособљеност за различите улоге и компетенције савременог васпитача (попис компетенција васпитача приказан у стандарду 3). Садржај праксе: Планирање, организовање, извођење и вредновање васпитног рада у предшколским установама. Број часова: 50+100 Методе реализације праксе: Самосталан рад на задацима, анализа и вредновање активности у предшколској установи у складу са специфичностима појединих методика.

Оцена знања (максимални број поена 100) Обављена пракса и извршене обавезе-урађени задаци и вођење дневника праксе вреднује се у оквиру студијских предмета: Методика развоја говора 2, Методика развоја почетних математичких појмова 2, Методика упознавања околине 2, Методика музичког васпитања 2, Методика ликовног васпитања 2, Методика физичког васпитања 2 као предиспитне обавезе. Обављена пракса се евидентира у индексу студента уз приписивање 8 ЕСПБ бодова.