БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН СЛИКАР . . .

Paja Jovanovi}

Draga deco,

dobro do{li u Galeriju Matice srpske, ku}u lepih i vrednih umetni~kih dela! Svako od wih je nacionalno blago, a Galerija je prava riznica u ~ijim se odajama ~uvaju dela zna~ajnih umetnika. Ja sam kustos i bi}u va{ vodi~ kroz Galeriju.

Kako se ti zove{?

Ja sam

Nacrtaj sebe u Galeriji Mati

ce sr

pske

.

2

Galerija Matice srpske

Zgrada Galerije Matice srpske velika je i stara, nalazi se u centru Novog Sada. Ima mnogobrojne prostorije kroz koje }e{ {etati u toku posete Galeriji.Neke slike postavqene su u izlo`benim salama, a ostale se ~uvaju u depou. Depo je „ostava za umetni~ka dela”. Neke slike su veoma stare. Kada se „razbole“ nose se u ordinaciju doktora za slike. Oni se zovu konzervatori i staraju se da slike budu zdrave i lepe.

Depo slika

Ordinacija doktora za slike

Ra

dna soba kustosa

De~ja soba

^uvari

Izlo`beni prostor

-konzervatori-

Sve~ani salon

3

Rodio se daleke 1895. godine u Vr{cu i u porodicu vr{a~kog fotografa uneo radost. Talenat za crtawe pokazao je jo{ u detiwstvu.Dok su se drugi de~aci igrali krpewa~ama,

kri{om je precrtavao likove svetaca sa zidova vr{a~ke crkve. To su bili prvi radovi koji su mu doneli

uspeh. Odabrani su da ukrase novo zvono za pravoslavnu crkvu u Vr{cu. Zvono je poru~eno kod ~uvenog

be~kog zvonolivca.

Svaka slika u Galeriji ima svoju pri~u i vodi nas kroz vreme i prostor. Slike stvaraju slikari, a o wima pri~aju kustosi. Na{a pri~a po~iwe sa: BIO JEDNOM JEDAN SLIKAR...

Ovaj de~ak }e jednog dana, kad poraste,

biti slikar.

Slikar Paja Jovanovi} kao de~ak na fotografiji koju je izradio wegov otac.

^ime se ovaj ~ovek bavi?

On je Z _ _ _ _ L _ _ _ C.

Tako je zaradio svoj prvi novac i odlu~io da postane slikar.Evo tebi lak zadatak:Zovem se k‘o Dizni Patak, a prezivam se, evo znaj, kao ^ika Jova Zmaj._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _4

Nacrtaj crveni krug oko brojeva

obojenih u crveno i zeleni krug oko

brojeva obojenih u zeleno. Saberi

obojene dvocifrene brojeve

sa brojem 1 i dobi}e{ dva veka u

kojima je slikar `iveo i .

Vo|en `eqom da postane slikar Paja Jovanovi} je vredno u~io, pro~itao mnogo kwiga i svaki dan crtao. U to vreme je, da bi izu~io ve{tinu slikawa, morao da otputuje ~ak do Be~a... Danas se do Be~a sti`e lako: nekoliko sati vo`we ili sat vremena leta .

Tada se putovalo druga~ije...To je bilo vreme kada se putovalo , , ...U ove krajeve prvi je stigao 1884. godine i saobra}ao je od Beograda do Ni{a.To je bilo vreme u kome su `ivele bake i prabake

va{ih baka i prabaka.Qudi su jedni drugima pisali , nisu slali poruke i .

Tako je to bilo tokom Pajinog dugog `ivota.

Zamisli, `iveo je 98 godina:

izme|u 1859. i 1957. godine.

5

Po dolasku u Be~ Paja se upisao na Likovnu akademiju i vredno u~io od najboqih

profesora. Prvi profesor mu je bio Gripenkerl - ozbiqan i strog u~iteq.

I pored velikog znawa i talenta profesor je, posmatraju}i jednu Pajinu sliku

rekao: „[teta! U po~etku sam se nadao da }e{ napraviti lepu sliku, ali evo,

ispade mu}ak. Nisi hteo da me slu{a{.”

Nemoj se rastu`iti! Ovo je podstaklo Paju da bude jo{ boqi student i ubrzo je

dobio mnoge pohvale i nagrade.

Nacrtaj profesora Gripenkerla onako kako ga zami{qa{ dok ovo govori.

6

Za vreme raspusta tokom studija, Paja je putovao po balkanskim zemqama i pravio skice za budu}e slike.Jo{ kao student naslikao je delo „Raweni Crnogorac” i bio nagra|en: slika je progla{ena najboqom na godi{woj izlo`bi studenata Akademije.

Dobro pogledaj sliku! Ona prikazuje jedan doga|aj iz pro{losti balkanskih naroda. Na slici vidi{ rawenog junaka posle boja. Obrati pa`wu na izgled prostorije i na to kako su obu~ene prikazane li~nosti.

Razmisli i nacrtaj {ta se moglo desiti pre, a {ta posle prikazanog doga|aja na slici?

Raweni Crnogorac, 1882.

Medaq

a -

1882

7

Paja Jovanovi} je tokom svog dugog `ivota naslikao

veliki broj slika. Naro~ito su ga interesovali qudi,

obi~aji i doga|aji iz pro{losti. Slikao je:

...Slike sa temama iz `ivota balkanskih naroda...

...Slike sa temama iz istorije srpskog naroda...

...Portrete...

Ma~evawe Borba petlova

Progla{ewe Du{anovog zakonika

Umetnikova supruga Muni

Ki}ewe neveste

Seoba Srba

Kraq Aleksandar I Kara|or|evi}8

Jednog dana, dok je boravio kod roditeqa u Vr{cu, u posetu im je do{ao

ro|ak nose}i jatagan. Pajin mla|i brat je izvukao jatagan i po~eo da

ma{e wime. Ro|ak se upla{io da se de~ak ne povredi, pa ga je uhvatio za

ruku. Paji se taj prizor dopao i odmah mu je sinula ideja za novu sliku

na kojoj je prikazao u~ewe ve{tine ma~evawa. Kada ju je naslikao nazvao

ju je „Ma~evawe”.

Ako nisi znao, jatagan je zakrivqena sabqa, o{trog se~iva. Dobio

je ime po gradu Jataganu u Turskoj gde je napravqen prvi jatagan.

Ma~evawe, 1884.

Oboji poqa sa ta~kicama i dobi}e{ jatagan.

9

Dobro pogledaj ovu sliku! Prikazana je borba petlova: jo{ jedan obi~aj naroda Balkana.Bio je to popularan vid zabave qudi tog vremena.Pogledaj qude na slici. Kako su obu~eni? [ta nose na glavi? [ta dr`e u rukama? Odli~no! Sada mo`e{ da otputuje{ sa ovim junacima u daleku 1897. godinu kada je slikar zabele`io ovaj obi~aj.[ta bi ti radio da si prisustvovao ovom obi~aju? Kako bi se ose}ao?Da li zna{ neki sli~an obi~aj i u na{im krajevima koji se sa~uvao do dana{wih dana?

Borba petlova, oko 1898.

Nacrtaj i smesti u ovaj ram ode}u koju bi nosio sam.

10

U `ivotu svake devojke udaja je va`an doga|aj, a svadba jedan od najva`nijih i najlep{ih dana. U nedeqno jutro, kod neveste sa slike su, pre svatova, stigle tetke, ujne, strine i udate drugarice da joj pomognu da se pripremi za svadbu. [tipkale su je za obraze da bude rumena, crnile su joj obrve i ~e{qale kosu. Pomagale su joj da obu~e: ko{uqu, dowu i gorwu sukwu, jelek i dimije, vezene ~arape, pletene opanke i veo od sitne ~ipke. Kitile su je dukatima i nakitom.

Ki}ewe neveste, 1886.

Koji se deo ode}e od ~ipke nosio onda a nosi se i danas?_ _ _

Pa`qivo pogledaj ode}u koju su neveste nosile nekad i sad. Zaokru`i plavom bojom onu koju su nosile nekad, a crvenom koju nose sada.

11

Pored obi~aja balkanskih naroda Paja je slikao obi~aje i legende i drugih naroda. Verovatno si ~uo za legendu o kraqu Arturu i wegovim hrabrim vitezovima. Oni su uvek sedeli za okruglim stolom {to je trebalo da zna~i da su jednaki i da se me|usobno po{tuju i uva`avaju. Zato se i zovu vitezovi okruglog stola.Paja Jovanovi} je naslikao jednog od vitezova okruglog stola - Parsifala u dru{tvu prelepih vila.

Kako ti zami{qa{ jednog viteza? Parsifal, 1915-1919.

Kako bi ti obukao Parsifala? Izaberi ode}u i oboji je.

12

Slike sa temama iz narodnog `ivota i obi~aja donele su Paji veliki uspeh i mnoga priznawa. Da bi {to boqe prikazao qude i wihove obi~aje, doga|aje i predele, stalno je putovao i crtao ono {to je video. Na svojim putovawima obi{ao je Evropu, stigao i do Afrike, Azije, Amerike, pa ~ak i do daleke Australije. Be~, Pariz, London, Minhen, Venecija, Istanbul samo su neki od gradova u kojima je boravio.

Na koji kontinent bi ti `eleo da otputuje{? Koji grad da poseti{?

13

Mapa Pajinih putovawa

A

ME

R I K A

[pa n i j a

Madrid

Maroko

^ikago

Wujork

AT

LA

NT

SK I O K E A N

14

E V R OP

A

A F R I K A

Moskva

Srbija

Dalmacija

Crna Gora

Bosna i Hercegovina

Itali j a

Gr~ka

Baltik

London

Pariz

Be~

Vr{ac

Beograd

Venecija

Kavkaz

AtinaSredozemno more

Crno mor

e

15

A sada pogledaj mapu na{e zemqe. Prona|i i ucrtaj na woj gradove koje si posetio/la.

Nacrtaj ono {to je na tebe ostavilo najja~i utisak na nekom putovawu.

S

RB I J A

16

Paja Jovanovi} je na velikom platnu o`iveo pro{lost srpskog naroda.Na slici „Progla{ewe Du{anovog zakonika“ prikazao je va`an doga|aj iz na{e sredwovekovne istorije. Bila je to velika sve~anost prire|ena povodom progla{ewa prvog srpskog zakona.Pogledaj cara Du{ana sa caricom Jelenom i sinom, princem Uro{em. Tu su i srpski patrijarh, vladari susednih zemaqa, doma}a vlastela i mnogi junaci. Oni se klawaju caru Du{anu sa ispru`enim ma~evima, odaju caru po~ast i zakliwu mu se na odanost.

Progla{ewe Du{anovog zakona, 1899/1900.

Na slici se nalazi i jedna li~nost iz narodnih pesama koja ti je poznata po duga~kim brkovima i kowu [arcu. Prona|i ga na slici. To je

_ _ _ _ _ KRAQ _ _ _ _

Na svetskoj izlo`bi u Parizu 1900. godine Paja je za ovu sliku dobio najve}e priznawe - zlatnu medaqu. ^itav svet je tada upoznao sa ovim doga|ajem iz srpske istorije.

17

Paja je naslikao jo{ jedan va`an doga|aj iz istorije srpskog naroda:

seobu srpskog naroda sa teritorije koju su okupirali Turci.

Sve se to dogodilo davne 1690. godine kada se srpski narod,

predvo|en patrijarhom, preselio na teritoriju severno od Save

i Dunava. Bila je to velika seoba u kojoj su se selile ~itave

porodice. Sa sobom su nosili sve {to su imali ... ~ak i `ivotiwe.

To je jedna od najve}ih slika. Duga~ka je 6 metara! Kada biste

napravili deset ogromnih koraka stigli biste od po~etka do

kraja slike.

Seoba Srba, 1895/96.

18

Ve} si saznao da je Paja puno putovao i `iveo u raznim gradovima. Svom rodnom gradu Vr{cu posvetio je jednu sliku. Na slici „Vr{a~ki triptih“ Paja je zabele`io scene iz `ivota svojih sugra|ana. Prikazao je qude na pijaci, tokom berbe gro`|a i kosidbe. Ova slika se i danas ~uva u Vr{cu. Iz koliko delova se sastoji ova slika?

Slika sastavqena iz tri dela povezana istom temom zove se triptih.

Poku{aj da nacrta{ triptih na kojem }e{ prikazati kako qudi provode leto

u tvom gradu.

Vr{a~ki triptih, 1895/96.

19

U Be~u, u kojem je Paja proveo najve}i deo `ivota, nalazila se i wegova radna soba. Slikari je zovu ateqe. Tu su nastale mnoge Pajine slike.Kroz wegov ateqe pro{lo je mnogo modela koje je portretisao. Portret je prikaz qudske figure. Naslikao je mnogo lepotica ali je samo jedna od wih osvojila Pajino srce i postala mu `ena. To je

bila Hermina Dauber, a svi su je zvali Muni. Svoju voqenu i lepu `enu ~esto je slikao.

Ako je ima{, nacrtaj je sam i smesti u ovaj srcasti ram. Da je voli{ crte`om joj ka`i ili je bar pogledom potra`i!

Slikao je portrete i drugih dama koje

su poru~ivali wihovi roditeqi

ili mu`evi.Koja je tebi

najlep{a?Umetnikova supruga Muni,

1925.

Teodora Dun|erski,

1916-1920.

Portret lepe gospo|e,

oko 1925.

Salon u Pajinom ateqeu u Be~u

Ima{ li ti simpatiju?

20

Pajin talenat i ve{ta ruka doneli su mu veliki uspeh i slavu. Svi su `eleli da se vide na Pajinom slikarskom platnu.Naslikao je portrete mnogih poznatih qudi: vladara, bankara, trgovaca, nau~nika, glumica, igra~ica...

Kraq Aleksandar I Kara|or|evi}, 1927.

Kraqica Marija Kara|or|evi}, 1927.

Mar{al Tito, 1947.

Lepota portreta koje je stvarao otvorila mu je vrata mnogih dvorova, a vladari iz vremana u kojem je `iveo `eleli su da ih ba{ on naslika.

U ovaj kov~e`i} „smesti“ sve dragocenosti prikazane na portret

ima.Dobro pogledaj slike i prona|i nakit i ordewe.

21

Paja je ~esto slikao i drage prijateqe sa kojima se

dru`io i provodio slobodno vreme.

Sa vajarom \okom Jovanovi}em pri~ao je o umetnosti.

Ako slikar slika slike da li zna{ {ta radi vajar?

Nacrtaj portret svog dobrog

druga ili drugarice.

Vajar \or|e Jovanovi},

1906-1908.

22

Kada slikar slika samog sebe

ta se slika zove autoportret.

Ovo je Pajin autoportret kada

je ve} bio deka.

Autoportret, posle 1930.

Sada ti budi slikar i nacrtaj

svoj autoportret.

Mo`da ti pomogne ako se prvo

pogleda{ u ogledalu.

23

Upoznali smo se sa slikarom Pajom Jovanovi}em, wegovim `ivotom i

umetni~kim delima. Wegove slike ~uvaju se u mnogim muzejima, galerijama

i ku}ama {irom sveta. U na{oj zemqi, pored Galerije Matice srpske u Novom

Sadu, Pajine slike mo`e{ videti u Legatu Paje Jovanovi}a u Beogradu,

Narodnom muzeju u Beogradu i u Gradskom muzeju u Vr{cu.

Galerija Matice srpske Narodni muzej u Beogradu

Muzej grada Beograda - Legat Paje Jovanovi}a Gradski muzej u Vr{cu

24

Hvala ti na dru`ewu u Galeriji. Nadam se da si u`ivao/la u zanimqivoj pri~i. Kao nagradu uru~ujem ti sve~anu Diplomu i pozivam te da ponovo do|e{ u na{u Galeriju i otkrije{ mnoge neobi~ne pri~e o slikama i slikarima.

dodequje

DIPLOMU

koja potvr|uje da je pa`qivo slu{ao/la pri~u «„Bio jednom jedan slikar...

i da mo`e da bude vodi~ kroz Galeriju i ispri~a mami, tati, bratu, sestri,

baki i deki sve {to je nau~io/la o Paji Jovanovi}u.

Galerija Matice sr

pske

25

Pa tako, ~i~a mi~a i nastavqa se pri~a…

26

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad087.5PANTI], Vesna Moja galerija : bio jednom jedan slikar - - - / [tekst Vesna Panti} ; glavni i odgovorni urednik Branka Kuli}]. - Novi Sad : Galerija Matice srpske, 2009 (Novi sad : Ofset print). - 26 str. : ilustr. ; 22 cm

Kor. nasl.

ISBN 978-86-83603-34-3

COBISS.SR-ID 2428782115Ilustracije

i dizajn:

D PUNKT

[tampa:OFFSET PRINT

Izdava~:Galerija Matice srpske

Trg galerija 1Novi Sad

Glavni i odgovorni urednik:

dr Branka Kuli}

Recenzent:Dr Jovana Milutinovi}

Tekst: Vesna Panti}

Koncept programa:Tijana Palkovqevi}

Sne`ana Mi{i}Aleksandra Stefanov

Idejno re{ewe publikacije:Lucija Andre

Olivera Kamenarac

Publikacija je realizovana u okviru obele`avawa jubileja 150 godina od ro|ewa Paje Jovanovi}a.

Ma{talica

Novi Sad

*Galerija Matice srpske

Radosno detiwstvo

Ministarstvo kulture Republike S

rbije

Moj vrti}

Moja galerija

Moj ~asopis

Moj grad

Moj pokroviteq