Nikola Janoviæ UDK: 141.111.2:24–1Ljubljana, Beograd Originalan nauèni radnikola.janovic@guest.arnes.si DOI:10.2298/FID1002117J

DRUŠTVO DEBAKLA:TRIPTIH DISKURSA UNIVERZITETA1

Apstrakt: Namera ovog teksta je da prika�e tri meðusobno povezane projek-cije savremene globalne krize postmodernog kapitalizma: diskurzivnu, sociološku ikulturološko–politièku. Diskurzivna projekcija promišlja krizu postmodernog kapi-talizma kroz perspektivu prestrukturacije paradigme diskursa (društvena veza),sociološka projekcija podaje interpretaciju paradigme postmodernih društvenihekonomija (društvo znanja), dok kulturološko–politièka promišlja postmodernu for-mu „ideologije“ svakodnevnog �ivota (kulturni kapitalizam), postavljajuæi pitanje:da li imamo adekvatnu alternativu?

Kljuène reèi: diskurs univerziteta, postmoderni kapitalizam, kriza, prestruk-turiranje strukture, antisistemski subjekt.

Danas je jasno da se kapitalizam nalazi u dubokoj krizi. Mo-�da bi bilo pravilnije reæi da se liberalno–demokratski vid kapitaliz-ma nalazi na kritiènoj prekretnici. Sav njegov napor je usmeren naspasavanje ideologije kapitalizma, na spasavanje vitalnih institucijakapitalizma, a ne, kako se naivno oèekuje, na sistemsko rešavanjeglobalne krize. Zato današnja kriza iz sistemske perspektive delujekao „doktrina šoka“.2 Scenario doktrine šoka je jasan: stvoriti po-voljne strukturne uslove za reprodukciju kapitalizma. Drugim reèi-ma, doktrina šoka ima zadatak da (s)ruši postojuæe strukturne teme-lje, koji su zadnjih 40 godina nudili odreðenu sigurnost, da (u)rušisteèene naèine delovanja i organizovanja �ivota (društvene veze), ida (na taj naèin) otvori prostor za nove ideološke konfrontacije. Koæe iz tih konfrontacija izaæi kao novi pobednik ostaje neizvesno. Taneizvesnost je sr� današnje krize, drugo ime za krizu.

117

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

1 Ovaj tekst je preraðeno predavanje „Susreti i mimoila�enja: diskurs univer-ziteta/biopolitika. Lakan/Fuko“ koje je odr�ano 15. 4. 2009. godine na Institutu za fi-lozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.

2 Za razumevanje logike delovanja doktrine šoka u vreme postmodernog ka-pitalizma – kako su katastrofe postale prilika za bogaæenje privilegovanih, videtiKlein 2007.

Kad govorimo o krizi mislimo na neizvesnu buduænost demo-kratije, liberalizma, kapitalizma… Ali istorijski gledano, kapitalizamje krizni sistem. To znaèi da on sam proizvodi krizna odnosno van-redna stanja, koja mu vice versa omoguæavaju generisanje uslova zarevolucionisanje samoga sistema – za strukturne preobra�aje. Na pri-mer, velika ekonomska kriza klasiènog kapitalizma 1920–1930. go-dine je omoguæila Hitleru (Hitler) da postane populistièki voða isprovede biopolitièki (antisemitski) program. Pobeda saveznika uDrugom svetskom ratu je omoguæila restauraciju kapitalizma u duhukorporativno–menad�erske organizacije �ivotnog sveta Zapada, kaoi ideološki konflikt sa komunistièkim/socijalistièkim blokom (hladnirat). Kulturna revolucija 1968. godine je radikalno napala korporativ-no organizovan globalni kapitalistièki poredak u nadi da je bolji svetmoguæ. Rezultat strukturnih promena bila je potpuna liberalizacija ietabliranje postmodernog kulturnog, biopolitièkog, kognitivnog idigitalnog kapitalizma. Taj postmoderni demokratsko–liberalni(„cool“) kapitalizam je sa popularnim narodnim pokretima �eljnimkapitalistièkih odnosa i demokratije u devedesetim godinama pro-šlog veka, uspeo da prestruktuira istoèni blok i da ga, u zaleðu tehno-loške ekspanzije, prilagodi svojim ekonomskim potrebama. Sporedniuèinak tih prestrukturacija su novonastale nacional(istiè)ko raspo-lo�ene demokratske dr�ave zavijene u klerikalizam, korupciju i orga-nizovani kriminal. Na poèetku 21. veka se taj reformatorski modelpostmodernog kapitalizma nalazi u krizi i, upravo svojom doktrinomšoka, podstièe globalni sistem na novu prestrukturaciju. Zato je po-trebno postaviti pitanje: zašto je savremenom kapitalizmu potrebnoprestrukturiranje strukture? Kakve promene bi iz toga mogle nastati?

Iz istorijske perspektive se nameæe sledeæi odgovor: istorij-ska prestrukturiranja (rezovi) su omoguæila kapitalizmu da se samo-revolucioniše i manifestuje kao veèno vraæanje istoga u drugoj for-mi. Prvo se pojavio u formi privatnièkog individualistièkog tipavezanog za opšti pojam liberalizma, onda kao demokratsko–korpo-rativni tip i, na kraju, kao visoko liberalni mre�no–decentralizovanitip. Njegova sledeæa forma bi mogla da bude strogo autoritarna: po-pulistièko–autoritarna (npr. ju�noamerièki socijalizam) ili elitistièko(birokratsko) autoritarna u smislu nazadnjaèke klerikalne elite ilinaprednjaèke tehnokratske elite. Ona bi mogla dovesti u pitanje„neoborivu“ tezu da je kapitalizam bezuslovno vezan za re�im

118

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

demokratije. To danas dokazuju re�imi tandema Putin–Medvedev(Vladimir Putin, Dimitrii Antoljevich Medvedev) u Rusiji, Berlu-skonija (Silvo Berlusconi) u Italiji, Hu Ðinataoa (Hu Jinato) u Kini,Hsjen Long Lija (Hsien Loong Lee) u Singapuru, kao i slièni re�imikoji su u svom funkcionalnom jedru sve manje demokratski a ufunkcionisanju sve više autoritarno–tehnokratski.

Razlog za porast autoritarnog populistièkog kapitalizma vodinas direktno ka „azijskoj èinjenici“. Ona saopštava da je produktiv-nost u kapitalizmu viša ukoliko je on organizovan i ukoliko se u nje-mu upravlja po autoritarnom naèelu vlasti. Zato se demokratija – uèije ime je voðena liberalizacija socijalistièkog bloka – više ni ne po-javljuje kao ideal. Demokratija postaje prazna forma koja omoguæa-va da se, u vreme ekonomske krize i vanrednog stanja koje je prouz-rokovao „cool“ kapitalizam, uvodi èvrsta autoritarna vlast koja æe uskladu sa nacionalnom svešæu i sa populistièkom podrškom, na krili-ma tehnološkog determinizma uvesti red u svim podruèjima društve-nog �ivota i omoguæiti ekonomski prosperitet. Demokratija „kaoprazna forma“ se u toj novoj dinamici prestrukturiranja kapitalizmapojavljuje kao odreðena vrsta entropije. Na taj entropijski ostatakdemokratije se danas oslanja „propadajuæa levica“, koja nije sposob-na da reprogramira svoj ideološki program i da ponudi bezkompro-misnu alternativu desnom populizmu. Pitanje je: da li je populistièkalevica pravi odgovor na krizu globalnog kapitalistièkog sistema? Dali smo osuðeni na desni populizam, odnosno na dolazak neke noveadministrativno–elitistièke vlasti koja æe uspostaviti ili tradicionali-stièko nazadnjaèki klerikalni (iako se opredeljuje za napredni) iliposve modernistièno tehnokratsko–autokratski model društva?

Fatalne strategije postmodernog kapitalizma

Lekcija „kulturne revolucije“ iz 1968. godine je taman onoli-ko simptomatska koliko dugo vremena je bila naopako razumljena.Revolucionisanje društvene strukture 1968. godine, prelazak iz jed-nodimenzionalnog društva u „nove oblike �ivota“, to jest u deterito-rijalizovano „networking“ društvo, u društvo ekspanzionog rasipa-nja (dissémination), nije bilo toliko posledica revolta i revolucijeradnièke klase i studenata, koliko je bilo posledica strukturne nerav-

119

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

note�e. Strukturna neravnote�a je omoguæila prelazak iz organiza-cije društva po principu korporativne i menad�erske logike u post-modernu organizaciju društva, za koju se vezuje deteritorijalizacijaprodukcije, ekspanzija kazino kapitalizma, hiperestetizacija, hiper-kulturna produkcija, kreativnost, gomilanje informacija, forsiranjeekspertskog znanja, poredak simulakruma i simulacija, virtualizaci-je prostora, tehnologizacija, digitalizacija i nemoæ politièkoga.

�ak Lakan (Jacques Lacan) je pomenuto prestrukturiranjedruštva 1968. godine opisao u svom najpolitièkijem seminaru „Leð-na strana psihoanalize“ (L´enverse de la psychanalyse) kao prelaz izdiskursa gospodara u diskurs univerziteta. Lakanov seminar je imaosvoj teorijski oslonac u društvenim dogaðajima koji nisu proizveli�eljen efekat. Sa prestrukturacijom društvene strukture „revolucio-nari“ nisu porazili (brutalni) kapitalizam na dugi rok, veæ su muomoguæili da se artikuliše u svojoj novoj postmodernoj formi kaohumani i liberalni kapitalizam koji participira u univezitetskom dis-kursu (znanje, tehnologija, digatalizacija, estetizacija, kulturalizaci-ja, potrošnja). Diskurs univerziteta – Mišel Fuko (Michel Foucault)ga je nazvao diskurs biopolitike3 – je zato potrebno razumeti kao dis-kurs ekspertize. On je konstitutivni aspekat razvoja kapitalizma iujedno paradigma onih društvenih ekonomija koje svojim postupci-ma – upotrebom tehnike i tehnologije, informacija, kontrole, trans-parentnosti itd. – organizuju i upravljaju (gouvernementalité) �ivotpojedinca, odnosno mnoštva na razlièitim nivoima: od ekonomije,dr�avne adminstracije do kulture i potrošnje.

U tom kontekstu je potrebno razumeti i Lakanovu najavu „veè-nog vraæanja istoga“, vraæanja kapitalizma odnosno gospodara u dru-goj formi – u obliku univerzitetske društvene veze koja je samo naiz-gled humanija i liberalnija, a u stvari je njena logika neumoljiva upravom smislu Frojdovog (Freud) groznoga i zastrašujuæega (unheim-lich). Uèinak tog diskursa je danas moguæe sagledati na ravni ekono-mije kao imploziju proizvodnog i fiskalnog kapitalistièkog sistema4;na ravni kulture kao svoðenje svih kulturnih formi na ravan tr�ištne

120

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

3 Artikulaciju koncepta biopolitiènog aparata videti u Foucault 2008.4 Istoriju finsijskih tokova – prepleta ekonomije, uloge banaka, finansijskog

kapitala i kreditnog zadu�ivanja koji su svet doveli u stadij krize, analizirao je Fergu-son 2008.

ekonomije5; na ravni društva kao vladavinu (bio)politike i prava, od-nosno kao eroziju zajednice i nestanak reprezentativne politike6; naravni pojedinca kao redukciju pojedinca na „realno“ �ivota, tj. na„goli �ivot“7 i kao povezivanje libidinalne ekonomije pojedinaca pre-ko ekonomije u�itka sa globalnom kapitalistièkom ekonomijom8.

Apsurdnosti postmodernog kapitalizma i njegovih manifesta-cija su potpune. Simptomatska su dva primera. Prvi je vezan za po-raz istorijskog referenta antikapitalistièke borbe – komunizma od-nosno socijalizma – dok se drugi odnosi na status „homo sacera“.

Ako prihvatimo èinjenicu da je prelaz iz diskursa gospodara udiskurs univerziteta samo nastavljanje kapitalizma drugim sredstvi-ma, moramo prihvatiti i èinjenicu da je pobeda majskih revolucionarabila samo fetišistièka prevara koja je omoguæila kapitalizmu da, ko-optiranjem antikapitalistiène levièarske kritike, porazi sam socijali-zam prikazujuæi ga kao nefleksibilnu, rigidnu, birokratsku i hijerar-hijsku strukturu. Sa Fukujaminom (Francis Fukuyama) ideološkomfloskulom o kraju istorije i ideologije i krahu njihovih referenata –koji su prepoznati u padu istoènog bloka – bilo je potvrðeno da jedvojac komunizam–socijalizam pora�en i na ideološkom planu.Nagoveštavanjem „kraja“ je u stvari zapoèet proces prisvajanja in-sceniranja novije istorije. Taj proces nije usmeren samo na ideolo-ško–istorijsku rekonstrukciju, veæ i na proizvodnju èinjenica kojeomoguæavaju „real–time“ obraèun sa preostatkom ideoloških protiv-nika. Zato je potrebno izjavu o „kraju nekog doba“ èitati na sledeæinaèin: postmoderni kapitalizam se manifestovao kao apsolutni po-bednik dogaðaja 1968. godine, dokazujuæi da je vlastitom logikomsposoban ne samo da absorbuje i svoje najdublje suprotnosti, nego ida ih plasira (brez srama) kao deo svoje kreativne autentiènosti.

121

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

5 Pre svega mislim na paradigmu Frederika D�ejmsona (videti Jameson1991) postmodernih tokova kulture i kapitala u vidu ekonomizacije kulture i kultu-ralizacije ekonomije.

6 O problemu politièke reprezentacije u vreme zatona demokratije videti Ran-cier (1999): 51–71.

7 Za mehanizam redukcije pojedinca na „homo sacer“ i formulaciju „svetog�ivota“ videti Agamben 1998.

8 �i�ek u tekstu „Stalinizem in kapitalizem kot dve plati diskurza univerze“razmatra povezivanje libidualne ekonomije i kapitalistièke strukture kroz prizmuu�itka – diskurzivnih naèina u�ivanja. Više o tome u �i�ek 2003.

Ironija polo�aja u kome se našao subjekt suoèen sa (biopoli-tièkom) redukcijom na „homo sacer“ vezuje se za sam ideološki me-hanizam ljudskih prava. Pošto je kapitalizam doveo èoveka do stanjakrize simbolièkog identiteta, krize subjektivnosti, odnosno do stanjanemoæi da na sebe uopšte preuzme simbolni mandat i ispolitizujesvoju bednu egzistenciju (homo sacer), preko diskursa univerziteta(politièki anga�man) je uveo pravno–demokratski aparat koji ima zacilj „zaštitu poslednjeg �ivota/poslednjeg èoveka“. Taj paradoks go-vori za sebe: demokratija u vreme kapitalizma treba lik „homo sace-ra“ da bi uspešno reprodukovala svoje ideološko poslanstvo huma-nog kapitalizma, koje se artikuliše kao biopolitièko upravljanje izaštita ranljivih �ivota (prava èoveka). Da bi bizarnost bila veæa, kao„leðna strana“ biopolitièkog diskursa, koji redukuje pojedinaca na„homo sacer“, nastupa društvo spektakla u svojoj kulturnoj i estet-skoj dimeziji. Funkcija spektakla se iskazuje u reprodukciji specifiè-nog naèina �ivota. Njegova premisa je da svakom potencijalnom„homo saceru“ (ranljivi drugi) za redukciju, rad, za otuðenje itd. obe-zbeðuje neautentiènu estetiku egzistencije (narcis–estetiku) i ugra-ðuje imperativ ekonomije u�itka i sreæe. Na taj naèin, agambenovskireèeno, „�ivot“ (egzistencija) postaje estetski (narcizam) pred-met/produkt samog diskursa spektakla, njegov potrošaè, afirmator i,u konaènoj fazi, njegova pseudo aktivna komponenta. Gledano sadruge strane, sa strane potencijalnosti, sreæa i u�itak u kapitalistièkojekonomiji su sve manje autentièni i sve te�e dosti�ni – sve se višeo(d)te�u. Oni se još uvek artikulišu politièkim i ekonomskim oznaèi-teljem kao obeæanje èije æe ispunjenje doæi, a nikako ne dolazi. Zatou�itak i sreæa postaju ne samo moralno, veæ i politièko pitanje.

Danas je sigurno jedno: „mi“ �ivimo fatalne strategije, kakobi rekao �an Bodrijar (Jean Baudrillard). �ivimo one fatalne strate-gije postmodernog kapitalistièkog matema (kapital/znanje, gospo-dar/univerzitet) koje su dovele globalni sistem do ruba implozije(krize, vanrednog stanja). Iz tog stanja je moguæe izaæi samo putemstrukturnih promena. Oèekivane strukturne promene mogu se desitina dva naèin: unutrašnjim urušavanjem sistema, do kojeg æe doæizbog strukturne neravnote�e i koju neæe biti moguæe „regulativnozakrpiti“, ili protivsistemskom revolucijom, koja æe se temeljiti naodreðenom utopijskom programu.

122

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

Pokazalo se da protivsistemsko organizovanje dr�ava nijeuspelo da pobedi kapitalizam. S druge strane, savremenost potvrðujeodsutnost nekog ozbiljnijeg utopijskog programa, koji bi bio sposo-ban da artikuliše viziju buduænosti i organizuje borbu za njenu reali-zaciju. Zato danas, kad se globalni kapitalistièki sistem (naizgled)nalazi na rubu dekadencije, poèetak stvarnog scenarija njegovogprestrukturiranja, u odsutnosti ozbiljnog i koherentnog utopijskogprograma za bolji svet, mo�e jedino da bude njegov unutrašnji ra-spad. Taj (unutrašnji) raspad–urušavanje moraju aktivno podupretisve globalne antisistemske alternative.

Takav stav se oslanja na staru Marksovu (Karl Marx) tezu izKomunistiènog manifesta (1848): kolektivna akcija je jedini pravinaèin za radikalnu transformaciju sadašnjeg (kapitalistièkog) dru-štva i ona mora da bude globalna. Da bi tako zamišljena kolektivna iglobalna intervencija bila izvodljiva, moraju u krajnjoj instanci i nje-ni ciljevi biti kolektivni, globalni i jasno odreðeni. Svakako, pri tomse postavlja i ono pitanje sa kojim se susreæe antisistemska alternati-va sve od 1968. godine do danas: kako mnoštveno (masovno) mobi-lizovati subjekt u revolucionarnu praksu?

Diskurs univerziteta: Lekcija 1968.

Poènimo sa pitanjem: koju lekciju mora da savlada savremeniantisistemski subjekt da ne bi ponovio fatalnu grešku dogaðaja1968. godine?

Ako �elimo dati adekvatan odgovor, predla�em da analizira-mo kulturnu revoluciju optikom dva velika i kontroverzna filozofskauma 20. veka: �aka Lakna i Mišela Fukoa.

Mo�emo se slo�iti sa generalnom tezom Rolanda Barta (Ro-land Barthes), Herberta Markuza (Herbert Marcuse), Gi Debora(Guy Debord) i ostalih revolucionara u teoriji, da je kulturna revolu-cija 1968. godine bila radikalna u preispitivanju ideologije globalnekapitalistièke civilizacije i njene kulturne produkcije. Ono što je uvreme kulturne revolucije ostalo nerazumljeno, reflektovao je La-kan u negativno afirmativnoj strukturalistièkoj propoziciji: spontanarevolucija nije pomerila strukture (prestrukturacija), veæ je struktur-na neravnote�a prouzrokovala revoluciju (mobilizaciju subjekta).Uzroci za uspešnu mobilizaciju bili su strukturni: neravnote�a u

123

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

ekonomiji, politici, raspodeli bogastva, statusima, vlasti, razedimaitd. Ta strukturna neravnote�a je u strukturalistièkoj logiki oznaèite-lja oznaèila prelazak diskursa gospodara u diskurs univerziteta.9 ZaLakana su tako izvazvane i kolektivne demonstracije upravo bile do-kaz odreðene kolektivne istine, istine koja je bila slepa za manevarprestrukturacije. Tu slepu pegu revolucije je Lakan video kao porazkolektivne istine (teza o marksizmu), poraz kolektivnoga, njegovuvlastitu katastrofu.

Lakanova poenta dobija na znaèaju ako današnju strukturnuneravnote�u kapitalistièkog sistema uporedimo sa strukturnom ne-ravnote�om iz 1968. godine. Svakako da parametri uzroka neravno-te�e nisu isti, ali je na osnovu strukturne analogije ipak moguæe po-staviti pitanje: da li danas uopšte postoje strukturni uslovi koji moguprouzrokovati nove demonstracije kolektivne istine? Da li je uopštemoguæa geneza kolektivne antikapitalistièke demonstracije; da li jemoguæa nova politika emancipacije, u kojoj istina neæe biti suspen-dovana (otegnuta svom dogaðanju) kao 1968. godine?

Ako seciramo Lakanov diskurs gospodara u pozadini majskerevolucije – kao prelaz (prestrukturiranje) iz jedne forme kapitali-zma (moderna društvena veza) u drugi formu kapitalizma (postmo-derna društvena veza), u diskurs univerziteta – potrebno je imati naumu barem još tri osnovne stvari koje artikulišu ovaj prelaz.

1) Diskurs gospodara odgovara samo uslovno dikursu moder-nog gospodara – kapitaliste. Ta analogija u ovom kontekstu treba dapoka�e da kapitalizam ima svoju unutrašnju razvojnu dijalektiku,svoje istorijske stadijume: pribli�no do 1930. godine je kapitalizamdelovao u klasiènoj individualistièko–privatnièkoj formi, dok je umodernoj korporativno–menad�erskoj formi delovao (recimo sve)do simptomatske 1968. godine. Upravo tako ima i diskurs gospodarasvoju unutrašnju genealogiju: od Frojdovog praoca, preko klasiènog

124

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

9 U to vreme Fuko više nije verovao u moæ strukture, strukturnog objašnjenja.Za njega je svet diskurzivnog društvenog �ivota bio previše formalizovan, kontroli-san i nadziran. U uvodnom predavanju na Koled� de Fransu je nagovestio svoj teo-retski izlazak iz strukturalizma i strukturalistièke teorije diskursa i prelazak napost–strukturalistièke (moglo bi se èak reæi i postmodernistièke) strategije, taktike iprakse borbe protiv diskursa biopolitike/biovlasti, koje je razradio u svojim preda-vanjima „Treba braniti društvo“ (Il faout defendre la sociate, 1976) i „Roðenje bio-politike“ (Naissance de la biopolitique, 1978/1979), te ih artikulisao u „Istoriji sek-sualnosti I, II i III“ (Histoire de la sexualité I, 1976; II, 1984; III, 1984).

suverena (apsoluta), do modernog Heglovog (Hegel) gospodara i,uslovno reèeno, Marksovog gospodara–bur�uja. To znaèi da nijemoguæe uspostaviti jednoznaène analogije izmeðu diskursa gospo-dara i diskursa modernog gospodara–kapitaliste. Iako su Lakanovidiskurzivni modeli aistorijski, ostaje pitanje da li je kriza modernogkapitalizma stvarno bila kriza jednog tipa diskursa gospodara ili je toveæ bila kriza jednog odreðenog tipa diskursa univerziteta?

2) Znanje u smislu modernog tipa znanja, u Hegelovoj Fe-menologiji duha, nastupa kao univerzitetsko znanje, nauka, institu-cionalizovani tip znanja. Ovaj tip znanja utemeljuje onaj tip društva– društvo znanja – na kome se bazira poslednji stadijum današnje or-ganizacije post–modernog kapitalizma. U tom smislu formalizova-no znanje – univerzitetsko znanje, teorijsko znanje (episteme) – nijeisto kao i znanje „uradi sam“ (savoir–faire), koje u diskursu gospo-dara poseduje Hegelov sluga. Prelaz iz znanja koje radi „ne da bibilo svesno šta radi“ u odreðeni tip artikulisanog znanja, u univerzi-tetsko znanje, teoriju koja postoji nezavisno od samoga rada, za La-kana nije ništa drugo nego kraða znanja. Autonomija univerzitet-skog znanja je bila jedinstvena moguænost, koju je iskoristio red(post)modernih gospodara – kapitalista: znanje se preobrazilo u ka-pital (društvo znanja, znanje kao produktivna sila), odnosno u zna-nje koje se iskorištava za produkciju viška vrednosti (diskurs univer-ziteta, biopolitika). Danas je znanje ono koje radi.

3) Nije potrebno naširoko objašnjavati da je sa razvojem ka-pitalizma krajem 19. i poèetkom 20. veka došlo do demografskih istrukturnih promena. Te promene su (posledièno) zahtevale novu or-ganizaciju društva. S promenom globalne društvene ekonomije pro-menile su se tehnike i politike vladanja. Nova društvena dinamika jenastupila ne samo s novim svetom raèunanja (znanje je vrednost,znanje uveæava vrednost), veæ i sa novom formom organizacije dru-štva. Lakan je tu dinamiku supsumirao pod diskurs univerziteta ukome se prepliæu: a) praktièno i institucionalizovano znanje, b) pra-vo i njegovi zakonski oblici, c) politika u najširem smislu i d) admi-nistrativne strukture ili, kako se to nazivalo u realsocijalistièko vre-me: dr�avna birokratija (dr�avna uprava). Mo�emo reæi da diskursuniverziteta u celini predstavlja one strukture „znanja“ koje danasupravljaju i organizuju društvene strukture. Za taj tip organizacijedruštva Fuko je predla�io da se upotrebljava naziv biovlast, odnosno

125

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

biopolitièka organizacija društva, dok je procese – racionalnu regu-laciju društvenog i individualnog �ivota u relaciji sa ekonomskimprosperitetom – nazivao sposobnošæu regulacije društvene totalnostii upravljanja njome (gouvernementalité).10

U ovom kontekstu i pod odreðenim teoretskim i konceptual-nim uslovima, Lakana i Fukoa mo�emo èitati zajedno. To se pre sve-ga odnosi na onaj deo gde se diskursi univerziteta i biovlasti susreæu– na produkciju �ivota i administraciju tela – na ona, dakle, mestagde je diskurs univerziteta strukturni nastavak diskursa gospodara.11

Ako prihvatimo tezu da je kapitalizam uspeo da porazi svojekritièare i ideološke suparnike tako što je inkorporirao njihovu kriti-ku (istinu) u svoj diskurs (univerziteta) i plasirao ga kao postmoder-nu formu kapitalizma, time potvrðujemo i tezu Alena Badjua (Alain

126

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

10 Detaljniji opis koncepta gouvernementalité potra�iti u Foucault 1991:87–104.

11 Diskurs univerziteta se izjašnjava kao neutralno znanje (S2?), znanje kogazanima istra�ivanje preostatka: nesaznatog) (Lakanovo malo a), realnog, sa name-rom da ga pretvori u mre�u simbolnog – oznaèenog (subjekt, $). Drugim reèima bis-mo rekli: u diskursu univerziteta znanje obraðuje svaki pojedini subjekt kao objekt –desubjektivira ga redukcijom na predmet istra�ivanja. Zato je gornji deo diskursauniverziteta S2?a, kontinuirano istra�ivanje individualnog i kolektivnog subjekta(pojedinca i društva), upravo ono što je od Fukoa do Agambena i Esposita razumelje-no kao biopolitika. Za Lakana problematiènost ovog diskursa ne predstavlja tolikonjena „gornja komponenta“, nego ona koja zauzima mesto ispod pregrade znanja kaoaktivne komponente (S2/S1). To je komponenta S1 koja predstavlja mesto gospoda-ra–kapitaliste (kapitala) i nadodreðuje rad znanja (istina diskursa biopolitike/univer-ziteta). Meðutim, Lakanovo èitanje ovog diskursa ima i subverzivni momenat. Zanjega proizvedeni subjekt nikako nije, na primer, Fukov subjektivitet koji rezultira izpozitivne proizvodnje biovlasti (znanje/istina–vlast), veæ je subjekt uvek neki pre-ostatak (malo a) koji se (delImièno) uvek izmakne vlasti, znanju, pokoravanju. A toznaèi da produkcija (znanja–vlasti) nikada ne proizvede samo produkt, veæ proizve-de i preostatak koji se opire proizvodnoj vlasti. Taj preostatak, otpor, jeste ono štovladajuæi diskurs proizvede u sebi kao strano telo, kao svoju entropiju. Meðutim,Fukoovo èitanje ovog rada znanja se realizuje u suprotnom smeru od Lakanovog èi-tanja. Fuko je tvrdio u „Roðenju biopolitike“ (Fuko 1978/1979) da diskursi znanjakao diskursi vlasti „proizvode subjekt“, odnosno ono što je on nazivao subjektivitet.Pri tom treba imati na umu da je za njega konstitucija subjekta/subjektivnosti èin ob-jektivacije preko aparata individualizacijskih tehnika „briga za sebe“ i subjektivacijekao podreðenja subjekta u i sa strategijama vlasti. Što u stvari znaèi da je za subjektkonstitutivna paradigma znanje (istina)–vlast: nema (konstitucije) subjektivnosti bezvlasti. Subjekt je zato percipiran kao proizvod i sredstvo te vlasti: subjekt ne mo�e daizbegne diskurs vlasti; ono što preostaje je igra za pozicije (mikrofizika). Takva for-mualcija dovodi u pitanje naèin i moguænost emancipacije subjekta.

Badiou) da je revolucija 1968. proizvela neki nejasni kolektivni smi-sao – nejasnu istinu koja je nagovestila poèetak kraja „zapadnogmarksizma“. Ta kolektivna istina je bila zapravo nemoæna istina, ka-strirana istina. Sve u svemu, ta istina je bila premalo istrajna da bi jojuspelo pobediti kapitalizam. Razlog? Razlog le�i u kolektivnomsubjektu. On je bio u odreðenom (realnom) odnosu sa istinom: pre-pustio se „strasti do realnog“, u�itku traganja za istinom. �elja pou�itku, gde (frojdovski reèeno) „ono“ u�iva, prevladala je u odnosuna kolektivni revolucionarni politièki anga�man. Politièko je izgubi-lo svoju moæ, svoj revolucionarni naboj. Kolektivna istina se disper-zivno raspala u mnoštvene individualne istine. Revolucionarni sub-jekt je podlegao individualistièkoj konstituciji kapitalistièkogdruštva tragajuæi za (svojom) istinom obzirom na svoj u�itak. �rtvo-vao je svoju asketsku borbu u zamenu za posebno simbolno mesto udruštvenom �ivotu postmodernog kapitalizma. Zašto? Zato jer jetime ispunjena njegova libidinozna �elja. Cena za taj status je bilavelika: postao je realni „cool“ (opušteni, kreativni, estradni) izvormoæi gospodstva u postmodernom kapitalizmu. Taj subjekt je biokreator „cool“ kapitalizma (kultura, estetika, dizajn, PR, internet, di-gitalizacija itd.) i njegove simbolne moæi.

Razloge za anga�man revolucionarnog subjekta u postmoder-nom kapitalizmu je potrebno potra�iti u njegovoj histeriènoj naravi.Ona je, prema Lakanu, revolucionarna, buntovnièka... i „faithfull“sama sebi. Histerièna narav (kao takva) ima jednu karakteristikukoja se vezuje za subjekt: njen bunt je usidren u iluzornom ubeðenjuda je vladajuæi diskurs iskoristio, obmanuo i prevario subjekt, te nanjegovom (minulom i sadašnjem) radu izgradio svoje gospostvo,svoju vlast. U toj svojoj iluziji histerièni subjekt je sposoban da sepostavi na mesto „uzroka/revolucionara“ i u svom histeriènom delo-vanju pobuni se portiv kohezije vladajuæeg diskursa da bi dokazaosvoju istinu (ljubav prema (svojoj) istini.

Pomenuti histerièni revolucionarni subjekt ima svoju istoriju.Njegova geneza poèinje sa industrijskim kapitalizmom i formira-njem radnièkog internacionalnog proleterijata, koji je od 19. vekanadalje svojom globalnom organizacijom ugro�avao modernu kapi-talistièku strukturu (društvenu vezu). Genealogija tog subjekta je ja-sna: Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, formiranje Inter-nacionale i narodnooslobodilaèki ratovi predstavljaju njen istorijski

127

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

proces, koji se dovršio „porazom“ kulturne revolucije 1968. godine.Od tada je savremeni revolucionarni subjekt pod znakom pitanja.Moglo bi se èak tvrditi da nema kontinuiteta izmeðu tadašnjeg revo-lucionarnog subjekta i današnjeg antisistemskog postrevolucionar-nog subjekta. Ali ova tvrdnja nikako ne znaèi da se taj subjekt nemo�e uspostaviti, veæ uravo suprotno. Antisistemski subjekt seuspostavlja kao globalna reteritorijalizovrana multituda (Sijetl,Njujork, Ðenova, Èiapas...) o kojoj govore Antonio Negri (AntonioNegri) i Majkl Hard (Micahel Hardt).12

Upravo ta multituda (ako je dopušteno da se nešto što je posvojoj konstituciji i ideološkim pogledima heterogeno i raspršenoobuhvati jednim oznaèiteljem) praktikuje one nove prakse otpora,borbe, revolta, kulturno–umetnièku kritiku, radikalne politikeemancipacije, radikalnu teoriju itd., koje predstavljaju nove oblike„strasti prema realnom“. Njen bunt se artikuliše na globalnoj ravni ireprezentuje zajednièke ciljeve èoveèanstva – borba protiv suspen-zija ljudskih prava i pravde, portiv redukcije pojedinaca na „homosacer“, protiv privatizovanja znanja, nauke i intelektualnih dobara,protiv ekološke neefikasnosti, biogenetske manipulacije, ekonom-ske nedemokratije (privatizovanja bogastva), protiv nelegalnog nad-zora... – ciljeve koji su imanentni vremenu/prostoru postmodernogkapitalizma i njegovoj vladajuæoj formi (društvena veza).

Znaèajna je èinjenica da revolt/kritiku antististemskog sub-jekta, koji deluje (barem za sad) bez nekog konstitutivnog globalnogprograma i koji je sve više praæen nasiljem, vladajuæi diskurs perci-pira više nego ozbiljno. To dokazuje njegova potreba za kontrolomstrukturnih promena paradigme kojom trenutno vlada: kontrolisanoi momentalno rešavanje (finansijske) krize kapitalizma potencijalnoomoguæava obezbeðivanje uslova (barem delimièno) za reprodukci-ju vladajuæeg diskursa u novoj formi. Stoga naizgled bezprogram-sko antisistemsko histerizovanje vladajuæeg diskursa ne znaèi ništadrugo nego pospešivanje onih turbulentnih (i nasilnih) antagoniza-ma i konfrotacija èiji su uzroci strukturni. Cilj je spreèiti vraæanjeistog (kapitalizma) u novoj formi.

128

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

12 Koncept multitude su artikulisali Majkl Hart i Antonio Negri kao onomnoštvo (ljudi) koje je Spinoza postavio nasuprot naroda, mnoštvo koje je negiralamoderna suverenost i koje se danas u vreme postmodernog kapitalizma, vreme posleraspada Imperija, vraæa kao mnoštvo moèi i novog konstitutivnog reda. O operacio-nom pojmu multitude videti dela Negri and Hardt 2000 i 2004.

Današnji revolt, koji se od konfrotacija 1968. godine razlikujenedostatkom koherentne utopije, ideološkog programa, mo�da ima iprednost koju je potrebno iskoristi. Konfrotacija bez programa je ne-predvidljiva i deluje ad hoc, što vladajuæem diskursu onemoguæujeda inkorporira kritiku u svoj poredak. Isti sluèaj je i sa mobilizacijomsubjekta. Razlozi za mobilizaciju su ili krajnje subjektivni ili svedoèeo visokoj društvenoj osvešæenosti. Oni ukazuju na veliku neefika-snost politike u rešavanju društvenih problema koje subjekt percipirakrajnje subjektivno (lièno). Na kraju krajeva, istina je danas moguæasamo kao individualna (to je teza liberalizma), zato ne mo�e doæi do(negativne repeticije) njene suspenzije kao 1968. godine. Veæ to jedovoljan razlog da se ovaj antisistemski revolt organizuje po novomprincipu kolektivnosti – „mi“ koji æemo se desiti. U taj princip su veæuraèunate heterogene istine (teza o novom komunizmu).

Sociološka perspektiva postmodernog kapitalizma

Odgovorimo na pitanje: šta je zapravo znaèilo, u sociološkompogledu, prestrukturiranje koje se dogodilo uoèi kulturne revolucije1968. godine? Šta je zapravo �eleo da ka�e Lakan i šta uopšte usociološkoj imaginaciji predstavlja diskurs univerziteta?

Teza koju u razlièitim modusima zagovaraju Imanuel Voler-štin (Immanuel Wallerstein), Ðovani Ariði i Terens Hopkins (Gio-vanni Arrighi i Terence Hopkins) je sledeæa: prva velika histerizacijakapitalizma bila je Oktobarska revolucija; druga velika histerizacijaodigrala se s borbom izmeðu kapitalizma, fašizma i komunizma/sta-ljinizma (Drugi svetski rat); treæu i poslednju veliku histerizacijupredstavja majska revolucija 1968. godine. 13 Danas mo�emo dodatida je èetvrta histerizacija kapitalizma zapoèeta posle pada Berlin-skog zida sa organizacijom globalne reteritorijalizovane multitude.

U ovom kontekstu je najzanimljivija treæa histerizacija kapi-talizma, posle koje se na mesto autoriteta postavio diskurs univerzi-teta – (ekspertsko) znanje, (digitalna) tehnologija i kultura (esteti-ke). Da bismo razumeli Lakana i njegov diskurs univerizeta kaodruštvenu èinjenicu, kao nešto što stvarno postoji, potrebno je poæiod socioloških analiza. Savremene sociološke i kulturološke analize

129

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

13 O dinamici svetskog sistema videti Wallerstein 1991 i Arrighi and Hopkins1989.

tog „prelaza“ pru�ili su u danas veæ kultnim delima David Harvi(David Harvey), Manuel Kastels (Manuel Castells) i Fredrik D�ejm-son (Fredric Jameson).14 Akltualni celoviti pogled na društvene pro-mene posle 1968. godine, koji ukljuèuje sociološke, ekonomske ikulturološke aspekte strukturnih preobra�aja, predstavili su LukBoltanski i Eva Èiapelo (Luc Boltanski, Eve Chiapello) u delu Noviduh kapitalizma (The new spirit of capitalism).

Boltanski i Èiapelo su analizirali duh kapitalizma i njegovu ra-zvojnu dinamiku po Vebrovoj (Max Weber) metododologiji. U njiho-voj analizi kapitalizam sreæemo u tri stadijuma: protestantsko–indivi-dualistièni, korporativno–masovni i tehnološko (digitalno)–mre�ni.Prva dva stadijuma (samo uslovno) odgovaraju Lakanovom diskursugospodara. Pravilnije reèeno, odgovaraju taèno odreðenom tipu go-spodarenja (bur�oaskom tipu) unutar diskursa gospodara, dok treæistadijum (uslovno reèno) odgovara diskursu univerziteta – tipu go-spodarenja u kome aktivnu (autoritarnu) funkciju preuzima znanje.

1) Obrtnièki/privatnièki kapitalizam se bazirao na protestant-sko–kalvinistièkoj etièkoj paradigmi: bio je autoritarni, odnosno pa-trimonialni oblik kapitalizma, u kome je bur�uj kao vlastnik nepo-sredno nadzirao i nasleðivao familijarni kapital. Ovaj oblik klasiènogkapitalizma je bio aktuelan sve do svetske privredne krize tridesetihgodina prošlog veka. Njegova autoritarna ekstenzija je bila uvuèenau rešavanje svetske ekonomske krize centralnim planiranjem, koja jezavršena totalnim ratom izmeðu kapitalizma, fašizma i komunizma.Svakako treba napomenuti da je „globalni rat“ jedan od modela„rešenja“ koji se sve èešæe pominje u današnjoj krizi kapitalizma.

2) Globalno–strukturne promene i rast industrijske proizvod-nje su prisilile protestantsku paradigmu kapitalizma da se pre–dife-rencira. Posle Drugog svetskog rata je na ravni organizacije zavladaonovi duh kapitalizma: korporativni kapitalizam. Korporativni kapita-lizam je društveni �ivot organizovao i formalizovao po principu pro-fesionalne menad�erske etike. Sa tim tipom kapitalistièke organizaci-je društva došlo je do sutona njegove autoritarne funkcije: vlast je saindividuuma–vlasnika–kapitalista preneta na bezlièno organizovanukorporaciju. Radnik–subjekt je bio podreðen bezliènom autoritetumasovne hijerarhizovane proizovodnje i kao takav je ostao bez svoje

130

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

14 Pre svega tu mislim na tri velika pionirska dela pomenutih avtora Harvey1990, Manuel 1996 Jameson 1991.

subjektivnosti, bez svoje individualnosti. Masovna kultura i televizijasu postale glavno oruðe za manipulaciju mnoštva i kreaciju tihog jed-nodimenzionalnog demokratskog društva/subjekta. Debor je to dru-štvo artikulisao teorijom unifikujuæeg oznaèitelja – spektakla, dok gaje Markuze prepoznao kao društvo jedne dimenzije.

3) Posle majske revolcije, kulturne kritike kapitalizma 1968.godine, histeriène kritike kapitalistièkog korporativnog dimenzioni-ranja društva, kao i kritike jednodimenzionalnog bezliènog društvakoje je usmeravalo èovekovo delanje i mišljnje, pojavljuje se na glo-balnom planu novi lik kapitalizma. Pojavljuje se postmoderni odno-sno fleksibilni kapitalizam. Za razliku od korporativnog, bezliènog,hijerarhièno–fordistiènog, masovno spektakularnog kapitalizma,fleksibilni kapitalizam je društvo (društvena veza) organizovano poprincipu decentralizovanog mre�enja (network society), upravljanja(governmentality) i virtualnih finansija (casino capitalism). Ono udruštvene procese uvodi visoku i digitalnu tehnologiju (techno–de-terminism) i odluèivanje na onovu informacija i ekspertskoga znanja(technocracy), te svodi društvo na kupca/potrošaèa distinktivnih(trivijalnih, simuliranih) kulturnih i estetskih potreba (aesthetizationand cultural capitalism).

Iz ove sociološke deskripcije dinamike kapitalizma, odnosnonjegovih strukturnih preobra�aja, proizilazi da diskurs univerzitetanije ništa drugo nego strukturno preobra�eni diskurs gospodara. Onnastupa u novoj društvenoj paradigmi (novoj društvenoj vezi, formi,ideologiji), koju karakteriše: 1) mre�no informacijska organizova-nost produkcije15, 2) biopolitièka artikulacija društveno–politièkogtela16 i 3) kulturološko–estetska paradigma osmišljavanja svakod-nevnog �ivota17. A to znaèi da je potrebno pitati se o kontinuitetu ka-pitalizma (vraæanje istoga), tj. razumeti ga kroz parafrazu Karla fonKlauzevica (Carl von Clausewitz): univerzitetski diskurs je samonastavak kapitalistièkog gospostva – logike kapitala – drugim sred-stvima (drugaèije).

131

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

15 O mre�noj organizaciji kapitalistièke produkcije videti Castells 1998 i Rif-kin 1995/2004.

16 O biopolitièkoj organizaciji reda društva i reda tela videti: Burchell, Gordo-nand and Miller (eds.) 1991, Foucault 2008, Agamben 1998 i Virno 2004.

17 O kulturnom kapitalizmu i ekonomizaciji kulture videti: Baudrillard 1981,Frank 1997, Douglas 2003, Kurz 1999, Rancière 2006, Michaud 2003/2004 i Bourri-aud 2002.

Ali kapitalizam kao sistem nikako nije isto što i diskurs uni-verziteta. Kapitalizam je vrsta ekonomske dinamike, koja se priklju-èila na diskurs univerziteta – na znanje, nauku, politiku, tehnologiju,inovacije, otkriæa, sport, kulturu, umetnost itd. – u jednoj taèki, od-nosno zbog jedne stvari. To je, kako bi rekao Marks, zbog poveæa-vanja produkcije, efikasnosti proizvodnog sistema, odnosno interesaza poveæanje viška proizvedene vrednosti. U krajnjoj instanci – zbogefikasije oplodnje kapitala.18 Paradigme znanja, inovacija, nauke,tehnologije i kulture... su, dakle, u slu�bi kapitala zbog poveæanjaprodukcije i akumulacije kapitala (kao takvog). Pomenuti procesi,koji se oznaèavaju kao procesi neoliberalizacije, predstavlaju vrstuekstenzije kapitalistièke produkcije na polja koja joj istorijski ne pri-padaju (umetnost, kultura, sport, školstvo itd). I upravo ta zaposed-nuta polja, svojim paradigmama, poslednjih 40 godina artikulišuaktualno društvo znanja i društvo kulturnog kapitalizma, odnosnoono što se naziva postmodernim kapitalizmom.

Kulturna i estetska paradigma postmodernog kapitalizma

U vreme socijalizma, odnosno komunizma, kulturna i umet-nièka produkcija su predstavljale jedan od naèina na koji je subjektmogao da progovori istinu. Ta je istina, meðutim, uvek bila zamaski-rana odreðenom estetikom; nikada nije bila izreèena neposredno – do-bar primer su kritièkosistemske igre Bertolda Brehta (Bertold Brecht)– uvek je ipak bila posredi neka igra konotacije i denotacije, kako jefunkcionisanje savremene mitologije odredio Roland Bart. Jake anti-fašistièke implikacije su u vreme fašizma u svojoj estetskoj produkcijiiskazivale istorijske avangarde, kao i sam nadrealistièki pokret19, dokje u posleratnoj kontrakulturnoj borbi bila najznaènija formacija Si-tuacionistièke internacionale (Socialisme ou Barbarie, Letterist Inter-national, Situationist International)20. I 1968. godina je bila u kulturnoumetnièkom smislu – u smislu filma, muzike, slikarstva, dizajna itd. –

132

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

18 Kad govorimo o poveæanju viška vrednosti i oplodnji kapitala treba videti triMarksove analize u Marx 1986: 137–154; 165–195; 527–556.

19 Za detaljniju analizu pogledati dela Paetzold 1994, Piotrowski 2009,Buck–Morrs 2005.

20 O letristima i situacionistièkom pokretu videti zbirku tekstova i analizaMcDonough (ed.) 2004.

roðenje posebne kreativne alternative. Uslovno bi se moglo reæi, go-dina roðenja neke vrste nove levièarske (New Left) kulturne inteligen-cije. U stvari, desilo se ono što su britanske kulturne studije na èelu saRajmondom Viljamsom (Raymond Williams)21 oèekivale sve od sre-dine pedesetihih godina: kulturna revolucija, antisistemska kulturnadiverzija, roðenje alternativne kulturne i umetnièke misli, koja æe hi-sterizovati i paradigmu kapitalistièkog gospotstva i one strukture vla-sti koje su bile zastupljene i zastupane u medijima i masovnoj kulturi.

U Adornovoj viziji tadašnja „prava“ estetska forma kulture iumetnosti morala je da se bori protiv trivijalnih zadovoljstava totali-zacijske kulturne industrije i potrošaèkog društva. Kontrakulturneestetske dimenzije umetnosti i kulture bile su (u tom smislu) razum-ljene kao alternativna forma masovnom mainstream toku društva22.Kulturna i estetska kritika je stajala uz bok sa društveno–ekonom-skom i politièkom kritikom: zajedno su napali otuðeno društvo, ko-modifikaciju potrošnje, neautentiènost masovnog �ivota, nedemo-kratiju i nepoštovanje ljudskih prava, zatiranje seksualne slobode,cenzuru na kulturnom i umetnièkom planu... U toj kulturnoj revoluci-ji rodilo se sveopšte osloboðenje: ponovo se pronašla utopija, noviu�itak, smisao �ivota, praktikovali su se radikalni oblici u�ivanja(droge, putovanja, religijska mistika, new age itd.)…

Teoretsku refleksiju tih dogaðaja je moguæe razumeti krozFukoov poziv subjektu da se izraðuje u umetnièko delo, tj. da esteti-zuje (vlastitu) egzistenciju i na taj naèin umakne uniformnosti vla-dajuæeg diskursa. Taj poziv je dobio svoj teorijski postav u konceptustaranja o sebi.23

Na kraju treba reæi da su sve to bili utopijski naèini – taktike,strategije i prakse – izmicanja od tehnologija vlasti i susretanja real-nog, naèini koji su se razvukli u sedamdesete godine prošlog veka.

Na osnovu ovih èinjenica je moguæe izvesti uvid o istorijskianga�ovanoj kulturnoj i umetnièkoj produkciji, koja je jednom po-sebnom vrstom estetike/estetizacije bila sposobna da kroz svojeumetnièko stvaralaštvo upakuje (politièku) kritiku sistema. Njene

133

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

21 Britanske studije su razvile specifiènu analizu relacije kultura–hegemonija.O tome više u Hall 1988.

22 Za detaljniji upogled u Adornove estetske forme videti Adorno 1978.23 Artikulacija koncepta „staranja o sebi“ nalazi se u sledeæim delima Foucault

2009, 1976, 1984, 1984 i Certau 1984.

anga�ovane figure, koje su govorile jezikom kritièke estetike, kri-tièke pedagogije, kritièke refleksije i teorije, bile su sposobne izreæigospodarima XX veka istinu o njima samima. Ta anga�ovana pro-dukcija je stremila ka radikalnoj promeni i realnoj intervenciji udruštveni �ivot. U tom smislu je predstavljala odreðenu vrstu histeri-je na gospodara.

Druga strana teze o kulturnoj i estetskoj produkciji, pre svegaonoj posle 1968. godine, ima posve negativni aspekt. Ona upuæujena razmatranje jedne za naše vreme specifiène ideologije, jednogspecifiènog diskursa. Taj diskurs odra�ava paradigmu društvenihekonomija i odnosa u kojima su kultura i umetnost, odnosno kultur-ne i kreativne prakse estetizacije preuzele aktivnu ulogu u formali-zovanju i dizajniranju društva.

Recimo ovako. Od kraja Drugog svetskog rata pa sve do1968. godine, u vreme korporativniog kapitalizma, na ravni kulturneprodukcije je dominirala reprodukovana jednodimenzionalna kul-turno–estetska forma društva. Njeno generisanje je u teoriji proroèkiobelodanio Valter Benjamin (Walter Benjamin) u delu „Umetnièkodelo u doba (tehnološke) reprodukcije“ (1935). Pomenutu jednodi-menzionalnost su oblikovale i reprodukovale trivijalna masovnakultura, estetika, televizija i potrošaèko društvo. To oruðe za masov-nu manipulaciju i kreaciju tihog demokratskog društva �an Pol Sartr(Jean–Paul Sartre) je opisao kao mašineriju za produkciju serijskogèoveka. U toj društvenoj ideologiji subjekt je bio podreðen neliènomavutoritetu masovne hijerarhizovane produkcije, anoniman, bezsvoje subjektivnosti, bez svoje svakodnevne estetske heterogenosti.

Reakcija na jednodimenzionalnu produkciju društva je bilakulturna revolucija. Iza nje je usledila još uspešnija kontrarevoluci-ja: posle dogaðaja 1968. godine kapitalizam je promenio svojelice/svoju ideologiju. Kulturnu revoluciju i njene zahteve za hetero-genizacijom društva, njene kontrakulturne prakse, strategije i takti-ke, meðu koje spadaju i prakse estetizacije, izrade od �ivota umet-nièkog dela, novi simboli, �ivotni stilovi itd.24, kapitalizam je s ko-optacijom ukljuèio u svoj poredak hegemone kulturne industrije(kapitalistièki proizvodni sistem).25 Time je pokazao svoju fleksibil-

134

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

24 O praksama kulturnog odpora pre svega videti Kohenovo i Tejlorovo deloCohen and Taylor1976/1992.

25 Videti Frank 1997.

nu i liberalnu narav. Posledica tog èina je bila podreðivanje èitavekulture i umetnosti pod logiku tr�išta, odnosno pod kapital. Efekatkooptacije „kulturne kritike“ bio je artikulisan kao „kulturni“ kapi-talizam, postmoderni kapitalizam koji je pokazao interes za kulturnuhegemoniju spajajuæi svakodnevni trivijalni �ivot sa savremenimformama kulturne produkcije.26

Postmoderne procese, koje je u osamdesetim na ravni kulturneprodukcje kooptirao kapital, D�ejmson je formulisao kao kulturnu lo-giku kasnog kapitalizma.27 Pomenuta logika je predviðala da se kul-tura i umetnost podrede pravilima kapitalistièkog tr�išta kroz planskirazvoj kulturne politike. Na kulturnom planu je to bio kontraudaracneoliberalnoga gospotstva/postmodernog gospodara antisistemskoj,odnosno kontra–kulturnoj i umetnièkoj produkciji. Upravo u toj re-gulativnoj konstelaciji roðeni su kulturni posrednici, kreativna kul-turna industrija i sa njima novi razred kulturnih esteta, radnika ipotrošaèa, koji su pristali na kompromis tr�išne logike i kultur-no–umetnièkog stvaralaštva.28 Roðenje kulturnih posrednika i kreati-vica, kapitalizacija kulture i njenih ideja, znaèili su prodaju idejaautentiènosti, ideja avantgarade, detourmenta, punka, street–arta ilicyber–arta (ideje drugosti), ideja onoga na šta je pozivao Fuko: otkri-vanje novih formi subjektivnosti, izrada autentiènog umetnièkogdela od sebe samog, estetizacija egzistencije.

Brajan Holmsov (Brian Holmes) koncept „flexible“ ne ozna-èava samo pomenutu fleksibilnost kulturne kapitalistiène produkci-je, u smislu sposobnosti kooptacije kontrakulturne produkcije, negoi njenu sposobnost da simulira kontrakulturnu logiku kao mainstre-am kulturu i estetiku svakodnevnog �ivota na simbolnoj ravni – pri-

135

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

26 Karakteristièna veza izmeðu pop kulture i svakodnevnog �ivota je detaljnorazmotrena u Fiske 1989 i 1997).

27 Videti Jameson 1991.28 Kad se govori o kulturnim posrednicima potrebno je imati u vidu onaj sektor

umetnièke i kulturne kreative – marketinga, dizajnera, PR–a, grafièakog oblikovan-ja, industrijskog oblikovanja, kompjuterskog oblikovanja, kulturne produkcije, kul-turnih menad�era, kulturnih politèara, modnih kreatora, esteta itd. – koji je sposobanda kooptira i reciklira ideje „istorijske alternative“ i upakuje ih kao mainstream ideje(nove forme kulturne hegemonije). U prevodu to znaèi: kontrakulturna levica iz ‘68.je postala kulturna levica, levica koja je pristala na tr�nu ekonomiju, u svojoj pro-gramskoj borbi odbacila ekonomsku kritiku neoliberalnog kapitalizma i svoje delo-vanje usmerila samo na ravan kulture u najširem smislu. To je, ugrubo, i teza TomasaFranka (Frank 1997).

kazujuæi se kao „cool“ savremeni kapitalizam koji deluje krajnje li-beralno, alternativno, odgovorno, inovativno, drugaèije. Ova logikapostavlja Fukoov koncept „izrade od �ivota umetnièkog dela“ nastranu kapitala, odnosno, kako je to rekao Bodrijar (Jean Boudril-lard) u delu „Zaboravite Fukoa“ (Forget Foucault), na ravan vlada-juæeg diskursa koji proizvodi afirmativnu subjektivnost. Ako jeFuko svojim konceptom u 70–tim i 80–tim godinama tra�io od sva-kog subjekta da izraðuje i kreira svoju vlastitu egzistenciju, svojsubjektivitet, da se sam bavi sobom u svim pogledima, od seksualno-sti, mode, zdravlja, meditacije do znanja, danas je upravo ta „briga“prešla u ruke kulturnih posrednika èiji produkt smo mi, felskisbilnisubjekti – subjekti koji se dnevno prilagoðavamo kulturnim, estet-skim, dizajnerskim i drugim trendovima, te ih konzumiramo prekotr�išta kao serviranu hranu, servirane estetske forme, serviraneproizvode i još u tome (naizgled?) u�ivamo. Da li je taj u�itak auten-tièan? Efekat je, u svakom sluèaju, da mi više ne nadziremo tokdogaðanja, veæ je upravo obrnuto, tok dogaðaja nadzire, disciplinu-je, upravlja i izobra�ava nas. U tom smislu, mi smo pseudoaktivnisubjekti, krajni produkt (potrošaè) autopoetièno smišljenog kreativ-nog procesa, koji je deo same logike postmodernog kapitalizma.

Iz tog razloga je potrebno promisliti tezu Roberta Kurca (Ro-bert Kurz) iz dela Svet kao volja i dizajn. Postmoderna levica i este-tizacija krize (Die Welt als Wille und Design. Postmoderne, Lifest-yle–Linke und die Asthetiserung der krize). Njegova teza se nadove-zuje na tezu o kulturnoj logici postmodernog kapitalizma i odgovarana pitanje: zašto je estetska produkcija preuzela primat u svakod-nevnom �ivotu pojedinaca? Odgovor je sledeæi: pošto je postmoder-ni subjekt (za vladajuæi diskurs) redukovan na formu, njegov �ivotostaje bez simbolnog sadr�aja (supstancije). Drugim reèima, post-moderni subjekt je redukovan na apstraktnu prazninu (prazni karte-zijanski subjekt). Ako je to zastrašujuæa istina postmodernog kapita-lizma (diskurs univerziteta), onda je tu istinu moguæe najefikasnijeprikriti radom diskursa znanja i kulturne produkcije, tj. proizvod-njom posebne forme subjektivnosti: hiperestetizovane subjektivno-sti �ivotnih stilova.

Proizvodnja �ivota, odnosno �ivotnih stilova, nije ništa drugonego vrsta komodifikacije: formalizirovanje i estetizovanje �ivotapostaje kategorija robnog dizajniranja. Ako robu mislimo u Markso-

136

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

voj paradigmi robnog fetišizma, onda �ivot nije ništa drugo do stil, aon je stvar estetike. Estetika je produkt dizajniranja, dizajn je forma-lizacija, a formalizacija je, tehnièki gledeno, komodifikacija – svo-ðenje sadr�aja na robu. Subjektivnost je u tom smislu roba. Ili dru-kèije: kljuèna taèka te ideološke forme je èinjenica, da je svakipojedinac sveden na svoj realni „goli �ivot“, dok je ono što mu jedano u zamenu (u ovom �ivotnom svetu, za rad, za otuðenje, za ute-hu, zabavu itd.) upravo estetika egzistencije. Ona mu omuguæava dasvaki dan troši. Ako troši, mo�e da u�iva, da bude sretan, da zdravo�ivi, da se lepo oblaèi, da je viðen, da se menja itd., što je u stvari im-perativ postmoderne kulturne logike kapitala: budite sreæni, trošite,u�ivajte, provodite se! Taj skup imperativa nije ništa drugo nego for-malizovanje, odnosno dizajniranje skupnosti bez smisla, bez utopi-je, bez �elje za emancipacijom. Takav �ivot ima smisao samo ako gapercipiramo kroz logiku dizajna: dizajn je (veæ generisan) smisao.

Kad je jednom društvo kao takvo (is)konstruisano/esteti-zovano kao umetnièko delo, u smislu koje mu je dao Boris Grojs(Boris Groys) u svom delu o figuri Staljina29, onda svi putevi vode urobnu estetiku i potvrðivanje teze da je danas na delu jedna praktiènaideologija, ideologija �ivotnih esteta, ljudi koji sebe do�ivljavajukao totalna umetnièka dela. Prema tome, govoriti o formalizaciji ko-jom se praznina subjekta prikriva banalnom komodifikacijom, od-nosno estetizovanjem, ne znaèi ništa drugo nego potvrðivati neoli-beralnu tezu: društvo je pravno–formalni okvir �ivota individualnihpojedinaca. U prevodu to znaèi: ispra�njenost društva.

Ne smemo biti iznenaðeni da se estetizovanjem prikriva nesamo praznina subjekta i društva veæ i odsustvo politike. Poslediènoto znaèi da profesionalna politika više ne reprezentuje zajednicu, od-nosno da je i ona sama postala deo estetizacije – estetizovanog siste-ma u kome više ništa nije stvarno. Kako bi rekao �ak Ransjer(Jacques Rancière): politika više nije društveno efikasna; njena de-latnost je svedena na usklaðivanje stranaèkih interesa, dok je ono štose društvu prikazuje upravo politika kao estetika, estetizovana poli-tika. U tom smislu se „estetizacija“ misli kao maskiranje, zavoðenje,mre�enje, simuliranje, prikrivanje pravog stanja stvari.

137

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

29 Raspravu o specifiènoj vizualnoj kulturi u vreme socializma videti u Groys1988.

Sve to nas navodi da postmoderno društvo – post–society –sagledamo kao u monadu dizajnirano društvo u kome više ništa nijestvarno. A to znaèi da tako dizajnirano društvo ne postoji kao zajed-nica, da nije sposobno da se politizuje, veæ je matematièki svedenona zbir individuuma kojima društveni formalizam omoguæava da�ive svoj veštaèki (apolitièki) �ivot.

Postmoderno društvo debakla: U potrazi za novom utopijom

Ali za Lakana ovako proizvedeni subjekt nikako nije subjek-tivitet koji rezultira iz Fukoove proizvodnje biovlasti, veæ je i neki(neodreðeni) preostatak koji se uvek izmakne vlasti, znanju, pokora-vanju. Za Lakana je subjekt ono što se ne dâ pokoriti, izraditi, di-zajnirati, predestinirati. A to znaèi da produkcija (znanje–vlast) ni-kada ne proizvede samo produkt, veæ proizvede i ostatak koji se preili kasnije poène da opire vlasti. Preostatak, otpor je ono što vlada-juæi diskurs proizvodi u sebi kao ono strano telo koje nije sposobanda inkorporira u svoju logiku delovanja. To strano telo je antisistem-ski subjekt, koji i prema vlastitom samorazumevanju, svojom egzi-stencijom (pod)nosi te�inu (naše današnje glokalne tj. globalne i lo-kalne) istine.

Postavlja se pitanje, da li su antisistemski subjekt i njegova(mnoštvena) istina veæ sami po sebi marksistièki/komunistièki? Od-govor je negativan. Na jednoj strani se popularizuju ju�noamarièkipopulistièki marksisti tipa Èavez (Hugo Chávez) i Morales (EvoMorales), koji svoj autoritarni marksizam grade na naftnim profiti-ma. Na drugoj strani savremena politièka levica dokazuje svojanga�man na estetskoj ravni zauzimajuæi se za regulativnu ideju„treæeg puta“, dok radikalni aktivisti slede Negrijev i Hardov mre�ni(postmoderni) model globalne revolucije. Pri tom ne smemo zane-marti još dve èinjenice. Prvo, sve više antisistemske istine se kon-centriše u nasilnim protestima koji su posledica glokalne – nacional-ne i globalne – organizacije �ivota. Drugo, sa ekonomskog gledištamo�emo reæi da se antisistemska istina sve masovnije generiše u ikroz sindikalne proteste. Sindikalni protesti tako postaju popular-ni–populistièki „toposi“ u kojima se izra�avaju „razredni“ konfliktisavremnosti. Da li sindikalni protesti (organizacije) praktikuju radi-kalno–emacipatorski konflikt (aktivna utopiju za promenu sistema)

138

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

ili su tradicionalno populistièka manifestacija koja �eli da zaštiti„klasu radnika“ unutar postojeæe kapitalistiène organizacije društva(reaktivno), i dalje ostaje otvoreno pitanje. Svakako ne smemo zabo-raviti na globalne ekologe, antipotrošaèke organizacije i druge akti-viste koji dopunjavaju sliku antisistemskog subjekta. Sigurno je jed-no: antisistemski subjekt je u svojoj konstituciji heterogeno mnoštvoheterogenih istina i zahteva, kome (za sad) nedostaje koherentnautopijska (alternativna) vizija i odluènost da se uspostavi kao kolek-tivni aktivni subjekt emancipacije.

(Privremena) odsutnost emancipatorskog potencijala i uto-pijske (alternativne) vizije znaèe samo jedno: izabrali smo (bez pri-sile) da rešavanje krize postmodernog kapitalizma prepustimo ek-spertima (diskurs univerziteta) – koji su odgovorni za krizu!

Primljeno: 22. septembar 2009.Prihvaæeno: 10. oktobar 2009.

Literatura

Adorno, Theodor (1978), Estetièka teorija, Beograd: Nolit.Agamben, Giorgio (1998), Homo sacer. Sovereign Power and Bare Life,

Standford: Standford University Press.Arrighi, Giovanni and Hopkins, Terence (1989), Antisystemic movements,

London, NY: Verso.Badiou, Alain (2009), Conditions, London, NY: Counitinuum.Baudrillard, Jean (1981), For a Critique of the Political Economy of the

Sign, S.I.: Telos Press;Bourriaud, Nicolas (2002), Postproduction. Culture as Screenplay: How

Art Reprograms the World, NY: Lukas & Sternberg.Boltanski, Luc and Chiapello, Eve (2005): The new spirit of capitalism.

New York: Verso.Buck–Morrs, Susan (2005), Svet snova i katastrofa. Nestanak masovne uto-

pije na istoku i zapadu, Beograd: Beogradski krug.Burchell G., Gordonand C. and Miller P. (eds.) (1991), The Foucault Effect.

Studies in Govermentality, Chicago: The University of Chicago Press.Castells, Manuel (1996), The Rise of Network Sociaty, Cambridge (Mass.):

Blackwell.Certau, Michel (1984), The Practice of Everyday Life, LA: University of

California Press.

139

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

Cohen, Stanley and Taylor, Laurie (1976/1992), Escape Attempts. The Theoryand Practice of Restitance to Everyday Life, London, NY: Routledge.

Ferguson, Niall (2008), u sjajnoj knjizi The Ascent of Money: A FinancialHistory of the World, London: Allen Lane.

Fiske, John (1989), Understanding Popular Culture, London, NY: Routledge.Fiske, John (1997), Reading the Popular, London, New York: Routledge.Foucault, Michel (2008), The Birth of Biopolitics, Basingstoke, NY: Palgrave.Foucault, Michel (1991), „Governmentality“, u G. Burchell, C. Gordonand

and P. Miller (eds.), The Foucault Effect. Studies in Govermentality,Chicago: The University of Chicago Press, str. 87–104.

Foucault, Michael (2009), �ivljenje in prakse svobode, Ljubljana: ZRCSAZU.

Foucault, Michel (1976), Histoire de la sexualité. Vol I: La Volonté de sa-voir, Paris: Gallimard.

Foucault, Michel (1984), Histoire de la sexualité, Vol II: L’Usage des plai-sirs, Gallimard, Paris.

Foucault, Michel (1984), Histoire de la sexualité. Vol III: Le Souci de soi,Gallimard, Paris.

Frank, Thomas (1997), The Conquest of Cool, Chicago: University of Chi-cago Press.

Groys, Boris (1988), Gesamtkunstwerk Stalin, München: Hanser.Hall, Stuart (1988), The Hard Road to Renawal. Tatcherism and the Crisis

of the Left, London, NY: Verso.Harvey, David (1990), The Condition of Postmodernity. Cambridge

(Mass.): Blackwell.Hegel, G. W. F. (1998), Fenomenologija duha, Ljubljana: Društvo za teo-

retsko psihoanalizo.Holmes, Brian (2005), Fleksibilna osebnost. Mašèevanje koncepta,

Ljubljana: *cf..Jameson, Fredric (1991), Postmodernism or The Cultural Logic of Late Ca-

pitalism. London, NY: Verso.Marx, Karl (1986), Kapital, Zvezek I., Ljubljana: Cankarjeva zalo�ba.Kellner, Douglas (2003), Media Spectacle, London, NY: Routledge;Klein, Naomi (2007), The Shock Doctrine. The Rise of Disaster Capitalism,

London: Allen Lane.Krugman, Paul (2007/2009), The Conscience of a Liberal, London: Pen-

guin Books.Kurz, Robert (1999), Die Welt als Wille und Design. Postmoderne, Lifest-

yle–Linke und die Asthetisierung der Krise, Berlin: Edition Tiamat,Verlag Klaus Bittermann.

140

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ

Lacan, Jacques: Hrbtna stran psihoanalize. Ljubljana: Analecta, 2008.Marcuse, Herbert (1964/2002), One–Dimensional Man. Studies in the Ideo-

logy of Advanced Industrial Society, London, NY: Routledge.Michaud, Yves (2003/2004), Umjetnost u plinovitom stanju. Esej o trijumfu

estetike, Zagreb: Ljevak.McDonough, Tom (Ed.) (2004), Guy Debord and the Situationist Interna-

tional. Texts and Documents, Mass.: MIT Press.Negri, Antonio and Hardt, Michael (2004), Multitude: War and Democracy

in the Age of Empire, London: Penguin Press.Negri, Antonio and Hardt, Michael (2000), Empire, London: Harvard Uni-

versity Press.Paetzold, Heinz (1994), The Discurse of the Postmodern and the Discourse

of the Avant–Garde, Maastricht: Jan van Eyck Akademie.Piotrowski, Piotr (2009), Avant–Garde in the Shadow of Yalta. Art in Cen-

tral–Eastern Europe, 1945–1989, London: Reaktion Books.Rancière, Jacques (2006), The Politics of Aesthetics, London, NY: Continuum.Rancière, Jacques (1999), Disagreement. Politics and Philosophy, Minne-

sota: University of Minnesota.Rifkin, Jeremy (1995/2004), The End of Work. The decline of the global la-

bor force and the down of the post–markt era, London: Penguin.Virno, Paolo (2004), A Grammar of the Multitude: For an Analysis of Con-

temporary Forms of Life, LA: Semiotext[e].Wallerstein, Immanuel (1991), Unthinking Social Sciences. The Limits of

Nineteenth–Century Paradigms, Cambridge: Polity Press.Williams, Raymond (1963), Culture and Society, NY: Columbia University

Press.�i�ek, Slavoj (2003), „Stalinizem in kapitalizem kot dve plati diskurza uni-

verze“, Analecta, Problemi 6–8: 193–227.

141

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

Nikola Janoviæ

THE SOCIETY OF THE DEBACLE:TRIPTYCH OF THE DISCOURSE OF THE UNIVERSITY

Summary

The main intention of this text is to present three inter-connected projectionsof the current global crisis of the postmodern capitalism: discursive, sociological andcultural/political. Discursive projection is considering the crisis of the postmoderncapitalism through the perspective of the discursive paradigmatic restructuring (so-cial link), sociological projection is giving interpretation of the postmodern socialeconomy paradigm (society of knowledge), whilst the cultural/political projection isdiscussing the postmodern ideological forms of everyday life (cultural capitalism). Inthe last instance, all three are raising a question: Is there any good alternative?

Key words: university discourse, postmodern capitalism, crisis, restructura-tion of structure, antisystemic subject.

142

NIK

OL

AJA

NO

VIÆ