Честе књиге иду за књигама,од кога ли, коме ли долазе?Од Мемеда од цара турскога,а долазе до Сталаћа града,до Пријезде војводе сталаћка:О Пријезда, војводо сталаћка!Пошљи мени до три добра твоја:прво добро – сабљу навалију,

која сече дрвље и камење,дрво, камен и студено гвожђе;друго добро – ждрала коња твога,који коњиц може прелетитизасобице и по два бедема,треће добро – твоју љубу верну.”Гледи књигу војвода Пријезда,ону гледи, другу ситну пише:

26

(епска народна песма)

Сталаћ је у средњем веку био утврђен масивним беде-мом и четвороспратном кулом. Утврђење је служило за одбрану прилаза српској средњовековној престоници, Крушевцу. Тему о одбрани града народни певач је ис-користио да прикаже још једног јунака покосовског те-матског круга – војводу Пријезду. Песма Смрт Војводе Пријезде говори о великој жртви коју су заједнички под-нели браниоци Сталаћа.

војвода Пријезда и Јелица – личности непознате историји

цар Мемед – Мехмед (Мухамед) II Освајач (1429–1481) турски султан, освојио Цариград, Србију, Босну, а затим поразио Млетачку републику навалија – врста старинске сабље Сталаћ – градић у близини Крушевца, где се спајају Јужна и Западна Морава, помиње се у писаним документима још 1413. годинеждрал – коњ сиве длакезасобице – један до другога

ЕПСкЕ ПЕСМЕ ПОкОСОВСкОГ ЦИкЛУСА

Векови тешког живота под Турцима који су наступили након страшне косовске трагедије, снажна родољубива осећања и уза-лудни покушаји Срба да пруже отпор јакој османлијској сили чи-не тематски оквир песама покосовског круга. Најзаступљенији мотиви у њима су: порази, смрт, неслога, издајство, али и храб-ри, витешки поступци појединаца, одраз народног немирења с ропством, којима нам народни певач открива оне најузвишеније моралне вредности човека.

102

„Цар-Мемеде, турски господару!Купи војске, колико ти драго,под Сталаћа, кад је теби драго,удри Сталаћ како ти је драго,ја ти добра не дам ниједнога;ја сам сабљу за себе ковао,а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео;па ти не дам добра ниједнога.”Диже војску турски цар Мемеде,диже војску, оде под Сталаћа,био Сталаћ три године дана,нит’ му одби дрва ни камена,нит’ га како може освојити,ни пак како може оставити.Једно јутро уочи недељепопела се Пријездина љубана бедема малена Сталаћа,па с бедема у Мораву гледи,ал’ Морава мутна испод града.Па беседи Пријездина љуба:„О Пријезда, драги господару!ја се бојим, драги господару,нас ће Турци лагумом дигнути.”Ал’ беседи војвода Пријезда:„Мучи, љубо, муком се замукла!„Гди ће бити лагум под Моравом?”Потом дошла та недеља прваи господа отишла у цркву,и Божју су службу одстајали;кад господа изишла из цркве,тад беседи војвода Пријезда:„О војводе, моја десна крила,крила моја, с вама ћу летити,да ручамо, да се напијемо,да на граду врата отворимо,да на Турке јуриш учинимо,па што нама Бог и срећа даде.”Па Пријезда љубу дозиваше:„Иди, љубо, у пивнице доње,те донеси вина и ракије.”Узе Јела два кондира златна,па отиде у пивнице доње.

Кад госпођа пред пивницу дошла,ал’ пивница пуна јаничара:папучама пију вино ладноа у здравље Јелице госпође,с покој душе Пријезде војводе.Кад то види Јелица госпођа,та кондиром о камен удари,па потрча у господске дворе:„Зло ти вино, драги господару!Зло ти вино, а гора ракија!Пивница ти пуна јаничара,папучама пију вино ладно,а за моје здравље намењују,а тебе ми жива сарањују,сарањују, за душу ти пију.”Онда скочи војвода Пријезда,те на граду отвори капију,па на Турке јуриш учинише,те се бише и секоше с Турцидок погибе шездесет војвода,њи шездесет, иљаде Турака;тад се врати војвода Пријезда,па за собом затвори капију,па потрже сабљу навалију,ждралу коњу одсијече главу:

пивница – подрум с пићемкондир – посуда за пиће јаничар – турски војник, пешадинацлагум – подземни ходник, тунел; прокоп испод утврђења мучати, мучи – ћутати, ћути

Сталаћ – Кула Тодора од Сталаћа

103

2 Послушај са CD-а како је драмски уметник интерпретирао ову песму и искажи своје утиске.

♦ Уочаваш да песма Смрт војводе Пријезде почиње писмом које турски цар Мемед шаље војводи Пријезди. Које захтеве износи Мемед у писму? Зашто су му за око запали Пријездина сабља, коњ и жена?

♦ Да ли је Пријезду уплашило царево писмо? Које особине овај јунак испољава у одговору на Мемедово писмо?

♦ Војвода Пријезда брани свој град, своја три добра, али и своју част. Опиши ток одбране Сталаћа. Ко им у томе помаже? Како Турци успевају да уђу у град? Ко их први открива?

♦ Немајући шта више да чека, Пријезда се одлучује за јуриш. Како се обраћа војводама, пред одлучујућу битку? Коју стилску фигуру препознајеш у Пријездиним речима?

♦ Како се завршава битка за Сталаћ? Шта Пријезда чини са својим добрима? Којим речима се обраћа жени? На којој речи је нагласак у његовом обраћању? Шта Јелица одговара мужу? На основу њеног одговора и целокупног понашања опиши Јелицу.

♦ У неколико реченица формулиши шта је карактеристично за однос ово двоје супружника. Чему су те њихова приврженост и љубав подучили?

♦ Песма се завршава стиховима:

Љуто куне турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да те Бог убије! Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина.”

♦ Да ли је Мемед од Пријезде добио оно што је хтео? Зашто је Мемед незадовољан и разочаран освајањем Сталаћа? Овакви и слични исходи у борби називају се Пирова победа.

ЛИТЕРАРНИКУТАК

„Јао ждрале, моје добро драго!та нека те турски цар не јаше!”Преби бритку сабљу навалију:„Навалија, моја десна руко!Та нека те турски цар не паше!”Па отиде госпођи у дворе,па госпођу привати за руку:„О Јелице, госпођо разумна!Или волиш са мном погинути,ил’ Турчину бити љуба верна?”Сузе рони Јелица госпођа:„Волим с тобом часно погинути,нег’ љубити на срамоту Турке;нећу своју веру изгубити

и часнога крста погазити.”Узеше се обоје за руке,па одоше на бедем Сталаћа,па беседи Јелица госпођа:„О Пријезда, драги господару!Морава нас вода одранила,нек Морава вода и сарани!”Па скочише у воду Мораву.Цар је Мемед Сталаћ освојио,не освоји добра ниједнога.Љуто куне турски цар Мемеде:„Град-Сталаћу, да те Бог убије!Довео сам три иљаде војске,а не водим него пет стотина.”

Ову песму Вук Стефа- новић Караџић чуо је од Јеце слепице, певачице из Земуна. Од ње је, осим ове песме, записао и пе-сму Љуба богатог Гавана. „Песме које је певала Јеца (Јелисавета) одликују се осећајношћу и утицајем хришћанских елемената.“

104

ПИРОВА ПОБЕДА

Пирова победа – израз којим се означава да је „неки успех постигнут уз велике жрт-ве, те да је по томе раван поразу”.

Пир, епирски краљ (око 318–272. пре н. е.), био је познат по својим освајањима и вођењу ратова. У неколико наврата суко-био се са Римљанима.

У бици код Аускула извојевао је победу, али уз велике људске губитке. Када су му његови потчињени и ласкавци честитали на успеху, он је огорчено рекао:

„Још једна таква победа и ми смо про-пали.”

Овим изразом у нашем језику означава се свака сумњива победа не само у рату не-го и у миру. То је победа којом се „добија битка, а губи рат”.

Сваке године за време празника Света Тројица код Куле Тодора од Сталаћа одр-жава се манифестација под називом „Мо-рава нас вода одранила”. Посети са својим родитељима, наставницима или другарима ову манифестацију и опиши свој доживљај и утиске (писмено или усмено).

ПОЈАМ О ПОЈМУ

105