Ведран еракоВић & Марија рњак

реконструкција рукописа Вука Стефановића караџића

Жила-была старая коза, и было у нее семь козляток, и она их любила, как

всякая мать своих деток любит. Однажды пришлось ей в лес собираться за

кормом, и вот она созвала всех своих козляток и сказала: «Милые детки,

надо мне в лесу побывать, так вы без меня берегитесь волка! Ведь он, если

сюда попадет, съест вас всех и со шкурой, и с шерстью. Этот злодей часто

прикидывается, будто он и не волк, но вы его сейчас узнаете по грубому голо-

су и по его черным лапам». Козлятки отвечали: «Милая матушка, уж мы

поостережемся, и вы можете идти, о нас не тревожась». Тогда старая коза

заблеяла и преспокойно тронулась в путь. Немного прошло времени после ее

ухода, как уж кто-то постучался в дверь их домика и крикнул: «Отомкни-

теся, милые детушки, ваша мать пришла и каждому из вас по гостинцу

принесла». Но козляточки по грубому голосу поняли, что это пришел к ним

волк, и крикнули ему: «Не отомкнемся мы, ты не наша мать! У той голо-

сок тонкий, ласковый, а у тебя голос грубый! Ты — волк!»Тогда волк сбе-

гал к лавочнику, купил у него большой кусок мела, съел его — и голос стал

у него тоненький. Вернулся опять к той же двери, постучал в нее и крикнул:

«Отомкнитеся, милые детки, ваша мать пришла, всем вам по гостинцу при-

несла». Но он оперся своими черными лапами о подоконник, дети это увидали

и закричали: «Не отомкнемся, у нашей матери не черные лапы, как у тебя!

Галерија Графички колектив, Београд

29. 2 – 12. 3. 2016.

3

Типографско писмо Вук представља реконструкцију рукописа Вука Стефановића караџића, на основу оригиналних докумената који се чувају у архиви Српске академије наука и уметности у Београду.Пројекат је започет средином 2012, а завршен је ове године. Вуков руко­пис се временом мењао, па је током рада на пројекту било неопходно прегледати на стотине Вукових докумената, писама и белешки, како би се одабрале најпогодније варијанте и издвојила појединачна сло­ва. Водило се рачуна о томе да текст буде лак за читање, како би фонт био употребљивији, па су изабране оне словне форме које потичу из Вуковог зрелог периода, јер представљају комбинацију спонтаног, а истовремено контролисаног потеза. након тога, уследио је дуготрајан рад на подешавању цртежа, размака и керна у програмима за обраду слика и пројектовање писама. Специфичност овог типографског писма огледа се у томе што свако слово и знак постоји у неколико различитих варијанти. ове варијан­те се смењују по утврђеном редоследу, у зависности од тога да ли се слово које уносимо у текст налази на почетку, на крају или у среди­ни речи, као и на основу словних облика који се налазе у његовом не­посредном окружењу. Захваљујући обимном и сложеном OpenType програмирању, исти облик се не може појавити пре него што се ис­користе све његове варијанте. на тај начин, ово типографско писмо верно имитира писање руком, односно, поштује све одлике Вуковог личног рукописа. Чак и датуми имају специфичан изглед, онако како их је Вук писао, а корисник фонта може на врло једноставан начин да приступи и различитим варијантама Вуковог потписа – ћириличном, латиничном, на српском и на немачком језику. Захваљујући помену­тим особинама, текстови сложени овим писмом изгледају као да их је заиста написао Вук С. караџић. Типографско писмо Вук садржи сва слова и знакове који су неопход­ни да би се писало на великом броју значајних светских језика, чиме се отвара могућност за његово коришћење и ван граница наше земље, и самим тим, ширег промовисања наше културе.намера аутора је да овим пројектом подсете на значај Вуковог рада, као и да допринесу додатном интересовању за његов живот и дело, наше наслеђе и писмо.

4

Почетак рукописа не-објављеног предговора првом годишту Данице

асану 8552/10

5

Писмо Вука С. Караџића његовој жени, Ани КараџићБеоград, 21. мај 1842.асану 8532/132

Комплет латиничних слова са алтернативама

A a A a A a B b B b B b C c C c C c D d D d D d � � � E e E e E e F f F f F f G g G g G g H h H h H h I i I i I i J j J j J j K k K k K k L l L l L l M m M m M m � � N n N n N n � � O o O o O o P p P p P p Q q Qq Q q R r R r R r � � S s S s S s � � T t T t T t U u U u U u � � V v V v V v W w W w W w X x X x X x Y y Y y Y y Z z Z z Z z

À à À à À à Á á Á á Á á Â â Â â Â â Ã ã Ã ã Ã ã Ä ä Ä ä Ä ä Å å Å å Å å Æ æ Æ æ Æ æ Ç ç Ç ç Ç ç È è È è É é É é É é Ê ê Ê ê Ê ê Ë ë Ë ë Ë ë Ì ì Ì ì Ì ì Í í Í í Í í Î î Î î Î î Ï ï Ï ï Ï ï Ð ð Ð ð Ð ð Ñ ñ Ñ ñ Ñ ñ Ò ò Ò ò Ò ò Ó ó Ó ò Ó ó Ô ô Ô ô Ô ô Õ õ Õ õ Õ õ Ö ö Ö ö Ö ö Ø ø Ø ø Ø ø Ù ù Ù ù Ù ù Ú ú Ú ú Ú ú Û û Û û Û û Ü ü Ü ü Ü ü Ý ý Ý ý Ýý Þ þ Þ þ Þ þ ß ß ß 1 1 1 2 2 2 3 3 3

6

Комплет ћириличних слова са алтернативама

А а А а А а а а Б б Б б Б б В в В в В в Г

г Г г Г г Ґ ґ Ґ ґ Ґ ґ Д д Д д Д д Ђ ђ Ђ ђ Ђ

ђ Ѓ ѓ Ѓ ѓ Ѓ ѓ Е е Е е Е е е е Ё ё Ё ё Ё ё Є є

Є є Є є Ж ж Ж ж Ж ж З з З з З з Ѕ ѕ Ѕ ѕ

Ѕ ѕИ и И и И и и и І і І і І і Ї ї Ї ї Ї

ї Ј ј Ј ј Ј ј Й й Й й Й й К к К к К к Л

л Л л Л л Љ љ Љ љ Љ љ М м М м М м м

м Н н Н н Н н Њ њ Њ њ Њ њ О о О о О о П

п П п П п Р р Р р Р р С с С с С с Т т Т

т Т т Ћ ћ Ћ ћ Ћ ћ Ќ ќ Ќ ќ Ќ ќ У у У

у У у Ў ў Ў ў Ў ў Ф ф Ф ф Ф ф Х х Х

х Х х Ц ц Ц ц Ц ц Ч ч Ч ч Ч ч Џ џ Џ џ Џ

џ Ш ш Ш ш Ш ш Щ щ Щ щ Щ щ Ъ ъ

Ъ ъ Ъ ъ Ы ы Ы ы Ы ы Ь ь Ь ь Ь ь Э э Э э Э э

Ю ю Ю ю Ю ю Я я Я я Я я ? ? ?!!!7

8

Типографско писмо Вук, ћирилица

Био један цар, па имао три сина

и једну кћер, коју је у кафезу

хранио и чувао као очи у глави.

Кад ђевојка одрасте, једно вече

замоли се оцу своме да јој допус-

ти да изиђе с браћом мало пред

двор у шетњу, и отац јој допус-

ти. Али тек што изиђе пред

двор, у један мах долети из неба

змај, шчепа ђевојку између браће

и однесе је у облаке. Браћа отрче

брже боље к оцу и кажу му шта

9

Vo� einem große� Walde wohnte

ei� armer Holzhacke� mit seiner

Fra� un� seine� zwei Kinder� ;

das Bübche� hieß Hänsel un� das

Mädchen Gretel . Er hatte wenig

zu beiße� un� z� breche�, un�

einmal, als große Teuerung in�

Lan� ka�, konnte er das tägli-

che Brot nicht meh� schaffen. Wie

e� sich nu� abend� i� Bette Ge-

danke� machte un� sich vor So�-

gen herumwälzte, seufzte er un�

Типографско писмо Вук, латиница

10

Иако је свако слово на-писано неколико пута, њихови облици се раз-ликују, као при писању

руком. На крају речи појављују се завршне ва-

ријанте одређеног сло-ва, од којих су неке при-

казане у другом реду.

Вуковим потписима може се приступити по-

моћу команде dlig [dis-cretionary ligatures], тако што се у текст унесу од-говарајући иницијали.

На следећој страни при-казан је мали део кода

који је било неопход-но написати, да би ове,

и друге особине типо-графског писма Вук

биле могуће.

aababbcccdeeddee

a a a � � � e e e � � m

Wuk Wuk

WSK WSK

VSK Vuk

ВСК ВСК

11

12

Боље бити петао један дан, него месец дана кокош.

Торба је најтежа кад је празна.

Луди бој бију, а мудри вино пију.

Договорна је најбоља.

Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

На силу се не може волети.

За злато рђа не пријања.

13

Bolje je dana� pet nego sutra šest.

Držav� čuvaj o� neprijatelja, a ženu o� prijatelja.

Duboka voda je bistra , a plitka mutna.

Ka� stari pa� laje, treba videti šta je.

Bolje saviti nego slomiti.

Krpi rup� dok je manja.

Ko do dvadesete ne zna , a do tridesete nema, teško kući koja ga ima.

Dok je raje i muka, biće i hajduka.

There wa� once upon a time a� ol� goat who ha� seven little kid�, an� love�

them with all the love of a mothe� for he� children. One day she wante� to go

into the forest an� fetch some foo�. So she calle� all seven to he� an� sai�, „Dea�

childre�, I have to go into the forest, be on you� guar� against the wolf; if he

come i�, he will devou� you all - ski�, hai�, an� all. The wretch ofte� dis-

guise� himself, but yo� will know hi� at once by his rough voice an� his black

feet.“ The kid� sai�, „Dea� mothe�, we will take goo� care of ourselve�; you may

go away without any anxiety.“ Then the ol� one bleate�, an� went on he� way

with a� easy min�. It wa� not long before some one knocke� at the house-doo� an�

calle�, „Open the door, dea� children; you� mothe� i� here, an� ha� brought some-

thing back with her fo� each of you.“ But the little kid� knew that it wa� the

wolf, by the rough voice; „We will not ope� the doo�,“ crie� they, „tho� art

not our mothe�. She ha� a soft, pleasant voice, but thy voice i� rough; tho� art

the wolf!“ Then the wolf went away to a shopkeeper an� bought himself a great

lump of chalk, ate thi� an� made hi� voice soft with it. The he came back,

knocke� at the doo� of the house, an� crie�, „Open the door, dea� children, you�

mothe� is here an� has brought something back with her fo� each of yo�.“ But the

wolf ha� lai� hi� black paw� against the window, an� the childre� saw the� an�

crie�, „We will not ope� the doo�, our mothe� ha� not black feet like thee; tho�

Ведран Ераковић

рођен 30. 9. 1980. у Сплиту.Бави се калиграфијом, пројек­товањем типографских писа­ма и графичким дизајном. доцент Факултетa примење­них уметности у Београду на предмету Писмо.добитник великог броја награ­да, у земљи и иностранству.

vedranerakovic@yahoo.com

Марија Рњак

рођена 16. 7. 1989. у Задру.Завршила основне и мастер студије на Факултету приме ње­них уметности у Београду, тре­нутно je студент докторских студија на истом факултету.Бави се калиграфијом, графи­ком, типографијом и дизајном. Учесник је низа групних из­ложби и радионица код нас и у иностранству, као и три само­сталне изложбе из области ка­лиграфије и графике.Типографска писма:ноктурно, 2015.Вук, 2016.

rnjak_mb@yahoo.com

There wa� once upon a time a� ol� goat who ha� seven little kid�, an� love�

them with all the love of a mothe� for he� children. One day she wante� to go

into the forest an� fetch some foo�. So she calle� all seven to he� an� sai�, „Dea�

childre�, I have to go into the forest, be on you� guar� against the wolf; if he

come i�, he will devou� you all - ski�, hai�, an� all. The wretch ofte� dis-

guise� himself, but yo� will know hi� at once by his rough voice an� his black

feet.“ The kid� sai�, „Dea� mothe�, we will take goo� care of ourselve�; you may

go away without any anxiety.“ Then the ol� one bleate�, an� went on he� way

with a� easy min�. It wa� not long before some one knocke� at the house-doo� an�

calle�, „Open the door, dea� children; you� mothe� i� here, an� ha� brought some-

thing back with her fo� each of you.“ But the little kid� knew that it wa� the

wolf, by the rough voice; „We will not ope� the doo�,“ crie� they, „tho� art

not our mothe�. She ha� a soft, pleasant voice, but thy voice i� rough; tho� art

the wolf!“ Then the wolf went away to a shopkeeper an� bought himself a great

lump of chalk, ate thi� an� made hi� voice soft with it. The he came back,

knocke� at the doo� of the house, an� crie�, „Open the door, dea� children, you�

mothe� is here an� has brought something back with her fo� each of yo�.“ But the

wolf ha� lai� hi� black paw� against the window, an� the childre� saw the� an�

crie�, „We will not ope� the doo�, our mothe� ha� not black feet like thee; tho�

Галерија Графички колективобилићев венац 27

Графичко обликовањеВедран ераковић и Марија рњак

Типографска писманоктурно БГ, адамант Санс Про

ПапирVia Smooth natural white 120 g

ШтампаШпринт, Београд

Тираж100

Бисер не ваља пред свиње бацати.