Петар Кочић

ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ(одломак)

Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог,

а презрен и гладан као пас.

Петар Кочић, мото Јазавца пред судом

Чиста, свијетла судница. По зидовима висе слике великих личности. На десној страни од врата, крај прозора, сто, на

лијевој такође сто. На столовима протоколи и некакве дебеле књижурине.

ДАВИД (мален, низак, сув као грана, лаган као перје. Лијева му је нога мало краћа од десне, те се гега кад иде. Очи му се свијетле и преливају као у мачке из мрака. Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, закукуријекати кô пијетао. Често пута удари згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена раскукуријечу по селу. Зато га руже помлађе жене. Прет–вара се и да је стидљив. Не вјерујте му. Улазећи у судницу, крсти се и држи јазавца свезана у врећи. У јазавца вири само њушка из вреће): Добар дан, главати господини!

СУДАЦ на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља.

ПИСАРЧИЋ на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише.

ДАВИД: Добар дан, главати, царски господини!… Е, чекај, блента-ви Давиде! Што си посрљ’о к’о прасе у сурутку? Зар не ви-диш да господини имају посла? Ослони се на зид, па мало причекај. (Јазавцу.) А ти, лопове један, дош’о си ђе треба! Истина бог, вође нема куруза, али има нешто друго, јазо. Има палиграпа, дупли’, и’ палиграпа, јазо! Јадна ли ти и прежалосна мајка! Зар изјести читаву њиву куруза, па не засладити с палиграпом, е, то би било богу плакати!

СУДАЦ: Ко је то?!ДАВИД: Добар дан, главати и велеважни царски господини! Слуга

сам препокорна!… Ама, каква је ово кућа ђе се ни бог не прима?

СУДАЦ: Шути, марво једна!

јазавац – животиња из породице куна, оштре њушке, неспретног тела и дуге оштре длаке; фи-гуративно – израбљивач, отимач, штеточина

блентав – блесавкуруз – кукуруз

палиграп – параграф, члан закона

марва – стока

246

ДАВИД: Шути, марво једна! То је лако рећи. Ето и ја велим. Ама, то није у најмању руку у реду да рече један, рећемо каз’ти, царски службеник.

СУДАЦ: Ти ћеш мене зар учити?ДАВИД: Не д’о бог! То не би мог’о ни у сну сањати. Здраво сван’о, господине?СУДАЦ: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?!ДАВИД: Здраво смо, ’вала богу! Како си ти, како је госпоја? Је л’ она здраво?СУДАЦ: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав?ДАВИД: И ми смо, ’вала богу, сви здраво и мирно, а теби ’вала, који се ти рас-

питујеш за ме, и за ме и за моју вамилију. (Окреће се писарчићу.) Јеси ли ти здраво сван’о, дијете?

СУДАЦ: Ама, шта је теби, будало?! Оклен си? Како се зовеш?ДАВИД: Ја се зовем, славни суде, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања

Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће бити Босна. Кућна ми је лумера 47. Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље.

СУДАЦ: Добро, добро, Давиде. Видим да знаш ред. А шта ти је то у тој… Но, како се то зове?

ДАВИД: Врећа! Врећа се ово зове, а ово у врећи, ово се јазавац зове.СУДАЦ: Јазавац! Шта ћеш с јазавцем овдје?ДАВИД: Тужим га славном суду, јер ми је изио читаву њиву куруза. Тужим га

и тужићу га што се даље и теже море!СУДАЦ: О-хо, људи, људи! Што још човјек неће доживјети у овој будаластој

Босни! Јазавца тужити! Е, ево је права будала, будала над будалама! Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш?

ДАВИД: Откуд ми је, велиш, дошло у главу да јазавца тужим? Није ни откуд, већ знам данашњи ред и закон. Зар ти, болан, мислиш да ја не знам да овај ваш цар има за свашто закон? Зна то Давид, зна. Немој ми-слити да не зна! У свашто се он помало разбира и увијек зна шта је по закону, а шта јопе’ није.

СУДАЦ: Ти си, Давиде, и будала, и ниси будала.ДАВИД: ’Вала ти на таквој ријечи к’о старијем и учевнијем!СУДАЦ: Што си водио овог лопова пред суд? Што га ниси одма’ на њиви убио?ДАВИД: Како сам будаласт, море бити да би’ и то учинио, да не знам данашњег

реда и закона. Ама, што би ти, главати господине, дуљио, отез’о и натез’о: знам закон, па нећу преко закона. Нећу преко закона, па уби ме!… Неке године, док још нисам био свјештио вашег закона, убио сам у тој истој њивици једног јазавца. Биће ваљда брат овог лопова. У’вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти. Кад метну паре у џеп, оштро ми запријети: „Не смијеш то више чинити, јер и јазавца данашњи закон брани.” Е, кад брани, нек му и суди кад штету почи-ни!… Само имам оно нешто крезубе бабетине, и ту њивицу куруза што сам им’о, па ми овај лопов сатра и са земљом сравни. Осуши-ли се јадни курузи, па кад прођем покрај њивице, обузме ме туга и жалост. О, како тужно шуште чемерни, сломљени курузи! Рек’о би

воринта – форинта, сребрни или златан новац у Аустроугар-ској царевини

лумера – нумера, кућни број

247

чојек да уздишу за осветом и правдом… Само (плаче), само сам ту њивицу куруза им’о, па…

ПИСАРЧИЋ (заједљиво): А како ти се зове њивица? То треба славни суд да зна.

ДАВИД (таре сузе): Чудновато се, дијете, зове њивица. Зове се: Ни Давидова, ни царска, ни спа’иска. Тако јој је име и тако је, чини ми се, и ’вође у суду записато.

Јазавац пред судом је сатирична комедија. Какве су друштвене и историјске прилике у којима се догађа радња овог дела?

Докажи примерима из дела да је у Јазавцу пред судом: а) верно осликан положај сељака под аустроугарском влашћу; б) изражен револт сељака против туђинске власти и искоришћавања.

Опиши Давида Штрпца служећи се текстом. Зашто је Петар Кочић јунака ове сатирич-не комедије начинио неугледним?

Давид Штрбац је: а) мудар и оштроуман; б) покоран и неук; в) превејан и сналажљив; г) борбен и неустрашив. Које од наведених особина, према твом мишљењу, најбоље описују јунака ове коме-

дије? Наведи још неке карактерне црте Давида Штрпца. Како се Давид Штрбац поиграва са аустроугарском влашћу? Да ли је оштрица Давидовог сатиричног говора уперена само против жандара и аустроугарског суда?

спахија – власник великог имања, властелин

ЛитЕРАРни кУтАк

Петар Кочић, Јазавац пред судом, сцене из представе загребачког позоришта Гавела, премијера 1966. године

248

Прикажи и окарактериши и остале ликове: писарчића и судије. Пронађи примере за иронију, алегорију и алузију. Одреди им функцију.

Шта симболично представља јазавац, а шта Давид Штрбац? Откриј уже и шире значење Давидових порука. Прочитај реченице које означавају поруку дела.

Како замишљаш сцену у позоришту на којој се одвија ова епизода из Кочићевог дела Јазавац пред судом. Покушај да такву сцену и реквизите поставиш у учионици, пре по-четка часа. Буди за тренутак редитељ. Подели другарима улоге. Труди се да их добро одиграју.

Са наставником/цом на часовима обраде договори се којим обликом рада ћете ово дело анализирати. Ево предлога: поделите се у групе. Нека свака група одабере пи-тања и задатке за анализу.

Прва група Етапе у развоју драмске радње (увод, заплет, кулминација, обрт, расплет)

Друга група Анализа ликова

Трећа група Изражајна средства, облици приповедања

Четврта група Поруке дела, смисао сатире

Пета група Језик, стил, мање познате речи и њихова улога у драмској радњи

Сатира

Сатира је врста књижевног дела у коме се на духовит и подругљив начин изража-ва оштра осуда једног друштва, појединца и његових недостатака и мана. Циљ сатире је да укаже на друштвене или моралне слабости, злобу, пороке, да их извргне подсмеху и руглу и на тај начин помогне да се оне отклоне. Сатиричан смех је убојит и оштар. Нај-познатије сатире у нашој књижевно сти писао је Радоје Домановић.

иронија

Иронија је средство уметничког изражавања у коме речи добијају супротан смисао од оног који имају у свом основном значењу. Јавља се у више облика: од доброћудне шале, преко подругљивог говора до заједљивости. Иронијом се људске мане предста-вљају као врлине. У говору се истиче посебном интонацијом, а у писању речи са иронич-ним значењем стављају се под наводнике.

ПО

ЈА

М О ПОЈМУ

ЛитЕРАРни кУтАк

249

Кочићева сатирична комедија Јазавац пред судом први пут је читана 1904. године на Коларчевом народном универзитету у Београду у корист Кола српских сестара.

Као прототип за Давида Штрпца Кочићу је послужио један сељак са истим именом из села Мелине у бањалучком крају. Ни догађај с јазавцем није измишљен, јер је Давид уистину доводио јазавца у суд да га тужи за поједени кукуруз.

АлузијаАлузија је стилска фигура којом се уместо појма на који се мисли казује неки други

појам који му је сличан. Почива на наговештају или недоречености, па од читаоца или слушаоца тражи да доврши оно што није до краја исказано.На пример: Зар и ти, сине Бруте?

извештајИзвештај је најчешћи облик новинарског изражавања. Назива се још и проширена

вест јер има све елементе које има вест, али са више детаља о ономе о чему се извешта-ва. Извештајем о неком догађају људи се информишу истинито, јасно и објективно (без личног става новинара).

Догађај о коме се извештава мора бити нов, актуелан, важан, значајан и интере-сантан за читаоце или гледаоце.

Извештај, као и вест, мора да пружи одговоре на пет питања: КО, ШТА, ГДЕ, КАДА и КАКО (евентуално и ЗАШТО уколико се зна узрок онога што се догодило), опширно и са што више детаља.

У Радној свесци, на стр. 103 и 104, погледај пример једног извештаја и одговори на постављене захтеве.

Необичну и занимљиву догодовштину са Давидом Штрапцем и његовим јазавцем, преточи у форму новинског извештаја. Води рачуна и о наслову о чијим смо одликама и значају говорили у 5. разреду, када си научио/ла шта је вест.

ЈЕЗи

ЧкА кУЛтУРА

ДО

МАЋи ЗАДАтАк

кУт

Ак ЗА РАДОЗнАЛЕ

ЗАнИмљИвОСТО ДЕЛУ

250