ДЕЈСТВО ПРВО

Позорје првоФЕма и ЕВиЦа

ФЕМА: Једанпут за свагда, ја нећу да си ми таква као што си досад била. Какве су ти те руке, какав ти је образ испуцан и изгрђен, канда си од најгоре паорске фамилије. Опет ти кажем, девојко, ја хоћу ноблес у мојој кући.

ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме и покојни отац учио да није срамота радити?

ФЕМА: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разу-мевао ни шта је шпанцир ни шта је журнал. Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу.

ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила.ФЕМА: Твој уја... Јес’ чула, како те није срамота тако што говорити!

Какав уја? Немаш ти никаквог од рода чизмара.ЕВИЦА: Зар он није ваш брат?ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико

не можеш да расудиш да он мој брат бити не може. Ко је још видио да ја овако у бело обучена пођем с њиме издртим и јад-ним; црне му се руке, никаква резона не зна,... видиш и сама се од њега гадиш.

Удовица Фема, после смрти мужа, Пере опанчара, по-кушава да преко ноћи постане отмена жена из високог друштва. Међутим, између њених жеља и могућности постоји велики несклад. Он чини окосницу комичних ситуација у драми Покондирена тиква.

Осим Феме, у комедији сусрећемо Фемину познаницу Сару, авантуристкињу и готованку, извештаченог песни-ка и филозофа Ружичића и разборите природне људе – Евицу, Фемину ћерку, Евичиног вереника Василија и Феминог брата Митра.

У одломку који је пред тобом појављују се Фема, Евица, Василије, Сара и Митар.

Јован Стерија Поповић

(одломак из комедије)

76

кондир – крчаг, врч у коме се држи пиће и точи из њега (може бити и од злата)

паорски – сељачки

ноблес – отменост

шпа(н)цир – шетња

журнал – новине (овде се мисли на модни журнал, тј. на новине које доносе последњу моду)

пединтер – слуга

резон – разборитост, увиђајност, ред

248

ЕВИЦА: Није тако, мајко.ФЕМА: Каква мајка, ваљда ми није седамдесет лета! Зар ти ниси

чула да кћери кажу својој матери мамица?ЕВИЦА: Али кад сам се тако научила.ФЕМА: То те је научио тај твој уја и други њему подобни; но ја теби

кажем, девојко, учи се по моди говорити ако мислиш да останеш моја кћи.

ЕВИЦА: Мени је уја...ФЕМА: Опет она уја? Јесам ли ти казала једанпут да он нама не

може бити род? Шта ћеш код њега, да му переш судове? Погле-дај какве су ти руке, кукавицо, канда си најгора паорентина... Нек најми слушкиње ако је рад имати послуге, а не да му ти диринџиш.

ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу.ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да

ради, па да ради. Нити мари какве се хаљине носе, нити како се господа унтерондлују. Иди, кукавицо, на огледало, погледај се каква си, стојиш као ступа, без мидера и неутегнута.

ЕВИЦА: Ја не могу мидер да трпим, кад се заптијем у њему.ФЕМА: Така дрнда и не може, него које су добро воспитане.

(Затеже се.) Ја могу, видиш, а теби је тешко.ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укопчана,

не могу да се сагнем, нити што да прихватим.ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за

леђи, нек они раде.ЕВИЦА: А зашто ми је бог дао руке?ФЕМА: Видиш да си мућурла: да се белиш, да се китиш,

да чешаљ намешташ како ти је воља, зато је бог ноб-лесима руке дао, а не да вуку плуг. (Дува у прсте.) Не знам, не знам како ћу те воспитати: француски не знаш, не знаш правити компламенте, а ко-лика си; сад те морам од азбуке репарирати.

ЕВИЦА: О, мајко, сад је доцкан.ФЕМА: Ја знам, ал’ ко би смео споменути док

ти је отац био жив? Он друго није знао него да тече, да седи код куће, као баба, не марећи ни шта је то пукет ни шта је кокет. Ево, новаца је оставио доста; али шта то помаже кад је ос-тавио после себе краву. Бог зна шта би од мене било, да нисам од натуре на господство створена. Но још није доцкан, моја лепа Евицкен, само се ти на мене угледај, па се можеш још колико-толико поправити.

ЕВИЦА: (Ах, боже, шта ће још од мене бити?)

унтерондловати се – забављати се

мидер – стезник

правити компламенте – ласкати, учтиво поздрављати

репарирати – из темеља поправити

мућурла – велика будала

ступа – дрвени, металнии или камени округао или издубљен суд у коме се дроби жито, кафа...

заптити се – осећати се стегнуто

дрнда – брбљивица

249

Позорје другоВаСиЛиЈЕ, прЕЂаШЊЕ

ВАСИЛИЈЕ: Добро јутро желим, мајсторице.ФЕМА: Каква је ово свиња? (Чепећи се.) Драги мој, где си ти тај

епикет научио да у собу ноблеса уђеш без куцања, без компла-мента? Знаш ли ти да могу таки на пединтере повикати да те чак на сокак истерају?

ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице.ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи.ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери?ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код нобле-

са се не говори ти, него милостива госпођа.ВАСИЛИЈЕ: Забога, где сам ја?ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте

људе, па си дошао код ноблеса.ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је још и

покојни мајстор живео.ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је хтео за пединтера стати.ВАСИЛИЈЕ: Какав пединтер, кад сте ми обећали Евицу?ФЕМА: Шта, мамзел теби обећала? То је гурбијанство. Јокан, Јокан,

кумте писли хер, вирфте гурбијана хинауз.ВАСИЛИЈЕ: Та немојте се шалити, мајсторице, него ја сам дошао

да питам какве ћемо хаљине за Евицу.ФЕМА (подбочи се): Молим те, кажи ми, с ким мислиш ти да гово-

риш?ВАСИЛИЈЕ: Зар ви нисте Фема, покојног мајстор-Пере опанчара

жена?ФЕМА: Ја опанчарова жена, у ови ’аљина опанчарица? Ах, саме

даске морају од жалости плакати!ВАСИЛИЈЕ: Али забога, колико сте ме пута назвали вашим зетом?

ФЕМА: Ти мој зет, с овим издртим лактовима? Сад ће ме сместа грозница ухватити.ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице...ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја ни-каква мајсторица... Таки ми се вуци испред очију, немој ми смрадити собу с твојим ’аљинама.ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице...

ФЕМА (ухвати га за руку): Марш из моје куће, тра-жи мајсторице код твога оца, а не код ноблеса. Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух! Усмрадила сам руку!

(Дува у руку, паје после брише марамом.) Сад је мо-рам три дана прати, док је опет у ноблес доведем.ВАСИЛИЈЕ: Мајсторице, то није лепо од вас.

епикет – утврђени начин и ред лепог понашања. Правилан облик ове речи је етикета

рифти – тачно, заиста

фрајла мамзел – госпођица

кокета – жена која се труди да се допадне другима

кумте писли хер, вирфте гурбиана хинауз – дођите на трен овамо и избаците овог грубијана

таки – одмах

250

ФЕМА (полети на њега, па се опет тргне): Вуци се, кад ти кажем, из моје куће, или ћу таки пандуре дозвати.

ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати.ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса

дирају. (Евици) Шта си стала, те га не тураш из собе.ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа.ФЕМА: Наш Васа, паорска траго! Хоћеш да се љубиш с њиме? (Ва-

силију) Напоље се вуци!ВАСИЛИЈЕ: Забога, мајсторице, имате ли душе?ФЕМА (пође, па се тргне): Ух, што не смем да му се приближим, да

га сама истерам. Али чекај, безобразник! (Узме лепезу, па га почне с њом турати.) Напоље из моје куће!

ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице, само још једну реч.ФЕМА: Кест машир, марш! (Истура га.) Безобразник један, опога-

нио ми лепезу. Сад је морам поклонити Анчици.ЕВИЦА: Ах!ФЕМА: А шта ти ту уздишеш? Паорентино, повела си се за којеким,

па и не гледаш шта је нобл. На мене гледај, ако мислиш да што-год буде од тебе, а не на којекакво ђубре.

Позорје трећеСара, прЕЂаШЊи

САРА: Службеница, службеница, како сте? Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл! Лепе очице, глатки образи, смеђа коса, хипш, хипш! Ви кец фрајлице, ви кец?

ЕВИЦА: Опростите, ја нисам кец.САРА: Ха, ха! Ја немецки питам како се находите.ФЕМА: Не зна вам та ништа, невоспитана је као крава.САРА: Аа, ништа, ништа, доста су воспитани, још су млади; прекрас-

но, прекрасно, то ми је драго (поклони се). Јуче сам била код гос-поје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега дос-та, али сарму што је имала, нисам јела скоро, па срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо! Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; па опет кафа, шећера сувише. Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, па најпосле заспала под асталом. Вичем ја: Финеска, Финеска, Финеска... једва сам је пробудила; то вам је мопс, да се не може исказати; волим њу него најбоље печење. Па како сте ми, како сте ви ручали?

ФЕМА: Мико фо!САРА: Драго ми је, без друштва то најбоље није баш могло бити.

Друштво вам је особито при ручку нужно. Оно се разговара, оно се шали, а највише прави апетит.

чест – част

кест машир – иди, одлази

хипшес ксихтл – лепо лице

хипш, хипш – лепо

ви кец – како сте

коми фо (мико фо) – као што треба

токајер – вино токајац из места Токаја у Мађарској

251

ФЕМА: Данас узимам чест ајнодловати вас на ручак.САРА: Благодарим, благодарим! Немојте се само е многим труди-

ти; ја сам с најмањим задовољна: мало супе и једно парченце риндфлајша.

ФЕМА: Мико фо!САРА: Али само да је дебело; то је куриозно да ја све дебело ми-

лујем, али риндфлајш особито, само ако је добар сос.ФЕМА: То код мене мора увек бити мико фо!САРА: Драго ми је, драго ми је, то је за мене доста. Јошт кад би било

мало сарме, то ми је остало у души јошт од госпоје Мирковичке, а и ајнгемоцк не шкоди; а печење, а, то даје апетит вину. Рихтиг, мало нисам заборавила торту, то сам баш сама мислила меси-ти; то је особито јело, јошт ако ће после конфект доћи. Кафа раствара све, даје добро скувати, особито женским персонама.

ФЕМА (окренута огледалу): Мико фо!.... Ми ко фо!САРА: А, нове локне! Рихтиг!... По последњем журналу! Шармант,

ала бонер!ФЕМА: Ово су из Париза, бечке ништа не ваљаду, а мој је пасион,

знате, да ми је све француски.САРА: Хипш! хипш! Ово нема још ниједна код нас, шармант! Нек’

се зна која је госпоја од Мирич.ФЕМА: Кажите ми, молим вас, како ћемо ову моју девојчуру на

ноблес подићи? Стоји ми као кост у грлу.САРА: А, мамзел, њојзи ћемо једног лепог младожењу наћи од ве-

лике фамилије; ун шапо, што каже Француз.ФЕМА: Зна вам та шта је шапов, или капов; она се држи свога па-

орлука, што је од оца примила, као пијан плота.ЕВИЦА (изиђе напоље).ФЕМА: Ето, видите, сад да не свиснем од једа. Друга би начинила

компламент, а она...САРА: Ала бонер! То ће бити мамзел, што ће се пара тражити. Ве-

рујте ви мени, мадам, у Паризу неће бити такове. Имате ли вољу удати је?

ФЕМА: То је моја једна жеља; али, знате, да ми је какав ноблес!САРА: О, ma chère, имам вам једног младожењу, то вам је младо-

жења, у Паризу нема таквог. Спуштајте само: он је од карактера филозоф.

ФЕМА: Вилозов? Ах, молим вас, гледајте, настајавајте, само да би се у њу заљубио; ах, то ће бити нобл! Настајавајте, молим вас.

САРА: Très volontiеrs! Он ће њу воспитати, он ће њу нобилитирати; он ће је начинити као памук.

ФЕМА: Ах, како ће то лепо бити кад пођем с њим у шпацир, како ће сваки за мном погледати. (Чепи се.) Да, да, ја ћу бити на десној страни.

Јован Стерија Поповић(1806–1856), писац драма (комедија и трагедија), песник, романописац. Рођен у Вршцу. Најпознатије комедије: Лажа и паралажа, Тврдица или Кир Јања, Покондирена тиква и Родољупци.

ајндловати – позвати

риндфлајш – говедина

куриозно – чудновато

ајнгемонц – умокац

конфект – воће или бомбоне као јело

рихтиг – дотеривати

шармант ала бонер – дивно у добри час

пасион – страст

ун шапо – мушкарац, господин

o ma chère – о моја драга

très volontiers – врло радо

252

САРА: То ће бити шармант, то ће бити коми фо!... А гле, моја Фи-неска, о бештија једна, да се само не изгуби; ја је морам ићи тражити. Дакле, ја ћу зацело доћи на ручак, немојте се ни нај-мање сумњати, ја нисам нигда у том моје грубијанство показала. Остала бих код вас до подне, но извините ме, моја Финеска... то вам је мопс, ни француски краљ нема таквог... Службеница, службеница,... препоручујем се.

ФЕМА: Службеница.САРА (отиде).ФЕМА: То је жена, како говори француски, канда јој се језик опа-

ризио. Како оно рече? Аха! Коми фо! .. (виче) Евицкен, Евице!

Позорје седмоМИТАР, ПРЕЂАШЊЕ

МИТАР: Помози бог, Фемо.ФЕМА: И овај је дошао да ми смрди нос (метне мараму на нос, па

се окрене огледалу.).МИТАР: Фемо, шта је теби? Шта си се нарогушила као патак?ФЕМА: Коми фо! Коми фо, данас имам једну особиту визиту. Јокан,

ауфшпонен (оде).МИТАР: Шта је овој мојој сестри? Гди је Евица?АНЧА: У башти.МИТАР: Иди је зови. (Анча отиде.) Ког врага, ил’ је полудела или се

чини. Какве су то речи: мико! мико! Канда краве ваби.ЕВИЦА, МИТАРМИТАР: Девојко, шта је твојој матери?ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила

с кућом.МИТАР: Ја видим промену, али не знам зашто; та ни шест недеља

нема откад ти је отац умро.ЕВИЦА: Она хоће да је код ње све као код највеће господе. Псује ме

и грди што радим, него каже да се накитим, па да седим.МИТАР: О, слута једна, а је ли она седела док је отац био жив? Он

се, бог да му душу прости, кињио и живот прекраћивао да вам што више прибави, а гледај ти сад ове, хоће да утамани кућу. А, другојаче ћу ја с њоме почети!

ЕВИЦА: Грдила ме и ружила што сам била код вас и што сам ра-дила.

МИТАР: Дашта, и тебе да васпита као што је она? Безобразница, видела оно мало крајцара, па хоће да спири.

ЕВИЦА: Некаква госпођа Сара долази, па је тако учи. Све кажу да нисам воспитана како ваља.

Композитор Миховил Логар написао је оперу Покондирена тиква, инспирисан истоименом комедијом Јована Стерије Поповића.

ЗАНИМЉИВОСТ О ДЕЛУ

253

МИТАР: Кад ниси воспитана, а ти ћеш ићи са мном.ЕВИЦА: Ја не смем, ујо, у вашу кућу улазити.МИТАР: Зашто?ЕВИЦА: Запретила ми је страшно, зашто каже да нема брата чиз-

мара.МИТАР: Шта, та покондирена тиква? А шта јој је отац и муж био,

нису ли поштени мајстори били као и ја? Хајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој обадве ноге.

ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо!МИТАР: Но, шта ти је?ЕВИЦА: Ах, мој Василије! И њега је отерала.МИТАР: Моја ћерко, јест да је Василије добар, и да је и твој отац

јошт’ намислио да те за њега да, али ја ти то не могу допустити, а ни за што друго него што је сиромах.

ЕВИЦА (плаче).МИТАР: Но, но, ти плачеш?ЕВИЦА: Није ли мој отац и многи други људи, нисте ли и ви сами

били оскудни кад сте се женили, па ето сте, хвала богу, стекли? Мој је Василије вредан.

♦ Прочитај комедију Покондирена тиква у целини. Када је прочиташ, покушај да одговориш на ова питања: – Како се развија драмска радња? – Који део представља експозицију, који

врхунац, а који перипетију? – У којој целини (ком чину) је посебно

дошла до изражаја вербална комика? – О ком друштвеном слоју пише Стерија

у овој драми? Чему тај свет тежи? – Који су ликови представници

патријархалне средине, а који ноблеса?

– Ком језику се комедиограф руга? – Шта писац истиче као вредности једног

друштва? – Зашто је помодарство у центру

оштрице његовог пера?♦ За рад на часу обрати пажњу на наведене

одломке, појаве и ликове – Фему, Евицу, Василија, Сару, Митра.

♦ Која асоцијација ти прва падне на памет при помену имена главне јунакиње – Феме?

♦ Опиши Фему на основу њених погледа на живот, њеног говора и понашања.

♦ Из какве породице потиче Фема? Како живи до смрти свога мужа? Зашто по сваку цену тежи да постане отмена? Зашто се стиди својих ближњих и од обичних, једноставних људи?

♦ Наведи све особине које сизапазио/ла у Феминој личности. Које би три особине издвојио/ла као типичне у њеном карактеру:

а) покондиреност; б) разумност; в) извештаченост; г) наивност; д) уображеност?♦ Фема се размеће страним речима, иако

не разуме њихов смисао и значење. Зашто користи стране речи? Како их изговара? Да ли су оне довољне да се вине у високо друштво? Коју појаву писац критикује подсмевајући се Феминој комуникацији са укућанима?

ЛИТЕРАРНИКУТАК

ћурдија – кратак крзнени капут с рукавима или без рукава, кожух

спирити – распламсати

254

МИТАР: Е, моја ћерко, сад нису она времена која су била кад сам се ја женио. Сад је све другојаче: проклета мода јако обвладала. Твоја се баба, бог да јој душу прости, у венчаној хаљини сахра-нила, а од капе јој и сад сребрна дугмета на свечаној ћурдији носим, али наши млађи све хоће да светле, да су пред светом обучени, макар у кући проје не имали.

ЕВИЦА: Мој Василије није такав.МИТАР: Ја знам, али ни он не може из реда излазити. Видиш,

кад би ти метнула златну капу, сви би зинули на тебе као на чавку. Мораш имати од паучине, и натркачити кракље или жирафе, како бестрага зову; око врата куле и таране; мораш наобручати главу и сапети руке са златним ланцима, а то све откуда ћеш?

ЕВИЦА: Нисам ни ја сироче убога.МИТАР: Видиш ли ти да ти мати лудује? Она ће све с њеном про-

клетом модом да спири и измоди, пак онда? Не, не, жао ми је, ал’ не може бити... Који враг, какав је то пандур?

ЕВИЦА: То је Јован.МИТАР: Јован, па шта се тако наружио?... Јоване!

♦ Коју врсту људи осликава Фема? Постоје ли и данас такви људи? Може ли се прихватити мишљење да свако време има своје Феме?

♦ Како Фема васпитава своју ћерку Евицу? Какав је њен однос према раду?

♦ Кога представљају Евица, Василије и Митар?

♦ Зашто се Василије и Митар супротстављају Феми? Да ли схватају шта се са њом догађа? Зашто се Фема стиди своје кћерке, будућег зета и брата?

♦ Јесу ли Василије, Митар и Евица типични јунаци ове драме? Које особине запажаш у њиховом понашању и говору?

♦ На чијој су страни пишчеве симпатије – на Феминој или на страни Василија, Евице и Митра? Објасни зашто.

♦ У трећој појави првог чина појављује се нови лик – Сара. Како се Сара опходи према Феми? Чиме је залуђује? Које њене слабости познаје?

♦ На чији рачун живи Сара? Како зовемо такве људе?

♦ Издвој три битне особине Сариног карактера. Да ли су те особине подударне са одликама Феминог карактера?

♦ Откриј елементе хумора у приказивању:

а) драмских ситуација;

б) поступака личности;

в) језика којим личности говоре.

♦ На шта Јован Стерија Поповић указује служећи се хумором да представи једно време? Које појаве подвргава критици? Која је ово врста комедије?

♦ Насловна синтагма садржи две речи: покондирена, од речи кондир (посуда од злата) и тиква. Шта је постигнуто спојем тих двеју речи? Коју функцију има ова синтагма у структури комедије?

♦ Одреди најзначајније идеје у Стеријиној Покондиреној тикви. Упиши их у школску свеску. Покушај да их дефинишеш у духу Стеријиног времена или његовог литерарног дара.

255

КомЕдиЈа

Комедија (грч. kōmōidia) – једна од основних драмских врста. Настала је у Старој Грчкој и у почетку је била песма која се певала у част богу Дионису. У њој се на различите на-чине приказују јунаци који својим говором, поступцима и односом према другим лико-вима изазивају смех.

Драмска радња заснива се на веселим и шаљивим заплетима, а смеху и подсмеху из-лажу се друштвене појаве, људске слабости, мане, рђави карактери и друго. У комедији је своје место нашао прост и приглуп човек нис-ког рода који истиче своје високо племићко порекло, незналица који глуми ученог, кука-вица који се хвали најчешће својим јунаштвом и слично. Комични ефекти настају услед нес-клада између жеља и могућности јунака.

Врсте комедије су: комедија карактера, комедија интриге (ситуације) и комедија нарави.

Комедија карактера

Комедија карактера – врста комедије која кроз смешне ситуације подвргава кри-тици и исмева људске карактерне особине. Те негативне особине су: похлепа, себичност, завист, тврдичлук, охолост итд.

Примери за комедију карактера су: Мо-лијер, Тврдица, Уображени болесник; Ше-кспир, Укроћена горопад; Јован Стерија Поповић Покондирена тиква, Кир Јања, Зла жена; Бранислав Нушић, Народни по-сланик.

Комедија интриге

Комедију интриге (ситуације) – врста комедије која се заснива на занимљивом заплету и наглим, неочекиваним обртима

драма

драма је један од три књижевна рода. Настала је у Старој Грчкој у VI веку пре н. е. из обредних песама посвећених богу Дионису, грчком богу вина и животних радости.

У драми се приказују ведри, озбиљни или трагични догађаји из живота људи. Радња се заснива на сукобу ликова и супротстављеним ставовима који теже разрешењу.

Будући да драма обично не траје дуже од два сата, догађаји су згуснути, а радња је јединстве-на. Драме се пишу у стиху и у прози. Изводе се у позоришту, на телевизији, радију или на филму.

Драмски текст се састоји из чинова и појава. Чин је део представе који се игра без паузе. појава је онај део представе од уласка или

изласка драмских уметника са сцене.Пре почетка сваке позоришне представе, гледаоци имају прилику да виде позориш-

ни плакат или летак који се другачије назива позоришна листа (афиша). То је посебно одштампан листић на коме се налазе сви подаци о представи (место и време извођења, аутор, подела улога, имена глумаца и др.). Афиша се поставља на видно место, на за то одређен простор (пано, рамови, излози), обично у холу позоришта или на прочељу зграде.

Основне драмске врсте су: трагедија, комедија и драма у ужем смислу.

ПОЈАМ О ПОЈМУ

256

у драмској радњи, са безазленим последи-цама. Радњу карактеришу сплетке, неспо-разуми, подметања, заблуде, прерушавања и слично.

Комика се постиже довођењем ликова у смешне ситуације уз понављање истих призо-ра с различитим учесницима. Основни циљ ове врсте комедије је да заменом улога, смешним именима јунака, досеткама, игром речима развесели и добро забави и гледаоца и читаоца.

Комедија нарави

Комедија нарави – врста комедије која се бави особинама човека као друштвеног бића. У овој врсти комедије писац се подсме-ва: властољубљу, додворавању, помодарству, понизности и другим особинама које човек стиче у својој социјалној средини. Примери за комедију нарави су: Молијер, Учене жене, Нушићеве комедије Госпођа министарка, Сумњиво лице, Ујеж, Др и друге.

рЕприза

реприза (фр. reprise – понављање) – извођење представе после премијере, тј. свако поновно приказивање представе. Број реприза говори о успеху који је нека представа постигла.

ЈубиЛЕЈ

Јубилеј (лат. iubilarum од грч. iōbēlaios, према хебр. yōbhēl овнујски рог којим су најављива-ни свечани догађаји) – обележавање, прослава

неке значајне годишњице рада или животног раздобља неке личности, оснивања установе или неког догађаја после извесног броја годи-на. Сребрни јубилеј – прослава 25-годишњице, златни јубилеј – прослава 50-годишњице.

Стеријино позорје – позоришни фести-вал савремене домаће драме, који се одржава сваке године у Новом Саду. Прве приредбе почеле су у мају 1956. године, поводом стого-дишњице смрти великог српског комедиогра-фа Јована Стерије Поповића. На Стеријином позорју сваке године додељују се награде за најбољу представу.

Погледај позоришну представу Покондирена тиква или адаптацију ове комедије за телевизијско извођење. Напиши кратак приказ о томе.

рЕпЛиКа

реплика (итал. replica од лат. replicare – одвратити) – појединачни говор сваког учесника у драмском дијалогу, односно краћи део улоге којим глумац одговара на речи партнера у позоришном комаду. Реплика ис-казује садржај, али и однос драмског лица према том садржају.

На пример:

ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме покојни отац учио да није срамота радити?

Фемина реплика садржи неколико реченица: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разумео ни шта

је шпанцир, ни шта је журнал.

ЗА ВЕЖБАЊЕ:

КУТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

257