ђрХУГКгН ГАО УЛ PDV000M DANA PGBJEDE ZA ..GLAS …

LIST SOCIJALISTIČKOG s a v e z a r a d n o g n a r o d a

ШШВ

ђ р Х У Г К г Н Г А О У Л

PDV000M DANA PGBJEDE ZA ..GLAS" GOVORI GENERAL-PUKOVNIK MILUTIN M0RAČA

JEDINSTVA NIKAD DOVOLJNOBAN JALU KA, če tvrtak, 9. maja 1985. B roj 4396 G odina XLII C ijena 30 d in ara

I/L A Z I SVA K O G DANA OSIM NKI) JKI. JK

% Dok su se saveznlci prlb llžavall N jemačkoj sa Istoka i zapada Jugoslovenska arm lja Imala je zadatak da zaustavl povlačenje neprl- Jatelja iz Jugoslavia , d a gaprls llln a kapltu laciju u našo jzem lji

Ф M ladi od 2 0 130 godlna m ogu us- pješno rukovodltl poslovlma zemlje, kao što smo to m l č ln lll u ra - tu. Kakva Je to po litlka kada m i govorim o „on je m lad čovjek, te ne m o ie b iti sekretar kom lteta III član CK“.

mMeni Je, da iram pravo kaiem , ova proslava četrdesetgodlšnjlce naše pobjede nad fašlzmom tako prlsna, dobro je došla dasem lm alo osvijestimo

STRANE 2 .13.

IZ GOVORA VESELINA OURANOVIĆA NA SVEČA- NOJ AKADEMIJI ORGANA I ORGANIZACIJA FEDE- RACIJE POVODOM 40-GODIŠNJICE POBJEDE NAD FAŠIZMOM

ZASREĆU BUDUČIH GENERACIJA

DANAS U BEOGRADU U10SATI POClNJE „PARADA POBJEDE 85“

SNAGA U DESET EŠEL0NA

STRANE 4.15.

POBIJEDILI VLASTITIM SNAGAMA

STRANA 2.

IZ INTERVJUA PEKA DAPČEVIĆA TANJUGU SJEĆANJA NA DAN KADA JE OSVANULA

SLOBODA

POBJEDU SMO NAZIRALI

* * *

POČEO O D KRNJEUŠE

MININ SIN NOVOSTRANA 4.

ranт

* ' % # * * *

POBJEOA

č .hiljaa

IZ INTERVJUA PEKA DAPČEVIĆA TANJUGU POBIJEDILIVLASTITIM SNAGAMA

r otlrl na ie armlje sa oko 650 v X hHjada boraca početkom 1945. y '.y godine krenule su u zavrin l ypobjedonosni pohod zajedno X g sa агтЦ ата antihillerovske X; :- koal.'clie. U to vrijeme, pred % у .ро Ш ак druge etape zavrin ih j:j: >l-operacija Imali smo lormiran £:

front na lin lji odDraveiDunava Л prekoSrem alBosne,zatimLlke S ydo mora. Pred tim fronlom bile >j >|:su njem aike snage iz grupe ar- :j: y.mija ,,E“ pod komandom gene- X y.rala Lera. X

U martu i aprllu 1945. godine X naie armlje, vodene iskusnim $

'.ykomandnim kadrom, na čljem X /e čelu bio strateg naše revolu- £. *:j clje Joslp Broz Tito, krenule su jx * u zadnjl, pobjedonosni juris na;X v neprljateljske snage u na io jy - ;j: zemlji. ;X

£ M l slavlmo devetl maj — Dan X;* pobjede, all, borbe nanašem tlu x v trajalesudo 15. maja, kadasuse-y. >; njemačke snage konačno pre- X> dale Jugoslovenskoj armiji. Na- X X ime, hltlerova soldateska se u x ;: posljednjim danlma grčevito X v borlla I nastojala da se ne preda >>

n a io j armiji, već da što p r i je y >j:predu granicu Ipredaju seAme :j: X rikancima I Englezima. X

v Vrhovni komandant na iih-y oru tan ih snaga Josip Broz T ito #

<Је Izdajući naredbu za završne-У y operacije bio predvidio da se;:-:

neprljateljske snage zarobe nay- X lin lji Karlovac-Zagreb. Medu-yy ''-.tim, tokom završnih operacija'A

Nijemci so se grčevito borili i do X X konatnog sloma neprijatelja u'-y* na io j zemlji došlo je na podru-'-y. X čju Slovenije 15. maja 1945.%. X godine.

:j: — Naše armije morale su da£; X se bore protiv njih do same gra X; knice. Inesam o do granice, negc j:|; Xsu najvećim dijelom s p rije iilc 'y 'yda se probiju preko Austrije. £ yG lavnl komandant njemačkih X

snaga na Balkanu, generalLer, x> htio je u posljednjem trenutku X 'yda tolzvede, kakobiizbjegao da y.-\ padm nama u ruke. i odgovara y yza zločine koje su jedinice pod x ynjegovom komandom poćinile X :j:w Jugoslaviji. AH, p o ito su na ie X У. jedin ice opkolile tu zdru ienu y -<grupaciju neprijatelja. oni nisu y y imali kud. Poslije vrlo o itro g X jysukoba. m orali su da se preda- X yju . Zarobili smo veliki b ro j Nije- * :'.;maca. sa svim naoruzanjem * y koje su imali. Tu je bilo i ustaia. x š'.nedićevaca, ćetnika, b je lo -y У-gardejaca — izdajica svih boja. y

£ Jedan dio je uspio da izmakne X У preko granice. alig lavninajebi- X >: la zarobljena. Tako smo mi mo- *>: rail da ratujemo jo i iestdana da X

bismo konatno oslobodili sv-;:.: y oju zemlju od neprijatelja — na- y y pisaće drug Tito u Vojnom d e lu y y povodom 30-goditnjice pobje- X

de nad faSizmom. y

Suitlna je u tome da smo mi X ysami oslobodili svoju zemlju. £ y To je istorijska istina. y

Peko Dapčevic: „P o litiku strategije rata i revolucio narnog preobražaja odredila je Kom unistićka partija Jugoslav ije "

V . .

i smo m ogli pobjcdivati i po- Dijediti naizgled jaćeg od sebe samo znanjem, umijećem, mašto vitošću i intelektom, bez šablona i kanona. Zato je zavjet nas, koji smo stvarali slavnu prošlost, sadašnjim i budućim generacijama da nikada ne prestanu davat i najveći značaj razvijanju idejno-političke i mo- ralne svijesti boraca i starješina.

Te vrijednosti, zajedno sa bratstvom i jedinstvom i svim drugim temeljnimvr iiednostimanašcg revolucionarnog rata i socijalis- tičkog društva. treba da se izraža- vaju u nepokolcbljivom Ijudskont činiocn kojeg nikakva sila ncmože zaplašili, a kamoli pobijediti.

Ovako počinjesvoju priču ozavi - šn ini borbama za oslobodcnjo zemlje špnnski borac. komandant Armijo, narodni heroj, istaknuli komandant u našom narorinooslobo- dilačkom ratu, general pnkovnik Peko Dapčević. u intorvjuu Tanjugu.

Ф U posljednje vrijeme održano je mnogo naučnih i političkih skupova o završnim operacijama za oslobodenje zemlje. K akav je. po vašem mišljenju, značaj formiranja naših armija. poćetkom 1945. godine?

— Da bismo m oglishvatiliznaćaj i smisao nastojanja Vrhovnog komandanta da što prije stvori o ru ia - nu silusposobnuzavodenjeslože- nih rješavajućih operacija i bitaka, a time da shvat imo i ulogu armije i revolucionarne vojske u cjetim u st- rategijskojzamisli narodnooslobo- dilačkog rata, m oramosevratitine- kim bitnim odrednicama ukupne oslobodilačke strategijske zamisli našeg revolucionarnog rata U te temeljne odrednice. svakako. treba istaći naše opredjeljenje da na jugoslovenskom prostoru vodimo narodnooslobodilački — revolucionarni rat. a ne pokret otpora. da pobjedu u ratu izvojujemovlastitim snagama, da stvorimo neo phodne vojne i po litićke pretpostavke za prisajedinjenje matici zemlji jugoslovenskih teritorija.

Sljedeća bitna odrednica je da se istovremeno sa oslobodilačkim ciljevima i kao njihov nerazdvojm dio. otvaraju novi i sve primereni|i putevi društvenog preobražaja. Najzad. da se u vodenju oslobodi- lačke borbe spriječi bilo čije mij- ešanje sa strane. što bi moglo značiti skretanje sa osnovnog smjera naših vizija budućep dru-

# Treba istaći našc opredjeljenje da na j ugoslovenskom prostoru vodimo narodnooslobodilač- ki-revolucionarni rat, a ne pokret otpora, da pobjedu izvojujemo vlastitim snagama, da stvorimo neophodne vojne i političke pretpostavke za prisajedinjavanje nia- tici zemlji jugoslovenskih teritorijaštva, jer je političku strategiju rata i revolucionarnog preobražaja odredila Komunistička partija Jugoslavije...

Ф Koji su to uslovi na svjetskom i našem ratištu doveli do form iranja naših armija?

— Na spoljnom planu početkom 1945. godine započinju dogadaji najneposrednije vezani za pripreme I izvodenje krupnih bitaka koje znače završnicu drugog svjetskog rata. Uspjesi savezničkih snagaina istoku i nazapadu bili su očigledni.I sa istoka i sa zapada saveznici su izbili na njemaćku granicu. a sa juga i jugoistoka su se približavali njemaćkoj teritoriji. Na azijskom i pacifičkom ratištu počele su neposiedne pripreme za konaćan obraćun sa Japanom. O ćito je bilo da je kraj rata na pomolu.

Na domaćem ratištu sezbilo nekoliko veoma krupnih pi omjena i dogadaja koji su odgovarali našim na- stojanjima da vlastitu oružanu silu. tada u najvećem usponu. dovedento do najviseg stepena organizacijc i savrenienosti Razu- m ijc se. ti dogadaji su se zbili pre- sudno pod uticajem našeg pokrela i naše narodooslobodilaćko boi be. Ističem ih kao nslove zato što smo. boreći sc. pobjcdujući. stall lorasli i jaćali lako i toliko da smo sami sc bi stvorili neophodne pi etpostavkoza nove vrijednosno skokove u jaća- nju vojne organizacijo. Krajem 1944. godine Narodnoosiobodila- čka vojska Jugoslavije završila |e pivu etapu opcraci|a za konaćno oslobodenje zemlje Bi'ogradska operacija i dogadaji vezani za oslobodenje Srbi|e dali su znača- jan zamah pokretu Narodnooslo- bodilackavojskaJugoslavijestekla je opšte priznanje saveznika kao ravnopravni član antihitlerovske koalicijo na cvropskom ratištu i us- postavila jedmstveni stratcgijski front od Dravc do Jadianskog mora.

Treba spomenuti i krupne rezultate ko|e smo postigli na polju poli- tičkog organizovania novog dru- štva. Гако je rat i dalje vrlo inte- nzivno trajao u volikom diielu naše zemlje Dolaskom u Beograd Na- cionalnog komiteta osloboden|a Jugoslavije (NKOJ). Piezidijuma AVNOJ-a. Plitbiroa CK KPJ i drugih rukovodstava narodnooslobo- dilačkog pokreta. stvoreni su povoljniji unutrašnji društveno- politićki uslovi za dalje narastanje Narodnooslobodilaćke voiske i za pripremu i izvodenje završnihope- racija za oslobodenje Jugoslavije. Može se reći da su sticajem svih tih okolnosti i prelaskom maršalaTita u Beogiad. kao središte buduće nove države. objektivno morala us- ahnuti svašpekulantska nagadanja o tome kudaćekrenuti Jugoslavia i njeni narodi i narodnosti poslije rata iz koga ce. što je bno sasvim izvjesno. izaci kao pobjednici. Ta nagadanja se odnose na spoljni činilac i unutrašnju kontrarevoluci- ju i kolebljive elemente. Ali. zanas to nikada nije bilo sporno Mi smo znali šta hoćemo i od prvog dana revolucionarnog rata tom odrede- nom cilju smo dosljedno, nepokolebljivo i uporno težili.

, ,G LA S“ L is t S o c i j a l i s t ičkoe; s a v e z a r a d n o g n a r o d a

O pš tine osn ivači: Banja- luka, Bos an ska Gradi- ik a , Č elinac, K otor- V aroš, L ak taši, Рг- n iavor, Skender-V akitf i Srbac.Izdajp i ita m p a NIGRO ,,G las“ Banjaluka, U lica AVNOJ-a 93.

Predsjednik Poslovodnog odbo- ra NIGRO „ Glas“ Edhem Čizmić

Direktor i odgovorni urednik Nebojša Radmanović

I'lvdnj*- Ktil.iki i|'k i M irk o K is jan t̂>.iiij.itin k.i Imuiik.i . E m in K rk ić(|М1|КК1|К'\ in iti-чк). T a m o M a r ić I . M ilo š M ilin o v ir lli»;lll'.k.i kl.ljin;! M iro M lad rn n vu (K'hiiK'ka tinl.iki | | . | -. Sab ira P ira g ić N ad a P u v a č ić ,kutiin.1'. N cb-o j ia R a d m a n o v ic (itiivkloi 1 ihIuhviuni iim tnik . F ad il S m a jir linmik.- D r a g ila S p r e m o {Nccl jrlilii ('»tax).

Nnviitski Sii\ jt-l liMa _< Пачч: Ivan A n d rić ić , N u srr ta B oric I’u tI'I' ilmk h d h r m C i/ m ić , M ilrn k o Ć crk r ta , J o v o K r r k n , R ad ojk a K u im a n o v ić , PrrdraR L a ia r tv ic , O to M a r u š ić , I s la m M r h d ir , B ran k o P iv a ir v ir , N e b o j ia R a d m a n o v ir , G ro<da R cg o d ić , N en ad T r ifu n o v ić , F ranjo V ard ić .

Ф Iz ovoga sto ste rekli slijedi da je form iranje armija bilo logićanna- stavak strategije od početka 1941. godine?

— Smjela i po značaju istorijska odluka vodstva Partije od 4 jula 1941 godine o otpočinjanju oružane borbe ostala bi vapijuć i pozivza juris nanebodaveć krajem te ratne godine nije počela da se stvara, a u toku 1942. je i stvorena revolucionarna vojska novog tipa koja je sjedinjavala pozitivne oso- bine operativne i partizansko- teritorijalne vojske. kojom je us- mieravan, uporno i dosljedno razvi- jan i voden naš revolucionarni rat. Pravo i od lučujuće sredstvo trakvog rata mogla je biti samo ta- kva organizovana i vojnički i politi- čki izgradena i osposobljena vojska koja se mogla uspješno nositi sa četiri okupatorske vojske i svim kvislinzima

Da nije bilo takve vojske kao od- lučujućeg oruda naše revolucionarne strategije. četvrti jul se ne bi sa svim onim Sto predstavlja. danas slavio uz podsjećanje na sjaj pobjede koju smo pri koncu rata, u proljeće 1945. godine. izvojevali glavninom več savremeno jugoslovenske armije: sa četiri armije u sadejstvu šest korpusa i drugih snaga u pozadini fronta Samo ta- kva revolucionarna vojska mogla je ostvarili voličanstvcne ciljeve koje suC K KPJ i T ito istorijskog4 jula 1941. godine postavili pred naše n.trode i komuniste.

Veliki i sudbonosni strategijski cil|evinarodnooslobodilaćkograta mogli su sc postići samo snažnom vojskom i spregom vojne i političke strategije. što je pod Titovim rukovodstvom. uz punu podršku politićkog i vojnog vrha, činjeno i učinjeno vizionarski.

Stvaranjem divizija, korpusa i . kasnije. armija. Vrhovni komandant jc odlučno i praktično stavio do znanja ćitavom svijetu da je na- rodnooslobodilacki rat izašao iz sopstvene ..ustaničke faze" i pre- rastao u viši i složeniji oblik ratakoji otvara najraznovrsnije mogućnosti odlućujućih sudara i rješavajuć ih operacija u jednom kombinovano- manevarskom ratu. Na vojno- strategijskom planu formiranje armija ima upravo tu ulogu — da obezbijedi vodenje rješavajućih bitaka u završnim operacijama oslobodenja Jugoslavije.

U procesu izgradnje i jačan ja revolucionarnih oružanih snaga, Vrhovni komandant ide planski od najnižih do najviših stepenavojnog organizovanja. sve do stvaranja operativne vojske koja u svom sastavu ima najkrupnije vojne sastave (armije). Donekle po uzoru na evropskearm ijetogadoba. sasvim osobenostima narodnooslobodi- lačke — revolucionarne vojske. armije kao krupm strategijsko- operativni sastavi logičan su završetak toga procesa. Ako pritom ne bismo imali u vidu svestrano i duboko |edinstvo naše političke i vojne strategije. ne bismo mogli shvatiti ni značaj. niti krupnu ulogu armija u toj strategiji.

Pripremila Dragica MAJSTOROVIĆ

v m

M llu tln M orača: „R ačunali sm o da > neprija te lj b itlp r is ilje n da kapltu llr, na lin lji Zagreb — K arlovac"

P o v o d o m Dana pobjede ćla- na Savjeta Federacije, narodni heroj, general-pukovnik M ilu tin Morača dao je intervju ,,Glasu“ u kome govori0 završnim operacijama za konačno oslobodenje Jugoslavije i o sa- dašnjem društveno-političkom trenutku.

Milutin Morača je od marta 1945. godine obavljao dužnost načelnika Staba Prve Armije, u činu general- majora i ućestvovao je u završnim operacijama, za oslobodenje naše zemlje.

četvrta armija

9 Druže generate, kada počinju zavrSne operacije naie armije za ko- načno oslobodenje Jugoslavije?

— Operacije za konaćno oslobodenje zemlje počele su još u julu 1944 godine i oslobodenjem Beograda u oktobru iste godine. Ka- snije, oslobodenjem Makedonije, Kosova, Dalmacije, Crne Gore, jednog dijela Bosne i Hercegovine uspostavljlen je front na lin ijj Drava — Dunav, a preko Srema spuštao se na Drinu. Zatim su N ijemci držali dolinu Bosne sa Sarajevom, dolinu Vrbasa sa Banjalukom, dolinu Unesa Bihacom, preko Lapca — Like, u rejonu Karlobaga spuštao se na Jad- ransko more. Tako smo dobili čvrstu pozadinu i neprekidnu lin iju fronta.

Ф Kakvu su poziciju imale tada sa- vezniCke armije?

— Saveznici su se u isto vrijeme približavali Njemaćkoj sa istoka i sa zapada, a Hitler je bi prisiljen da izvede dva, po njegovom mišljenju značajna protivudara, i to protivofa- nzivu u Ardenim al944. na45.godinu1 protivudar u rejonu Blatnog jezera i Budimpešte. Time se u stvari Njema- čka iscrpila. lako je Hitler bio svjes- tan da je rat izgubljen, da je situacija bezizlazna, on odlučuje da se rat na- stavi, jer je računao ako dode do rase jepa među saveznicima da će za- k ljućiti separatni mir i tako u povolj- nijim uslovima završiti rat. Hi, da te u meduvremenu završiti novo oružje, pretpostavljali su da će proizvesti atom skooružje, i da će možda riješiti rat u svoju korist.

# Kakav je bio odnos snaga početkom 1945. godine?

— Sovjetski Savez je početkom 1945 godine i u završnim operacijama imao višeod jedanaest i po miliona vojn ika.SAD oko 12 miliona, Veli- ka Britanija oko pet miliona. a ostale

Prvi broj „Glasa“ izašao je kao organ NOP-a za Bosansku krajinu u Župici kraj Drvara, 31. jula 1943. godine . Poslije oslobodenja „Glas“ izlazi u Banjaluci kao organ O blasnognarodnogfrontadojuna 1951. Od IX 1953. izlazi kao organ SSRN pod imenom „Banjalučke no- v ine", a od 29. novembra 1955. pod imenom „Krajiške novine“. O d13. maja 1963. list ponovo izlazi pod imenom „Glas“. Ukazom PredsjedniStva SFRJ od 19. jula 1968. „Glas“ jeodlikovanO rdenom zasluga za narod sa srebrnim zracima. Od 8. februara 1983. _Glas“ izlazi kao dnevni list.

2. STRANA GLAS, četvrtak, 9. maj 1985.

JEDINSTVA NIKAD DOVOLJNO9 Doksu se saveznici približavali Njemačkoj sa istoka I

zapada, Jugoslovenska armija imala jezadatak da zaus- tavipoviačenje neprijatelja iz Jugoslavije, dagaprisilina kapitulaciju u našoj zemlji

zemlje antihitlerovske koalicije još oko deset m ilio na boraca. Mi smo u tom trenutku imali više od650hiljada boraca. Dakle, saveznici su imali oko 38 miliona vojn ika, a N ijemci oko 7,5 miliona i ako se računa i Japan sa 5.5 miliona vojnika, onda je to nešto oko 13 miliona protiv 38 m ilionasavezni- čkih vojnika. Crvena armija je, recimo u Evropi, angažovala oko šest miliona svojih vojnika, p rot iv njema- čka tr i m iliona

* A odnos snaga najugoslovenskom ratištu?

— Naša Natodnooslobodilačka vojska, kasnije Jugoslovenska atmi- ja na početku 1945. godine ima oko 650 hiljada, a Nijemci na našem tlu ratuju sa 700 hiljada vojnika U redovima neprijatelja je oko 450 hiljada njemačkih 'vojnika i oko 250 hiljada izdajnika u službi okupatora Mi smo u suštini bili ravnopravni sa snagama neprijatelja na našemtlu. Našaarmi- ja je u završnim operacijama bila četvrta arm.ja po velićini u anti- hitlerovskoj Koa.’iciji i pripadao jo jje i dio fronta Mi smo u tre nutku zavi- šnih botbi imali ćetin trm ije i više korpusa.

Bezuslovna kapitulacija

* Kakav je zadatak postavio Vrhovni komandant pred Jugoslo- vensku armiju u završnim operacijama?

— Drug Tito je postavio zadatak da se oslobodi preostali dio Jugoslavije uključujući tu i one naše krajeve koji su prije rata bili nepravedno pri- kljućeni Italiji, znači Kvarnerske otoke, Rijeku. Trst. Istru.Slovenać ko primorje i Korušku, koja je bila pri- kljućena Austriji. Zadatak je bio ok- ružiti neprijatelja i prisiliti na kapitulaciju, a ako to ne prihvati — uništiti ga Nije se smjelo dozvoliti da se neprijatelj izvuče iz Jugoslavije. T re- balo je da odgovara za svoja nedjela. Nijemci su bili planirali dase po cijenu najvećih žrtava izvuku iz Jugoslavije i predaju Anglo- Amerikancima. Znači trebalo je izv- ršiti proboj na sremskom frontu i u Li- ci, a zatim da Trećaarmija nadesnom J<rilu brzim prodorom kroz Podravi- nu, prema Varaždinu, Mariboru izbije na Karavanke. Cetvrta armija imala je zadatak da kroz Liku i Gorski kotar, te Istru izbije što prije na Soću. Tamo se moralo stići prije saveznika, a onda da se nastave dejstva kako bi se sp- ojile Treća i Cetvrta armija i tako zatvorile krug operativnih dejstava

Ф Gdje je trebalo neprijatelj da kapitulira?

— Računalo se da će neprijatelj biti prisiljen na kapitulaciju na liniji Zagreb — Karlovac. Zadatak je bio veoma težak. Pozadinu i naše granice u tom trenutku je obezbjedivalo 11 divizija sa oko pedeset hiljada boraca. Njihov zadatak je bio ujedno i čišćenje zemlje od neprijateljskih ostataka. Završna ofanziva je zapravo počela20. marta 1945.godinei tona frontu i u pozadini.

0 Nijemci su, druže generale, na (rontu u Sremu svoju odbranu postavili u sedam linija. Zašto?

— Pripreme za proboj sremskog fronta Prva armija je počela veoma rano, a od 24. januara do početka ofa-

di. Bilo je tu mnogo mladih boraca, naročito iz Srbije, koji nisu imali iskustva u ratovanju u ravnici. pa je i obuka morala biti intenzivna Za nas su minska polja bila najveće zlo, a Nijemci su ih svugdje postavljali. Lično sam imao dosta muke da shva- tim šta je to frontalni, neprekidan rovovski rat.

* Na sremskom frontu se i učilo?

— Pored neprekidne vojne obuke nismo se u to vrijeme bavili i opisme- njavanjem boraca. Poznat je i čuven, recimo, bukvar koji je izradila Artilje- rijska brigada Pete krajiške divizije, koji je štampan u Fruškoj gori. Izda- vane su i knjige, posebno one na- mi)enjenestabovimaispecijalnirr:p- dinicama radi obuke Ta iskustva su i

predovali smo oko 30 kilometara, a već sutradan bili smo u Vinkovcima.

# Organizovali smo paradu u tek oslobodenomZagre- bu, a od Tita nam stiže depeša: „Dok vi paradirate Zagrebom, Nijemci i ustaše vam bježe preko granice. Odmah naredujem da preduzmete sve da se zatvorigra- nica prema Austriji i da se to spriječi"

posjetu kod nas u Zagreb. Previdio sam da je to 25. maja, na Titov rodendan. Mi smo se pripremili a sa Titom je došlo nekoliko drugova iz Beogra- da, a od hrvatskih rukovodilaca bio je tu Nazor, Gošnjak, Bakarić. Društvo nije bilo veliko — nas desetak — dva- naest. Vidim ja čestitaju drugu Titu rodendan. Prvo je govorio Nazor, pjesnički, lijepo veze, nema da za- p inje, a ja sasvim hladan, miran, drago miještosetokodnasodigrava.

Nemam treme, tu su general-lajtnant Ranković, pa Gošnjak, stariji od mene po činu i dužnosti. Znam da neko iz Armije treba da ga pozdravi, ali ja sam miran, ima 3 tarijih.

Odjednom ja dobijem cedulju na kojoj piše: „Moraća, ti pozdravi druga Tita u ime Armije". I ja se hadem u nedoumici. Pored menesjedi Mijalko Todorović, komesar Prve armije, velim trebalo bi on to da uradi, a on mr- tavhladan. nema vezestim. Napišem ja na istoj cedulji: „Nema logike". I onda je vratim Kad meni, eto, opet

I cedulje i na nojdopisano: „Ipak ti mo- raš" Preznojim se, teško mi jeto. Sta

I da kažem. Nešto sam spretljao, smr- sio, nisam htio da dužim, rekao sam kako nam je zadovljstvo što je s nama i pozdravimgau ime Prve armije. Tito je vidio da sam ja uzbuden. A meni draqo što nisam nešto pogriješio

IPTT saobraćaj, ili recimo energetiku. To nije unitarizam, tož ivo t zahtijeva Ida mi imamo jedinstvene poglede i rješenja oko osnovnih i strateških potencijala naše zemlje. Time se ne krnji ravnopravnost Slovenaca ili Hr- vata, Bosanaca i tako dalje. Nastalo je vrijeme kad se svi nešto plaše kako neko od nekoga otima. Klasno se manje istiće od nacionalnog. I kod vel ikih revolucionara došlo je

danas veoma dragocjena, posebno za teritorijalne jedinice.

# Bili ste, dakle, u novim uslovima ratovanja, u novoj sredini. Kako se ponašao narod Srema u toku priprema i proboja fronta?

— Mi smo bili jugoslovenska vojska, vojska bratstva i jedinstva, a imali smo podršku naroda Srema. B iom i je to jedan od najdražih perioda, jer sam osjetio da je narod Srema listom za našu borbu. da nam u svemu po- maže, da živi sa parolom; „Sve za

,Oa vld lm o zašto smo pobijedm..

front-svi na front". M is lim daće iubu- duće tako biti ukoliko nas, even- tualno neko napadne, da će vojska i narod biti jedno, kao što je to bilo tokom rata, a i na sremskom frontu.

Dnevno trideset k ilometara

* Kako je planiran proboj sremskog fronta?

— Imali smo nizdogovora.planira- ni su svi detalji, a cilj nam je bio da proboj izvršimo na uskom prostoru.

* Ma, čujte, kad mi govorimo o jedinstvu i o tome da je bratstvo jedinstvo ispred formalnog zajedništva, onda nas nazivaju unitaristima i nekakvim centralistima

nzivnih dejstava imali smo vremena da se pripremimo za proboj. Nijemci su se na sedam odbrambenih linija ogorčeno branili. Bilo im je stalo da se održe u Sremu zbog izvlačenja grupe amrija „Е". sa juga, pod komandom generala Lera. Pred nama je bilo da se pripremimo za proboj i za dalje nastupanje prema Zagrebu i do austrijske granice. Za sve vrijeme dok je front bio stabilizovan, za tri mjeseca, naše jedinice su se inte- nzivno obučavale i pripremale za predstojeće borbe. Naše divizije su tada bile jačineod12do14h iljada lju-

na samo Sest kilometara i da se kroz tu brešu ubace snage triju divizija. uključujući i tenkovsku brigadu Pla- nirano je sve u dlaku Minerima smo taćno odredili koliko prolaza treba da naprave u minskim poljima. Prolazi su morali biti označeni zastavicama, bez obzira što je to i neprijatelj mogao vidjeti. Nijemci su se bili davolski utvrdili. Grupa naših divizija probila je front u Sremu 12. aprila 1945. godine. Sve je išlo prema utvrdenom planu. Poslije su naše divizije brzo napredovale, a Nijemci su bili gotovo ošamućeni. Prvi dan proboja na-

Ф Poslije proboja u Sremu nastavlja se pobjedonosno napredovanje Jugoslovenske armije?

— Zagreb smo oslobodili osmog maja i rukovodstvo Hrvatske želi da se organizuje parada naše vojske, da narod Zagreba vidi jačinu naše armije. Parada je bila lijepa, veselju nigdje kraja, bilo jegovora.akadsam se uvuče vratio u stab Prve armije stiže depeša od druga Tita u kojoj on kaže: „Dok vi paradirate Zagrebom, Nijemci i ustaše vam bježepreko granice. Ddmah naredujem da preduzmete sve da se zatvori granica prema Austriji i da se to spriječi". I iijepo nas drug Tito „počasti".

* Kako ste tada postupili?

— Meni kaže Peko Dapčević, 'ajde, veli, Mićo, vidi šta je to tamo. Zaštose to još nije zatvorilo. I ja ti lijepo džip sa kurirom i oficirom 'z Zagreba, uveče u neko zlo doba krenem put Celja Kako je put biosrušen irazro- van, mi smo pred Celje stigli u svi- tanje. Nigdje nikoga, još smo umorm od te parade. I onako, drema ćovek na tom džipu kad odjednom preda mnom na stotinjak metara, ili još manje vidim njemaćku kolonu na cesti. sa njemačkim generalima naprijed Gledam kroz sumaglicu i kažem: „Pazi bogati, još ću sad i pogi- nuti, baš na kraju rata" I ovi drugovi kažu: „Pazi Nijemci". E sad kud ćeš, nemaš kud. I mi onako, kao junaci, idemo u pravcu te njemačke kolone..

* A strah?

— Malo smo pripremili pištolje za svaki slučaj, koliko da se čovjek bra- ni Kad odjednom pored te kolone na petnaestak metara vidimo naše borce Naravno, odmah se taj strah izgubi To je, u stvari, bilazarobljena čitava njemačka divizija. koja u pra- tnji nekoliko naših boraca putu|e od Celja prema Zagrebu Kolona je išla, naši vojnici nisu stigli ni da ih ćestito razoružaju. Možda je neko imao pištolj I bombu Bilo je normalno da smo se uplašili od te kolone. Tako sam završio rat u jednom strahu i raspoloženju da smo na koncu zarobili te ćuvene njemaćke divizije; Sed- mu SS diviziju, 41,369. vražju i druge ko|e su ratovale na našem području Tada je zarobl|en i general Ler sa njegovim štabom, nekoliko štabova korpusa. Veliki broj njih jezarobljen, koji su sudeni kao ratni zločinci i prim jerno kažnjeni. Tako jeza nas rat završen 15. maja 1945. godine, a N je- mačka je zvanićno kapitulirala 9. maja.

Titov rodendan u slobodi

* Kada ste prvi put srell druga T ita po zavrSetku rata?

— Dobijem 24. maja obavještenje iz Beograda, da će drug Tito doći u

* Revoluclju je iznljela mladost. Koliko mladi u ovom trenutku mogu doprinijeti stabilizaciji?

— Mladi od 20 do 30 godina mogu uspješno rukovoditi poslovima zemlje, kao što smo to mi čin ili u ratu. Trebalo bi ta iskustva iz rata primije- niti, sada, kad imamo teškoće. Da mlade uključimo u rješavanje tih

# Mladi od 20 do 30 godina mogu uspješno rukovoditi poslovima zemlje, kao što smo to mi člnill u ratu. Kakva Je to politlka kada mi govorimo „on je mlad čovjek te ne može biti sekretar komiteta ill član C K “

problema Mladima treba datišansu. To je imperativ. Moramo pružiti šan- su mladim školovanim ljudima, to je osnovno Mladi žele da sedokazu.da razvijaju društvo. Kakva je to politika kad mi govorimo on je mlad ćovjek.te ne može biti sekretar komiteta. ili član CK. U tim rukovodstvima treba da imamo ljude od 25 godina. pa da vidimo tu snagu mladosti ujedinjenu sa iskustvom starijih. Tada bi se kop- Ija lomimila Moramo naš mlad, obučen kadar uključiti u rješavanje najvažnijih problema u zemlji.

9 Sad su našl polltlčarl Izmlsllll izraz zajed- nlštvo. To Je meni više iz- razza Evropskuekonom- sku zajednlcu, a ne za našu borbu I revoluclju

vrijeme da se oni bore za nacionalne interesesvoje republike ili pokrajine, a zaboravlja se klasna suština naše borbe i revolucije. Nisam ja pošao u borbu kao Bosanac. pobogu ljudi, i S rbin.negokaoJugosloven. Iveć ina boraca se grozi tepodvojenosti. Raz- vijaj se ti kao Makedonac ili Crnogo- rac i slićno, ali gledaj mteres cjeline, interes društva. Kad tako govoriš, proglase te unitaristom. centra- listom, vraćanjem na staro, a mi želimo da se samoupravljanje razvi- ja Pa to je naš put Treba razvijati samoinicijativu, da svaki čovjek bude stvaralac, da svako učestvuje i bude pravi graditelj jedinstva i razvoja

* Sta vi lično zamjerate u ovom trenutku?

— Sad su naši političari izmislili izraz zajedništvo To je otudivanje naše parole bratstvo i jedinstvo To je izraz koji je meni blizak za Evropsku ekonomsku zajednicu. a ne za našu borbu i revoluciju, koja i danas traje, u kojoj se razvijamo kao samou- pravno društvo. Kad pomeneš riječ Jugosloven, izvjesni naši politićari se mršte na taj izraz. O m hoće samo da govore o nekakvoj našoj zajednici To su čudna izopačenja i odstupanja od naših revolucionarnih ciljeva, od jačanja samoupravljanja u ovom trenutku. Za sve to jeodgovorna Partija.I prvo u njoj treba da postoji jedinstvo. U našem CK da se vodi je- dinstvena politika: kadsedoneseod- luka da svi rade tako. Toga sada nema dovoljno. Mi lijepo sve govorimo, ali treba imati rezultate. Više nam je dosta priča. Imamo zakljućka koliko god hoćeš.

9 Meni je, da vam pravo kaiem, ova pros/ava četrdesetogodišnjice naše pobjede nad fašlzmom tako prisna, dobro je došla da se mi malo osvljestlmo

Rješenja postoje

9 Kako to ostvariti?

— Teškoće su velike, ali moramo iznalaziti rješenja kaoštosm otoura- tu radili Zašto smo uspješno probili sremski front? Dili smo jedinstveni. Svaki je ćovjek mislio kao koman- dantarmije. I danas moramo biti tako jedinstveni, a ne praviti razlike u gle- dištima i stvarati sebiteškoće.svada- ti se oko toga koštadobija, aštagubi.

9 Sta ućlniti da Jugoslavlja t iv i jednim duhom, da su clljevl jedinstveni, da bratstvo I jedinstvo bude ispred formalnog zajedniStva?

— Ma čujete, kad mi tako o tome razgovaramo, onda nas nazivaju unitaristima i nekakvim centralistima. Mi se svi moramo boriti za jedinstve- nu Jugoslaviju, paće u njoj sve repu- b likei pokrajine imati istapravaioba- veze. Moramo se boriti za snažnu Jugoslaviju. a probleme treba je- dinstveno rješavati. Zašto se mi spo- rimo, recimo, oko toga hoćemo li imati jednu željeznicu u Jugoslaviji ili

* Ml slavlmo četrdeset godina pobjede. . .T

— Meni je, da vam pravo kažem, ova proslava četrdesetgodišnjice naše pobjede nad f ašizmom tako prisna, dobro je došla da se mi malo osvijestimo. Da vidimo za&to smo mi pobijedili u ratu, pobogu ljudi, zašto su nama saveznici, koji su nas stalno pritiskali, ipak priznali da mi imamo dio savezničkog fronta i priznali su Narodnooslobodilaćku vojsku i naš Vrhovni Stab i komandanta Tita kao jedinog predstavnika naroda Jugo- slavije. Moramo se tako isto sada po- našati Dabudem osvojinasvom e.da odbrammo tekovine naše revolucije, a ne da se svađamo oko nekih parci- ja lnih interesa republika ipokrajina. I u tom znaku proslavu treba obilježiti. Da se vratimo na one postulate, na one naše norme etike. poštovanja čovjeka i njegove lićnosti, poštova- nja naroda. kako smo to radili u ratu.

Razgovor vodili: Sablra PIRAGIĆ Jelenko SLATINAC

Snlmlo: Rade GRAHOVAC

GLAS, četvrtak, 9. maj 1985. STRANA 3.

GlJi

N

S J E C A N J A NA D A N K A D A JE O S V A N U L A S L O B O D A

Pobjedu smo nazirali[ / Ijepšeg trenutka ni boljeg

povoda da sje ian je mine nadan kadaje osvanula sloboda, nečekana- izvojevana i ie ljn o nazirana. Cetrdeset godina od pobjede nad faSizmom. Kakvi su to dani bili, kakvi planovi kovani od tog 9. maja 1945. godine.

U svojem domu na Bulevaru rev- oiucije u Banjaluci uoči jubileja pobjede Cedo ŠiSarica, pukovnik u penziji, borac Prve krajiške NOU brigade pregieda stare fotografije izrata, nižesjećanja. Dokumentini- su potrebni. l iv a sjećanja su ostala sve od Ribničkog odreda. Seste krajiSke pa Prve isvetanog stroja u Lamovitoj 21. maja kadaje formirana. O datieputdo21.000kiiometara i viSe borbi negou god ini dan a. kroz Bosnu, Сгпи Goru, Sandžak, Srbi- ju, Vojvodinu, pa sremski front, pa zavrSne operacije predaustrijskom granicom.

- Kada će dan pobjede doći. teško je biioznati. Još poslije beog- radske operacije i oslobodenja g lav nog grada 20. oktobra 1944. godine moja brigada u sastavu Pete krajiSke divizije boravila je kraće u Beogradu, Ja sam se preselio u VrSac na specijaine zadatke. koje nismo znali. Tek poslije nekoliko dana medu nama se pojavio Tito, rukovao se s borcima i jednom sovjetskom genetalu rekao:„ Tosu m oji KrajiSnici". Tad sam ga drug/ pu t vidio. Govorio nam je:

„Odmorite se drugovi, još će biti žestokih borbi. Cekale su one zavrSne - priča Čedo Sišarica.

Tetak je bio rastanak sa svojom brigadom. Morao je Cedo ostati u Vršcu, pa Beloj Crkvi u Banatu na drugim operativnim zadacima.

Rastanak nimaio lak - govori SiSarica.

Morao je ostati na iiSćenju terena od neprijateljskih ostataka. Bri- gada je krenuia preko šapca. Brikog, Bijeljine i dalje do ko- načnog oslobodenja.

- Slobodu sam dočekao u Beloj Crkvi. Pamtim svaki detalj kada smo čuli za kapitulaciju N/emačke. Bio sam na du inosti u Komandi mjesta r\a poslovima mobilizacije jedinica i snabdijevanja fronta. Tu su se našli i pripadnicinarodne milicije. Odjednom se pročulo da je Njematka kapitulirala. Kakva je to radost bila. teško /е opisati. Imao sam 21. godinu, ml ad i pun života i radosti. Pjevalo se. pucalo. kovali se planovi za novi livo t. A li morato se raditi i vremena za slavlje nije bilo. Tako je nalagala situacija - priča ŠiSarica.

Neposredni poratni period protekao je u banatskoj ravnici na duinostim a u jedinicama Jugoslo- venske armije. Susret s drugovima iz Prve krajiSke morao je pričekati. U jednom odnjih kao isvakom ko/e je Vasnije imao sazna se neSto novo. To Cedo želi da isp rita U jednom od susrela boraca nakon

č e d o S iia rica : T ito /e rekao to su m o/l Kra/ISnlcI

osloboden/a. pride mičovjek. znam ga pomalo. priča Šišarica. Toje bio kurir Ookica. Upitao me /е znaS li ko/e tebe izvukao kada si bio ranien na KurSumliji? To sam bioja. rekao je.

I ovoga 21. maja pre iiv/e li borci Prve krajiSke doćiće na novi susret u Lamovitoj.

Počeo od Krnjeuše

f \ ada su grunuli prvi krnjeuški topovi Pero M anojlovit je Imao samo sedamnaest godina. I sada četrdeset godina poslije pobjede nad faSizmom ne m o ie Pero, a da ne pomene sam poćetak teSkog pu- fa do siobode, i bar nakratko svega da se sjeti Sto je pre tiv io do 9. maja

DO DANA POBJEDE TRE- BALO JE MNOGO PUTA

POBIJEDITI

I J eveti mane dan velike pobjede cov/etnosti nad zvjerstvom, svjetla nad tamom. života nad smrću. Tu nema zbora. Ali, do te velike pob/ede, do te majske opi/enosti 1945. trebalo/e mnogoputapobije- diti. Trebalo je nadrasti sebe. Smo- gli smo snage. stigli na svi/etle ho- rizonte. Tito nam/e. na čelu Komu- nističke partije Jugoslavije, po- kazao put.

Nedavnona vrataMmeSeferović u M rkonjit-G radu kuca čovjek. Otvori Mina, ivid ipunerukenaran- dži. kafe. šećera.

- Pita me: Jeste li viM inaSefero- vič0 Velim, /a sam. Kaže on meni: Vi ste moja ma/ka. Leti mi ruku pol/u- bi'i. Poslije mi priča, da je on jedno od dev toro djece Steve Marića iz R< o lj To je gore iza Balkane. Ja sa. 11 n j I devetoro k'o devet 'tića uz mater sakrila u svojoj kući. Pr- ( 'azile ovuda ustaSe nije živo dijete ostaialo iza n/ih. Sakn/em ih i stre- pim nad njima. Sve se sretno zav- ršilo. Ostadoše djeca živa. Et , toje moj sin Novo. Ne razlikujem ga od svoje djece, sjeca se Mina Seferovit.

Zar i ta pobjeda. kad se nije pitalo ko je ko i kako je kome ime, nije ut- kana u onu veliku, kad je fasizam morao pokleknuti pred slobodo- Ijubivošću.

Rat , ta nemilosrdna i nezasita zvijer je mnogima odmo najbliže, zatro ćitave porodice. Mini Sefero- vić ie donio uz njezmu rodenu još devetoro djece. A naSim narodima i narodnostimasigurnu spozna/u da se živjeti može samo složno. u bratstvu I jedinstvu, u siozi.

Mina razgrce uspomene.

1945. godine. To je I razumljivo kada sezna Sta je poklonjepo slobodi i jednom islorijskom danu.

- Taj dan kada sam doćekao slobodu u Beogradu na Dedinju ne mogu opisati, svu tu radost ne mo- q u dotarati. ako se ne sjetim svih borbi, pobjeda, ratnogputa, je r sve to izgleda IjepSe i vete kada je sloboda doSia, kaže Manojlović.

Bio je u redovimaKrnjeuške ćete od prvih dana borbe 1941. godine, pa bataljona.Zdravko Celar"kojije uSao u sas/av III kra/ISke na- rodnooslobodiiaćke udarne brigade oktobra 1942. godine kada je tormirana u Korjenici kod Drvara.

- Kada bih počeo knjigu, napisao bih: Put siobode bio le neizvjestan i dalek. Ostala je Iza nas Sutjeska. Neretva, Beograd, Zagreb. Tu je doćekana sloboda. BaS 9. maja III krajiSka brigada je učestvovaia u osiobodenju Zagreba, kada se saz- nalo za pobjedu i kapitulaciju Nje- matke. Kolike bitke, kolike pogi- bije, koliko slavija teSko bi bilo na malo paplra reći - p ričaM anojlovit.

Po osiobodenju Beograda brigada je krenuia bez njega. Morao je ostati u zaStitnoj ćeta urednlStva „Borbe".

- Htio sam po svaku cijenu ostati u svojoj jedin lc i - sjeta se Pero, ali komandant je rekao: „I bez tebe i bez mene ona te stic i na ciij". I sti- gia je. Ja sam se prihvatio novlh duinosti.

- JoS nlsam borbe za Beograd ni zaboravio, a jednog dana, baSkada sam se nalazio na Dedinju u kasarni kao dezurni o fic lr Beogradom je zapucalo na svestrane. Nasao sam se u nedoumici i s pitanjem bez odgovora -Stajesada?Krenuosam deturnom garnizona da pitam Sta da radim. Bilo je vete. A on m i je prvi saopStio da je N jem atka kapitulirala. U tom trenu nisam mogao povjerovati da je ta vojna siia bate- na na pleta. All, bilo je tako. ijasam po teo pucati. To je neopisiva radost zbog pobjede. G rlili su se ljudi, tes tita lijedn i drugima pobjedu. O triao sam u svoju jedinicu kojom sam komandovao da s njima podijetim radost, da im kaiem da je sloboda naSa - p rita Pero M anojlovit.

I opet, veli, KrnjeuSu nezabora- vlja. Od nje je potelo.

Pantelija MATAVULJ

Minin sin Novo— ZAVNOBIH? Nismo ni znali

Sta sesprema. Znali smo samo da je r ije t o nečemu velikom. K asnije, kadjestvorenanašavlada, kadsmo prvi put b ili voji na svome, znali smo kakav je to veliki dogadai bio. Mi smo. ma kako naš doprinos bio mali, pomogie. Odnekud. n i sama ne znam otkud. donosile smo cvijete i serdžade. E no vidite ono što sad stoji u Spomen-domu ZAVNOBIH a nije uljepSavano. Mi smo ono ukrasile onako te 1943. godine. Mi zene. S jetam se Zore Brkit, Danice M ilit, Milene Grajic, Milene Ćulić. sestara Gašit... NiSta nam nije bilo teSko. Od srca smo radile.

Ni dan danas nece kraj kućeMine Seferović proci Gospava Petrite- vic, da ne donese starici ono što /e potrebno iz grada. N iti te se Gojku Maricu bilo kakvo v selje u kuci dogoditi, a da Minu ne pozove. S razlogom ona kaže Mi smo iedna kuta.

Ob/asnice i ovo: Znam ja da /e tako nastajala naša prvaviada, govorili su nam o narodnoj vlasti, ali sine, da ti kaže Sta ie tu meninaj- prete. To da tov/ek u tovjeku vidi ljudsko bite, da se ne dijelimo po imenu. Ja pamtim i to vrijeme, stalo je svega u moju 81 godinu, i samo mogu re ti ne povratilo se Eto. to bratstvoi ledmstvo, taljudskost, to ie ZABNOVIH. To. djeco, vi mladi morale čuvati i n/egovati. Kad smo mi stariji uspjeli. vi to samo trebate nastaviti.

U „Osiobodenju" broj 4 od 15. decembra 1943 godine zapisan je naslov: „Bosna našla svoi put".

Na tom putu je u ove cetiri dece- mje siobode energitan, tv rs t i

“ rve misli na 40-godiSnjicu pobjede nad faiizm om I Izvojevanja siobode upućujemo m llionlma Ijudi- borcima i žrtvama faSlzma - koji su život svoj dali na ra tlitim a i stratiSti- ma širom svijeta radi mira, sreće i blagostanja čovjećanstva, radi siobode sadaSnjih I budućih generacija.

Obilježavajuć i 40-godišnjicu pobjede nad fašizmom, mi sesdubo- kim poštovanjem sjećamo sinova i kćeri svih naroda i narodnost i Jugo- slavije, koji su svoj život ugradili u temelje siobode i nove, socijalističke samo'upravne Jugoslavije i za trajna vremena svojom krvlju cem entirali ravnopravnost, bratstvo i jedinstvo njenih naroda i narodnosti

S ponosom se sjećamo

U danima svenarodne svečanosti povodom jubilarne 40-godišnjice izvojevanja siobode. sa ponosom se sjećamo vode naše narodnooslobo- dilačke borbe. po lit ićkog i vojnog st- ratega naše revolucije. vrhovnog komandanta oružanih snaga naše zemlje, pod ćijim smo rukovodstvom i u ratu i ii miru izvojevali največe

Iz govora Veselina akademiji organa i

povodom 40-godišnjice

vlja, koju su bezobzirno vodill bur- ioarsk i re ilm l izmedu dva svjetska rata, nl bestljalnlm pokuia jim a fa i l t - tlčklh okupatora da, uz pomoć do- maćlh izdajnlka, raspfravanjem brat- oubllačkog rata, stvaranjem kvislln- ških tvorevina I anektiranjem pojedl- nih dljelova naSe zemlje - zamrače perspektlvu njihovog ujedinjenja.

Nijesu uspjeli u svojim paklenim namjerama, jer je Komunistička par- t ija J ugoslavije - pozivom na ustanak i borbu za slobodu i svojom platform om zanacionalnoisocijalno oslobodenje - snova produbila i raz- buktala težnje i htijenja naših naroda i narodnosti da live zajedno i da zajedno budu kovaći svoje sudbine.

Najšire narodne mase svih naših naroda i narodnosti duboko su osjetile da su program KPJ i njena rukovo- deća ulogau narodnooslobodilačkoj borbi ćvrsta garancija da nakon pobjede nad fašističkim okupatori- ma nema povratka na staro. da će nova Jugoslavia značiti puno ostvarenje njihovih nacionalnih i socija lnih interesa.

Svoji na svome

Narodnooslobodilačka borba je pokazala i potvrdila da su narodne mase nepobjedive kada su duboko uvjerene da te plodovi borbepripasti njima. da će biti svoji na svome, dace napokon bill gospodari u sopstvenoj kuci I zato ihn ištanijem ogloskrenuti sa tog i takvog puta: ni nadmoćna

ZA

BUDUĆIHpobjede - predsjednika Republike i predsjedmka Saveza komunista Jugoslavije Josipa Broza Tila.

Pozivam vas da svima njima - svima koji su pali pod geslom ..Smrt lašizmu - sloboda narodu!" - mi- nutom ćutanja odamo zahvalnost i poćast.

Vječna im slava!

Prije 40godina, 9 maja 1945 - maršal Jugoslavije Josip Broz Tito obznamo je radnim Ijudima i gradanima naše zemlje da je nacistićka N|emaćka potpisala bezuslovnu kapitulaciju i da je došao veliki i dugo očekivani dan mira islobode. Istogdana.T ito je izrazio zahvalnost svim borcima i odao počast poginulim u borbi za oćuvanje ljudskog dostojanstva i siobode Ist ićući znaćaj zajedmćke borbe saveznika za pobjedu nad zajedničkim nepri|ateljem, Tito je poželio da taj istorijski dan bude dan nadahnuća svih u|edin|emh naroda za obezbjedenje trajnog mira. medu- narodne jednakosti i razumijevanja

Tito je istodobno pozvao Jugoslovene da odlućno. poletno, požrtvovano, samoprijegorno i zbra- timljeno. kao u ratu. krenu u nove bitke za obnovu i izgradnju zemlje, za ućvršćivanje tekovina narodnooslo- bodilaćke borbe, za izgradnju boljeg života u novoj Jugoslaviji.

Epoha narodnooslobodilaćke borbe i socijalističke revolucije obilježena je heroizmom stotina hi- Ijada sinova i kćeri svih naroda i narodnosti naie zemlje. U ognjenom radanju nove Jugoslavije i novog dru itva - svojim iivo tim a i krvlju - oni su iskazali vjekovne težnje i htijenja jugoslovenskih naroda i narodnosli da žive zajedno, da zajednićki dijele sudbinu. Ove težnje i htijenja nijesu mogli biti ugušeni ni politikom nacionalnog tlaćenja I socijalnog bespra-

oružana si la fašističkih okupatora i sva njihova zlodjela i zloćini, ni sramotna rabota domaćih izdajnika, krvavi teror ćetnika, ustaša, balista,

bjelogardejaca, raznih separatisti- čkih kolaboracionista i svih onih koji su učestvovali u rasparčavanju Jugoslavije u aprilskom ratu i, pod zaštitom fašizma postavili svoje ma- rionetske državice, nastojeć i da u okviru njih uguše sve što je slobod- oljubivo, antifašistićko. demokratsko i napredno. Sve te mraćne sile

I njihova oružana moć nijesu mogli zaustaviti naraslu snagu naroda i val oslobodilačke borbe u svim krajevi- ma naše zemlje, nijesu mogli ugasiti plamen oružanog ustanka. koji se sve vise i jaće razgorijevao pod zas- tavom siobode i borbe za nacionalno I socijalno oslobodenje. koju je podi- gla i tokom čitavog rata visoko nosila Komunistićka partija Jugoslavije s Titom na ćelu

Velićina istorijske 1941. godine jesle u tome i to su - u trenutku kada su njemaćki, italijanski, madarski i bugarski fa iis tičk i agresori okupira li i rasparčali na iu zemlju - na poziv Komunističke partije Jugoslavije narodi i narodnosli na ie zemlje p o ili u borbu za slobodu i oružanim us- tankom opovrgli stanje kapitulacije i komadanja zemlje i najavili radanje nove Jugoslavije kao zajednice ravnopravnih naroda i narodnosti.

Za jugoslovenskodruitvo. a i zaisto- riju oslobodilaćkih borbi i revolucija, od najvećeg jeznačajaštojenašana- -rodnooslobodilaćka borba. javlja- juć i se od samog poćetka kao oruža- ni ustanak, vodena mimo svih klasi- čnih teorija i do tada in jih iskustavao oružamm ustanicima. Istovremeno, od samog poćetka, sve do pobjedonosnog ishoda, bila je to i borba za oslobodenje zemlje od fašističkih okupatora i ujedno socija listić ka revolucija NaSa na- rodnooslobodilaćka borba je na

Mina Seferović: N a jp re te je | da se lju d i ne dije le po im enu

smisl/en korak. Korak ka Titovoi viziji, koja je davno prestala biti ideal i postala svakodnevica. Pobj- edivalo se u ratu, pobjedivalo u slobodi JoS je pred nama iskuse- nja, jos bitaka. JoS uvi/ek ima i nepri/atel/a ko/ima recimo, ne odgovara, Sto Mina Selerovit uz svojih Sestoro koje /ena srcu nosila, kaie da ima i sina Novu Na takve se ne smije zaboraviti Na/odlutn/je se mora odupri/eti onima kojima nije po volji put ko/i smo odabrali: Titov put. N a to nas upozorava/u i žrtve iz kojih je nikia sloboda. I to Sto skromna, tiha starica Mina Sefero- v it prita. Kao Sto, uostalom, i pie- snik rete:„K o’lko /a o tome znam, brat je brat i kad ie rat..."

Anton KASIPOVIĆ LazaeSTUPAR


DANAS U B E O G R A D U . U 10 S A T I P O C IN JE ..PARADA POBJEDE 85Đuranovića na svečanoj

organizacija Federacije pobjede nad fašizmom

# Postignuti su krupni rezultati 7 u razvoju materljalne osnove za brži napredak nedovoljno razvljenih socijalisti- čkih republika i SAP Kosova, čime je učinjen značajan korak na putu jačanja ekonomske ravnopravnosti naroda i narodnosti

platformi borbe protiv fašističkih okupatora. borbe za oslobodenje zemlje. okupila sve što je rodoljubivo i antifašističko, demokratsko i napredno u svakom narodu i narodnosti naše zemlje. Ona je mogla dobiti svenarodni karakter, angažovati vaskoliku borbenuenergiju masa. biti tako istrajna i na kraju pobijediti. upravo zato Sto je istinski duboko iz- ražavala i nacionalne svijesti.

Borba za novo

Bila je to borba za slobodu. al i i borba protiv starog, a za novo, pa je i prirodno sa svakom stopom slobodne teritorije. uz oruianu silu naroda, izrastala i nova, narodna vlast - čvrsta garancija da nakon oslobođenja više nikada na grbaću

Voselln Duranović

borba izgubi oslonac upravo u onim slojevima naroda d je je široko učešće u njoj bilo uslov pobjede. UCešće najširih narodnih slojeva u narodnooslobodllaćkoj borbi osigu- ralo je i duboko demokratski karakter naše revolucije i u toku oružane borbe i u toku socijalističkog društvenog razvoja. Demokratska suština jugoslovenske socijalistićke revolucije ostaće ne samo njena trajna vrijednost, već i primjer i iskustvo velikog medunarodnog značaja...

Razvoj mjeren vjekovima

Četrdesetogodišnjicu pobjede nad fašizmom obilježavamo nakon najdužeg razdoblja slobode i mira u

SREĆU

GENERACIJAnaroda neće moći da zajašu buržoa- ski vlastodršci sa svojom politikom nacionalnog porobljavanja i siste- mom socijalnog bespravlja

Jedina snaga koja )e mogla povesti narodnooslobodilačku borbu i biti njen organizator i rukovodilac bila je Komunistička partija Jugoslavije Kada je državni i vojni vrh buržoaske Jugoslavije izdao zemlju, vlada i kralj pobjegli u inostranstvo, kada su se raspale gradanske partije, a zemlja bila okupirana. rasparćana i u pot- punom rasulu, jedino je Komunisti- ćka partija Jugoslavije ostala je- dinstvena i organizovana politifika snaga u cijeloj zemlji, sa centralnim partijskim rukovodstvom i Titom na čelu. KPJ nije prestala da djelujena- kon okupacije zemlje. Nju dogadaji nijesu iznenadili, jer se za njih od ranije spremala. Još uoči fašističke najezde, u vrijeme kapitulantske politike starog režima, Komunistićka partija Jugoslavije stekla je veliki ugled među patriotskim i antifašisti- čkim masama, upravo odlućnim za- laganjem za odbranu nacionalne nezavisnosti od prijeteće fašistićke agresije, pripremajući komuniste za borbu u novoj istorijskoj situaciji. Je- dino je ona imala jasan program anti- fašističke borbe i odbranezemlje koji je usvojila joS na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940. godine.

Pobjedonosni ishod na- rodnooslobodilaćke borbe rezultat je tposobnottl Komunistieke partije Jugoslavije, * Tltom na ćelu, da na autentlćan nadn, koji )e odgovarao jugoslovensklm ualovima osiobodi- laćke i revoiucionarne borbe, Izgradi i ostvarf jedinstvo političke I vojne strategije. Dog matska prlmjena strategije oruianog ustanka u viienacio- nalnoj Jugoslav!)!, u ualovima tails- ttike okupacije, bez ilrokog učeića patrtotsklh, antifailst ićklh I demok- ratakih snaga u svakom naiem narodu i narodnostima, nezavisno od na- donalne I vjerske pripadnosti i Ideotoiktti ubjedenja, noslla je opaanoat da narodnooalobodHačka

istoriji naših naroda i narodnosti. razdoblja koje je kao rezultat ogrom- nih napora radnih ljudi naše zemlje. velikog požrtvovanja. stvaralašlva i samoodricanja više generacija - plodotvormje od razvoja koji se ranije mjeno vjekovima

To su godine i decenije borbe protiv teškog nasljeda prošlosti - opšte zaostalosti, siromaštva, mraka i bes- puća. nepismenosti i nepro- svijecenosti. protiv mnogih ostataka srednjovjekovlja, za obnovu ratom porušene zemlje, za industrijalizaci- ju I elektrifikaciju. za podizanje savremenih puteva, željezničkih pru- ga. aerodroma i luka. za moderniza- ciju poljoprivredne proizvodnje, za izgradnju stanova i vodovoda, za udaranje temelja tehnološkom razvoju i naučnoistraživačkom radu. za ostvarivanje obaveznog osmogo- dišnjeg obrazovanja. za razvoj srednjeg i univerzitetskog obrazovanja, za podizanje opšte zdravstvene i socijalne zaštite stanovništva. za podizanje životnog i društvenog standarda. za razvoj kulture. za sveu- kupno bolje usloveživota radnih ljudi i gradana.

Tokom Cetirl decenije mlra Jugo- slavlja je ostvariia veliki druitveni, materijalni I kuiturni preporod. Radi- kaino je izmijenjeno njeno druitveno biće. Podlgnute su hiljade i hiljade objekata u industrlji, energetlci, saobraćaju i vezama, poljoprivredi, prometu, turlzmu I ugostiteljstvu, ko- munainoj privredi, prosvjeli, nauci, kuituri, zdravstvu i sportu. Sve soci- jalistiCke republike I socljalističke autonomne pokrajine, svaki kraj naSe zemlje^ doživjeli su veliki mate- rljalni i kuiturni napredak.

Postignuti su krupni rezultati i u razvoju materijalne osnove za brii razvoj privredno nedovoljno razvije- nih socijalistićkih republika i SAP Kosova, Ćime je ućinjen značajan korak na putu jaćanja ekonomske ravnopravnosti naroda i narodnosti.

Q O O IN A P O B JE D E

lajkraći raport iz Staba parade povodom Dana pobjede glasi -stanjeje odliSno!

Sve je sprcmno za sutraSnji defile pobjcdci mira. Ljudihorni.raspoložc- ni i do savršenstva uvježbani, vozila i tehnika besprijekomo ispravna. Oko 7.000 uiesnika paradnog poretka, koji ćc sutra u deset sati, u jedinstvenom str- oju dugaikom devct kilometara, prot- eći ulicama i bulevarima Beogradj, si- gurni smo, učiniće sve da primjcrom pokažu da supovjerenizadatakshvaii- li i izvršavaju ga onako kako to doli- kuje ljudima koji znaju cijenuslobode. čiju 40-godiSnjicu obilježavamo i ovom veličanstvenom, jugoslovenskom manifestacijom bratstva ijodins- tva i ncnaruiive dosljednosti, ćvrstine i odanosti Titovom putu.

— Učinimo sve da zbog vedrine na- 5eg pogleda, skladnosti pokreta.Cvrs- tine koraka, Ijepotc pozdrava, blis- tavosti i posluSnosti moćnc tehnike na dan parade zadovoljstvo ispuni sve naše radne !jude i sve gradane, a nemir one koji nam ne žcle dobro. To tražim od vas kao komandant. Pokažimo da vreme sa Titom i vreme bez Tita-ostaje Titovo vreme- riječisu porukeizaht je- va koje je svim učesnicima delllea up- utio general-potpukovnik Zdravko Dimić, komandant ovogodišnje parade.

OvogodiSnji, jubilarni Dan pobjede u naSoj zemlji obiljcžava sc brojnim i značajnim manifestacijama, od kojih su najveće-sutrašnja parada i tehnički zbor koji će sc održati. takodc u Bcog- radu. u narcdna dva dana.

Sutra će ispred najviScg rukovods- tva naSe zemlje. stotine hiljada Bcog- radana, i milionskim televizijskim au- ditorijem prodclilovati, ispunjeni Iju- bavlju, ponosom iodlučnoieu, pripadnici jedinica .INA, teritorijalnc odbranc, civilnc zaitite, javnc bczbjednosti, društvenih i sportskih organizacija. svrslani u dcset ešelona.

Prvi. koji čini £elo parade, sa nosi- ocima 22 ratnc zasiave proletcrskih brigada. predvodićc general - potpukovnik Zdravko Dimić.

Drugi cSclon jc predslavnički i sastavljen jc od pitomaca Vojne akade- mijc kopnene vojskc. vojnih akadcmi- ja ratnog vazduhoplovstva i protivaz- dušne odbranc. pitomaca Mornaričke

DANI ZA NEZABORAV: SUĆESNICIMA PARADE

Darko Marjanovlć, p ilo t motornog leten/a Iz Banjaluke za vrl/в т в probe trećeg podeielona

J e dan od ešelona, koji će svakako privući mnogo pažnje je ćetvr- ti, popularno nazvan „Sareni" u kojem, su pripadnid jedinica ci- vilne zaštite, predstavnici organizacija udruženog rada, omladina, pioniri, ćlanovi kulturno- umjetnićkih druStava. Danima su se u mirnom ambijentuzelenog ga- ja pripremali upornoSću koja je plijenila painju

Dan prije dogadaja za nezaborav imaju problem: najteže je, kažu ovdje, odrediti ko će biti rezerva. T o je, ujedno, objašnjavaju, jedini problem. Sve ostalo ide kako se samo poželjeti može. Jedni drugima su odavno prestali biti „poznati iz videnja". Druželjubivost je sve premostila.

— Osam podeielona kaie komandant Milutin Gačević, sekretar Sekretarijata narodne odbrane Crne Gore - idu kao pod konac. Iz- vanrednosu sepriviklina.zavećinu njih, novi naCin života Pravo je zadovoljstvo s njima raditi.

Snaga u deset ešelona

9 Svi učesnici parade su visokih moralno-političkih kvaliteta, odgovorni, požrtvovanf i vrijedni i to dokazuje da dosljedno i puna srea ova generacija slijedi generacije koje su dale svoj doprinos učešćima u prethodnim paradama

Sa probe Ćetvrtog ešelona (šarenog), dan prije parade

vojne akademije, pitomaca srednjih vojnih Skola kopnene vojske. zatim gardijskejedinice. planinarskih jedinica, graničara i jedinica žcna na dobrovoljnoj vojnoj obuci u JNA.

U trcćem eielonu nastupaju pripadnici teritorijalnih jedinica izsvihrepu- blika i pokrajina.i toovimrcdoin: jedinice BiH, Crnc Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovcnije, Srbije, Kosova i Vojvodinc.

Čet vrti eielon je sastavljen od struk- tura van oružanih snaga. pripadnika jedinica civilnc zaštitc. organizacija udružcnog rada.omladine, pionira. sportskih i druStvemh organizacija. kulturno-umjetniČkih druStava.

U petom ešelonu prodefilovaće jedinice unutraSnjih ptislova SFRJ. Sesti eSelon je najvcći i najbrojniji. To je motorizovani dio s predstavnicima vcčine rodova i slu?bi JNA. Od jedinica vcze, ЛВНО, vojne policije padob- ranskih, inžinjerijskih.doartiljerijskih i protivoklopnih...

Sedmi ešelon sačinjavaju jedinice protivvazduSne odbrane, u osmom su

jedinice ratnc mornarice, a u devetom oklopno-mehanizovanisastavi. Descti eSelon jc vazduhoplovni. Kako jc pre- dvideno pripadnici ovog cSelona ie u dijclovima. u odredenim intervalima, prelijctati paradni porcdak. Na kraju parade prodcfilovaće i vojni orkestri.

— Još jodnom žclimda naglasim da je svaki pojedinac, u svakom cSelonu i podeSelonu izuzetno raspoložen, mo- tivisan i žcljan uspeha - naglasio jc na konferenciji za štampu general- potpukovnik Zdravko Dimić-Sviuče- snici parade visokih su moralno- političkih kvaliteta, odgovorni su, požrtvovani i vredni. To je, osim ostalog dovoljna garancija /а ušpeh parade. Generacija koja ovc godine. na- stupom u paradnom porctku obeleJa- va Dan pobedc, dokazuje da dosledno i puna srea sledi generacije koje su svo j doprinos dale učešćem u prethodnim paradama. Ove djevojkc i mladići, kao i svi ostah učesnici, ispoljavaju bez- rezervnuspremnostda brane i odbrane (ckovine revolucije.

KAO DA SANJAŠ...

Banjalućanl ućesnlcl parade: Falk Gotovuia, San/a Kubelka I Marina Mlloloza

Najveseliji je. ćini se. podešelon SSOJ. U njemu su izvidači, teritori- jalci, gorani, mladi istraživači, studenti, učenici. poljoprivrednici Damir Veljović. komandant podešelona, inače student Prav- nog fakulteta u Beogradu, kratko kaie:

— Kakva bi mi omladina bila kad bi bilo teSkoća. Sladak je i ovaj na- por koji ulažemo.

U trećem podešelonu, ispod raz- vijene zastave Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije motorni pilot, član banjalućkog Aero-kluba „Rudi Cajavec'' Darko Marjanović.

— Kad setoliko mladosti izcijele zemlje okupi na jednom mjestu i ne može biti drugaćije nego nezabo- ravno. Nama je, eto, pripalaćastda neposredno učestvujemo u obilj- ežavanju Dana pobjede, dana Kad je dobro pobijedilo zlo, svjetlo nad- vladalo tamu, dana kad je ovaj na- por dočekao ostvarenje vjekovnog sna. Pa recite sami, ko ne bi bio sre- tan - kaže Darko.

Predah. Tek toliko da se obriše znoj sa čela, pa da se joS jednom ponovi neki pokret iako gledano sa strane sve funkcionije bes- prijekorno. U grupi vršnjaka iz cijeie Jugoslavije su iSanjaKubel- ka. stonoteniser. Faik Gotovuia, biciklist i Marina Miloloza, koSa- rkašica. Troje banjalučkih sportista a jedan odgovor na pitanje kako im sve izgleda:

— Divno. Upravo tako da se čini da sanjaš. Ovdje se jasno potvrdi da je mladost, ista na koiu god stranu naše zemlje kreneš. Steta je što ćemo se morati rastati...

Izvještaći: Em in KRKIĆ A nton KASIPO VIĆ

T e le fo to D u ia n KECM AN


bosanska krajina

OPSTINSKI KO M ITETSAVEZAKO M U N IS- TA SKENDER— VAKUF

Otvoreno o slabostima

# U redovima SK neće blti mjesta onima koji svoje ponašanje neće da usklade sa dogovorenom politikom

SKENDER— VAKUF, 8. maja - Na sjednici Opštinskog komiteta SK Skender-Vakufa vođena je rasprava o aktueln im pitanjima funkc ionisanja institucija poli- tičkog s istema u svjetlu ostvarivanja ustavne uloge delegatskog sistema socijalističkog samoupravljanja i provođenja predkon- gresne aktivnosti sa posebnim osvrtom na zadatke SK u provodenju Zaključaka 16. sjednice SKJ. Uvodno izlaganje je podnio Franjo Čakarić predsjednik OK SK koji je, između ostalog, istakao da u hodu provođenja Za- kljućaka 16. sjednice CK SKJ komunisti skendervakufske opštine m oraju u svojoj aktivnosti istoremeno vršiti i diferenc ijaciju u svojim redovima.

- U redovima Saveza komunista neće biti mjesta onima koji svoje praktično djelovanje i po- našanje neće, ili ne mogu da us- klađuju sa dogovorenom politikom SK, jer provođenje Za- ključaka 16. sjednice CK SKJ zahtijeva rad ikalno novo po- našanje i stvaralać ku akc iju - re- k a o je č a ka rić.

Delegati Opštinskog komiteta su identifikovali niz slabosti koje opterećuju odlučnije i potpunije angažovanje svih Ijudskih i mate- rija lnihpotencijala. Dostariječije bilo o slobodnoj razmjeni rada u SlZ-ovima. Jedan o zaktjućaka

ukazuje da je krajnje vrijeme da se konkretno pogleda šta rade, koliko koriste i šta doprinose samoupravne interesne zajednice, jer je očito da neko od njih ne obezbjeduje dovoljan obim slobodne razmjene rada, a troškovi njihovog postojanja se gom ilaju. O štro jekritikovan irad opštinskih organa uprave. Iznesene su i neke nepravilnosti u sistemu zapošljavanja radnika. Krajnje je vrijeme, kako reče 2lvko Đuranovlć, delegatOKSK, da se prekine sa praksom, da se zapošljavaju uglavnom oni radnici odakle su rukovodeći Ijudi ove komune.

Na kraju, može se zakljuć iti da je na jućerašnjoj sjednici Op- štinskog komiteta, u jednoj veoma širokoj i otvorenoj raspravi, preovladalo opredjeljenje da u provođenju i ostvarivanju Za- ključaka 16. sjednice C K SKJ nema nekih posebnih recepata i šablona, nego da ostvarivanje Zaključaka treba da bude sad- ržano u punoj mobilnosti istvara- ladki osmišljenoi akciji Saveza komunista i svih subjektivnih snaga društva.

Na sjednici su za delegate MOK SK Banjaluka izabrani Ani- ca M lka i, Mato Đuklć, Himzo Imamovlć, Đorđe Popovlć, Anđelko Blagojevlć.

2. KOPANJA

LAKTAŠI: U T URISTlCKOJ RADNOJ ORGANIZACIJI .TERMAL" PRED POČETAK LJETNE SEZONE

99

U OČEKIVANJU PRAVOGLJETA

# Cijene u većini objekata ,,Termala“ u odnosu na prošlu godinu ostale nepromijenjene # Za ovu godinu plahiran prihod od 240 miliona dinara 9 Kapaciteti hotela ,,San“ rasprodani za inostrane goste do kraja oktobra # Novi ugostiteljski objekat na aerodromu Banjaluka

LAKTAŽI — Planirajući aktivnosti i ukupan prihod ove godine Radna organizacija „Тermal" iz Laktaša je veoma smjelo postupila. Naime, pre- dvideno je da se turističko- ugostiteljskim aktivnostima ostvari ta- čno 240 miliona dinara Ako se zna da je prošla, 1984. godina, donijela samo 160 miliona dinara, onda je jasno da je to više no smion plan

- U izvršavanju radnih zadataka u prošloj godini najviše nam je omelo loše vrijeme, ističe Đuro Malešević, direktor „Тermala". - Gotovo da nismo ni imali pravog Ijeta. Razumljivo jezato da smo u 20 objekata sa oko 250 zaposlenih ostvarili samo 160 miliona dinara prihoda. Veliki smo optimisti što se ove godine tiče.

Pripreme za Ijetnu sezonu uveliko su počele. Na bazenu olimpiiskih dimenzija |e izgraden odbojkaški teren, te postavljeno nekoliko beton- skih stolova za stom tenis. Tako će ko risnici bazena, č i j i je kapacitet 3.500 posjetilaca dnevno, moći redovno da upražnjavaju i mnoge druge sportsko- rekreativne aktivnosti. I ugostiteljski objekat na bazenu je za nastupajuću sezonu uveo nekoliko novina Naj- značajmja se odnosi na povoljnu ishranu. Prije izvjesnog vremena u sklopu restorana „Lovac" otvorena je buregdžinica, koia će tokom Ijeta

uglavnom snabdi|evati ovaj ob|ekat na bazenu.

- Ove godine zadržali smo iste cijene kupanja, kaoi prošle, nastavlja Malešević - Korištenje bazena tokom cijelog dana košta 150 dinara po osobi. Od 14 sati plaća se 100 dinara. dok su ulaznice za djecu dvostruko jettinije.

P L A N — 30.000Za korištenje je spreman i objekat

auto-kampa u Laktašima, koji je smješten u neposrednoj blizini bazena. Cijene i ovdje, u odnosu na prethodnu sezonu, nisu mijenjane Korištenje prostora po osobi za do- maćeg gosta je 100 dinara, a za inost- ranog 300 dinara Odnos cijena za postavljanje šatora je takode isti dok je za domaće turiste korištenje kara- vana 120, a inostrane 370 dinara.

Zbog lošeg Ijeta banja je u toku prošle godine ostvarila samo 24 000 kupanja. Ove ih je planirano 30 000.

- Najveće zahvate smo obavili na starim depandansima - kaže Maleše- vić - Sada ćemo ukupno imati 57 ležaja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. U svakoj sobi postoji kupa- tilo, a ugradeni su kompletm samtarni čvorovi i uvedeno grijanje toplom ter- malnomvodom.Usklopu depandan- sa izgradili smo i oko 500 metara trim-

MAJSKE AKTIVNOSTI U JNA

RAZN0VRSN0ST - GLAVN0 0BILJEŽJE9 Od svih manifestacija koje će se u toku ovog mjeseca organizovati u okviru Banjalučkog gamizona posebnu pažnju svakako pobuduje tehnički zbor koji će 11. maja biti otvoren za građanstvo

BANJALUKA, 8. maja - Majskesvečanosti i manifestacije u kojima učestvuju mladi širom zemlje, ove, kao i ranijih godina naći će dosta mjesta i u vojnićkim kolektivima - medu pri- padnicima JNA, paiujedinicam aikasarnam a Banjalučkog garnizona.

Dio aktivnosti vezanih za Dan mladosti već je realizovan u okviru svećanog dočeka i is-

praćaja Savezne štafete mladosti koja se ki'atko zadržala u Kasarni „Kozara", gdje je oduševljeno pozdravljena od vojnika i ostalih ućesnika ovog susreta mladosti.

U ovom mjesecu, u kasarne su stigli i mladi vojnici, ćijajeobukapoćeladanas,a25. maja - na Dan mladosti - predviđeno je davanje svećaneobaveze.

Ove godine u maju posebno mjesto u uku- pnim aktivnostima na nivou Garnizona, imaće i manifestacije, posvećene obilježavanju Da- na pobjede. U tom sklopu održaće se, na Kastelu, tehnički zbor za građanstvo u okviru kojega će biti prikazana dostignuća u razvoju tehničkih i materijalnihborbenih sredstavasa kojima raspolažu jedinice JNA. Radni Ijudi i

gradani moći će- pojedinačno, ili ugrupam a- posjetitizbor 11. m ajaod8do17sati.U okviru ovog zbora organizovaće se i obrazovni, odnosno kulturno-zabavni sadržaji. Tako će se 10 maja uveče na Trgu Edvarda Kardelja prikazati film oviorazvojunaših oružanihsna- ga, a 11 maja na ovom trgu, Dom JNA u saradnji sa vojničkim klubovima kasarni i amater- skim kulturno-um jetničkim društvima, pri- reduje bogat program.

Od 17 do 20. maja trajaće sportsko ta- kmićenje u okviru Garnizona, a pripadnici jedinica JNA uzećeučešća i u obilježavanju dana formiranja Prve krajiške proleterske na- rodnooslobodilačke udarne brigade.

N.S.F.

AKTIVNOST INVALID- NIH LICA U BO- SANSKOJ KRUPI

UKLJUČENI U SPORTSKU REKREACIJU

BOSANSKA KRUPA, 8. maja - Sjednicom Opštinske konferencije Saveza invalidnih lica u Bosanskoj Krupi je obilježena 15-godišnjica uspješnog rada i djelovanja Istaknuto je da se posebna pažnja posvećuje sportskoj rekreaciji u kojoj je uključeno više od 120 invalida koji postižu zapažene rezultate.

Krupljani su nizom aktivnosti i dobrom organizacijom raznih takmičenja invalidnih licadobi- li do sada niz pohvala i priznanja. Zlatne plakete RSIR Bosne i Hercegovine dobili su Hilm ija Sijamhodžić i Humzo Mesić , a Ešef Badnjević, Husein Sivi i M ate Ezić zlatne značke.

B.V.

SOLIDARNOST NA DJELU

BIHAĆ — Malim bolesnicima na DječjemodjeluRegionalne bolnice u Bihaću boravak na lijećenju odnedavno je daleko „sadržajniji". Za to su se pobrinuli zaposleni u Radnoj organizaciji ..Krajinametal" u Bihaću, koji su. na inicijativu sin- dikalne organizacije, u dobrovoljnoj akciji sakupili sredstva, kupili i poklonili televizor u boji ovom odjelu bihaćke bolnice.

Mališani, njih osamdesetak, sada su svake večeri redovno uz mali ekran.

Na slici: Mali bolesnici, predstavnici Tvornice i bolničko osoblje na svečanosti „puštanja" televizora u rad.

Snimio: M. ZULIĆ

TELEVIZOR ZA MALIŠANE

MRKONJIĆ— GRAD G0RANIREK0RDERIMRKONJIĆ — G R A D — Ovogodifnji praznik rada.

prvi maj, radnici Osnovnc organizacijc udruženog rada Sumarstva „Lisina" obilježili su uspjcSnim radnim pobjedama. Ove godine ova organizacija. koja je u sastavu Radne organizacijc šumarstva i prerade drvcta „Manjača", posadila je rekordan broj sadnica, smrče i bora više od 25 0 hiljada:

Za samo dcsctak dana omladinci SrcdnjoSkolskog centra „A k if Bešlić" osnovnih ikola .Petar Kočić".

ZAVNOBiH", J.1- JULI" idrugihsa područja oveop- Stine pošumili su gole padine Lisine, Dimitora, Dubi£ke

Gore i Vranovine ose. Vrijedni omladinci prcbacili su sve dosada<>njc rekorde u poSumljavanju ovogšumsko- privrednog područja.

- Dogodine ćemo vidjcti plodove naiScg rada. i mislim da će biti dobri. Istiiem ovo.jer u dosadašnjem radu imali smo 95 odslo uspjeha, a uz ovakvo mobilisanje i osposobljenost rezultati će biti bolji od dosadaSnjih. kažc Zdravko Tegcltij a. inžinjer šumarsiva.

D.M.

staza. Pansion sa kupanjem iznosiće 1.380 dinara.

U radnoj organizaciji su planirali da do početka Ijeta izgrade i dva teniska terena u parku, iza Spomemka palim borcima. Medutim, u urbanistički plan opštine Laktaši ova moguć nost gradenia nije unesena, ali u „Т ermalu” očekuju da će i ovaj problem veoma brzo biti riješen.

,,S A N “ P R E D N JA C lU prvom tromjesečju ove godine

radna organizacija je pozitivno poslo- vala. Ostvaren je plamrani prihod od 40 miliona U uspješnom poslovanju prednjačio je hotel „San". U „Termalu" istiću da je zahval|ujući iz- vanrednoj saradnji sa „Putnikom" iz Beograda do ovog trenutka ugovoreno 11,740 polupansiona inostranih gostiju iz Francuske, Engleske, SR Njemačke i Holandiie.

„Termal" će uskoro otvoriti još jedan novi objekat Na aerodromu u Bo- sanskom Aleksandrovcu, koji je od Laktaša udaljen tek četiri kilometra 21. maja treba da počne raditi bile sa velikim izborom jela. U aerodromskoj zgradi obezbijedeno je oko 80 kvadra - tnih metara korisnog prostora.

M. JOKSIMOVIĆ

San/In Gajlć

Nagradekao

podstrekUčenici Osnovne Skole ,.Brat-

stvo-jedinslvo“ u Kotor-Varošu nastavljaju uspjeSnu aktivnost u takmifenju iz znanja i stvaralaStva „Titovim stazama revolucije". Na- kon masovnih Skolskih, predstavnici ove Skole učestvovali su na op- Stinskom i regionalnim takmiče- njima. Medu brojnim učesnicima na ovogodišnjem lakmičenju je posebno vrijedne rezultate postigao učenik sedmograzredaSanj in Gajić, kojijeosvojiotreće mjestoiz fizike na republičkom lakmičcnju. Sanjin je odl iian u£enik i primje- ran omladinac. Priznanja su donijela radost cijelom kolektivu i učenicima Skole.

- Fiziku koju mi predaje nastav- niklsmet Alić sam odpočetkazav- olio, kaže u razgovoru Sanjo, koji je osvojio na republiikom ta- kmičenju u Mostaru samotri boda manje od prvoplasiranog.

Pored fizike, zapažene rezultate je postigao i u takmičenju iz matc- matike. U razgovoru kaže da je imao malotremenatakmičenjima. ali samo dok nije dobio test. Ka- snije je sve iSlo lakše i dosta brzo. Za osvojene rezultate primio je na Dan 8kole brojna priznanja i diplome. Nagraden je i od Centra za osnovno obrazovanje i vaspi- tanje „24. april“ iNastavničkogvij- eća Škole.

Osim rezultata u uienju, Sanjin je i svestran sportista. Posebnovol i rukomet i koiarku. Nakon zavrSene osnovne Skole žcli nastaviti Skolovanje, navjerovatnije u elektrotehničkoj školi. Velika mu je želja da studira elektrotehniku. Priznanja ga nisu izmijenila - ostao je skroman i omiljen medu svojim drugovima i drugaricama u razredu. D. KEREZOVIĆ

6. STRANA GLAS, četvr tak, 9. maj 1985.

A nalmladl... Njihova su o i l puna znali telle. Strpljlvo čekaju drtećlu ruilcama cvl/eće kojlm ća na svojna- i ln pozdravltl Slafetu___________________

bosanska krajinaPREDSJEDNlSTVO OK SK BANJALUKA O SLOBODNOJ RAZMJENI RADA

UjednaCiti izbornu bazu

# lako ]e ostvarlvanje slobodne razmjene rada dugoročan proces, u proteklih godinu dana ostvareni su u Banjaluci izvjesnl pomaci, ali je sve to JoS daleko od željenog stanja

BAN JA LU K A , 8. maja — Za- daci koje je O pštinski kom ite t Saveza kom unista usvojio februara prošle godine, a t iču se ostvarivanja slobodne razmjene rada, aktue lni su i danas. Ovo je ist aknuto na današnjoj sjedm ci PredsjedniStva Op- štinskog kom iteta Saveza ko- m unista, na ko jo j se ova tem ati- ka ponovo našla na dnevnom redu.

lako je i danas ponovo is(a- knuto da pitanje ostvarivanja s lobodne razmjene rada nije stvar trenu tka već dugoroćan proces, koji u praksi nailazi na niz teškoća pa бак i de form acija, da još nije konstitu isan kao novi dohodovni odnos već se, još uvijek, nalazimo u procesu razrade ustavnih p rin c ipa i traženja op tim aln ih rješenja, ipak je na sjednici preovladao duh konkretnog razmatranja. Tako je, u vremenu izm edu dvije s jednice, uočeno da je više od stot inu osnovnih organizacija raspravlja lo o ovim pi- tanj ima (Sto ran ije nije bio slučaj), form irana je i jedna nova interesna zajednica, a izvjesni pomaci ostvareni su u ob- razovanju, kulturi, zdravstvu i nekim drugim ob lastima.

Sve je to, pak, јоб daleko od onoga čemu se teži; stoga je k ritić k i razm atrana i postojeća praksa — od funkcion isan ja

PREDSJEDNIŠTVO OK SK ČELINAC O PROBLEMIMA USMJERENOG OBRAZO- VANJA

Manja prolaznost učenika# Na kraju tromjesečja od 530 učenika sve pozitivne ocjene imalo je samo 66

ČELINAC, 8. maja — U Centru usmjereng obrazovanja osim mate- rijalnih teškoća ima i problema u ostvarivanju boljeg uspjeha i vlada- njaućenika.StanjejeviSenegozabrinjavajuće pajeovaproblematika bila predmet rasprave i na danaSnjoi sjednici PredsjedniStva Op- Stinskog komiteta Saveza komunista Celinac.

Posebno je loSa situacija u ostvarivanju boljeg uspjeha i vladanja ućenika. Na kraju trećeg tromjesečja, od 530 pozitivan uspjeh imalo je 66 ućenika, ili 12,42 odsto. Sto je za dva procenta man je u odnosu na prvo polugodiSte ove Skolske godine.

SliCna je situacija i sa vladanjem učenika.Krajem prvog polugodiSta izrečeno je 176 opomena, od toga 49 pismenih, a toliko je i ućenika sa loSim vladanjem. Registrovano je 10.125 izostanaka.od toga 2 084 neopravdanih.Zbog toga je pet uče- nika iskljućeno iz Centra usmjerenog obrazovanja. Saradnja rodite- Ija sa ovom vaspitno-obrazovnom ustanovom je veoma loSa.

U rješavan je ove problematike osim samoupravnih organa Centra usmjerenog obrazovanja, uključilo se i PredsjedniStvo OpStinske konferencije Saveza socijalističke omladine i druge druStveno- politićke organizacije opštine S.M

TITOV FOND U VZ „KOSMOS"

AKCIJA 0BNAVLJAN JA CLANSTVA

BANJALUKA, 8. maja — U m aju i j unu ove godine u Vaz- duhoplovnom zavodu „Kos- m os" ponovo se pokreće akcija om asovljavanja članstva T ito - vog fonda. Do sada je oko 92 odsto zaposlenih u k ljučeno u T itov fond

Prošle godine u vidu člana- r ine prikup ljeno je oko 185.000 dinara, a sredstva s u utrošena prem a odlukam a Savjeta T itovog fonda u RV i PVO.

— Djeci naših radnika do- d ije ljeno je šest s tipend ija u m jesečnom iznosu od 20.600 d ina ra. S tipend ije su dob ili A nton ija Kasipović, B rig ita Ivanovski, Nada Janjetović, L jub inka K a jku t, M a rija Cvitan i G oran Domazet. O čeku jem o da će se zbog povećanog izno- sa m jesećn ihč lanarin a o v e g o - dine p riku p iti m nogo više sredstava nego ran ijih godina

— kaže Dragutin Peković, povjerenik T itovog fonda u „Kosm osu".

M .P.

IZLO2BE

AMATERI UZ DAN

POBJEDEGLAMOC, 8. maja —

Povodom 9. maja, Dana pobjede nad faSizmom i 40 godina siobode ćlanovi likovne sekcije pri KUD-u „Budućnost" u Glamoču, koju vodi likvoni pedagog Stevan Cegar, orga- nizovala je izložbu likovnih radova. Na izložbi su zastuplje- ni slikarski, vajarski i rezbarski radovi, a ukupno je izloženo 70 eksponata koje je radilo 11 autora različitih zanimanja i doba starosti.

F.B.

PBOSANSKA DUBICA

ZAVJET TIT0V0M DJELUФ Prostrani hoi bosanskodubičkog

Skolskog centra, gdje je štafeta mladosti pren- oćila, bio je svojevrsna učionica istorije # Na- kon boravka u našoj republic! štafetu su preuzeli mladi iz SR Hrvatske

delegatskog sistema i rada u skupštinam a interesnih zajednica, do naćina odlučivanja i uslova pri kojim a se razmjena (treba da) obavlja. U sistemu fi- nansiranja trebalo bi nešto b itno m ijenjat i, je r je postojeći način, koj i se obavlja u samou- pravnim interesnim zajednica- ma јоб zapravo b udžetski, rečeno je na s jedn ic i. Pri tome, nije bitna samo visina izdvaja- nja o č e m u sku p š tin eo d lu ćuju, već je to i naćin na koji se od- lučuje: sredstva interesnih zajednica su odredena, a u tom slufiaju je teSko održati interes radnog čovjeka za odlućivanje. Nasuprot tome, delegatske skupštine ne bi m ućile m uku s kvorum om — već bi bile i te kako pune i aktivne — kada bi se u njim a odredivala ta sredstva. Interes delegate bio bi odredeniji, pa bi i delegatski sistem bolje funkcionisao.

I skupStineSIZ-ova trebalo bi da raspravljaju o ovim p itan jima, rečeno je na sjednici. Ovo u to liko p rije je r je zapaženo da bolj e funkcion isan je delegatskog sistem a znatno ometa veoma raznorodna izborna baza, i ču lo se m išljenje da bi to treba lo ujednačiti. Ovo uto liko prije j er predstoje novi izbori, a u narednom četvorodogišn jem pe riod uo dd e le ga ta seoče ku je bo lji rad nego što je to sada šn ji.

D. SOCANSKI

BOSANSKA DUBICA, 8. maja — Mladost bosanskodubičke komune sa borcima i radnim Ijudi- ma i gradanima bila je sinoć i iutros naokupu uzStafetu mladosti koja je konačila u legendar- nom Potkozarju i KneSpolju. Kolo- ne mladosti slile su se u jedno veliko srce koje je kucalo za bratstvo i jedinstvo i zajedništvo svih naših naroda i narodnosti, kada je Sta- fetnu palicu na svečanu tribinu donio odlikaS Stojan Zgonjanln. Na svečanosti je potom govorio Nenad Karan, predsjednik OK SSO, a nakon toga Stafeta je krenula u radne organizacije. Pozd- ravili su je u proizvodnim halama Hemijske prerade kukuruza, Radne organizacije, „Sipad- Kozara" i Tvornice poljoprivred- nih priključnih mašina.

Sinoć u 21 sat, noSena rukama prvačića Vjekoslava Puzavca, pobjednika na regionalnojsmotri Titovim stazama revolucije",

Stafeta je stigla u Skolski centar gdje joj je prireden veličanstven boravak. Do Sest sati ujutru smje- njivali su sezavjetne pjesme, rod- oljubiva poezija, folklor, sjećanja na slavnu revolucionarnu

prošlost. Prostrani hoi Skolskog centra bio jei svojevrsna učionica istorije kada se na susrete sa drugom Titom podsjećala Bora Batoz-MI|lć o aktivnostima SKOJ-a kazivalaSafljaRedžepo- vlć , o pionirskom radu u toku NOR-a Dragica Vukelja-Luklć, a o dobrovoljnom omladlnskom radu Mlloja Janković.

Jutros u Sest sati noSena rukama srednjoSkolke NataSeStojnić Stafeta je krenuia u obilazak radnih kolektiva. Zatim je ponovosti- gla na svećanu pozornicu ispred SkupStine opStine, gdje je izveden prigodni kulturno- umjetnički program. Sa svečano- sti je upućeno pozdravno pismo PredsjendiStvu SFRJ i Predsjed- ništvu CK SKJ koje je pročitala omladinka Bolana Dojmlrovlć. a oko devet sati, ovaj simbol zajed- niStva miadih krenuo preko unskog mosta koji povezuje Bo- snu i Hercegovinu i Hrvatsku. Mladima iz Mjesne zajednice Hr- vatska Dubica Stafetu je predala Ermina Hatipovlć, ućenica Skolskog centra.

S. ALIMPIĆ

STAFETA U HRVATSK0J

DUBICA, 8. maja (Tanjug) — Stafetu mladosti, simbol bratstva i jedinstva jugo- slavenskih naroda i narodnosti, jutros su kod mjesta Dubica preuzeli mladi SR Hr- vatske od svojih vrSnjaka iz SR Bosne i Hercegovine. Na putu ljubavi i odanosti djelu druga Tita Stafeta je noSena rukama miadih potom stigla u Jasenovac, gdje joj je priređen vrlo svečan doček. Na svečano ukrašenu tribinu Stafetu je donio omladinac Goran Dumbežić. a prigodni pozdravni govor održala je omladinka Snježana Sesta- nović.

Iz Jasenovca Stafeta mladosti krenuia je put Ivanić-Grada, Vrbovca, Ze- I ine i Sesveta, a oko 14 sati stigla je u Zagreb, grad heroj, koji danas slavi 40-godiSnjicu oslobodenja. Na velikom na- rodnom zboru na zagre- bačkom Trgu Republike govorio je predsjednik PredsjedniStva CK SK Hr- vatske Mika Spiljak.

ISPRATILI SMO STAFETU MLADOSTI

TRENUCI USHIČENJ ANi oblačno majsko jutro koje

nije obećavalo pravi proljetni dan, ni kiSa koja se spustila na kuoe, ulice i trgove, nisu mogli da pokvare trenutke ushićenja, da potamne vedrinu na licima mladosti koja je s Ijubavlju pratila kretanje nosilaca Stafete, obasi- pane gromkim aplauzima i svj- ežim cvijećem.

Svi, I mlado i staro, iziSli su na ulice, poneseni mladalačkom razdraganošću, da prisustvuju joS jednom prazniku mladosti, trenucima u kojima mladost punog srca pozdravlja ovaj simbol svoje odanosti Titovom putu i djelu, simbol bratstva i jedinstva i rijeSenosti da se, kao i uvijek dosad, istraje u svirri bitkama.

INa putu od Kotor-Varoša do Banjaluke i od Banjaluke do Bo- _ sanske Dubice — svuda is-

I pružene ruke, igra i pjesma, I nezaboravni prizori koji će dugo

I ostati u sjećanju, je rjućejeovuda

proSla Stafeta mladosti, drago- cjen znamen u koji je pretočena

Isva ijubav premaTitu, najdražem drugu i ućiteiju mlade generacije.

N.S.F.

mladosti nl/e smetao nl proljatnl pljusak,

Da nlla obtian dan, svjadoćl I oval nesvakldatnjl prizor u KOjam je uhvaian tranutak kad ćlanovl KUD-a „Tans ševianko" u časl Stafeta Izvoda svolu tačku nasrad ullca u centru Banlaluke

Alia nije smetala: buran aplauz Stafetl I njanlm nosloclma. se pfete srcem, onaa se I

mote usDleSno Izvestl mala

J o i koji trenutak u Banjaluci I Stafeta vet s tlie uLak- taie, gdje Jol /е dobrodoillcu potello da ik l hor I _ orkestar J

GL AS, četvrtak, 9. maj 1985. STRANA 7.

hronika

OSUĐEN VINOVNIK TEŠKOG RAZBOJNlSTVA NA BENZINSKOJ PUMPI KOD BOSANSKE DUBICE

RANIO PRODAVCA I ODNIO KASU

# Na 15 godina zatvora osuđen je Mirko Trivanovićkojijepucaou prodavca na benzinskoj pumpi i odnio kasu sa dnevnim pazarom

BANAJLUKA, 8. maja - Za pokuia j te ik og razbojnlitva danas je u Okružnom *udu u Banjakid Izrećena kazna od 15 godina zatvora instalatem M K- rku Trtvanovlću (31) iz te la Zud kod Dvora na UnL Ovu kaznu Izreklo je Vljeće petorice kojem Je predsjedavao sudija Gojko Vukotić.

Javna optužnica teretila je M irka Trivanovića da je noću između 11. i 12. decembra prošle godine na benzinskoj stanici u selu Lipovo Grada, kod Bo- sanske Dubice, napao prodavca Dragoju Suho- njlća piStoljem kalibra 7,65 mili metara i trazioda mu preda novae iz kase koja se nalazila u benzinskoj stanici.

Naime, T rivanović je došao na pumpu automo- bilom, zatražio da muSuhonjić naspe gorivo, a onda je izašao iz automobila i uperio pištolj u prodavca. Zatražio jeda mu ovaj preda novae, Sto je Drag- oja Suhonjić odbio u stvari rekavSi mu da nema kljuća od kase. T ada je optuženi naredio prodavcu da legne, a onda mu priSao i sa metar - dva udaljenosti ispalio metak u vrat nanijevii mu tešku tjelesnu povredu.

Dok je on tM ije ić e n i Suhonjić le iao, M irko Tri- vanovK Je uxeo mctalnu kasu sa 65.300 dinara, gotovinskih bonova za 310 Mara benzina i bonova za dizet-gorivo u iznosu od 190 lltara. M lm o Je za- Idjučao betu insku pumpu, kasu smjestio u kola i pobjegao.

Kako povreda Dragoje Suhonjića nije b ila smrtonosna, o n je. došavši svijesti, obavijestio or- gane gonjen ja o tzvrSenom napadu na benzinsku pumpu. rekavSi da je djelo počinio vozač crvene „zastave 101“ stsaćke registracije. Radnici m ilicije su odmah intervenisali, a idući na mjesto dogadaja sreli su M irka Trivanovića, pa je na taj način ovo teSko razbojništvo brzo otkriveno.

Tokom danaftnjeg pretresa sud je nepobitno ut- v r Ho da je op tu fen i M irko Trivanović izv riio ovo M k o krtvično djeto i da je u toku izvrien ja ispoijio upomoat i bezohzirnosC i to je, takode uticaio na odmjerenu kaznu.

PoSto se okrivljeni tokom procesa branio da je djelo izvršio u trenutku smanjene uračunljivosti, sasluSani su i vještaci: doktor Božidar Džeiebdiić iz Beograda i doktor Bogdan Stojaković iz Banja- luke. koji su sudu predoćili da jeop tuženi M irko T ri- vanović u tren utku izvršenja ovog teškog krivičnog djela bio sposoban da shvati značaj i težinu svojih postupaka. Osudeni M irko T rivanović zadržan je u pritvoru do pravosnažnosti presude

M. D IZ D A R ^

I

BANJALUKA, 8. maja - Teško krivićno djelo razbojništva izvršio je stari znanac radnika banja- lućkog SUP-a Hasib Ramić ić (24) zvani Hasko, besposl ićar iz Banja- luke. 0n je7.m ajaoko22,30sati,na Rebrovačkom mostu na veoma

SAOPSTENJE PREDSJEDNISTVA OK SSRN GNJI- LANE O SLUCAJU ĐORĐA MARTINOVlCA

S R A M N I A K T U Č IN IO S A M

# PritijeSnJen nepobitnlm dokazima koji su utvrdeni u toku istrage, M artinovićpriznao da nadnjim nije niko izv- r fio napad, već je to učinio sam iz sebi znanih razloga

PRISTINA 8. maja (Tanjug) - Na sinoćnjoj sjednici Predsjednlitva Opttlnske konterencije SSRN Gnjilane, jo i jednom je razmatran slučaj Đorđa Martlnovtta iz Gnjila- na. Sa sastanka je Izdato sljedeće saopitenje:

- Angaiovanjem OpStlnskog SUP-a, organa drtavne bezbjed- nosti, pravosudnih organa, Pokra- jinskog SUP-a Ldnigih organa utvrdeno je da je ovaj sramni akt udi- n lo sam Đorde Marttnović. Naime, pritlje in jen nepobitnlm dokazima koji su u toku ist rage utvrdeni. Mar tinovkt je sam prlznao da kritlčnog dana nad njlm nije niko Izvriio napad već je to u£inio sam Iz sebizna- nlh pobuda.

Medutim, kaže se u saopštenju, takvim djelom, njegovim kontrove- rznim izjavama i pokušajima da to pripišedrugome.ĐordeMartinović je nanio veiiku Stetu politidko- bezbjednosnom stanju. medu na- cionalnim odnosima, bratstvu i je-

dinstvu i zajedniStvu radnih Ijudi i građana naie opštine i Sire.

Lažne izjave Đorda Martinovica date sredstvima javnog intormisa- nja unijele su uznemirenje kako u kosovskoj tako i c ijeioj jugoslovenskoj javnosti. Ovakav nesavjestan akt Đorđa Martinovića neće polju- Ijati tradicionalne dobre meduna- cionalne odnose medu žiteljima naše opštine. Radni Ijudi i gradani svih naroda i narodnosti ove op- Stine neće dozvoliti da bilo koji neprijatelj našeg socia lis t ićkog sam- oupravnog druStva iskoristi ovaj nečastan i u osnovi neprijateljski akt Đorda Martinovića za ostvarivanje svojih mraćnih ciljeva.

Predsjedniitvo OK SSRN Gnji- lane odaje prtznanje svbn organi- ma koji su se maksbnalno anga2o- vali na brtem I efikasnom rasvjeMja- van|u ovog nezapamćenog i le ik o g slučaja I koji su utvrdiH pravu istinu, ka2e se na kraju saopiten ja.

GORNJI PODGRADC I

GRIJALICA ZAPALILA KUĆU

GORNJI PODGRADCI, 8. m aja-S inoćoko18satiuG orn jim P odg- radcima u bosanskograd iSkoj opštini na stambenom objektu, vla- sništvo Bogdana Tendžertća, izbio je požar u kome je izgorjelo kom pletno potkrovlje koje je bilo preuredeno u jednosoban stan. lako zahvaćen požarom donji dio objekta spašen je brzom intervencijom dobrovoljnog vatrogasnog društva „Drvne industrije" Podgradci, kaoi samih mještana Nakon 50 minuta od izbijanja požara stigla je i profe- sionalna vatrogasna četa iz Bosanske Gradiške, medutim, već tad požar je bio lokalizovan.

U požaru niko nije povri jeden, ali je materijalna šteta velika i procje- njuje se na oko dva miliona dinara. Kako je komisija Sekretarijata unut- rašnjih poslova Bosanske Gradiške utvrdila, do požara je došlo usljed neisključene neispravne grija licekojusu takoostavili N enadR auiiL ji- Ija Sestić, bračni par iz G ornjih Podgradaca.

Z.VAJKIĆ

LEGIONARSKA BOLEST U ENGLESKOJ

UNIŠTEN0 LEGL00 Bakter ije-izazivači legionarske bolesti nalazilesu se

u cijevima rashladnih sistema jedne od bolnica u Stafor- du u centralnoj Engleskoj

LONDON, 8. maja (Tanjug) - Epidemlja legionarske bolesti je sada stavijena pod kontrolu, saop- i t io je juče bdtanski m lnistar zdravlja Kenet Kiark.

Iz njeoovog Izvjeitaja m ote se zafclju£m da su se bakterije - Izazi-

KAMEROM U PROLAZU

Zabranjene

igre

KLJUČ - Djeci ključkih ro- ditelja, koja ne borave u ov- dašnjem vrtiću, uskraćeno je pravo igre na toboganima i Ijuljaškama u krugu te us- tanove. To je naznačeno up- ozorenjem na samom ulazu zgrade. Otkud i kako, nije nam jasno? Možda to ,дпа" ovaj Pera Djetlić na našoj slici, koji nije ..zabranjen", bar za gledanje.

S. GROZDANIĆ

NAKON SAOBRAĆAJNE NESREĆE KOD VLA- DIĆNOG HANA

IDENTIFIKOVANA11.2RTVA

LESKOVAC. 8 maja (Tanjug) - D irektor Medicinskog centra „M ilentije Popović" u Surdulici doktor Sotir P e t r o v i ć izjavio jedanas da je zdravstveno stanje svih 14 povrijeđenih putnika u teškoj saob- raćajnoj nesreći na auto-putu kod Vladičinog Hana zadovoljavajuće. Oni se poslije preduzetih medicinskih mjera uspješno oporavljaju i svi se nalaze van životne opasnosti. Vjerovatno će već u toku sutrašnjeg dana jedan broj povri jedenih biti otpušten na kućno lijećenje, odnosno liječenje u zdravstvenim ambulantama u mjestima gdje stalno žive i rade.

U Domu zdravlja u Vladičinom Hanu identifikovana je 11. žrtva ove teškesaobraćajnenesreće.Toje Fatima S a li je v a -M u s lIje va , rode- na 1903. godine, sa stanom u Mojkovskoj ulici broj 6. u Prizrenu.

U BANJALUCI BRZOM INTERVENCIJOM RADNIKA OSUP-a

UHAPSEN NAPADAČ NA 2ENE

drzak naćin napao Mandicu Đakalović (55) i Janju Marie (52), radnice zaposlene u OOUR-u „Prvi maj“ - GIK „Kozara", koje su ovuda prolazile.

Ramičić je radnicama prišao s leda, uhvatio Mandicu za vrat i jednim zahvatom je oborio na zemlju. istovremeno joj trgajući tašnu Ali, kako je ona tašnu čvrsto držala, Ra- m ičić je iz džepa izvadio odvrtku i zap rije tio jo jdaćejeubosti. Kakoni na tai način nije uspio da dode do tašne, poćeo je da je tuče nogoma po glavi i tijelu. pri £emu joj je nanio lakše tjelesne povrede.

Za sve to vrijeme njena drugarica Janja M arić je udarala napadača kišobranom po ledima, ali se on na to nije obazirao. Kada je uspio da otme tašnu, Ramičić je poćeo da bj- eži U licom Save Kovačevića, prema katiću ,Kaja". Medutim. u tom trenutku naišla je patroia milicije, uhvatila ga i privela u stanicu mili- c ije. Protiv Hasiba Ramičića je određen pritvor.

Zanim ljivo je spomenuti da se protiv Ramićića u Opštinskom sudu u Banjaluci vodi postupak za ranije izvršena slična krivićna djela.

________________________ M D ,

C POMOĆ GLAONIMA U AFRIC I

HRANA SPORO STIŽE

U JEDINJENE N ACI JE 8. maja (Tanjug) - Cetrdeset i dva odsto pomoći u hrani na- mijenjene A trici nije stiglo na od red iite, izjaviii su predstavnici novoosnovane agencije Uje- dinjenih nacija za hitnu pomoć Atrici.

Iz istih izvora se saznaje da je od sedam miliona tona hrane, koliko je potrebno kao pomoć gladnima u A tric i ove godine, obezbijedeno 6.3 miliona tona. Stručnjaci Ujedinjenih nacija upozoravaju da se u podsa- harske zemlje hrana mora hitno dostaviti, a svakako prije jun- skih kiša koje će mnoge puteve učiniti neprohodnim. Oni isto tako primjećuju da je u mnogim zemljama sjeme namijenjeno sjetvi upotrijebljeno kao hrana. Ako se utrošene količine ne nadoknade, man jak hrane će se produžiti i u 1986. godini.

Prema podacima organizacije za ishranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u dvadeset i jednoj af ričkoj zemlji osjeća se nestašica hrane.

vaCi legionarske bolesti naiazile u cijevima rashladnih sistema jedne od bolnica u Statordu u centralnoj Engleskoj. Leglo bolesti je sada un iiteno, p o tto je izvrtena hlortza- d ja čltave bolnice, IstiCe se u mi- nistrovom izvjeitaju.

Prema Klarku. do sada je us- tanovljeno da je Sest od trideset umrlih bolesnika od sredine aprila podleglo ovoj neobičnoj bolesti respiratornih organa. On je nago- vijestio јоб jedan, širi, izvještaj o javnoj istrazi koja će biti provedena i metodima koji se preduzimaju za što brže suzbi janje epidemije.

IZ OKRUŽNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA U BIHAĆU

PR0K0CKA0 PAZAR0 Poslovoda prodavnice Mehmed Ćoralić prisvojio

bllzu četiri miliona dinaraBIHAĆ, 8. maja - Protiv Mehme-

da Ćoraltća (49). sada već bivSeg poslovode prodavnice broj 49 Radne organizacije .Agropromet" iz sastava velikokladuSkog ..Agro- komerca", zamjenik Okružnog javnog tužioca u Bihaću Jusuf Ju- razovK danas je podigao optužni- cu zbog osnovane sumnje da je počinio pljačku druStvene imovine

U javnoj tužbi se navodi da je Mehmed Coralić u toku 1982. i 1963. godine pa do 14. decembra 1984. godine iz dnevnih pazara uzi- mao novae i robu i zasebe prisvojio tri miliona. 995 hiljada i 350 dinara.

JoS 1982. godine on je po£eo da pri- svaja novae. Te godine je iz bla- gajne prodavnice uzeo m ilion i 200 hiljada dinara. što je troSio na koc- ku i druStvo. Medutim, uspio je od nekoliko lica da posudi novae i pred godiSnju inventuru dovede prodav- nicu u normalno stanje. To je t in io i u 1983. godini. ali je protekle uzeo to liko novaca da nije više mogao da posuduje, pa je tako prilikom inventure utvrdeno da je prisvojiio oko ćetiri m iliona dinara. To je do sada najveća pojedinaCna pljačka druStvene imovine u ovom kraju.

D M .


С ј г 1Л ' kulturaг

DA LI NASTAVNlCKI FAKULTET?„dil l

PEDAGOG, NEPREDAVAC

# I pored mnogih dilema, tradicija ove kuće, kao i zahtjevi savremenog obrazovanja, ukazuju na potrebu da se ovakva odluka donese

B A N J A L U K A , 8. m aja — Već se n a z iru p la n o v i up isa s tu d e n a ta u p rvu g o d in u fa- k u lte ta i v iš ih ško la „U n ive rz ite ta „Đ u ro Pu c ar S ta ri" u B a nja lu c i. J e d in o se ne zna da li će se neko m oći u p isa ti i n a P e d a g o š k u a k a d e - m iju . U to k u su rasprave oko n je n o g p re ras tan ja u rang v iše ško le ili u na s ta vn ičk i fa- k u lte t. U k o lik o s e o v o d o g o d i. p rv i s tu d e n t i će na n ovi fa- k u lte t b iti up isan i tek u š k o lsko j 1986/87. g o d in i.

D e leg a ti S k u p š tine U nive- rz ite ta ju č e su po d rža li e labo - rat o p re ra s ta n j u A kad em ije u fa k u lte t, a o vo m stavu su p re th o d il i i sastanc i u op š tinam a - č la n ic a m a U n ive rz ite - ta. ko je su ta k o d e po zd ra v ile ova j ko ra k. Po rij eč im a de le- gata iz C a z ina. m u k e u c s n o v - n im ško la m a ovog kra ja na- s ta le su kada je u k in u t sm je r za s tra n e je z ike n a Pe- d a g o š ko j a ka de m iji, pa sada dake uče n jih o v i nastavn ic i, k o ji su s lu ša li s tra n i j ezik is to o n o lik o k o lik o tre b a da preda ju . „N a s ta vn ik je u stvari na jb o lji đak u razredu".

O d K la du še d o B a n ja luke su n a jra z v ije n ije p re h ra m be- ne i h e m ijske in d u s trije , pa m is lim da se na bu du ćem na- s ta v n ič k o m fa k u lte tu treba nać i i s m je r za h e m iju i b io lo - g iju , kaže d e leg a t iz B ihaća.

Dileme

Pravi sud o tome da li je trenutak za to da se na banjalučkom

nastavnić kom fakultetu počnu u ćetvorogodišnjem studiju školo- vati nastavnici srpskohrvatskog jezika i književnosl i, istorije i geografije i matematike i fizike. a na dvogodišnjem predškolskog vaspitanja i razredne nastave, teško je donijeti. Postavtja se odmah bar nekoliko principijelmh pitanja: Da li ovakav potez - uvodenje visokoobrazovnih kad- rova u osnovne škole - znači po- skupljenje kompletnog obrazovnog sistema? Da li Pedago- ška akademija. u kojoj pokrivenost nastave vlastitim kadrom sada doseže 62 odsto, može u zakonskom roku ostvariti tislove kojeodfakultetazahlijeva zakon? Da li će se na taj način obezbijediti kvalitetniji prosvjetm kadar?

I

Razlozi

Krenimo redom. Već je suviše kasno govoriti o racionalnom obrazovnom sistemu Jugoslavije je u njegov razvoj krenula ekste- nzivno U HrvatskO) i Crnoi Gori su razriješili dilemu otvarajući naslavmčke fakultete Srbijn već nema pedagoške akademije. što znači da kadar regrutuie iz visokih škola U svakom slučaju treba slijediti ovaj put. akoseželiikada stići do planiranog jedinstvenog obrazovnog sistema. Gledano objekt ivno - veliku zbrku u ob- razovanju su napravili oni koji su u razrede ušli bez odgovarajuće pedagoške i metodičke osnove Inženjeri, pravnici i ekonomist i, da ne nabrajamo dalje, bez obzira na znanje koje mogu ponuditi. m- su obicnQ bili stvarna rješenja za škole Predavaći, a ne vaspitači. nisu smisao socijalističkog, pa ni bilo kog drugog obrazovnog sistema

Na opasku da sa 6 doktora nauka i 11 magistara. Pedagoška akademija u Banjaluci neće us- pjet i da u roku od ćetiri godine kvalitetno pokrije nastavu na- stavnićkog fakulteta, vrijedno je pomenuti ono što je na Skupštini Univerziteta rekao Miroslav Trni- nić.profesor matematike:

— Ne razumijem otkud sumnja da će kolektiv koji postoji, i to s uspjehom 35 godina posustati u borbi zaonoštosm atraneophod- nim i prevashodnim. Mi smo se radovali osnivanju novih fakulteta i kad se polazilo od nule, a to u ovom slučaiu nije posrijedi

Nada MaieSević naovododaje da su profesori i saradnici Pe- dagoške akademije dali doprinos i kulturnom i društvenom životu grada Podatak da Akademija sa 926 objavljenih naućnih i stru- čnih radova stoji daleko ispred bilo kog od fakulteta, svjedoči o predanosti naukama kojima su se ovi profesori posvetili.

Pravila vise škole nisu tjerale ovdašnji kadar da idenaformalno sticanje zvanja. misli Jovan Sa- vić. ali sada nema prepreke da magistri. koji većuvelikosprema- ju doktorske teze to i ne ostvare.

O trećem pitanju će se morati još mnogo razmišljati u društvu Kvalitet kadra koji se bude vaspi- tavao, a svesu prilike iuosnovito treba podržati na budućem na- stavničkom fakultetu, zavisiće, ne samo od rada ove visokoob- razovne institucije, nego i od rno- tivisanosti za prosvjetm poziv Popravl|anje materijalnog pol- ožaja obrazovanja i vraćanjo ugleda radnicima u njemu. znaćiće i to da se sve kvalitetrii|i mladi ljudi odiucujuzaovajpoziv S tim kvalitctom i Bosanska kr,i|i- na bi mogla dosta da dobije Po mišljenju Fuada Balića, otva- ranje jednog bumanističkog fakulteta, znaćilobi jezgro zaokup- Ijanje kulturmh i umjetnićkih poslenika. snažniji zam.ih društvene nadgradnje

S SlLJEGOVlC

OBRAZOVANJE I ZAPOSLJAVANJE

BIJELE KRAGNE...ill kako udruženi rad prvo plati obrazovanje

nepotrebnog prolila, a onda joS jednom da bi ga prekvalifikovao u potrebno zanimanje proizvodne struke

P rob lem ju go s lo ve n ske ne zapos lenosti č ak i u svje t- sk im o kv ir im a za s igu rn o p re ds tav lja fen om en bar iz dva razloga: za to š to raste bro j s tru č n ih nezaposlen ih ra d n i- ka i š to se ge o m e trijsko m p ro g re s ijo m povećava b ro j nezapos len ih od 30 go d in a !

U o vom tre n u tk u sam o na e v iden c ija m a osn ovn ih za je d n ica zapoš la jvan ja B a n ja luka im a 27.637 lica . C in je n ica da šezdeset po s to od ovog bro ja č in e kval if ik o - vani ra d n ic i sa sredn jom , v išom i v iso kom ško lsko m sprem om d o ka zu je prvu h ipo tezu . Za d ru g u , m eđutim , do vo ljan je po da tak da u u k u p n om b ro ju nezapos len ih 84,6 posto ć in e m ladi.

U z ro c i ovo j s p e c ifičn o j v rs ti ju g os love nske bo- sanskoh erceg ova čke i k ra jiške nezapos lenosti su v išestruk i. N a jjač i od n j ih svakako je v iše god išn ja loše vodena p o lit ik a s red n je g usm je ren og ob razo van ja ko ja je, kako se isp os tav ilo , p o s lje d n jih g o d in a re p ro d u ko - va lo kad rove za b iro e zapoš ljavan ja više nego za ud ruže - ni rad. R ezulta t je poznat: h ip e rp ro d u k c ij a tako zvan ih ..b ije lih k ra g n i" , n e p ro izvo d n ih rad n ika sa s red n jo m stru čn o m sprem om , m edu ko jim a j e na jv iše eko n o m sk ih i a d m in is tra tivn ih teh n iča ra i g im n a z ija la c a.

U s tru k tu r i ne zapos len ih u B a n ja luc i, o č ig le d n o p reo- v la d u ju m lad i s tru č n i rad n ic i. M edutim , v e lik o je p ita n je kako p ro na ć i posao za svih šesnaest i po h iljad a kva li- fikova m h i s tru č n ih rad n ika u us lov im a da lje h ip e rp ro - d u k c ije is tih ili sam o nešto izm ije n je n ih zan im an ja a za već inu u d ruže n i rad ne pokazu je n ikakav in teres. Ne p ri- hvate li neku od p o n u d e n ih p re k va lifika c ija , m no g i od n j ih, sastv im s ig u rn o , g o d in am a će čeka ti posao. To je je d n a s tra n a m edalje. U d ru že n o m radu g o to v o p o p ra v i- lu ne dosta ju p ro izvod na zan im an ja , m etalske, m eta- lurške, teks tiln e , g radevinske , d rvo pre rađ ivačke , o b uća rske ili gu m arske struke. Da bi došao do n jih sam o u ovo j g o d in i za s tru čn o o sp o so b lja va n je , pre kva l if ik a c i- ju ili d o k v a lifik a c iju det ic ita rn ih zan im an ja, os im ш redovn og izd va ja n ja za po tre be školstva , on m ora da Ц izd vo ji d o d a tn ih 39 m ilio n a d inara . A šta dob iva? N išta j j d ru g o nego to da je dne šk o lu je a d ru g e traž i. Ili š to je is to |Ц -d v a pu ta p laća p o tre b n o zan im an je . P rvi p u t sku p o p la ti ј ц ob razo van je je d n o g n e p o tre b n o g p ro fila , a d ru g i p u t ш n jegovu p re k va lifika c iju ! I tako već god inam a.

Sve do k se ne nač in i o zb ilja n rez u s is tem u ob razova- ц ј n ja, p o lit ik a zapoš ljavan ja v rtiće se u krug : o b razo vn i ц s is tem i da lje će re p ro d u k o va ti s u fic ita rn a zan im an ja , a | j | ud ruže n i rad kao i do sada t raga ti za d e fic ita rn im j p s trukam a.

2. L A N D E K A 9

K N JI2EVNI ŽIVOT

PRIPOVIJETKE SAŠE HAD2ITANČIĆA

B A N J A L U K A — 8. m aja - Na tr ib in i „Prvi p rim je ra k k n jig e " b a n ja lu čko g D om a k u ltu r i u v ije ć n ic i 10 maja, u 19sati, p r i- red u je se k n jiže vn o veče posvećeno kn jiz i p rip o v ije d a ka Saše H a ž itanč ića iz Niša. O kn jiz i p roze „Savršen o b lik " (P rosveta, B eograd. 1984) g o v o rić e S rba Ig n ja to v ić iz Beograda.

Saša H a d ž ita n ć ić je ob jav io : „Zap isan svrš iće se sve t" (poezija ). „P a ra le ln i sve to v i" (ese ji), „Jevrem , sav u s m rt i" (p rip o v ije tk e ). Ž iv i u N išu i u re đ u je po zna ti časo p is ,,G rad ina “ .

N. G.

U M ONTREALU

IZLA2UJUG0SL0VENSKI

SLIKARIMONTREAL, 8. maja (Tanjug) —

Izložba četrdeset poznatih jugoslovenskih slikara otvorena je u Montrealu. O znaćaju te kulturne manifestacije govorili su grado- naćelnik Montreala žan Drepe i jugoslovenski ambasador Krsto Bulajić

Oko 300 ugledmh gostiju, koji Su prisustvovali otvaranju izložbe, pozdravio je i jugoslovenski poća- sni konzul u Montrealu Kalman Samuels.

N OVOSTI U KNJIŽARSKOJ KUĆI „GLAS"

KNJIGE NA ENGLESKOM INJEMACKOM

BANJALUKA, 8 . maja — U knjižarsku kuću „Glas", Maslešma 13, ovih dana stigle su knjige na engleskom i njemaćkomjeziku. Knjige iz oblasti elektronike (kompjuteri i programski jezici). umjetnosti, beletristike i enciklopedijska izdanja mogu se ovdje kupiti po dosta povoljnim cijenama

Kn>ižarska kuća „Glas" je otvorila prostor za stranu knjigu na imci- ja tivu svojih kupaca, a zahvaljujući i dobroj saradnji koju ima sa „Mladinskom knjigom ,,iz Ljubljane".

Istovremeno će se, počevši od 10. ovog mjeseca, uknjižarskojkući organizovati i prodajna izložba izdanja Nakladnog zavoda „Znanje" Zagreb Za ovu prigodnu izložbu (trideset dana) cijene će biti ne lto snižene (od 20 do 40 odsto). N q

N ATALITET I OBRAZOVANJE

NASTAVNICI BEZ P0SLA# Smanjenje broja djece u školama drastično se od-

ražava na položaj obrazovanja, posebno osnovnog i srednjeg školstva 9 U 2.935 slučajeva od 1976. godine do sada nastavnici su ostali bez daka i posla.

Da bi se ova pojava i sve njene reperkusije sagledale u ukupnoj složenosti, treba kazati da na

SARAJEVO, 8 maja (Tanjug)— Pad nataliteta u Bosni i Hercegovini, kao odraz materijalnog i ukupnog napretka i po- dizanja životnog standarda, posljednjih godina postepeno. a u nekim slućajevima i veoma drastično odražavase napoložaj obrazovanja. posebno osnovnog i srednjeg školstva

Nisu više u pitanju desetine, već stotine nastavmka koji ostaju bez posla. Broj ućenika osnovnih škola od 1976 do ove godine smanjen je za više od 92.000 broj odjeljenja je manji za 3 943 a potreba za nastavmcima prestala je u 2.935 slučajeva

Sljedstveno tome, u ovom periodu, a naročito poslije 1980 godine, poslije retorme srednjeg školstva, slične tendencijetraju i u ovom stepenu obrazovanja U tekućoj školskoj godini u Bosni i Hercegovini u ovim Skolama bez ćasova je ostao 361, a samo djeli- mićno je angažovano 870 nastavnika.

evidenciji zajednica posao traže 764 mlada čovjeka koji su završili fakultete i postali profesori

Oćigledno, planeri u obrazovnom sistemu, ali i u ukupnom udruženom radu, igno- risali su već ranije uoćene tendencije u kretanju, odnosno opadanju nataliteta u Bosni i Hercegovini.

Uporedo s pojavom viškova nastavnika, ovdje su poćeli orga- nizovani napori i akcije da se ova teškoća otkloni ili bar ublaži do podnošljivih granica. Uokvirusa- mih osnovnih i srednjih škola, preraspodjelom ćasova i slićno, potpuno ili djelim ićnozaposlenie jedan broj nastavnika koji su ostali bez ćasova. a jedan, istina veoma mali broj, posao je pot- ražio I dobio u organizacijama udruženog rada izvan obrazova-

U LONDONU POVODOM DANA POBJEDE

BITKA NA NERETVILONDON, 8 maja (Tanjug) —

Film Veljka Bulajića „Bitka na Neretvi uvršten je u selekciju filmova koje britanski filmski ins- titut (BFI) prikazujeovogamjese- ca u Londonu u okviru programa „Drugi svjetski rat", povodom proslave Dana pobjede

Program obuhvata dvadeset dugometražnih filmova ćija je te-

ma drugi svjetski rat među kojima su, osim „Bitke na Neretvi", „Rim, otvoren grad" Roberta Roselini- ja. „Pet generacija", „Kanal" i „Pepeo i dijam anti" poijskog re- ditelja Andžeja Vajde, „GoriliPa- riz?" francuskog režisera Renea Klemena, filma „Moj put kuć i" Mađara Mikloša Janća i druga velika filmska ostvarenja ovog žanra

nja. Isto tako, na fakultetima je ograničen upis kandidata za odredene struke. Medutim, sve to nije potpuno otklonilo ovu pojavu.

Posebnu teškoću u svemu ovome predstavljaju nastavnici sa veoma dugim stažom u ob- razovanju koje je, objektivno, teško sada preorijentisati u druga zanimanja.

Delegatima Skupština SR BiH, izmedu ostalog, sugerisano je rj- ešavanje ovog problema na taj naćin da se jedan broj nastavnika zaposli u organizacijama ud- ruženog rada materijalne proizvodnje u njihovim kadrovskim službama, zatim putem do- punskog obrazovanja i specija- lizacije radi popunjavanja praz- nih radnih m jestaudrugimškola- ma. Smatra se takođe da bi smanjivanjem broja _ ućenika u odjeljenjima i smanjivanjem sed- mične norme časova jedan dio ovih nastavnika mogao dobiti posao. Onim nastavnicima koji su ostali bez posla „a nedostaje im mali radni period do ispunjenja uslova za penziju, ocjenjuje se, moglo bi se pomoći dokupom staža. Skupštine opština, gdje je ova pojava izraženija, trebalo bi ovakve Skolske kolektive da oslobode odredenih obaveza u pogledu prijema pripravnika.

Ove mjere doprinijeće ublaža- vanju sadašnje situacije s nezaposlnim nastavnicima, ali nećetra jnootk lon iti problem. Iz- laz je u razvoju obrazovanja po mjeri realnih potreba i mo- gućnosti zapošljavanja, a tu bi, oćevidno. više nego do sada trebalo pratiti i koristiti sve rele- vantne tendencije - od nataliteta do cjelishodnosti ćestih reformi obrazovnog sistema.


SK

UP

ST

INS

KA

HR

ON

IKA

OD

DO

PIS

NIK

A

TA

NJ

UG

AP

EK

ING

OD

NO

SI

JUG

OS

LA

VIJ

E

I Z

AJE

DN

ICE

ZA

GR

EB

O

BIL

JEŽ

IO

40—

GO

DIŠ

NJI

CU

O

SL

OB

OD

EN

JA

HMimi

Tlrr iff

BO

RA

VA

K

MA

DA

GA

SK

AR

SK

OG

JU

GO

SLA

VIJ

IM

INIS

TR

A U

ZA

NA

GR

AD

U A

VN

OJ-

a

6C

EK

IVA

NJ

A o

d r

ep

riz

eP

RO

DU

BL

JIV

AN

JE

OD

NO

SA

I

SA

RA

DN

JE

PR

IJE

DL

OZ

I D

O

KR

AJ

A M

AJ

AD

oduš

e,

pre

dsje

dava

jući

Đu

lio A

nd

reo

ti je

zao

dg

ađ

an

jeu

Lu

kse

mb

urg

u r

eka

od

ase

tim

e d

aje

rok

da s

e „p

rod

ub

e p

rin

cip

i" d

alje

fin

an

sijs

ke

sara

dn

je

sa

SF

RJ.

M

eđut

im,

pre

dst

avn

ik

za š

tam

pu

bri

sels

ke k

om

isije

, o

čig

led

no

ne

zad

ovol

jan,

rek

ao je

no

vin

ari

- m

a da

već

e ra

spra

ve p

rakt

ičn

o i

nije

bilo

, je

r su

se

min

istr

i Fra

ncus

ke, S

R N

jem

ačke

, Bri

- ta

nije

i H

ola

nd

ije

usp

oro

tivili

od

ob

rava

nju

„b

ud

žets

kih

su

bve

nci

ja"

Jug

osl

avi

ji.

Na-

vo

dn

o,

iz p

rin

cip

ijeln

ih r

azlo

ga.

UB

RZ

O —

RA

SP

LET

Međ

utim

, K

lod

Ses

on je

up

ozo

rio

Min

ts-

tars

ki s

avje

t da

od

ob

rava

nje

sre

dst

ava

iz b

u-

dže

ta Z

aje

dn

ice

za

bo

nifi

cira

nje

kre

dita

Ju

go

sla

viji,

kao

i za

za

jed

nič

ke t

eh

no

lošk

e pr

oje

kte

, ne

bi b

ilo p

rese

dan.

Dru

gim

rije

či-

ma,

da

su o

tpo

ri p

rin

cip

ijeln

e p

riro

de

tešk

o o

drž

ivi,

ajo

šma

nje

fina

nsi

jske

pri

rod

e.je

rje

40

mili

ona

eki

ja iz

bu

žeta

sam

o ka

p vo

de

u

mor

u od

28

m

ilija

rdi

ekija

, ko

liko

izn

osi

njeg

ova

,,d

ub

ina

“ u

ovoj

go

din

i. O

čig

led

no

je

, da

kle,

da

su d

rug

i ra

zloz

i u p

itan

ju.

U t

akv

oj

situ

aci

ji ve

om

a j

e o

hra

bru

juća

na

java

bri

sels

ke k

om

isije

da

i u d

rug

oj v

ari

- ja

nti

man

date

ko

ji tr

aži

- o

sta

ne n

a is

tim

pozi

cija

ma

. T

o bi

, za

prav

o, s

amo

po

tvrd

ilo

nje

nu m

no

go

već

u b

orb

en

ost

od

pre

tho

dn

e

eki

pe.

Stv

ari ć

ese

razj

asn

itivr

lo b

rzo

.jers

e

šefo

vi d

iplo

ma

tija

po

no

vo s

asta

ju v

eć

za

dvi

je

sed

mic

e u

Bris

elu

. U

kolik

o

na

dne

vno

m

redu

p

on

ovo

b

ud

e

rasp

rava

o

man

datu

evr

op

sko

j ko

mis

iji z

a fin

an

sijs

ke

pre

go

vore

sa

Jug

osl

avi

jom

, b

iće

to z

nak

da

ona

nije

o

dst

up

ila.

Jer,

us

agl

aša

vanj

e o

no

voj v

erz

iji p

reg

ovo

ra o

bič

no

du

že tr

aje.

Mila

n S

OK

OL

OV

IĆ

po

slje

dn

ja

isku

stva

u

po

zora

vaju

na

re

aln

ost

. N

aim

e, s

pre

mn

ost

ko

mis

ijeza

pr-

o

šire

nje

i o

bo

ga

ćiv

anje

i o

dlik

e i

izvo

ra f

i-

na

nsi

jske

sara

dn

je E

Zi J

ug

osl

avi

je, n

ido

sa-

da n

ije b

ila s

porn

a.

Nje

n ko

me

sarz

asp

oljn

e

po

slo

ve

Klo

d Š

eson

je

, u

ost

alo

m

i u

Lu

kse

mb

urg

u,

up

ozo

rava

juć

i šef

ove

dip

lo-

ma

tija

čla

nic

a č

ak

i na

po

litič

ki z

nača

j ov

e vr

ste

solid

arn

ost

i ko

ju Z

aje

dn

ica

„tr

eb

a d

a m

an

ifest

uje

pre

ma

Jug

osl

avi

ji",

sve

uči

nio

da

se

do

ne

se p

ozi

tivn

a o

dlu

ka.

Ipak

, zb

og

otp

ora

„ve

like

če

tvo

rke

", i

zost

ao

je m

anda

t o

dn

osn

o o

vla

šće

nje

bri

sels

koj k

om

isiji

.P

ri to

me

tre

ba

im

ati

u vi

du

da

je k

om

isiji

ko

ja j

e n

eka

vrst

a i

zvrš

no

g o

rga

na

EZ

, u

stva

ri, o

db

ijen

red

uci

ran

i man

dat,

koji

je b

io

man

je p

ovo

ljan

u

od

no

su

na o

no

št

o se

re

aln

o m

og

lo o

čeki

vati

na o

sno

vu v

iše

stru

- ki

h u

vjer

avan

ja.

Bri

sels

ka

„eg

zeku

tiva

" je

p

rošl

og

d

ece

mb

ra p

red

loži

la d

a na

m s

e u

okv

iru

no

vog

fina

nsi

jsko

g p

roto

kola

sta

vi n

a ra

sp-

ola

ga

nje

400

mili

on

a e

kija

u v

idu

kre

dita

, što

je

inač

e d

vost

ruko

vis

e ne

go u

ra

niji

m a

ran-

žm

anim

a, a

po

red

tog

a -

i to

prv

i pu

t - 8

0 m

i-

liona

te

zva

nič

ne

„va

lute

" E

Z,

tj. o

bra

čun

- sk

ih j

ed

inic

a č

ija je

vri

jed

no

st n

ešt

o m

anja

o

d d

ola

ra d

ire

ktn

o

iz b

udž

eta

Za

jedn

ice.

M

edut

im,

zbo

g is

po

ljen

e u

zdrž

ljivo

sti n

eki

h čl

an

ica

Za

jed

nic

e,

taj

pri

jed

log

je j

oš

pri

je

Lu

kse

mb

urg

a b

io s

vede

n na

mn

og

o s

kro

m-

niji

niv

o: s

vega

350

mili

on

a e

kija

kre

dita

iz

Inve

stic

ion

e b

ank

e i u

po

la m

anje

par

a iz

bu-

dž

eta.

B

io

je t

o,

u st

vari,

ko

mp

rom

isn

i p

rije

dlo

g

Italij

e,

u sv

ojs

tvu

pre

dsje

dava

- ju

ćeg

. C

ilj j

e b

io d

a se

pre

mo

ste

po

sto

jeći

o

tpo

ri.

Me

du

tim,

i on

je o

db

ijen

.

Lu

kse

mb

uri

b

iti

de

finit

ii č i

nje

nic

a da

no

ve r

und

e j;k

o o

db

ijan

je n

e m

ora

/no

, š t

o p

otv

rdu

je

i s u

poč

ele

pri

pre

me

za

jre

go

vora

ZA

GR

EB

, 8.

maj

a —

Sve

čano

m

sje

dn

ico

md

rušt

ven

o-p

olit

ički

ho

r-

ga

niz

aci

ja

i S

kup

štin

e gr

ad

a

u K

on

cert

no

j d

vora

ni

„Va

tro

sla

v L

i-

sin

ski"

, ka

o i

bro

jnim

dru

gim

ma-

n

ifest

aci

jam

a,

Za

gre

b -

gra

d h

ero

j da

na

s je

o

bilj

eži

o

jub

ilarn

u

40-

go

diš

njic

u o

slo

bo

de

nja

.N

a sv

efia

noj

sje

dn

ici

dana

s je

d

on

ese

na

i o

dlu

ka d

a se

na

novo

m

trg

u r

evo

luci

on

ara

, ko

ji se

nal

azi n

a p

rost

oru

izm

eđu

Sku

pšt

ine

gra

da,

Ko

nce

rtn

e d

vora

ne

„V

atr

osl

av

Li-

sin

ski"

, zat

im o

d U

lice

pro

lete

rski

h

bri

ga

da

do

zg

rad

e

Gla

vno

g

kolo

dvo

ra-p

od

ign

esp

om

en

ikd

ru-

gu

Titu

.Is

tovr

em

en

o n

a to

m s

kup

u s

u is

- ta

knu

ti re

volu

cio

na

ri,

na

rod

ni

her-

oj

i An

ka B

erus

, d

r P

avle

Gre

go

rić.

Iv

an K

raja

čić

Ste

vo,

Ka

rlo

Mra

zo-

vić

Gaš

par

i M

ika

Šp

ilja

k pr

og

laše

- n

i za

poč

asn

e g

rad

an

e g

lavn

og

g

rad

a S

R H

rvat

ske.

BE

OG

RA

D,

8. m

aja

— O

db

or

za N

ag

rad

u A

VN

OJ-

a u

tvrd

io je

31.

m

aja

kao

kra

jnji

rok

za p

od

no

Se

nje

inic

ijativ

a i

pri

jed

log

a z

ad

od

jelu

ov

og

na

jviš

eg

jug

osl

ove

nsk

og

d

rušt

ven

og

p

rizn

anja

. N

agr

ada

A

VN

OJ-

a, s

e ka

o št

o je

po

zna

to,

do

dje

ljuje

sva

ke g

od

ine

po

vod

om

29

. no

vem

bra

- D

ana

Re

pu

blik

e -

zan

ajv

iša

do

stig

nu

ća i

dje

la o

pšt

eg

zn

ača

ja u

svi

m o

bla

stim

a d

rušt

ven

og

rad

a -

javl

ja T

anj

ug.

Pri

jed

log

e

i in

icija

tive

, u

skla

du

sa

zako

no

m o

Na

gra

di A

VN

OJ-

a m

ogu

po

dn

osi

ti ra

dn

ici

u o

rga

niz

aci

jam

a u

dru

žen

og

rad

a i d

rug

im

sam

ou

pra

vnim

org

an

iza

cija

ma

i z

aje

dn

ica

ma

, za

tim

rad

nl

ljud

i u

mje

snim

zaj

edn

icam

a,

pri

vre

dn

e k

om

ore

i d

rug

a

op

šta

ud

ruže

nja

, na

učn

e i s

tru

čne

org

an

iza

cije

, dru

štve

no

-po

litič

ke i d

rug

e d

rušt

vene

o

rga

niz

aci

je, u

dru

žen

ja g

rad

an

a i

po

jed

inci

. Ne

op

ho

dn

o je

, pr i

tom

e,

da in

icija

tive

i p

rije

dlo

zi b

ud

u d

eta

ljno

ob

razl

ože

ni.k

ako

bis

eO

db

o-

ru

om

og

ući

lo

da

u g

od

ini

u ko

joj

obel

eža

vam

o 40

-go

diS

njic

u

osl

ob

od

en

ja z

emlje

, N

ag

rad

u A

VN

OJ-

a d

od

ijeli

kan

did

atim

a k

oji

su

sve

uku

pn

im d

jelo

m to

po

seb

no

za

slu

žili.

Inic

ijativ

e i p

rije

dlo

ge

tre

ba

d

ost

avi

ti na

dle

žim

dru

štve

nim

tije

lima

fo

rmir

an

im p

ri k

on

fere

nci

ja-

ma

So

cija

listič

kog

sav

eza

u re

pu

blik

am

ai p

okr

ajin

am

a, o

dn

osn

o p

ri S

ab

oru

SR

Hrv

atsk

e, k

ao i

Od

bo

ru z

a N

ag

rad

u A

VN

OJ-

a.

2a

n B

eman

anza

re p

osj

etio

Ku

ću c

vije

ća i

razg

ovar

ao

sa M

ilko

m P

lani

ncB

RIS

EL.

8. m

aja

-Ra

zum

ljivo

ra

zoča

ren

je

zbo

g „

pro

pa

log

izle

ta"

u L

uks

em

bu

rg, g

dje

su

še

fovi

d

iplo

ma

tija

ze

ma

lja

- čl

an

ica

E

vrop

ske

zaje

dnic

e d

ob

ili

pri

jed

log

svo

je

Izvr

šne

kom

isijp

on

ovo

jše

mi f

ina

nsi

jske

sa-

rad

nje

EZ

i J

ugos

lavi

je,

po

lako

se

po

vlač

i p

red

izg

led

imal

da

se n

ađe

zad

ovo

ljava

juć

e rj

ešen

je.

lako

rii s

amoj

ko

mis

iji n

ije p

rija

tno

št

o j

e i

zgu

bila

Llu

ksem

burS

ku r

un

du

", o

na

ost

aje

opt

imis

ta.

Nar

avno

, i

dalje

je

kra

jnji

ish

od

„n

ove

sem

e" n

eizv

jest

an.

U B

rise

lu s

u ov

e se

d-

mic

e, n

a ni

vou

po

mo

ćnik

a m

inis

tara

, po

čele

p

rip

rem

e z

a id

iiće

zas

jeda

nje

Sav

jeta

za

sa-

rad

nju

Eko

nom

ske

zaje

dn

ice

i Ju

go

sla

vije

, na

koj

em ć

e se

po

novo

ra

zgov

ara

ti o

njen

i m

fina

nsi

jski

m a

spek

tima.

U š

tabu

izv

ršjn

e ko

mis

ije,

uz

dip

lom

ats

ki

op

timiz

am

, m

ogu

da s

e uo

če i

spre

mn

ost

i d

ob

ra v

olja

da

jse

nad

e iz

laz

iz ć

ors

oka

ka

stvo

ren

og

od

ltjko

m u

Lu

kse

mb

urg

u.

Naš

i p

red

sta

vnic

i su

do

bili

uvj

erav

anj

a da

ko

mi-

si

jan

eće

od

ust

ati

od s

vojih

pri

jed

log

a, t

j. od

no

ve š

eme

koja

po

dra

zum

ijeva

da

se,

po

red

kre

dita

Evr

opsk

e in

vest

icio

ne

ban

ke, J

ug

o-

sla

viji

od

ob

re i

sred

stva

ne

po

sre

dn

o i

z bu

- dž

eta

Evr

opsk

e za

jedn

ice.

DV

OS

TR

UK

O O

DB

IJA

NJE

Ta

info

rma

cija

izsj

ed

iSta

Za

jed

nic

ed

jelu

- ju

oh

rab

ruju

će. S

dru

ge,

pak,

str

ane,

up

ravo

susr

eti

u ra

dn

im o

rga

niz

acija

- m

a, d

op

rin

ijeti

stva

ran

ju o

sno

- va

za

nje

no

un

ap

ređe

nje.

U v

ezi

s tim

je

re

čeno

da

p

ost

oje

o

bo

stra

ni

inte

resi

, a

i m

o-

gu

ćno

sti n

a o

bje

ma

str

anam

a.T

ako

de

se

ra

zgov

ara

lo

o n

ep

ovo

ljno

m

sta

nju

m

eđu-

n

aro

dn

ih e

kon

om

skih

odn

osa.

T

akvo

st

an

je

najte

že

poga

đa

zem

lje u

raz

voju

. Z

bo

g t

og

a s

e po

stav

lja p

otr

eb

a s

miS

ljeni

jeg

anga

žova

nja

po

kret

a n

esvr

sta-

ni

h ze

ma

lja r

adi p

reva

zila

ženj

a sa

dašn

je s

itua

cije

.G

ost

sa

Mad

agas

kara

izra

zio

je

zah

valn

ost

na

sr

dačn

om

p

rije

mu

i p

lod

nim

ra

zgo

vori

ma

os

tva

ren

im z

a vr

ijem

e b

orav

ka

u Ju

go

sla

viji.

Min

ista

r in

ost

ran

ih

posl

ova

Mad

agas

kara

2an

Bem

anan

zare

p

osj

etio

je

dan

as p

rije

po

dne

Mem

ori

jaln

i ce

nta

r „J

osi

pB

roz

Tito

" i

sa s

vojim

sa

rad

nic

ima

p

olo

žio

cv

ijeće

na

g

rob

p

red

sje

dn

ika

Tita

i up

isa

o s

e u

spo

me

n-k

njig

u p

osj

etila

ca.

BE

OG

RA

D, 8

. maj

a (T

anju

g)

.—

Pre

dsj

ed

nic

a

SIV

-a

Milk

a

Pla

nin

c p

rim

ila j

e d

anas

pri

je

po

dn

e u

Pal

ati

Fed

era

cije

u

No

vom

B

eo

gra

du

m

inis

tra

in

ost

ran

ih p

osl

ova

DR

Mad

aga-

sk

ara

žan

a B

em

anan

zare

a, k

oji

se

nala

zi

u zv

an

ičn

oj

i p

ri-

jate

ljsko

j p

osj

eti

našo

j zem

lji.

U

srd

ačn

om

i

pri

jate

ljsko

m

razg

ovo

ru u

ko

jem

je

uče

stvo

- va

o i z

am

jen

ik s

avez

nog

sekr

e-

tara

za

ino

stra

ne

po

slov

e B

ud

i-

mir

L

on

čar,

na

jveć

a pa

žnja

p

osv

ećen

a je

da

ljem

pro

du

blji

- va

nju

u

kup

nih

od

nosa

i

sa-

rad

nje

Ju

go

sla

vije

i

Mad

aga-

sk

ara.

Pos

ebn

o je

bilo

rije

či o

e

kon

om

sko

j sa

rad

nji

dvi

je p

ri-

jate

ljske

i ne

svrs

tane

zem

lje.

U t

oku

ra

zgo

vora

ob

ost

ran

o

je

kon

sta

tova

no

da

ra

zmje

na

dosa

d n

ije b

ila d

ovo

ljno

razv

ijš'-

na a

li je

izra

ženo

uvj

ere

nje

da

će

susr

eti

i ra

zgo

vori

koj

e je

npi

nls-

ta

r B

ema

nanz

are

im

ao n

a ra

z-

ličiti

m n

ivo

ima

za

vrije

me

svo

g b

ora

vka

u Ju

go

sla

viji,

ka

o i

U

okv

iru

p

rosl

ave

o

tvo

ren

a j

e

foto

-izl

ožb

a

„Osl

ob

od

en

je

Za

gre

ba

"(T

an

jug

-fo

to)

PO

VO

DO

M

40

—G

OD

IŠN

JIC

E

OS

LO

BO

DE

NJA

L

JUB

LJA

NE

OD

BO

R S

KU

PS

TIN

E S

FR

J Z

A M

ON

ET

AR

NO

—K

RE

DIT

NI

SIS

TE

M

Čet

iri d

ecen

ije p

oslij

e os

lobo

denj

a Lj

ublja

na, k

oju

je ra

do

posj

ećiv

ao i

gdje

je s

voju

pos

ljedn

ju b

itku

vodi

o nj

en p

očas

ni

gra

đani

n pr

edsj

edni

k T

ito, i

zras

la je

u m

oder

an g

rad

sa o

ko

330

hilja

da s

tano

vnik

a

LJU

BL

JAN

A,

8. m

aja

(Ta

nju

g)

kon

cen

tra

cio

ni

log

or,

Lju

blja

na

— L

jub

ljan

a,

prv

i gra

d k

om

eje

za

nik

ad

a n

ije b

ila p

oko

rena

.za

slu

ge

u d

rug

om

svj

ets

kom

ratu

Č

etir

i d

ece

nije

po

slije

osl

ob

o-

pre

dsj

ed

nik

Tito

do

dije

lio p

oča

- đ

en

ja

Lju

blja

na

-

koju

je

ra

dosn

i naz

iv g

rada

he

roja

.ob

ilje

žava

p

osj

eći

vao

i g

dje

je s

voju

po

slje

-su

tra

ve

likiju

bile

j-če

tiri

de

cen

ije

dn

ju

bitk

u

vod

io

njen

po

časn

iži

vota

, ra

zvo

jais

tva

rala

štva

um

i-

gra

da

nin

pre

dsj

ed

nik

Tit

o -

izra

-ru

i sl

ob

od

i. sl

a je

u m

ode

ran

gra

d u

ko

me

živi

Ima

mn

og

o r

azlo

ga

za v

elik

o

oko

330

hilj

ad

a s

tan

ovn

ika

. V

ise

sla

vlje

ko

je

se

pri

pre

ma

u

od d

vije

tre

ćin

e L

jub

ljan

čan

aje

ug

lavn

om

gr

ad

u

Slo

ven

ije.

Lju

- ra

dn

om

od

no

su, a

me

du

zap

osl

e-

blja

na

je,

naim

e, s

lob

od

u s

kup

o i

nim

a j

e ča

k 47

o

dst

o ž

ena.

Lju

-sa

ve

likim

žr

tva

ma

pl

atil

a.

U

blja

na

je

na

jveć

i sl

ove

načk

ivr

ijem

e k

ada

se r

ad

ilo o

go

lom

p

rivr

ed

ni,

kultu

rni

i u

pra

vno

-o

pst

an

ku

slo

ven

ačk

og

na

roda

, p

olit

ički

cen

tar.

rask

om

ad

an

og

od

tri

oku

pa

tora

. N

iz

pri

red

bi

i m

an

ifest

aci

jap

oka

zala

se

ne

slu

ćen

a s

am

oin

i-

koje

ćese

sutr

ao

drž

atiu

Lju

blja

ni

cija

tivn

ost

svi

h sl

oje

va s

tan

ovn

i-

otv

ori

će m

arše

m p

ute

vim

a p

ar-

štva

Lju

blja

ne

ko

jap

ost

aje

cen

tar

tiza

nsk

e L

jub

ljan

e n

jen

i na

jmla

di

na

rod

no

osl

ob

od

ilačk

og

po

kre

- ži

telji

-cic

iba

niv

iše

od

sto

tin

ulju

-ta

. S

amo

dvad

eset

dan

a p

osl

ije

blja

nsk

ih o

bd

an

išta

. P

olag

anje

oku

pa

cije

tu

je

fo

rmir

an

a

vije

na

ca

i b

uke

ta

cvije

ća

naO

svo

bo

diln

a fr

on

ta s

love

na

čko

g

gro

bo

ve

i sp

om

en

-ob

ilje

žja

sv-

na

rod

a

koja

je

ud

ruži

la s

ve

na-

ojim

o

slo

bo

dio

cim

a

pre

dst

a-

pre

dn

e s

nage

u b

orb

i pro

tiv o

ku-

vlja

će z

ah

valn

ost

za

mir

i sl

ob

o-

pa

tora

i d

om

ać

ih i

zda

jnik

a.

lako

d

u u

ko

joj

na

jmla

da

ge

ne

raci

ja11

70 d

an

a o

kru

žen

a b

od

ljika

vom

ži

vi,

kao

i za

vjet

da

će i d

alje

kro

či-

žico

m

i tim

e

pre

tvo

ren

a

u ti

Tito

vim

put

em.

svo

jevr

sta

n i

u s

vije

tu je

din

stve

n

Mn

og

i sp

orn

i st

avov

i u

vezi

s n

acr

tom

za

kon

a o

po

krić

u k

urs

nih

raz

lika

još

više

p

oja

šnje

ni,

tako

da

ne

po

zna

nic

a vi

se n

ema

Dra

go

Suš

ec p

osl

ije p

rve

run

de

de

leg

ats

ke ra

spra

ve o

o

vom

za

kon

u.

Mn

og

i sp

orn

i sta

vovi

su

još

više

po

jašn

jen

i, ta

ko d

a n

ep

ozn

an

ica

nem

a, p

a ć

e i t

o d

ele

ga

cija

ma

, a n

aro

čito

S

IV-u

, p

om

oći

da

na

đu,

u ka

snijo

j p

roce

du

ri,

zad

ov-

olja

vaju

ća rj

eše

nja

. Pre

dst

avn

ici S

IV-a

su

ob

eća

li da

će

po

slije

ne

po

ph

od

nih

ko

nsu

ltaci

ja i r

azg

ovo

ra d

ele

ga

ti-

ma

po

nu

diti

do

pu

nsk

i m

ate

rija

l za

dru

gi

kru

g

us-

agla

šava

nja

- v

eii S

ušec

.D

a b

i se

sad

ašnj

e ve

like

raz

like

o n

ajv

ažn

ijim

pita

nji-

m

a ip

ak

ub

iaži

le p

otr

eb

no

je d

a i d

ele

ga

ti u

svo

jim d

ele

- g

aci

jam

a i

sku

pšt

ina

ma

oba

ve

nače

lne

ko

nsu

ltaci

je

kako

bi s

e ti

spo

rni s

tavo

vi n

eka

ko p

rib

ližili

i bez

ve

liko

g

čeka

nja

na

miš

ljen

ja S

IV-a

rek

ao

je D

rag

o S

ušec

.

RE

AG

OV

AN

JE

NA

R

EG

AN

OV

U

PO

SJE

TU

GR

OB

LJU

U B

ITB

UR

GU

’U

iSU

SR

ET

IZ

BO

RIM

A N

A

SJE

VE

RU

KIP

RA

BE

OG

RA

D,

8. m

aja

(Ta

nju

g)

— I

stin

a j

e d

a se

u

prv

om

kru

gu

usa

gia

šava

nja

na

crta

za

kon

a o

po

krić

u

kurs

nih

raz

lika

ko

d N

aro

dn

e b

an

ke J

ug

osl

avi

je u

s-

ag

laše

na

sa

mo

četir

i, m

anje

-viš

e te

hn

ička

pita

nja

i da

su

sve

su

štin

ske

ra

zlik

e o

sta

le o

tvo

ren

e. M

ed

utim

, ta-

ka

v re

zulta

t ip

ak

pre

dst

avl

ja k

ora

k n

ap

red

u u

sagl

aša-

va

nju

ovo

g v

ažn

og

pro

pis

a -

izj

avi

o j

e p

red

sje

dn

ik

Od

bo

ra S

kup

štin

eS

FR

Jza

mo

ne

tarn

o-k

red

itnis

iste

m

NJE

MA

CK

EIN

ICIJ

AT

IVE

JUG

OS

LA

VIJ

A

0S

UD

AI

0G

0R

ČE

NJ

E0

P0

ZIC

IJA

NA

S

CE

NI

Bo

rci

u sv

ojim

pis

mim

a u

pu

ćen

im S

a-

vezn

om

od

bo

ru S

UB

NO

R-a

kaž

u da

ne

mog

u da

pri

hva

te d

a se

iz

jedn

ačav

aju

žrtv

e fa

šizm

a sa

zlo

čin

cim

a ko

ji su

vo

dili

za

voje

vačk

e ra

tove

i u

čin

ili te

ška

nedj

ela

vačk

e ra

tove

i u

čin

ili t

eška

ne

dje

la u

to

ku d

rug

og

sv

jets

kog

rat

a. O

ni s

u u

pis

mim

a iz

raža

vali

nadu

da

će p

osj

eta

gro

blju

u B

itbu

rgu

biti

izo

sta

vlje

na

iz

pro

gra

ma

im

aju

ći u

vid

u p

rote

ste

bo

raca

i bi

vših

lo

gora

ša, n

e sa

mo

u ze

mlja

ma

Evr

ope,

već

i u

SA

D.

Naž

alos

t, to

se

nije

de

silo

. Zb

og

tog

a b

orc

i Ju

go

sla

- vi

je i

dana

s, k

ada

se o

bilj

eža

va D

an p

ob

jed

e n

ad

faši

zmo

m i z

avrš

etk

a d

rug

og

svj

ets

kog

rata

osu

du

- ju

taka

v p

ost

upa

k.U

pis

mim

a b

ora

ca is

tiču

da

će z

aje

dn

o s

a n

aro

di-

m

ain

aro

dn

ost

ima

Ju

go

sla

vije

sve

čano

id

ost

ojn

o

ob

ilje

žiti

taj

da

tum

ne

kao

osv

etu

žrt

ava

rat

a, v

eć

pri

je s

vega

kao

sv

jed

oča

nst

vo

i p

oru

ku n

ovi

m

ge

ne

raci

jam

a d

a se

mra

čna

pro

šlo

st i

be

zum

lje to

g

vrem

ena

nik

ad

a v

iše

ne p

ono

vi.

CE

TV

ER

OD

NE

VN

A

RA

DN

A

NE

DJ

EL

JA

CIJ

EN

E U

GR

02

AV

AJ

U

RA

ZV

0J

OD

BO

R S

KU

PST

INE

SF

RJ

ZA

TR

ŽIŠ

TE

I C

IJE

NE

De

nkt

aš

naja

vio

da ć

e

kip

ars

ki

Tu

rci

od

rža

ti „p

red

sje

dn

ičke

iz

bo

re“

de

veto

g,

a,,

parla

men

tarn

e“ 2

3. j

un

aB

EO

GR

AD

, 8.

maj

a (T

an

jug

) —

Pre

dsj

ed

niš

tvo

S

avez

nog

odb

ora

SU

BN

OR

-a J

ug

osl

avi

je d

ob

ijalo

je

pro

tekl

ih d

ana

svak

od

ne

vne

pro

test

e k

oji

su o

d-

raža

vali

ne

rasp

olo

žen

je

pa

i o

go

rče

nje

zb

og

po

sje

te i

po

lag

an

ja v

ijen

aca

na

gro

blju

u B

itbu

rgu

p

ovo

do

m p

osj

ete

pre

dsj

ed

nik

a S

AD

Reg

ana

SR

N

jem

ačk

oj.

Bo

rci

Jug

osl

avi

je,

kaže

se

u ov

im p

i-

smim

a, n

e m

ogu

da p

rih

vate

da

se i

zje

dnač

ava

ju

žrtv

e fa

šizm

a sa

zlo

čin

cim

a k

oji

su v

od

ili

zavo

je-

stop

u in

flaci

je. M

edut

im, d

a bi

smo

os-

tali

u ok

virim

a pr

edvi

đeni

m R

ezol

u-

cijo

m, d

o po

četk

a m

ajac

ijene

su m

ogle

da

por

astu

naj

više

18

do 2

0 pr

ocen

ata,

a

one

su p

oveć

ane

znat

no v

ise,

reka

o je

Ta

sić.

Del

egat

i su

sm

atra

li da

izv

ješt

aj o

kr

etan

juci

jen

a.k

ojije

dos

tavi

oS

IV.n

e d

aje

ništ

a no

vo, o

sim

nov

ih, n

ažal

ost

veći

h, s

topa

cije

na. S

vi s

tavo

vi i

ocje

ne

koje

se

nala

ze u

ovo

m p

apiru

pro

viač

e se

kro

z sl

ične

dok

umen

te v

eć g

odin

a-

ma,

re

kla

jeO

lga

Mili

čić-

Ars

lana

gić.

M

ora

li bi

smo

u sa

dašn

joj

po

litič

koj

i ek

onom

skoj

situ

aciji

gov

oriti

dru

gim

je

ziko

m.

U p

rvom

trom

jese

cju

rast

cij

ena

bio

je, p

rem

a st

atis

tičk

impo

- da

cim

a, n

ešto

man

ji od

22

odst

o, a

li je

infl

acij

a iz

nosi

la o

ko 7

5 pr

ocen

ata

NIK

OZ

IJA

, 8.

m

aja

—

Kip

ars

ki

Tu

rci

održ

aće

„pre

dsj

ed

nic

^ b

ore

" 9. a

„p

arl

am

en

tarn

e" 2

3. j u

na.

To

je d

a-

nas

sao

pšt

en

uu

lurs

kom

sekt

oru

Nik

ozi

jeu

zna

po

me

nu

da

ce

se i

zbo

ri o

drža

ti u

skla

du s

a u

pra

vo u

svo

jen

im

„Ust

avom

T

urs

ke R

epub

like

Sje

vern

i K

ipa

r“.

Cje

loku

pn

a D

enkt

ašov

a o

po

zici

ja r

ezu

ltate

re

fere

nd

um

ao

u

sva

jan

ju

„ust

ava"

ocj

en

juje

kao

tež

ak

po

raz

Den

ktaš

ove

p

olit

ike

i is

tiče

da je

man

je o

d 5

0 o

dst

o k

ipa

rski

h T

ura

ka p

ri-

hva

tilo

nov

i „us

tav"

. Lid

er R

ep

ub

lika

nsk

e tu

rske

pa

rtije

kip

ar-

sk

ih T

ura

ka O

zgu

r ne

ga

tivn

o je

oci

jen

io n

ovi

„u

sta

v" a

vod

a P

art

ije d

rušt

veno

g o

slo

bo

de

nja

Bo

zgu

rt je

na

gla

sio

da

su k

i-

pa

rski

Tu

rci,

u st

vari,

na

refe

ren

du

mu

re

kli

,,ne

“ D

enkt

ašu.

Lis

t ki

par

skih

Tu

raka

„O

rta

m"

izn

osi

ocj

en

u d

a su

gla

- sa

nje

m p

rotiv

„us

tava

" n

eiz

laže

nje

m n

ab

ira

lišta

kip

ars

ki T

ur-

ci

po

kaza

li d

am

og

ud

ase

sup

rots

tave

otv

ore

nim

ipri

kriv

en

im

pri

tisci

ma

i da

nije

bilo

gla

sova

do

selje

nik

a iz

Tu

rske

- D

enk

- ta

šov

refe

rend

um b

i bio

pra

vi f

ijask

o.

Ka

ko s

esaz

naje

, u to

ku s

u ko

nta

kti r

azn

ih o

po

zici

on

ih p

art

i-

ja d

a se

pro

na

đe

zaje

dn

ički

ka

nd

ida

t ko

ji bi

se

Rau

f u D

enkt

ašu

sup

rots

tavi

o n

a p

red

sje

dn

ički

m i

zbo

rim

a.

Na

jče

šće

se

kao

zaje

dn

ički

kan

did

at p

om

inje

lid

er

Re

pu

blik

an

ske

pa

rtije

Oz-

g

ure

. M

eđu

posm

atra

čim

a se

ne

sum

nja

da

će D

enk

taš

do

biti

iz

bo

re,

ali

se n

agla

šava

da

se n

ada

prvi

pu

t o

po

zici

ja ja

vno

i g

lasn

o p

oja

vlju

je n

a p

olit

ičko

j sce

ni

kip

ars

kih

Tu

raka

.

BO

N,

8. m

aja

- Č

etv

oro

dn

evn

a

rad

na n

ed

jelja

već

je n

a vi

du

izja

vio

je d

anas

Oto

La

mb

sdo

rf,

biv

šib

on

- sk

i m

inis

tar

priv

red

e i

jeda

n od

naj

- is

takn

utij

ih e

kon

om

skih

str

učn

ja-

kaL

ibe

raln

est

ran

ke-j

avl

ja T

anj

ug.

BE

OG

RA

D,

8.

maj

a —

Kre

tanj

e ci

jena

u p

rva

četir

i m

jese

ca v

eom

a su

ne

povo

ljna

i na

jozb

iljni

je u

grož

avaj

u os

tvar

enje

ci

ljeva

iz

R

ezol

ucije

. T

rom

jese

čni

rast

cije

na b

io j

e ne

što

man

ji od

22

pro

cent

a, a

int

laci

ja j

e iz

nosi

la o

ko 7

5 pr

ocen

ata.

Ovi

pod

aci

izni

jeti

su n

a da

našn

joj s

jedn

ici O

dbo-

ra

Vije

ća r

epub

lika

i pok

rajin

a S

kup-

štin

eMug

osla

vije

za

trži

šte

i cije

ne -

ja-

vlja

Tan

jug.

Pre

ma

riječ

ima

član

a S

avez

nog

izvr

šnog

vije

ća

Dim

itrija

Tas

ića,

u

ap

rilu

je s

tanj

e uo

bla

stic

ijena

jošg

ore

nego

u p

rvom

tro

mje

sečj

u. K

ada

se

uzm

e u

obzi

r da

su

u pr

voj

polo

vini

pr

ošle

god

ine

cije

ne b

ile z

amrz

nute

. ja

sno

je d

a sa

da m

oram

o im

ati v

elik

u

PO

LIT

IČK

I K

lC„А

ко

se

želi

i is

korij

en

jiva

nje

n

eza

pos

leno

sti,

ne

op

ho

dn

o

je

fleks

ibiln

ije

rad

no

vrije

me

, i

na-

ravn

o,

da

lje

skra

ćiva

nje

ra

dno

g vr

emen

a, k

oje

će

na k

raju

vo

diti

če

tvo

rod

ne

vno

j ra

dn

oj

ne

dje

lji",

re

kao

je

La

msd

orf

u

jed

no

m

iterv

juu

.

SR

NJE

MA

ČK

A

ju d

a s

e d

ekl

ari

šu k

ao p

ob

jed

- n

ice

“. O

n je

po

dvu

kao

da

je

}o

.„

isto

rijs

ki u

pra

vo b

ezum

no,

je

r u

isto

čno

m j

e b

ilo b

ar

on

olik

o n

a-

cist

a

kolik

o i

u za

pa

dn

om

dije

lu

Nje

ma

čke

". O

n je

po

seb

no

kao

„b

ola

n p

oku

šaj"

nav

eo ž

elju

Bo-

na

da

se „

pro

kriju

mča

ri"

u p

ro-

slav

u g

od

išn

jice

sa

vezn

ičko

g

iskr

ea

van

ja u

No

rma

nd

iji.

„Sve

to

je

stv

arn

o u

mo

bo

lno

. O

vdje

se

sta

lno

go

vori

o

tom

e

kako

nem

a ko

lekt

ivn

e k

rivi

ce,

a p

ri t

om

se

zab

ora

vlja

da

nem

a ni

ko

lekt

ivn

og

op

rost

a",

za

klju

čio

je

Bel

.

No

be

lova

cHa

jnri

hB

el i

stič

ed

a s

ep

rem

alo

po

šte

od

aje

žr

tvam

a iz

Ist

očn

e E

vrop

e, m

ada

su ti

na

rod

i da

li, k

ako

je

reka

o,

svoj

d

op

rin

os

nje

ma

čko

m

i za

- p

ad

no

evr

op

sko

m o

sio

bo

de

nju

UM

R0

J0

V0

RA

IČE

VIČ

od

vija

lo s

e n

ajv

eći

m

dije

lom

u

dva

tem

ats

ka k

rug

a-S

KJ

i nje

go

- va

ulo

ga

kao

ava

ng

ard

eip

rob

le-

mat

ika

naci

je.

Iz t

e d

vije

ob

last

i na

pis

ao

je n

eko

liko

kn

jiga

i v

eći

bro

j b

rošu

ra,

stu

dija

i

dru

gih

te

ksto

va.

Sm

rt je

Jov

an

a R

aič

evi

ća z

ade-

si

la t

oko

m s

ino

ćnje

ras

pra

ve z

a „o

kru

glim

sto

lom

" u

Na

rod

no

j bi-

b

liote

ci

Srb

ije

o n

aci

on

aln

im

od

no

sim

a

u sa

vre

men

om

jug

osl

ove

nsk

om

d

rušt

vu

- iz

- m

edu

drža

ve i

sa

mo

up

ravl

jan

ja.

BE

OG

RA

D, 8

. maj

a (T

an

jug

) —

U

Be

og

rad

u

je

sin

oć

izne

nada

p

rem

inu

o i

sta

knu

ti no

vin

ar,

pu-

b

licis

ta

i te

ore

tiča

r Jo

van

Ra

iče

vić

.Jo

van

Ra

iče

vić

je r

oden

192

7.

go

din

e u

To

plic

i na

ju

gu

Srb

ije.

Od

rane

mla

do

sti

bio

je u

klju

čen

u

revo

luci

on

arn

i p

okr

et

i na

- ro

dn

oo

slO

bo

dila

čku

bo

rbu

. N

aj-

veći

d

io

svog

ra

dn

og

vi

jeka

R

aič

evi

ć je

pro

veo

u r

ed

akc

ijam

a

„Bo

rbe

", „

Ko

mu

nis

ta"

i „S

oci

jali-

zm

a".

Stv

ara

lašt

vo J

ova

na

Rai

čevi

ća

OD

BO

R S

KU

PŠ

TIN

E S

FR

J Z

A N

AR

OD

NU

OD

BR

AN

UO

va L

am

bsd

orf

ova

izja

va o

du

da

- ra

od

zva

nič

ne

po

litik

e v

lade

, pa

i od

nje

go

vih

ra

niji

h iz

java

u v

rije

me

do

k je

bio

min

ista

r, a

po

kla

pa

sesa

za

htje

vim

a

sin

dik

ata

za

35-s

atnu

ra

dnu

ne

dje

lju.M

og

uće

jed

ap

rois

- tič

e i

iz i

zbo

rnih

po

tre

ba

lib

era

la u

S

jeve

rno

j Ra

jni-

Va

stfa

liji,

u ko

jojs

e

un

ed

jelju

bir

an

ovi

po

kra

jinsk

i par

- la

men

t, a

u ko

joj

rad

niš

tvo

rus

ke

ob

last

i im

a ve

liki

utic

aj

na i

zbor

ne

isho

de.

DO

GO

DIL

O S

E U

DA

LM

AC

IJI

BO

N,

8, m

aja

— P

o m

išlje

nju

d

ob

itnik

a N

ob

elo

ve n

agr

ade

za

knjiž

evn

ost

Ha

jnri

ha

Bel

a, n

ači

n

na k

oji

se b

on

ska

vla

da

su

oča

vas

na

cist

ičko

m

pro

šlo

šću

je

„p

rete

žno

bo

lan

" a

„pre

dst

ave

s

am

eri

čkim

p

red

sje

dn

ikom

R

e-

ga

no

m"

su b

ile „

po

litič

ki k

ič".

Bel

je

ist

aka

o da

se

po

vod

om

4

0-g

od

išn

jice

o

kon

čan

ja

rata

o

vdje

„p

rem

alo

po

šte

od

aje

žrtv

a-

ma

isto

čno

evr

op

skih

na

rod

a",

mad

a su

ti

na

rod

i „d

ali

svoj

do

- p

rin

os

nje

ma

čko

m

i za

- p

ad

no

evr

op

sko

m o

sio

bo

de

nju

".B

el

je

krtt

iko

vao

„o

bje

n

je-

mač

ke d

ržav

e za

to š

to p

oku

šava

-

0P

ŠT

INE

BE

Z

PR

ED

SJ

ED

NIK

AZ

IVL

JE U

Z G

RA

NIC

ED

AN

JU

GO

SLA

VIJ

E N

A S

VJE

TSK

OJ

IZL

O

ŽB

I „E

XP

O 8

5“B

EO

GR

AD

, 8. m

aja

(Tan

jug)

—N

e m

ožem

o m

irno

posm

atra

ti ka

ko n

am

se p

ojed

ina

pogr

anič

na s

ela

praz

ne.

kako

ras

te t

alas

mig

raci

je iz

pog

rani

- čn

ih p

odru

čja.

Mor

amo

tačn

o ut

vrd

iti

uzro

ke i

selja

vanj

a i

pron

aći

najb

olja

rje

šenj

a da

bi

stan

ovni

štvo

koj

e ži

vi

pore

d gr

anic

e os

talo

u s

vojim

dom

ovi-

ma

i na

svoj

im p

oljim

a, re

čeno

je d

anas

na

sje

dnic

i O

dbor

a S

avez

nog

vije

ća

Sku

pštin

e Ju

gosl

avije

za n

arod

nu o

db-

ranu

. P

od p

reds

jedn

ištv

om J

ogan

a Sa

- vi

na, d

eleg

ati

su r

aspr

avlja

li o

stan

ju i

prob

lem

ima

prig

rani

čnog

podr

učja

sa

stan

oviš

ta

opšt

enar

odne

odb

rane

i

ukaz

ali n

a ni

z sp

ecifi

čnos

ti ži

vota

i ra

- da

u t

im r

egio

nim

a.S

kupš

tina

Jugo

slav

ije i

nače

pok

la-

nja

velik

u pa

žnju

pog

rani

čnom

pod

ru-

čju,

što

je i

razu

mlji

vo, k

ada

seim

a u

vi-

du p

oseb

an z

nača

j to

g po

druč

ja

za

opšt

enar

odnu

odb

ranu

. U

pita

nju

su

regi

oni s

aspe

cifič

nim

pro

blem

ima

raz-

vi

tka

zav

isno

od

odno

sa n

aše

zem

lje sa

su

sjed

nim

ze

mlja

ma.

Im

a ne

mal

o pr

imje

ra g

djep

ogra

ničn

a po

druč

ja n

a-

pred

uju,

gdj

e je

pri

vred

ni r

azvo

j sa

- sv

im z

adov

olja

vaju

ći,

ali

više

je o

nih

gdje

se

stag

nira

ili

naza

duje

. U ta

kvim

us

lovi

ma

i st

anov

ništ

vo

traž

i sv

oju

šans

u u

drug

im d

ijelo

vim

a ze

mlje

.D

eleg

ati

su

dana

s na

glas

ili d

a je

b

itno

obe

zbije

diti

zaar

žava

nje

stan

ov-

ništ

va

u po

gran

ični

m p

odru

čjim

a i

obez

bije

diti

njih

ovo

puno

an

gažo

- va

nje

u pr

ivre

dnom

ži

votu

i

odb-

ra

mbe

nim

prip

rem

ama

druš

tva.

Ugl

avno

m z

bog

man

jkav

osti

u p

oslo

vnic

ima

i zbo

g to

ga št

o je

pre

dlag

an p

o jed

an k

andi

dat,

u še

st o

pšti

na n

isu

u „p

rvoj

run-

di

“ iz

abra

ni p

reds

jedn

ici s

kupš

tina

Cje

lovito

pre

dst

avlja

nje

SU

DA

R U

TA

JVA

NS

KO

M M

OR

EU

ZU

ČE

ST

ITK

E Č

EH

OS

LO

VA

ČK

OJ

— P

red

sje

dn

ik P

reds

jedn

iStv

a C

K

SK

J A

li S

ukr

ija u

pu

tio je

u im

e P

red

sje

dn

ištv

a C

K S

KJ

i u s

voje

ime

ge

ne

raln

om

sek

reta

ru C

K K

P C

ehos

lova

čke

i p

red

sje

dn

iku

ČS

SR

G

ust

avu

Hu

saku

če

stitk

u p

ovo

do

m 4

0-g

od

isn

jice

osl

ob

od

en

ja i

na-

cio

na

lno

g p

razn

ika

ČS

SR

sa s

rda

čnim

če

stitk

am

a i n

ajb

olji

m ž

elja

ma

za u

spje

šan

razv

oj Č

SS

R i

pro

spe

rite

t p

rija

teljs

kih

na

rod

a Č

eh

osl

o-

vačk

e. U

tele

gra

fnu

se, t

ako

đe

, izr

ažav

a za

do

voljs

tvo

zbo

g u

spje

šno

g

razv

oja

od

no

sai s

ara

dn

jeiz

me

đu S

KJ

i KP

Cin

aše

dvi

jeze

mlje

.ka

oi

uvj

ere

nje

da

će

se

on

i i d

alje

ra

zvija

ti u

inte

resu

na

rod

a S

FR

J i Č

SS

R,

ravn

op

ravn

e m

ed

un

aro

dn

e s

ara

dnje

, m

ira

i d

rušt

ven

og

pro

gre

sa.

Pre

dsj

ed

nik

P

red

sje

dn

iStv

a S

FR

J V

ese

lin Đ

ura

no

vić

je,

u im

e P

red

sjed

niS

tva

SF

RJ,

up

utio

pre

dsj

ed

nik

u Č

eh

osl

ova

čke

So

cija

lis-

tičke

Re

pu

blik

e G

usta

vu H

usa

ku te

leg

ram

sa

srd

ačn

im č

est

itka

ma

i n

ajb

olji

m

želja

ma

za

p

rosp

eri

tet

i d

alje

u

spje

he

p

rija

teljs

kog

če

ho

slo

vačk

og

na

rod

a

u so

cija

listič

koj i

zgra

dn

ji ze

mlje

. U

tele

gra

- m

u se

, p

ore

d o

sta

log

, is

tiče

zna

čaj

koji

Jug

osl

avi

ja p

rid

aje

da

ljem

u

na

pre

đe

nju

tra

dic

ion

aln

o p

rija

teljs

kih

od

no

sa i

sve

stra

ne

ob

ost

- ra

no

ko

risn

e s

ara

dn

je d

viju

zem

alja

.

LA

ZA

R Đ

OĐ

IĆ P

RE

DLO

ŽE

N Z

A N

OV

OG

PR

ED

SJE

DN

IKA

VIJ

-E

ĆA

SS

J -

Pre

dsj

ed

niS

tvo

Vije

ća S

SJ

utv

rdilo

je p

rije

dlo

g d

a ka

nd

i-

da

t za

pre

dsj

ed

nik

a V

ijeća

SS

J za

na

red

ni

jed

no

go

diš

nji

man

dat

bu

de

La

zar Đ

ođ

ić, č

lan

Pre

dsje

dniS

tva

Vije

ća S

SJ.

No

vog

pre

dsj

ed

- n

ika

iza

bra

će V

ijeće

SS

J na

sje

dn

ici 2

2. m

aja.

ČK

RE

BIĆ

P

RE

DS

JED

NIK

PR

ED

SJE

DN

IST

VA

S

R S

RB

IJE

—

Duš

an Č

kre

bić

će

i slje

de

će g

od

ine

ob

avl

jati

du

žno

st p

red

sje

dn

ika

P

reds

jedn

iStv

a S

R S

rbije

, a

Bra

nko

Pe

šićd

užn

ost

po

tpre

dsj

ed

nik

a

Pre

dsje

dniS

tva.

Na

ove

fun

kcije

iza

bra

ni s

u je

dn

og

lasn

o n

a sj

ed

nic

i P

reds

jedn

iStv

a R

ep

ub

like

.

SP

LIT

, 8.

maj

a —

Ovi

h da

na u

D

alm

aciji

čak

u š

est o

pštin

a ni

su b

ili

izab

rani

pre

dsje

dnic

i sku

pštin

a, š

to

je p

okre

nulo

pita

nje

kolik

o s

u op

- št

insk

i st

atut

i i

posl

ovni

ci o

rad

u sk

upšt

insk

ih

vije

ća

u sk

ladu

s

dem

okra

tsko

m p

raks

om i

opći

m te

- žn

jam

a da

se

u o

kvir

u de

mok

ratiz

a-

cije

po

litič

kog

živo

ta i p

rilik

om

izbo

- ra

prv

og č

ovje

ka o

pštin

e st

varn

o gl

a-

sa, a

ne

kao

što

je to

dos

ad b

iosi

učaj

, sa

mo

bira

jed

an j

edin

i pr

edlo

ženi

ka

ndid

at.

Nek

e op

štin

e su

pr

ođuž

ile

za

kra

tko

m

anda

t do

sada

šnje

m

pred

sjed

niku

, a

neke

su

u dr

ugom

po

kuša

ju

ipak

do

bile

no

vog

pred

sjed

nika

.U

spl

itsko

j op

ćini

je o

dluč

eno

da

se d

opun

e m

anjk

avos

ti po

slov

nika

, te

da

se o

n do

vede

vis

e u

skla

d sa

za

htje

vim

a vr

emen

a i b

aze,

koj

a tr

aži

veću

de

mok

ratič

nost

u

glas

anju

, po

što

je d

emok

ratiz

acija

pre

dlag

a-

r.j-

tiad

ida

ta

proš

iren

im l

ista

ma

većd

obila

pra

vogr

adan

siva

.U

Spl

itusu

seod

luči

lizas

iste

m e

li-

min

acije

, pa

će

tako

kad

u p

rvom

krug

u ni

jeda

n od

dva

pr

edlo

žena

ka

ndid

ata

ne d

obije

pot

rebn

u kv

ali-

ficira

nu v

ećin

u de

lega

ta,

u dr

ugom

kr

ugu

glas

anje

će

biti

oba

vlje

no z

a on

og k

andi

data

ko

ji do

bije

već

i bro

j gl

asov

a. U

kolik

o b

ude

pred

lože

no

više

od

dva

kand

idat

a, a

nije

dan

ne

dobi

je p

otre

bnu

veći

nu g

laso

va,

u dr

ugom

kru

gu s

e gl

asa

za d

va k

andi

- da

ta s

naj

veći

m b

roje

m g

laso

va,a

ak

o ni

ta

da

ne

bude

pos

tignu

ta

potr

ebna

već

ina,

pon

avlja

se

post

u-

pak

kao

da s

u bi

la p

redl

ožen

a dv

a ka

ndid

ata.

Na

tem

elju

tak

vog

nači

na g

lasa

- nj

a S

plit

će n

a za

jedn

ičko

j sj

edni

ci

svih

vije

ća

Opć

insk

e sk

upšt

ine

21.

ovog

mje

seca

do

biti

prv

og g

rada

ni-

na o

pštin

e. I

dru

ge o

pštin

e ko

je u

m

eđuv

rem

enu

još

nisu

pon

ovile

pos

- tu

pak,

don

ijeće

vla

stita

rje

šenj

a za

iz

bor

pred

sjed

nika

sku

pštin

e, k

oja

će u

sva

kom

slu

čaju

, pou

čena

neg

a-

tivn

im is

kust

vom

iz d

osad

ašnj

ih g

la-

mm

fr,

fc&

i to

rak

dal

je u

dem

okra

- tiz

aciji

izb

orne

pra

kse

u na

šem

ko-

m

unal

nom

sis

tem

u.

KIN

A-T

AJ

VA

N:

IZV

JE

ST

AN

0S

MIJ

EH

Na

oko

350

kvad

ratn

ih m

etar

a iz

ložb

enog

pro

sto-

ra

viz

ueln

im m

etod

ama

prik

azan

i sav

rem

eni a

spek

ti

živo

ta u

našo

j ze

mlji

Ta

jva

nci

do

šii u

Kin

u i

teža

k in

cid

en

t pre

vazi

den

jva

nsk

om

m

ore

uzu

za

čela

i

seka

luci

Hsj

amen

, u

kin

esk

ojp

ro-

„rib

ars

ka

dip

lom

tija

"?

ako

jest

e,

vin

ciji

Fud

ien.

kaka

v bi

nj

en

do

me

t m

og

ao

d

a

Dok

se

bro

dp

rim

ica

o, l

jud

i su

na

bude

? o

bal

i g

ovo

rili

- „T

ajv

an

ci d

olaz

e".

Val

ja

reći

da

je

rije

č o

udes

u.

Do

šli s

u i u

čest

vova

lisu

na

sah

ran

iT

rgo

vačk

i b

rod

s j

ug

a T

ajva

na,

u p

og

inu

lih,

zap

alil

i su

sve

žnje

ta-

mor

eu

zu k

oji

ga d

ijeli

od k

ine

sko

g

mja

na,

po

klo

nili

se

po

rod

ica

ma

.ko

pn

a, u

da

rio

je u

po

veći

kin

esk

i ri-

P

rem

a n

jima

su,

izvj

est

ili s

u ki

ne

ski

ba

rski

bro

d n

a ko

me

je b

io 2

1 čl

an

re

po

rte

ri,

svi

bili

pa

žljiv

i. O

sta

li su

posa

de.

Po

top

io g

a je

. P

og

inu

lo je

de

seta

k d

an

a č

eka

juć

i ras

plet

. de

vet

ljud

i, os

tali

su s

pase

ni.

Pre

ma

dosa

daš

nje

m r

edu

stva

ri

Pre

go

vara

lo s

e n

eko

liko

da

na i

u o

dn

osi

ma

Taj

vana

pre

ma

Kin

i sve

do

Slo

do

sp

ora

zum

a u

sve

mu

Sto

jebi

se

na t

om

e i

zavr

šilo

. T

rgo

vačk

i od

ne

kog

zna

čaja

. N

iko

nik

og

an

ijeb

rod

na

stav

io b

i plo

vid

bu

ka

svo

joj

op

tuži

o.

Na

pro

tiv,

pre

go

vara

či s

ulu

ct n

a ju

gu o

strv

a. S

ada

je, m

edu-

se

sag

lasi

li da

su

obj

e st

rane

jec

S-ti

m, s

ve is

pal

o d

rukč

ije.

nako

od

go

vorn

e,

jer n

isu

po

stu

pile

Za

okr

ets

eo

dig

rao

zap

ravo

on

og

ta

ko k

ako

im

na

lažu

pra

vila

plo

-tr

en

utk

a,

kada

je s

pu

čin

e u

me

du

- vi

db

e

u m

ed

un

aro

dn

im

voda

ma.

na

rod

nim

vo

dam

a ta

jva

nsk

i b

rod

O

čig

led

no

je

da

se

kr

iva

c n

ijep

rom

ijen

io k

urs

plo

vid

be

i us

mje

rio

tr

aži

o, v

eć iz

laz

koji

bio

lakS

ao

po

zi-

PE

KIN

G, 8

. ma

ja-K

ine

zi i

Am

eri

- ka

nci

su

po

četk

om

sed

amd

eset

ih

go

din

a

prv

o

„od

igra

li"

„ne

kolik

o

pin

g-p

og

pa

rtija

, a

on

da

se

iz t

e st

on

ote

nis

ke

dip

lom

atij

e

brzo

do

Slo

do

pu

no

g p

om

ire

nja

da

na-

izg

led

ne

po

mir

ljiva

pro

tivn

ika

.K

raje

m m

arta

u j

užn

oko

rejs

kim

vo

dam

a za

čelo

se

nešt

o št

o je

liči

lo

na

„dip

lom

atij

u

torp

ed

nja

ca".

K

ine

ski

torp

ed

ni

čam

ac

naša

o se

na

te

rito

riji

Južn

e K

ore

je s

ko

jom

K

ina

ne

ma

dir

ekt

nih

ve

za,

ali

za

po

vra

takt

og

bro

da

ilju

di

na

nje

mu,

d

vije

str

an

e s

u se

naš

le z

aza

jed

ni-

čk

im s

tolo

m,

otv

ara

jući

nek

u vr

stu

dip

lom

ats

kog

, zv

an

ičn

og

ka

nala

. Is

ho

d j

e b

io d

a se

sve

do

bro

zav

- rs

ilo,

zbo

g č

ega

je i

otp

lovi

java

nje

na

pra

vcu

Kin

a-J

užn

a K

ore

ja p

os-

talo

vid

ljivi

je.

Da

li se

slu

čaje

m k

oji

se o

dig

rao

kr

aje

m

pro

šlo

g

mje

seca

u

Ta

-

ciju

i je

dn

oj i

dru

go

j str

an

i. N

ađen

je

u fo

rmu

li „j

ed

na

ke o

dg

ovo

rno

sti"

.P

otp

isa

li su

sp

ora

zum

o n

akna

di

Ste

te i

zaje

dn

o r

ekl

i da

je r

azum

an i

pra

viča

nid

a s

utim

eza

do

volje

ni.A

o

nd

a s

u se

Ta

jva

nci

vra

tili

na s

voj

bro

d. Z

em

ljac

i su

im m

aha

li ka

da s

u p

od

igli

sid

ra i

otp

lovi

li.S

utr

ad

an

, ja

vno

sti

Kin

e p

rene

- se

no

je k

ako

se

to s

ve d

eSav

alo

u lu

- ci

H

sjam

en.

Sva

ko j

e m

og

ao

za

- kl

juči

ti d

a s

u se

dvi

je s

tra

ne, u

ovo

j n

esr

eći,

ipa

k o

smije

hn

ule

je

dn

a

dru

go

j. A

li d

a b

i u

tisa

k o

tom

e b

io

još

čvrš

ći, z

akl

juče

no

je d

a s

u a

kte

ri

našl

i rje

Sen

je u

du

hu

„b

rats

kog

pri

- ja

teljs

tva

" izm

eđ

u n

aro

da

dvi

je p

ro-

vin

cije

Fuđ

ena

i T

ajva

na.

Ve

iiko

od

ma

log

a p

očn

e.

Ost

aje

d

a se

vid

i ka

ko ć

e s

e to

deS

avat

i na

pra

vcu

Kin

a -

Taj

van.

Bo

žid

arĐ

UR

ICA

TO

KIO

, 8. m

aja

(Tan

jug)

— S

vjet

ska

izlo

žba

„Exp

o 85

“ u j

a-

pans

kom

gra

du n

auke

Tsu

kubi

kra

j To

kija

dan

as je

bila

u z

naku

Ju

gosl

avije

. P

rosl

ava

dana

naS

e ze

mlje

poč

ela

je r

ano

izju

tra

dola

skom

del

egac

ije S

avez

nog

izvr

šnog

vije

ća k

oju

pred

vodi

po

tpre

dsje

dnik

driM

ijatŠ

ukov

ićus

jedi

štej

apan

skog

udr

užen

ja

za s

vjet

sku

izlo

žbu.

Tu

je ju

gosl

oven

sku

dele

gaci

ju i

pred

stav

- ni

ke ju

gosl

oven

ske

priv

rede

, m

edu

kojim

a je

bio

i pr

edsj

edni

k T

uris

tičko

g sa

veza

Jug

osla

vije

Imer

Pul

ja,d

oček

ao ip

ozdr

avio

ge

nera

lni k

omes

ar s

vjet

ske

izlo

žbe

amba

sado

r K

atsu

iči I

kava

.G

lavn

a sv

ečan

ost o

drža

na je

na

„Exp

o pl

aži “

. Izr

ažav

ajuć

i za-

hv

alno

st j

apan

ske

vlad

e Ju

gosl

aviji

za

učeš

će n

a sv

jets

koj i

zlo-

žb

i, am

basa

dor I

kava

je u

poz

drav

nom

gov

oru

nagl

asio

da

dvije

ze

mlje

imaj

u ve

oma

dobr

e od

nose

.U

ok

o 35

0 l-T

,adr

atni

h m

etar

a iz

ložb

enog

pr

osto

ra

jugo

slov

ensk

;-

na s

vjet

skoj

šzk

sžbi

pri

tazu

je s

avre

me-

nim

viz

ueln

im m

etod

ama

razn

e as

pekt

e ži

vota

u n

ašoj

zem

lji

uklju

čuju

ći i

priro

dne

Ijepo

te i

turis

tićke

atr

akci

je.

Izlo

ženi

su

i ra

zni u

mje

tnič

ki p

redm

eti i

z bo

gate

kul

turn

e ba

štin

e Ju

gosl

a-

vije

, kao

i na

jvaž

niji

proi

zvod

i naš

e pr

ivre

de m

eđu

kojim

asu

ne-

ki v

eć iz

azva

li pa

žnju

na

japa

nsko

m tr

žišt

u.

GLA

S, č

etvr

tak,

9.

maj

198

5.G

LAS

, čet

vrta

k, 9

. maj

198

5,ST

RA

NA

1110

. STR

AN

A

1 kroz banjaluku

Р Т Т S A O B R A T 'A I

Л............... *-* V ....V. . ............ ................. -.*.'Л*Л-Л*Л*Л-Л.Л-.-......>..................... ..

х OS „BO RIK" OD J UCE DOBILA N A ZIV PO KNJIŽEV- S: g NIKU BRANKU ĆOPIĆU £

I NOVO IME SKOLI jл Osnovna škola „Borik". jednaod najmlad ih u gradu. prom ijenila je ij: л |iiče naziv u ..Branko Copić" Svećanost koja je pr iiedena povodom X Dana škole u divno uredenom piedvorju zaslužila je sve pohvale x X Održan je susret banjalućkih književnika i ućenika na kojem su X j:| književnici govorili svoje pjesme i prozne radove a članovi literarne X v. sekcije pokazali znanje o svom omiljenom piscu. Xv : Ućemci su ukrasili dvotanu svojim na|bol|im likovnim radovimana X X kojima su osnovni motivi iz djela Branka Ćopića X

x r j .

SA DOCEKA STAFETE MLADOSTI

Začetakprijateljstva

RADNO VRIJEME# Od 1. juna ove godine pošte na Starčevici i

H isetima će raditi svakog dana osim nedjelje od 7 do 20 sati # G lavna Pošta će od 1 juna raditi i nedjeljom i državn im praznicima i to u vremenu od 9 do 12 sati

Od 1 junaovegodinenekepošte u gradu radice znatno duže nego do sada R iječjeoprom jeniradnog

0 KUD „Sloga" iz ivanjske i hor OŠ „Zmaj J. Jovanović“ uveličali svećano st u Vazduhoplovnom zavodu „Kosmos" 0 Gosti iz Ivanjske dobili prigodan poklon

P on osn i su rad n i Iju d i Va z- d u h o p lo v n o g zavoda „K o sm o s" š to su im a li p r ilik u da ug os te i d o ča ka ju rad no I sve ća n o o vo g o d išn ju T ito vu Stafetu m la d o sti la ko se u k ru g u Z avod a zad- rža la sam o jedan m in iit i se d a m n aest seku n d i, p rireden jo j je s rd a č a n doček Posebnu draž sveča no sti d a li su am a te ri iz K u ltu rn o -u m je tn ič k o g d ru - štva „S lo g a " iz Ivan jske i ho r O snovne š k o le „Zm a j Jovan J o v a n o v ić " ko ji su ućes tvo va li u p ro g ra m u D o lazak g o s ti- ju iz Ivan jske is k o r iš te n je za m e d u s o b n o upoznavan je i razv ijan je o b o s tra n e saradnje.

— Cestitamo vam na izvrsnom prog- ramu koji ste ovom prilikom pripremiii i

že lja nam |e d a razv ijem o i u b ud uće još b liž u sa ra d n ju je r o s n o ve za ta kvo p rija te ljs tvo p o s to je - re kao je Vel im ir LA T K O V IC , d ire k to r V Z ..K osm o s" pre - da juć i g o s tim a p rig o d a n p o k lo n ko ji s im b o lić n o ocrta va p o d ru č je d je lo va - nja Z avoda

O d a ju ć i p r iz n a n je d o m a ć in u , lli ja Idžan, p re d s je d n ik K U D -a „S lo g a " je re ka o :

N a s tu p a li sm o na m n o g im m je s tima i ra d n im o rg a n iza c ija m a , a li nač in na ko ji sm o o vd je p rim lje n i n ikada nećem o zab o ra v iti Z a h v a lju je m o s e n a p o k lo n u i p r id ru ž u je m o se že ljam a za o b o s tra n u sara dn ju

N akon v o jm č k o g d o ru č ka i razg leda- nja p o g o n a Z avoda do m a ć in je is p ra tio g o s te u z d o g o v o r da se š to p rije op e t s re tnu

Isp ra ća ju ć i Stafetu m la d o s ti i S ta fe tu ra d n ih o rg a n iza c i|a . radn i Ijud i Vaz- d u h o p lo vn o g zavoda „K o sm o s" poru č u ju : „T ito ve r ije č i, naše u b je d e n je ".

Ž. R A D U S IN

vremena p rvenstveno u poštama na Starćevici i Hisetima Oneće od 1 juna raditi svakog dana osim

ŠARGOVAC

SKOLA KAO MJESNA

ZAJEDNICAStanovnici Sargovca već deset godma uspjesno

saradnju sa Osnovnom školom ..Karlo Ro|c" M|esna zajodnica ic fo rm irana 1974 godine Tadanisupost- oiali svi uslovi za osnivanie pojedinih drustveno- politićkih organizacija . Tako su ć lanovi Saveza komunista bill ukljućeni u rad partijske organi/aci|e ovdašnie skole Nnkon šest godma formirana je Osnovna organizacija Saveza komumsta Sargovac. čeinu su dosta doprin i|eli i komunisti Osnovne skole . Karlo Ro]c" Skolajeodobrila Mjesnojzajedmc ii ko- rištenje prostoriia. |er ovaj problem na ovom podru- ćju još nije r iješen.

Sva aktivnost Miesnozajednice odvijaseuškol i Održavamo sastankc. a tu je smještena i kancelarija sekretara. Time ješkoladostadoprinije larazvojuna- šeg kraja. Sta bi da nismo naisli 1 1 a tako dobru saradnju. ne bi imali gd|e raditi. rekao |e Oorde Gamber.piedsjednik Skupštine Mjesne zajodnice

U Sargovcu nezaboralvjaju daspoinenui saradnju sa ..Jelšingradovim" TAS-om. a naroćito sa dacima Osnovne skole ..Karlo Ro|c" 1 radnicima ove radne organizacije.

Od mjesnih zajedmca ističu Budžak III sa kojom su zajedno izgradili vodovodnu mrožti. asfaltirali puteve idoveli te le fonsku lim ju ,a takocenastavitiiu narednom periodu

Z Sl|.

nedjelje u vremenu od 7 do 20 sati.Sta će to značiti za stanovnike u

ovimstambenimnaseljimanetreba posebnonigovoriti Dapodsjetimo da se na Hisetima 1 Starčevici do sada radilo svakim danom samo prije podne. kada usluge PTT nije mogla koristiti većina zaposlenih. Promjenom radnog vremena u ovim PTT jedinicama u OOUR-u PTTsaobraćaj u Banjaluci seuzda- ju da će bolje koristiti svoje kapa- citete. 1 da će PTT usluge korisnicima biti mnogo dostupnije.

To svakako nije i jedina novina. Već se promijemlo 1 radno vrijeme Pošte 4 u Ulici Kasima Hadžića Ona je, naime. sve doskoro radila svaki dan od 7 do 20 sati osim subote kadasesastrankama radilo samo prije podne. d ik le do 15 sati Medutim . to jeveć promijenjeno pa sada u ovoi pošti rade i subotom od7 do 20 sati

Korisnici PTT usluga imaju još jednu pogodnost. čini se, izuzetno znaćajnu Naime.u posljednie tri godine m jednu subotu ni|e radila dostavnaslužba Prije nekolikoda- na poštari su počel i i subotom obi- laziti banialučke stanove

Medutim, to ni|e sve Nedavnosu u glavnoj Pošti u Ulici Marsala Tita uvedeni i mjenjacki poslovi. takoda će gradani svoje devize moči za- mijeniti za dinare svakog dana od 7 do 20 sati

Poštari su u svom radu uvidjeli još jednu manjkavost Dogovorili su se da korisnicima PTT usluga omoguće da neke PTT usluge do- biju i nedjeljom i državnim praznicima i to u vremenu od 9 do 12 sati. T im danima se može vršiti predaja preporućenih pošiljki, uplate i isplate štednih uloga i isplate po te- kućim raćunima gradana otvore- nim kod poštanske štedionice i kod poslovnih banaka sa kojima je PTT zaključio ugovor.

Ovim novinama u radu ledmica PTT mreže omogućeno |e da gradani budu mnogo zadovol|ni|i uslugama PTT-a

V D

P IJACNI B A R 0 M ETAR

PO VR Ć E: luk 10. b ije li lu k od 1 0 0 d o 2 0 0 .k ro m p iro d 6 0 do 75. m la d i luk od 60 do 100. pe ršun 100, ro tkva 50. p rasa o d 60 do 100. m rkva 100 šp ina t od 80 do 100, ku - pus 100, zelena salata 150, g ra h od 200 do 240, d in a ra k ilo g ra m .

VO C E: ja b u ke od 50 do 120. suhe š ljive 250. suhe k ru sk e 2 0 0 .lim u n 35 0 .g re p j 266, jezgra oraha 1500 d i- nara k ilo g ra m

JA JA : od 14 do 18 d ina ra ko m a d

M ED . 500 d ina ra k ilo - gram .

M L IJE Ć N I PRO IZ V O D I: s ir od 350 do 400. ka jm ak od 500 do 900 d ina ra k ilo g ra m .

C V IJE C E : k a ra n fili 30. ruže 85. ge rbe r 90 d ina ra s truk.

DEZURNA KAMERA

LIK0VNA GALERIJA UMESNICI

N o vo o tvo re n a m esn ica r h o rik u , c iji je v la sn ik N ihad Iri- sk ić . os im osn ovn e na m ien e p re d s ta v lja i svo jevrsnu liko vn u ga le riju U ovu p ro d a v n ic u ne do laze sam o g ra d a n i / b og ku p o v in e mesa vec i on i ko)i žele da v ide s lika ra N ih a d o vog ko lege - m esara - s lika ra na ivca Kasim a Kape. s k u lp t ure Sm aila Ift ic a i d ru g ih u m je tn ika ć ija se d je la m o g u naci u ovo j m esn ic i. O p le m e n iva n je p ro d a jn o g p ro s to ra n ije nova ideja. ali bi m og la p o s lu ž iti i d ru g im b a n |a lt ic k im za n a tlija m a da k ren u ovim p rim je ro m .

S n im in V GARIC

Bolja onkološka zaštitaU organizaci|i Saveza društva za

borbu pro tiv raka Bosnei Hercego vine i Kanceroloskesekci|(! društva l|ekara SR BiH 1 ban|aluckog Dm- štva za borbu protiv rakaodrzanaje sjedmca na kojoj je razmatrana or- ganizaclja onkološke zaštite uRe- publici Sjednici su prisustvovali

predstavnici društava za borhn protiv raka. medicinskih centara, SIZ-ova zdravstvene zaštite 1 Sa- veza SIZ-ova zdravstvene zaštite Bosne 1 Hercegovme

Z S

AKTIVNOST U NIVERZITETSKOG ESPERANTO-KLUBA

USPJESN0 P0L0ŽENI

ISPITIФ Završen t ro mjesečni kurs esperatno jezika koj i je

pohadalo 38 studenata, a 20 polaznika uspješno pol- ožilo testove

Esporantisti banialučkog Uni- verzitcta ..Duro Pucar Slari" uspjesno su roalizovali još jedan za- datnk ovogodisnjeg plana

T r o in j(!S<!cm kurs esperanto jezika koji |<' pohadalo 38 studenata zavr‘.i!n jr.* krajern aprila pola<|anjr;m /avrsnog testa DvadnsfMoro polaznika. koliko ih je prisustvovalo prvom testira- nju, uspiosrio su obavili svoj za- dalak 1 postali espeantisti Modu- tim. |)rava aktivnost Umvc- r/itr;tskog esperanto - kluba (UEK) tek predstoji

Nijposredno poslije XI prvo- majskih susreta epserantista

Jugoslavije koji su ovegodine or- ganizovani u Bihaću pocmje medunarodna esperanto sezona

Ovoga Ijeta esperantisti Unive- rziteta nalaziće se u Poljskoj, Francuskoj, Bugarskoj. Svaj- carskoj. Madarskoj i Turskoj. U planu su još Španija i Grčka od kojih se oćekuju informacije.

Esperantisti će učestvovati i u radu mednnarodne esperanto brigade 1 medunarodnom E kampu koji orgamzuje Savez za esperanto Hrvatske. kao i u drugim aktivnostima jugoslovenskih esperantista

M P

f D R U Š TV O ZA BORBU PROT IV RAKA B A N JA L U -KAžiro-račun10-500-678-19158, pošt. fah59U toku maja „M JE S E C A BORBE PR OTIV R A K A “ svojim prilozima možete pomoći humanitame aktivnosti Društva.

Telefon: 31-777


feljtonČ E T IR I D EC EN IJE POBJEDE

NAD F A Š IZ M O M :Z A VRŠNE OPERACIJE ZA OSLOBOĐENJE ZEMLJE (9)________________________________

Plše Stevo DEURA

Kada je drug Tito posjetio sremski front, interesovao se o rasporedu jedinica, o tome kakva je hrana, o zdravlju, kako se iznose ranjenici, savjetovao...

Vrhovni komandantna frontu

N eposredno pred njemački pro- tivnapad na sremski front je došao vrhovni komandant drugTito. Bor- ci su ga, kao i svaki put. oduševljeno doćekali.

Sremski front je bio nešto posebno, nešto što nijedna od na- ših velikih jedinica nije još iskusila. Rovovi su bili udaljeni ponegdje samo sto metara. Dok je drug Tito obilazio front, interesovao sekakva je hrana, zdravlje i kako se iznose ranjenici Tada je MHutin Morača bio komandant Pete krajiške divizije. sadageneral-pukovnik u penziji. narodni heroj i član Savjeta Federacije. Drug Tito je obišao i neke jedinice Pete krajiškedivizije i njen stab, koji je tada bio u jednoj seljačkoj kući u mjestu Lovac. Mo- raća je kao komandant referisao o stanju na položaju. Bio je suton. a drug T ito je slušao Moraču i gledao na topografsku kartu na kojoj su bili ucrtani naši i neprijateljski položaji T ada je drug Tito rekao:

..Cuvaj se. Moraca. ovog di|ela fronta. jer. vidiš, tu ima dosta ispre- si|ecanog terenai Sume. Nijemci tu mogu da nas iznenade "

I zaista. tu su Nijemci i napali uzvodno od lloka. Tu je bilo dosla udolica I šume, a Nijemcu su taj udar izvršili noću, kako to inače nikada nisu ćmili. Obićno su najprije tukli artiljerijom i napadali izjutra, a ovaj put je sve to izostalo. Napali su Prvu krajišku brigadu i pošto su bill nadomćniji. probilisu njen položaj i vec u zoru stigli do sela Lovas, gdje se nalazio Moračin štab. Bil oje gu- bitaka na obje strane. Borba se vo- dila I bajonetima iKrajišnicisuovo- ga pula bili primorani da sepovuku Drugi dan su napali neprijatelja i iz- bacili ga iz Sida, a onda je nastalo zatišje sve do proboja sremskog fronta.

PROBOJ SREMSKOG FRONTA

U danekadajeodBosnedomora zemlja podrhtavala od eksploziia. u Sremu je bilo zatišje pred buru.

Liniju sremskog fronta odDuna- va do Save obilježavali su krivudayi rovovi u kojima su bile jedinice nje- maćkog 34. armijskog korpusa Nijemci ustaše i domobrani bili su se dobro utvrdili na svakoj stopi ravnice. Izgradili su bunkere, utvrdili zgrade i opasali žicama i minskim poljima.

Cetvrtog aprila u ponoć jurišale su bosutska grupa (Sesta proleler- ska lićka i Jedanaesta krajiška divizija). Krajtšnici i Lićani su se sru čili kao lavina na utvrdene ćvorove odbrane kod sela Batrov- ca. Lipovca, Soljana i tu su bili nezapamćeni okršaji. Samo zaha- valjujući velikoj hrabrosti boraca i rukovodilaca. izašli su nakraj sa neprijateljem.

Samo nekoliko dana kasnije, u noći 11. na 12 april, jedinice Prve amrije su zalegle u rovovima i oće- kivale znak za otpočinjanje napada Zamisao je bila da se probojem na oba krila omogući i probijanje utvrdene zone i da se istovremeno pokuša opkoljavanje neprijatelja. Teškoća je bila u tome što su na oba krila fronta velikerijeke Sava i Du- nav. koje je trebalo prijeći. a ni Prva ni Treća armija nisu imale sredstava za forsiranje rijeka. Korišćeni su zato čamci i splavovi koji su nadeni ili napravljeni. Proboj Ironta bio je tako isplaniran da svaki borac zna šta da radi, da bi se izbjegli gubici. Napravljeni su najprije prelazi kroz minska polja. koji su bili Siroki da bi tenkovi mogli prelaziti. Artiljerijska vatra od 120 artiljerijskib cjevi u vremenu od 15 minuta obrušilo se minama i granatama na ne- prijteljske bunkere i rovove ispred sela Lovasa Mohova i T ovarnika. U praskozorje 12. aprila od granata iz mina podigli su se oblaci dima i pra&ine. Sremska ravnica širine od tri kilometra. od Srednjeg Poteza do kote 141 zavila se u sivi veo.

Poslije artil|erijske pripreme preko Srema od Dunava do Bosuta zaćuo se snažan uzvik. Juriš! Ura!

Streljački strojevi pješadije krenuli su ka onom golemom oblaku. što je bio prekrio bunkere i rovove Odjeknuše tresak ručnih bombi i mitraljeski i automatski rafali. Za prvim ešelonima krenuli su jedinice tenkovi Oruge tenkovske brigade na ćelu sa komandantom Vojom Radićem Na težištu proboja Prva proleterska divizija Dvadeset i prva srpska divizija i Cetrdest i osma makedonska divizija. podržane sa artiljerijom. tenkovima i avijacijom od dva avio-puka. silovito su krenule juris. Nastalo je gušenje po rovovima i bunkerima u Lovasu i Mohovu. koje su posjeli pripadnici 963. tvrdavskebrigade ..Kloc''. Culi su se uzvici

— Napred proleteri! Napred Sumadinci! Napred Krajišnici!

Ispred sela Mohovo 80 fašista se u tv rd ilO'i pružaju snažan otpor. Na njih juri&a kapetan Damjanović.komandant bataljona, sa svojih 40 ju- naka iz brigade .Bade Konćar". Kapetan Damjanović upada prvi u rovove i uništava neprijatelja, ali pada pogoden u prsa Komesar bataljona kapetan Breznjak, razjaren zbog gubitka svoga druga, ralalima mašinke ruši neprijatelje medu koje je uletio.

UDAR SA ZEMLJE I IZ NEBA

U proboju sremskog fonta Prva proleterska divizija bila jeojaćana Prvim tenkovskim bataljonom sa komandantom Dragol|ubom Pet- rovićem Lju(jčom, komesarom Vladom Kalezićom, danas general- major, zamjenikomEmesomSome i partijskim rukovodiocem Milo- radom Pedovićem Gedžom, sada pukovnik u penziji. Oni su svojim tenkovima mrvili odbranu Nijema- ca. ustaša i domobrana i nije bilo te sile koja bi ih zaustavila.

Treći tenkovski bataljon pod komandom Bojića i komesara Vu- kaiinovlća podržao je napad 21. srpske divizije na odsjeku frontaod Turnićevog salaša do zaseoka.

Prvi putdotadasanašimtenkovi- ma je bio moto-desantni bataljon sa komandantom Danom Cve- tktem I komesarom Mllanom Gr- bićem prvoborcem iz Titovog Drva- ra Poslije40godina sjećaseMilan, kao da je to ju£e bilo:

— Mrvili smo neprijateljsku odbranu. Takav ratni elan rijetko kad sam vidio To je bila Prva armija sa pješadijom. podržavana avijacijom, artiljerijom i tenkovima. Ni- šta se nama nije moglo isprijećiti, pa smo toga dana napredovai i vise od 30 kilometara

Pored tenkova Druge tenkovske brigade, čiji je komandant bio Vojo Radić, narodni heroj, general- major u penziji. koji su bili strah i trepet za neprijatelja', jedinice u proboju sremskog fronta podrža- vali su i naši piloti. Još jedanaestog aprila poletjela je grupa pilota koju je predvodio potporućnik Luka Popov, komandir Drugo eskadrile 423. jurišnog puka. Popodnevni su- nčani zraci prelamali su se na plek- siglasu kabine. Izvidali su i prikup- Ijali podatke o neprijateljskom rasporedu, ali i mitraljirali i bom- bardovali njihove jedinice. Primije- tio je neprijateljsku kolonu i odmah se na nju obrušio, naniogubitke, ali je osjetio vatru protivavionaca. Po dolasku na aerodrom izbrojao ie40 pogodaka u avion. Samo zahvalju- jući snalažljivosti i sposobnosti, pilot Popov uspio je da dode do aerodroma.

Na sam dan proboia. 12. aprila. u podršku jedinicama na zemlji naj- priie su poletjeli piloti iz 113. i 111. puka. Komandir Druge eskadrile

Poćettnl dio dejstava Prve, Druge IT reće armije na frontovlma u Bosni, Sremu I Slovenijl

111. puka potporućmk Radovan Dakovlć, već je u sedam ćasova bio u vazduhu.Poslijenjegasupoletje- li i ostali piloti. Medu njima bio |e kapetan L|ubomir Popadlć, komandant puka, a zatim Andrija Brajevlć, Radovan Kaćanski, Dorde ĐurKlć I Konstantnin Popadć.

Kao voda para Daković je letio s pilotom Mlhajlom Obuljenom Daković se obrušio po koloni koja se kretala novcem Vukovar- Vinkovci i zapalio |edan kamion. Popadić je mitraljirao nepri- jatel jske jedinice u Donjem M iholj- cu. a Kaćinski u Osijeku. Nepri- jateljska protivavionska vatra nije omela Brajevića da fotografiše Osijekiokolinu. Pilot Duričićseob- rušavao i uništavao neprijatelja.

Podvizi avijatičaraU ovoj velikoj operaciji letio |e i

komandant 11. lovaćke divizije major Arso Boljevid. On je već od ranog jutra mitraljiorao nepri- jat Ijske položaje od Vukovara do Sotina, a oko 11 ćasova opel se sa svojim drugovima vinuo u vazduh.

Prva lovaćka grupa iz 112. puka poletjela je nešto kasnije, a „jakove" je predvodio komandir Prve eksadrile potporućnik Svet- ozar Petrović. On i njegovi pratioci Radoje Glavićlć i Tomtslav Kahri- man letjeli su na visini od 1.500 do 300 metara i napali neprijateljsku kolonu u Vinkovcima

Poslije 15 ćasova Petrović je bio pratilac kapetana Poljanca. komandanta puka I oni su tukli po ciljevima na komunikaci|ama iz brišućeg lela.

Ni piloti lovci nisu izostali. Tako su piloti 113. lovačkog puka koji su se bazirali u Baćkom Brestovcu. praktično dejstvovali cijeli dan.

Poletjeli su i jurišnici. Piloti 422. puka već su ujutro bili u vazduhu. Njihova prva osmorka „ilova" krenula je na bom bar dovan je i mitral ji- ranje neprijateljskih jedinica u Sid- skim Banovcima. Pogoci su bili direktni na neprijatelja jer su napadali sa 50 metara visine.

Druga grupa, sedmorka, poletjela je nešto kasnije. Pilot Franc Godec vodio je svoju grupu na ciljeve kraj Mikluševaca. Piloti Sm- ollć, Popovlć, Prlnc lp. Cudćldrug i izveli su šest napada za deset minuta.

U četvrtoj grupi. šestorki, koju je predvodio pilot Trlfun Amidilć, letjeli su piloti Veiić, Gvozdenović,Admovlć i drugi, uništavali su i tukli po ciljevima i sretno se vratili u bazu.

Cetiri pilota iz 113. puka preletjeli su Dakovo i spuštali se niz padine Dilja na visinu 300 metara i napali kompoziciju. Piloti su bib: Stefano- vlć, Llpoviek, Arapovlć I Forkapić. Njihove prve granate i mitrel jskazr- na su pogadale ciljeve. Pored uništenja lokomotive. ozbiljne gu- bitke su nanijele i vojnicima koji su pokuSali da bježe po stanici. U pov- ratku su napali jednu lokomotivu u željeznićkoj stanici u Vrpolju, po pogotku lokomotiva eksplodira- la.

U sljedećem broju: TRAVNIK, JAJCE,

MRKONJ IĆ~

UZTV SERIJU ..BRISANI PROSTOR"

O PERACIJA ,,FENlKS“ — KAMOM NA SLOBODU (4)_________________

Zabilježio: Tomo MARIĆ

* Tragikomična ie bila situacija sa lovcima koje su teroristi uhvatlli u Raduši: „obrada' je trajala nekoliko sati. ali nikako se ieslorica lovaca nisu mogla ubiiediti da nije. ipak, riječ o šali * Crne misli obuzimaju ..oušebrižnika" viktora Kancijančića

T umarajući šumom. teroristi su čuli nerazgovijetan govor Za trenutak su se pritajili. Naprijed su pošli Adolf Andrlć, njegov brat Ambrozlje i Pavle Vegar. Na rubu šume. polegli na travu, razbaškarila se iestorica lovaca. Odložili puške i ćavr- Ijaju o „lošoj lovačkoj sreći".

Adolf daje znak ostalima da ih opkole i kad jeobrću zatvoren s mašinkom na gotovs, iskoći pred lovce:

— Ruke uvis!Ovi su se za trenutak zgledali prasnuli u grohotan smijeh

Najstariji medu njima s kožnom kapom zabaćenom na zati- Ijak, reče:

— Izgleda da ste I vi kao i ml, slab* м *£*. DMJaCI nl za lljeka.Adolf se za trenutak zbuni, spusti mašinku. dok su se ostali

već približavali lovcima.

„Protiv koga da pucam?“

Poćelo je ubjedivanje i „obradivanje". Govorio jeAmbrozije Andrić . Prićao je da su oni ustaše oslobodioci, I ražio od lovaca da im se prikljuće, kazivao o Hrvatskom revolucionarnom bratstvu... Govorio je blizu tri sata uključivalesu sei drugeus- taše. i tek tada shvatiše da grupi lovaca još nije jasno da nije rijeCošali.

Jedan mu je rekao:— Cemu čovfeče rat? Protiv koga da pucam, ita |e tetof?Drugi ga je nekoliko puta pitao da oni. ipak, nisu planinari

koji izvode neku vježbu. Treći se. pak, svaki čas smijao i govorio:

— Ljudi, je Г ovo pozoriina prvdstava pod vedrim nebomT?Sta da urade sa lovcima. pitale su se ustaSe. Nakon vijećanja

Teroristi I plaćenlcl: Vlnko Knez I Vldak Buntlć

odluCiše da ih puste. azadnji im seobratioPavIe Vegar , vodnji- kavih oCiju, punih mržnje i zlobe:

— Dobro, ml smo humani, pustićemo vas da se vrallte kući; vldHemogilbisinovaspotamannikaozedeve.Kadsldetevpla- nlne, morale svlma rećl da ste vid{ell veliku „vojsku" koja Je doila da oslobodl narod od „komunisttčke propasti".

Lovci krenuše niz strminu. Nisu se ni osvrtali. Korak su postepeno ubrzavali, a kad su zamakli u živicu, potrčali su koliko ih noge nose. Prvoj stanic i milicije javili su Sta im se dogodilo i 5ta su vidjeli. Podaci su bili dragocjeni i potjera je sada taCno znala i kotu na kojoj se nalaze teroristi.

Radio-veza odmah je uspostavljena. Kapetan MHoiPopo- vK pažljivo je. prislonivši toki-voki ćvrsto uz obraz, saslušao obavještenje.

— Razumifem I sve ml je jasno — rekao je na kraju i aparat ponovo vratio u torbicu, koja mu je visila o ramenu.

Potjera je. gotovo trkom, jurnula uz kosinu.

Lošalovačka sreća

Neispisana stranica u dnevniku

Grupu zlikovaca oneraspoložio je susret s lovcima. Viktor Kanci|an£tt, ..istorićar" grupe. trebalo je da ispiše još jednu st- ranicu u dnevniku. koji je počeo da vodi joS u logoru u Austriji. Naslonio se na bukvu. izvadio olovku i otvorio podebelu teku velikog lormata Ućini mu sedagraktaju vrane Praznovjeran, kakav je i bio, ocijeni lokaološznak.pagaobuzeše jošsumor- nije misli.

TERORIZAM U SlREM KONTEKSTU— O dstupanja od stvam ih dogadaja u „O peraciji Ra-

duša“ ima, a li im a i autentičnosti. A ko bi se m oglo procentim a izraziti, onda b ih ja rekao da četvrtina serije direktno govori o zbivanjim a vezanim za likv idaciju terorističke grupe ubaCeneu J ugoslaviju 1972. godine. „O peracija R a du ia “ je, dakle, ki£ma, ali m oram odm ah dod a ti da se u „Brlsanom prostoru** terorizam posm atra u Sirem kontekslu — kaže D uško A nd ić, red ite lj i sa- radnik na scenariju serijskog film a „Brisan i prosto r“ .

... S ta se to deSava u Jug os lav iji? K ad b i sve ovo Sto su d o iiv je li za dva dana isp ričao svom insp ira to ru V fenćettavu Сесеф, on m u ne b i povjerovao. N ik o im ne prilazi, a o v i lovc i su se o d sm ijeha h va ta liza stom ak kad su im re k li da su o n iu s - taSe V id io ie, ponovo, izraz lic a lo v c a k o ji jeba& n jega p ita o da oni, ipak. n isu p la n in a ri k o ji se sn iim a 5 a le .A C e ce lja :o n m u je govorio, da se u Ju g o s la v iji puca na svakom koraku, da na ro d sam o te k a „svo ju v o js k u S je t i se onda i A m broz ijeve priće . k o ji je kazivao da su n jem u is to go vor i l i R over i M a rić u k lu b u H rva tskog re vo luc io narnog bratstva u A ustra liji. kad su p ri- red iva li sastanke na ko jim a se m a lo govorilo , a m nogo to i i lo piće.

— Viktore, pokret, krećemol — prekinu ga iz razmiSljanja Mlrfco VlatlnovK, koji jesallijomGlavašom nakonjčetovario sanduke municije.

Da ne bi stranica u dnevniku ostala neispisana Kancijanćić nervozno naSkraba datum, zapisa „graktale tu vrane...” i sklo- pi svesku.

(NastavKe se)

GLAS, četvrtak, 9. maj 1985.

ran \

m &

sportSPORTSK I ŽU R N AL

%' POSL1JE PR VE F IN A L NE

UZ ODLIČNE REZULTATE DRUGOLI GASA JEDINSTVA

ZVEZDIBLIŽIKUP

USPJKH M L ADIH A T I .KTICARA

OSNOVCI NA DR2AVN0M PRVENSTVU

Crvena z vezda je u Zagrebu uspjela je da savlada D inam o sa 2:1 i sada j oj se pehar M a- rša la T ita na laz i nadovat ruke . O sta la je jo š je d n a ru n - da, ..drugo p o lu v r ij em e” koje je na p ro g ra m u 24. m aj a u Beogradu.s*^.

— Sve h ije i^ u b l je n o - re- k a o je R a n k o S to ji^ D in a m o v v ra ta r.

— Sve je riješeno , r i je č i su M ilk a D urovskog.

Ipak, od luka pada 24 m aja.Na te le fo tu T an ju g a . uspje-

šna in te rve n c ija Z ivana L jukovčana, jednog od na jza- pa žen ijih ig rača zagre- backog susreta.

S k o lsk a 1!Ж4 НГ». g o d in e b ir r u p isa n a I / la l i i i in s lo v iin a u I r>>t>o<liŠiijoj u spjrŠnoj I a k t iv n o s t i A l lr ls k r srk i ijr ( K n o \ n r š k o lr „Ivo l io la R il>ar“ i / H ilia ra . N a i in r , n r r - n ir i o v r sk o lr , k a o p rv a r i o p s i in r i ггцн>- n a . n a s tu p ili s i i u a k r o s -p r v r n s lv u Hi 11 i u v r lo jakoj rk i|M ioj k o n k iu v i ir i j i o sv o ji l i i lv a |> iva in je s ia . H z lo , u r r n ir i h ilia r k r šk o lr /a l> iljr /.i l i s ii i 111/ / а р а / r n i l i |n>jr<|i- n a f n i l i r r /u l l a la , p a |M>sloji v r lik a inn- H urnost d a e k ip a ( )S „ I v o I /o la K il> a i“ 11a -

1 s lu p i na (lr/.aviioiu p r v r n s lv u 11 k ro su . !t. i I 4. j 11 la 11 K u n ir o vr t i , kao r r p tr /r n ta r i ja I пам* I4*pul>likr.

N a slit i M . / 1 1 l ira r lan o v i A llr ls k rsrk - r i jr sa iia s lav n ik n iu Sriiisiu lin n in S in a jla* ци i'iii i Iro lrjiin a o svo jrn iiii o vr školskr <_;<»<11 nr na ra/.niui la k u iirrn jiiiia .

UŽARENA TRENERSKA KLUPA

ZaSto ih sm je-njuju?

U banjalučkom fudbalu važe posebm zakoni! Trener drugoligaša Borca Dorđe Gerum otišao je na ..bolovanje" zbogslabihrezultata, a trener BSK-aJosip Pelc smi/enjen јв što ie dobro radio i Sto je ekipa u vrhu labele!?

Kakva јв sudbina sadašnjih trener a Borca llije MiljuSa i BSK— a Dievada Agića?

Da li trebaju da pob/eduju ili gube?Ili će ih. bez obzira na rezultate, stići sudbina njihovih

prethodnika.

OTKRIO KODKOGA JE BOKSERA

PREDRAG KRSTI

VIDIO GA U MARIBORU \Iznenaden i sam vijeSftu, koja je nedavno"

objavljena u ..Sportu" da ga je kao talentovanog I boksera o tkr io Predrag K rs tić prvot im ac Slavije I Ante VukiCević kaže: a

— A ć a g o s p e t i . p r v i p u t s a m g a v id i o u M a r i b o r u n e - 1 t d a v n o n a p r v e n s tv u d r ž a v e ? ! t

N E K A D SJAJAN R l 'K O ME- TAŠ, DANAS P R IZ N AT I STRUČNJAK

Popovićpišeknjigu

D r Nebojša Popović, nekad s ja jan ru k o m e tn i p ivo tm en , danas p r iz n a ti s tr učn jak me- d ic in s k ih nauka, usko ro obja- v lju je kn jig u o s p o rts k im povredam a.

I lu s tra c ije za svoju kn jig u pronašao je u a rh iv i ..G lasa". L is ta ju c i juče u našoj re d a k e iji b ro jn e fo to g ra fije , P opovit je p r i čao:

— R ukom et i m cd ic in a su m o je najveoe lju b a v i. K n jig a ko ja i f usko ro izaei iz štam pe g o vo ri o s p o rts k im p o \re d a - m a. odnosno na k o ji način s p r ije o it i da do n jih ne dodo. N ačin 1 1 a k o ji je k n jig a pisana dostupan je svako m , tako da v je ru je m da i f iza /.va ti in te resovan je.

Od b ro jn ih fotosa koje je v i- d io, Popo\ iru se n a j\ ise s\ id io o \ aj, k o ji je s n im io Dusan K c i - m an , p r ije č e t ir i godine, na ut- a k m it i Bora* -/.e lje /n u a r .

SPORTSKI VREMEPLOV

Vaterpolo-klub „Radnički"U Prijedoru je svojedobno postojao i vaterpolo-klub ćiji su ćlanovi

postizali zapažene rezultate na raznim takmićenjima. Slika koju obja- vljujemo potiče iz 1959. godine. a načinjena )e u Trebinju, na Repu- blićkom prvenstvu BiH Prijedorćani su osvojili druao mjesto. Na slici su (s lijeva na desno) Bujlć, J . čaćić, Obradovlć, A. Zee, Balaban I Bojko; stoje: Alagić, B. Zabunov, Radetić I S. Zee.

Put do Druge ligeDok b ihaćk i fudba lsk i d ru g o ligaš Je-

d instvo b iljež i od ličn e rezu lta te u ovogo-

dišn jem prvenstvu, valja se na čas sje titi tre - nu taka kada su B išćani traž ili pu t do sa- veznog ranga takm lčenja. N ako n isc rp lju ju će

b itke u R epub l ičko j (udba lsko j lig i 1976. go- d ine m ladić i na fo to g ra fiji usp je li su da se dom ognu D ruge l ige: trener B raču lj, M idžić, Bašić, Kudus, C elan I, S a lih o d ž ić , S m ajlag ić (sto je), Karabegović, P ira lić , R adočaj, G lu- hal ić i Ram akić (čuče).


I G J j sportG n U P K 'A L . G A . . L l J E V C E '

BOSANSKA GRADIŠKA - Da ta- kmićenje u ovoj ligi ne može mkako da krene željenim tokom . u proteklom kolu potvrd ili su fudbaleri Ratara iz Stare Topole koj i su bili vinovnici prekida utakmice Ratar — Sloga. Do 80 minuta igralo se normalno i kod rezultata 1 1 sudija Plotan je dosudio najstrožiju kaznu za goste. što domać i fudbaleri nisu mogli da prihvate i pokuSaj ima fizičkog napada izazvali su prekid i tako dom jeli nove teškoće takm ićarskoj komisiji protek lom kolu naj- uvjerljiv iju pobjedu izborila je vodeća ekipa iz Žeravice . која se za još jedan korak prib ližila svom c ilju — osvajanju titu le šampiona

MLADOST (B) — JEDINSTVO 1:5 (1:2)

Strijelci: T Radomir za domaće .a Cirkic 3 ,S trum ciO Trešnj.ćzagoste Sudija Ba- bić (i.aktaši) Gledalaca: 100 MLADOST P Radomir. M itrakovic. Jerimć (P Lepir). Rakić, M. Koiadmovic Marćetić D. Koja- dinović . T. Radomir. M il ijašević. I Lepii Lajić

JEDINSTVO Nuhic. . Trešnjic Ka- sumović. bei ić Kahnc J Trešnjic Stn. nić (GerziC;. A T rešnjić (S a rić ). Cirkic. G ru jić ić. Janpc

POTKOZARJE (BA) - T ERMAL 0:0

Sudiia F iš ić (Bosanska Gradiška) Gle- dalaca 100

Potkozarje Todorovic. 2enati Vujmilo- vič. Tadić . Lakić. Raca. Lućka. Petkovic Stupar. K ovač»Sorak

Termal Đ Vržona. P Vržma. \J Kelecc vić.M and ič(M iljev ić).D odik.S Keiečevic Trnimć. Vućetic. Petkovic Dervišic i B Kelečević

MLADOST (L) — BRATSTVO 1:1 (0:0)

Strijelci Dubenko za dpmace a Alijatic za goste-Sudi|a Janjic (fiosanska Gradi Ska) Gledalaca 100

Mladost J Trivumć. M Novakovic. Ta tic. Babić. B Trivumc Smilianic. Rakic V

Novaković, S Novakovic, Marković, Sti- jaković (Dubenko)

Bratstvo Z. Huremović. Lojić (Dajić). Halilović. Dudaković. S. Huremovic. Ta- hić, Malagić (Hukić) M Huremović. Sot- tić. A lijatić. Kupimč.

VETERANI - MOTAJICA 3:2 (1:1)

Stri ielci: Gigović 2. i Đurić za domaće a Marinković i Ljubojevic za goste Sudija Bradaric (Orahova). Gledalac 100

Veteram Репс. P Raca.Ourić. Timarac. B Raca.Dudaković(Bubić).Gak.Gigović. Oogic. Kovačevic. Gubic (Majstorac)

Motajtca Komadina. Stanišljević (Đukic). M ijatović. B Krejić . R Krejic.Ma- rmković. Bjelović. Lakić. Panić. Ljubojević i Tatić

MLADOST (G) - MASlNSKI SERVIS 1:0 ( 1:0)

Strijelac Radman Sudija Pivaševic (Srbac) Gledalaca 100

Mladost M alinic.K Kukić.B Kukic.To- mić . Metlic. Radman. Peričević. M Ra- dinović . Stankovic. S. Radinović. Smilja- mć (Juric)

Mašinski servis. Mitrovic. Tm im ć.Galic. Marić. Ilic. Janjetovic. Meslulic (Spasojo- vić). Ivaštamn Kojic (Subotic). Vokic. M irjanic

VRBAS - POTKOZARJE (D) 2 0 RATAR — SLOGA 1:1

(prekid u 80 min.)

1. Jedinstvo2. Sloga3. Mladost (B)4. Potkozarje (D)5. Bratstvo6. Potkozarje (BA)7. Termal8. Mladost (L)9. Velerani10. Mašinski servis11. Motajica12. Ratar13. Mladost (G)14 Vrbas -2

18 13 3 2 50:27 2917 11 0 6 37:17 2218 10 2 6 28 20 2218 9 2 7 29:28 2018 7 5 6 29:19 1918 8 3 7 24:16 1918 6 7 5 28.23 1918 7 5 6 31:32 1918 7 4 7 25:32 1818 5 4 9 32:35 1418 7 0 11 21:30 1417 4 5 8 20:25 1318 4 3 11 23:53 1118 3 5 10 15:42 9

N. KRAGULJ

RUKOMET[

BIHAĆ I daije vodi Parttzan Bo sanske Dubice sa 27 bodova ispiod SrednjoSkolca i Mladosti iz Banialukekoji imaju bod manie

SREDNJOSKOLAC - METALAC 32:18(17:10)

Sudije Dugomir Anušić. Drag an J o i. (oba Banjatiika* gledalaca 200

SREDNJOSKOl AC Mulabdic. Tanasic 8 Arsianovic 4 Kovać. Cerić 1. Muratagic 2 KovačićH ogic6.Mem ić8.JapundžaŽo lie 3

METALAC Zulić Sul jić 2 Topic 2 Ha ždie Omanovic Hadžiahc 3. Salapura 3 Puškar Colaric 4. Nadarevic 4 Setu: Japic

PARTIZAN (BD) — UNA 31:11 (14:6)

Sudije IvanB eg ic(L jub ija )IH arizO m r ragic (Bosanski Petrovac) gledalaca 100

PARTIZAN Emmagić Hatipovic 3. Umićević 1. Cado 3. Torqm an 2. Pone 9 S an e 3. Botoran 6 Kneževic 4

UNA Delalić Malic 1 Ibiahim pasić B Mandić Velagic 4 Bužimkic Haskić 2. R Mandić. Harbas 1 Krupic

MLADOST (BP) — OMLADINAC 23:21 (12:10)

SUDIJE Z MemahiC. Smajić (oba Cazm). gledalaca 300

MLADOST Ramie I Gredelj S Rarmc 5 S Arnautovic 4. J Arnautović. Basic. Vericki. 3 SpahiC. N ikić. Rakic Mašić

OMLADINAC Kozomora. Kneževic 4 Grahovac MajstoroviC Araćic 4 June 1 Trkulja2 G lavaš9 Pavlović Topic 1.

MLADOST (BL) — PROLETER 30:17(13:4)

SUDIJE Bulic i Budim lic (oba Bihac). g ledalac 150

. MLADOST Antomć. A nušic5.ćurkovic 4. Budiša 8. Ivankovic 4. Ožegovic 2. Tru- baic R Popovic. Lovrić 4, Kecman 3 Ž Popovic

PROLETER Zeba. Skorič 1 Sakan 3. Talić 6. Pohć Ibrićić 2. ćauš 4. Skopljak. Vukovic 1. Jurić. Avdić

PARTIZAN (B l) — SRBAC 38:28 (9:19)

SUDIJA Tošic (Bihać ). Turćic (Bihac). gledalaca 50

PARTIZAN D izdar.Tom ic6.Karajkovic 7. Stanarević Beširevič 7. Mehic 2. S Imširević 7 Budimlic. Bašic 5. J Imširević 4. Pecenkovic. Tomic N

SRBAC Radović, Peiaković 1. Komljenovic. Mraković 8. Peric 3. Budic 5. Lepir 4 Oukić 1. Krćmar. Ivić 5. Lakić

SLOGA — AGROKOMERC 10:0

(bez borbe)

TABELA

1. Partizan (BD)2. Srednjoškolac3. Mladost (BL)4. Slcga (-1)5. Partizan (Bl)6. Omladinac7. Mladost (ВР)8 Metalac (-1)9. Agrokomerc10. Una11. Srbac12. Proleter (*1)

15 13 1 15 13 0 15 13 0 15 10 2 15 10 0 15 8 01515

151515

15

7 0 4 1

3 0 3 0 1 2

2 0

1 390:258 272 412:258 262 399:308 263 323:260 21 5 401:340 207 331:331 168 364:349 14 10 286:347 8

12 294:347 612 309:472 6 12:308:419 4

13 338:424 3

KRAJIŠKA LIGA ŽENE

R ADE LtC lNA — PROLETER 19:18 (11:11)

SUDIJE M A nuš ić iZ Anušić (oba L|ii- bija) gledalaca 100

RADE LlC lNA Krerrmnović Kudra Jo- sipović. Miloloža 7. Pavlišm. Savanovic 4. Radanović. Đurić 2 Hadžialic. Vojnovic 2 Savić4 Vrhovac

PROLETER Stipic. Maletič 1.Mišič. Ba- btć. Menzel 1 Banšić 16 .Petrićević.Tešić. Sredić. Junćevic

TRIKO II - SREDNJO SKOLAC 15 19 <7:11)

SUDIJE A Njuhović (Bosanska Gradi- ška) gledalaca 50

TRIKO II Raca. Mulalić. Džaferovic B Burztć, Bal|!Ć 4. Hadžić. Mutmca 1. Labu- dić 3. Sahinovlć 7. Kalmić, Bašic

SREDNJOSKOLAG Civgin. Tom ić 3 Rogić. Cavkič 5, Kurić 1, Mhić. Alagić 7. Dželabić. Dizdarević 1,Kozica2. Ve|novic

JEDINSTVO — KRAJINA 14:16 (7:6)

SUDIJE Hasanbašic (Bosanski Novii Josic (Priiedor). gledalaca 50

JEDINSTVO Resanovic Kladai Г) Beic 1 Mesar 1 Vućimc Pihpovic2 G M. sar 3. Dav Beic 7. ^iukovic

KRAJINA Begtc.Paic SamardžicG.Ha- džalic 2. Sapic 6 Japic. Hadžic 1 Raskir Ptjamć 1 Hadžic Catakovic. PnSkar

2. Krajina3. ..Rade Lićina" 4 Triko II5. Jedinstvo6. Proleter

TABELA

e 7 6 0 1 148:116 127 6 0 ,- 136:108 127 S 0 2 120:108 107 2 0 5 129:147 47 1 0 6 95:118 27 1 0 6 97:128 2

MREZE NETAKNUTERADNIK — BORAC 0:0

Stadion Radnika, gledalaca: 3.000 vrijeme lijepo teren pogodan za igru, sudija: Uremović (Osijek) — 5; žuti kartoni: Tom ić (Radnik), Ku- ruzović, Lacmanović i Popović (Borca). -

RADNIK: Handžić 7, Musemić 6, P ilaković7,Tonković 8, Obradović 6, Selimović 6, Ibrišimović 5, Suljić 6, Nuhanović 6, (Njegovanović 5), T omić 6, (Islamović — ), Đokić 7.

BORAC: Kuruzović 8, Vranješ 6, Raičević6. M rkić 7, Lacmanović6, Špica 6, Lupić 6, Omerhodžić 5, (Bilbija — ), Beširević 5 (Durgutović — ), Popovlć 6, Kovačević 7.

BIJELJINA — Banjalućanisuos- tvarili cilj. nose bod iz Bijelj ine i tome su oćigledno po odredili so- vju igru Znalački susebranili.aka-

da je trebalo brzin kontranapadima ugrožavali su gol Radnika Tim Borca je očitao lekci ju iz borbenos- ti domaćim fudbalerima Ipak,Rad-

nik je bio bliži pobjedi. Prvo poluv- rijeme je proteklo bez Sansi, ali u nastavku domać i tim je zaigrao bol je i stvorio vise povoljnih prilika. koje su ostale nerealizovane. Mnogo gužve nastalo je oko spornog 51. minuta. Robusninapa- dać domaćih Senan Suljić probio se kroz odbranu gostiju, pokošen je, al i |e pištaljka sudije Uremoviča iz Osijekanijeoglasila. Bio je tooci- gledan jedanaesterac Samo dva minuta kasnijeosiječki arbitaropet nije dosudio penal nad Ibrašimo- vićem. Sve to baca sjenku na bod koji Banjalučani nose iz Bijeljine. iako su igru istavili sasvim solidan utisak. Posebno je apaluze objek- tivne domaće publike izmamljivo a veteran Kovačević.

PetarlLIĆ

B0D0VI SE PIŠU...JEDINSTVO — CRVENKA 2:0 (1:0)

STRIJELCI: Arnautovlć u 20. i S. Karać u 84. m inuti, sudija: Mandić (Zen lea) — 7, gledalaca: 2.500.

JEDINSTVO: Đurić 7, Kartal 7, Sejdić 7, Rupćić 7, (Vuković — ), Omanović 7, Janković 7, Samardžić 5, Arnautović 8, Savlć 6 (H o d ilć — ), N ikolić 8, S. Karač 5.

CRVENKA: Maravić 7, B. Sliječević 8, Jovović 6, V. Slijepćević 5, Đurićanin 7, Kraković 6, Đudaš 6, Lukovac 6, T omajak 5, Maleš 6, škr- bić 6 (Radovanović 5).

BIHAĆ — Jedinstvo je mnogo teže izašlo na kraj sa Crvenkom nego što se to očekivalo. Igra koju su pružili bihaćki „crveno-bijeli" nije bila na naročitom nivou. Gosti

su se predstavili kao čvrsta i homogena ekipa, bez obzira što je nastupila bez tro jice standardnih prvotimaca.

IZJAVE

BESIM NIKOLIĆ, napadač Jedinstva:— N ism oigra li onakokakosmo toplanirali.Crvenkasepredstavila

u dobrom izdanju, a da je imala više sportskesreće mogla je postići i povoljniji rezultat.

BLAGOJE SLIJEPČEVIĆ, kaplten Crvenke:— Naši napadači nisu iskoristili nekoliko vrlo povoljnih prilika koje

su imali u toku utakmice. To je i razlog što smo izgubili.

Ništa od iznenađenjaNOVI SAD — RUDAR 2:0 (1:0)

Stadion Novog Sada, gledalaca: 800, STRIJELCI: U 22. m inuti llić i u 62. M ilovac. sudija: Vujković (Sombor) — 6 .2uti karton: Crnalić Pekija i marijan (Rudar)

NOVI SAD: BaSić 6, Drapić 6, Morača 6, (Kurčubić od43. m inuta6), Milovac 7, Milosavljević 6, Radaković 7, Cića 6, Anikić 6, M ilanović 7, Radulović 7, l l ić 7.

RUDAR: Rešić 7, T uruntaš 6, š tilić 7, Parhamov 6, Cm ović 6, Kušlju- gić 6. (Ćulum od 46. minuta 6), Pekija 6, Petković7, bihorac6,Samar- d iija 6, Marijan 6.

NOVI SAD — B ila jetouglavnom, prije prijateljska, nego prvenstvena utakmica. Naime. igralo se korektno i prestrogi arbirat Vuko- vić bez velike potrebe dodjeho je tri žuta kartona igračima gostujućeg tima.

Već u 22. minuti, Novosađani su preko llića poveli. Bio |e to vrlo lijep i snažan udarac llića u gornji lijevi

golmanov ugao. Poslije jedne gužve u 62 minutu Milovac je glavom sa nekih 7-8 metara pogo- dio mrežu.

Nije to bila naročito dobra utakmica, niti je sudenje bilo na na- ročitoj visini, ali ipak, rezultat je realan i pobjeda Novosadana je zaslužena

Svetislav PARABUC KI

O P Š T IN S K A K U G LA Š K A L IG A PRIJEDO R

0DIG RAN 0 TREĆE K 0L 0PRIJEDOR O digrano|e3 kolo u Opštinskoi kuglaškoi lig iipos

tignutisuovirezultati M iraCikota ,RadeKondić"3514 4d29.Ru- dar — Radmćki 4533 4733 4787 Istoćna rudišta — „Celpak' 4091 4161. .13 m a f Impro 4453 4489. Bosnamontaža .4 ju lr- 4304 4163 REDO SLIJED Radmćki i Celpak po 6. Rudar. Im proi „13 ma|" po 4. Bosnamontaža. ..Radc Kondić" i ..Mira Cikota po 2. Istočna rudišta i „4 ju li" bez bodova RS

JO S U VIJE K NIJE R IJESEN ..S L U Ć A J T R N IN l C"

U OCEKIVANJU DOKUMENTACIJE

PRIJEDOR — Ni na sastanku Takmičarske komisij e Ud- ruženja klubova Regior.alne fudbalske lige BiH, koja je u Prijedoru održan u utorak naveće. nije donesena odluka na- osnovežalbe Bi atstva iz Bosanske Krupe na registracij u Dob- rivoja Trnmića za Borac iz Titovog Drvara.

Po riječima Muniba Ganibegovića, predsjednika Ta- kmičarske komisij e. odluka nije mogla dasedonesezatošto iz Meduopšt inskog fudbalskog saveza Bihaća na vrijeme nije stigla sva dokumentacija i obrazloženje registracionog pos- tupka Krajnji rok za donošenje odluke požalbi Bratstva je 16:

U 20. minuti, pred golom gostiju stvorila se velika gužva, a najspre- tniji je bio Arnautović koji je uspio da savlada gostujućeg vratara i dovede svoju ekipu u vodstvo od 1:0. Tako su Bišćani imali visešan- si, ipak, mora se reći, da ni gosti nisu bili bez prilika, ali ih nisu znali iskoristiti. Pred sam kraj utakmice Senad Karač je postigao i drugi gol za Jedinstvo i postavio konaćan rezultat utakmice.

DragoljubM UTlC

REZULTATI 27. KOLA BIJELJINA Radnik — Borac 0:0, SlBENIK Sibenik — Leotar — , LJUBLJANA O limpifa — Kikmda 0:0, BRĆKO: Jedinstvo — Ma- ribor 2:1. NO VI SAD: Novi Sad — Rudar 2:0, BIHAĆ Jedinstvo — Crvenka 3 0. ZENICA: Celik - Vrbas 1:0. SUBOTI CA: Spartak — GOSK Jug 2:0. SPLIT Split — Proleter 3:2

1 Celik2 Spartak3 Sibenik4 Split5 Proleter6 Jedinstvo (B )7 Jedinstvo (Br)8 Borac9 O lim pija10. Leotar11.GOSK Jug12. Novi Sad13. Vrbas 14 Kikinda15. Maribor16. Radnik17. Rudar 18 Crvenka

27 16 4 27 16 226 13 627 14 3 27 13 5 27 13 5 27 13 327 9 928 9 926 9 927 10 7 27 11 5 27 10 5 27 7 827272727

8 67 78 5 5 4

7 41 22 36 9 42:30 347 39 25 32

10 39 27 31 9 40 31 31 9 36 32 31

11 42:36 29 9 31 29 27 9 31 29 278 33 32 27

10 25 29 2711 25 31 2712 31:41 25 12 22 20 2213 25 33 2213 20 34 2114 26 40 21 18 22 50 14

IDUĆE KOLO : BANJALUKA Borac — Spartak, DUBROVNIK GOSK Jug Celik, TITOV VRBAS Vrbas — Je- dinstvo (Bi). CRVENKA: Crvenka — No- vi Sad. PRIJEDO R Rudar — Split.ZRE- NJANIN P ro le te r— Jedinstvo(Br).M A- RIBOR: Maribor — O limpija. KIKINDA Kikinda — Sibenik, TREBINJE Leotar — Radnik

SAH0VSKIZADATAKBroj 846Priprema: Nikola LAKlC, šahovski majstor

a tupka Krajnji rok | m a j _ ____

ilb i Bratstva je 16^ ^

Broj 846Priprema: Nikola LAKIĆ, iahovski majstor

Bijeli: Kg1, Dd6. Ta1. Tf1, Sc5. Lh5, pješaci a2. b2, c2. g2 h2 ( 11 )Crni: K(8, De7, Ta8, Th8, Sb8. Lc8, pješaci аб, b5, еб, f5, g7 h7 ( 12)

Bijeli vuće i dobija'Samo dva poteza odigrao je

bijeli i crni je obustavio otpor (Ljubinecki — Danovski (Dopi- sna partija, 1983/84).

RjeSenje p ro ilo g zadatka: 1. f7, Kf7 2. K t5 Ke7 3. Kg6 Ke8 4. KI61 crni |e predao.

GLAS, četvrtak. 9. mai 1985. STRANA 15.

H I konkursi # oglasiSOUR 6 IK „KOZARA"BANJALUKA

GIRO ..JEDINSTVO" BOSANSKA GRADIŠKA

Na osnovu odlukeRadničkogsavjetaikomisija za radne odnose OOUR-a i Radne zajednice, koji posluju u sastavu GIRO ..Jedinstvo'' Bos. Gradiška raspisujese

KONKURS

Zbor radnika NIRIRO „Krajina" Bihać r a s p I s u } e

PONOVNI

KONKURS

za izbor i imenovanje inokosnog poslovodnog organa

Za inokosnog poslovodnog organa može biti imenovano lice koje pored zakonom propisanih opštih uslova ispunjava sljedeće uslove:

— da ima visoku stručnu spremu sa najmanje tri godine rada na rukovodnim poslovima;

— da je državljanin SFRJ;— da je idejno-politički opredijeljen za socija-

listič ke samoupravne društvene odnose, za nesvrstanu i nezavisnu politiku Jugoslavije;

— da ne postoji smetnja za imenovanje poslovodnog organa po propisima koji se primje- nju)u na ostale organizacije udruženog rada.

Imenovanje se vrši na vrijeme od 4 (četiri) godine.

Prijave sa dokazima o ispunjavaniu uslova dostavljaju se u roku od 15 (petnaest) dana od prvog narednog dana od dana objavljivanja na adresu; NIRIRO „Krajina" Bihać, Ul. Sime Miloševića bb. — za Konkursnu komisiju.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće se razmatrati.

G R O , ,J A N J “ S lP O V O

Na osnovu člana 30 . Pravilnika o radnim odnosima. Radnič ki savjet GRO „Јапј" Šipovo raspisuje

KONKURSza prijem u radni odnos

1. tehnički direktor — 1 izvršilac

2. rukovodilac službe Računovodstva -1 izvršilac3. rukovodilac tehničke službe -1 izvrš i lac4. rukovodilac službe mehanizacije — 1 izvršilac

USLOVl1 — završena VSS gradevinskog ili ar-

hitektonskogsmjera, — radnoiskustvo5godina.2. — VSS, VŠS ekonomskog smjera i 3 godine

radnog iskuslva, ili — SSŠ ekonomskog ili u pravno-pravnog smjcra i 5 godina radnog iskustva,

3. — VSS ili SSS gradevinskog smjera.— radno iskustvo 3 godine.4. — VSS. VSS ili SSS mašinskog ili saob-

raćajnog smjera.— radno iskustvo 3 godine.Istovremeno Komisija za radne odnose RO

raspisuje

OGLASza prijem u radni odnos

1 glavni kuvar — 1 izvršilac na neodredeno vrijeme

USLOVI:— VKV ili KV - kuvar,— radno iskustvo 1 godina.Prijave uz potrebne dokaze o ispunjavanju us-

lova dostavljati na gornju adresuKonkurs ostaje otvoren 15 dana a oglas 8 da-

na od dana objavljivanja.GRO „JANJ" SlPOVO

I______________________________________- — -

za izbor i imenovanje radnika na poslovei radne zadatke:

1. Rukovodilac odjeljenja knjigovodstva — 1 izvršilac

2. Građevinski poslovođa — 1 izvršilacUslovi;1. — VSS ili VSS, ekonomskog smjera i naj-

manje 2 godine radnog iskustva u struci

..FORUM SARAJEVO

Na osnovu ćlana I’tavilnika o radnim odnosima i orllukc Radnii kog sav|i'la OOUR Banjaluka f i lm" Banjaluka. Koinisi|a /,i i.uliic i>diu> . >. objavl|iiji-

OGLAS/a prijcMn r . i i ln ik ii u u tjn i/t'M i mil n.i M<4)rirc(1ono

vrijeme:I . KINO OP ERAT ER A. p r i p r a v n ik a . i z v r š i lac 1 ( jedan).

Porod opšlih uslova ulvrdenih /akonom kandidati Iroba da ispunjavaju i j>osebno uslove ulvtdi чн: sam- oupravnim opštim aklima OOUR-a

Da ima školsku spremu oleklrolohničara slabo ili lake slrujo. KV cleklmmohaiiičai. RTV-mehaničar ili kinooporalcr KViadmk

Zbog specifičnosli poslova u radni odnos sc prima- ju muSkarci

Pri|avc na oglas primajusen roku od8(osam)dana od dana objavljivanja oglasa. na adresu: OOUR ..BANJALUKA FILM' Banjaluka. Ul S Solaio bb

Kandidali su dužni uz pr ijavu priložili i dokaze oispu- njavanju uslova oglasa

Ncpolpunc i neblagovremene prijave? noćo so uzi-i mati u razmalranjc.___________________________

— da posjeduje organizatorske i druge sposobnosti,

2. — SSS, građevinsko-tehnička škola i najmanje 6 mjeseci radnog iskustva.

Radno mjesto pod 1. je sistematizovano u RZZP. a pod 2. uOOUR-u ..Niskogradnja i PGM"

Izbor i imenovanje se vrši na period od 4 godine.

SOUR AIPK ..BOSANSKA KRAJINA". RADNA ORGA NIZACIJA..METAL" - BAN JALUKA. NA OSNOVU 00- LUKE KOMISIJE ZA RAONE ODNOSE RASPISUJE

OGLASza obavljanje poslova i radmh zadataka na

neodredeno i odredeno vrijeme

A) NA NEODREDENO VRIJEME1. Spremanje. slagar.je. ulovar i istovar robe NK u

poslovnici 11/ grane — 1 izvrsilacUSLOVI: završena osnovna škola i radno

iskustvo do 1 godine.

B) NA 00REĐEN0 VRIJEME1. Spremanj e. slaganje. utovar i istovar robe NKu

poslovnici 117 grane — 1 izvršilac.(prijem se vrsi radi zamjene i do povratka radnika

sabolovanja)USLOVI: završena osnovna škola i radno

iskustvo do 1 godine

2. Spremanje. slaganje. utovar i istovar robe NK u poslovnici l t d grane — 2 izvršioca

(prijem se vrši radi zamjene i do povratka radnika sa bolovanja)

USLOVI: završena osnovna škola i radno iskustvo do 1 godine.

Kandidati su dužni da uz prijavu na oglas dos- tave svjedočanstvo o završeno) osnovnoj školi i dokaz o radnom iskustvu

Prijave kandidata koji ne ispunjavaju uslove oglasa, prijave uz koje nisu priloženi traženi do- kumenti kao i neblagovremene prijave neće se uzeti u razmatranje.

Oglas ostaje otvoren 8 dana od dana objavljivanja, a prijave sa dokumentima slati na adresu: SOUR AIPK „BOSANSKA KRAJINA" RO ..METAL" BANJALUKA, Ive Mažara 18

Komisija za rad i radne odnose UTRO ..KOZARA" BANJALUKA na sjednici održanoj dana 22.04.1985. godine.r a s p i s u j e

OGLASza popunu slijedećih radnih mjesta

1. U poslovnoj jedinici gostionica „BOSNA" Gornji Kotorac

— poslovođa gostionica — 1 Izvršilac— konobar — 1 iz v r ii lac— kuhar — 1 izvriilac2. U poslovnoj jedinici gostionica ..RAKETA" Vinac

Jajca— poslovoda gostionice — 1 izvriilac — konobar - lizvriilac— kuhar — 2 tzvriioca

Uslovi:Pored opštih uslova koje kandidati treba da is-

punjavaju u smislu postojećih zakonskih propi-

sa. kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove.

1. Za sve uslove i radne zadatke u svim poslov- nim jedinicima, (1 -2) kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove a toje KV ili PK ugostiteljski radnik ili osnovna škola bez radnog iskustva.

2. Ponuda se vrši na neodredeno vrijeme.Prijave na oglas sa potrebnim dokumentima o

ispunjavanju uslova slati na adresu:UTRO „Kozare" Banjaluka, Ul. V kozarske bri-

gade br. 18.Nepotpune i neblagovremene prijave neće se

razmatrati.Oglas ostaje otvoren osam dana od dana

objavljivanja.

OGLASza prijem radnika na poslove i radne zadatke:

1. tehnolog — pripravnik — na neodredeno vriieme — 1 izvršilac

2. referent nabave — pripravnik — na neodredeno vriieme — 1 izvrsilac

3. rudarski poslovoda — pripravnik — na neodredeno vrijeme — 1 izvrsilac

4. bravar — pripravnik — na neodredeno vrijeme— 1 izvršilac

5. električar jake struje — pripravik — na neodredeno vrijeme — 1 izvrsilac

6. elektrotehničar (energetičar) — pripravnik — na odredeno vrijeme — 1 izvrsilac

7. bravar — na neodredeno vrijeme — 1 izvrsilac8. auto-mehaničar — na neodredeno vrijeme — 1

izvrsilac9. auto-limar — na neodredeno vrijeme — 1

izvrsilac10. radnik na čišćenju — na odredeno vrijem e— 1

izvrsilac11. radnik na dozatoru — na neodredeno vrijeme

— 1 izvrsilac12. električar jake struje — na neodredeno

vrijeme — 1 izvrsilac13. radnik na zemljanim radovima— na odredeno

vrijeme — 1 izvrsilac14. čistač kruga — na neodredeno vrijeme — I

izvrsilac15. zidar — na neodredeno vrijeme — 35

izvrsiiaca16. tesar — na neodredeno vrijeme — 35

izvrsiiaca

Radna mjesta pod I i2. m i sistematizovana u RZZP. pod 4 i f ) u OOUR-u Ciglana; jiod 3.6.7.8.9.10.1 1,12.13,14. ti OOUR u Niskogia- dnja I PGM" a pod 15. 1 16.su30zidara i 30tesara za potrebe OOUR-a ..Visokogradnja", a po 5zi- d a ra ilesarasuza|)0treb0 QOUR-a .1 l.novem - bar" Srbac.

Uslovi:I VSS — završen gradevinski fakultet, konst-

ruktivog smjera2. VSS — završen ekonomnki fakultet3. SSS — završena rudarsko-tehmčka škola4. KV — završena škola usmjerenog

obrazovanja5. KV — završena škola usmjerenog

obrazovanja6. SSS — završena srednja c lektrotehnič ka

škola. smjer energetski7. KV — završena škola usmjerenog obrazo-

vanja I najmanje 6 mjeseci radnog iskustva u struci

8 KV — završena škola usmjerenog obrazovanja i najmanje 6 mjeseci radnog iskustva u struci

9 KV — završena škola usmjerenog obrazovanja i najmanje 6 mjeseci radnog iskustva u struci

10 NK — završena osmogodišnja školaI I NK — završena osmogodišnja škola12 KV — završena škola usmjerenog obrazo-

vanja, smjer jake struje i najmanje 6 mjeseci radnog iskustva u struci

13. NK — završena osmogodišma škola14. NK — završena osmogodišnja škola15. 1 16 KV — - završena škola usmjerenog ob-

razovanja, a u obzir dolaze i kandidati koji imaju internu kvalifikaciju

Pored prijavana konkurs,odnosnooglas.kandidali su dužni dostaviti dokaze o ispunjavanju uslova konkursa, odnosno oglasa, a pripravnici i uvjerenja od SIZ-a za zapošljavanje

Nepotpune i neblagovremene prijave nećeso razmatrati.

Konkurs ostaje otvoren 15 dana od dana ob|a vljivanja, a oglas 8 dana od dana objavljivanja.

Prijave slati na adresu: GIRO „Jedinstvo" — RZZP (kadrovska služba). Bos Gradiška. Par- tizanska 56.


Г Ш

Dana 9. m aja 1985. godine navršava se četrdest tužnih dana od sm rti naše drage

šEFIKE EHLIMANE M AHM UTSPAHIĆ, rodene

KAPETANOVIĆ

Njen plem eniti l ik živjeće vječno u našim srcima.

NJENI N A JM ILIJI053472

Dana 9. m aja 1985.godine navršava se četrdeset tužnih dana od sm rti naše voljene

DRAGICE ĐEKIĆ, rođene DEVI Ć

Toga dana posjetićem o njenu vječnu kuću i pol- ožiti cvijeće.

O Ž A LO ŠĆENA PORODICA 053482

T užnim srcem javljamo svim rođacima i prijate- Ijima da se dana 9. maja 1985. godine n a v r iava se tužna godina od sm rti naše drage supruge, majke, bake, svekrve I punice

M ARIJE ŠUKALO

Dana 12. maja 1985. godine u 11,00 sati posje- tićem o grob u Prijakovcim a, po ložlti cvijeće I odati dužno poštovanie našoj dragoj M ariji.

OŽALOŠĆENA PORODICA ŠUKALO i ostata rodbina

053471

Dana 9. maja 1985. godine navršava se šest m jeseci od sm rti moga dragog supruga

VLADE MRŠIĆA

Ožalošćena supruga M ILKA s rodbinom053460

Dana 9. maja 1985. godine navršavaju se dvije tužne god ine od sm rti naše drage majke, bake i sestre

PETRE (rod . V e rg ić ) KESIC iz R om anovaca

Vrijeme pro lazi, a bol i tuga ostaju u nasim src im a.VJEĆNO O ŽALOSCENI: kcerka Dara, zet Branko. unučad: Dana, i Pero, sestraZora i braca

053497

Komisija za radneodnose GRO ..NOVA ŠTAMPA" BOSANSKA GRAOISKA

raspisuje

OGLASza p r ijem radnika na odredeno vrijem e-do povratka radnice sa porodajnog odsustva na poslove i radne zadatke ćistačice

Uslovi: završena smo godišnja škola.Oglas ostaje otvoren 15 dana od dana

objavljivanja.Nepotpune i neblagovre mene p r ijave neće

biti uzete u razmat ranje .Pr ijave slati na adresu: GRO „No va šta-

mpa‘‘ Bosanska G radiška-Ko misiji za rad i radne odnose.

RO ..ELEKTROPRENOS - SARAJEVO OOUR ..PRENOS ELEKTRICNE ENERGIJE

BANJALUKA"BANJALUKA — RAMlCl bb

raspisuje Pono vm

OGLAS0 potrebi zasnivanja radnog odnosa sa drugim rad nikom radi obavljan ja poslova i radn ih zadataka dak t i logra la u S lužb i pravnih i opštih poslova — 1 izvrš i- lac na odredeno vrijem e do povratka radnice sa poro- diljskog odsustva.Pored opštih uslova pro pisanih zakono m, kandidat t rebadaispunjava i posebneuslove1 to. da ima završenu školu o pšt eg sm jera i zvanjedaktilografa (položen ispit daktilogra- fa I ili II klase po ranijem školskom sistemu).

Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova podnose se u roku od 8 dana računajući od dana ob javljivanja oglasa u listu Glas.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće se uzimati u razmatranje.

MALI 0GLASIVeselina Masleše 13

Telefon 34-448 RADNO VRIJEME 00 7,00 DO 15,00

SUBOTOM 0D 8,00 DO 12.00

P RODAJAAUTOM OBILI

PRODAJEM automobil ..rono 18 TLJ nov bi|elo bo ji\ tolofon broj 34-691 od 16,00 do 20.00 sati. Banjaluka

1-1053369

KUCE

PRODAJEM pola kuće s poslovmm piostorom dimenzija 10x12 metara s dva sprata u U lici Zvonke Gar ica broj 107, Banjaluka

1-1053349

PRODAJEM neopremljenu vikendicuuLak- tašima. cijena povoljna na telefon broj 55- 153. Banjaluka

1-1053294

PRODAJEM manju kuću u centru nazvati nateleton broj41-316poslije16sati.Banjaluka

053275

ZEMLJISTE

PRODJAEM 1 500 kvadratmh metara obra divo zomljc u Karanovcu pored puta za Jajce.pogodno za izgradnju kuće. vikendice ili drugog objekta. struja i voda u neposrednoj blizini Milos Koprena. Ulica Gavrila Principa broj 15. Banjaluka

053478RAZNO

PRODAJEM polovnu gradu u Ulici Momćila Popovića broj 18. Banjaluka

053463PRODAJEM nov stereo radio-kasetofon ..filips'V telefon broj 57-659, Banjaluka

053464PRODAJEM radio-kasetofon .mini Imija telefon broj 46-287. Banjaluka

053466PRODAJEM stropne gredice dužine 4.20 centimetara 16 komada, ulošci 230 komada. betonski elementi 690 komada. telefon broj 37-608. Nova varoš

053473SOBE (PONUDE)

IZDAJEM namještcnu komfornu dvokrevetnu sobu studenticama u Ulici Nisima Baru- ha broj 8, telefon broj 48-196, Banjaluka

1-1053428

IZDAJEM namještenu sobu s kupatilom centralnim grijanjem u Kozarskoj ulici broj 23. Banjaluka

053479IZDAJEM namještenu sobu u centru Banja- luke zaposlenoj samici Telffon broj 813- 970, Bosanska GradiSka

053469

IZDAJEM namjestenu sobu dvokrevetnu, upotroba kuhinjo, kupatila i telefona. telefon broj 22-7r)9. Banjaluka

053480STANOVI (POTRAŽNJA)

TRAZlM namjcšton j^dnosoban stan. javiti se na telefon brr>j 32-797. Banjaluka

053474STANOVI (ZAMJENA)

TUZLA BANJALUKA MIJENJAM dvosoban stan u Tu/h r a sfan u Banjaluca. uslužm telefon broj 078 49-863. Banjaluka

LAKTASl BANJALUKA MIJENJAM veći stan na dvije elaže s telefonom i posebnim ulazom u Laklaštma za dvosoban u Banjaluci Javili na telefon broj 830-213 posli|o 16.00 sati Laktaši

053470MIJENJAM trosoban stan90kvadratmh me- lara stan za dva mania u Ulici Zi|e Dizdare- vića bro| 5/3. IV sprat, lelcfoni bro| 35-580 i telofori broi 35-912 od 16.00 sati. Zlatan Krunovar, Ulica Zije Dizdarevića broi 5/3, Banjaluka

053477ULAZNICEPROGLASAVAM nevažećom ulaznicu za tabriku ..Incei" izdatu na ime Predrag Prole.Banjaluka

053462RAZNOTRA2IM ozbil|niju ženu za ispomoć u kući i bašti dva sata dnevno u Ulici Kasima Ha- džića broi 21, lelelon broi 30-174 ili 40-506. Banjaluka 053481TRAZlM ženuzaćuvanjedjeceuUliciDrage Langa broj 7. Banjaluka 0534Š5

Dana 7. maja 1985. godine navršilase tužnagodi- na od sm rti dragog supruga, oca i djeda

1

RADE CIRIĆA

Dana 12. maja 1985.go d in eotkrićem ospom enik na groblju u G orn jim Podgradcima.S ljubavlju i postovanjem

OŽALOSENA PORODICA 053476

AIPK ..BOSANSKA KRAJINA" BANJALUKA RAONA ORGANIZACIJA ..POLJOPRIVREDA"

OOUR ..PRERADA"DRAKSENIČ — BOSANSKA DUBICA

Na osnovu č lana 5. Pravilnika o radnim odnosima OOUR-a „Prerada" Draksenić, Kom isij a za radne odnose na sjednic i od- ržanoj dana 3.4.1985.godine, don ije la jeO d- luku da se raspiše

OGLASza popunu upražnjenih radnih mjesta

1. LABORANT — 1 iz v rš i lac na neodredeno vrijem e2. LABORANT — 1 iz v rš ila c na odredeno vrijem e od 7mjeseci

Pored opštih zakonskih uslova, kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove pre- dviđene Pravilnikom o unutrašn joj o rganiza- ciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka i to:Pod 1. — SSS,— hemijski sm jer ,— 6 mjeseci radnog iskustva na poslovima laboranta.Pod 2. — SSS,— hemijski sm jer ,— pripravnik.

Prijave na oglas mogu se slati u roku od 8 dana od dana objavljivanja na adresu: RO „POLJOPRIVREDA", OOUR „Prerada" 7 9 2 4 3 DEMIROVAC.

Uz prijavu, kandidati suobaveznidostavitii dokaze o ispunjavanju traženih uslova.

Kandidati koj i se ne vode na evidenciji nezaposlenih lica kod Osnovne zajednice za zapošljavanje Bosanska Dubica, dužni su uz prijavu na oglas dostaviti, pored traženih do- kum enata idokum e ntesapodacim anaosno- vu koj ih se prema društvenom dogovoru o provođenju politike za zapošljavanje ut- vrđuje priorite t u zapošljavanj u.

Nepotpune i neblagovremene p rijave neće se uzimati u razmatranje.


O K O M K A M E R E

IZGUBLJENO SLOVO

KLJUČ — Kućni majstor zgrade Filijale PBS u Kljuću ima očigledno mnogo posla. Negdje izgubljeno slovo .A " nije još pro- našao. pa se stiče utisak da je ova sl ika na- pravljena negdje na Zapadu, gdje natpisu BANK A I ne nedostaje.

Snimio : Sead 3ROZDANIĆ

Poštojepunih 99 godina bila pravljena na isti način, po istom tajnom receptu i sa potpuno istim uku- suom, širom svijeta poz- nato osvježavajuće piće „koka-kola" mijenja svoj lik.

Pošto danas u svijetu postoj i veoma mnogo sli- čnih napitaka, od koj ih su mnogi uspjeli gotovo sasvim da pogode ukus i pakovanje „koka-kole",

proizvodači „koka-kole" su odlučili da učine prese- dan u gotovo stogodišnjoj tradiciji svoje firme. Us- koro će se na tržištu poja- viti nova „koka-kola" sa manje kalorija i nešto slađeg ukusa

Kako piše britanskašta- mpa, očekuje se da će ovo doprinijeti nesamoproda- ji već I prepoznatljivosti ovog popularnog pića.

panoramaUVOLGOGRADU

Panorama staljingradske

bitkeMOSKVA, maja (Tanjug) —

Muzej — panorama staljingradske bitke — otvorena je svećano u Volgogradu, povodom 40-godiš- njice pobjede nad fašizmom. Zajedno sa velikim memorijalnim kompleksom još ranije podignutim na Mamajevom Kurganu, ta panorama obilježava jednu od najtežih bitaka drugog svjetskog rata.

S ta ljin a g ra d s k a D itk a v o d e n a je 1942-43 g o d in e U p rv o j faz i je im a - la is k lju ć iv o o d b ra m b e n i ka ra k te r,

jer je trebalo zaustaviti fašističke snage, a u drugoj fazi, krajem 1942. i početkom 1943. godine, sovjetske trupe su prešle u ofanzivu i odbacili agresore

Protivnik je imao ogromne gu- bitke — oko milion i po pogmulih, ranjenih ili nestalih vojnika sa feld- maršalom Fon Paulusom na čelu

Pobjedom u staljingradskoj bici, sovjetska armija |e osvojila strate- šku inicijativu koju je zadržala do kraja rata i konačne pobjede.

O P T U Ž E N I P O L IC A J C I

ELEKTRICNI p iSt o l jN JU JO R K , m a ja — P ol lc ijs k i p o ru č n ik , n a re d n ik i t r i p o lic a j-

ca o p tuženi su za, m a ltre tira n je uh va ćen lh lic a I no Senje n e za ko n ito g o ružja — „e le k tr ić n o g p iš tolja " (k a o ova j na s lic i) . P iš to lje su ko r is t i li za m u če n je o s u m n jič e n ih n a rko m a n a za v rije m e is p it lv a n ja u s ta n ic i u K v ln su , u N ju jo rku. N ije d a n o d pe t o p tu 2 e n ih ne p rizn a je o p tužbe .

(Foto-UPI)

„KOKA-KOLA” MIJENJA

VETERANAM AJ A M I, F LO R ID A , m aja — D o k

je p re d s je d n ik SAD R o n a ld R egan p o la g a o v ije n a c na g ro b lju u B itb u r- g u u SR N jem ad ko j, na k o je m je sa- h ra n je n o i 49 n a c is t ić k ih v o jn ik a , ka m e ra je u h v a tlla tu in u s llk u u M a- ja m iju , (F lo r id a ): C a rls R ob ins, ve te ran II sv je tsko g ra ta , k o re js k o g i v ije tn a m sko g , b r i ie suze za z n a n im i n e zna n im žrt vam a ra tova u k o jim a je i sam učestvovao . U F lo r id ! je v iše o d 300 Iju d i d e m o n s tr ira lo p ro tiv o v o g R e ganovog gesta.

(F o to -U PI)

U JU 2NO J KOREJI

GUMENETOALETECEJN. JUŽNA KOREJA, maja — Na p la iam a ostrva Cejn

ovakve sl ike su česte: žene-ronioci vole ova) sport. Medu n jima je svakodnevno I 51-godlšnja Von Sun. veteran ronjenja (prva z desna) koja se ovim korisnim hobijem bavi već 30 godina.

(Foto-Tanjug)

SATIRIKON

Iz b io g ra fije je d n o g d ire k to - ra:„ I na k ra ju treba jo š je d no m p o d v u ć ida d ru g d ire k to r p o tič e iz s iro m a šn e p o ro d ice!“

Iz b io g ra tije je d n o g op - š tin sko g fu n kc io n e ra :

„Ž iv o tn i p u t d ru g a Laze b io je težak itm o v it! D ru g Lazo p o tić e iz je d n o g o s irom ašen og preduzeća !

os c v j e t s .JiAHCVSKJ?Mt ufcss- rvavAC NA TUR-2iIHU uB.LUCI

, :i ' J.\\ IP IL iS K IREVISER.

D?.CRD2

UVEZI-v a :.j sK..JIGE

SE ZA 3TRUJU

ZVIJEZDA ALT AIR

PH IT OKAU2CE

3RAD U JAPANU

JIO UP- Rh VLJa C. KOG HE- HAHIZKA U AUTU

PREDWJIDIO

BRODA

KOJI 3U PEPE-

LJASTE BOJE

3UDAL I- IU 0

KARODN,p j e s k i

REĆI 0NEKCKE

m ::aj- GCR2

KRivič:DJELO

BOQINJA NEBA I LJI’BAVI U EGI- PATsKOJiilTOLO-

GIJIVKBOVE.lUI-ilCE

3a RA-JEVO O

!as7av n iDIJ2LOV

GLUMAC

hukOv oDRVOKOJI

PRIPADA- ЛЈ NJCf

B.FUD- BALiH

"DINAHA? KUDOI*

" T

KALUP OD ŽELJEZA ZA LUE-

VANJE ČELIKA

KOJI JE ON IH

CG03INAовбкоSLOVO

ONTARIO

3TARAJAPANSKAPRIJES-TOKICA

iTJSTINJ'SKI

GLtfTQ*SVETAČKA

SLIKAMCRSKI

f u 2 ,OGRC

GRAD I POKRA- JINA U ČPANIJI

B .M IT R O V IĆ

R ješen je iz p ro š lo g b ro ja (vo d o ra vn o ): k, p o d n o š ljiv o s t, Im o la , ,O b o d “ , Ijeka rn ik , o b ir, T A M , g ita ra , k ro ja ć i, O L , po vod ac, V a rić a k , kapa, a sa n ira ti, INA.

18. STRANA GLAS, četvrtak , 9. maj 1985.

H D panorama

INFORMATORZAN1MLJIVOSTI

USPJELO UPOZORENJE

Saobrćajnapa ja i policija iz Cal

DatrolaizTenesi- 'atanuge, uSAD-

u, organizovali su pred masom novinara, fotoreportera i slučaj- n ih prolaznika uzbudljivu dem onstraciju užasne opasnosti koja prijeti ako se u prtljažni- ku autom obila drži rezervni benzin. Uzelisusaotpadadvasta- ra automobila, u jedan metnuli kantu sa benzinom iparkira liga nasred puta. a drugi je uzeo zalet i iz sve snage tresnuo u njega. I... n ijesedogodiloništa. A pri drugom pokušaju automobil-udarač, promašio je cilj i udario u parkirana policij- ska Ko a.Treći putsu upalilisve tarove. ne bi li izazvali varnicu, ali opet ništa.

Sasvim obeshrabreni policaj- ci ubacili su tada u prtljažnik autom obilas kantom rezervnog benzina, zapaljene novine i. pošto je dotle benzin već počeo isparavati, došlo je do kakvog- takvog požara. Foto-aparati su škljocnuli, slikeza novinesu na- pravljene i vatrogasci su ugasili požar.

A baškadasegomilaposmat- rača i učesnikaove„predstave" razišla, kolebljivi automobil sa kantom benzina u prtljažniku buknuo je najzad, i to sam od sebe.

Pa ipak, pouka je izvućena: ne nosite benzin u automobilu kao rezervu, kad već postoje tolike benzinske pumpe!

IZJA VITE ZA ŠTAM PUBANJALUKA

OPSKRBIJKNA PIJACA

Nedeljka Vukajlnvić, radnica. zaposlena u KMC':

— Banjalučku pijaca jedobroopskrbljcna voćcm i povrtcm. Cijene poljoprivrcdnih proizvoda su povoljne. što me posebno raduje. —

CVIJECE IZVOR PRIHO DA

Ankica (.rub<iljak, poljoprivredni proizvodaf:

— Bavim sc poljoprivrcdnom proizvodnjom. ali uzgajanjc cvijeća mi je glavni posao i izvor prihoda za život. t l protjećc ostvarujem najveci pri hod jer je to najpogodniji period za presadu cvijeca. —

VIŠEŠKOLA I OBDAN1ŠTA

Mirko Trninić, gradev inski inienjer:

— U Banjaluci bi trebalo izgraditi više škola i ob- daniSta. Osjetan je nedostatak ovih objekata. Osim toga, neophodno je povcćati i broj stanova. Ovi problemi sc vrlo sporo rjesavaju.

POSJETA DISKAĆU U PORASTUSamir Litrie, clektromehnnicur be/. /;i|H)slenja:

— Ncdavno jc renovirandisko-klub ,.Borik“ . Na- pravljcna jc nova video-sala. Broj posjetilaca, Iju- bitelja diskača. је u porastu. Cijena ulazniea je pri- lično niska. lako da svaki omladinac schi mo/e priu- štiti ovaj vid zabave.

tekst: Senada H A D /.IC sninici: M. P A V lflC

ČKTVkTAK, 9. MAJ

BANJALUKA JBOSANSKI NOVI

RA

M

5.00 do 9.00 — J l)T ARN.ll I’ RCK RAM RADIO-B \N.IA1 I'K I4.00 Jo 12.00 — l*R \'l PROCiR \ \ RADIO-SAR \ . l l V Prcnosvoii parade iz Beograd.i u Cast Dana pobjede.(k l 12.00do 14.00 — Z VII DNIC KI PROGRAM R \D IO -ST \N lt \ H ill„Otvoreni čctvrtak": doniačin Radio-BanjalukaUz Dan pobjede ..Njcgovanjc ivv olucionarnih tradieija i koncepcii.. ONO i DSZ”14.00— PoOetak programa14.05 — POST I . R S5 ( \ l.ll S I I u 14.30. Oglasi i oba\|eštenja u 15.0m15.30 — D M VN1K 15.45 — Inlermeco16.00— Dncvnik Radio-Sarajeva16.30 — Magazin scdani |17.00— IZ U D R l/ l N (K i K \ D \ I — SIZ-a I17.30 — V l.ll S I I17.35 — Pjesme koje \ jcčno žne18.00— Završetak programa. I8.00do0l.00 — PRVI PROCiR \M R ADIO-SAR VII VA

12.110 — Susret na lalasii /zajednički program RSA II iO R S H ill/14.00 — I Janas smo zajedno. /naj- a\a. vijesli. niclodija dana/14.10— A l je slušalaca15.00 — 111 , Milk.I М / / i l l format iv ni progra m/15.15 — Pješčani sal /zabavno- nuizičkc i D / I Z-v ibraeije/15.30— Novtisti dana 15.45-— I l’-prospekt16.00 — Dncvnik Its \ I I oilj.ua progrania

*4 16.00— Dncvnik RS1 16.3(1 — Ozbiljna muzikaI 16.45— 15 nuiniila sa...

S 17.0(1 — ( )iIf.isa progrania

c SRBAC J

JAJCE J

PRNJAVOR

Program emituje na sredn jim talasima '1341 kilohcrc i UKT 98.30 megahcrcaOd 12.00 do 14.00 — /.A JI DNICKI PROCiRAM RADIO-SI AMC N BiH14,00— Najava progrania i vijesli 14.05 — Snimitccniitujcmo— cmisi-

f ja za 1 jubitelje zabavnili niclodija14.30 — Oglasi — muzika — inlor-

[ macije, rcklamc...15.00 — Raspjevana Jugoslavija —

I emisija narodne muzikc15.30 — IIR O N IKA OPŠTINF PR- NJAVOR — aktunlno-inlormativna

I emisija15,50— Deset minutasa... (mu/ička emisija)16.00 — Odjava programa

Oil 12.00do 14.00 — / VI I DN IC KI | PROCiRAM R \DIO-S I \NIC \ B ill

j 14.0(1— Najava progrania 14.10 — Vijcs i 14,15 — Na danasnji Jan 14.25— I PP 15.00— I.ikovi I dogadaji 15.15— Vrijeme radoznalosti 15.3(1— llronika konuine 15.45 — I ) r il imi narodne muzikc 16.(K> — (Kljasa progrania i picuzi- manjc dnevnika Prvog progrania Radio-Sara jcva

1 I I I - I I- - '

BOSANSKA DUBICA

I — /.ajedniCkiprograni RS Bil I I4.IK)— Najava i pregled progrania 14.05 — Zabavljaju vas popularni muzifki sastavi 14.30— VI.IIST I 14.33 — Požcljeli sto — poslušajtc 15.00 — .Ingot onov ekspres 15.3(1 — IIRONIKA KOMI<NI I UDRUŽI NOCJ RADA 15.45 — Obav jcStcnja. muzika.

oglasi

I I .(H )— I’o C v ia k c m i lo \: m j ; i11.05 — Danas 11a talasima Radio- Si pea11.10 — Hosno nu>ia pjcsmom opjevana11.30— O n iiad insk i k tilak12.00 — /ajcdnlčki program US Hi 1114.< H) — Pono\ o /a jc tlno14 .05 — K atlio -m a ua/in /V ije s li ti 14.15/15. '0 — 11 i t »ni ka srhaCko konuine 15.45 — Mcloil i jc koje sc paintc16.00 — (H ijava i /a v ršclak

c in itoxan ia

BOSANSKAGRADIŠKA J

5.00 — 7.(H1 — .Uri ARNJI PROCi- R \M / \ 1 jesti 1 1 5,30 1 6.30/12.00 — 14.00 — ZA.II DNIC KI PROCiRAM R \DIO-S I ANIC'A B ill/Susret 1 1 a talasu/14.00 — l’oć'ctakcinitovanja i najava popixlnevnog progrania14.05 — Muzika-inroriuacijc- niuzika14.50 — Oglasi i obav jcštenja I5.IK) — Revija izvodača narodne muzikc15.30 — IZU DKUŽI NOCiK ADA I MJI SNIII ZA.II DNIC \. iiironna- tivno-politička emisi ja15.45 — Minute sa...16.(X> — Dncvnik. Prvog progrania Radio-Sara jcva16.30 — Melodije koje se paintc 16,55 — VI.Il-IS 1117.00 — Završetak i odjava popodncvnog progrania

c PRIJEDOR J12.00— Zajednički program13.00 — Vijesti13.05 — čestitke, želje, pozdravi...14.00 — Politička emisija14.45 — Rezervisano za ONO i DSZ15.00 — Muzika i EPP 15,30— llronika dana15.45 — Muzika raspoloženja16.00— Odjsva programa

SARAJKVO PRVI PRC»(;RAM OD 8,02 SATI

DAN P O B J E D E — .MERIDIJANI ZN ANJA“

Na Dan pobjede, 9. maja, u okviru „Meridijana znanja" sluiaćcmo zajedm- fkuemisij uobrazovnih programa ju oslovenskih radio-stanica /Prvi program od 8,02/, a prilogesu priprcmilisvinai>icenlri. I I prigoilnim ruhrikamačućemo sjcćanja ratnika i boraca koji su neposredno učestvovali u zavrinim operacijama oslobodenja zemlje i oslobadanja glavnih republifkib centara. Takoćemo čuti kakoje tekla sarajevska operacija, kakoje Zagrebdofekaoslobodu,zatim iz Radio-Prištine sluiacemo pri log „Rame uz ramc za oslobodenje Kosova“ , iz Radio-Skoplja „Od zavriite operacii za osloboduvanje Kosova", iz Radio- Skoplja ,,C)d završite operacii za osloboduvanje na Makedonija“ i druge prigodne rubrike i sjeeanja preiivjelih ućesnika ovih istorijskih dogadaja.

( BA JALUKA REPF.RTOAR KINA

KOZARA — PONOĆNI OSVli- TNIK(amcrički film )u 'l 1.16.18i 20sati .

VRBAS — NINDA OSVHTNIK (američki film) u 16. 18 i 20sati.

PALAS — velika sala — UBICE 1/. MET ROA (amcrički fi lm) u K). 16,.18 i 20sati

mala sala — KIŠ, DAK PRVAK (dječiji igrani film) u 10 sati. POLI- C I.ISKA AKADEMI.IA (amcrička komedija)u 16.30, 18,30 i 20,30. NARODNO POZORIŠTE

SPROVOD U T H EREZ1EN- BURCiU u 19.30 — gostovanjc Na- rodnog pozorišta iz Sarajeva.

DJEČIJE POZORIŠTENema predstave.DOM KULTURKIzložba „30 godina Doma kulture" i izložba AVNOJ— a i revolucije.

UMJETNIČKA GALERIJANovelirana stalna postavka. SPOMEN— ZBIRKA DRAGINJE I VOJE TERZIC nalazi se u Uliei Vla- dimira Nazora, tel: 21-914.M U Z ^ BOSANSKE KRAJINE Stalna postavka i izložba ODJ- ECA, NAKIT I VEZ U BO- SANSKOJ KRAJINI U XIX I XX VIJEKU.

BIBL1OTEKAOdjeljenje u Domu radničke soli- damosti radi svaki dan, osim subote i nedjelje, od 7 do 19 sati. Odjeljenje u MEJDANU radi svaki dan, osim subote i nedjelje, od 7 do 19 sati. Odjeljenje u BUDŽAKU radi ponedjeljkom i utorkom od 15 do 19 sati, srijedom, četvrtkom i petkom od I0 d IS sati.

DEŽURNAAPOTKKANoćno dežurstvo ima apoteka „1. maj" u Ul. V. Nazora21,tel.: 21-914.

VA2NUITELEF0NI:SUP92 Vatrogasci 93 Hitna pomoć 94Bolnica 33-725 (stara lokacija) i 38- 111 (Paprikovac).Autobuska stanica 45-355Željeznička stanica 31-229Taksi-stanica 22-222Inspekcija 32-100Vodovod i kanalizacija 21-247Elektrobanjaluka 42-555Servis za hitne popravke stanova 45-404Atlas 31-995Inex-turist 21-261Putnik 43-900Turist-biro 35-082Slavnik Koper 31-113Mladost BiH 39-835OpStinski sekretarijat za narodnuodbranu - Centar za obavjeStenja985.

POLASCIV0Z0VAZA SARAJEVO: 0,58 (brzi) 05,44 (poslovni), 13,13 16,15 18,09 (poslovni)ZA ZAGREB: 01,12 03,15 04,12 09,56 (poslovni), 15,14 i 16,33.

ZA BEOGRAD: 10,23 (putnički do DOBOJA iz DOBOJA brzi u 14,40), 05,46 (poslovni do DOBOJA) iz DOBOJA u 08,44), 15,08(putni£kki do DOBOJA iz DOBOJA u 17,33), 22,21 (putnički do DOBOJA iz DOBOJA u0,30).

D0LASCIV0Z0VA

IZ SARAJEVA: 01,09 03,02 (brzi), 09,54 (poslovni), 15,06 (brzi), 16,27 (brzi) 20,06 (poslovni).IZ ZAGREBA: 0,45 01,50 13,08 16,10 (brzi), 18,07 (poslovni) 21,40 (ubrzani).IZ BEOGRADA: 05,30 08,17 13,01 16,28 20,0621,43.

VANREDNIV0Z0VI

Svake nedjelje BANJALUKA — MARIBOR u 13,25 i DOBO| — ВЛ- NJAL UKA - LJUBLJAN A u 14,01.

POLASCI AUT0BUSA IZ BANJALUKE

ZA ZAGREB: 01,20 02,00 03,00 05,30 06.00 07,45 08,30 09,30 11,0012.00 12,40 13,15 14,30 15,10 15,2017.00 18,15 19,24 20,00.ZA BEOGRAD: 05,00 06,00 09,3015.00 17,00 23,30.ZA LJUBLJANU: 01,2008,2012,00 13,15 15.10 19,25.ZA SARAJEVO: 00,30 08,00 12,00 00,45 u prolazu u 10,00 13,35 15, Ј5. ZA KRANJSKU GORU: 13,15 ZA TUZLU: 05,53 15,45.ZA MOSTAR: 06,00 13,00 11,26 (u prolazu) 22,00.ZA ROV1NJ: 07,45 19,45.ZA RIJEKU: 06,00 07,45 22,00.

ZA DUBROVNIK: 22,00 24,00(oba u prolazu).ZA UMAG: 06,00.ZA SPLIT: 06,40 21,15 08,30 (u prolazu).ZAŠIBENIK: 07,30 22.30.

c B SANSKAGRADIŠKA

U Domu kulture igra film LJUPKE ROĐAKE.

NARODNA BIBLIOTEKA u gradskom Domu kultureotvorena je ponedjeljkom i srijedom od lOdo 17 sati, a utorkom, četvrtkom i petkom od 10 do 14 sati. GRADSKA ČTT AONICA U BosanskojGradišci radi od 10 do 18 sati, a subotom od 7 do 13 sati. Odjeljenje biblioteke u Novoj Topoli (u z.gradi SUBNO- R— a) radi ponedjeljkom, srijedom i petkom od 12 do 15 sati. Istim danima knjige se izdaju i u odjeljenju biblioteke u Orahovi (Domu kulture) od 17 do 20 sati.

— Stalna izložba „Putevi pobjede" otvorena je od 10 do 13 sati u Rad- ničkom domu. U Spomen-domu „Lepa Radić" u Gornjim Podgradci- ma postavljena je izlo^ba „Revolucionarna proSlost Gomjih Podgradaca".

APOTEKA u Ulict marSala Tita broj 11 (telefon: 813-130) radi od 7 do 19 sati. Otvara se i u 21 sat za hitne sluiajeve. Apoteka kod bolnice radi od 7 do 14 sati. Nedjeljom i praz- nikom apoteka radi od 9 do 11 sati, a otvara se i u 13,16, 19 i 21 sat. Medicinski centar u Bosanskoj Cira- diSci-813-433Autobuska stanica u Bosanskoj GradiSci-813-500 Turist-biro- 813-080 Taksi-stanica - 811-716 „Elektro-Bosanska Gradiika" - 813- 344.

ČELINAC jDežurna apoteka Doma zdravlja radi od 7 do 15 sati, osim subote, telefon 850-038. Hitna pomoć Doma zdravlja radi od 15 do 07. Dom zdravlja radi od 7 do 15 sati svaki dan osim nedjelje i državnih praznika. Telefon 850-130-Narodna biblioteka „Ivo Andrić" radi svaki dan od 7 do 15 sati.osim nedjelje i državnih praznika. Telefon 850-130.

Apoteka radi od 7 do 19 sati,*h subotom od 7 do 14 sati. Hitna pomoć Doma zdravlja 880— 001 Dežurna vatrogasna služba 880— 104. Bibl ioteka radi od 7 do 19 sati.

f LAKTAŠI j

U Domu kulture igra SUPERKI.INJA — amciiCki

film

Narodna biblioteka „Veselin Masleša" radi od 7 do 15 sati. a nedjeljom ne radi. Hitna pomoć Do- ma zdravlja, telefon 830-250. Apote- ka radi od 7 do 19 sati, subotom od 7 do 14 sati, telelon 830-030. Dobrovoljno vatrogasno društvo 830-066.

SKENDER-VAKUF

Biblioteka. pozajmo odjeljenje, radisvakidanod7,30do I5,30sati,a ponedjeljkom od 10do 16sati. Dom zdravlja radi od 7,30 do 15,30 sati, telefon 890-611. OpStinski centar za obavjeStenje radi od 00 do 24 sata, telefon 890-620.

c SRBAC)

Apoteka 840-003. vatrogasno društvo blioteka 840-038. *

Dobrovoljno 840-150. Bi-

PRNJAVORj

U Domu kulture igra film JU-ŽNJAČKA u t j e h a :

Stanica za hitnu pomoć 860-190, SUP 860-001. Autobuska stanica 860-462.

GLAS, četvrtak, 9. maj 1985 STRANA 19.

ДЕЖУРНА СТРАНАПРЕДСТАВНИЦИ УЧЕСНИКА ПАРАДЕ У МЕМОРИ- ЈАЛНОМ ЦЕНТРУ

ПОШТА В Р Х О В Н О М К О М А Н Д А Н Т У

БЕОГРАД. 8. маја - ( l анјуг) - Поводом 9. маја. Дана побједе и 40- годишњице ослобођења Југоспавије и побједе над фашизмом, представници учесника „Параде побједе '85" посјетипи су данас Меморијални центар „Јосип Броз Тито" гд јесу попожипи цвијеПе на гроб друга Тита и одали пошту свом врховном команданту.

У име учесника цвијеће на гроб дру ra Тита попожипи су и уписа- пи се у спомен-књигу: генерал-потпуковник Здравко ДИМИП. ко- мандант параде. генерап-мајор Апександар СПИРКОВСКИ, на- мелник штаба и генерал-мајор Вукосав ВУЈИЧИћ. помоћник ко- манданта параде

ПРЕДСЈЕДНИК САД У ЕВРОПСКОМ ПАРЛА- МЕНТУ

РЕГАНОВИПРИЈЕДЛОЗИ

МОСКВИПАРИЗ. 8. маја (Танјуг) -Пред-

сједник САД Роналд Реган, у ro- вору поспаницима Европског парламента у Страсбуру, из- пожио је нове америчке пријед- погеСовјетском Савезу закојеје рекао да би требапо да „смање затегнутост" и „ојачају повјере- ње на репацији Исток - Запад"

Осим успостављања „црвеног тепефона" између стратегијских командних центара у Вашингто- ну и у Москви, амерички пред- сједник је Совјетском Савезу по- нудио размјену посматрача на војним маневрима и „успостав- п>ење редовних контаката вој- них руководипаца двију земаља на високом нивоу

Шеф Бијепе куће је такође из- јавио да је „спреман да разгова- ра“ . и о соејетском пријодпогу о неупотреби сипе, али само у кон- тексту „споразума (са Москвом) о конкретним мјерама повјере- ња".

ПОСЛИЈЕ ЕКОНОМСКЕ БЛОКАДЕ НИКАРАГВЕ

БЕЛГИЈА„МИНИРА“ЕМБАРГО

БРИСЕП, 8. маја - Овдје је саопштено да је у бепгијској пу- ци Ган искрцана веПа копичина банана из Никарагве ради npo- даје у Европској заједници. До- даје се да је у питању само први товар будуП и д а су надлежни ор- гани у Никарагви наговијестили да Пе цјепокупну продукцију тог воћа извијести посредством Бепгије у Европу, послије обја- вљивања америчког трговинског ембарга, чиме је изгубљено то ве- лико тржиште.

У Брисепу још нема потврда те изјаве из Манагве, апи се исто- времено нагпашава да посто- јеП и прописи у Вропској заједни- ци нв стоје на путу реапизацији тог nocna. Тим прије што је, како се додаје, пука Ган већ изразипа жељу да знатно прошири комер- цијалне везе с Латинском Аме- риком. јер Европска заједница само из Никарагве увози више него Скандинавија и Ш панија заједно.

ИНЦИДЕНТ У БОНУ ЗА 40-ГОДИШ Њ ИЦУ ОКО- НЧАЊА РАТА

ХИТЛЕРОВ СУДИЈА НА

СВЕЧАНОСТИ

БОН, 8 маја - (Танјуг) - Иа да- нашњој свечаној сједници Бун- дестага и Бундесрата, одржаној поводом 40-годишњице оконча- ња рата, дошло је и до једног не- пријатног инцидента. Кад се ме))у позваним гостима појавио и ХансФилбингер.социјалдемо- кратски поспаници су у већем броју демонстративно налусти- ли дворану. Њ имасе придружио и једини присутан посланик „зелених" Шили.

Филбингер је, био Хитлеров војни судија, а једног је војника на смрт осудио чак кад је рат већ био завршен Фипбингер је, ме1)утим, поспије рата наставио лрофесионално-попитичку ка- ријеру, па је чак једно вријеме био предсједник покрајинскв впаде у Баден-Виртембергу.

КИНЕСКО ОТВАРАЊЕ

Ц И ЈА Н Г ПОНОВО

У ЕВ РО П И

ПЕКИНГ, 8. маја - Званично ie саопштено да ће предсједник кинеске владе Џао Цијанг од 2. ОР 19. јуна учинити званичне по- сјвте Великој Британиј и, СР Њ е- мачкој и Хопандији. Тачно прије годину дана кинески премијер је посјетио швст земаља западне, сјеверне и јужне Европе и сједи- ште Ев pone за једн и це. Сада се то повезивање Кине са западним дијепом европског континента значајно комппетира.

Л О Т О

1 2 12 21 25

ДОПУНСКИ БРОЈ 19

ПРЕДСЈЕДНИШТВО ЦК СКЈ

ЗА СТАБИЛНИЈЕ ПОСЛОВАЊЕ

БЕОГРАД. 8 маја (Танјуг) - На данашљој С |едници Пред- сједништва ЦКСКЈ. под предс једништвом АЛИ ШУКРИЈЕ, разматрани су непосредни задаци у реализовању ставова 17. сједнице Централног комитета СКЈ. Сагпедане су и дого- ворене конкретнеактивностиуСавезукомауниста југо спа- вије комуниста у д ругим друштвено-политичким организа- цијама. у самоуправним и државним органима на свим ни- воима у борби за остваривање антиинфлационог програма и смањивању инфпације. Истакнуто је дасе широком моби- лизацијом и непосредном и конкретмом активношПу свих самоуправних социјалистичких снага нашег друштва ма реализовањуставова 17.СЈвднице осигуравабрж ирастпро- изводњв, залослемости и извоза, заштита и пораст живот- ног стандарда и тако ствара|у битни услови за зау<п ављање даљег раста цијена и лостелвно саођвњ* ннфлације у при- хаатљиае окаире у том смислу неопходнојвда одгоаорни оргами друштаено-политичких заЈедница и органн заци ја у друженог рада што прије усаоје и спроводе у жиаот конкретне програме актианости на разр|еш аал»у лроблема и оствариаању задатака садржаних у закључци- ма 16 с|еднице и стааоаима 17. сједнице ЦКСКЈ.

Предсједништво је утврдило и програм непосредног ан- гажовања чланова Предсједништва и чланова Централног комитета СКЈ у активностима у организацијама удруженог рада. у општинама. репубпикама и покрајинама и на нивоу федерације. на реализацијиставова 17. сједнице

РАЗГОВОР СА СЕКРЕТАРИМА ОО СК БАЊАЛУКА

У О Д Л У Ч Н И Ј У А К Ц И Ј У

БАЊ АЛУКА, 8. маЈа - Шеснаеста сједница ЦК СКЈ снаж нојв манифестовапа потребу и жељу заједин- ством, и то нв за оиим декларативним, већ једин- ством којв се изражава у револуционарној дисци- плини и поштењу, да се оно што )е у демократској борби мишљења закључено - досљедно проводи. 0»а сједница у суштини означава снажно кретање напријед, израз |е огромне снаге која постоји у Саве- зу иомуниста и радничкој класи и значајан допринос оспособљ амњу СКЈ за вођење и проширење дру- штвене акције на рјешавању проблема.

Ово је у разговору са секретарима основних opra- низација СК истакла Иаана Ву|иП, лредсједник ОК СК Бањалука, говорећи о ангажовању на реализаци- ји Закључака 16. сједнице ЦК СКЈ у остваривању во- деће улоге и јачању идејног и акционог јединства СКЈ. На овом скупу Ф икретТуцек, секретар Пред- сједништва OK СК Бањалу ка, говорио је о програму и политици запошљавања Он је, између осталог, на- гласио: „У протеклом четворогодишњем периоду запоспено )е 13.152 радника, али поставља се пита- ње да ли се организованијим и одговорнијим рјеша- вањем ових питања могло постиПи виш е." Туцек је изнио које су то све могућности ловећања залосле- ности у комуни, а чланови СК морају истрајати у овој бици.

Р. М.

ПБС— ОСНОВНА БАНКА „БАЊАЛУКА*

КУРСН А Л И С Т А(формирана 8. маја 1985. године)

КУРС У ДИНАРИМА

ЗемљаАустријаБепгијаДанскаФранцускаХоландмјаИталијаНорвешка

„ Куповни за Куповнивалу 0 ефективу m девизе

100 шилинга 100франака 100 круна 100 франака 100флорина 100 лира 100 круна

СРЊ емачка 100марака ШмЈцарска 100 франака Шведска 100 круна Јалан 100 јенаВ. Бритаиија 1 фунта Канада 1 долар САД 1 доларАустрали|а 1 долар

1179,07410,15

2299,952711,017332,23

13,022883,758288,78

1209.30 421,74

2364,992787,677539,56

13,352965.308501.30

9871,29 10124,40 2868,78 2949,90

101,97319,32185,85262,50176,83

106,77328,35194,60269,91185,16

Продајни ia девизе1212,93

423,01 2372,09 2796,04 7562,22

13,39 2974,21 8526,85

10154,82 2958,77

107,10 329,34 195,19 270,73 185.71

Ку повни и продајни ку рсеви за девизе примјењу|у се по- чев од 14сати 8. маја 1965. године, а куповни за ефективу примЈењује се почвв 9. маја 1985. године.

ВРИЈЕМ ЕИЗВЈЕШТАЈ РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕ ТЕОРОЛОШКОГ ЗАВОДА БиХ

ПРОМЈЕНЉИВОЗА БОСАНСКУ КРАЈИНУ: Пријв лопне

мало до умјерено облачно и сунчано. а у другој половини дана лром|енљиво об- лачно са мдестимичним пљусковима и rp- мљавинама Највише температуре on 16 до 22 степена

ЗА БАЊАЛУКУ: Прије подне мало об- пачно и сунчано, а поподне лромјенљиво облачно уз могућност краткотрајног лљуска Највиша температура око 22 степена

ВОДОСТАЈ: Уна - БихаП 63 цм, мутна, температура воде 9,8 степени, Уна- Бо- сански Нови, 274 цм. мало мутна, темле- ратура воде 10,2 степена, Сана - Сански Мост, 276 цм, бистра’ темлература воде 9,1 степен, Врбас - Бањалука 172, цм, ма- лоиутан, температура воде 10,8степени

^ ^ 1 а свим ри|екама водоста| у стагнациЈи

ЧЕТВРТАК, 9. МАЈ

ПРВИ ПРО ГРАМ

8.30 - Прегпвд образовиог програма8,35 - Тв - календар8.45 - Сусрет са во|ним срке- стром - Сарајввскв армијсие области9,20 - Вијести9.25 - Године рата - децени|е ми- ра докумвитарна емиси|а9,50 - БЕОГРАД: Војна парада у част Дана побједе, пренос 11,00-ПЈвсмвоТиту13.30 - Избор из образовног програма14.30 - БОШ КО БУХА - домаПи играни филм16.25 - Днввник 116.45 - Дан м л и к до »мба - за|ед- ничии програм за дЈецу саих ТВ - центара18.05 - Лицем у пицв у Hanyiwy - драма19,15 - Мале таЈив м л и ких ма|- стора кухиње19.30 - Диеаиии 220.00 - ВоЈна парада у част Дана побЈеде - снимак21.00 - До победе и слободе - до- кументарни филм21,40 - Миленко ВучетиП: ЦРВЕ- НА БАРАКА - драмски запис23.05 - Дневник 323.25 - Прегпед програма за петак

ДРУГИ ПРОГРАМ

9.50 - БЕОГРАД: Војиа парада у част Дана побједе, пренос 14,45 - Преглед проф ама14.50 - Фоли парада - емисија на- родне музике15,35 - Концерт групе - Дире Страитс16.00 - СПАВИЦА - домаПи игра- ниф илм17.30 - Саечани концарт у Дому гарде у Београду - снимак 18,05 - Интермецо18.15 - Певам да те натпеаам - емисија народне музике19.00 - Уместо топ листе - омла- динска емис ија19.30 - Дневник 19,55 - ЕПП20.00 - ВЈЕЧНИ ЗОВ - совјетска сври|а21,10-24 часа21.15 - Са песмом до побаде са пасмом у слободи - см ча н и аој- ни концерт у Дому гарде у Београду.22,10 - Бициклистичка трка: Алле - Јадран, релортажа22.30 - ФОЧА: Отаарањв парти- занске олимпиЈаде '8522.50 - Преглед про грама за петак

ДРУГИ ПРОГРАМ — 16,00 САТИ

С Л А В И Ц АдомаПи играни филм

Спавица и Марин и група задруга- [ ра скривају новосаграђони рибар-

ски брод од итапијанског окупато- ра. Њ их хапсв, апи их napтизани

I спасавају и сви учествују у низу ак- ција. Спавица гине у једној бици на мору, а њихов брод, јвдан од зачета- ка Југосповенскв ратне морнарицо, добија њено име...

II

'

STA ?

T R 1 K O W .. у

V------------^

... t Ž A Т 0 6 Д . K A K O S t ? " ^Г А . " T A 1 И А 7-.. A О К ЈГА

- t M A ^ L t M o i r A &To H lV T A r A R t < t ? yV , ' _

t s '( Ž3 r

Л J V V IУ)

РЕДАКЦИЈА Улица ABHOJ-a 93. Телефон: директор и одговорни уредник 34-417, РедакциЈа 37-977, 37-979, дактилографи 34-449 ОгпасноуУлициВеселинаМаспеше 13, телефон 34-448. Телвкс 45 -208YU ГЛАС, ООУР Новинска дјелатност Бањалука, пролазпи рачун број: 10500-833-427 код СДК Бањалука. Претплата за СФРЈ; тромјесечна 2.430 аинара, полугодишња 4.850, годишња 9.700, са- МО ,q Глас 1-660 динара годишње. Претплата за инсстранство: тромјесечна 4.800 динара, полугодишња 9.600, годиш-ња 19.200, само за ,ЈНедЈеп>ни Глас' 3^330 динара годишн.е. Уплате на девизни рачун број: 10500-620-71000-552 код Приаредие банке£ Т 1 Т » , гНО‘ Не. ^ ПУКакР!еШвЊеМ Ре^ б л и ч к о г комитета за образован^, науку. културу и физнчку кулгуру СР БиХ бро| 02-4153/82. „Глас је ослобо!)ен плаћања пореза на промет.

Documents

ђрХУГКгН ГАО УЛ PDV000M DANA PGBJEDE ZA ..GLAS …