Садржај

УВОД..............................................................................................................................................31. САСТАВ ВОЗНОГ ПАРКА......................................................................................................4

1.1 Инвентарски возни парк......................................................................................................51.1.1 Дефиниција инвентарског возног парка.....................................................................51.1.2 Подјела инвентарског возног парка према техничком стању..................................51.1.3 Експлоатационо техничка подјела Инвентарског возног парка..............................6

2. РАД ВОЗНОГ ПАРКА..............................................................................................................72.1 Транспортни процес, и рад транспортног процеса...........................................................7

2.1.1 Циклус транспортног процеса.....................................................................................72.1.2 Проста вожња................................................................................................................82.1.3 Сложена вожња.............................................................................................................82.1.4 Обрт................................................................................................................................82.1.5 Превозни пут.................................................................................................................82.1.6 Транспортни рад – јединице транспортног рада.......................................................8

2.2 Елементи рада возног парка...............................................................................................92.3 Техничко-експлоатациони показатељи рада возила......................................................102.4 Временски биланс возног парка у данима – аутодани..................................................122.5 Аутодани.............................................................................................................................132.6 Коефицијент техничке исправности -αt...........................................................................152.7Коефицијент искоришћења возног парка – α...................................................................172.8Коефицијент искоришћења технички исправног– способног возног парка – α′..........18

3.ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................................23ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................24

УВОД

Под појмом возни парк подразумијева се скуп свих транспортних средстава аутотранспортне организације (аутобуси, зглобни аутобуси, теретна моторна возила, тегљачи, приколице и полуприколице).Возни парк може бити формиран по организационим и територијалним потребама.

Организациони возни парк се може формирати за дјелатности јавног превоза или за дјелатности превоза за сопствене потребе.

Формирање возних паркова по територијалним потребама подразумијева све наведене облике организационог возног парка али са ограниченим територијалним дејством, односно задатком подмирења транспортних потреба посматране територијалне области.

Овај рад се састоји из два поглавља, гдје је прво поглавље информативног карактера а у другом поглављу је детаљније обjашњено функционисање возног парка.

У првом поглављу су објашњени неки основни појмови, као што су возни парк и инвентарски возни парк и наведене су подјеле инвентарског возног парка.

У другом поглављу је детаљније објашњено функционисање рада возног парка.

Циљ овог семинарског рада је да покаже рад возног парка, који има за циљ да укаже на могућа рјешења за побољшање функције одржавања овог веома значајног сегмента који директно утиче на укупну успјешност компаније.

2

1. САСТАВ ВОЗНОГ ПАРКА

Возни парк друмских транспортних средстава састоји се од друмских и прикључних возила чије су експлоатационо-техничке карактеристике различите и техничко стање неједнако.

Под експлоатационо-техничким карактеристикама подразумијевају се габаритне димензије возила – дужина, ширина, висина, размак осовина, размак точкова, дужина предњег и задњег препуста, полупречници подужне и попријечне пролазности, радијус окретања, динамичка својства возила, маса празног возила, економичност погона, погодност за техничко одржавање, капацитет возила – корисна носивост, специфична површинска и запреминска носивост у т/м итд.1

Уколико је возни парк састављен од возила исте марке и типа онда је то хомоген возни парк.

Састав возног парка по правилу је ријетко хомоген. Возни парк најчешће је хетерогене структуре тј. састављен је од возила различитих марки и типова, категорије корисних носивости су различите па су и техничко-експлоатационе карактеристике различите.

Високу ефикасност при раду возног парка најлакше је остварити са хомогеним возним парком, код којег је техничко одржавање возила лакше и рационалније. Ради тога, код формирања возних паркова потребно је тежити “типизацији” возила или бар број марка и типова возила заступљених у возном парку свести на минимум.

При организовању експлоатације возила, ради стварања услова за упорећивање рада возила у возном парку, потребно је извршити подјелу на групе возила које имају исте техничко-експлоатационе карактеристике и чије је стање приближно једнако.

Возила се по правилу сврставају у групе у функцији марке и типа возила, године производње, корисне носивости, намјене товарног простора (сандучари, цистерне, хладњаче, теретна возила са уређајима за самоистовар-кипери итд; аутобуси за међуградски саобраћај, аутобуси за приградски саобраћај, аутобуси за туристичке вожње итд). Возила се сврставају у групе и у зависност од услова експлоатације, како би се измјеритељи рада возила могли упоређивати.

1 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна 53.)

3

1.1 Инвентарски возни парк

1.1.1 Дефиниција инвентарског возног парка

Под "инвентарским возним парком" подразумијева се скуп свих возила која се воде у инвентару –књиговодству основних средстава аутотранспортне организације.2 Скуп свих возила у возном парку хомогеног састава означава се са Аi – инвентарски број возила.

У хетерогеном возном парку инвентарски возни парк је скуп група возила разврстаних по маркама и типовима возила у возном парку.

n

Ai=Ai1+Ai2+....+Ain= ∑ Ai1 (1) 1

Гдје су :

Ai1+Ai2+....+Ain – подскупови броја инвентарских возила по маркама и типовима возила у возном парку n - број група возила у инвентарском возном парку

1.1.2 Подјела инвентарског возног парка према техничком стању

По свом техничком стању инвентарски возни парк се дели на возила која су технички исправна, тј.способна за експлоатацију и возила која су технички неисправна, односно неспособна за експлоатацију. Ово значи да се инвентарском возном парку имамо возила која су "способна" за рад и возила која су "неспособна" за рад. У пракси ријетко наступа случај када су сва возила способна за рад и то најчешће код возних паркова са малим инвентарским бројем возила.Ако се код хомогеног возног парка са Аi означи инвентарски број возила, са Аs број технички исправних – за рад способних возила и са Аn број технички неисправних, односно за рад неспособних возила, тада се добије подјела инвентарског возног парка по техничком стању

Ai=As+An (2)

Код хетерогеног возног парка састављеног од n групе возила биће : n n n Ai= ∑Aii = ∑Asi = ∑ Ani (3) 1 1 1

Гдје је : 2 Јусуфранић И. : Основе друмског саобраћаја , Травник , 2007 (страна 321.)

4

n

∑Asi=As1+As2+...+Asn – скуп броја способних возила по групама возила1

n

∑Ani=An1+Аn2+...+Ann – скуп броја неспособних возила по групама возила 1

Основна подјела може се према потреби даље рашчлањивати. На примјер: технички неисправна возила могу се поделити на возила која се налазе на оправци и на возила која чекају на оправку. Возила која се налазе на оправци могу се подијелити на возила према врстама оправке (текуће одржавање, лака, средња, инвестициона оправка). Возила која чекају оправку могу се подијелити на возила која чекају оправку због недостатка радионичког капацитета или услед недостатка резервних дјелова.У категорији неисправних возила могу се издвајати возила која чекају отуђење (продају) или расходовање (тотално уништена у саобраћајној незгоди или дотрајала у експлоатацији).

1.1.3 Експлоатационо техничка подјела Инвентарског возног парка

Замјеном израза за експлоатациону подјелу технички исправног дијела инвентарског возног парка у израз за подјелу инвентарског возног парка према техничком стању добиће се израз за експлоатационо – техничку подјелу инвентарског возног парка.За хомоген возни парк биће:

Ai =Ar+Ag+An (4)

За возни парк хетерогеног састава биће n n n n n

Аi = ∑Aii = ∑Ari=∑Ari + ∑ Agi + ∑Ani (5) 1 1 1 1 1

Успјешно организовање експлоатације возила у инвентарском возном парку подразумијева што је могуће већи број возила на раду Аr и што мањи број исправних возила ван рада и неисправних возила.

5

2. РАД ВОЗНОГ ПАРКА

2.1 Транспортни процес, и рад транспортног процеса

Транспортни процес представља процес премјештања – превожења путника и робе од „извора“ до „циља“ путовања путника односно „циља“ премјештања робе и укључује следеће фазе : 3

- фазу припреме робе-пријема путника,- фазу упућивања возила на мјесто утовара робе-укрцавања путника,- фазу утовара робе-укрцавања (уласка) путника,- фазу превоза робе-путника,- фазу истовара робе-искрцавања (изласка) путника,- фазу предаје робе.

Када се говори о процесима треба правити разлику између транспортног процеса и превозног процеса.Превозни процес је најважнији елеменат транспортног процеса који обухвата три фазе и то : фазу утовара робе-укрцавања (уласка) путника, фазу превоза робе-путника и фазу истовара и предаје робе-искрцаваа (изласка) путника.

2.1.1 Циклус транспортног процеса

Потпуни циклус транспортног процеса обухвата: 4

- упућивање возила на мјесто утовара робе – укрцавање путника, - пријем и утовар робе – укрцавање путника, - превоз робе – путника, - истовар и предаја робе – искрцавање путника.

Слика 2 : Шематски приказ транспортног процеса. 5

3 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна 35-36.)4 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна 38. )5 Слика 2 : http://www.fms-tivat.me/predavanja3god/Integralni2tekst.pdf (страна 13.)

6

2.1.2 Проста вожња

Проста вожња обухвата потпун циклус транспортног процеса и састоји се од утовара робе (укрцавања путника), превоза робе (путника), истовара робе (искрцавања путника) и доласка возила на следеће мјесто утовара робе (укрцавања путника).6

2.1.3 Сложена вожња Сложена вожња је транспортни процес састављен од потпуних и непотпуних циклуса транспортног процеса при чему се транспортно средство – возило у току извршења транспорта креће од почетне тачке вожње ка крајњој са успутним стајањима ради утовара – истовара терета, односно укрцавања – искрцавања путника.7 

2.1.4 Обрт 

Под обртом се подразумијева транспортни процес који се састоји из једне или неколико вожњи са повратком превозног средства – возила у првобитну полазну тачку.8 

2.1.5 Превозни пут 

Појам превозног пута дефинише одабрани и возачу прописани правац кретања возила при извршењу превоза између два мјеста. Дефинисање правца кретања возила неопходно је када су те двије тачке спојене са два или више путних правца и тада превозни пут обавезно прописује диспечерска служба и уноси у путни налог возила. Одабрани превозни пут по правилу мора бити најбољи и најкраћи. За појам превозни пут у пракси се користи и термини итинерер И маршута.9 

2.1.6 Транспортни рад – јединице транспортног рада 

У току вршења транспортног процеса путници или роба се транспортују на одређеним растојањима и при  томе се остварује транспортни рад.

Транспортни рад је производ оствареног обима превоза путника или количине превезеног терета и просјечног растојања на коме је транспорт извршен.10 

Транспортни рад изражава се путничким и тона километрима. За јединицу транспортног рада у  путничком саобраћају узима се путник километар (pkm) и то је рад остварен превозом једног путника на растојању од једног километра. 

6 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна 38. )7 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна 38. )8 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна 39.. )9 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна 39.. )10 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна 39-40. )

7

За јединицу транспортног рада у робном - теретном саобраћају узима се тона километар (tkm) и то је транспортни рад добијен превозом једне тоне терета на растојању од једног километра.

2.2 Елементи рада возног парка

За анализу и оцјену постигнутих резултата возног парка,у теоретским и практичним истраживањима ,користи се систем измјеритеља и показатеља којима је дефинисан транспортни процес.На основу њих , одговарајућом методом омогућено је сагледавање утицаја промјене експлоатационих измјеритеља на производност ,натуралне и финансијске резултате рада возног парка .

Такав методолошки приступ погодан је што је најзначајније за практичну примјену при планирању одговарајућих организационо-технолошких мјера,изучавање превозних захтјева и услова при којима треба организовати транспорт .

При одређивању транспортног рада возног парка потребно је измјерити елементе који се односе на : 11

– временски биланс возила у данима, – временски биланс возила у часовима, – услове при извршењу транспортних процеса (брзина вожње, растојање превоза),– пређени пут возила и степен искоришћења пређеног пута, – степен искоришћења капацитета возила.

 Познавање нивоа измјеритеља експлоатације транспортних средстава омогућава одређивање нивоа продуктивности рада истих и утврђивање потребних капацитета за правовремено подмирење транспортних захтева клијената. 

Познавање нивоа измјеритеља експлоатације и њиховог утицаја на производност возила омогућава предузимање потребних мјера за повећање производности рада транспортних средстава и извршење транспорта уз ниже транспортне трошкове.

11 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна57.)

8

2.3 Техничко-експлоатациони показатељи рада возила

За потребе планирања, анализе и оцјене ефективности рада возила у друмском саобраћају (како у путничком тако и у робном транспорту) уведен је систем измјеритеља и коефицијената којима је омогућено оцjењивање степена коришћења возила и возних паркова у цјелини, као и вриједновање остварених резултата рада. 12

Техничко - експлоатационе показатеље и измјеритеље рада возила можемо подијелити на: 

а) Измјеритеље и коефицијенте временског балансирања рада возила у данима и часовима;

б) Измјеритеље и коефицијенте искоришћења пређеног пута ;

ц) Измјеритеље искоришћења капацитета возила и превозне способности возног парка ;

д) Измјеритеље услова при извршењу транспортних процеса ;

е) Резултативне измјеритеље рада возила и возног парка .

Сагледавање свих измјеритеља и показатеља омогућава оцјену организованости и интензитета коришћења расположивих капацитета возног парка и то:

а) Под измjеритељима и коефицијентима временског балансирања подразумијевају се показатељи временског билансирања ауто дана возног парка и то:

– коефицијент техничке исправности αt

– коефицијент искоришћења технички исправног – способног за рад возног парка α'– коефицијент искоришћења возног парка α – затим показатељи и коефицијенти временског балансирања ауто – часова рада– ауто часова вожње AHw

– ауто – часова дангубе AHd

– коефицијент искоришћења времена у току 24 часа ρ – коефицијента искоришћења радног времена δ

б) Под измјеритељима и коефицијентима билансирања пређеног пута подразумијевају се: – укупан пређени пут AK– пређени пут са теретом – путницима AKt – пређени пут без терета – путника AKp

– нулти пређени километри AKn

Коефицијенти билансирања пређеног пута су: коефицијент искоришћења пређеног пута β и коефицијент нултог пређеног пута ω.

12 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011(страна58.)

9

ц) Под измјеритељима искоришћења капацитета – корисне носивости подразумијева се – коефицијент статичког искоришћења корисне носивости γ– коефицијент динамичког искоришћења корисне носивости ε

д) У измјеритеље услова при извршењу транспортног процеса спадају:– средња саобраћајна брзина Vs

– превозна или транспортна брзина Vp

– брзина обрта Vo

– експлоатациона брзина Ve

Поред брзина у ову групу измјеритеља спадају и: – средња дужина једне вожње са теретом K stλ – средње растојање превоза једне тоне терета K st1

– средње растојање превоза једног путника K sp1

– број вожњи са теретом Azλ

– коефицијент измјене путника ηsm

– средња дневна километража Ksd

– вријеме трајања утовара и истовара tui

– вријеме трајања укрцавања – искрцавања путника

е) Резултативне измјеритеље рада возила и возног парка ,који обухватају: – остварени транспортни рад U– остварени обим превоза Q– производност возила W’u , W’Q , Wu и WQ .

Погодна методологија омогућава изучавање дејства измјеритеља експлоатације на производност и изналажење одговарајућих организационо – технолошких мјера за повећање производности возила и снижење цијене транспорта.

10

2.4 Временски биланс возног парка у данима – аутодани

Свака јединица возног парка која се води у инвентар аутотранспортне организације (аутобус, теретно возило, тегљач, приколица, полуприколица) налази се у возном парку у посматраном временском периоду Di дана (календарски дани) од којих, сходно техничкој подјели инвентарског возног парка може бити Ds дана у технички исправном стању, способном за експлоатацију и Dn дана у технички неисправном, неспособном стању возила за експлоатацију: Di = Ds + Dn (6)

Са становишта рационалног искоришћења расположивог временског фонда од Di дана, код техничке подјеле инвентарског фонда дана једног возила потребно је тако организовати службу одржавања и оправки возила да:

Dn→0 односно да Di ≅ Ds (7)

За календарско вријеме, у коме се налази у технички исправном стању Ds дана, јединица возног парка сходно експлоатационој подјели инвентарског возног парка може провести Dr дана у експлоатацији, тј. на раду и Dg дана у технички неисправном стању или ван рада, тј. у гаражи:

Ds = Dr + Dg (8)

Са становишта рационалног искоришћења расположивог временског фонда технички способних дана возила, потребно је тако организовати службу експлоатације возила да Dg →0 оgносно gа Ds ≅ Dr (9)

Замјеном израза за експлоатациону подјелу расположивог фонда способних дана возила у изразу за техничку подјелу фонда дана добиће се експлоатационо–техничка подјела расположивог времена једног возила у данима:

Di = Dr + Dg + Dn (10)

Сходно ранијим закључцима потребно је коришћење расположивих Di дана једног возила тако организовати да

11

Dg →0; Dn→0 оgносно gа Di ≅ D

2.5 Аутодани

Ако посматрамо не јединицу возног парка, већ цијели хомогени возни парк као једнородну групу или хетерогени возни парк као скуп група возила (групе су хомогеног састава) потребно је увести сложенији показатељ: ауто-дан, који одговара једном календарском дану сваке јединице возног парка13. 

Према томе, за цијели возни парк ауто-дани инвентарски ће одговарати збиру инвентарских ауто-дана свих јединица у возном парку.

За хомогени возни парк биће:

А

ADi = ∑ Di (11) 1

За хетерогени возни парк биће n

ADi=ADi1 + ADi2 + ... + ADin=∑ADii (12) 1

гдје је:n - број група возила у возном парку

ADi1,2,...,n - број инвентарских ауто дана по групама возила n

∑ADii — ауто дана инвентарских цјелокупног хетерогеног возног парка 1

За способна возила у возном парку биће:

За хомогени возни парк број способних ауто дана: А

ADs=∑Ds (13)

1

За хетерогени возни парк број способних ауто дана:

n

13 Јусуфранић И. : Основе друмског саобраћаја , Травник , 2007 (страна 327.)

12

ADs= ADs1+ADs2 +...+ ADsn= ∑ADsi (14) 1

За радни возни парк број ауто-дана на раду биће:

За хомогени возни парк А

ADr=∑ Dr (15) 1

За хетерогени возни парк: n

ADr= ADr1+ADr2 +...+ ADrn=∑ADri (16) 1

За ауто-дане способних возила, ауто дани у гаражи биће:

За хомогени возни парк: A

ADg=∑ Dg (17) 1

За хетерогени возни парк: n

ADg= ADg1+ADg2 +... + ADgn=∑ ADgi (18) 1

За ауто-дане неспособних возила биће:

За хомогени возни парк: А

ADn=∑ Dn (19)

1

За хетерогени возни парк: n

ADn= Adn1+ Adn2 +...+ Adnn= ∑Adni (20) 1

Полазећи од техничке и експлоатационе поделе инвентарског возног парка може се написати подjела инвентарских ауто-дана и то:

За хомогени возни парк:ADi = ADs + Adn (21)ADs = ADr + Adg (22)ADi = ADr + ADg +Adn (23)

13

За хетерогени возни парк:

∑1

n

ADii=∑

1

n

ADsi+∑

1

n

ADni

(24)

∑1

n

ADs i=∑

1

n

ADri+∑

1

n

ADgi

(25)

∑1

n

ADii=∑

1

n

ADri+∑

1

n

AD gi+∑

1

n

ADni (26)

Код билансирања искоришћења укупног фонда времена возног парка – инвентарских ауто-дана треба  тежити постизању што већег броја ауто-дана на раду и минимизацији броја непродуктивних ауто-дана у  гаражи и неисправних ауто-дана.

2.6 Коефицијент техничке исправности -αt

Коефицијент техничке исправности утврђује који дио од укупно расположивог времена у данима су возила технички исправна – способна за експлоатацију.14 За јединицу возног парка то је однос броја способних према броју инвентарских дана.

За цијели возни парк у току једног дана то је однос броја способних возила према инвентарском броју возила.

За цијелио возни парк у неком посматраном временском периоду то је однос способних ауто-дана према инвентарским ауто-данима. 

Према томе, израз за коефицијент техничке исправности биће:

за јединицу возног парка:

14 Јусуфранић И. : Основе друмског саобраћаја , Травник , 2007 (страна 328.)

14

α t=Ds

Di=

Di−Dn

Dr+Dg+Dn

(27)

за хомоген возни парк у току једног дана:

α t=As

A i=

A i−An

Ar+ Ag+ An

(28) за хетерогени возни парку току једног дана:

α t=∑

1

n

A s i

∑1

n

A ii

=∑

1

n

A ii−∑

1

n

Ani

∑1

n

A ri+∑

1

n

Agi+∑

1

n

Ani

(29)

исто тако:

α t=∑

1

n

A ii¿ αti

∑1

n

Aii

=∑

1

n

A ii¿αt i

∑1

n

Ar i+∑

1

n

A gi+∑

1

n

Ani

(30)

За цијели возни парк у ма ком посматраном временском периоду биће:

за хомогени возни парк

α t=AD s

ADi=

ADi−ADn

ADr+AD g+ ADn

(31)

за хетерогени возни парк

15

α t=∑

1

n

AD si

∑1

n

AD ii

=∑

1

n

AD ii−∑

1

n

ADni

∑1

n

ADr i+∑

1

n

AD gi+∑

1

n

ADni

(32)

исто тако:

α t=∑

1

n

ADi i

¿α ti

∑1

n

ADii

=∑

1

n

AD ii¿αt i

∑1

n

ADri+∑

1

n

ADgi+∑

1

n

ADni

α t=∑

1

n

ADi i

¿α ti

∑1

n

AD ii

¿ 1n⋅∑

1

n

αti

(33)

Коефицијент техничке исправности оцјењује успјех службе оправки и одржавања у пружању експлоатацији исправних капацитета возила и возног парка који могу бити коришћени за рад.

2.7Коефицијент искоришћења возног парка – α

Коефицијент искоришћења возног парка α одређује који дио од укупно расположивог времена у данима су возила провела на раду.15 За јединицу возног парка у неком временском периоду то је однос броја дана на раду према инвентарским данима. 

За цијели возни парк у току једног дана то је однос броја возила на раду према инвентарском броју возила. 

За цијели возни парк у ма ком посматраном временском периоду то је однос броја ауто-дана на раду према инвентарским ауто-данима

Према томе, израз за коефицијент искоришћења возног парка биће: 

за јединицу возног парка:

α=Dr

Di=

Dr

D r +Dg+Dn

(34)

15 Јусуфранић И. : Основе друмског саобраћаја , Травник , 2007 (страна 330.)

16

за хомоген возни парк

α=A r

A i=

A r

A r+ Ag+ An

(35)

за хетерогени возни парк у току једног дана

α=∑

1

n

Ar i

∑1

n

Aii

=∑

1

n

A ri

∑1

n

A ri+∑

1

n

Agi+∑

1

n

Ani

(36)исто тако

α=∑

1

n

Aii¿ αi

∑1

n

A ii

=∑

1

n

Aii¿ αi

∑1

n

A ri+∑

1

n

Agi+∑

1

n

Ani

(37)

за хомогени возни парк у ма ком периоду времена

α=ADr

AD i=

ADr

ADr+ ADg+ ADn

(38)за хетерогени возни парк у ма ком периоду времена

α=∑

1

n

ADri

∑1

n

ADii

=∑

1

n

ADr i

∑1

n

ADri+∑

1

n

ADgi+∑

1

n

ADni

(39)

исто тако

17

α=∑

1

n

ADri

¿α i

∑1

n

ADii

=∑

1

n

ADri¿α i

∑1

n

ADri+∑

1

n

ADgi+∑

1

n

ADni (40)

α=∑

1

n

ADri

¿α i

∑1

n

AD ii

¿ 1n⋅∑

1

n

α i

Коефицијентом искоришћења возног парка оцјењује се степен мобилности возног парка, јер се њиме одређује који дио од укупно расположивог времена у данима је коришћен за рад.

2.8Коефицијент искоришћења технички исправног– способног возног парка – α′

Показатељи којима се оцјењује степен изласка исправних возила на рад је коефицијент искоришћења технички исправног возног парка. Њиме се оцјењује способност комерцијалне службе да запосли исправна возила. 16

Коефицијент искоришћења технички исправних возила одређује који дио од способних дана су возила провела на раду. За јединицу возног парка у неком периоду времена то је однос броја дана на раду према данима у којима је возило било способно за рад. 

За цијели возни парк у ма ком посматраном временском периоду то је однос ауто-дана на раду према броју ауто-дана у којима су возила била способна за рад. Овако дефинисан коефицијент α' може се тачно израчунати и примијенити само у случају када је режим рада возног парка такав да су сви дани у посматраном периоду радни. То одговара режиму линијског аутобуског саобраћаја код кога су сви дани у току године радни дани (возни парк ради и суботом и недељом и државним празницима).

У условима рада теретних возила (не раде суботом и недељом и државним празницима – петодневна радна недеља или не раде недељом и државним празницима - шестодневна радна недеља) овај коефицијент добија посебан облик. 

Према томе изрази за коефицијент искоришћења возног парка када је режим рада такав да су сви дани  у току године радни биће:

за јединицу возног парка

16 Гладовић, П.: Друмски саобраћај, Факултет за саобраћај комуникације и логистику, Беране, 2011 (страна 64.)

18

α '=D r

D s=

Dr

Dr+Dg

(41)

за хомогени возни парк у току једног дана

α '=A r

A s=

A r

A r+ Ag

(42)

за хетерогени возни парк у току једног дана

α '=∑

1

n

A r i

∑1

n

Asi

=∑

1

n

A ri

∑1

n

A ri+∑

1

n

Agi

(43)

за хомогени возни парк у ма ком посматраном временском периоду

α '=ADr

ADs=

ADr

ADr+AD g

(44)

за хетерогени возни парк у ма ком посматраном временском периоду

α '=∑

1

n

ADr i

∑1

n

ADsi

=∑

1

n

ADr i

∑1

n

ADri+∑

1

n

AD gi

(45)

исто тако

α '=∑

1

n

ADr i

∑1

n

ADsi

=∑

1

n

ADsi¿α i

∑1

n

ADri+∑

1

n

AD gi

α '=∑

1

n

AD si¿α i

∑1

n

ADsi

¿ 1n⋅∑

1

n

αi'

(46)

19

Овај коефицијент може имати потпуно различите вриједности код теретних возних паркова који раде само радним данима и то петодневну радну недељу са дневним радним временом од 8 х по смјени или шестодневну радну недељу са седмочасовним радним временом. 

У режиму петодневне радне седмице годишњи број радних дана возног парка, тј. режим рада парка  добија се на следећи начин:

FDrgod = 365 – (2 × 52 + 8 ) + 12 = 265 дана FDrgod = 265 (47)

—52 недеље – 52 суботе – 8 дана државних празника — 12 радних субота, у мјесецу по једна, за допуну до 42 ч радне седмице, јер је за  5 радних дана остварено 5×8=40 ч, а прековремени рад возача није дозвољен

Код шестодневне радне седмице годишњи фонд радних дана возног парка се добија на следећи начин:

FDrgod = 365 – (52 + 8 ) = 305 дана FDrgod = 305 (48)

За исправно рачунање коефицијента искоришћења технички исправног – способног возног парка n

нужно је из података о o Ds, ADs i ∑ ADs искључити способна возила и ауто-дане 1

способних возила остварених у нерадним данима возног парка, јер способна возила у те дане није могуће запослити. Обзиром да се билансирају радни дани у односу на способне дане, само ће на тај начин израчунат коефицијент α' дати стваран степен запослености исправног возног парка у радним данима.

То значи да је потребно посебно евидентирати:

Ds’5 – способни дани возила у радним данима петодневне радне недеље

Ds’6 – способни дани возила у радним данима шестодневне радне недеље

20

Фонд способних дана возила у нерадним данима потребно је посебно евидентирати:

ADs’5 – способни ауто-дани возног парка у радним данима петодневне радне недеље

ADs’6 – способни ауто-дани возног парка у радним данима шестодневне радне недеље

n

∑ AD s’5 – способни ауто-дани хетерогеног возног парка у радним данима 1

петодневне радне недеље. n

∑ AD s’6 – способни ауто-дани хетерогеног возног парка у радним данима 1

шестодневне радне недеље.

Изрази за израчунавање коефицијента искоришћења технички исправног теретног возног парка биће за петодневну и шестодневну радну седмицу:

за јединицу возног парка:

а) (49)

б) (50)

за хомогени возни парк у ма ком периоду времена

а) (51)

б) (52)

21

за хетерогени возни парк у ма ком периоду времена n n

а) (53)

б) (54)

– ауто-дани способних возила ван рада у радним данима возног парка (55)

Уколико се код теретног возног парка израчунава α’ тако као да су сви календарски дани радни, тада се добија искривљена слика. У том случају такође је неопходно приказати број способних дана ван рада услед нерадних дана возног парка са рашчлањењем на суботе и недеље, државне празнике и вишу силу. На основу датих израза за коефицијенте, може се утврдити, да је коефицијент искоришћења возног парка α једнак производу коефицијента искоришћења технички исправног возног парка α' и коефицијента техничке исправности α t

α =α×αt

Ова релација не важи у условима теретног возног парка код примјене коефицијената α'5 или α'6

Коефицијент искоришћења инвентарског возног парка α по вредности може бити мањи или једнак коефицијенту техничке исправности возног парка αt

α ≤α1

Када је α = αt значи да су сва технички исправна возила радила и да није било исправних возила ван рада.

22

3.ЗАКЉУЧАК

Руководиоци возних паркова и руководиоци компанија сусрећу се са великим и значајним проблемима у процесу управљања возним парком , гдје јако значајан сегмент представља управљање његовим одржавањем .

Проблеми управљања возним парковима настају због велике сложености процеса превоза робе , сложености и разноврсности самих техничких система ,као и сложености услова и утицаја околине у којој се процес одвија .

Рад је настао као последица реалног и живог проблема одржавања и управљања возним парком који се користи у компанијама за превоз путника и терета .

Недоумице , недостатак упуства и недовољна информисаност о почетку инплементације управљања ризицима у одржавању возног парка су овим радом значајно смањене.

Имплементацијом управљања ризицима у одржавању возних паркова, као и управљање радом возних паркова, добија се значајан извор информација, олакшава управљање возним парком и доношење одлука у радном процесу, смањују се неодређености.

23

ЛИТЕРАТУРА

24