PREDLOG

MINISTARSTVO

SAOBRAĆAJA I

POMORSTVA

Program obnove voznog parka crnogorskih prevoznika ekološki naprednijim vozilima

Sadržaj I. UVOD ................................................................................................................................................................. 4

II. ANALIZA........................................................................................................................................................... 6

1. Polazni osnov za izradu Programa .......................................................................................................... 6

2. Drumski saobraćaj i ekologija .................................................................................................................. 8

3. Mjere smanjenja ukupne emisije iz drumskog saobraćaja .................................................................. 10

4. Značenje Euro standarda (Euro 1, 2, 3, 4, 5 i 6) .................................................................................... 12

5. Troškovi zagađenja u odnosu na Euro standard .................................................................................. 14

6. Analiza postojećeg stanja u Crnoj Gori .................................................................................................... 18

7. Analiza cijena vozila u odnosu na EURO standard .................................................................................. 21

8. Realizovane mjere za pomoć prevoznicima ............................................................................................. 23

9. Mehanizmi i mjere koje se mogu primjeniti u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i zaštite životne

sredine i unapreĊenja poslovanja prevoznika .................................................................................................... 25

III. MOGUĆI NAĈINI POMOĆI CRNOGORSKIM PREVOZNICIMA U CILJU OBNOVE VOZNOG PARKA

............................................................................................................................................................................... 26

10. Mogući naĉini pomoći ......................................................................................................................... 26

10.1. Kategorija državne pomoći .................................................................................................................. 26

10.2. Osnovni cilj Programa ........................................................................................................................ 26

10.3. Pravni osnov za donošenje Programa .................................................................................................. 26

10.4. Kategorije korisnika Programa ........................................................................................................... 26

10.5. Trajanje Programa ............................................................................................................................... 26

10.6. Instrument državne pomoći-vrsta državne pomoći .............................................................................. 27

10.7. Predlog iznosa sredstava pomoći licenciranim prevoznicima za zamjenu starih vozila novim vozilom

standarda Euro 5 i više .................................................................................................................................. 27

10.8 Izvor finansiranja .................................................................................................................................. 28

10.9 Ukupan iznos sredstava za realizaciju Programa ................................................................................. 28

10.10 Obaveze korisnika Programa ............................................................................................................. 28

10.11 Osnovna dokumentacija koja se prilaže zahtjevu za pomoć ............................................................... 28

10.12. SprovoĊenje Programa ...................................................................................................................... 29

11. Predlog mjera za smanjenje troškova kojima su izloženi drumski prevoznici .......................................... 31

IV. REZIME ......................................................................................................................................................... 32

I. UVOD

Vlada Crne Gore, na sjednici od 21. oktobra 2010. godine, razmotrila je

Informaciju o problemima u poslovanju crnogorskih drumskih prevoznika i predlog

mjera za ublažavanje posljedica ekonomske krize u drumskom saobraćaju, koju je

dostavilo Ministarstvo saobraćaja i pomorstva.

S tim u vezi, Vlada je 28. oktobra 2010. godine, donijela Zakljuĉak broj: 03-

7915, kojima se zadužuje Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo ureĊenja

prostora i zaštite životne sredine i Ministarstvo finansija da pripreme Program obnove

voznog parka crnogorskih prevoznika, ekološki naprednijim vozilima, u cilju

poboljšanja poslovanja drumskih prevoznika i smanjenja zagaĊenja životne sredine.

Na osnovu zakljuĉka Vlade, ministar Ministarstva saobraćaja i pomorstva

rješenjem broj 01-3566/1 od 12.09.2011. godine obrazovao je radnu grupu od

predstavnika Ministarstva saobraćaja i pomorstva, Ministarstva finansija, Ministarstva

održivog razvoja i turizma, Direkcije za saobraćaj i Privredne komore Crne Gore za

izradu predmetnog programa.

Cilj saobraćajne politike Evropske Unije, kao i saobraćajne politike Crne Gore

je da promoviše drumski prevoz koji obezbjeĊuje mobilnost koja je efikasna,

bezbjedna, sigurna i ekološki prihvatljiva. Saobraćajna politika pored efikasnog

prevoza putnika i tereta, ima za cilj da stvori uslove za fer konkurenciju, da promoviše

i uskladi bezbjednije i ekološki naprednije tehniĉke standarde, kako bi se obezbjedio

odreĊeni stepen tehniĉke i socijalne harmonizacije i da garantuje da se pravila u

drumskom saobraćaju primjenjuju efikasno i bez diskriminacije.

Saobraćajni sektor jedan je od najvažnijih sektora današnjice, a ujedno i

znaĉajan nosilac i osnova privrednog i društvenog razvoja svake države. To je sistem

bez kojeg pojedinac i društvo u cjelini ne mogu funkcionisati i kao takav predstavlja

preduslov za razvoj privrede i svih drugih djelatnosti, a time i osnovnu pretpostavku

privrednih i drugih aktivnosti. Stepen razvijenosti saobraćajnog sistema u korelaciji je

sa nivom privrednog razvoja i kvalitetom uslova života, pa prema tome od njega zavisi

i ukupna privreda države, regije ili podruĉja. Zbog toga je osnovni interes svake

društvene zajednice podizati nivo kvaliteta saobraćajnog sistema.

MeĊutim, osim pozitivnog društveno-ekonomskog uticaja, saobraćaj isto tako

ima i svoju negativnu stranu. Njegova ekspanzija, proizvela je niz negativnih faktora

koji konstantno ugrožavaju kvalitet života, kao npr. zagaĊenje životne sredine

(vazduha i vode) zbog velike emisije izduvnih gasova, stvaranje buke i vibracija, ali i

neželjenih dogaĊaja (saobraćajne nezgode).

Znaĉaj sektora saobraćaja potvrĊuje ĉinjenica da je njegovo uĉešće u ukupnom

BDP-u Evropske Unije 7%, 40% investicija Evropske Unije usmjereno je u ovaj

sektor, a 30% je uĉešće saobraćaja u ukupnoj energetskoj potrošnji. Potražnja za

transportnim uslugama konstantno raste u posljednjih 20 godina po prosjeĉnoj stopi od

2,3% godišnje za prevoz tereta i 3,1% za prevoz putnika.

Sadašnje uĉešće drumskog saobraćaja u BDP-u Crne Gore se kreće u evropskim

okvirima, iako se zbog razliĉitog modela prikupljanja statistiĉkih podataka, ne

raspolaže sa pouzdanim pokazateljima, na osnovu statistiĉkih podataka MONSTAT-a

uĉešće saobraćaja, skladištenja i veza u BDP-u Crne Gore za 2010- godinu iznosi

9,6%.

U odnosu na takav obim rada i društveno ekonomski znaĉaj drumskog

saobraćaja, naroĉito posmatrajući drumski saobraćaj kao izvoznu privrednu granu,

kroz pripremu ovog programa i predloga mjera kojim bi se omogućili bolji uslovi

poslovanja domaćih prevoznika, osnovni cilj je stvaranje kvalitetnijeg ambijenta za

poslovanje drumskih prevoznika, nabavku i obnovu voznog parka i obezbjeđenje

zaštite transportnog tržišta.

Program sadrži uporedni prikaz nivoa zagaĊenja životne sredine u odnosu na

ekološki standard vozila, prednosti unaprijeĊenog voznog parka u smislu pristupa na

meĊunarodno transportno tržište, kao i finansijske pokazatelje i moguće naĉine i

predloge za realizovanje ovog programa.

II. ANALIZA

1. Polazni osnov za izradu Programa

Ustavom Crne Gore, izmeĊu ostaloga, utvrĊeno je da je Crna Gora ekološka

država i samim tim oĉuvanje i zaštita životne sredine predstavlja najvišu vrijednost

ustavnog poretka i garantuje pravo graĊana na zdravu životnu sredinu. Iz tog razloga

su svi graĊani, državna, javna i privredna tijela i udruženja dužna u okviru svojih

ovlašćenja i djelatnosti, naroĉitu pažnju posvetiti zaštiti prirode, životne sredine i

zdravlja ljudi.

TakoĊe, Crna Gora je preuzela i meĊunarodne obveze u podruĉju zaštite životne

sredine. Osnovna dva dokumenta koji se odnose na klimatske promjene su Okvirna

konvencija Ujedinjenih nacija o promjeni klime i Kjoto Protokol uz Okvirnu

konvenciju Ujedinjenih Nacija o promjeni klime.

− Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promjeni klime - UNFCCC (Rio de

Janeiro 1992. god.) - Crna Gora je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih

nacija o klimatskim promjenama (UNFCCC) sukcesijom 2006. godine, postavši

tako ĉlanica Konvencije. Okvirna konvencija UN predstavlja osnov za

meĊunarodno djelovanje kako bi se odgovorilo izazovu klimatskih promjena na

globalnom nivou, pri ĉemu je klimatski sistem zajedniĉki resurs na ĉiju

stabilnost mogu uticati emisije CO2 i drugi gasova sa efektom staklene bašte.

− Kjoto Protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih Nacija o promjeni klime

(Kyoto 1999. god.). Zakon o ratifikaciji Kjoto Protokola uz Okvirnu konvenciju

Ujedinjenih Nacija o promjeni klime („Sl.list RCG” broj 17/07), prihvaćen je u

skladu sa blobalnim ciljem smanjivanja emisije CO2 i drugih gasova.

Za izradu ovog programa analiziran je znaĉajan broj relevantne dokumentacije

ukljuĉujući zakonsku regulativu Crne Gore i Evropske Unije, studije, struĉne elaborate

i ostale materijale koji su predstavljali bitan izvor informacija i podataka.

Pri tome posebno treba izdvojiti sljedeće dokumente:

Strategija razvoja saobraćaja Crne Gore;

Zakon o životnoj sredini („Sl.list CG”, br. 48/08,40/10 i 40/11);

Zakon o zaštiti prirode („Sl.list CG”, br. 51/08, 21/09 i 40/11);

Zakon o ratifikaciji Kjoto Protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih Nacija

o promjeni klime („Sl.list RCG”, br. 17/07);

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl.list CG”, br. 28/11);

Zakon o zaštiti vazduha („Sl.list CG”, br. 25/10 i 40/11);

Deklaracija o ekološkoj državi Crnoj Gori („Sl.list CG”, br. 39/91);

Zakon o kontroli državne pomoći („Sl. list CG”, br. 74/09);

Uredba o bližim kriterijumima, uslovima i naĉinu dodjele državne pomoći („Sl.

list CG”, br. 27/10);

BIJELA KNJIGA jedinstveno evropsko transportno podruĉje-prema

konkurentnom i efikasnom transportnom sistemu (WHITE PAPER Single

European Transport Area – Towards a competitive and resource efficient

transport system);

Vodiĉ za službenike Vlade i prevoznike za korišćenje ECMT multilateralne

kvote (Guide for Government officials and carriers on the use of ECMT

multilateral quota);

Program smanjenja negativnog utjecaja prometa na okoliš, Republika Hrvatska

2008. godine.

2. Drumski saobraćaj i ekologija

Gotovo da ne postoji oblast privrede koja barem u malom postotku negativno ne

utiĉe na životnu sredinu, zbog toga se istraživanja, kojima je cilj smanjenje negativnog

uticaja na životnu sredinu, sprovode u svim sektorima. Kao što je već navedeno,

saobraćajni sektor, koji predstavlja jedan od osnovnih faktora ekonomskog rasta i

kvalitete života stanovnika, jedan je i od najvećih zagaĊivaĉa životne sredine, u prvom

redu zbog velike emisije štetnih gasova prevoznih sredstava, pored zagaĊenja vazduha,

vode i zemljišta, saobraćajni sektor je i znaĉajan uzroĉnik buke, vibracija, promjene

klime, osiromašenja biološke raznovrsnosti, promjene prostora, kao i vandrednih

dogaĊaja (saobraćajne nezgode).

Ekološka šteta uzrokovana saobraćajem konstantno raste. Zbog toga se

postavlja pitanje kako obezbjediti razvoj mobilnosti u kontinuitetu, a u isto vrijeme

zaštititi životnu sredinu, odnosno smanjiti emisiju štetnih gasova i nivo buke, kao i

saobraćajne nezgode. Eksterni troškovi saobraćaja su veliki, a procjenjuje se da u

Evropskoj Uniji iznose 8 % BDP-a. MeĊutim, nijesu sve saobraćajne grane jednaki

zagaĊivaĉi. Drumski saobraćaj (za razliku od željezniĉkog, pomorskog i vazdušnog),

prema koliĉini štetnih gasova koje emituju drumska vozila, daleko prednjaĉi pred

ostalim granama, odnosno uzrokuje 90 % ukupnih eksternih troškova.

ZagaĊenje vazduha, kao negativni eksterni uĉinak saobraćaja, veliki je problem,

budući da utiĉe na mnoge sfere ljudskog života. Najveća prijetnja je konstantni porast

emisije tzv. gasova sa efektom staklene bašte, koji se javljaju u prirodi, a doprinose

globalnom zagrijavanju.

Slika 1. Uticaj emisije štetnih gasova na ljudsko zdravlje – proces

Nauĉno je dokazano da emisija gasova sa efektom staklene bašte uzrokuje

globalno zagrijavanje, odnosno povećanje prosjeĉne temperature, što dovodi do

klimatskih promjena koje negativno utiĉu na ljudsko zdravlje.

Samo u posljednjih 100 godina nivo prosjeĉne globalne temperature povećao se

za 0,6˚C, dok to povećanje na podruĉju EU iznosi ĉak 1,2˚C. Osim toga, period od

1990. godine do 2000. godine bio je najtopliji u posljednjih 150 godina. Ovakvo

zagrijavanje uveliko doprinosi klimatskim promjenama, a time i negativnom uticaju na

ljudsko zdravlje, budući da ono, izmeĊu ostaloga, zavisi od okruženja (kvaliteta

vazduha, nivoa buke itd.). Procjene Svjetske zdravstvene organizacije WHO iz 1997.

godine su da će svake godine u svijetu od posljedica zagaĊenja vazduha smrtno

stradati 2,7 ili 3 miliona ljudi (dva scenarija). Prema WHO taj iznos je 6% od ukupnog

broja smrtnih sluĉajeva. Kako bi se smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte i

njihov uticaj na promjenu klime, definisane su granice dozvoljene emisije.

Slika 2. Trend emisije iz drumskih vozila u periodu od 2000.-2005. godine (EKONERG, 2006)

Osim navedenih parametara koji negativno utiĉu na kvalitet vazduha, a time i

kvalitet života, bitno je spomenuti i buku. Zbog konstantnog povećanja saobraćajnog

sektora, naroĉito vazdušnog i drumskog, nivou buke preko 55 dB izloženo je preko

120 miliona ljudi u državama EU.

3. Mjere smanjenja ukupne emisije iz drumskog saobraćaja

Porast emisije gasova sa efektom staklene bašte najteže je ograniĉiti u

saobraćaju, budući da implementacija mjera vrlo sporo djeluje ( u automobilskoj

industriji zahtjeve propisa treba najaviti 5-10 godina unaprijed, a zatim zamjena

voznog parka traje i do 20 godina), a one se u najvećoj mjeri odnose na napredak u

tehniĉkim karakteristikama motornih vozila. Motori sa unutrašnjim sagorijevanjem

emituju niz razliĉitih štetnih materija, a te emisije direktno su zavisne od tehnologije

vozila, odnosno motora i karakteristika goriva. S obzirom da napredak tehnika za

smanjenje emisije na vozilima zavisi i od kvaliteta goriva, mjere moraju obuhvatiti

pored standarda za vozila, odnosno motore i standarde za gorivo.

Jedan od osnovnih ciljeva evropske politike održivog saobraćaja, jeste

zadovoljavanje ekoloških kriterijuma koji podrazumijevaju niz mjera ukljuĉujući

tehnološka poboljšanja vozila, primjenu alternativnih izvora energije, olakšavajuću

poresku politiku, subvencionisanje, definisanje ekoloških strateških standarda itd.

Nadalje, zakonodavstvo EU u podruĉju tehnologije i bezbjednosti propisuje najveće

dozvoljene mase i dimenzije drumskih vozila, licenciranje vozaĉa, utvrĊuje procedure

za tehniĉki pregled vozila, tehniĉke zahtjeve za drumska vozila i primjenu ekoloških

prihvatljivih motornih vozila.

Standardi emisije za vozila utvrĊuju se u obliku grama emitovane materije po

preĊenom kilometru puta, prosjeĉno za tipiĉni ciklus vožnje. Emisija vozila reguliše se

za laka vozila (putniĉki automobili i laka komercijalna vozila) i teška teretna vozila

(kamioni i autobusi), a prema EU regulativi skraćeno se oznaĉava sa (EURO 1, EURO

2, EURO 3, EURO 4 i EURO 5). Standardima se ograniĉava emisija ugljen monoksida

(CO), ugljikovodonika (HC), azot dioksida (NOx) i ĉestica (PM). Radi uporednog

prikaza, jedno vozilo kategorije EURO 1 ima emisiju kao tri vozila EURO 4, jedan

kamion kao desetak putniĉkih automobila.

Uz tehniĉke mjere od velikog znaĉaja su i ostale tzv. organizacione mjere sa

naglaskom na mjere povećanja stimulativnih sredstava i sufinanciranje projekata

„ĉistog“ saobraćaja (clean traffic).

Evropska komisija je 3. decembra 2010. godine pokrenula link, definisan od

strane DG MOVE, pod nadzorom Izvršne agencije za konkurentnost i inovacije

(EACI), za korišćenje portala „Ĉista vozila”, sa ciljem da pomogne svim

zainteresovanima da izaberu najĉistija i energetski efikasna vozila. Direktiva

2009/33/EC o promovisanju ĉistih i energetsko efikasnih drumskih vozila zahtjeva da

od 4. decembra 2010. godine, prilikom kupovine vozila za javni prevoz treba uzeti u

obzir njihovu potrošnju, emisiju CO2 i cjelokupno zagaĊivanje.

Porast zabrinutosti zbog sigurnosti snabdijevanja energijom, klimatske

promjene i zdravlje uslovili su prelazak vožnje sa fosilnih na alternativna goriva i

razvoj novih pogonskih sistema vozila koji mogu da obezbjede dugoroĉnu održivost.

„Zelena automobilska inicijativa”, kao dio evropskog ekonomskog plana za

oporavak koji je nedavno usvoji Evropski Savjet, ima za cilj da podrži razvoj novih i

održivih oblika drumskog transporta. Komisija je trenutno podržala tri glavne

alternativne vrste goriva i pogonske tehnologije koje će se razvijati u periodu do 2020.

godine, i to:

− biogoriva, teĉna ili gasovita,

− vodonik i gorive ćelije,

− elektriĉne baterije i hibridna vozila na elektriĉni pogon.

4. Značenje Euro standarda (Euro 1, 2, 3, 4, 5 i 6)

Evropska konferencija ministara transporta (ECMT) od svog osnivanja 1953.

godine, nastoji olakšati meĊunarodni drumski prevoz i integrisati transportna tržišta.

Multilateralna kvota dozvola za prevoz tereta uvedena je 1. januara 1974. godine, a

Savjet ministara je smatrao da je napravljen dobar korak prema postepenoj

liberalizaciji drumskog prevoza tereta. Spomenuto dostignuće se moglo ostvariti samo

zajedniĉkim snagama država ĉlanica i nastojanjima da se usklade uslovi konkurencije

drumskih prevoznika iz razliĉitih država i naĉin transporta.

U cilju korišćenja ekološki naprednijih vozila ECMT je propisao norme koje

uzimaju u obzir emisije izduvnih gasova, buke i bezbjednosnih parametara vozila i

utvrdio strožije mjere za izduvne gasove i bezbjedonosnu opremu vozila.

Bitno je istaći da broj multilateralnih CEMT dozvola koje se rasporeĊuju

državama ĉlanicama, odnosno dodijeljuju prevoznicima iz tih država, direktno zavise

od ekološkog standarad i bezbjedonosnih parametara vozila, odnosno veći broj

dozvola se dodjeljuje prevoznicima koji posjeduju veći broj ekološki naprednijih

vozila, tj. vozila EURO 5 i EURO 4 standarda.

Dakle, evidentno je da svaka država treba osmisliti i primjeniti mehanizme

da stimuliše svoje prevoznike da nabavljaju ekološki naprednija vozila, u cilju

zaštite životne sredine, povećanja bezbjednosti drumskog saobraćaja, kao i

jačanje konkurentske moći pojedinih država na transportnom tržištu i

cjelokupnom razvoju i unapređenju transportnog sektora.

Naravno sve prethodno doprinosi podizanju ekološke svjesti u saobraćajnom

sektoru, koja je konkretno na primjeru Crne Gore primarna iz razloga što je i pored

zakonske regulative definisana i ustavnim dokumentima.

Razvoj ekološke svijesti u državama Evropske Unije ogleda se i u uvoĊenju

strožijih ekoloških standarda za proizvodnju, prodaju i registraciju novih vozila.

U državama Evropske Unije, EURO 5 standard je stupio na snagu 1. septembra

2009. godine za odobravanje vozila, a primjenjuje se od 1. januara 2011. godine za

registraciju i prodaju novih tipova vozila. EURO 6 standard će stupiti na snagu 1.

septembra 2014. godine za odobravanje vozila, a od 1. januara 2015. godine za

registraciju i prodaju novih tipova vozila.

Euro-norme za smanjenje emisije štetnih gasova nameću znaĉajne zahtjeve

svim proizvoĊaĉima vozila (slika 3 i slika 4). Pri tome je znatna razlika u standardima

izduvnih gasova već izmeĊu motora EURO 3 i EURO 4. Tako se emisija (NOx) mora

smanjiti za 30% (sa 5 na 3,5 g/kWh), a emisija ĉestica (PM) za ĉak 80% (0,1 na 0,02

g/kWh).

EURO 5 u odnosu na EURO 4, kod lakih vozila, ima pet puta manju emisiju

ĉestica (PM) i 66 % manju emisiju NOx. Emisija iz benzinskih motora neće se bitno

smanjiti, za 23 % NOx. Benzinski motori prema EURO 4 standardu imaju oko ĉetiri

puta manju emisiju NOx, zanemarivu emisiju ĉestica, ali imaju dvostruko veću emisiju

ugljenikovog monoksida (CO) i imaju emisiju HC što dizelski motori nemaju.

Primjenom EURO 5 i kasnije EURO 6 standarda, znatno će se doprinjeti smanjenju

emisije štetnih gasova.

Slika 3. Granične vrijednosti EURO standarda emisije Slika 4. Granične vrijednosti EURO standarda emisije

NOx i čestica (PM) (dizel) NOx i čestica (PM) (benzin)

EURO

1

EURO

2

EURO

3

EURO

4

EURO

5

EMISIJA

BUKE ZA

VOZILA

vozila < 75 kW

(dB) 77 77 77 77 77

vozila > 75 kW i < 150 kW

(dB) 78 78 78 78 78

vozila ≥150 kW

(dB) 80 80 80 80 80

EMISIJA

HEMIJSKOG

SASTAVA

IZDUVNIH

GASOVA

DIZELSKIH

MOTORA

Prema

ESC i

ELR

testiranju

CO

(g/kWh) 4,9 4 2,1 1,5 1,5

HC

(g/kWh) 1,23 1,1 0,66 0,46 0,46

NO

(g/kWh) 9 7 5 3,5 2

ĉestice PM

(g/kWh) 0,4 0,15

0,10

(0,13) 0,02 0,02

korigovana

vrijednost

koeficijenta

apsorpcije

0,8 0,5 0,03

Prema

ETC

testiranju

CO

(g/kWh) 5,45 4 4

NM.HC

(g/kWh) 0,78 0,55 0,55

CH

(g/kWh) 1,6 1,1 1,1

NO

(g/kWh) 5 3,5 2

ĉestice PM

(g/kWh)

0,16

(0,2114) 0,03 0,03

Izvor: Guide for Government officials and carriers on the use of ECMT multilateral quota.

Tabela 2. Norme za pojedine EURO standarde, vezano za emisiju buke i emisiju hemijskog sastava

izduvnih gasova dizelskih motora

5. Troškovi zagađenja u odnosu na Euro standard

Troškovi zagaĊenja životne sredine najĉešće se definišu na osnovu vrijednosti

po toni zagaĊivaĉa. Najĉešća jedinica u kojoj se izražavaju je trošak u odreĊenoj valuti

po vozilo-kilometru (npr. €ct/vkm), zavisno o transportnom modu, kategoriji vozila,

državi u kojoj se sprovodi istraživanje, itd. U tabeli 3. prikazani su troškovi po vozilo-

kilometru zasnovani na primjeru za razliĉite tipove vozila, zavisno o kategoriji,

nosivosti vozila, kategoriji emisije (euro standard) i tipu mreže.

Vrijednosti 1 u tabeli predstavljaju razliĉite faktore emisije za razliĉite koncepte,

kao i razliĉite saobraćajne situacije (metropolsko podruĉje, gradsko, meĊugradsko i

podruĉje autoputeva), a odnose se na emisiju NOx, NMVOC, SO2 i PM2.5/PM10

(evaluacijska baza: Njemaĉka).

___________________ 1Definisane vrijednosti preuzete su iz Priruĉnika za procjenu eksternih troškova iz transportnog sektora (M. Maibach, C. Schreyer, D. Sutter

(INFRAS), H.P. van Essen, B.H. Boon, R. Smokers, A. Schroten (CE Delft) C. Doll (Fraunhofer Gesellschaft– ISI) B. Pawlowska, M. Bak (University of

Gdansk) HANDBOOK ON ESTIMATION OF EXTERNAL COSTS IN THE TRANSPORT SECTOR, Produced within the study Internalisation

Measures and Policies for All external Cost of Transport (IMPACT), Version 1.1, Delft, February, 2008)

Vozil

o

Nosivost

vozila

EURO

standard

Metropolsko

Područje*

Gradsko

Područje*

Međugradsko

područje

Autoput

Procjena

prosjeka

(€ct/vkm) (€ct/vkm) (€ct/vkm) (€ct/vkm) (€ct/vkm)

T

ER

ET

NO

V

OZ

ILO

< 7,5 t

EURO 0 20,1 11,3 9,1 9,0 9,1

EURO 1 12,0 6,7 5,4 5,3 5,4

EURO 2 8,1 5,6 5,0 5,0 5,0

EURO 3 7,5 4,8 4,0 3,9 4,0

EURO 4 3,2 2,5 2,3 2,3 2,3

EURO 5 2,3 1,6 1,4 1,4 1,4

7,5 – 16t

EURO 0 28,2 15,7 11,9 11,1 11,6

EURO 1 18,4 10,6 8,1 7,6 7,9

EURO 2 12,4 8,5 7,2 6,9 7,1

EURO 3 10,2 7,2 6,0 5,5 5,8

EURO 4 5,3 4,1 3,5 3,3 3,4

EURO 5 3,8 2,7 2,2 2,0 2,1

16 - 32 t

EURO 0 29,0 16,5 12,7 11,8 12,1

EURO 1 16,3 9,9 7,8 7,3 7,5

EURO 2 12,9 9,1 7,5 7,1 7,2

EURO 3 9,4 7,0 5,8 5,3 5,5

EURO 4 5,2 4,1 3,5 3,2 3,3

EURO 5 3,8 2,7 2,2 2,0 2,1

> 32 t

EURO 0 38,3 22,3 16,8 14,9 15,3

EURO 1 28,1 16,1 12,0 10,6 10,9

EURO 2 18,9 13,2 10,7 9,6 9,8

EURO 3 14,6 10,6 8,5 7,6 7,7

EURO 4 7,4 6,1 5,1 4,5 4,6

EURO 5 5,2 3,8 3,1 2,8 2,8 Izvor faktora emisije: TREMOVE Base Case (model version 2.4.1)

*Metropolsko područje: gradovi sa >0.5 miliona stanovnika, gradsko područje: gradovi sa<0.5 miliona stanovnika

Tabela 3. Troškovi zagađenja vazduha za teretna vozila izraženi u €ct/vkm

Slika 5. Troškovi zagađenja vazduha za teretna vozila

Analizom podataka iz tabele troškova zagaĊenja vazduha za teretna vozila

izraženih u €ct/vkm (tabela 3.), vidljivo je da su razlike u troškovima zagaĊenja

pojedinih vozila zavisno o njihovoj nosivosti i euro standardu znaĉajne. Tako kod

vozila nosivosti > 32 t, troškovi zagaĊenja nižih euro standarda znatno su viši u odnosu

na standard EURO 5 i kreću se od 1,6 do 5,5 puta, odnosno:

- vozilo standarda EURO 0 ima troškove zagaĊenja 5,5 puta veće u odnosu na

vozilo standarda EURO 5,

- vozilo standarda EURO 1 ima troškove zagaĊenja 3,9 puta veće u odnosu na

vozilo standarda EURO 5,

- vozilo standarda EURO 2 ima troškove zagaĊenja 3,5 puta veće u odnosu na

vozilo standarda EURO 5,

- vozilo standarda EURO 3 ima troškove zagaĊenja 2,8 puta veće u odnosu na

vozilo standarda EURO 5,

- vozilo standarda EURO 4 ima troškove zagaĊenja 1,6 puta veće u odnosu na

vozilo standarda EURO 5.

Ako se navedeni odnosi troškova vozila pojedinih euro standarda iskažu kroz

finansijsku prizmu, uz pretpostavku da vozilo u godini dana preĊe u prosjeku 100.000

km, u trogodišnjem periodu trošak zagaĊenja vozila standarda EURO 5 iznosi 8.400 €,

dok za iste uslove trošak vozila standarda EURO 4 iznosi minimalno 13.800 €,

standarda EURO 3 iznosi 23.100 €, standarda EURO 2 iznosi 29.400 €, standarda

EURO 1 iznosi 32.700 €, standarda EURO 0 iznosi 45.900 €.

Prema tome, sa pretpostavkom zamjene vozila nižih euro standarda

vozilom standarda EURO 5, ušteda vozila standarda EURO 5 u odnosu na EURO

4 iznosi 5.400 €, u odnosu na EURO 3 iznosi 14.700 €, u odnosu na EURO 2 iznosi

21.000 €, u odnosu na EURO 1 iznosi 24.300 €, a u odnosu na EURO 0 iznosi

37.500 €.

6. Analiza postojećeg stanja u Crnoj Gori

U Crnoj Gori, na dan 01.10.2011. godine, licencirano je ukupno 497 prevoznika

za prevoz putnika i tereta u unutrašnjem i meĊunarodnom drumskom saobraćaju, sa

ukupno 3244 autobusa i teretnih vozila, od kojih je 1243(38,3%) crnih-EURO 0; 709

(21,84%) standarda EURO 1; 526 (16,21%) standarda EURO 2; 399 (12,29 %)

standarda EURO 3; 365(11,24%) standarda EURO 4 i 2 (0,06%) standarda EURO 5.

LICENCIRANA

TERETNA MOTORNA

VOZILA (kamioni i

tegljači)

LICENCIRANI

AUTOBUSI UKUPNO

EURO

STANDARD

EURO 0 847 396 1243

EURO 1 508 201 709

EURO 2 336 190 526

EURO 3 298 101 399

EURO 4 267 98 365

EURO 5 2 0 2

UKUPNO VOZILA

U CRNOJ GORI 2258 986 3244

Izvor: Mašinski fakultet Univerziteta u Podgorici

Tabela 4. Ukupan broj licenciranih teretnih motornih vozila i autobusa u zavisnosti od euro standarda

Slika 6,7 i 8. Grafički prikaz ukupnog broja licenciranih vozila u zavisnosti od Euro

standarda

Slika 9. Procentualna zastupljenost ukupnog broja licenciranih vozila u zavisnosti od Euro

standarda

Na nivou UN 1958. godine usvojen je Sporazum o usvajanju jednoobraznih

uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i djelova vozila,

Sporazum je usvojen u cilju donošenja meĊunarodnih pravila (ECE Pravilnici) za

konstrukciju opreme i djelova vozila, kao i ujednaĉenih pravila za ispitivanje djelova

vozila i uzajamno priznavanje homologacijskih odobrenja.

Na osnovu sukcesije od 23.10.2006. godine, Crna Gora je pravni nasljednik

predmetnog sporazuma, ĉime se obavezala da će sprovoditi homologaciju vozila i

njihove opreme i djelova u skladu sa pravilnicima koje donosi UN ECE.

Nadalje, na osnovu Zakona o spoljnjoj trgovini („Sl.list RCG“, br 28/2004 i

37/2007) ĉlanom 30 Tehniĉki propisi, utvrĊeno je sljedeće:

„ (1) Usaglašenost sa tehničkim propisima koji se primjenjuju u Republici može

biti propisana kao uslov za uvoz robe.

(2) Tehnički propis, u smislu stava 1 ovog člana, utvrđuje obavezne kriterijume

za stavljanje u promet robe u cilju zaštite bezbjednosti, života, zdravlja i sigurnosti

ljudi, biljaka i životinja, zaštite životne sredine. Tehnički propisi se primjenjuju bez

obzira na porijeklo robe i obuhvataju osobine, tehničke specifikacije, terminologiju,

simbole, pakovanje, označavanje, kao i proces ili metod proizvodnje robe.

(3) Usaglašenost sa standardima ne može biti propisana kao uslov za uvoz

robe, osim u slučaju kada je standard dio tehničkog propisa iz stava 1 ovog člana.“

Na osnovu prethodno navedenog u Crnoj Gori je na snazi Odluka o uslovima

koje moraju da ispunjavaju korišćena motorna vozila koja se uvoze („Službeni list

RCG“, br: 44/2007 i 46/2007), na osnovu koje se sprovodi homologacija korišćenih

vozila koja se uvoze u Crnu Goru, u smislu da korišćena vozila koja se uvoze moraju

da ispunjavaju bezbjedonosno- tehniĉke uslove i minimum EURO 3 ekološki standard.

Zbog pravne praznine, odnosno nedefinisanja nadležnog organa državne uprave

koji je zadužen za homologaciju vozila, prilikom uvoza novih vozila u Crnu Goru ne

postoje ograniĉenja, odnosno ne sprovodi se postupak homologacije vozila što

direktno otvara mogućnost uvoza vozila koja nijesu u skladu sa obaveznim kriterijuma

za stavljanje u promet robe u cilju zaštite bezbjednosti, života, zdravlja i sigurnosti

ljudi, biljaka i životinja, zaštite životne sredine.

OdreĊivanjem Ministarstva saobraćaja i pomorstva kao nadležnog organa

državne uprave za poslove homologacije vozila, na osnovu Uredbe o organizaciji i

naĉinu rada državne uprave ( „Sl. list CG”, br. 7/11 i 40/11), stvoren je preduslov da se

uredi pitanje uvoza i stavljanje na tržište novih vozila u Crnu Goru, a samim tim i

obaveze koje nam predstoje ulaskom u EU, odnosno implementacija propisa koji

regulišu ovu oblast, i to: Direktive 2003/37/EC za traktore, 2007/46/EC za putniĉka i

teretna motorna vozila i 2002/24/EC za motocikle.

Ministarstvo je u prethodnom periodu koristeći pomoć struĉnjaka iz oblasti

vozila, a na osnovu programa TAIEX-a i Tehniĉke pomoći za transportni sektor u

organizaciji NTU-a, pripremilo pravni osnov koji će biti sadržan u Zakonu o

bezbjednosti na putevima, kao i nacrte propisa koji će urediti oblast homologacije

vozila, na naĉin da će se dozvoli uvoz i registracija korišćenih vozila minimum EURO

3, a novih minimum EURO 5 ekološkog standarada.

7. Analiza cijena vozila u odnosu na EURO standard

Prosjeĉna cijena korišćenih vozila, približno istih tehniĉkih karakteristika, koji

se upotrebljavaju u putniĉkom i teretnom saobraćaju, aproksimativnog je karaktera i

bazirana na osnovu cjenovnika priozvoĊaĉa vozila.

EURO standard Godina

proizvodnje Cijena *€ +

EURO 0 < 1995 2.500 - 10.000

EURO 1 1994 - 1997. 5.000 - 12.000

EURO 2

1996 5.000 - 12.000

1997 6.000 - 12.000

1998 7.000 - 13.000

1999 8.000 - 14.000

2000 8.000 - 14.000

2001 10.000 - 14.000

EURO 3

2000 14.000 - 20.000

2002 14.000 - 20.000

2003 17.000 - 25.000

2004 20.000 - 30.000

2005 28.000 - 40.000

EURO 4 2004 40.000 - 50.000

Tabela 5. Cijene korišćenih vozila u odnosu na Ekološki standard

Prosjeĉna cijena novih vozila (autobusa i kamiona), približno istih tehniĉkih

specifikacija, koji se upotrebljavaju u drumskom saobraćaju, kreće se od 84.000 do

88.000 € za kamione, a od 170.000,00 do 200.000,00 za autobuse. Razlika u cijeni

modela novih vozila, s obzirom na euro standarde, iskazana u eurima (€) iznosi:

Proizvođač Proizvođač 1 Proizvođač 2 Proizvođač 3 Prosjek

Standard (€) (€) (€) x

EURO 4

→EURO 5

EEURO 5

2.500 3.000 2.000 2.500

EURO 3 →

EURO 4 6.250 4.500 3.500 4.750

EURO 3 →

EURO 5 8.750 7.500 5.500 7.250

Tabela 6. Razlika u cijeni novih vozila u odnosu na ekološki standard

Evidentno je da su vrlo male razlike u cijeni vozila višeg ekološkog standarda

(EURO 5, EURO 4 i EURO 3), zbog ĉega bi Vlada trebala osmisliti i uvesti

podsticajne mjere za obnovu voznog parka, nabavkom vozila EURO 5 standarda.

8. Realizovane mjere za pomoć prevoznicima

Na osnovu obraćanja crnogorskih prevoznika, preko Udruženja saobraćaja -

Grupacije za drumski putniĉki saobraćaj Privredne komore Crne Gore i Udruženja

prevoznika Nikšića, u cilju umanjenja negativnih posljedica ekonomske krize Vlada

Crne Gore i Ministarstvo saobraćaja i pomorstva i druga resorna ministarstva preuzela

su niz mjera u cilju olakšanog poslovanje i podizanja konkurentnosti crnogorskih

prevoznika.

Bitno je napomenuti najznaĉajnije mjere koje su u prethodnom periodu

predložene i realizovane:

I. Izmjenama i dopunama Pravilnika o primjeni Zakona o akcizama („Sl. list

RCG", br. 18/2002, 31/2002, 9/2006, 78/2006 i „Sl. list CG", br. 18/2009 i

23/2011.), ĉlanom 29a omogućen je povraćaj dijela plaćene akcize

prilikom nabavke eurodizela koja se koriste u industrijske i komercijalne

svrhe, i koju mogu da ostvare pravna lica i preduzetnici koji su registrovani

i obavljaju djelatnosti koje su prema Zakonu o klasifikaciji djelatnosti

(„Službeni list CG", broj 18/11) razvrstane u okviru sektora H (saobraćaj i

skladištenje) i to: grupa 49.39 prevoz putnika u kopnenom saobraćaju

(redovni autobuski meĊumjesni prevoz, vanredni prevoz, ĉarter prevoz i

ostale povremene usluge prevoza, prevoz školskim autobusima i

autobusima za prevoz zaposlenih), grupa 49.41 drumski prevoz tereta

(prevoz trupaca, životinja, rashlaĊenog tereta, teškog tereta, rasutog tereta

ukljuĉujući prevoz kamionima i cistijernama, kao i sakupljanje mlijeka sa

farmi, prevoz automobila, prevoz otpada i otpadnih materijala bez

sakupljanja i odlaganja, osim prevoza akciznih proizvoda).

II. Izmjenama i dopunama Uredbe o visini naknada, naĉinu obraĉuna i plaćanja

naknada zbog zagaĊivanja životne sredine („Sl. list RCG", br. 26/97,

9/2000, 52/2000, „Sl. listu CG", br. 33/2008, 5/2009, 64/2009, 40/2011 i

49/2011) od 01.01.2012. godine, ukida se naplata ekološke takse za sva

vozila, i samim tim smanjuju se troškovi po autobusu 50,00 eura i po

kamionu 150,00 eura.

III. Rješenjem o privremenoj saglasnosti na tarifu premija za obavezno

osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posljedica nesrećnog sluĉaja

broj:03-699/10-11 od 30.09.2011. godine, premija osiguranja za putnike

u autobuskom prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju je

umanjena i iznosi 0,45‰ (promila) od zbira ugovorenih osiguranih suma

(smrt, invaliditet, troškovi ljeĉenja i gubitak zarade), po registrovanom

sjedištu, odnosno 12,6 eura po registrovanom sjedištu, što predstavlja

smanjenje od 50 % u odnosu na premije osiguranja koje su važila u

prethodnom periodu.

TakoĊe, u cilju zaštite tržišta domaćih prevoznika, od strane inspekcije za

drumski saobraćaj i carinskih organa, pojačane su kontrole stranih prevoznika,

kako bi se eliminisala pojava nelojalne konkurencije. Ministarstvo je intenziviralo

sprovoĊenje kontrole masa i osovinskog opterećenja stranih vozila i pored korišćenja

vaga za kontrolisanje masa i osovinskog opterećenja od strane Uprave carina,

aktiviralo i dvije dodatne mobilne vage, te naložilo da se u sluĉaju uoĉavanja

nepravilnosti po pitanju pretovara, vozilo iskljuĉi iz saobraćaja i tek po pretovaru

suvišnog tereta i rasterećenja vozila do propisanih vrijednosti, dozvoli dalje kretanje.

Nadalje, Ministarstvo je zakljuĉilo niz bilateralnih i multilateralnih sporazuma

vodeći raĉuna o utvrĊivanju broja dozvola sa drugim državama, sa ciljem da u

potpunosti zaštiti domaće prevoznike, a pri tome ne stvarajući prepreke za trgovinski

razvoj izmeĊu Crne Gore i drugih država. Na taj naĉin Ministarstvo je u bilateralnim

i multilateralnim pregovorima uspijelo obezbjediti najveći mogući broj

bilateralnih, tranzitnih i dozvola za/iz treće države, a sa pojedinim državama i u

potpunosti uspijelo liberalizovati prevoz tereta, što je omogućilo da se pored

dovoljnog broja CEMT dozvola smanje administrativni troškovi i olakša

poslovanje domaćih prevoznika.

9. Mehanizmi i mjere koje se mogu primjeniti u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i zaštite životne sredine i unapređenja poslovanja prevoznika

S obzirom da je u Crnoj Gori još uvijek prisutan znaĉajan broj drumskih vozila

koji ne zadovoljavaju trenutni standard EURO 5 (38,3 % EURO 0, 21,84 %

EURO 1, 16,21 % EURO 2, 12,29 % EURO 3, a samo 11,24% EURO 4 i 0,02 %

EURO 5), neophodno je preduzeti mjere kojim bi se promijenilo postojeće stanje u

smislu smanjenja broja ekološki neprihvatljivih vozila, a sa tendencijom njihovog

potpunog povlaĉenja iz saobraćaja.

Jedan od glavnih mehanizama koje su države Evropske Unije i regiona

koristile za obnovu voznog parka svojih prevoznika je subvencionisanje

prevoznika po osnovu pravila i procedura državne pomoći.

Pravila i procedure državne pomoći na primjeru Crne Gore, a u svrhu obnove

voznog parka crnogorskih prevoznika mogla bi se primjeniti na naĉin subvencionisanja

licenciranih prevoznika (koji posjeduju teretna motorna vozila i autobuse nižih

ekoloških standarda od EURO 4) za dio opravdanih troškova prilikom nabavke novog

vozila, iskljuĉivo standarda EURO 5 ili više, pod uslovom da svoje staro vozilo stave

van funkcije na naĉin recikliranja ili izvoza na drugo tržište.

Iznos državne pomoći malim privrednim društvima može se dodijeliti u iznosu

do 70% opravdanih troškova, srednjim privrednim društvima do 60 %, a velikim

privrednim društvima do 30% opravdanih troškova (u skladu sa ĉlanom 18 stav 1

Uredbe o bližim kriterijumima, uslovima i naĉinu dodjele državne pomoći).

Bitno je istaći da je ovakav vid državne pomoći sproveden od strane

Republike Slovenije i Republike Hrvatske. U slučaju Republike Slovenije

izdvojeno je 4 miliona eura za subvencioniranje prevoznika za obnovu voznog

parka, dok je Republika Hrvatska samo u 2010. godini iz Fonda za zaštitu okoliša

i energetske učinkovitosti izdvojila 4.970.000,00 eura, odnosno omogućila

zamjenu 497 vozila.

III. MOGUĆI NAČINI POMOĆI CRNOGORSKIM PREVOZNICIMA U CILJU OBNOVE VOZNOG PARKA

U skladu sa zakonskom regulativom i pravilima državne pomoći (Zakon

o kontroli državne pomoći i Uredba o bližim kriterijumima, uslovima i naĉinu dodjele

državne pomoći) moguće je definisati model državne pomoći crnogorskim

prevoznicima u cilju obnove voznog parka na sliĉan naĉin kao što su to uradile države

EU i regiona.

10. Mogući načini pomoći

10.1. Kategorija državne pomoći

Državna pomoć za povećanje nivoa i standarda zaštite životne sredine u skladu

sa ĉlanom 18 Uredbe bližim kriterijumima, uslovima i naĉinu dodjele državne pomoći.

10.2. Osnovni cilj Programa

Smanjenje emisije štetnih gasova i nivoa buke drumskih motornih vozila, u

skladu sa ciljevima zaštite životne sredine. Zamjena drumskih motornih vozila

neprihvatljivih ekoloških standarda (EURO 0, EURO 1, EURO 2, EURO 3), ekološki

prihvatljivim drumskim motornim vozilima standarada EURO 5 i više.

10.3. Pravni osnov za donošenje Programa

− Zakon o životnoj sredini;

− Zakon o zaštiti vazduha;

− Strategija razvoja saobraćaja.

10.4. Kategorije korisnika Programa

Licencirani prevoznici koji posjeduju licencu za prevoz putnika ili tereta u

unutrašnjem ili meĊunarodnom drumskom saobraćaju najmanje dvije godine i koji

najmanje dvije godine imaju u vlasništvu drumska motorna vozila (kamion, tegljaĉ,

autobus) sljedećih standarda: EURO 0, EURO 1, EURO 2 ili EURO 3, a koji su

sklopili ugovor o nabavci vozila standarda EURO 5 ili više i izvršili zamjenu svog

starog ekološki neprihvatljivog vozila (EURO 0, EURO 1, EURO 2 i EURO 3).

10.5. Trajanje Programa

Program bi trajao dvije godine, od dana njegovog stupanja na snagu.

10.6. Instrument državne pomoći-vrsta državne pomoći

Subvencionisanje razlike u cijeni vozila sa ekološki neprihvatljivim standardom

(EURO 0, EURO 1, EURO 2 i EURO 3) i vozila koja imaju standard EURO 5 ili viši.

Iznos subvencije može iznositi do 70% opravdanih troškova, malim privrednim

društvima, do 60 % opravdanih troškova srednjim privrednim društvima, a velikim

privrednim društvima do 30% opravdanih troškova.

Pri tome, taj iznos može iznositi najviše 10.000,00 eura po vozilu. Malo, srednje i

veliko privredno društvo definisani su u skladu sa ĉlanom 2 Uredbe o bližim

kriterijumima, uslovima i naĉinu dodjele državne pomoći.

Veliko privredno društvo je privredno društvo koje ima preko 250

zaposlenih i ukupan godišnji prihod preko 43 miliona eura;

Malo i srednje privredno društvo je privredno društvo koje ima manje

od 250 zaposlenih i godišnji promet koji ne prelazi 50 miliona eura,

odnosno ĉiji godišnji bilans stanja ne prelazi 43 miliona eura i koje

nije povezano sa drugim privrednim društvom;

Srednje privredno društvo je privredno društvo koje ima od 50 do 249

zaposlenih i godišnji promet koji ne prelazi 50 miliona eura ili ukupni

godišnji bilans stanja koji ne prelazi 43 miliona eura;

Malo privredno društvo je privredno društvo koje ima manje od 50

zaposlenih i godišnji promet odnosno ukupan godišnji bilans stanja

koji ne prelazi 10 miliona eura;

10.7. Predlog iznosa sredstava pomoći licenciranim prevoznicima za zamjenu starih vozila novim vozilom standarda Euro 5 i više

Prilikom odreĊivanja visine iznosa sredstava pomoći definisane su tri varijante,

s obzirom na relevantne parametre (kategorija starog vozila, euro standard starog

vozila, naĉin stavljanja van upotrebe starog vozila, tržišna vrijednost starog vozila, tip i

proizvoĊaĉ novog vozila, cijena novog vozila, i dr.).

Najprihvatljivija varijanta izabrana je višekriterijumskom analizom, odnosno

AHP2 metodom. Prema rezultatima AHP metode, najprihvatljivija za sprovoĊenje je

varijanta prema kojoj je iznos subvencija fiksan i iznosi 10.000,00 eura po vozilu.

Pri tome, svaki licencirani prevoznik može maksimalno godišnje podnijeti zahtjev

za zamjenu ukupno pet (5) vozila, a najviše deset (10) tokom ukupnog trajanja

Programa.

2Analytic Hierarchy Process. AHP omogućuje rješavanje kompleksnih problema odluĉivanja, kada postoji veći broj donosioca odluke, kao i kriterijuma. Osnovna

prednost je u mogućnosti prilagoĊavanja donosioca odluke u smislu broja atributa, odnosno kriterijuma i alternativa o kojima se istovremeno odluĉuje, a koje je

moguće opisati i kvantitativno i kvalitativno.

10.8 Izvor finansiranja

Izvor finansiranja ovog Programa je u Budžetu Crne Gore.

10.9 Ukupan iznos sredstava za realizaciju Programa

Ukupan iznos sredstava za prvu godinu iznosio bi 1.000.000,00 eura. Za drugu

godinu, iznos će biti naknadno utvrĊen u zavisnosti od raspoloživih sredstava.

10.10 Obaveze korisnika Programa

Pomoć bi se odobrila prevoznicima samo ukoliko isti zadovoljavaju sljedeće

uslove:

korisnik pomoći mora imati sjedište u Crnoj Gori;

korisniku pomoći nije dozvoljena kumulacija sa ostalim vrstama državnih

pomoći, a prema istim opravdanim troškovima;

vozilo za ĉiju zamjenu korisnik pomoći traži sredstva, mora biti u

vlasništvu ili leasingu korisnika pomoći minimalno dvije godine, te za

navedeni period vozilo mora biti registrovano,

korisnik pomoći mora staro vozilo, za ĉiju zamjenu traži pomoć, staviti

van funkcije na jedan od sljedećih naĉina:

− predati staro vozilo na reciklažu, kod ovlaštenih lica za otpadna

vozila,

− prilikom kupovine novog vozila, staro vozilo zamijeniti po principu

„staro za novo“ (u ovom sluĉaju prodavac novog vozila snosi

odgovornost primanja „starog“ vozila),

korisnik pomoći može samostalno prodati staro vozilo, iskljuĉivo ako je ono standarda EURO 3.

novo vozilo mora ostati kod korisnika pomoći i biti korišćeno najmanje 5

godina,

ukoliko je korisnik pomoći staro vozilo predao ovlašćenom i registrovanom

licu za reciklažu, korisnik pomoći dužan je u roku od 30 dana dostaviti

dokaz o reciklaži,

ukoliko je korisnik pomoći staro vozilo zamijenio prema principu staro za

novo, dužan je u roku od 30 dana dostaviti dokaz o zamjeni vozila prema

navedenom principu.

10.11 Osnovna dokumentacija koja se prilaže zahtjevu za pomoć

Osnovnu dokumentaciju koju potencijalni korisnici državne pomoći trebaju

priložiti propisaće Ministarstvo saobraćaja i pomorstva prilikom raspisa javnog poziva, a

tu se podrazumijeva:

zahtjev za subvenciju (obrazac),

dokumentacija o uspješnosti poslovanja, bilans stanja i uspjeha, ne stariji od

6 mjeseci,

dokaz o izmirenju dospjelih poreskih obaveza i doprinosa za zdravstveno i

socijalno osiguranje,

dokaz o vlasništvu vozila (raĉun, kupoprodajni ugovor, rješenje o

nasljeĊivanju…),

kopija saobraćajne dozvole,

ostala dokumentacija prema zahtjevu Ministarstva,

kopija izvoda licence za obavljanje prevoza.

10.12. Sprovođenje Programa

Program sprovode Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo održivog

razvoja i turizma u saglasnosti sa Ministarstvom finansija.

11. Predlog mjera za smanjenje troškova kojima su izloženi drumski prevoznici

MeĊutim, uzimajući u obzir nepovoljan trenutak za realizaciju Programa, s

obzirom na ekonomsku krizu, kao i to da je prvobitno bilo zamišljeno da se sredstva za

realizaciju Programa izdvoje iz budžetskih sredstava prikupljenih od naplate ekološke

takse, (koja je u meĊuvremenu ukinuta na zahtjev EK), biće neophodno sagledati

trenutno finansijsko stanje i mogućnost za sprovoĊenje ovog programa, što bi eventualno

rezultiralo donošenjem odluke za odlaganje njegove primjene.

Polazeći od naprijed navednog bilo je neophodno razmotriti neki drugi naĉin

pomoći prevoznicima za prevazilaženje ekonomske krize i unapreĊenja poslovanja

domaćih prevoznika. U tom cilju Ministarstvo saobraćaja i pomorstva smatra da je

moguće predložiti smanjenje troškova kojima su prevoznici izloženi u svakodnevnom

poslovanju, a koji su utvrĊeni na osnovu Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.

Redni

br. STAVKA

TRENUTNA

CIJENA

PREDLOŽENA

CIJENA

1. Licenca za meĊunarodni drumski prevoz

putnika ili tereta 800,00 € 550,00 €

2. Licenca za unutrašnji drumski prevoz putnika

ili tereta 400,00 € 270,00 €

3. Izvod licence po vozilu 15,00 € 10,00 €

4. Potvrda o obavljanju unutrašnjeg prevoza u

drumskom saobraćaju 10,00 € 5,00 €

5.

Rješenje o upisu u registar redova vožnje u

meĊumjesnom i meĊunarodnom prevozu u

drumskom saobraćaju

30,00 € 15,00 €

6.

Bilateralna dozvola za meĊunarodni javni

linijski prevoz putnika za dio relacije preko

teritorije Crne Gore

100,00 € 70,00 €

Za svaki sljedeći primjerak dozvole 50,00 € 35,00 €

7.

Odobrenje reda vožnje, cjenovnika i itinerera u

meĊunarodnom prevozu putnika i to:

1) za prvi primjerak 15,00 € 10,00 €

2) za svaki sljedeći 5,00 € 5,00 €

8.

Rješenje o dodjeli strane dozvole za

meĊunarodni javni prevoz tereta domaćem

prevozniku, i to:

- za pojedinaĉne dozvole 12,00 € 5,00 €

- za vremenske dozvole 120,00 € 85,00 €

- za kratkoroĉne CEMT dozvole 50,00 € 25,00 €

- za godišnje CEMT dozvole 400,00 € 270,00 €

9. Knjiga putnih listova 30,00 € 20,00 €

10. Potvrda o ispunjavanju posebnih uslova i 21,00 € 15,00 €

uslova u pogledu natpisa za vozilo kojim se

obavlja prevoz

11. UsklaĊivanje redova vožnje u unutrašnjem

drumskom saobraćaju 140,00 € 100,00 €

12. UsklaĊivanje redova vožnje u meĊunarodnom

drumskom saobraćaju 140,00 € 100,00 €

Tabela 7. Troškovi kojima su izloženi drumski prevoznici

Stavke pod red. brojem od 1. do 9. naplaćuju se na osnovu Zakona o prevoz u

drumskom saobraćaju i Zakona o administrativnim taksama („Sl. list RCG“ br: 55/2003,

46/2004, 81/2005, 2/2006, i „Sl.list CG", br. 22/2008, 77/2008, 3/2009, 40/2010, 20/2011

i 26/2011), a od strane Direkcije za saobraćaj. Na osnovu Izvještaja o radu Direkcije za

saobraćaj za 2010. godinu prihodi od izdatih dozvola za meĊunarodni prevoz tereta i

putnika i izdatih licenci u 2010. godini iznosi 255.751,90 €. Na osnovu predloženih

cijena, prihod u Budžetu po ovim stavkama bi se umanjio za ≈ 30%, odnosno u odnosu

na 2010. godinu, bi iznosio 179.026,33 eura. Stavka pod rednim brojem 10. se, na osnovu

povjerenih poslova, naplaćuje od strane Mašinskog fakulteta Univerziteta u Podgorici i

prihod je fakulteta i stanica za tehniĉki pregled vozila. Stavke pod red. brojem 11. i 12.

naplaćuju se, na osnovu povjerenih poslova, od strane Privredne komore Crne Gore i

njihov je prihod.

IV. REZIME

Problemi koje u ekološkom smislu stvara saobraćaj, brojni su i raznovrsni.

Njegove štetne posljedice lokalnog su i globalnog karaktera, Porastom svijesti o potrebi

bolje i efikasnije zaštite životne sredine, u novije vrijeme strožiji su ekološki kriterijumi

proizvodnje, saobraćaja i drugih oblika potencijalnog zagaĊenja, što je uslovilo i veća

ulaganja u zaštitu životne sredine. Bez obzira što saobraćajni sektor nije jedini, niti

najveći uzroĉnik negativnih uticaja na životnu sredinu, ipak je njegov nepovoljan uticaj

znaĉajan, zbog ĉega ga je neophodno planski i sistemski smanjivati.

Vlada Crne Gore je, imajući u vidu gore navedeno kao i probleme u poslovanju

crnogorskih prevoznika u uslovima ekonomske krize, koji su se u više navrata obraćali

resornom ministarstvu i kabinetu premijera, Zakljuĉkom broj: 03-7915 od 28.10.2010.

godine, zadužila Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo ureĊenja prostora i

zaštite životne sredine i Ministarstvo finansija da pripreme Program obnove voznog

parka crnogorskih prevoznika ekološki naprednijim vozilima, u cilju poboljšanja

poslovanja drumskih prevoznika i smanjenja zagaĊenja životne sredine

Saĉinjeni program obuhvata niz mjera sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova

koji nastaju kao posljedica djelovanja saobraćajnog sektora, i definišu se mjere koje se

odnose na smanjenje emisije štetnih gasova drumskih vozila kategorije M2, M3, N2 i N3.

Konstatovano je da je uĉinjen znaĉajan pomak u poboljšanju položaja prevoznika u

drumskom saobraćaju primjenom sljedećih mjera:

povraćaj dijela plaćene akcize prilikom nabavke eurodizela;

ukidanje naplate ekološke takse za sva vozila, i smanjenje troškova po

autobusu 50,00 eura i po kamionu 150,00 eura;

umanjivanje premija osiguranja za putnike u autobuskom prevozu u

meĊunarodnom drumskom saobraćaju za 50%;

pojaĉane mjere inspekcijskog nadzora od strane inspekcije za drumski

saobraćaj i carinskih organa, kako bi se eliminisala pojava nelojalne

konkurencije;

Ministarstvo je u bilateralnim i multilateralnim pregovorima uspijelo

obezbjediti najveći mogući broj bilateralnih, tranzitnih i dozvola za/iz treće

države, a sa pojedinim državama i u potpunosti uspijelo liberalizovati

prevoz tereta, što je omogućilo da se pored dovoljnog broja CEMT dozvola

smanje administrativni troškovi i olakša poslovanje domaćih prevoznika.

MeĊutim do sada realizovane mjere još uvjek nijesu dovoljne da bi u znaĉajnijoj

mjeri rezultirale obnovom voznog parka crnogorskih prevoznika i poboljšanjem uslova

na tržištu prevoznih usluga.

Naime, sadašnja struktura voznog parka, (u Crnoj Gori, na dan 01.10.2011.

godine, licencirano je ukupno 497 prevoznika za prevoz putnika i tereta u unutrašnjem i

meĊunarodnom drumskom saobraćaju, sa ukupno 3244 autobusa i teretnih vozila, od

kojih je 1243 (38,3%) crnih-EURO 0; 709 (21,84%) standarda EURO 1; 526 (16,21%)

standarda EURO 2; 399 (12,29 %) standarda EURO 3; 365 (11,24%) standarda EURO 4 i

dva (0,06%) standarda EURO 5), ne zadovoljava standarde i preporuke EU u pogledu

zaštite zaštite životne sredine, a i u mnogome utiĉe na smanjenje konkurentnosti

crnogorskih prevoznika.

Programom su predložena dva moguća naĉina pomoći prevoznicima, jedan koji se

zasniva na pravilima o državnoj pomoći i drugi koji smanjuje postojeće troškove

poslovanja prevoznika.

Prvi naĉin moguće pomoći zasniva se na iskustvima zemalja EU i regiona

(Slovenija, Hrvatska i dr.), koje su subvencionisale svoje prevoznike kako bi ih podstakle

da zamijene starija i ekološki neprihvatljiva vozila, vozilima naprednijeg ekološkog

standarda.

Ovakvi modeli pomoći prevoznicima, kakve su primjenile pomenute države

postižu svoju punu opravdanost i to sa aspekta kriterijuma razvojnih uĉinaka ukljuĉujući

kriterijum zaštite životne sredine, odnosno održivog razvoja, tako i sa aspekta kriterijuma

usklaĊenosti Programa, sa normativima i standardima koje propisuje Evropska Unija.

Posmatrano kroz finansijsku prizmu, uštede su znaĉajne. Naime, s pretpostavkom

zamjene vozila nižih euro standarda, vozilom standarda EURO 5, ušteda u odnosu na

EURO 3 iznosi 14.700 €, u odnosu na EURO 2 iznosi 21.000 €, u odnosu na EURO 1

iznosi 24.300 €, a u odnosu na EURO 0 iznosi 37.500 €.

Rezultati primjene ovog Programa su višestruki, jer bi se njegovom realizacijom

postiglo smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje eksternih troškova saobraćaja,

obnova ekološki neprihvatljivog voznog parka u cilju dostizanja postavljenih ekoloških

kriterijuma, povećanje bezbjednosti drumskog saobraćaja, itd. Primjena ovog Programa

doprinijela bi i podizanju ekološke svijesti, a ekološki kriterijumi trebali bi biti tretirani

kao jedan od kljuĉnih parametara za razvoj održivog saobraćajnog sistema Crne Gore.

MeĊutim, uzimajući u obzir nepovoljan trenutak za realizaciju Programa, s

obzirom na ekonomsku krizu, kao i to da je prvobitno bilo zamišljeno da se sredstva za

realizaciju Programa izdvoje iz budžetskih sredstava prikupljenih od naplate ekološke

takse, (koja je u meĊuvremenu ukinuta na zahtjev EK), biće neophodno sagledati

trenutno finansijsko stanje i mogućnost za sprovoĊenje ovog programa, što bi eventualno

rezultiralo donošenjem odluke za odlaganje njegove primjene. TakoĊe, bitno je

napomenuti da je Programom osmišljen optimalan model državne pomoći koji je u

potpunosti usuglašen sa sistemskim propisima iz ove oblasti (Zakon o kontroli državne

pomoći i Uredba o bližim kriterijumima, uslovima i naĉinu dodjele državne pomoći), kao

i sa propisima Evropske Unije. U prilog navedenom govori i mišljenje Komisije za

kontrolu državne pomoći broj 01-1041 od 21. 11. 2011. godine, koji je ista donijela na

sjednici od 18.11.2011. godine.

Polazeći od naprijed navedenog, radna grupa sastavljena od predstavnika

Ministarstva saobraćaja i pomorstva, Ministarstva finansija, Ministarstva održivog

razvoja i turizma, Direkcije za saobraćaj i Privredne komore Crne Gore, osmislila je

program obnove voznog parka crnogorskih prevoznika ekološki naprednijim vozilima i

smanjenja zagaĊenja vazduha i uopšte zaštite životne sredine što je u korelaciji sa

zahtjevima Evropske Komisije na putu ulaska Crne Gore u Evropsku Uniju.

MeĊutim, u cilju pomoći prevoznicima u smislu smanjenja finansijskih izdataka,

smanjenju administrativnih barijera, prevazilaženju ekonomske krize i unapreĊenju

poslovanja domaćih prevoznika te boljeg poslovnog ambijenta, Ministarstvo saobraćaja i

pomorstva smatra da je moguće predložiti alternativni model pomoći crnogorskim

prevoznicima u vidu smanjenje troškova kojima su prevoznici izloženi u svakodnevnom

poslovanju (smanjenje cijene Licenci za meĊunarodni i unutrašnji drumski prevoz

putnika ili tereta-Direkcija za saobraćaj, smanjenje cijene UsklaĊivanja redova vožnje u

unutrašnjem i meĊunarodnom drumskom saobraćaju-Privredna komora, smanjenje cijene

Potvrde o ispunjavanju posebnih uslova i uslova u pogledu natpisa za vozilo kojim se

obavlja prevoz-Mašinski fakultet i dr.) u iznosu od 30%, a ĉime bi se prevoznici posredno

podstakli da samoinicijativno krenu u obnovu voznog parka.