Број 16sllist.ba/glasnik/2017/broj16/broj016.pdfSarajevo kao podrška i pomoć za rad "Muzeja zločina protiv čovječnosti i genocida 1992-1995". Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Godina XXI

Utorak, 7. marta/ožujka 2017. godine

Broj/Број

16

Година XXI

Уторак, 7. марта 2017. годинe

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE

235 Na osnovu člana 17. stav (3) Zakona o Budžetu institucija

Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) i člana 4. stav (1) i (2) Pravilnika o dodjeli sredstava interventne tekuće rezerve za 2017. godinu, broj 01-50-1-149-8/17 od 25.1.2017. godine, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine donosi

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE REZERVE

Član 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM Savezu paraplegičara i oboljelih od dječije paralize FBiH na ime pomoći za organizovanje "Međunarodnog otvorenog prvenstva i XIV sportskih igara oboljelih od dječije paralize".

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizovanje ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine, u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Saveza paraplegičara i oboljelih od dječije paralize FBiH.

Član 3. (Izvještaj o namjenskom utrošku sredstava)

Obavezuje se Savez paraplegičara i oboljelih od dječije paralize FBiH da dostavi izvještaj o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava.

Član 4. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 02-02-2-257-10/17 9. februara 2017. godine

SarajevoČlan Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović, s. r.

Na temelju članka 17. stavka (3) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) i članka 4. stavka (1) i (2) Pravilnika o dodjeli sredstava interventne tekuće pričuve za 2017. godinu, broj 01-50-1-149-8/17 od 25.1.2017. godine, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine donosi


TEKUĆE PRIČUVE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu, u iznosu od 2.000,00 KM Savezu paraplegičara i oboljelih od dječije paralize FBiH na ime pomoći za organiziranje "Međunarodnog otvorenog prvenstva i XIV sportskih igara oboljelih od dječije paralize".

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realiziranje ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine, sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Saveza paraplegičara i oboljelih od dječije paralize FBiH.

Broj 16 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 7. 3. 2017.

Članak 3. (Izvješće o namjenskom utrošku sredstava)

Obvezuje se Savez paraplegičara i oboljelih od dječije paralize FBiH da dostavi izvješće o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava.

Članak 4. (Stupanje na snagu)


Broj 02-02-2-257-10/17 9. veljače 2017. godine

Sarajevo Član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović, v. r.

На основу члана 17. став (3) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2017. годину ("Службени гласник БиХ", број 94/16) и члана 4. став (1) и (2) Правилника о додјели средстава интервентне текуће резерве за 2017. годину, број 01-50-1-149-8/17 од 25.01.2017. године, члан Предсједништва Босне и Херцеговине доноси

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2017. годину, у износу од 2.000,00 КМ Савезу параплегичара и обољелих од дјечије парализе ФБиХ на име помоћи за организовање "Међународног отвореног првенства и XIV спортских игара обољелих од дјечије парализе".

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализовање ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине, у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун Савеза параплегичара и обољелих од дјечије парализе ФБиХ.

Члан 3. (Извјештај о намјенском утрошку средстава)

Обавезује се Савез параплегичара и обољелих од дјечије парализе ФБиХ да достави извјештај о намјенском утрошку додијељених средстава.

Члан 4. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења, и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 02-02-2-257-10/17 09. фебруара 2017. године

Сарајево Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, с. р.

236 Na osnovu člana 17. stav (3) Zakona o Budžetu institucija

Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) i člana 4. stav (1) i (2) Pravilnika o dodjeli sredstava interventne tekuće rezerve za 2017. godinu, broj 01-50-l-149-8/17 od 25.1.2017. godine, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine donosi


TEKUĆE REZERVE

Član 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu, u iznosu od 2.500,00 KM Centru za post-konfliktnu pravdu Sarajevo kao podrška i pomoć za rad "Muzeja zločina protiv čovječnosti i genocida 1992-1995".

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizovanje ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine, u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Centra za post-konfliktnu pravdu.

Član 3. (Izvještaj o namjenskom utrošku sredstava)

Obavezuje se Centar za post-konfliktnu pravdu da dostavi izvještaj o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava.




SarajevoČlan Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović, s. r.

Na temelju članka 17. stavka (3) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) i članka 4. stavka (1) i (2) Pravilnika o dodjeli sredstava interventne tekuće pričuve za 2017. godinu, broj 01-50-1-149-8/17 od 25.1.2017. godine, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine donosi


TEKUĆE PRIČUVE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu, u iznosu od 2.500,00 KM Centru za post-konfliktnu pravdu Sarajevo kao potpora i pomoć za rad "Muzeja zločina protiv čovječnosti i genocida 1992-1995".

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realiziranje ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine, sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Centra za post-konfliktnu pravdu.

Članak 3. (Izvješće o namjenskom utrošku sredstava)

Obvezuje se Centar za post-konfliktnu pravdu da dostavi izvješće o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava.

Utorak, 7. 3. 2017. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 16 - Strana 3




Sarajevo Član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović, v. r.

На основу члана 17. став (3) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2017. годину ("Службени гласник БиХ", број 94/16) и члана 4. став (1) и (2) Правилника о додјели средстава интервентне текуће резерве за 2017. годину, број 01-50-1-149-8/17 од 25.01.2017. године, члан Предсједништва Босне и Херцеговине доноси

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2017. годину, у износу од 2.500,00 КМ Центру за пост-конфликтну правду Сарајево као подршка и помоћ за рад "Музеја злочина против човјечности и геноцида 1992-1995".

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализовање ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине, у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун Центра за пост-конфликтну правду.

Члан 3. (Извјештај о намјенском утрошку средстава)

Обавезује се Центар за пост-конфликтну правду да достави извјештај о намјенском утрошку додијељених средстава.


Ова одлука ступа на снагу даном доношења, и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, с. р.

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

237 Na osnovu člana 17. i člana 22. stav 1. Zakona o Vijeću

ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03 i 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 87. sjednici, održanoj 29.12.2016. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENI I DOPUNI ODLUKE O FORMIRANJU

RADNE GRUPE ZA IZRADU STRATEGIJE UNAPREĐENJA UPRAVLJANJA JAVNIM

FINANSIJAMA U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE 2017. - 2020.

Član 1. U Odluci o formiranju Radne grupe za izradu Strategije

unapređenja upravljanja javnim finansijama u institucijama Bosne i Hercegovine za period 2017. - 2020. ("Službeni glasnik BiH", broj 70/16) u članu 1. riječi: "i utvrđuje njezin sastav" zamjenjuju se riječima: "i praćenje provođenja iste, te utvrđuje njen sastav".

Član 2. U članu 3., iza stava (1) dodaju se novi stavovi (2), (3), (4) i

(5) koji glase: "Radna grupa se zadužuje za praćenje provođenja Akcionog

plana Strategije unapređenja upravljanja javnim finansijama u institucijama Bosne i Hercegovine za period 2017. - 2020. (u daljem tekstu Strategija) u odnosu na ciljeve i rezultate kao i izvještavanje o istom.

Na inicijativu i u organizaciji Ministarstva finansija i trezora (u daljem tekstu Ministarstvo) Radna grupa će održavati polugodišnje sastanke na kojima će biti, na osnovu izvještaja članova, razmotren napredak u provođenju Akcionog plana Strategije o čemu će Ministarstvo sačiniti izvještaj. Na ovim će sastancima biti razmotreni i rizici za postizanje ciljeva reformi koji mogu biti političke, administrativne, institucionalne ili finansijske prirode. U slučaju nastalih poteškoća ili zastoja u provođenju bit će usaglašene i mjere za postupanje.

Ministarstvo će dostavljati polugodišnje izvještaje Uredu koordinatora za reformu javne uprave, dok će svake godine u februaru, počevši od 2018. godine, dostaviti godišnji izvještaj o provođenju Akcionog plana Strategije Vijeću ministara.

Radna grupa utvrdiće datum za ocjenu provođenja Strategije koja će rezultirati srednjoročnom analizom ostvarenoga, daljeg razvoja pokazatelja i izmjene aktivnosti po potrebi."

Dosadašnji stav (2) postaje stav (6).

Član 3. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 351/16 29. decembra 2016. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, s. r.

Na temelju članka 17. i članka 22. stavak 1. Zakona o

Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 30/03 i 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 87. sjednici, održanoj 29.12.2016. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENI I DOPUNI ODLUKE O FORMIRANJU

RADNE SKUPINE ZA IZRADU STRATEGIJE UNAPREĐENJA UPRAVLJANJA JAVNIM

FINANCIJAMA U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE 2017. - 2020.

Članak 1. U Odluci o formiranju Radne skupine za izradu Strategije

unapređenja upravljanja javnim financijama u institucijama Bosne i Hercegovine za razdoblje 2017. - 2020. ("Službeni glasnik BiH", broj 70/16) članak 1. mijenja se i glasi:


"Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom formira se Radna skupina za izradu Strategije unapređenja upravljanja javnim financijama u institucijama Bosne i Hercegovine za razdoblje 2017. - 2020. (u daljnjem tekstu: Radna skupina) i praćenje provedbe iste, te utvrđuje njen sastav."

Članak 2. U članaku 3., iza stavka (1) dodaju se novi stavci (2), (3),

(4) i (5) koji glase: "Radna skupina se zadužuje za praćenje provedbe

Akcijskog plana Strategije unapređenja upravljanja javnim financijama u institucijama Bosne i Hercegovine za razdoblje 2017. - 2020. (u daljnjem tekstu Strategija) u odnosu na ciljeve i rezultate kao i izvješćivanje o istom.

Na inicijativu i u organizaciji Ministarstva financija i trezora (u daljnjem tekstu Ministarstvo) Radna skupina će održavati polugodišnje sastanke na kojima će biti, na temelju izvješća članova, razmotren napredak u provedbi Akcijskog plana Strategije o čemu će Ministarstvo sačiniti izvješće. Na ovim će sastancima biti razmotreni i rizici za postizanje ciljeva reformi koji mogu biti političke, administrativne, institucionalne ili financijske prirode. U slučaju nastalih poteškoća ili zastoja u provedbi bit će usuglašene i mjere za postupanje.

Ministarstvo će dostavljati polugodišnja izvješća Uredu koordinatora za reformu javne uprave, dok će svake godine u veljači, počevši od 2018. godine, dostaviti godišnje izvješće o provedbi Akcijskog plana Strategije Vijeću ministara.

Radna skupina utvrdiće datum za ocjenu provedbe Strategije koja će rezultirati srednjoročnom analizom ostvarenoga, daljnjeg razvoja pokazatelja i izmjene aktivnosti po potrebi."

Stavak (2) postaje stavak (3) i ne mijenja se.


Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 351/16 29. prosinca 2016. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, v. r.

На основу члана 17. и члана 22. став 1. Закона о Савјету

министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03 и 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 87. сједници, одржаној 29.12.2016. године, донио је

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ФОРМИРАЊУ

РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ИЗРАДУ СТРАТЕГИЈЕ УНАПРЕЂЕЊА УПРАВЉАЊА ЈАВНИМ

ФИНАНСИЈАМА У ИНСТИТУЦИЈАМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 2017. - 2020.

Члан 1. У Одлуци о формирању Радне групе за израду

Стратегије унапређења управљања јавним финансијама у институцијама Босне и Херцеговине за период 2017. - 2020. ("Службени гласник БиХ", број 70/16) у члану 1. ријечи: "и утврђује њезин састав" замјењују се ријечима: "и праћење провођења исте, те утврђује њен састав".

Члан 2. У члану 3., иза става (1) додају се нови ставови (2), (3),

(4) и (5) који гласе:

"Радна група се задужује за праћење провођења Акционог плана Стратегије унапређења управљања јавним финансијама у институцијама Босне и Херцеговине за период 2017. - 2020. (у даљем тексту Стратегија) у односу на циљеве и резултате као и извјештавање о истом.

На иницијативу и у организацији Министарства финансија и трезора (у даљем тексту Министарство) Радна група ће одржавати полугодишње састанке на којима ће бити, на основу извјештаја чланова, размотрен напредак у провођењу Акционог плана Стратегије о чему ће Министарство сачинити извјештај. На овим ће састанцима бити размотрени и ризици за постизање циљева реформи који могу бити политичке, административне, институционалне или финансијске природе. У случају насталих потешкоћа или застоја у провођењу биће усаглашене и мјере за поступање.

Министарство ће достављати полугодишње извјештаје Канцеларији координатора за реформу јавне управе, док ће сваке године у фебруару, почевши од 2018. године, доставити годишњи извјештај о провођењу Акционог плана Стратегије Савјету министара.

Радна група утврдиће датум за оцјену провођења Стратегије која ће резултирати средњорочном анализом остваренога, даљег развоја показатеља и измјене активности по потреби."

Досадашњи став (2) постаје став (6).

Члан 3. Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 351/16 29. децембра 2016. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р.

238 Na osnovu člana 107. stav (1) tačka a) Zakona o zaštiti

potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 25/06 i 88/15) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, na 90. sjednici, održanoj 1. februara 2017. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU DRŽAVNOG GODIŠNJEG PROGRAMA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA U BOSNI I HERCEGOVINI

ZA 2017. GODINU

Član 1. (Predmet odluke)

Ovom Odlukom usvaja se Državni godišnji program za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za 2017. godinu, koji je dat u prilogu ove Odluke i čini njen sastavni dio.



VM broj 22/17 1. februara 2017. godine

Sarajevo




DRŽAVNI GODIŠNJI PROGRAM ZA ZAŠTITU POTROŠAČA U BOSNI I HERCEGOVINI

ZA 2017. GODINU DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Osnovе unutarnje i vanjske politike Bosne i Hercegovine zasnivaju se na ispunjenju njenog primarnog strateškog cilja, a to je ispunjavanje uvjeta za punopravno članstvo u Evropskoj uniji (EU). Nužne pretpostavke i uvjeti bez kojih nije bilo moguće otpočeti navedeni proces su stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavinu prava i poštovanje demokratskih načela i ljudskih prava, međunarodnog prava te tržišne privrede.

Zaštita potrošača je u širem smislu situirana kao ustavno načelo, budući da je u članu II.1. Ustava Bosne i Hercegovine propisano da će "Bosna i Hercegovina i oba entiteta osigurati najviši nivo međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda.", a u članu II.2. Ustava Bosne i Hercegovine, utvrđeno je da se "Prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini." Pravo na zdrav život kao primarno pravo je sastavni dio navedenih prava i sloboda. Svako je dužan, u sklopu svojih nadležnosti i djelatnosti, posebno posvećivati pažnju zaštiti zdravlja ljudi, prirode i čovjekovog okoliša.

Državni godišnji program za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za 2017. godinu (u daljem tekstu: Program) je cjelovit dokument koji kreira politiku zaštite potrošača, definira prioritete, određuje mjere za njihovo ostvarenje u navedenom periodu, te utvrđuje nosioce aktivnosti za ispunjenje planiranih ciljeva i zadataka. Program predstavlja nastavak kontinuiteta koji je uspostavljen Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za 2009. godinu, od kada se za svaku godinu usvaja poseban Program i objavljuje u "Službenom glasniku BiH".

Članom 76. Glava VI Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Bosne i Hercegovine (SSP) propisano je da će strane sarađivati u cilju usklađivanja standarda za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini s istim standardima u Zajednici, te da je efikasna zaštita potrošača neophodna kako bi se osiguralo propisno funkcioniranje tržišne ekonomije. Potpisivanjem navedenog sporazuma Bosna i Hercegovina je preuzela obavezu harmonizacije zakonodavstva sa pravnom stečevinom EU, mada je i do momenta potpisivanja SSP-a vršeno preuzimanje Direktiva EU iz oblasti zaštite potrošača u pravni sistem Bosne i Hercegovine.

Savremeno tržište omogućava široku ponudu uz potrebno postizanje visokog i jedinstvenog nivoa zaštite potrošača, kako bismo Bosnu i Hercegovinu pripremili za ravnopravno nastupanje na jedinstvenom tržištu EU. To podrazumijeva stvaranje jedinstvene i kvalitetne institucionalne strukture kao osnove provođenja efikasne zaštite potrošača, čime bi Bosna i Hercegovina pokazala da zaslužuje povjerenje potrošača na konkurentnom unutarnjem tržištu uz jasna pravila i dosljedno provođenje zakona, bez obzira gdje se potrošač ili privredni subjekt nalaze. Da bi se sve to moglo ostvariti potrebna su i značajna finansijska sredstva koja bi, u konačnici, dovela do značajne koristi potrošačima u njihovom svakidašnjem životu, s obzirom na veći izbor robe i usluga uz bolji kvalitet i niže cijene.

DIO DRUGI - ZAKONODAVSTVO

Zaštita potrošača dinamično je područje te se samim tim i politika zaštite potrošača ne može definirati na duži period. U skladu s brzim promjenama na tržištu, a koje se posljedično odnose i na potrošače, potrebno je stalno pratiti prioritetna područja koja su važna kod provođenja politike zaštite potrošača.

Donošenjem Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 25/06 i 88/15) osigurala se primjerena zaštita potrošačkih interesa prilikom kupovine roba i usluga za lične potrebe. Zakon o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini jedan je od propisa kojim je započeo postupak implementacije Direktiva EU s područja zaštite potrošača u pravni sistem Bosne i Hercegovine, kojim se preuzimaju evropski standardi ponašanja na tržištu, kako u pogledu same zaštite potrošača, tako i u pogledu obaveza trgovaca. S obzirom na širinu područja u kojem interesi potrošača dolaze do izražaja ovaj Zakon treba promatrati kao opći propis na području zaštite potrošača, propis kojim je utvrđen okvir sistema zaštite potrošača.

Pored Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini postoji još čitav niz propisa koji su vezani za oblast zaštite potrošača, a koji bi se mogli grupisati prema sektorskom principu. Interesi potrošača štite se još i nizom drugih propisa koji pravno uređuju različita prava potrošača kao što su: propisi iz oblasti obligacionih odnosa, oblasti hrane, veterinarstva, zdravlja bilja, nadzora nad tržištem, sigurnosti proizvoda, lijekova i medicinskih sredstava, oblasti konkurencije, zatim čitav set zakona o električnoj energiji državnog i entitetskog nivoa, entitetski zakoni o trgovini, entitetski zakoni o inspekcijama, zakoni i podzakonski akti o poštanskom saobraćaju, propisi različitih nivoa vlasti vezano za komunalne usluge, propisi iz oblasti zdravstvene zaštite, propisi iz oblasti finansijskih usluga, propisi iz oblasti zaštite okoliša itd.

DIO TREĆI - NAČELA I CILJEVI DRŽAVNOG PROGRAMA

POGLAVLJE I - Načela politike zaštite potrošača: a) načelo javnosti, obrazovanja, i obavještavanja - predstavlja

pravo građanina na pravovremeno obavještavanje o svojim pravima, kao i o kvalitetu roba i usluga na tržištu, o preduzetim mjerama za zaštitu osnovnih prava potrošača, te s tim u vezi na slobodan pristup podacima o stanju u području zaštite potrošača;

b) načelo cjelovitosti - podrazumijeva harmonizaciju djelovanja svih vladinih i nevladinih subjekata zaštite potrošača u cilju što kvalitetnijeg provođenja politika u oblasti zaštite potrošača;

c) načelo preventivnosti - ima za svrhu svim legalnim sredstvima izbjegavati rizik opasnosti za život i zdravlje te štetu na strani potrošača. Pod tim legalnim sredstvima podrazumijevamo redovne, organizirane i planirane kontrole roba i usluga. POGLAVLJE II - Ciljevi i mjere politike zaštite potrošača Osnovni cilj politike zaštite potrošača je stalno poboljšanje

kvaliteta života svih građana Bosne i Hercegovine, te promocija važnosti zdravlja i sigurnosti potrošača.

Opći ciljevi i mjere zaštite potrošača su: CILJEVI MJERE ZA OSTVARENJE CILJEVA

a) osigurati vladavinu prava demokratije i civilnog društva; dalje usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU

1. predlaganje zakonskih i drugih mjera u osiguranju visokog nivoa zaštite zdravlja, sigurnosti, dostojanstva i prava potrošača; 2. udruživanje u udruženja za zaštitu potrošača; 3. pravo na predstavljanje u procesu donošenja odluka

b) stvoriti uvjete za efikasno rješavanje uočenih problema na području zaštite potrošača

1. uvođenje odgovarajućih mjera za zaštitu potrošača (inspekcije, sudovi, Ombudsmen) kako bi se sporovi potrošača i trgovacariješili prije redovnog suda; 2. pojednostavljenje postupka zaštite potrošača pred sudovima

c) osvješćivanje potrošača o njihovom stvarnom položaju na tržištu

1. podrška osnivanju i radu udruženjima i savjetovalištima za zaštitu potrošača; 2. osmišljavanje i provođenje obrazovanja potrošača;


3. primjena osnovnih znanja o zaštiti potrošača u obrazovnim ustanovama

d) osigurati podršku potrošačima u ostvarenju njihovih prava

1. osiguranje djelotvorne saradnje vladinih organa i nadležnih institucija za provođenje politike zaštite potrošača; 2. uspostavljanje savjetodavne mreže za razvijanje njihove međusobne saradnje

e) međusobna povezanost svih nosilaca zaštite potrošača

jačanje saradnje i razmjena informacija

f) jačanje položaja potrošača na tržištu i podizanje svijesti potrošača u odnosu na njihova prava i ulogu u tržišnoj privredi

obavještavanje potrošača, različiti vidovi savjetovanja i obrazovanja potrošača

g) zaštita zdravlja i sigurnost potrošača

1. uspostavljanje sistema obavještavanja potrošača o sigurnosti proizvoda na tržištu;2. izrada tehničkih propisa za tehničke zahtjeve za proizvode koji osiguravaju visok nivo zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača; 3. saradnja svih organa javne uprave u osiguravanju zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača

h) davanje informacija i upoznavanje javnosti o pravima potrošača u BiH

planiranje promotivnih djelovanja na svim nivoima i podsticanje medijske aktivnosti

DIO ČETVRTI - NOSIOCI ZAŠTITE POTROŠAČA

Kako bi se osigurala što kvalitetnija realizacija politike zaštite potrošača, neophodno je uključenje niza subjekata koji bi bili odgovorni za njeno provođenje.

Članom 98. tačkama od a) do i) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini određeni su subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini. Pored tih subjekata, u ovom Programu su navedeni i drugi subjekti koji imaju bitnu ulogu u oblasti zaštite potrošača.

POGLAVLJE I - Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite potrošača i trenutno stanje

Članom 9. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 i 103/09) i članom 99. stav (1) tačke a) do e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, određeni su poslovi u oblasti zaštite potrošača koje u okviru svoje djelatnosti obavlja Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (u daljem tekstu poglavlja: Ministarstvo).

Ministarstvo koordinira izradu Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za svaku kalendarsku godinu, počev od 2009. godine, te u saradnji sa svim učesnicima u izradi istog, prikuplja relevantne podatke za njegov sadržaj. Ministarstvo organizira sjednice Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine (Vijeće), pa u vezi s tim obavlja sve poslove koji obuhvataju pripremu materijala za održane sjednice, predsjedavanje sjednicama, dostavu materijala nakon održanih sjednica, te praćenje realizacije donesenih zaključaka. Vijeće, kao bitan subjekt odgovoran za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, imenuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine i njegov sastav je određen članom 106. stav (1) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Vijeće čine predstavnici državnih institucija, nadležnih organa entiteta te predstavnici udruženja za zaštitu potrošača na državnom i entitetskom nivou. Vijeće je imenovano na osnovu Odluke o imenovanju članova Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10, 32/12, 9/13, 78/15 i 66/16), a sastaje se najmanje četiri puta godišnje. Poslovi koje Vijeće, u okviru svoje nadležnosti, obavlja propisani su članom 107. navedenog Zakona, a obuhvataju sljedeće aktivnosti: predlaganje na usvajanje Vijeću ministara Bosne i Hercegovine državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača i praćenje njegovog izvršavanja, utvrđivanje osnove politike za zaštitu potrošača, te usmjeravanje obima djelatnosti koje se finansiraju, odnosno sufinansiraju iz Budžeta Bosne i Hercegovine.

Kroz saradnju i razmjenu informacija sa bosanskohercegovačkim državnim i entitetskim institucijama vezanim za oblast zaštite potrošača, kao i nevladinim sektorom, Ministarstvo nastoji uključiti sve odgovorne subjekte u proces uspostave što cjelovitijeg i efikasnijeg sistema zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini. Također, Ministarstvo ima permanentnu saradnju i sa relevantnim međunarodnim institucijama pogotovo sa Delegacijom EU u BiH, kao prvom kontaktnom tačkom za transmisiju informacija prema Evropskoj komisiji.

Predstavnici Ministarstva učestvuju na različitim konferencijama i stručnim skupovima na temu zaštite potrošača. Ministarstvo, također, ostvaruje saradnju sa akademskom i poslovnom zajednicom po pitanju promoviranja zaštite prava i interesa potrošača.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2017. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača

R.b. Ciljevi Zadaci Nosioci Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za poboljšanje

1.

Informacija o izvršenju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2016. godinu

- prikupiti podatke o izvršenju Programa 2016. od institucija koje su učestvovale u izradi istog, te sačiniti Informaciju o izvršenju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2016. godinu koju usvaja Vijeće ministara BiH

Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih

odnosa juni 2017. godine

- poboljšanje kvaliteta saradnje između svih institucija - subjekata sistema zaštite potrošača u BiH

2.

Koordinacija aktivnosti izrade Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2017. godinu

- u saradnji sa svim učesnicima izrade Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2017. godinu, prikupljanje i obrada relevantnih podataka koji bi trebali biti sadržaj navedenog programa


odnosa juni 2017. godine

- podizanje svijesti svih učesnika u izradi Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH na način da pristupe osmišljavanju realno ostvarivih planova aktivnosti svojih institucija u 2017. godini u oblasti zaštite potrošača

3.

Pripremne aktivnosti na izradi Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2018. godinu

- u saradnji sa svim učesnicima izrade Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH, prikupljanje relevantnih podataka koji bi trebali biti sadržaj navedenog programa


odnosa decembar 2017. godine

4.

Organizacija sjednica Vijeća za zaštitu potrošača BiH i aktivno učešće u njegovom radu

- priprema svih materijala za održavanje sjednica, predsjedavanje sjednicama, dostava materijala nakon održanih sjednica te praćenje realizacije donesenih zaključaka


odnosa Kontinuirano

- rješavanje problema budžetskih sredstava neophodnih za rad Vijeća za zaštitu potrošača BiH, te aktivan pristup svih članova Vijeća prilikom realizacije zaključaka sjednica


5.

Informacija o radu Vijeća za zaštitu potrošača BiH za 2016. godinu koja se upućuje Vijeću ministara BiH

- priprema Informacije od strane nadležnog Odsjeka Ministarstva s obzirom da Vijeće nema status pravnog lica

Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa u ime Vijeća za zaštitu potrošača BiH

juni 2017. godine

6.

Aktivna saradnja i razmjena infomacija i podataka sa svim subjektima u BiH odgovornim za zaštitu potrošača, s ciljem njihovog aktivnog uključivanja u proces uspostave što cjelovitijeg i efikasnijeg sistema zaštite potrošača u BiH

- uspostava svih vidova saradnje sa ostalim institucijama i nevladinim sektorom vezanim za oblast zaštite potrošača, - organizacija tematskih okruglih stolova iz oblasti zaštite potrošača


odnosa Kontinuirano

7.

Savjetodavni servis za potrošače - kontinuirano pružanje savjeta i stručnih mišljenja na upite fizičkih i pravnih lica putem telefona, elektronske pošte i putem pisanih odgovora


odnosa Kontinuirano

8.

Saradnja sa akademskom i poslovnom zajednicom

- predavanja na fakultetima, - učešće na seminarima privrednih komora


odnosa Kontinuirano

- saradnja sa akademskom i poslovnom zajednicom u cilju promocije politike zaštite potrošača

POGLAVLJE II - Kancelarija za veterinarstvo Bosne i

Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Kancelarija za veterinarstvo BiH (u daljem tekstu poglavlja:

Kancelarija) ima ulogu krovne i koordinirajuće ustanove veterinarske službe u BiH. Uloga Kancelarije u zaštiti potrošača prevashodno je bazirana na zaštiti zdravlja potrošača. S tim u vezi, Kancelarija u skladu sa svojim mandatom, između ostalog, vrši praćenje epidemiološke situacije u državi i svijetu,

uključujući praćenje pojave zoonoza, donosi programe/odluke u cilju provođenja mjera praćenja, suzbijanja, kontrole i iskorjenjivanja zaraznih bolesti, donosi i finansira provođenje plana praćenja rezidua, donosi uvjete koje moraju ispunjavati objekti koji se bave klanjem životinja, obradom, preradom i uskladištenjem proizvoda životinjskog porijekla, donosi uvjete koji moraju ispunjavati ovlaštene dijagnostičke veterinarske laboratorije, te vrši kontrolu uvoza i izvoza živih životinja i proizvoda životinjskog porijekla.


R.b. Ciljevi Zadaci Nosioci Rok za realizaciju

zadataka Prijedlozi mjera za pobojšanje

1.

Kontrola i prevencija zaraznih bolesti

- donošenje godišnje Naredbe o mjerama kontrole zaraznih i parazitarnih bolesti životinja i njihovom provođenju i finansiranju u 2017. godini

Kancelarija za veterinarstvo BiH, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjeljenje za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH

31.01.2017. godine

- kontrola provođenja Naredbe (nadležni veterinarski inspekcijski organi)

2. Donošenje propisa o kontroli bolesti

- donošenje i objavljivanje propisa o kontroli pojedinih bolesti od nacionalnih interesa

Kancelarija za veterinarstvo BiH Kontinuirano

3.

Sprečavanje unošenja zaraznih bolesti u BiH

- donošenje određenih zakonskih i podzakonskih propisa o zabrani uvoza pošiljki životinjskog porijekla radi sprečavanja unošenja zaraznih bolesti u BiH u slučaju pojave istih

Kancelarija za veterinarstvo BiH

Kontinuirano

4.

Kontrola uvoznih pošiljki - kontrola svih pošiljki živih životinja, proizvoda životinjskog porijekla, veterinarskih lijekova, stočne hrane i otpadaka (nusproizvoda) životinjskog porijekla na graničnim veterinarskim prijelazima koje se uvoze u BiH, - primjena odredbi Rješenja o nepostojanju VZ smetnji za uvoz izdanom od strane Kancelarije za veterinarstvo, - uzorkovanje uvoznih pošiljki

Kancelarija za veterinarstvo BiH (granični veterinarski inspektori, kontrola na graničnim veterinarskim prijelazima), Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske, Federalna uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Brčko Distrikta BiH (kontrola u unutarnjem prometu)

Kontinuirano

- po potrebi pojačati veterinarsko inspekcijske kontrole i češće vršenje uzorkovanja

5.

Zaštita zdravlja potrošača u unutarnjem prometu/ proizvodnji

- donošenje godišnjeg plana praćenja rezidua za 2017. godinu, - praćenje i kontrola rezidua određenih materija u sirovinama i proizvodima životinjskog porijekla u objektima za klanje životinja, proizvodnju, obradu, preradu i skladištenje proizvoda životinjskog porijekla - kontrola roba životinjskog porijekla u unutarnjem prometu

Kancelarija za veterinarstvo BiH, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjeljenje za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH; Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske, Federalna uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Brčko Distrikta BiH

31.3.2017. Kontinuirano

- kontrola provođenja plana praćenja rezidua od strane nadležnih organa i inspektora

6. Jačanje kapaciteta laboratorija

- organizacija zajedničkih sastanaka u cilju unapređenja rada u skladu sa standardom, - organizacija seminara za laboratorijsko

Kancelarija za veterinarstvo BiH Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Kontinuirano - izrada operativnih procedura u samim laboratorijama i podnošenje zahtjeva za akreditaciju


osoblje, - kandidovanje nabavke laboratorijske opreme

Republike Srpske, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjeljenje za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH; Institut za akreditaciju BiH i ovlaštene veterinarske laboratorije

7.

Suzbijanje bruceloze u 2017. godini

- cijepljenje i identifikacija malih preživara od 3 do 6 mjeseci

Kancelarija za veterinarstvo BiH, nadležne veterinarske službe i institucije na entitetskom nivou, operativne veterinarske službe i referentni laboratoriji

Kontinuirano

- poboljšati kontrolu provođenja cijepljenja; - povećati broj edukativnih regionalnih sastanaka

8.

Ispunjavanje uvjeta u objektima za klanje životinja, proizvodnju, obradu preradu i skladištenje proizvoda životinjskog porijekla

- registracija i odobravanje objekata koji se bave klanjem životinja, proizvodnjom, obradom, preradom i skladištenjem proizvoda životinjskog porijekla, te kontinuirana kontrola objekata (registracija se odnosi na nove objekte koji nisu registrirani), - brisanje iz registra objekata koji ne ispunjavaju uvjete

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjeljenje za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH; Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske, Federalna uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Kontinuirano

- provođenje službenih kontrola u odobrenim objektima

POGLAVLJE III - Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu

zdravlja bilja ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u

daljem tekstu poglavlja: Uprava) je centralno odgovorno tijelo za zaštitu bilja u Bosni i Hercegovini te saradnju i razmjenu informacija sa međunarodnim zvaničnim tijelima kao i obavještavanje istih. U skladu sa Zakonom o zaštiti zdravlja bilja ("Službeni glasnik BiH", broj 23/03) Uprava obavlja upravne poslove te sa njima povezane tehničke poslove, kao i druge poslove iz fitosanitarne oblasti koji su joj dati u nadležnost drugim zakonima i odlukama nadležnih organa. Osnovni zadaci Uprave su: koordinacija pripreme i priprema propisa iz nadležnosti Uprave, donošenje podzakonskih akata kada je Uprava za to ovlaštena zakonom, uspostava i vođenje registara iz nadležnosti Uprave, ostvarivanje saradnje i koordinacija sa nadležnim organima Bosne i Hercegovine, entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, uspostava i ostvarivanje saradnje sa međunarodnim institucijama i organizacijama (Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FAO, međunarodna tijela za provođenje Konvencije o zaštiti bilja, Evropska i mediteranska organizacija za zaštitu bilja EPPO, Međunarodna unija za zaštitu novih sorti bilja UPOV, Evropska komisija i sl.), predstavljanje Bosne i Hercegovine u međunarodnim institucijama i organizacijama iz nadležnosti Uprave, praćenje međunarodnih propisa iz fitosanitarne oblasti te usklađivanje propisa Bosne i Hercegovine iz navedene oblasti sa odgovarajućim propisima Evropske unije.

Oblast zaštite zdravlja bilja uređena je Zakonom o zaštiti zdravlja bilja kojim se regulira zdravlje bilja, određuju mjere i obaveze radi sprečavanja pojave, unošenja i širenja štetnih organizama na biljke, biljne proizvode i druge regulirane objekte, kao i njihovo iskorjenjivanje, zatim biološka zaštita bilja, prikupljanje i razmjena podataka, te sistemi informiranja. Program posebnog nadzora (sistemske kontrole) nad karantinskim štetnim organizmima na krompiru u Bosni i Hercegovini započeo je sa implementacijom u 2011. godini i vrši se kontinuirano svake godine na osnovu usvojenog programa za tu godinu. Uprava intenzivno radi na izradi i drugih programa posebnog nadzora s ciljem utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva (detekcije) karantinskih štetnih organizama u Bosni i Hercegovini, a što poseban značaj ima za potrošače u Bosni i Hercegovini. Osim zaštite zdravlja bilja, Uprava je u skladu sa materijalnim propisima, nadležna i za oblast sjemena i sadnog materijala kao i zaštitu novih sorti, fitofarmaceutskih sredstava (FFS) i genetski modificirane organizme u dijelu koji se odnosi na reprodukcioni materijal biljnog porijekla.

Uprava planira u 2017. godini nastaviti kontinuitet u provođenju programa posebnog nadzora nad karantinskim štetnim organizmima, a posebno na krompiru u Bosni i Hercegovini, zatim donositi neophodne podzakonske akte kojima bi se omogućila uspostava harmoniziranog sistema u oblasti zaštite zdravlja bilja, fitofarmaceutskih sredstava, sjemena i sadnog materijala, te zaštite novih sorti bilja u Bosni i Hercegovini, usklađenog sa zahtjevima Evropske unije.



zadataka Prijedlozi mjera za poboljšanje

1. Osigurana proizvodnja krompira u BiH po procedurama i standardima koje propisuje EU

- provođenje posebnog nadzora nad karantinskim štetnim organizmima na krompiru; - implementacija Programa posebnog nadzora (sistemske kontrole) nad karantinskim štetnim organizmima na krompiru u BiH

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano

- zaštita zdravlja bilja i osiguranje uvjeta za nesmetanu trgovinu krompira; - podizanje svijesti svih zainteresiranih strana; - osiguranje neophodnih finansijskih sredstava; - osiguranje izvoza krompira kako u zemlje EU tako i u zemlje u okruženju koje nisu članice EU

2. Zaštita zdravlja bilja u BiH i osiguranje uvjeta za nesmetanu trgovinu

- donijeti i otpočeti sa provođenjem višegodišnjeg plana posebnog nadzora štetnih organizama u BiH za period 2016-

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, nadležni organi i institucije entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano - podizanje svijesti svih zainteresiranih strana; - osiguranje neophodnih


2020. godine te u koloni nosioci aktivnosti jasno definirati sa kojim entitetskim ministarstvima i drugim institucijama treba ostvariti saradnju

finansijskih sredstava - osiguranje izvoza kako u zemlje EU tako i u zemlje u okruženju koje nisu članice EU

3. Uspostava sistema certificiranja sjemena i sadnog materijala poljoprivrednog bilja

- uvođenje sistema kontrole proizvodnje i deklariranja/certificiranja sjemena i sadnog materijala poljoprivrednih biljaka; - donošenje Pravilnika o uzorkovanju i ispitivanju kvaliteta sjemena; - donošenje Pravilnika o troškovima za obavljanje poslova certificiranja


Kontinuirano

- implementacija Pravilnika o službenom nadzoru sadnog materijala ("Službeni glasnik BiH", broj 13/15) i Pravilnika o službenom nadzoru sjemenskih usjeva ("Službeni glasnik BiH", broj 14/15)

4. Uspostava sistema zaštite sorti i prava oplemenjivača

- Pravilnik o korištenju farmerovog sjemenau BiH; - Pravilnik o procedurama za dodjelu prava oplemenjivača; - Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja registara u obavljanju poslova zaštite novih sorti bilja u BiH

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH u saradnji sa Ministarstvom vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

Kontinuirano

- implementacija Zakona o zaštiti novih sorti bilja u BiH, Konvencije UPOV i donošenje podzakonskih akata: - podizanje svijesti svih zainteresiranih strana

5.

Uspostava harmoniziranog sistema registracije FFS na osnovu priznavanja registracije FFS iz država u kojima je sredstvo registrirano po jedinstvenim principima EU za ocjenu dosijea FFS

- usvajanje podzakonskih akata koji uređuju oblast registracije FFS i implementacija harmoniziranog sistema priznavanja registracije FFS

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja Kontinuirano

- implementacija odredbi pravilnika koji su usklađeni sa Uredbom EU 1107/2009 i kojom se propisuju uvjeti za stavljanje fitofarmaceutskih sredstava na tržište

6. Implementacija integralne zaštite bilja

- edukacija korisnika FFS te kreiranje alata za primjenu integralne zaštite bilja

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, nadležni organi i entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano - implementacija odredbi Direktive EU 2009/128 o održivoj upotrebi pesticida

POGLAVLJE IV - Ombudsmen za zaštitu potrošača u

Bosni i Hercegovini ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje U sistemu zaštite prava potrošača Institucija ombudsmena

za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu poglavlja: Institucija ombudsmena) uspostavljena je s ciljem promocije dobrog i efikasnog provođenja politike zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini. Zaštita potrošača ostvaruje se kroz nadziranje, komunikaciju i preventivne radnje kako bi se osigurala osnovna prava potrošača na tržištu te promovirala jednakost među potrošačima i u odnosu na poslovanje.

Institucija ombudsmena radi na širokom spektru pitanja koja se tiču potrošača. Područja djelovanja Institucije ombudsmena uglavnom se odnose na: rješavanje žalbi potrošača, pružanje informacija potrošačima organiziranim u udruženjima i Savezu udruženja potrošača Bosne i Hercegovine, te njihovo

educiranje, saradnju sa medijima o svim pitanjima potrošača, sigurnost proizvoda, kvalitet proizvoda i utjecaj na okoliš, te zaštitu ekonomskog interesa potrošača. Aktivnosti Institucije ombudsmena se ostvaruju kroz dva aspekta djelovanja koja se međusobno prožimaju i nadopunjuju, a to su pojedinačna postupanja i postupanja koja imaju karakter kolektivne zaštite potrošača. U 2017. godini naglasak će biti na kolektivnom aspektu zaštite potrošača budući da je Ombudsmen ovlašten davati prioritet onim problemima čije je rješavanje od najvećeg značaja za potrošače. Kumulativni učinak kolektivnog aspekta djelovanja Institucije ombudsmena zasigurno opravdava naglasak na ovoj vrsti aktivnosti.

Prema planiranim aktivnostima te razvijanjem i jačanjem saradnje sa regionalnom i lokalnom administracijom, Institucija ombudsmena će tokom 2017. godine nastojati da poboljša svoju društvenu efikasnost da bi ukazala na stavove potrošača u različitim administrativnim sektorima i poslovnom svijetu.




1. Informiranje potrošača i podrška udruženjima potrošača

- informiranje putem medija, izdavanje različitih publikacija

Ombudsmen, pomoćnici

ombudsmena Kontinuirano

- uzajamne posjete, okrugli stolovi, seminari

2. Praćenje i predlaganje aktivnosti kompanija -potrošač

- provođenje potrošačke legislative Ombudsmen, pomoćnici


- odgovori na upite poslovne zajednice

3. Analiza tržišta po pitanju kršenja potrošačkih prava

- jačanje saradnje sa inspekcijskim organima



- donošenje preporuka i smjernica u posebnim sektorima

4. Prijem i odlučivanje po pojedinačnim pritužbama potrošača

- djelovanje prema poslovnoj zajednici u smislu poštovanja potrošačkih prava



- u skladu sa Pravilima rada poduzeti potrebne aktivnosti

5. Predlaganje rješavanja potrošačkih sporova putem mehanizama za alternativno rješavanje sporova (ARS)

- iniciranje donošenja procedura ARS Ombudsmen, pomoćnici


- učešće u radu Radne grupe za rješavanje zaostalih komunalnih predmeta

6. Kontaktiranje sa Ombudsmenima za ljudska prava u vezi problema u oblasti ekonomskih usluga od općeg interesa

- jačanje saradnje sa Ombudsmenima za ljudska prava



- uzajamne posjete, zajednički stav o problemima iz oblasti javnih usluga

7. Prijedlozi i inicijative za poboljšanje Zakona o zaštiti potrošača u BiH i druge potrošačke legislative

- otvoriti raspravu sa udruženjima potrošača o predloženim izmjenama zakona



- šire raspraviti pojedinačne prijedloge i dati zajednički stav

8. Istraživanje drugih mjera organa vlasti na zaštitu potrošača

- učešće u javnoj raspravi za propise iz oblasti potrošačke legislative



- donošenje podzakonskih akata pružatelja usluga


9.

Saradnja sa obrazovnim institucijama u oblasti prava potrošača

- nastavak saradnje sa obrazovnim institucijama


ombudsmena

Po ukazanoj potrebi i u dogovoru sa obrazovnim institucijama

- promocija politike zaštite potrošača

10. Izdavanje instrukcija u okviru nadležnosti Ombudsmena

- insistirati na dosljednoj primjeni Zakona o zaštiti potrošača u BiH i entitetskih zakona o obligacionim odnosima


ombudsmena Po ukazanoj potrebi

- davanje instrukcija za prestanak aktivnosti suprotnih potrošačkoj legislativi

11. Praćenje realizacije izdatih Instrukcija - insistirati na implementaciji izdanih

instrukcija Ombudsmen,

pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - redovno izvještavanje

12. Praćenje realizacije preporuka datih u Posebnim izvještajima

- insistirati na implementaciji izdanih preporuka



- redovno izvještavanje

13. Praćenje pokrenutih sudskih postupaka - učešće u sudskim postupcima kao

aktivno legitimiran subjekt Ombudsmen,

pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - zastupati kolektivne interese potrošača

14. Pokretanje novih postupaka pred nadležnim sudom

- zaštita kolektivnih interesa potrošača Ombudsmen, pomoćnici

ombudsmena Po ukazanoj potrebi

- podnošenje tužbi za naknade štete nanesene kolektivnom interesu potrošača

15. Inicijativa za usaglašavanje propisa iz oblasti javnih usluga sa Zakonom o zaštiti potrošača u BiH

- zaštita kolektivnih interesa potrošača Ombudsmen, pomoćnici


- uključenost nadležnih regulatora

16. Usaglašavanje propisa iz svih značajnih oblasti za potrošače sa Zakonom o zaštiti potrošača u BiH

- sveobuhvatnija zaštita potrošača Ombudsmen, pomoćnici


- uključenost nadležnih regulatora i agencija

17.

Predlaganje mehanizama za efikasno konsultiranje i predstavljanje potrošača u donošenju odluka

- inicirati aktivno učešće udruženja potrošača ili relevantnog nosioca zaštite potrošača u donošenju odluka



- uspostava regulatora za komunalne djelatnosti ili verifikacija učešća predstavnika potrošača

18. Jačanje saradnje sa udruženjima potrošača i drugim srodnim udruženjima

- pružanje stručne pomoći udruženjima u njihovim aktivnostima



- korištenje svih oblika komunikacije i zajedničko ostvarenje projekata

POGLAVLJE V - Konkurencijsko vijeće ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Konkurencijsko vijeće učestvuje u pravnoj zaštiti potrošača

na osnovu člana 98. tačka d) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, i u tome ima značajnu ali indirektnu ulogu, koja proizlazi iz poslova i zadataka koje obavlja. Naime, Konkurencijsko vijeće, svojim djelovanjem, odnosno provođenjem nadležnosti propisanih članom 25. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) stvara uvjete za fer i efikasnu konkurenciju na tržištu Bosne i Hercegovine, što dovodi do razvoja nacionalne ekonomije, a potrošačima donosi širi izbor roba i usluga, uz povoljnjije cijene. Eliminiranje zabranjenog konkurencijskog djelovanja privrednih subjekata u cilju zaštite i održanja slobodne tržišne konkurencije, te uspostava jedinstvenih i transparentnih kriterija za sve privredne subjekte na tržištu, predstavlja osnovne zadatke Konkurencijskog vijeća. Upravo svojim djelovanjem kroz donošenje i primjenu svojih akata, Konkurencijsko vijeće osigurava da cijene roba i usluga ne budu produkt monopolističkog, vladajućeg ili nekog drugog djelovanja. Unapređenje primjene principa slobodne tržišne konkurencije, te sprečavanje da određeni privredni subjekti imaju neopravdano

povoljniji položaj u odnosu na druge, između ostalog, doprinose stvaranju povoljnijeg položaja krajnjih potrošača, prije svega kroz kvalitetnije i jeftinije proizvode i usluge na tržištu, a što dugoročno treba osigurati povećanje blagostanja građana Bosne i Hercegovine. Zadovoljni i zaštićeni potrošači uvjetuju funkcionalno tržište, dok sam Zakon o konkurenciji uređuje pravila, mjere i postupke tržišne konkurencije, te nadležnosti i način rada Konkurencijskog vijeća na zaštiti i promociji tržišne konkurencije u Bosni i Hercegovini.

Promocija tržišne konkurencije ("Competition Advocacy") provodi se objavljivanjem odluka na web stranici institucije i u službenim glasilima u Bosni i Hercegovini, davanjem intervjua medijima, organiziranjem stručnih skupova, učešćem na seminarima, izdavanjem stručnih publikacija i slično.

Na ovaj način Konkurencijsko vijeće učestvuje u pravnoj zaštiti potrošača stvarajući uvjete za fer i efikasnu konkurenciju na tržištu, osiguravajući da cijene roba i usluga nisu proizvod monopolističkog, dominantnog ili nekog drugog oblika zabranjenog djelovanja, već da su prilagođene zakonima tržišta Bosne i Hercegovine, što u konačnici dovodi do razvitka nacionalne ekonomije, a potrošačima omogućava širi izbor roba i usluga uz povoljnije cijene i druge pogodnosti.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2017. godini koji se odnose na oblast zaštite potrošača


zadatka Prijedlozi mjera za poboljšanje

1.

Primjena Zakona o konkurenciji i podzakonskih akata s ciljem poboljšanja statusa svih učesnika na tržištu, a najviše potrošača kroz niže cijene i veću kvalitetu proizvoda i usluga u sektorima prisutnim na tržištu BiH

- provođenje postupaka pred Konkurencijskim vijećem kroz aktivno provođenje istraga, kako bi se otklonile prakse koje narušavaju tržišnu konkurenciju, i na taj način nanose štetu potrošačima

Konkurencijsko vijeće Kontinuirano

- podizanje nivoa svijesti, znanja i informiranja kako potrošača tako i učesnika na tržištu

POGLAVLJE VI - Agencija za sigurnost hrane Bosne i


potrošača i trenutno stanje

Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu poglavlja: Agencija) predstavlja nacionalni autoritet za sigurnost i kvalitet hrane te primjenu međunarodnih sporazuma i konvencija iz oblasti sigurnosti hrane i hrane za životinje. Nadležnosti, zadaci i djelatnosti Agencije definirani su Zakonom


o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04). Shodno navede-nom, u cilju zaštite zdravlja i interesa potrošača, Agencija sprovodi sljedeće aktivnosti: inicira izradu i izrađuje propise iz oblasti sigurnosti hrane koji su usklađeni sa EU legislativom i standardima Codex Alimentarius (u 2017. godini planirana je izrada šest pravilnika iz oblasti hrane, s tim da taj broj može biti i veći imajući u vidu česte izmjene i dopune EU zakonodavstva sa kojima se usklađuju propisi iz oblasti hrane u Bosni i Hercegovini, krizne situacije i hitne slučajeve, zahtjeve nadležnih organa, proizvođača i privrednih komora), sarađuje sa nadležnim institucijama Bosne i Hercegovine, entiteta i Brčko Distrikta BiH, sarađuje sa međunarodnim institucijama iz oblasti sigurnosti hrane (Codex Alimentarius komisija, WHO/FAO, INFOSAN

mreža, TAIEX, RASFF, EFSA, NATO grupa za javno zdravstvo, hranu i vodu, itd.), sarađuje sa laboratorijama za kontrolu hrane putem prikupljanja i analiza podataka o rezultatima laboratorijskih analiza hrane te prikupljanja podataka o kapacitetima laboratorija, sarađuje sa nadležnim inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, organizira edukacije iz oblasti sigurnosti hrane, informativno djeluje u cilju obavještavanja javnosti o stanju u oblasti sigurnosti hrane, delegira predstavnike Agencije za učešće na okruglim stolovima, radionicama i simpozijima u organizaciji udruženja potrošača, te uključuje predstavnike udruženja potrošača u edukativne radionice koje organizuje Agencija.




1. Zaštita zdravlja potrošača

- iniciranje i izrada provedbenih akata Zakona o hrani kojima se reguliraju pitanja zdravstvene ispravnosti i kvaliteta hrane kao i obaveze subjekata u poslovanju s hranom; - praćenje i procjena rizika porijeklom iz hrane

Agencija za sigurnost hrane BiH u saradnji sa nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano

- jačanje međusobnog razumijevanja i unapređenje saradnje svih nosioca zaštite potrošača

2. Procjena rizika porijeklom iz hrane po zdravlje potrošača

- praćenje i procjena rizika porijeklom iz hrane


Kontinuirano - osnivanje naučnih odbora i naučnog vijeća Agencije

3. Jačanje kapaciteta laboratorija u cilju kontrole zdravstvene ispravnosti hrane

- prikupljanje i analiza podataka o rezultatima laboratorijskih analiza hrane; - prikupljanje podataka o kapacitetima laboratorija


Kontinuirano

4. Pružanje informacija javnosti - pravovremeno, objektivno i tačno obavještavanje javnosti u vezi sa rizicima porijeklom iz hrane


Kontinuirano - edukacija iz oblasti komunikacije rizika

5. Podizanje nivoa znanja iz oblasti sigurnosti hrane

- edukacija i doedukacija svih učesnika u sistemu sigurnosti hrane (organiziranje edukativnih skupova, radionica i simpozija)


Kontinuirano - učešće eminentnih stručnjaka iz oblasti sigurnosti hrane EU i BiH

6. Jačanje saradnje sa domaćim institucijama

- ostvarivanje saradnje sa nadležnim institucijama BiH, entiteta i Brčko Distrikta BiH u smislu odazivanja na inicijative kao i pružanje vlastitog doprinosa od strane svih subjekata odgovornih za zaštitu potrošača


Kontinuirano

- osiguranje dodatnih finansijskih sredstava za povezivanje i funkcionalno jačanje mreže institucija koje moraju efikasno djelovati u procesu zaštite zdravlja i interesa potrošača

7. Jačanje saradnje sa međunarodnim institucijama

- učešće u međunarodnim projektima (IPA, Svjetska banka, WHO/FAO, EFSA)


Kontinuirano

8. Promotivne aktivnosti u cilju zaštite zdravlja i interesa potrošača

- priprema, izrada i štampanje edukativnih materijala (letaka, brošura, vodiča); - medijska prezentacija uloge, značaja i poduzetih aktivnosti od strane Agencije


Kontinuirano

POGLAVLJE VII - Agencija za nadzor nad tržištem

Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Uloga Agencije za nadzor nad tržištem Bosne i

Hercegovine (u daljem tekstu poglavlja: Agencija) u oblasti zaštite potrošača primarno je vezana za podizanje nivoa zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača u području sigurnosti neprehrambenih proizvoda. U cilju osiguranja visokog nivoa zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača, Agencija, u skladu sa Zakonom o nadzoru nad tržištem u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 45/04, 44/07 i 102/09), koordinira i usklađuje aktivnosti sistema nadzora nad tržištem u Bosni i Hercegovini, osigurava identično provođenje propisa o sigurnosti proizvoda, osigurava unificirane procedure za postupanje po prigovorima potrošača koji se odnose na sigurnost proizvoda, te primjenu naučnih znanja i iskustava dobre prakse u oblasti

sigurnosti proizvoda, učestvuje u izradi propisa o sigurnosti proizvoda, informira javnost i druge zainteresirane strane o aktivnostima nadzora nad tržištem te ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti sigurnosti proizvoda i nadzora nad tržištem.

Agencija i inspekcijski organi entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, koji čine sistem nadzora nad tržištem, provode aktivnosti proaktivnog i reaktivnog nadzora sigurnosti neprehrambenih potrošačkih proizvoda na tržištu Bosne i Hercegovine. Agencija putem svoje internet stranice informira javnost i potrošače o nesigurnim proizvodima koji su pronađeni na tržištu Bosne i Hercegovine u okviru provođenja proaktivnog i reaktivnog nadzora. U okviru navedene aktivnosti publikovani su informativni tekstovi za potrošače i peto izdanje Biltena o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu Bosne i Hercegovine, a u cilju što bolje informiranosti potrošača. Također, Agencija redovno prevodi i objavljuje na svojoj internet stranici RAPEX obavijesti o nesigurnim proizvodima


pronađenim na tržištu Evropske unije, te putem Facebook i Twitter profila omogućava aktivnu komunikaciju sa potrošačima i svim zainteresiranim stranama.

U oblasti međunarodne saradnje na podizanju nivoa zaštite potrošača, Agencija učestvuje u okviru PROSAFE-a u

zajedničkim aktivnostima nadzora sa državama članicama Evropske unije, te u radnim grupama za administrativnu saradnju država članica u oblasti nadzora nad tržištem.


R.b. Ciljevi Zadaci Nosioci Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1.

Podizanje nivoa sigurnosti i zdravlja djece kao najosjetljivije potrošačke grupe

- provođenje projekta proaktivnog nadzora proizvoda za djecu u skladu sa Zakonom o općoj sigurnosti proizvoda ("Službeni glasnik BiH", broj 102/09)

Agencija za nadzor nad tržištem BiH u saradnji sa inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

31.10.2017. - Agencija će provesti obuke inspektora u cilju provođenja projekata nadzora

2.

Podizanje nivoa sigurnosti i zdravlja potrošača

- provođenje sljedećih projekata nadzora: Agencija za nadzor nad tržištem BiH u saradnji sa inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

- neprehrambenih proizvoda u skladu sa Zakonom o općoj sigurnosti proizvoda;

31.10.2017. 31.5.2017.

- električnih proizvoda u skladu sa Naredbom o električnoj opremi namijenjenoj za upotrebu unutar određenih naponskih granica ("Službeni glasnik BiH", broj 98/09);

31.7.2017.

- mašina u skladu sa Naredbom o sigurnosti mašina ("Službeni glasnik BiH", broj 04/10);

31.10.2017.

- zaštitne opreme u skladu sa Naredbom o ličnoj zaštitnoj opremi mašina ("Službeni glasnik BiH", broj 75/10);

Agencija za nadzor nad tržištem BiH u saradnji sa inspekcijskim organima entiteta

31.12.2017.

- građevinskih proizvoda u skladu sa entitetskim zakonima o građevinskim proizvodima;

Agencija za nadzor nad tržištem BiH u saradnji sa inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano - provođenje reaktivnog nadzora (uključujući prigovore potrošača) u skladu sa odgovarajućim propisima

3.

Unapređenje sistema nadzora nad tržištem i edukacija službenika u području sigurnosti proizvoda i zaštite potrošača

- učestvovanje u zajedničkim aktivnostima nadzora s državama članicama EU u okviru PROSAFE i radu ADCO grupa u skladu sa Zakonom o nadzoru nad tržištem u BiH

Agencija za nadzor nad tržištem BiH

Kontinuirano - proširenje učešća u ADCO grupama

4.

Informiranje potrošača o nesigurnim proizvodima

- objavljivanje informacija o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu BiH putem internet stranice, Facebook i Twitter profila Agencije, publikacija Biltena o nesigurnim proizvodima i informativnih tekstova za potrošače, prevođenje i objavljivanje RAPEX obavijesti, te izrada drugih dokumenata


Kontinuirano

5.

Informiranje i edukacija članova udruženja za zaštitu potrošača o nesigurnim proizvodima

- održavanje okruglog stola i učestvovanje na obukama za udruženja za zaštitu potrošača


Kontinuirano

6. Podizanje svijesti potrošača u oblasti sigurnosti proizvoda

- organiziranje informativnih kampanja i realiziranje intervjua putem TV i radio emisija te internet portala

Agencija za nadzor nad tržištem BiH Kontinuirano

POGLAVLJE VIII - Agencija za lijekove i medicinska

sredstva Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Uloga Agencije za lijekove i medicinska sredstva (u daljem

tekstu poglavlja: Agencija) u sistemu zaštite potrošača, kao i svrha njenog osnivanja, ostvaruje se prvenstveno kroz aktivnost zaštite i promocije zdravlja osiguranjem kvalitetnih, sigurnih i djelotvornih lijekova i medicinskih sredstava za upotrebu u humanoj medicini. Navedena aktivnost se realizira uspostavom

funkcionalnog, koordiniranog i jedinstvenog regulacijskog sistema lijekova i medicinskih sredstava kao i nadzorom jedinstvenog tržišta lijekova i medicinskih sredstava te njihovom dostupnosti na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. Ostale aktivnosti Agencije obuhvataju ostvarivanje saradnje i pružanje stručne pomoći državnim i entitetskim ministarstvima nadležnim za poslove zdravstva prilikom pripreme prijedloga i provođenja nacionalne politike lijekova i medicinskih sredstava, predlaganje donošenja novih kao i izmjena postojećih zakonskih propisa iz ove oblasti te usklađivanje istih sa međunarodnim standardima.



zadataka Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1.

Unapređenje zaštite javnog zdravlja stanovništva BiH osiguranjem kvalitetnih i sigurnih lijekova i medicinskih sredstava

- implementacija podzakonskih akata, te usklađivanje sa EU propisima koji se direktno odnose na oblast zaštite potrošača, u kontekstu lijekova i medicinskih sredstava;- usvajanje sljedećih prijedloga novih pravilnika: Pravilnik o kliničkom ispitivanju lijeka, Pravilnik o postupku i načinu davanja dozvole za stavljanje lijeka u promet, Pravilnik o načinu kontrole kvaliteta lijeka, Pravilnik o označavanju i spoljašnjeg i unutarnjeg

Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

Kontinuirano

- izmjene i dopune Zakona o lijekovima i medicinskim sredstvima BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08)


pakiranja lijeka

2. Edukacija stručnog osoblja Agencije iz oblasti zakonodavstva EU

- izrada programa edukacija i njihova implementacija Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

Kontinuirano

3. Pružanje informacija javnosti u cilju zaštite javnog zdravlja stanovništva

- pravovremeno, objektivno i tačno informiranje javnostio aktivnostima i mjerama koje Agencija poduzima


Kontinuirano

POGLAVLJE IX - Agencija za statistiku Bosne i


potrošača i trenutno stanje Dosadašnji doprinos Agencije za statistiku BiH (u daljem

tekstu poglavlja: Agencija) u oblasti zaštite potrošača uglavnom čini proizvodnja statističkih podataka, koji se odnose na potrošnju domaćinstava u BiH, te izračunavanje indeksa potrošačkih cijena. Agencija je u 2015. godini po četvrti put provela opsežnu Anketu o potrošnji domaćinstava na osnovu koje su proizvedeni podaci o veličini i strukturi ukupne potrošnje, odnosno izdacima za potrošnju prema glavnim socio-ekonomskim i geografskim

karakteristikama domaćinstava, potrošnji iz vlastite proizvodnje, kao i prihodima domaćinstava te iscrpnijoj analizi životnog standarda, socijalne uključenosti i zdravstvenog stanja stanovništva u Bosni i Hercegovini. Pored podataka iz Ankete, Agencija kontinuirano u mjesečnoj dinamici proizvodi i indeks potrošačkih cijena kao jedan od osnovnih makroekonomskih indikatora koji služi kao mjera inflacije u zemlji, za usklađivanje plaća i zarada u skladu sa kolektivnim ugovorima, penzija i socijalnih davanja te u druge svrhe. Agencija je jedini izvor relevantnih i na međunarodnim standardima zasnovanih podataka o indeksima potrošačkih cijena i inflaciji u zemlji. Naredna Anketa o potrošnji domaćinstava je planirana za 2019. godinu.



poboljšanje

1.

Proizvoditi podatke koji se mogu koristiti za zaštitu potrošača u smislu da ti podaci daju sliku stvarne situacije stanovništva u BiH s aspekta veličine i strukture potrošnje i njihovih potreba, prihoda i siromaštva kao i socio-ekonomskih i demografskih karakteristika domaćinstava i pojedinaca

- objaviti konačne podatke rezultata Ankete o potrošnji domaćinstava u BiH iz 2015. godine u formi publikacije i na web stranici Agencije

Agencija za statistiku BiH i entitetski zavodi za statistiku

Kraj 2016. za objavu finalnih rezultata APD

2015.

- u svrhu zaštite potrošača u BiH više koristiti podatke oficijelne statistike, posebno one koje proizlaze iz anketa o potrošnji i prihodima domaćinstava i statistike cijena i životnog standarda

2.

Redovno u mjesečnoj dinamici proizvoditi i objavljivati podatke o inflaciji u BiH i prosječnim cijenama proizvoda i usluga po gradovima

- redovno izračunavati i objavljivati indeks potrošačkih cijena za BiH po Međunarodnoj klasifikaciji finalne potrošnje prema namjeni (COICOP)


Kontinuirano

U svrhu zaštite potrošača u BiH više koristiti podatke oficijelne statistike, posebno one koji proizlaze iz anketa o potrošnji i prihodima domaćinstava i statistike cijena i životnog standarda.

3.

Uvesti novo istraživanje pod nazivom "Anketa o prihodima i uvjetima života u BiH" usklađeno sa standardima i metodologijom EU, koje će dati bolji uvid u visinu prihoda, kupovnu moć, životni standard i uvjete života stanovništva u BiH

- pripremiti organizaciono i metodološki provođenje "Ankete o prihodima i uvjetima života u BiH" Agencija za statistiku BiH u

saradnji sa entitetskim zavodima za statistiku

31.12.2017.

POGLAVLJE X - Regulatorna agencija za komunikacije



PODRUČJE EMITIRANJA

U oblasti emitiranja (radio, televizija i distribucija RTV programa) Regulatorna agencija za komunikacije (u daljem tekstu poglavlja: RAK) se stara da korisnici sadržaja elektronskih medija budu zaštićeni od neprimjerenih programskih sadržaja, kao na primjer u pogledu zaštite maloljetnika, govora mržnje i diskriminacije, prikazivanja štetnih ponašanja, legalnosti autorskih prava, uvjeta komercijalnih komunikacija i slično, kao i da korisnici imaju obezbjeđen pristup uslugama (npr. programima javnih servisa, uslugama distribucije i sl.). U tom smislu RAK donosi i primjenjuje propise kojima se uređuju

navedene oblasti, a koji su usklađeni sa standardima Evropske unije i drugim primjenjivim međunarodnim standardima emitovanja. Po svakom od naprijed navedenih osnova korisnici sadržaja elektronskih medija imaju pravo da podnesu odgovarajući prigovor RAK-u.

PODRUČJE TELEKOMUNIKACIJA

U oblasti telekomunikacionih usluga RAK se brine da korisnici tih usluga budu zaštićeni u pogledu transparentnosti vrsta i uvjeta pružanja usluga, njihovih cijena, maksimalnih obavezujućih rokova i tehničkih karakteristika ugovorenih usluga. Navedeno je uređeno propisima RAK-a i sa njima usklađenim općim uvjetima poslovanja operatora telekomunikacija. Uz to, posebno se vodi računa o zaštiti korisnika u pogledu legalnosti ugovorenih usluga te sprečavanju rada nelegalnih operatora telekomunikacija.




1.

EMITIRANJE Promoviranje pravične konkurencije u cilju ostvarenja maksimalne dobiti za korisnike u smislu izbora, cijene, i kvaliteta usluga;

- nastavak praćenja poštovanja odredbi Pravila o dozvolama za distribuciju audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga

RAK -Sektori iz oblasti emitiranja

Kontinuirano - poboljšanje saradnje i koordinacije sa institucijama koje su direktno nadležne za sprovođenje Zakona o zaštiti


Obezbijediti pristup uslugama distribucije audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija za sve korisnike na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi; Zaštititi interese svih korisnika usluga, te približiti nivo kvaliteta u pružanju usluga sa općeprihvaćenim standardima u EU; Obezbijediti poštovanje odredbi Kodeksa o audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija, Kodeksa o komercijalnim komunikacijama kao i ostalim propisima Agencije, a koji se direktno tiču zaštite potrošača; Obezbijediti poštovanja principa poštene konkurencije koji neće štetiti interesima potrošača, sa posebnim osvrtom na poštovanje odredbi koje se tiču zaštite maloljetnika

radija, kao i odredbi Kodeksa o audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija i Kodeksa o komercijalnim komunikacijama koje se odnose na pružanje usluge, zaprimanje i postupanje po prigovorima građana.

potrošača u BiH

2.

TELEKOMUNIKACIJE Promoviranje principa korektnosti i ispravnosti u pružanju javnih telekomunikacionih usluga s ciljem da korisnik dobije uslugu koja odgovara sadržaju, kvaliteti i cijeni kakvom je usluga predstavljena korisniku kada je reklamirana

- uspostava internet brzinometra kaotehničkog sredstva kontrole kvalitete internet usluga; - mapiranje područja pružanja TK usluga i raspoloživih brzina, - pregled i usklađivanje Pravila 69/2013 o uvjetima pružanja javnih TK usluga i odnosima s krajnjim korisnicima - rješavanje žalbi korisnika TK usluga

RAK - Sektori iz oblasti telekomunikacija

2017/2018 godina - izvršiti nabavku softvera i uspostaviti sistem mjerenja brzine i kvaliteta internet usluga; - izvršiti nabavku posebnog softvera za uspostavu sistema mapiranja područja pružanja usluga sa naznačenom vrstom pristupa i raspoloživim brzinama; - uskladiti Pravilo 69/2013 sa drugim propisima, prema mišljenju nadležnih institucija;- uspostaviti stalno ili posebno tijelo koje će se isključivo baviti rješavanjem žalbi korisnika telekomunikacionih usluga

POGLAVLJE XI - Institut za intelektualno vlasništvo


potrošača i trenutno stanje Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u

daljem tekstu poglavlja: Institut) obavlja zakonodavne i stručne poslove iz područja zaštite prava intelektualnog vlasništva. U okviru nadležnosti Institut provodi postupke za priznanje prava industrijskog vlasništva (patent, pečat, industrijski dizajn i geografska oznaka) u Bosni i Hercegovini i u inostranstvu, vodi registre (javne knjige) o prijavljenim i priznatim pravima industrijskog vlasništva u Bosni i Hercegovini u elektronskoj formi te priprema izvješće o stanju zaštite navedenih prava u Bosni i Hercegovini. U okviru poslova u oblasti zaštite prava industrijskog vlasništva bitan segment djelovanja predstavlja edukacijsko-informacijska funkcija kao i saradnja sa drugim državnim institucijama u cilju osiguranja efikasnog provođenja prava intelektualnog vlasništva.

U sistemu zaštite intelektualnog vlasništva učestvuju i druge institucije na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou, i to: Uprava za indirektno oporezivanje, tržišne inspekcije entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, redovni sudovi, uključujući

i Sud Bosne i Hercegovine, porezna uprava, policija te zastupnici za zaštitu industrijskog vlasništva. Djelovanje navedenih subjekata usmjereno je na otkrivanje djela puštanja u promet krivotvorene robe odnosno neovlašteno vršenje usluga u pravnom prometu, suzbijanje i sprečavanje ulaska takve robe u trgovačke kanale Bosne i Hercegovine, sprečavanje djela nelojalne konkurencije, preduzimanje odgovarajućih mjera i pokretanje postupaka protiv njihovih počinilaca te zastupanje u postupcima zaštite prava industrijskog vlasništva pred Institutom i drugim upravnim i sudskim organima.

Djelujući u sistemu zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini, Institut pruža zainteresiranim osobama tzv. help desk usluge odnosno usluge informiranja o načinu i postupcima zaštite određenog prava u Bosni i Hercegovini i inostranstvu, statusu prava u Bosni i Hercegovini i druge informacije koje se zahtijevaju. Saradnja sa institucijama za provođenje prava intelektualnog vlasništva ostvaruje se pružanjem relevantnih informacija o sticanju, ostvarivanju i prometu prava industrijskog vlasništva u Bosni i Hercegovini, o važećim pravima domaćih i inostranih pravnih i fizičkih lica u Bosni i Hercegovini, zakonskim rješenjima i drugim podacima po zahtjevu stranke.




poboljšanje

1. Podsticanje razvoja sistema intelektualnog vlasništva

- moderniziranje sistema za procesuiranje zahtjeva za priznanje prava industrijskog vlasništva (patent, pečat, industrijski dizajn, oznaka geografskog porijekla) uključujući i digitalizaciju procesa

Institut za intelektualno vlasništvo BiH

Kontinuirano

2.

Jačanje institucionalnih kapaciteta Instituta

- dogradnja i unapređenje komunikacijske platforme (ICT) u Institutu za procesuiranje zahtjeva za priznavanje prava industrijskog vlasništva (software za procesuranje prijava patenata, pečata, industrijskog dizajna) u cilju efikasnijeg, kvalitetnijeg i bržeg vođenja postupaka


Kontinuirano

3.

Saradnja sa korisnicima sistema industrijskog vlasništva

- edukacijsko-informacijske usluge i help desk usluge pravnim i fizičkim licima, malim i srednjim preduzećima, uključujući i udruženja za zaštitu potrošača


Kontinuirano na zahtjev korisnika, uključujući i organiziranje seminara i drugih oblika edukacije


POGLAVLJE XII - Institut za mjeriteljstvo Bosne i


potrošača i trenutno stanje Institut za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine (u daljem

tekstu poglavlja: Institut), prema članu 15. Zakona o mjeriteljstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/01) imenuje mjeriteljske laboratorije i centre za verifikaciju mjerila koji vrše verifikacije mjernih uređaja u sklopu zakonskog mjeriteljstva. U direktnoj vezi sa zaštitom potrošača je okvir zakonskog mjeriteljstva u kojem se nalaze mjerni uređaji koji se koriste za mjerenje mase (vage), energije (električna energija, grijanje, plin i sl.) i vode, oblast predpakiranih proizvoda, kao i oblast kontrole plemenitih metala. Ovu djelatnost Institut, kao i entitetske institucije i imenovane laboratorije, kontinuirano

obavljaju prema Zakonu. Također, prema zakonu nadležnosti obuhvataju i mjeriteljstvo u hemiji, okolišu, te mjerenja na kojima se bazira certificiranje proizvoda.

Mjeriteljski sistem Bosne i Hercegovine također čine i laboratorije koje su imenovane od strane Instituta, a čiji rad se direktno reflektuje na oblast zaštite potrošača. U te laboratorije spadaju: imenovane laboratorije za mjerenje protoka vode, imenovane laboratorije za masu i dužinu, imenovane laboratorije za mjerenje protoka plina, imenovane laboratorije za mjerenje električne energije i imenovane laboratorije za medicinske uređaje sa funkcijom mjerenja.

Uloga Instituta naglašena je i u članu 23. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, u kojem se spominju neto mase proizvoda te u članu 35. istog zakona koji propisuje mjerenja potrošnje energije i vode.




poboljšanje

1.

Preuzimanje Direktive 2004/22/EZ o mjernim instrumentima u zakonodavstvo BiH

- izrada pravilnika i drugih podzakonskih akata; - dodatna obuka i specijalizacija uposlenika Instituta kako bi se što adekvatnije odgovorilo na postavljene zadatke

Institut za mjeriteljstvo BiH

Kontinuirano Obnoviti rad ekspertnog tima za transpoziciju direktive od strane MVTEO

2. Priprema nacrta pravilnika i izmjena i dopuna pravilnika za pojedina mjerila

- izrada pravilnika i mjeriteljskih uputstava; - edukacija i obuke uposlenih Instituta


Kontinuirano

3. Podizanje kompetencija imenovanih laboratorija koje vrše poslove verifikacije mjernih instrumenata

- implementacija zahtjeva na osnovu podzakonskih akata iz 2012. godine


Kontinuirano

4. Jedinstvena baza podataka tipskih odobrenja na nivou BiH

- objavljivanje na web stranici Instituta izdanih tipskih odobrenja


Kontinuirano

5.

Uspostava kontinuiranog nadzora nad mjerilima koja se upotrebljavaju u komunalne svrhe (vodomjeri, plinomjeri, mjerila el.energije, mjerila toplotne energije, parking satovi i medicinski instrumenti sa funkcijom mjerenja)

- sprovođenje redovnih i vanrednih nadzora nad mjerilima u upotrebi

Institut za mjeriteljstvo BiH, entitetski zavodi za mjeriteljstvo

Kontinuirano

6.

Dokazivanje kompetencija laboratorija iz oblasti mase i srodnih veličina, temperature, vlažnosti, električnih veličina, vremena i frekvencije, hemije, dužine, volumena i protoka

- održavanje akreditacije; - učestvovanje u interkorporacijama


Kontinuirano

7.

Podizanje svijesti o ulozi i značaju mjeriteljstva - organiziranje okruglih stolova ili radnih skupova; - izdavanje biltena; - redovno ažuriranje web stranice Instituta; - obilježavanje dana mjeriteljstva

Institut za mjeriteljstvo BiH i nadležne institucije, prestavnici potrošača

Kontinuirano - potreban zajednički nastup svih institucija koje čine infrastrukturu kvaliteta

POGLAVLJE XIII - Institut za standardizaciju Bosne i


potrošača i trenutno stanje Institut za standardizaciju Bosne i Hercegovine (u daljem

tekstu poglavlja: Institut) je samostalna upravna organizacija nadležna za poslove u području standardizacije. U skladu sa tim Institut obavlja sljedeće aktivnosti: predlaže strategiju standardizacije u Bosni i Hercegovini, priprema i objavljuje bosanskohercegovačke standarde, zastupa i predstavlja Bosnu i Hercegovinu u evropskim, međunarodnim i drugim nacionalnim organizacijama za standardizaciju, te obavlja poslove koji proizilaze iz međunarodnih sporazuma o članstvu u tim organizacijama, učestvuje u pripremi tehničkih propisa, razvija i uspostavlja informacioni sistem o bosanskohercegovačkim standardima te organizira i provodi specijalističko obrazovanje kadrova u području standardizacije.

Standardizacija u Bosni i Hercegovini je uspostavljena prema principima međunarodne i evropske standardizacije, a to su: dobrovoljnost, konsenzus, uključivanje svih zainteresiranih

strana, javnost rada, razvoj tehnike i koherentnost. Potrošači, kao jedna od zainteresiranih strana u procesu standardizacije, odnosno u procesu planiranja, pripreme i donošenja standarda, uključivanjem svojih predstavnika ostvaruju mogućnost da artikuliraju svoje interese, te da se upoznaju sa zahtjevima standarda koje proizvodi i usluge moraju zadovoljiti.

U cilju ostvarivanja kontakta sa potrošačima te njihovog informiranja i podsticanja na saradnju, Institut kontinuirano poduzima sljedeće aktivnosti: udruženjima potrošača koji su članovi Saveza udruženja potrošača Bosne i Hercegovine redovno dostavlja primjerak Glasnika Instituta, čime im se omogućava praćenje kretanja u standardizaciji i delegiranje predstavnika potrošača u postojeća stručna tijela za donošenje standarda ili u stručna tijela koja se tek trebaju formirati; na web stranici Instituta, kao i na društvenim mrežama (Youtube, Facebook, Twitter, Linkedin i Flickr) objavljuje informacije o radu i dešavanjima u Institutu, te postavlja publikacije u vezi zaštite potrošača; upućuje pozive predstavnicima potrošača za prisustvo na skupovima za koje se smatra da postoji interes potrošača.





1.

Usvajanje harmoniziranih evropskih (EN) standarda koji podržavaju direktive novog i globalnog pristupa (primjena harmoniziranih standarda omogućava zadovoljenje propisanih sigurnosnih zahtjeva u direktivama za proizvode i usluge)

- planirati donošenje harmoniziranih i drugih standarda u godišnjim planovima rada tehničkih komiteta i radnih grupa

Institut za standardizaciju BiH (tehnički komiteti i radne grupe kao radna tijela Instituta)

Kontinuirano - upućivanje inicijative Institutu za donošenje standarda za područja koja su prioritetna za BiH;

- veće uključivanje zainteresiranih strana u radna tijela Instituta kako bi sva područja standardizacije bila pokrivena (npr. predstavnici resornih ministarstava, predstavnici potrošača, industrije, naučnih ustanova, itd.)

2.

Stvaranje uvjeta za jedinstveni ekonomski prostor na kojem bi bosanskohercegovački potrošači bili zaštićeni i imali ravnopravan status sa potrošačima u regionu, Evropi i svijetu

- pratiti rad evropskih i međunarodnih tijela za standardizaciju i usklađivati bosanskohercegovačke (BAS) standarde s evropskim i međunarodnim standardima

Institut za standardizaciju BiH (tehnički komiteti i radne grupe kao radna tijela Instituta)

Kontinuirano - veće uključivanje zainteresiranih strana

3.

Uključivanje predstavnika udruženja potrošača u rad radnih tijela Instituta za donošenje standarda (tehnički komiteti i radne grupe)

- informirati udruženja potrošača kada se formiraju tehnički komiteti kako bi predložili svoje predstavnike za učešće u radu

Institut za standardizaciju BiH i udruženja potrošača

Kontinuirano - jačanje saradnje

4.

Obuka potrošača vezana za rad na bosanskohercegovačkoj standardizaciji, evropskoj standardizaciji (ANEC) i međunarodnoj standardizaciji (COPOLCO)

- objavljivati korisne informacije za potrošače u Glasniku Instituta, na web stranici Instituta i društvenim mrežama, te pozivati potrošače da učestvuju na seminarima, radionicama i sl.

Institut za standardizaciju BiH i predstavnici udruženja potrošača

Kontinuirano - jačanje saradnje

POGLAVLJE XIV - Federalno ministarstvo trgovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Federalno ministarstvo trgovine, koje je u skladu sa članom

98. stav 1. tačka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini jedan od subjekata nadležnih za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, je u svom Planu rada za 2017. godinu kao jedan od strateških ciljeva utvrdilo unapređenje zaštite prava i ekonomskih interesa potrošača. U provođenju tog zadatka utvrđeno je provođenje niza aktivnosti u cilju izgradnje i razvoja sistema zaštite potrošača, a koje se sastoje od donošenja

normativnih akata, jačanja administrativnih kapaciteta, podizanja javne svijesti o potrošačkim pravima, te aktivnosti koje se odnose na davanje podrške radu i razvoju udruženja potrošača u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Programski zadatak koji se odnosi na jačanje kapaciteta udruženja za zaštitu potrošača bit će realiziran davanjem stručne i finansijske podrške udruženjima.

Provođenjem određenih programskih aktivnosti nastoji se povećati nivo javne svijesti i znanja o potrošačkim pravima i mehanizmima njihove zaštite u Federaciji Bosne i Hercegovine.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2017. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača:



poboljšanje

1.

Podizanje javne svijesti o potrošačkim pravima - organiziranje seminara, okruglih stolova, medijska prezentacija sadržaja iz područja zaštite potrošača; - finansiranje projekata iz oblasti zaštite potrošača

Federalno ministarstvo trgovine

Kontinuirano

2. Podrška radu i podsticanje razvoja i djelovanja udruženja za zaštitu potrošača

- pružanje finansijske i stručne podrške udruženjima potrošača


Kontinuirano

3. Praćenje rada udruženja za zaštitu potrošača - analiza i vrednovanje rezultata

djelovanja Federalno ministarstvo trgovine

Kontinuirano

4. Aktivno djelovanje prema poslovnoj zajednici s ciljem poštovanja zakona

- preduzimanje propisanih mjera u slučajevima pritužbi potrošača


Kontinuirano

5.

Unapređenje saradnje sa ostalim nosiocima zaštite potrošača

- razmjena informacija i zajedničke aktivnosti na dosljednoj primjeni Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini i drugih zakona i propisa koji su povezani sa ovom oblasti


Kontinuirano

POGLAVLJE XV - Ministarstvo trgovine i turizma

Republike Srpske ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Uloga Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske u

sistemu zaštite potrošača propisana je Zakonom o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 06/12 i 63/14) i Zakonom o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06). Članom 98.

stav 1. tačka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovine, propisano je da su subjekti nadležni za zaštitu potrošača u BiH entitetski organi i organi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, dok je odredbom člana 117. propisano da nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona obavljaju nadležni organi određeni članom 98. stav 1. tačke a) do e) i tačka i) u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim posebnim zakonom i drugim propisima.

Zakonom o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj regulirana su brojna pitanja koja se tiču zaštite ekonomskih interesa


potrošača. Zakonom su utvrđeni subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u Republici Srpskoj, koji imaju obavezu da u svojim aktima kojim se definiraju politike i programi rada uključe i zahtjevi iz oblasti zaštite prava potrošača. Zakonom je propisana obaveza donošenja Programa za zaštitu potrošača kojeg usvaja Vlada Republike Srpske za period od dvije godine. Programom se utvrđuju ciljevi politike zaštite potrošača, način i dinamika ostvarivanja ciljeva, subjekti ovlašteni za realizaciju programa, finansijska sredstva i drugi elementi značajni za ostvarivanje zaštite potrošača. Na snazi je Program za zaštitu potrošača za 2015-2016. godinu, na koji je saglasnost dala Vlada Republike Srpske ("Službeni glasnik RS", broj 34/15).

Ministarstvo trgovine i turizma ima aktivnu saradnju sa udruženjima potrošača iz Republike Srpske, kojima je osnovni cilj pružanje pomoći potrošačima u ostvarivanju njihovih prava i interesa, podizanje svijesti i informiranje potrošača. Ministarstvo pruža finansijsku podršku udruženjima putem sufinansiranja materijalnih troškova i finansiranja projekata koje oni realiziraju. Ministarstvo prati rad postojećih udruženja i podržava osnivanje novih udruženja, a istovremeno podiže i kvalitet rada udruženja putem organiziranja tematskih konferencija ili okruglih stolova

na kojima se diskutuje o specifičnim oblastima zaštite potrošača. U Republici Srpskoj trenutno djeluje osam udruženja za zaštitu prava potrošača koja su upisana u Evidenciju koju vodi Ministarstvo trgovine i turizma.

Pored aktivne saradnje sa udruženjima, Ministarstvo sarađuje i sa ostalim nosiocima zaštite potrošača u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

U toku je izrada Strategije razvoja trgovine RS do 2020. godine. Opći cilj Strategije u dijelu koji se tiče Politike zaštite potrošača u Republici Srpskoj do 2020. godine, jeste obezbjeđenje visokog nivoa zaštite potrošača u Republici Srpskoj i unapređenje sistema zaštite potrošača u skladu sa standardima i praksom EU.

U 2017. godini će se nastaviti sa jačanjem zaštite prava potrošača, posebno korisnika ekonomskih usluga, putem implementacije odredbe koja omogućava predstavnicima udruženja potrošača učešće u radu komisija za rješavanje reklamacija, kao i odredbe kojom se obavezuju nadležni organi koji odlučuju o pravima i obavezama potrošača – korisnika ekonomskih usluga, da formiraju savjetodavna tijela u čijem radu učestvuju predstavnici udruženja potrošača.




poboljšanje

1. Donošenje Programa za zaštitu potrošača u RS za period 2017-2018. godine

- formiranje Radne grupe i aktivno učešće svih nosilaca zaštite potrošača u izradi Programa

Ministarstvo trgovine i turizma i ostali nosioci zaštite potrošača u RS

31.3.2017. godine

- precizno definiranje ciljeva, zadataka, nosilaca, rokova i potrebnih sredstava za realizaciju

2. Obilježavanje 15. marta – Svjetskog dana prava potrošača

- održavanje tematskih konferencija,okruglih stolova,štampanje edukativnih materijala,nastupi u medijima

Ministarstvo trgovine i turizma i ostali nosioci zaštite potrošača u RS

15.3.2017. godine

- podsticanje svih nosilaca zaštite potrošača da ostvare aktivnu ulogu u sistemu zaštite potrošača

3. Poboljšanje uvjeta za rad i djelovanje udruženja potrošača

- finansiranje rada udruženja potrošača, kroz sufinansiranje materijalnih troškova rada

Ministarstvo trgovine i turizma RS

Kontinuirano - podsticanje razvoja i djelovanja udruženja potrošača

4. Podizanje javne svijesti o pravima potrošača i njihovoj zaštiti

- finansiranje i sufinansiranje projekata udruženja potrošača

Ministarstvo trgovine i turizma RS u saradnji sa udruženjima za zaštitu potrošača u RS

30.9.2017. godine - informiranje potrošača o načinu ostvarivanja njihovih prava

5.

Uspostava i unapređenje saradnje između nosilaca zaštite potrošača i trgovaca, pružalaca usluga od općeg ekonomskog interesa

- organiziranje tematskih konferencija sa nosiocima zaštite potrošača i pružaocima usluga od općeg ekonomskog interesa

Ministarstvo trgovine i turizma RS u saradnji sa nosiocima zaštite potrošača

Kontinuirano

- identifikovanje problema sa kojima se potrošači susreću i traženje načina za njihovo rješavanje u praksi

6. Jačanje savjetodavne uloge udruženja potrošača

- evidentiranje prigovora potrošača od strane udruženja potrošača

Ministarstvo trgovine i turizma RS u saradnji sa udruženjma za zaštite potrošača u RS

Kontinuirano - analiza i vrednovanje rada i učinaka udruženja potrošača

POGLAVLJE XVI - Vlada Brčko Distrikta Bosne i


potrošača i trenutno stanje Uloga Odjeljenja za privredni razvoj, sport i kulturu kao i

drugih odjeljenja i institucija Vlade Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine u sistemu zaštite potrošača određena je u poglavlju IV Zakona o javnoj upravi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", br. 19/07, 2/08 i 43/08) kao i članom 98. tačka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini.

Odjeljenje prati i unapređuje stanje u oblasti zaštite potrošača, te sarađuje sa udruženjima za zaštitu potrošača iz Brčko Distrikta, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Odjeljenje prati cijene životnih namirnica i naftnih derivata u Brčko Distriktu.

Odjeljenje za privredni razvoj, sport i kulturu ima uspostavljen Savjetodavni servis za potrošače, te na zahtjev potrošača, telefonski i putem elektronske pošte pruža besplatne savjetodavne usluge. Na zahtjev privrednih subjekata (pravnih lica) i fizičkih lica Odjeljenje daje stručna mišljenja u pismenoj formi, vezano za pojedine odredbe Zakona o trgovini.




poboljšanje

1.

Provođenje projekata u vezi informiranja i edukacije potrošača u cilju zaštite prava potrošača

- organiziranje okruglih stolova, radio emisija uz angažovanje relevantnih stručnjaka iz oblasti zaštite potrošača, štampanje i distribucija brošura na temu zaštite potrošača

Nadležna odjeljenja i institucije Vlade Brčko Distrikta BiH u sistemu zaštite potrošača u saradnji sa udruženjima za zaštitu potrošača u BD BiH

Kontinuirano - jačanje saradnje svih nosioca zaštite potrošača kroz planiranje ciljeva, zadataka i sredstava za njihovu realizaciju


2. Savjetodavni servis za potrošače - pružanje savjeta i stručnih mišljenja na

upite fizičkih i pravnih lica putem telefona, elektronske pošte i putem pisanih odgovora

Odjeljenje za privredni razvoj, sport i kulturu

Kontinuirano

POGLAVLJE XVII - Federalna uprava za inspekcijske

poslove ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Federalni tržišni inspektorat (u daljem tekstu poglavlja:

Inspektorat) u sastavu Federalne uprave za inspekcijske poslove putem federalnih inspektora vrši nadzor nad primjenom velikog broja zakona i podzakonskih akata, između ostalog i Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Ovim Zakonom, između ostalih, u oblasti djelatnosti trgovine, trgovinskih usluga, obrta i turističko-ugostiteljskoj djelatnosti propisano je pružanje usluga krajnjem potrošaču, što će biti obuhvaćeno Planom i programom rada Inspektorata za 2017. godinu. Provođenjem nadzora tržišna inspekcija uklanja utvrđene nepravilnosti poduzimanjem propisanih mjera protiv prekršitelja. Na taj način tržišna inspekcija štiti ekonomske interese potrošača pri kupovini proizvoda i pružanju usluga, kontrolira opće sigurnosne i tehničke zahtjeve za proizvode, isprave koje proizvodi moraju imati, oglašavanje, označavanje i pakiranje proizvoda, prodaju javnih usluga potrošačima, te opće uvjete pružanja javnih usluga i drugo, kada je to određeno propisima. Inspektorat u saradnji sa Agencijom za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine provodi inspekcijske nadzore nad onim proizvodima za koje se, putem sistema RAPEX-a, dobiju informacije da se nalaze na tržištu Bosne i Hercegovine, kao i proizvodima za koje postoji

informacija da su "opasni" za upotrebu, te se u tim slučajevima poduzimaju neophodne kontrole, lociranje i povlačenje takvih proizvoda sa tržišta.

U cilju osiguranja jednog od osnovnih prava potrošača, a to je pravo na siguran proizvod, Federalna uprava za inspekcijske poslove će i u 2017. godini nastaviti uspješnu saradnju sa svim nadležnim organima, nosiocima zaštite potrošača. Inspektorat će u 2017. godini, putem zvanične internet stranice, pružati informacije potrošačima o nadležnosti Inspektorata i ovlaštenjima o postupanju tržišne inspekcije kako ne bi dolazilo do nedoumica kod potrošača, što se do sada znalo dešavati.

Bitno je istaći određene poteškoće koje se pojavljuju prilikom nadzora nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača zbog nedorečenosti i/ili dvosmislenosti pojedinih odredbi zakona i podzakonskih akata kojima se štite prava potrošača, zbog čega postoji potreba za izmjenama zakonske regulative u ovoj oblasti. Poteškoće u radu, također, uzrokuju: nedostatak akreditovanih laboratorija za ispitivanje uzorkovanih proizvoda, odnosno da li isti ispunjavaju propisane uvjete i parametre za tu vrstu proizvoda, nedostatak opreme, uređaja, instrumenata i drugih pomoćnih sredstava neophodnih za propisan rad u obavljanju poslova kontrole kvalitete i uzimanje uzoraka za laboratorijsko ispitivanje roba u unutarnjem prometu, te nedostatak potrebnih novčanih sredstava za laboratorijsko ispitivanje proizvoda.



poboljšanje

1.

Saradnja sa nosiocima zaštite potrošača što uključuje nastavak saradnje sa Agencijom za nadzor nad tržištem BiH i proširenje saradnje sa ostalim nosiocima zaštite potrošača, Оmbudsmenima i udruženjima za zaštitu potrošača

- razmjena informacija i iskustava iz oblasti zaštite potrošača svih nosioca zaštite potrošača, uključujući informacije i pozitivna iskustva nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača u EU

Federalna uprava za inspekcijske poslove i kantonalne uprave (inspektorati tržišno-turističke inspekcije)

Kontinuirano i/ili po potrebi - primjena propisa iz oblasti zaštite potrošača svih nosioca zaštite potrošača

2.

Povećanje discipline u primjeni propisa iz oblasti zaštite potrošača

- izvršiti planirane kontrole po Planu i programu za 2017. godinu; - ovisno o oblasti nadzora, vršiti kontinuirane ili povremene kontrole i nadzore po zahtjevima potrošača i drugih nosioca zaštite potrošača


Kontinuirano - povećanje saradnje svih nosioca zaštite potrošača

3.

Laboratorijsko ispitivanje prehrambenih i neprehrambenih proizvoda s ciljem provjere da li isti zadovoljavaju propisane uvjete kvalitete, odnosno sigurnosne zahtjeve. Nastavak saradnje sa Agencijom za nadzor nad tržištem BiH s ciljem administrativne, vizuelne i laboratorijske provjere neprehrambenih proizvoda

- uzimanje uzoraka proizvoda koji su u prometu (prehrambeni i neprehrambeni proizvodi), kao i na mjestima proizvodnje (prehrambeni proizvodi) i dostavljanje istih u ispitne laboratorije

Federalna uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat tržišno-turističke inspekcije

Povremene provjere u ovisnosti od planiranih projektnih aktivnosti za neprehrambene proizvode, te općenito od odobrenih sredstava za ovu namjenu (za prehrambene i neprehrambene proizvode)

- obezbjeđenje finansijskih sredstava za realizaciju navedenih zadataka

4.

Sudjelovanje u izradi izmjena i dopuna zakona i podzakonskih akata s ciljem povećanja efikasnosti u nadzoru nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača

- pokrenuti inicijativu za izmjene i dopune zakona i podzakonskih akata, dati primjedbe i prijedloge za izmjene, aktivno učestvovati u procesu izmjena i dopuna kao i donošenju novih propisa


Po potrebi - aktivno uključivanje u proces izrade propisa iz oblasti zaštite potrošača i na zahtjev obrađivača propisa

5.

Edukacija iz oblasti zaštite potrošača i informiranje potrošača

- učešće na seminarima, okruglim stolovima na temu zaštite potrošača; - informiranje potrošača o izvršenim inspekcijskim nadzorima nad primjenom propisa koji se odnose na zaštitu potrošača


Povremeno i po potrebi - saradnja sa drugim nosiocima zaštite potrošača, edukacija i usklađivanje propisa sa propisima i pozitivnim iskustvima iz EU

POGLAVLJE XVIII - Republička uprava za inspekcijske

poslove ODJELJAK A. - Uloga institucije u sistemu zaštite

potrošača i trenutno stanje Republička uprava za inspekcijske poslove vrši nadzor nad

primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača i konkurencije.

Kontrolu propisa koji se odnose na zaštitu potrošača vrše inspekcije u sastavu Inspektorata Republike Srpske i organa lokalne samouprave. Smetnje u radu inspekcijskih organa predstavljaju: nedostatak laboratorija za ispitivanja određenih vrsta roba, nedovoljna osposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih, vrlo značajnih parametara, te nedovoljna tehnička


opremljenost organa lokalne uprave za brzu razmjenu informacija. Raspoloživa materijalna sredstva za podmirenje

troškova analize su, također, ograničavajući faktor za obuhvatniju provjeru usaglašenosti proizvoda prisutnih na tržištu.


R.b. Ciljevi Zadaci Nosioci Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za poboljšanje

1.

Jačanje discipline u primjeni propisa iz oblasti zaštite potrošača

- redovne i vanredne kontrole (planirane kontrole i kontrole po dojavama i reklamacijama potrošača)

Inspektorat RS i inspekcije u sastavu organa lokalne samouprave

Kontinuirano - jačanje saradnje svih nosilaca zaštite potrošača kroz planiranje ciljeva, zadataka i sredstava za njihovu realizaciju

2.

Laboratorijska provjera usaglašenosti proizvoda sa definiranim zahtjevima

- uzorkovanje i dostavljanje na laboratorijsko ispitivanje

Inspektorat RS, inspekcije u sastavu organa lokalne samouprave i ovlaštene laboratorije

Povremeno prema procjeni rizika i u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima

- jačanje laboratorijskih kapaciteta i veća finansijska sredstva

3.

Jačanje komunikacije i razmjena informacija sa svim nosiocima zaštite potrošača

- saradnja sa udruženjima potrošača, Agencijom za nadzor nad tržištem BiH, inspekcijskim organima FBiH, inspekcijskim organima Brčko Distrikta BiH i drugim nadležnim institucijama; - razmjena informacija putem međunarodnih sistema za brzo obavještavanje (RASFF, RAPEX)


Kontinuirano - održavanje stalne komunikacije i intenziviranje iste u određenim okolnostima

4. Informiranje potrošača - medijsko predstavljanje planiranih i

realiziranih inspekcijskih aktivnosti Inspektorat RS i inspekcije u sastavu organa lokalne samouprave

Povremeno, po potrebi - objektivno i pravovremeno informiranje

5. Potpuno primjenjivi propisi - davanje mišljenja i inicijativa za izmjenu

propisa iz oblasti zaštite potrošača Inspektorat RS i inspekcije u sastavu organa lokalne samouprave

Po potrebi - bolja saradnja između predlagača propisa i inspekcijskih organa

6.

Edukacija i podizanje svijesti potrošača

- učešće u kampanjama Nadležni organi Po potrebi - veća učestalost i obuhvatnost provođenja kampanja putem masovnih sredstava informiranja

POGLAVLJE XIX - Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i


potrošača i trenutno stanje Uloga Inspektorata Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine je

da vrši kontrolu primjene propisa, koja uključuje i kontrolu primjene propisa iz oblasti zaštite potrošača i lojalne konkurencije. Nadzor nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača vrše sljedeće inspekcije: tržišna, poljoprivredna,

zdravstvena, sanitarna, veterinarska, saobraćajna, građevinska, inspekcija za puteve, elektroenergetska, termoenergetska, inspekcija rada i komunalna inspekcija. Nedostatak laboratorija za ispitivanje određenih vrsta roba, neosposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih vrlo značajnih parametara, nedovoljna finansijska sredstva te nedostatak propisa iz ove oblasti predstavljaju probleme s kojima se Inspektorat suočava u svom radu.



poboljšanje

1.

Jačanje društvene discipline i odgovornosti u primjeni propisa čime se postiže zaštita potrošača i smanjuje nelojalna konkurencija

- vršenje inspekcijskog nadzora uz davanje prioriteta manje uređenim oblastima; - inspekcijski nadzor će se vršiti u skladu sa Planom i programom rada za 2017. godinu pojedinih inspekcija; - po potrebi inspekcijski nadzor će biti usmjeren prema oblastima sa pojavom većeg rizika; - pored proaktivnog, vršit će se i reaktivni nadzor koji obuhvata aktivnosti pokrenute na osnovu prigovora potrošača, obavještenja i informacija od nadležnih agencija

Nadležne inspekcije u sastavu Inspektorata Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano - usklađivanje propisa sa propisima EU; - donošenje novih, te izmjene i dopune postojećih pravnih propisa u cilju podizanja kvalitete zaštite potrošača; - jačanje laboratorijskih kapaciteta i ovlašćivanje laboratorija za pojedina ispitivanja; - saradnja između svih nosioca aktivnosti zaštite potrošača; - provođenje aktivnosti uzorkovanja pojedinih vrsta roba na tržištu

POGLAVLJE XX - Udruženja potrošača Udruženja potrošača u Bosni i Hercegovini predstavljaju

vrlo bitan subjekt u sistemu zaštite potrošača jer imaju ulogu posrednika između potrošača i nadležnih organa, inspekcija i drugih subjekata kojima je zakonom propisana obaveza zaštite potrošača. Njihova nadležnost propisana je članom 112. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Djeluju kao neprofitne i nevladine organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, te se kao takve ne mogu baviti privrednom djelatnošću. Sve svoje aktivnosti usmjeravaju isključivo na zaštitu pojedinačnih i

zajedničkih interesa potrošača. Udruženja potrošača imaju pravo na učešće pri dodjeljivanju javnih poslova za oblast zaštite potrošača na način kako je propisano članovima 113, 114. i 115. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Udruženja potrošača u Bosni i Hercegovini su različito organizirana na različitim nivoima, počev od općinskog, kantonalnog, entitetskog nivoa, nivoa Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, te na nivou Bosne i Hercegovine. Krovno udruženje je Savez udruženja potrošača Bosne i Hercegovine, koji je osnovan u septembru 2004. godine i registriran u Ministarstvu pravde Bosne i


Hercegovine. Svrha Saveza je da osigura pomoć svojim članicama i osigura zaštitu interesa potrošača u Bosni i Hercegovini, ali i da predstavlja udruženja na internacionalnom nivou. Članstvo u Savezu je otvoreno pod jednakim uvjetima prema svim udruženjima potrošača. U Budžetu institucija i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu nisu planirana sredstva za finansiranje udruženja potrošača. Entiteti i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine izdvajaju značajna finansijska sredstva za finansiranje udruženja potrošača.

POGLAVLJE XXI - Obrazovne institucije i mediji Pravo na obrazovanje o pitanjima potrošača i pravo na

informiranost su osnovna i neotuđiva prava potrošača koja su im data članom 3. tačke b) i d) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Članom 116. istog Zakona određeni su i načini obrazovanja potrošača kao što su: a) putem posebnih kurseva, seminara i savjetovanja; b) sredstava javnog informiranja (TV, radio, štampa); c) specijalnih publikacija za obrazovanje potrošača.

Osim navedenih, ukazuje se potreba i za novim modelima edukacije potrošača kao što je, između ostalog, i dopuna nastavnog programa u obrazovnim institucijama materijom iz oblasti zaštite potrošača koja ima za krajnji cilj kvalitetno obrazovanje o pravima, obavezama i zaštiti potrošača. Potpuna i pravovremena informiranost potrošača je nemoguća bez aktivne uloge svih sredstava javnog informiranja (TV, radio, štampa), kao najefikasnijeg načina obavještavanja potrošača o proizvodima i uslugama koje koriste ili će koristiti.

DIO PETI - OKVIRNI OBIM FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE ZADATAKA IZ PROGRAMA

Realizaciju prethodno navedenih zadataka (u tabelama), a čiji je cilj promocija dobrog i efikasnog provođenja politike zaštite potrošača, nadležni organi vrše u sklopu svojih redovnih aktivnosti. Organi uprave zaduženi za pojedine zadatke iz Programa predvidjeli su finansiranje izvršavanja zadataka redovnim budžetskim sredstvima koja su planirana u Budžetu institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH za 2017. godinu (Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, Kancelarija za veterinarstvo, Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, Ombudsmen za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, Agencija za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine, Institut za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine, Institut za standardizaciju Bosne i Hercegovine, Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine, Konkurencijsko vijeće, itd.) i Budžetima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Pojedini organi uprave sa specifičnim aktivnostima su planirali sredstva za posebne namjene.

Kancelarija za veterinarstvo Bosne i Hercegovine u svom Budžetu za 2017. godinu ima planirano 660.000,00 KM za sljedeće namjene:

- za provođenje monitoringa bolesti kod salmonidnih i ciprinidnih vrsta riba,

- za provođenje monitoringa bolesti Avijarne influence kod divljih ptica,

- za provođenje plana praćenja rezidua, - za provođenje službenih kontrola u registriranim i

odobrenim objektima i - za provođenje godišnjeg Plana praćenja

mikrobioloških kriterija, rezidua i kontaminanata u hrani životinjskog porijekla i hrani za životinje prilikom uvoza od strane graničnih veterinarskih inspektora u Bosni i Hercegovini.

Planirane aktivnosti Instituta za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine finansiraju se iz redovnih budžetskih sredstava ali i iz sredstava EPO-a (Evropske patentne organizacije) utvrđenih bilateralnim programom saradnje sa Institutom za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine.

Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine izdvaja sljedeća finansijska sredstva:

- za provođenje Ankete o potrošnji domaćinstava u Bosni i Hercegovini oko 1.000.000,00 KM (iznos se troši tokom perioda od 2 godine i pokriva sve aktivnosti statističkih institucija od pripreme ankete do objave rezultata),

- za izradu Indeksa potrošačkih cijena u Bosni i Hercegovini 25.000,00 KM mjesečno (pokriva sve troškove od prikupljanja podataka od 21 000 potrošačkih cijena za oko 650 proizvoda i usluga u 12 gradova Bosne i Hercegovine do objave podataka o inflaciji).

Federalni tržišni inspektorat u sastavu Federalne uprave za inspekcijske poslove je planirao sredstva potrebna za realizaciju programskih zadataka u 2017. godini. Sredstva potrebna za nabavku potrebne opreme, uređaja, instrumenata i drugih pomoćnih sredstava za uzimanje uzoraka za laboratorijsko ispitivanje (4 kompleta za inspektore u unutarnjem prometu) procjenjuju se na 15.000,00 KM. Za troškove laboratorijskih usluga ispitivanja kvalitete planiraju se sredstva u iznosu od 15.000,00 KM. Planom za 2017. godinu je predviđeno uzimanje 60 uzoraka na mjestu proizvodnje i u prometu, sa prosječnom cijenom laboratorijske analize ispitivanja kvalitete u iznosu od 250,00 KM. Za troškove laboratorijskih ispitivanja sigurnosnih zahtjeva neprehrambenih proizvoda planira se iznos od 25.000,00 KM. Uzimanje ovih uzoraka je obuhvaćeno projektima Agencije za nadzor nad tržištem BiH, u čijoj realizaciji učestvuju inspektorati tržišne inspekcije oba entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine).

Inspekcijski nadzor u Republici Srpskoj se finansira iz Budžeta Republike Srpske i Budžeta organa lokalne samouprave. U Budžetima za 2017. godinu planirani su troškovi laboratorijske analize proizvoda na tržištu.

Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine je za 2017. godinu planirao određena sredstva za troškove laboratorijskih usluga.

S obzirom da je veliki broj budžetskih korisnika na državnom, entitetskom i nižim nivoima vlasti uključen u ostvarenjе ovog Programa i njegovih planiranih ciljeva, veoma je teško odrediti u apsolutnom iznosu okvirni obim finansijskih sredstava, koji bi bio dovoljan za njegovu realizaciju. Zbog toga bi koncept, po kojem su sami nosioci aktivnosti planirali zadatke i rokove za njihovo izvršenje, trebao biti polazni osnov za konkretizaciju obima finansijskih sredstava za ostvarivanje zadataka iz Programa.

DIO ŠESTI - OKVIRNI OBIM FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA PODSTICANJE RAZVOJA I DJELOVANJA UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA

U Budžetu institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH za 2017. godinu nisu planirana sredstva za finansiranje udruženja potrošača. Nadležna entitetska ministarstva iz svojih Budžeta izdvajat će dio sredstava za podsticanje razvoja i djelovanja udruženja za zaštitu potrošača u cilju obrazovanja i osvješćivanja potrošača o njihovom stvarnom položaju i snazi na tržištu. U Budžetu Federacije Bosne i Hercegovine za 2017. godinu Federalno ministarstvo trgovine je osiguralo grant sredstva za podršku udruženjima potrošača u iznosu od 70.000,00 KM. U Budžetu Republike Srpske za 2017. godinu Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske je osiguralo grant sredstva za podršku


udruženjima za zaštitu potrošača u iznosu od 90.000,00 KM. Budžetom Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine za 2017. godinu predviđena su grant sredstva za rad i materijalne troškove "Udruženju građana zaštita potrošača Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine" u iznosu od 5.000,00 KM.

Osim finansijske, udruženjima za zaštitu potrošača bit će pružena i tehnička pomoć, te u cilju što kvalitetnijeg infоrmirаnjа i еdukаciје pоtrоšаčа i trgоvаcа о njihоvim prаvimа i оbаvеzаmа, u sklаdu sа Zаkоnоm о zаštiti pоtrоšаčа u Bosni i Hercegovini, pomoć u orgаnizaciji sеminаrа, оkruglih stоlоvа, rаdiо i ТV еmisiја, uz аngаžovanje rеlеvаntnih stručnjаkа iz pојеdinih оblаsti kоје su vеzаnе zа оblаst zаštitе pоtrоšаčа, štаmpаnja i distribuciјe brоšurа nа tеmu zаštitе pоtrоšаčа, organiziranja prеdаvаnjа u škоlаmа i drugim vidovima aktivnosti.

DIO SEDMI - ZAKLJUČAK

Ovim Programom određeni su okviri prioriteta politike Bosne i Hercegovine na području zaštite potrošača za 2017. godinu. Osiguranje primjerenog funkcioniranja tržišta ovisit će o razvoju upravne infrastrukture kako bi se osigurao nadzor nad tržištem i provođenje zakona na tom području. Razvoj otvorenog dijaloga svih interesnih grupa u društvu sa svrhom osiguranja jasnoće, konzistentnosti postupanja i razumijevanja u definiranju interesa potrošača, cilj je Bosne i Hercegovine. On će se ostvariti daljim usklađivanjem preuzetih obaveza, vlastitih mogućnosti i interesa. Čitav proces ovisi o spremnosti svih ključnih sektora, od osposobljenosti cjelokupnog sistema za proces prilagođavanja standardima EU, preko obrazovanja ljudskih potencijala u državnoj upravi i pravosuđu do jedinstvene, kvalitetno osposobljene, osviješćene i obaviještene javnosti. Uspjeh provođenja ovoga Programa, u prvom redu, ovisit će o spremnosti svih ključnih nosioca zaštite potrošača za izvršavanje utvrđenih zadataka i poštovanje navedenih rokova.

Na temelju članka 107. stavak (1) točka a) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 25/06 i 88/15) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, na 90. sjednici, održanoj 1. veljače 2017. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU DRŽAVNOG GODIŠNJEG PROGRAMA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA U BOSNI I HERCEGOVINI

ZA 2017. GODINU

Članak 1. (Predmet odluke)

Ovom Odlukom usvaja se Državni godišnji program za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za 2017. godinu, koji je dat u prilogu ove Odluke i čini njezin sastavni dio.



VM broj 22/17 1. veljače 2017. godine

Sarajevo



DRŽAVNI GODIŠNJI PROGRAM ZA ZAŠTITU POTROŠAČA U BOSNI I HERCEGOVINI

ZA 2017. GODINU DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Osnove unutarnje i vanjske politike Bosne i Hercegovine zasnivaju se na ispunjenju njenog primarnog strateškog cilja, a to je ispunjavanje uvjeta za punopravno članstvo u Europskoj uniji (EU). Nužne pretpostavke i uvjeti bez kojih nije bilo moguće otpočeti navedeni proces su stabilnost institucija koje osiguravaju demokraciju, vladavinu prava i poštivanje demokratskih načela i ljudskih prava, međunarodnog prava te tržišnog gospodarstva.

Zaštita potrošača je u širem smislu situirana kao ustavno načelo, budući da je u članku II.1. Ustava Bosne i Hercegovine propisano da će "Bosna i Hercegovina i oba entiteta osigurati najvišu razinu međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda.", a u članku II. 2. Ustava Bosne i Hercegovine, utvrđeno da se "Prava i slobode predviđeni u Europskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njezinim protokolima izravno primjenjuju u Bosni i Hercegovini." Pravo na zdrav život kao primarno pravo je sastavni dio navedenih prava i sloboda. Svatko je dužan, u sklopu svojih nadležnosti i djelatnosti, posebno posvećivati pažnju zaštiti zdravlja ljudi, prirode i čovjekovog okoliša.

Državni godišnji program za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za 2017. godinu (u daljnjem tekstu: Program) je cjelovit dokument koji kreira politiku zaštite potrošača, definira prioritete, određuje mjere za njihovo ostvarenje u navedenom razdoblju, te utvrđuje nosioce aktivnosti za ispunjenje planiranih ciljeva i zadataka. Program predstavlja nastavak kontinuiteta koji je uspostavljen Državnim godišnjim programom za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za 2009. godinu, od kada se za svaku godinu usvaja poseban Program i objavljuje u "Službenom glasniku BiH".

Člankom 76. Glava VI. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Europskih zajednica i njihovih država članica i Bosne i Hercegovine (SSP) propisano je da će strane surađivati u cilju usklađivanja standarda za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini s istim standardima u Zajednici, te da je učinkovita zaštita potrošača neophodna kako bi se osiguralo propisno funkcioniranje tržišne ekonomije. Potpisivanjem navedenog sporazuma Bosna i Hercegovina je preuzela obvezu harmonizacije zakonodavstva sa pravnom stečevinom EU, mada je i do momenta potpisivanja SSP-a vršeno preuzimanje Direktiva EU iz područja zaštite potrošača u pravni sustav Bosne i Hercegovine.

Suvremeno tržište omogućava široku ponudu uz potrebno postizanje visoke i jedinstvene razine zaštite potrošača, kako bismo Bosnu i Hercegovinu pripremili za ravnopravno nastupanje na jedinstvenom tržištu EU. To podrazumijeva stvaranje jedinstvene i kvalitetne institucionalne strukture kao temelja provedbe učinkovite zaštite potrošača, čime bi Bosna i Hercegovina pokazala da zaslužuje povjerenje potrošača na konkurentnom unutarnjem tržištu uz jasna pravila i dosljedno provođenje zakona, bez obzira gdje se potrošač ili gospodarski subjekt nalaze. Da bi se sve to moglo ostvariti potrebna su i značajna financijska sredstva koja bi u konačnici dovela do značajne koristi potrošačima u njihovom svakidašnjem životu, s obzirom na veći izbor robe i usluga uz bolju kvalitetu i niže cijene.

DIO DRUGI - ZAKONODAVSTVO

Zaštita potrošača dinamično je područje te se samim tim i politika zaštite potrošača ne može definirati na duže razdoblje. U skladu s brzim promjenama na tržištu, a koje se posljedično odnose i na potrošače, potrebno je stalno pratiti prioritetne oblasti koje su važne kod provedbe politike zaštite potrošača.


Donošenjem Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 25/06 i 88/15) osigurala se primjerena zaštita potrošačkih interesa prilikom kupnje roba i usluga za osobne potrebe. Zakon o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini jedan je od propisa kojim je započeo postupak provedbe Direktiva EU iz oblasti zaštite potrošača u pravni sustav Bosne i Hercegovine, kojim se preuzimaju europski standardi ponašanja na tržištu, kako u pogledu same zaštite potrošača, tako i u pogledu obveza trgovaca. S obzirom na širinu oblasti u kojoj interesi potrošača dolaze do izražaja ovaj Zakon treba promatrati kao opći propis u oblasti zaštite potrošača, propis kojim je utvrđen okvir sustava zaštite potrošača.

Pored Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini postoji još čitav niz propisa koji su vezani za oblast zaštite potrošača, a koji bi se mogli grupisati prema sektorskom principu. Interesi potrošača štite se još i nizom drugih propisa koji pravno uređuju različita prava potrošača kao što su: propisi iz oblasti obveznih odnosa, oblasti hrane, veterinarstva, zdravlja bilja, nadzora nad tržištem, sigurnosti proizvoda, lijekova i medicinskih sredstava, oblasti konkurencije, zatim čitav set zakona o električnoj energiji državne i entitetske razine, entitetski zakoni o trgovini, entitetski zakoni o inspekcijama, zakoni i podzakonski akti o poštanskom prometu, propisi različitih razina vlasti vezano za komunalne usluge, propisi iz oblasti zdravstvene zaštite, propisi iz oblasti financijskih usluga, propisi iz oblasti zaštite okoliša itd.

DIO TREĆI - NAČELA I CILJEVI DRŽAVNOG PROGRAMA

POGLAVLJE I - Načela politike zaštite potrošača: a) načelo javnosti, obrazovanja, i obavješćivanja -

predstavlja pravo građanina na pravovremeno obavješćivanje o svojim pravima, kao i o kvaliteti roba i usluga na tržištu, o poduzetim mjerama za zaštitu temeljnih prava potrošača, te s tim u vezi na slobodan pristup podacima o stanju u području zaštite potrošača;

b) načelo cjelovitosti - podrazumijeva harmonizaciju djelovanja svih vladinih i nevladinih subjekata zaštite potrošača u cilju što kvalitetnijeg provođenja politika u oblasti zaštite potrošača;

c) načelo preventivnosti - ima za svrhu svim legalnim sredstvima izbjegavati rizik opasnosti za život i zdravlje te štetu na strani potrošača. Pod tim legalnim sredstvima podrazumijevamo redovite, organizirane i planirane kontrole roba i usluga.

POGLAVLJE II - Ciljevi i mjere politike zaštite potrošača Temeljni cilj politike zaštite potrošača je stalno poboljšanje

kvalitete života svih građana Bosne i Hercegovine, te promocija važnosti zdravlja i sigurnosti potrošača.

Opći ciljevi i mjere zaštite potrošača su: CILJEVI MJERE ZA OSTVARENJE CILJEVA

a) osigurati vladavinu prava demokracije i civilnog društva; daljnje usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU

1. predlaganje zakonskih i drugih mjera u osiguranju visoke razine zaštite zdravlja, sigurnosti, dostojanstva i prava potrošača; 2. udruživanje u udruge za zaštitu potrošača; 3. pravo na predstavljanje u procesu donošenja odluka

b) stvoriti uvjete za učinkovito rješavanje uočenih problema na području zaštite potrošača

1. uvođenje odgovarajućih mjera za zaštitu potrošača (inspekcije, sudovi, Ombudsmen) kako bi se sporovi potrošača i trgovaca riješili prije redovnog suda; 2. pojednostavljenje postupka zaštite potrošača pred sudovima

c) osvješćivanje potrošača o njihovom stvarnom položaju na tržištu

1. potpora osnivanju i radu udrugama i savjetovalištima za zaštitu potrošača; 2. osmišljavanje i provedba obrazovanja potrošača;

3. primjena osnovnih znanja o zaštiti potrošača u obrazovnim ustanovama

d) osigurati potporu potrošačima u ostvarenju njihovih prava

1. osiguranje djelotvorne suradnje vladinih organa i nadležnih institucija za provedbu politike zaštite potrošača; 2. uspostava savjetodavne mreže za razvijanje njihove međusobne suradnje

e) međusobna povezanost svih nositelja zaštite potrošača

jačanje suradnje i razmjena informacija

f) jačanje položaja potrošača na tržištu i podizanje svijesti potrošača u odnosu na njihova prava i ulogu u tržišnom gospodarstvu

obavješćivanje potrošača, različiti vidovi savjetovanja i obrazovanja potrošača

g) zaštita zdravlja i sigurnost potrošača

1. uspostava sustava obavješćivanja potrošača o sigurnosti proizvoda na tržištu;2. izrada tehničkih propisa za tehničke zahtjeve za proizvode koji osiguravaju visoku razinu zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača; 3. suradnja svih organa javne uprave u osiguravanju zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača

h) davanje informacija i upoznavanje javnosti o pravima potrošača u BiH

planiranje promotivnih djelovanja na svim razinama i poticanje medijske aktivnosti

DIO ČETVRTI - NOSITELJI ZAŠTITE POTROŠAČA

Kako bi se osigurala što kvalitetnija realizacija politike zaštite potrošača, neophodno je uključenje niza subjekata koji bi bili odgovorni za njezinu provedbu.

Člankom 98. točkama od a) do i) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini određeni su subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini. Pored tih subjekata, u ovom Programu su navedeni i drugi subjekti koji imaju bitnu ulogu u oblasti zaštite potrošača.

POGLAVLJE I - Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutno stanje

Člankom 9. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 i 103/09) i člankom 99. stavak (1) točke a) do e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, određeni su poslovi u oblasti zaštite potrošača koje u okviru svoje djelatnosti obavlja Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (u daljnjem tekstu poglavlja: Ministarstvo).

Ministarstvo koordinira izradu Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za svaku kalendarsku godinu, počev od 2009. godine, te u suradnji sa svim sudionicima u izradi istog, prikuplja relevantne podatke za njegov sadržaj. Ministarstvo organizira sjednice Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine (Vijeće), pa u vezi s tim obavlja sve poslove koji obuhvaćaju pripremu materijala za održane sjednice, predsjedavanje sjednicama, dostavu materijala nakon održanih sjednica, te praćenje realizacije donesenih zaključaka. Vijeće, kao bitan subjekt odgovoran za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, imenuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine i njegov sastav je određen člankom 106. stavak (1) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Vijeće čine predstavnici državnih institucija, nadležnih organa entiteta te predstavnici udruženja za zaštitu potrošača na državnoj i entitetskoj razini. Vijeće je imenovano na temelju Odluke o imenovanju članova Vijeća za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10, 32/12, 9/13, 78/15 i 66/16), a sastaje se najmanje četiri puta godišnje. Poslovi koje Vijeće, u okviru svoje nadležnosti, obavlja propisani su člankom 107. navedenog Zakona, a obuhvaćaju sljedeće aktivnosti: predlaganje na usvajanje Vijeću ministara Bosne i Hercegovine državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača i praćenje njegovog izvršavanja, utvrđivanje temelja politike za zaštitu


potrošača, te usmjeravanje obujma djelatnosti koje se financiraju, odnosno sufinanciraju iz Proračuna Bosne i Hercegovine.

Kroz suradnju i razmjenu informacija sa bosanskohercegovačkim državnim i entitetskim institucijama vezanim za oblast zaštite potrošača, kao i nevladinim sektorom, Ministarstvo nastoji uključiti sve odgovorne subjekte u proces uspostave što cjelovitijeg i učinkovitijeg sustava zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini. Također, Ministarstvo ima permanentnu

suradnju i sa relevantnim međunarodnim institucijama pogotovo sa Delegacijom EU u BiH, kao prvom kontaktnom točkom za transmisiju informacija prema Europskoj komisiji.

Predstavnici Ministarstva sudjeluju na različitim konferencijama i stručnim skupovima na temu zaštite potrošača. Ministarstvo, također, ostvaruje suradnju sa akademskom i poslovnom zajednicom po pitanju promoviranja zaštite prava i interesa potrošača.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju


1.

Informacija o izvršenju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2016. godinu

- prikupiti podatke o izvršenju Programa 2016. od institucija koje su sudjelovale u izradi istog, te sačiniti Informaciju o izvršenju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2016. godinu koju usvaja Vijeće ministara BiH

Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

lipanj 2017. godine - poboljšanje kvalitete suradnje između svih institucija - subjekata sustava zaštite potrošača u BiH

2.

Koordinacija aktivnosti izrade Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2017. godinu

- u suradnji sa svim sudionicima izrade Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2017. godinu prikupljanje i obrada relevantnih podataka koji bi trebali biti sadržaj navedenog programa


lipanj 2017. godine - podizanje svijesti svih sudionika u izradi Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH na način da pristupe osmišljavanju realno ostvarivih planova aktivnosti svojih institucija u 2017. godini u oblasti zaštite potrošača

3.

Pripremne aktivnosti na izradi Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH za 2018. godinu

- u suradnji sa svim sudionicima izrade Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u BiH prikupljanje relevantnih podataka koji bi trebali biti sadržaj navedenog programa


prosinac 2017. godine

4.

Organizacija sjednica Vijeća za zaštitu potrošača BiH i aktivno sudjelovanje u njegovom radu

- priprema svih materijala za održavanje sjednica, predsjedavanje sjednicama, dostava materijala nakon održanih sjednica te praćenje realizacije donesenih zaključaka


Kontinuirano - rješavanje problema proračunskih sredstava neophodnih za rad Vijeća za zaštitu potrošača BiH, te aktivan pristup svih članova Vijeća prilikom realizacije zaključaka sjednica

5.

Informacija o radu Vijeća za zaštitu potrošača BiH za 2016. godinu koja se upućuje Vijeću ministara BiH

- priprema Informacije od strane nadležnog Odsjeka Ministarstva s obzirom da Vijeće nema status pravne osobe

Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa u ime Vijeća za zaštitu potrošača BiH

lipanj 2017. godine

6.

Aktivna suradnja i razmjena infomacija i podataka sa svim subjektima u BiH odgovornim za zaštitu potrošača, s ciljem njihovog aktivnog uključivanja u proces uspostave što cjelovitijeg i učinkovitijeg sustava zaštite potrošača u BiH

- uspostava svih vidova suradnje sa ostalim institucijama i nevladinim sektorom vezanim za oblast zaštite potrošača, - organizacija tematskih okruglih stolova iz oblasti zaštite potrošača


Kontinuirano

7.

Savjetodavni servis za potrošače - kontinuirano pružanje savjeta i stručnih mišljenja na upite fizičkih i pravnih osoba putem telefona, elektronske pošte i putem pisanih odgovora


Kontinuirano

8.

Suradnja sa akademskom i poslovnom zajednicom

- predavanja na fakultetima, - sudjelovanje na seminarima gospodarskih komora


Kontinuirano - suradnja sa akademskom i poslovnom zajednicom u cilju promocije politike zaštite potrošača

POGLAVLJE II - Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutno stanje Ured za veterinarstvo BiH (u daljnjem tekstu poglavlja: Ured) ima ulogu krovne i koordinirajuće ustanove veterinarske službe u BiH. Uloga Ureda u zaštiti potrošača prevashodno je bazirana na zaštiti zdravlja potrošača. S tim u vezi, Ured u skladu sa svojim mandatom, između ostalog, vrši praćenje epidemiološke situacije u državi i svijetu, uključujući praćenje pojave zoonoza, donosi

programe/odluke u cilju provedbe mjera praćenja, suzbijanja, kontrole i iskorjenjivanja zaraznih bolesti, donosi i financira provedbu plana praćenja rezidua, donosi uvjete koje moraju ispunjavati objekti koji se bave klanjem životinja, obradom, preradom i uskladištenjem proizvoda životinjskog podrijetla, donosi uvjete koji moraju ispunjavati ovlaštene dijagnostičke veterinarske laboratorije, te vrši kontrolu uvoza i izvoza živih životinja i proizvoda životinjskog podrijetla.




pobojšanje

1. Kontrola i prevencija zaraznih bolesti

- donošenje godišnje Naredbe o mjerama kontrole zaraznih i parazitarnih bolesti životinja i njihovoj provedbi i financiranju

Ured za veterinarstvo BiH, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike

31.01.2017. godine - kontrola provedbe Naredbe (nadležni veterinarski


u 2017. godini Srpske, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjel za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH

inspekcijski organi)

2. Donošenje propisa o kontroli bolesti

- donošenje i objavljivanje propisa o kontroli pojedinih bolesti od nacionalnih interesa

Ured za veterinarstvo BiH Kontinuirano

3. Sprječavanje unošenja zaraznih bolesti u BiH

- donošenje određenih zakonskih i podzakonskih propisa o zabrani uvoza pošiljki životinjskog podrijetla radi sprečavanja unošenja zaraznih bolesti u BiH u slučaju pojave istih

Ured za veterinarstvo BiH Kontinuirano

4. Kontrola uvoznih pošiljki

- kontrola svih pošiljki živih životinja, proizvoda životinjskog podrijetla, veterinarskih lijekova, stočne hrane i otpadaka (nusproizvoda) životinjskog podrijetla na graničnim veterinarskim prijelazima koje se uvoze u BiH, - primjena odredbi Rješenja o nepostojanju VZ smetnji za uvoz izdanom od strane Ureda za veterinarstvo, - uzorkovanje uvoznih pošiljki

Ured za veterinarstvo BiH (granični veterinarski inspektori, kontrola na graničnim veterinarskim prijelazima), Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske, Federalna uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Brčko Distrikta BiH (kontrola u unutranjem prometu)

Kontinuirano

- po potrebi pojačati veterinarsko inspekcijske kontrole i češće vršenje uzorkovanja

5.

Zaštita zdravlja potrošača u unutarnjem prometu/proizvodnji

- donošenje godišnjeg plana praćenja rezidua za 2017. godinu, - praćenje i kontrola rezidue određenih materija u sirovinama i proizvodima životinjskog podrijetla u objektima za klanje životinja, proizvodnju, obradu, preradu i skladištenje proizvoda životinjskog podrijetla - kontrola roba životinjskog podrijetla u unutarnjem prometu

Ured za veterinarstvo BiH, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjel za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH; Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske, Federalna uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Brčko Distrikta BiH

31.03.2017. godine Kontinuirano

- kontrola provedbe plana praćenja rezidua od strane nadležnih organa i inspektora

6. Jačanje kapaciteta laboratorija

- organizacija zajedničkih sastanaka u cilju unapređenja rada u skladu sa standardom, - organizacija seminara za laboratorijsko osoblje, - kandidovanje nabavke laboratorijske opreme

Ured za veterinarstvo BiH Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjel za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH; Institut za akreditaciju BiH i ovlašteni veterinarski laboratoriji

Kontinuirano

- izrada operativnih procedura u samim laboratorijama i podnošenje zahtjeva za akreditaciju

7. Suzbijanje bruceloze u 2017. godini

- cijepljenje i identifikacija malih preživara od 3 do 6 mjeseci

Ured za veterinarstvo BiH, nadležne veterinarske službe i institucije na entitetskoj razini, operativne veterinarske službe i referentni laboratoriji

Kontinuirano

- poboljšati kontrolu provedbe cijepljenja; - povećati broj edukativnih regionalnih sastanaka

8.

Ispunjavanje uvjeta u objektima za klanje životinja, proizvodnju, obradu preradu i uskladištenje proizvoda životinjskog podrijetla

- registracija i odobravanje objekata koji se bave klanjem životinja, proizvodnjom, obradom preradom i skladištenjem proizvoda životinjskog podrijetla, te kontinuirana kontrola objekata (registracija se odnosi na nove objekte koji nisu registrirani), - brisanje iz registra objekata koji ne ispunjavaju uvjete

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Odjel za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH; Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske, Federalna uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Kontinuirano

- provedba službenih kontrola u odobrenim objektima

POGLAVLJE III - Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja

ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite potrošača i trenutno stanje

Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u daljnjem tekstu poglavlja: Uprava) je centralno odgovorno tijelo za zaštitu bilja u Bosni i Hercegovini te suradnju i razmjenu informacija sa međunarodnim zvaničnim tijelima kao i obavješćivanje istih. U skladu sa Zakonom o zaštiti zdravlja bilja ("Službeni glasnik BiH", broj 23/03) Uprava obavlja upravne poslove te sa njima povezane tehničke poslove, kao i druge poslove iz fitosanitarne oblasti koji su joj dati u nadležnost drugim zakonima i odlukama nadležnih organa. Osnovni zadaci Uprave su: koordinacija pripreme i priprema propisa iz nadležnosti Uprave, donošenje podzakonskih akata kada je

Uprava za to ovlaštena zakonom, uspostava i vođenje registara iz nadležnosti Uprave, ostvarivanje suradnje i koordinacija sa nadležnim organima Bosne i Hercegovine, entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, uspostava i ostvarivanje suradnje sa međunarodnim institucijama i organizacijama (Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FAO, međunarodna tijela za provedbu Konvencije o zaštiti bilja, Europska i mediteranska organizacija za zaštitu bilja EPPO, Međunarodna unija za zaštitu novih sorti bilja UPOV, Europska komisija i sl.), predstavljanje Bosne i Hercegovine u međunarodnim institucijama i organizacijama iz nadležnosti Uprave, praćenje međunarodnih propisa iz fitosanitarne oblasti te usklađivanje propisa Bosne i Hercegovine iz navedene oblasti sa odgovarajućim propisima Europske unije.


Oblast zaštite zdravlja bilja uređena je Zakonom o zaštiti zdravlja bilja kojim se regulira zdravlje bilja, određuju mjere i obveze radi sprečavanja pojave, unošenja i širenja štetnih organizama na biljke, biljne proizvode i druge regulirane objekte, kao i njihovo iskorjenjivanje, zatim biološka zaštita bilja, prikupljanje i razmjena podataka, te sustavi informiranja. Program posebnog nadzora (sustavne kontrole) nad karantenskim štetnim organizmima na krumpiru u Bosni i Hercegovini započeo je sa provedbom u 2011. godini i vrši se kontinuirano svake godine na osnovu usvojenog programa za tu godinu. Uprava intenzivno radi na izradi i drugih programa posebnog nadzora s ciljem utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva (detekcije) karantenskih štetnih organizama u Bosni i Hercegovini, a što poseban značaj ima za potrošače u Bosni i Hercegovini. Osim

zaštite zdravlja bilja, Uprava je u skladu sa materijalnim propisima, nadležna i za oblast sjemena i sadnog materijala kao i zaštitu novih sorti, fitofarmakoloških sredstava (FFS) i genetski modificirane organizme u dijelu koji se odnosi na reprodukcioni materijal biljnog podrijetla.

Uprava planira u 2017. godini nastaviti kontinuitet u provedbi programa posebnog nadzora nad karantenskim štetnim organizmima, a posebno na krumpiru u Bosni i Hercegovini, zatim donositi neophodne podzakonske akte kojima bi se omogućila uspostava harmoniziranog sustava u oblasti zaštite zdravlja bilja, fitofarmakolških sredstava, sjemena i sadnog materijala, te zaštite novih sorti bilja u Bosni i Hercegovini, usklađenog sa zahtjevima Europske unije.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za

realizaciju zadataka

Prijedlozi mjera za poboljšanje

1.

Osigurana proizvodnja krumpira u BiH po procedurama i standardima koje propisuje EU

- provedba posebnog nadzora nad karantenskim štetnim organizmima na krumpiru; - provedba Programa posebnog nadzora (sustavne kontrole) nad karantenskim štetnim organizmima na krumpiru u BiH


Kontinuirano - zaštita zdravlja bilja i osiguranje uvjeta za nesmetanu trgovinu krumpira; - podizanje svijesti svih zainteresiranih strana; - osiguranje neophodnih financijskih sredstava; - osiguranje izvoza krumpira kako u zemlje EU tako i u zemlje u okruženju koje nisu članice EU

2.

Zaštita zdravlja bilja u BiH i osiguranje uvjeta za nesmetanu trgovinu

- donijeti i otpočeti sa provedbom višegodišnjeg plana posebnog nadzora štetnih organizama u BiH za razdoblje 2016-2020. godine te u koloni nositelji aktivnosti jasno definirati sa kojim entitetskim ministarstvima i drugim institucijama treba ostvariti suradnju

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, nadležni organi i institucije entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano - podizanje svijesti svih zainteresiranih strana; - osiguranje neophodnih financijskih sredstava - osiguranje izvoza kako u zemlje EU tako i u zemlje u okruženju koje nisu članice EU

3.

Uspostava sustava certificiranja sjemena i sadnog materijala poljoprivrednog bilja

- uvođenje sustava kontrole proizvodnje i deklariranja/certificiranja sjemena i sadnog materijala poljoprivrednih biljaka; - donošenje Pravilnika o uzorkovanju i ispitivanju kvalitete sjemena; - donošenje Pravilnika o troškovima za obavljanje poslova certificiranja


Kontinuirano - provedba Pravilnika o službenom nadzoru sadnog materijala ("Službeni glasnik BiH", broj 13/15) i Pravilnika o službenom nadzoru sjemenskih usjeva ("Službeni glasnik BiH", broj 14/15)

4.

Uspostava sustava zaštite sorti i prava oplemenjivača

- Pravilnik o korištenju farmerovog sjemena u BiH; - Pravilnik o procedurama za dodjelu prava oplemenjivača; - Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja registara u obavljanju poslova zaštite novih sorti bilja u BiH

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH u suradnji sa Ministarstvom vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

Kontinuirano - provedba Zakona o zaštiti novih sorti bilja u BiH, Konvencije UPOV i donošenje podzakonskih akata: - podizanje svijesti svih zainteresiranih strana

5.

Uspostava harmoniziranog sustava registracije FFS na temelju priznavanja registracije FFS iz država u kojima je sredstvo registrirano po jedinstvenim principima EU za ocjenu dosijea FFS

- usvajanje podzakonskih akata koji uređuju oblast registracije FFS i sprovođenje harmoniziranog sustava priznavanja registracije FFS

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja

Kontinuirano - provedba odredbi pravilnika koji su usklađeni sa Uredbom EU 1107/2009 i kojom se propisuju uvjeti za stavljanje fitofarmakoloških sredstava na tržište

6.

Provedba integralne zaštite bilja

- edukacija korisnika FFS te kreiranje alata za primjenu integralne zaštite bilja

Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, nadležni organi i entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano - provedba odredbi Direktive EU 2009/128 o održivoj uporabi pesticida

POGLAVLJE IV - Ombudsmen za zaštitu potrošača u

Bosni i Hercegovini ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje U sustavu zaštite prava potrošača Institucija ombudsmena

za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu

poglavlja: Institucija ombudsmena) uspostavljena je s ciljem promocije dobre i učinkovite provedbe politike zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini. Zaštita potrošača ostvaruje se kroz nadziranje, komunikaciju i preventivne radnje kako bi se osigurala osnovna prava potrošača na tržištu te promovirala jednakost među potrošačima i u odnosu na poslovanje.


Institucija ombudsmena radi na širokom spektru pitanja koja se tiču potrošača. Područja djelovanja Institucije ombudsmena uglavnom se odnose na: rješavanje žalbi potrošača, pružanje informacija potrošačima organiziranim u udruženjima i Savezu udruženja potrošača Bosne i Hercegovine, te njihovo educiranje, suradnju sa medijima o svim pitanjima potrošača, sigurnost proizvoda, kvalitetu proizvoda i utjecaj na okoliš, te zaštitu ekonomskog interesa potrošača. Aktivnosti Institucije ombudsmena se ostvaruju kroz dva aspekta djelovanja koja se međusobno prožimaju i nadopunjuju, a to su pojedinačna postupanja i postupanja koja imaju karakter kolektivne zaštite

potrošača. U 2017. godini naglasak će biti na kolektivnom aspektu zaštite potrošača budući da je Ombudsmen ovlašten davati prioritet onim problemima čije je rješavanje od najvećeg značaja za potrošače. Kumulativni učinak kolektivnog aspekta djelovanja Institucije ombudsmena zasigurno opravdava naglasak na ovoj vrsti aktivnosti.

Prema planiranim aktivnostima te razvijanjem i jačanjem suradnje sa regionalnom i lokalnom administracijom, Institucija ombudsmena će tijekom 2017. godine nastojati poboljšati svoju društvenu učinkovitost da bi ukazala na stavove potrošača u različitim administrativnim sektorima i poslovnom svijetu.




1. Informiranje potrošača i potpora udruženjima potrošača

- informiranje putem medija, izdavanje različitih publikacija

Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - uzajamne posjete, okrugli stolovi, seminari

2. Praćenje i predlaganje aktivnosti kompanija -potrošač

- provedba potrošačke legislative Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - odgovori na upite poslovne zajednice

3. Analiza tržišta po pitanju kršenja potrošačkih prava

- jačanje suradnje sa inspekcijskim organima Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - donošenje preporuka i smjernica u posebnim sektorima

4. Prijem i odlučivanje po pojedinačnim pritužbama potrošača

- djelovanje prema poslovnoj zajednici u smislu poštivanja potrošačkih prava


Kontinuirano - u skladu sa Pravilima rada poduzeti potrebne aktivnosti

5. Predlaganje rješavanja potrošačkih sporova putem mehanizama za alternativno rješavanje sporova (ARS)

- iniciranje donošenja procedura ARS Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - učešće u radu Radne skupine za rješavanje zaostalih komunalnih predmeta

6.

Kontaktiranje sa Ombudsmenima za ljudska prava u vezi problema u oblasti ekonomskih usluga od općeg interesa

- jačanje suradnje sa Ombudsmenima za ljudska prava


Kontinuirano - uzajamne posjete, zajednički stav o problemima iz oblasti javnih usluga

7. Prijedlozi i inicijative za poboljšanje Zakona o zaštiti potrošača u BiH i druge potrošačke legislative

- otvoriti raspravu sa udruženjima potrošača o predloženim izmjenama zakona


Kontinuirano - šire raspraviti pojedinačne prijedloge i dati zajednički stav

8. Istraživanje drugih mjera organa vlasti na zaštitu potrošača

- sudjelovanje u javnoj raspravi za propise iz oblasti potrošačke legislative


Kontinuirano - donošenje podzakonskih akata pružalaca usluga

9.

Suradnja sa obrazovnim institucijama u oblasti prava potrošača

- nastavak suradnje sa obrazovnim institucijama Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Po ukazanoj potrebi i u dogovoru sa obrazovnim institucijama

- promocija politike zaštite potrošača

10. Izdavanje instrukcija u okviru nadležnosti Ombudsmena

- insistirati na dosljednoj primjeni Zakona o zaštiti potrošača u BiH i entitetskih zakona o obveznim odnosima


Po ukazanoj potrebi

- davanje instrukcija za prestanak aktivnosti suprotnih potrošačkoj legislativi

11. Praćenje realizacije izdatih Instrukcija - insistirati na provedbi izdanih instrukcija Ombudsmen, pomoćnici

ombudsmena Kontinuirano - redovno izvještavanje

12. Praćenje realizacije preporuka datih u Posebnim izvješćima

- insistirati na provedbi izdanih preporuka Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - redovno izvještavanje

13. Praćenje pokrenutih sudskih postupaka

- sudjelovanje u sudskim postupcima kao aktivno legitimiran subjekt


Kontinuirano - zastupati kolektivne interese potrošača

14. Pokretanje novih postupaka pred nadležnim sudom

- zaštita kolektivnih interesa potrošača Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Po ukazanoj potrebi

- podnošenje tužbi za naknade štete nanesene kolektivnom interesu potrošača

15. Inicijativa za usaglašavanje propisa iz oblasti javnih usluga sa Zakonom o zaštiti potrošača u BiH

- zaštita kolektivnih interesa potrošača Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - uključenost nadležnih regulatora

16. Usaglašavanje propisa iz svih značajnih oblasti za potrošače sa Zakonom o zaštiti potrošača u BiH

- sveobuhvatnija zaštita potrošača Ombudsmen, pomoćnici ombudsmena

Kontinuirano - uključenost nadležnih regulatora i agencija

17.

Predlaganje mehanizama za učinkovito konsultiranje i predstavljanje potrošača u donošenju odluka

- inicirati aktivno sudjelovanje udruženja potrošača ili relevantnog nositelja zaštite potrošača u donošenju odluka


Kontinuirano - uspostava regulatora za komunalne djelatnosti ili verifikacija učešća predstavnika potrošača

18. Jačanje suradnje sa udruženjima potrošača i drugim srodnim udruženjima

- pružanje stručne pomoći udruženjima u njihovim aktivnostima


Kontinuirano - korištenje svih oblika komunikacije i zajedničko ostvarenje projekata

POGLAVLJE V - Konkurencijsko vijeće ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje Konkurencijsko vijeće sudjeluje u pravnoj zaštiti potrošača

na osnovu članka 98. točka d) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, i u tome ima značajnu ali neizravnu ulogu, koja

proizlazi iz poslova i zadataka koje obavlja. Naime, Konkurencijsko vijeće, svojim djelovanjem, odnosno provedbom nadležnosti propisanih člankom 25. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) stvara uvjete za fer i učinkovitu konkurenciju na tržištu Bosne i Hercegovine, što dovodi do razvoja nacionalne ekonomije, a potrošačima


donosi širi izbor roba i usluga, uz povoljnjije cijene. Eliminiranje zabranjenog konkurencijskog djelovanja gospodarskih subjekata u cilju zaštite i održanja slobodne tržišne konkurencije, te uspostava jedinstvenih i transparentnih kriterija za sve gospodarske subjekte na tržištu, predstavlja osnovne zadatke Konkurencijskog vijeća. Upravo svojim djelovanjem kroz donošenje i primjenu svojih akata, Konkurencijsko vijeće osigurava da cijene roba i usluga ne budu produkt monopolističkog, vladajućeg ili nekog drugog djelovanja. Unapređenje primjene principa slobodne tržišne konkurencije, te sprečavanje da određeni gospodarski subjekti imaju neopravdano povoljniji položaj u odnosu na druge, između ostalog, doprinose stvaranju povoljnijeg položaja krajnjih potrošača, prije svega kroz kvalitetnije i jeftinije proizvode i usluge na tržištu, a što dugoročno treba osigurati povećanje blagostanja građana Bosne i Hercegovine. Zadovoljni i zaštićeni potrošači uvjetuju funkcionalno tržište, dok sam Zakon o konkurenciji uređuje

pravila, mjere i postupke tržišne konkurencije, te nadležnosti i način rada Konkurencijskog vijeća na zaštiti i promociji tržišne konkurencije u Bosni i Hercegovini.

Promocija tržišne konkurencije ("Competition Advocacy") provodi se objavljivanjem odluka na web stranici institucije i u službenim glasilima u Bosni i Hercegovini, davanjem intervjua medijima, organiziranjem stručnih skupova, sudjelovanjem na seminarima, izdavanjem stručnih publikacija i slično.

Na ovaj način Konkurencijsko vijeće sudjeluje u pravnoj zaštiti potrošača stvarajući uvjete za fer i učinkovitu konkurenciju na tržištu, osiguravajući da cijene roba i usluga nisu proizvod monopolističkog, dominantnog ili nekog drugog oblika zabranjenog djelovanja, već da su prilagođene zakonima tržišta Bosne i Hercegovine, što u konačnici dovodi do razvitka nacionalne ekonomije, a potrošačima omogućava širi izbor roba i usluga uz povoljnije cijene i druge pogodnosti.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2017. godini koji se odnose na oblast zaštite potrošača


zadatka Prijedlozi mjera za poboljšanje

1.

Primjena Zakona o konkurenciji i podzakonskih akata s ciljem poboljšanja statusa svih sudionika na tržištu, a najviše potrošača kroz niže cijene i veću kvalitetu proizvoda i usluga u sektorima prisutnim na tržištu BiH

- provedba postupaka pred Konkurencijskim vijećem kroz aktivnu provedbu istraga, kako bi se otklonile prakse koje narušavaju tržišnu konkurenciju, i na taj način nanose štetu potrošačima

Konkurencijsko vijeće Kontinuirano - podizanje razine svijesti, znanja i informiranja kako potrošača tako i sudionika na tržištu

POGLAVLJE VI - Agencija za sigurnost hrane Bosne i

Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine (u

daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) predstavlja nacionalni autoritet za sigurnost i kvalitetu hrane te primjenu međunarodnih sporazuma i konvencija iz oblasti sigurnosti hrane i hrane za životinje. Nadležnosti, zadaci i djelatnosti Agencije definirani su Zakonom o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04). Shodno navedenom, u cilju zaštite zdravlja i interesa potrošača, Agencija sprovodi sljedeće aktivnosti: inicira izradu i izrađuje propise iz oblasti sigurnosti hrane koji su usklađeni sa EU legislativom i standardima Codex Alimentarius (u 2017. godini planirana je izrada šest pravilnika iz oblasti hrane, s tim da taj broj može biti i veći imajući u vidu česte izmjene i dopune EU zakonodavstva sa kojima se usklađuju propisi iz oblasti hrane u Bosni i

Hercegovini, krizne situacije i hitne slučajeve, zahtjeve nadležnih organa, proizvođača i gospodarskih komora), surađuje sa nadležnim institucijama Bosne i Hercegovine, entiteta i Brčko Distrikta BiH, surađuje sa međunarodnim institucijama iz oblasti sigurnosti hrane (Codex Alimentarius komisija, WHO/FAO, INFOSAN mreža, TAIEX, RASFF, EFSA, NATO skupina za javno zdravstvo, hranu i vodu, itd.), surađuje sa laboratorijima za kontrolu hrane putem prikupljanja i analiza podataka o rezultatima laboratorijskih analiza hrane te prikupljanja podataka o kapacitetima laboratorija, surađuje sa nadležnim inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, organizira edukacije iz oblasti sigurnosti hrane, informativno djeluje u cilju obavješćivanja javnosti o stanju u oblasti sigurnosti hrane, delegira predstavnike Agencije za sudjelovanje na okruglim stolovima, radionicama i simpozijima u organizaciji udruženja potrošača, te uključuje predstavnike udruženja potrošača u edukativne radionice koje organizuje Agencija.




1.

Zaštita zdravlja potrošača - iniciranje i izrada provedbenih akata Zakona o hrani kojima se reguliraju pitanja zdravstvene ispravnosti i kvaliteta hrane kao i obveze subjekata u poslovanju s hranom; - praćenje i procjena rizika porijeklom iz hrane

Agencija za sigurnost hrane BiH u suradnji sa nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano - jačanje međusobnog razumijevanja i unapređenje suradnje svih nositelja zaštite potrošača

2. Procjena rizika podrijetlom iz hrane po zdravlje potrošača

- praćenje i procjena rizika podrijetlom iz hrane


Kontinuirano - osnivanje znanstvenih odbora i znanstvenog vijeća Agencije

3.

Jačanje kapaciteta laboratorija u cilju kontrole zdravstvene ispravnosti hrane

- prikupljanje i analiza podataka o rezultatima laboratorijskih analiza hrane; - prikupljanje podataka o kapacitetima laboratorija


Kontinuirano

4. Pružanje informacija javnosti

- pravovremeno, objektivno i tačno obavješćivanje javnosti u vezi sa rizicima podrijetlom iz hrane


Kontinuirano - edukacija iz oblasti komunikacije rizika

5. Podizanje razine znanja iz oblasti sigurnosti hrane

- edukacija i doedukacija svih sudionika u sustavu sigurnosti hrane (organiziranje edukativnih skupova, radionica i simpozija)


Kontinuirano - sudjelovanje eminentnih stručnjaka iz oblasti sigurnosti hrane EU i BiH

6. Jačanje suradnje sa - ostvarivanje suradnje sa nadležnim Agencija za sigurnost hrane BiH u Kontinuirano - osiguranje dodatnih financijskih


domaćim institucijama institucijama BiH, entiteta i Brčko Distrikta BiH u smislu odazivanja na inicijative kao i pružanje vlastitog doprinosa od strane svih subjekata odgovornih za zaštitu potrošača

suradnji sa nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

sredstava za povezivanje i funkcionalno jačanje mreže institucija koje moraju učinkovito djelovati u procesu zaštite zdravlja i interesa potrošača

7. Jačanje suradnje sa međunarodnim institucijama

- sudjelovanje u međunarodnim projektima (IPA, Svjetska banka, WHO/FAO, EFSA)


Kontinuirano

8.

Promotivne aktivnosti u u cilju zaštite zdravlja i interesa potrošača

- priprema, izrada i štampanje edukativnih materijala (letaka, brošura, vodiča); - medijska prezentacija uloge, značaja i poduzetih aktivnosti od strane Agencije


Kontinuirano

POGLAVLJE VII - Agencija za nadzor nad tržištem

Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje Uloga Agencije za nadzor nad tržištem Bosne i

Hercegovine (u daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) u oblasti zaštite potrošača primarno je vezana za podizanje razine zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača u oblasti sigurnosti neprehrambenih proizvoda. U cilju osiguranja visoke razine zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača, Agencija, u skladu sa Zakonom o nadzoru nad tržištem u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 45/04, 44/07 i 102/09), koordinira i usklađuje aktivnosti sustava nadzora nad tržištem u Bosni i Hercegovini, osigurava identičnu provedbu propisa o sigurnosti proizvoda, osigurava unificirane procedure za postupanje po prigovorima potrošača koji se odnose na sigurnost proizvoda, te primjenu znanstvenih znanja i iskustava dobre prakse u oblasti sigurnosti proizvoda, sudjeluje u izradi propisa o sigurnosti proizvoda, informira javnost i druge zainteresirane strane o aktivnostima nadzora nad tržištem te ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti sigurnosti proizvoda i nadzora nad tržištem.

Agencija i inspekcijski organi entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, koji čine sustav nadzora nad tržištem, provode aktivnosti proaktivnog i reaktivnog nadzora sigurnosti neprehrambenih potrošačkih proizvoda na tržištu Bosne i Hercegovine. Agencija putem svoje internet stranice informira javnost i potrošače o nesigurnim proizvodima koji su pronađeni na tržištu Bosne i Hercegovine u okviru provedbe proaktivnog i reaktivnog nadzora. U okviru navedene aktivnosti publikovani su informativni tekstovi za potrošače i peto izdanje Biltena o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu Bosne i Hercegovine, a u cilju što bolje informiranosti potrošača. Takođe, Agencija redovito prijevodi i objavljuje na svojoj internet stranici RAPEX obavijesti o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu Europske unije, te putem Facebook i Twitter profila omogućava aktivnu komunikaciju sa potrošačima i svim zainteresiranim stranama.

U oblasti međunarodne suradnje na podizanju razine zaštite potrošača, Agencija sudjeluje u okviru PROSAFE-a u zajedničkim aktivnostima nadzora sa državama članicama Europske unije, te u radnim skupinama za administrativnu suradnju država članica u oblasti nadzora nad tržištem.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1.

Podizanje razine sigurnosti i zdravlja djece kao najosjetljivije potrošačke skupine

- provedba projekta proaktivnog nadzora proizvoda za djecu u skladu sa Zakonom o općoj sigurnosti proizvoda ("Službeni glasnik BiH", broj 102/09)

Agencija za nadzor nad tržištem BiH u suradnji sa inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

31.10.2017. - Agencija će provesti obuke inspektora u cilju provedbe projekata nadzora

2.

Podizanje nivoa sigurnosti i zdravlja potrošača

- provedba sljedećih projekata nadzora: Agencija za nadzor nad tržištem BiH u suradnji sa inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

- neprehrambenih proizvoda u skladu sa Zakonom o općoj sigurnosti proizvoda;

31.10.2017. 31.5.2017.

- električnih proizvoda u skladu sa Naredbom o električnoj opremi namijenjenoj za uporabu unutar određenih naponskih granica ("Službeni glasnik BiH", broj 98/09);

31.7.2017.

- mašina u skladu sa Naredbom o sigurnosti mašina ("Službeni glasnik BiH", broj 04/10);

31.10.2017.

- zaštitne opreme u skladu sa Naredbom o ličnoj zaštitnoj opremi mašina ("Službeni glasnik BiH", broj 75/10);

Agencija za nadzor nad tržištem BiH u suradnji sa inspekcijskim organima entiteta

31.12.2017.

- građevinskih proizvoda u skladu sa entitetskim zakonima o građevinskim proizvodima;

Agencija za nadzor nad tržištem BiH u suradnji sa inspekcijskim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano

- provedba reaktivnog nadzora (uključujući prigovore potrošača) u skladu sa odgovarajućim propisima

3.

Unapređenje sustava nadzora nad tržištem i edukacija službenika u oblasti sigurnosti proizvoda i zaštite potrošača

- sudjelovanje u zajedničkim aktivnostima nadzora s državama članicama EU u okviru PROSAFE i radu ADCO skupina u skladu sa Zakonom o nadzoru nad tržištem u BiH


Kontinuirano - proširenje učešća u ADCO skupinama

4.

Informiranje potrošača o nesigurnim proizvodima

- objavljivanje informacija o nesigurnim proizvodima pronađenim na tržištu BiH putem internet stranice, Facebook i Twitter profila Agencije, publikacija Biltena o nesigurnim proizvodima i informativnih tekstova za potrošače, prevođenje i objavljivanje RAPEX obavijesti, te izrada drugih dokumenata


Kontinuirano

5. Informiranje i edukacija članova udruženja za zaštitu potrošača o nesigurnim

- održavanje okruglog stola i sudjelovanje na obukama za udruženja za zaštitu potrošača


Kontinuirano


proizvodima

6. Podizanje svijesti potrošača u oblasti sigurnosti proizvoda

- organiziranje informativnih kampanja i realiziranje intervjua putem TV i radio emisija te internet portala


Kontinuirano

POGLAVLJE VIII - Agencija za lijekove i medicinska

sredstva Bosne i Hercegovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje Uloga Agencije za lijekove i medicinska sredstva (u

daljnjem tekstu poglavlja: Agencija) u sustavu zaštite potrošača, kao i svrha njenog osnivanja, ostvaruje se prvenstveno kroz aktivnost zaštite i promocije zdravlja osiguranjem kvalitetnih, sigurnih i učinkovitih lijekova i medicinskih sredstava za uporabu u humanoj medicini. Navedena aktivnost se realizira uspostavom

funkcionalnog, koordiniranog i jedinstvenog regulacijskog sustava lijekova i medicinskih sredstava kao i nadzorom jedinstvenog tržišta lijekova i medicinskih sredstava te njihovoj dostupnosti na cijelom teritoriju Bosne i Hercegovine. Ostale aktivnosti Agencije uključuju ostvarivanje suradnje i pružanje stručne pomoći državnim i entitetskim ministarstvima nadležnim za poslove zdravstva prilikom pripreme prijedloga i provedbe nacionalne politike lijekova i medicinskih sredstava, predlaganje donošenja novih kao i izmjena postojećih zakonskih propisa iz ove oblasti te usklađivanje istih sa međunarodnim standardima.




poboljšanje

1.

Unapređenje zaštite javnog zdravlja stanovništva BiH osiguranjem kvalitetnih i sigurnih lijekova i medicinskih sredstava

- provedba podzakonskih akata, te usklađivanje sa EU propisima koji se izravno odnose na oblast zaštite potrošača, u kontekstu lijekova i medicinskih sredstava; - usvajanje sljedećih prijedloga novih pravilnika: Pravilnik o kliničkom ispitivanju lijeka, Pravilnik o postupku i načinu davanja dozvole za stavljanje lijeka u promet, Pravilnik o načinu provjere kakvoće lijeka, Pravilnik o označavanju i spoljašnjeg i unutarnjeg pakiranja lijeka


Kontinuirano - izmjene i dopune Zakona o lijekovima i medicinskim sredstvima BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08)

2. Edukacija stručnog osoblja Agencije iz oblasti zakonodavstva EU

- izrada obrazovnih programa i njihova provedba Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

Kontinuirano

3. Pružanje informacija javnosti u cilju zaštite javnog zdravlja stanovništva

- pravovremeno, objektivno i tačno informiranje javnosti o aktivnostima i mjerama poduzetim od strane Agencije


Kontinuirano

POGLAVLJE IX - Agencija za statistiku Bosne i


potrošača i trenutno stanje Dosadašnji doprinos Agencije za statistiku BiH (u daljnjem

tekstu poglavlja: Agencija) u oblasti zaštite potrošača općenito čini proizvodnja statističkih podataka, koji se odnose na potrošnju kućanstava u BiH, te izračunavanje indeksa potrošačkih cijena. Agencija je u 2015. godini po četvrti put provela opsežnu Anketu o potrošnji kućanstava na temelju koje su proizvedeni podaci o veličini i strukturi ukupne potrošnje, odnosno izdacima za potrošnju prema glavnim socio-ekonomskim i zemljopisnim

karakteristikama kućanstava, potrošnji iz vlastite proizvodnje, kao i prihodima kućanstava te iscrpnijoj analizi životnog standarda, socijalne uključenosti i zdravstvenog stanja stanovništva u Bosni i Hercegovini. Pored podataka iz Ankete, Agencija kontinuirano u mjesečnoj dinamici proizvodi i indeks potrošačkih cijena kao jedan od osnovnih makroekonomskih indikatora koji služi kao mjera inflacije u zemlji, za usklađivanje plaća i zarada u skladu sa kolektivnim ugovorima, mirovine i socijalnih davanja, te u druge svrhe. Agencija je jedini izvor relevantnih i na međunarodnim standardima zasnovanih podataka o indeksima potrošačkih cijena i inflaciji u zemlji. Naredna Anketa o potrošnji kućanstava je planirana za 2019. godinu.




poboljšanje

1.

Proizvoditi podatke koji se mogu koristiti za zaštitu potrošača u smislu da ti podaci daju sliku stvarne situacije stanovništva u BiH s aspekta veličine i strukture potrošnje i njihovih potreba, prihoda i siromaštva kao i socio-ekonomskih i demografskih karakteristika kućanstava i pojedinaca

- objaviti konačne podatke rezultata Ankete o potrošnji kućanstava u BiH iz 2015. godine u formi publikacije i na web stranici Agencije


Kraj 2016. za objavu konačnih rezultata APD 2015.

- u svrhu zaštite potrošača u BiH više koristiti podatke oficijelne statistike, posebno one koje proizlaze iz anketa o potrošnji i prihodima kućanstava i statistike cijena i životnog standarda

2.

Redovito u mjesečnoj dinamici proizvoditi i objavljivati podatke o inflaciji u BiH i prosječnim cijenama proizvoda i usluga po gradovima

- redovito izračunavati i objavljivati indeks potrošačkih cijena za BiH po Međunarodnoj klasifikaciji finalne potrošnje prema namjeni (COICOP)


Kontinuirano U svrhu zaštite potrošača u BiH više koristiti podatke oficijelne statistike, posebno one koji proizlaze iz anketa o potrošnji i prihodima kućanstava i statistike cijena i životnog standarda.

3.

Uvesti novo istraživanje pod nazivom "Anketa o prihodima i uvjetima života u BiH" usklađeno sa standardima i metodologijom

- pripremiti organizaciono i metodološki provedbu "Ankete o prihodima i uvjetima života u BiH"

Agencija za statistiku BiH u suradnji sa entitetskim zavodima za statistiku

31.12.2017.g.


EU, koje će dati bolji uvid u visinu prihoda, kupovnu moć, životni standard i uvjete života stanovništva u BiH

POGLAVLJE X - Regulatorna agencija za komunikacije



PODRUČJE EMITIRANJA

U oblasti emitiranja (radio, televizija i distribucija RTV programa) Regulatorna agencija za komunikacije (u daljnjem tekstu poglavlja: RAK) se stara da korisnici sadržaja elektronskih medija budu zaštićeni od neprimjerenih programskih sadržaja, kao na primjer u pogledu zaštite maloljetnika, govora mržnje i diskriminacije, prikazivanja štetnih ponašanja, legalnosti autorskih prava, uvjeta komercijalnih komunikacija i slično, kao i da korisnici imaju obezbjeđen pristup uslugama (npr. programima javnih servisa, uslugama distribucije i sl.). U tom smislu RAK donosi i primjenjuje propise kojima se uređuju

navedene oblasti, a koji su usklađeni sa standardima Europske unije i drugim primjenjivim međunarodnim standardima emitiranja. Po svakom od naprijed navedenih osnova korisnici sadržaja elektronskih medija imaju pravo da podnesu odgovarajući prigovor RAK-u.

PODRUČJE TELEKOMUNIKACIJA

U oblasti telekomunikacionih usluga RAK se brine da korisnici tih usluga budu zaštićeni u pogledu transparentnosti vrsta i uvjeta pružanja usluga, njihovih cijena, maksimalnih obvezujućih rokova i tehničkih karakteristika ugovorenih usluga. Navedeno je uređeno propisima RAK-a i sa njima usklađenim općim uvjetima poslovanja operatora telekomunikacija. Uz to, posebno se vodi računa o zaštiti korisnika u pogledu legalnosti ugovorenih usluga te sprečavanju rada nelegalnih operatora telekomunikacija.




poboljšanje

1.

EMITIRANJE Promoviranje pravične konkurencije u cilju ostvarenja maksimalne dobiti za korisnike u smislu izbora, cijene, i kvalitete usluga; Obezbijediti pristup uslugama distribucije audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija za sve korisnike na transparentnoj, objektivnoj i nediskriminatornoj osnovi; Zaštititi interese svih korisnika usluga, te približiti razinu kvalitete u pružanju usluga sa općeprihvaćenim standardima u EU; Obezbijediti poštivanje odredbi Kodeksa o audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija, Kodeksa o komercijalnim komunikacijama kao i ostalim propisima Agencije, a koji se izravno tiču zaštite potrošača; Obezbijediti poštivanja principa poštene konkurencije koji neće štetiti interesima potrošača, sa posebnim osvrtom na poštivanje odredbi koje se tiču zaštite maloljetnika

- nastavak praćenja poštivanja odredbi Pravila o dozvolama za distribuciju audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih usluga radija, kao i odredbi Kodeksa o audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija i Kodeksa o komercijalnim komunikacijama koje se odnose na pružanje usluge, zaprimanje i postupanje po prigovorima građana.

RAK -Sektori iz oblasti emiiranja

Kontinuirano - poboljšanje suradnje i koordinacije sa institucijama koje su izravno nadležne za provedbu Zakona o zaštiti potrošača u BiH

2.

TELEKOMUNIKACIJE Promoviranje principa korektnosti i ispravnosti u pružanju javnih telekomunikacionih usluga s ciljem da korisnik dobije uslugu koja odgovara sadržaju, kvaliteti i cijeni kakvom je usluga predstavljena korisniku kada je reklamirana

- uspostava internet brzinometra kao tehničkog sredstva kontrole kvalitete internet usluga; - mapiranje područja pružanja TK usluga i raspoloživih brzina, - pregled i usklađivanje Pravila 69/2013 o uvjetima pružanja javnih TK usluga i odnosima s krajnjim korisnicima - rješavanje žalbi korisnika TK usluga

RAK - Sektori iz oblast telekomunikacija

2017/2018 godina - izvršiti nabavku softvera i uspostaviti sustav mjerenja brzine i kvalitete internet usluga; - izvršiti nabavku posebnog softvera za uspostavu sustava mapiranja područja pružanja usluga sa naznačenom vrstom pristupa i raspoloživim brzinama; - uskladiti Pravilo 69/2013 sa drugim propisima, prema mišljenju nadležnih institucija;- uspostaviti stalno ili posebno tijelo koje će se isključivo baviti rješavanjem žalbi korisnika telekomunikacionih usluga


POGLAVLJE XI - Institut za intelektualno vlasništvo


potrošača i trenutno stanje Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u

daljnjem tekstu poglavlja: Institut) obavlja zakonodavne i stručne poslove iz područja zaštite prava intelektualnog vlasništva. U okviru nadležnosti Institut provodi postupke za priznanje prava industrijskog vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn i zempljopisna oznaka) u Bosni i Hercegovini i u inostranstvu, vodi registre (javne knjige) o prijavljenim i priznatim pravima industrijskog vlasništva u Bosni i Hercegovini u elektronskoj formi te priprema izvješće o stanju zaštite navedenih prava u Bosni i Hercegovini. U okviru poslova u oblasti zaštite prava industrijskog vlasništva bitan segment djelovanja predstavlja edukacijsko-informacijska funkcija kao i suradnja sa drugim državnim institucijama u cilju osiguranja efikasne provedbe prava intelektualnog vlasništva.

U sustavu zaštite intelektualnog vlasništva sudjeluju i druge institucije na državnoj, entitetskoj i kantonalnoj razini, i to: Uprava za neizravno oporezivanje, tržišne inspekcije entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, redoviti sudovi, uključujući

i Sud Bosne i Hercegovine, porezna uprava, policija te zastupnici za zaštitu industrijskog vlasništva. Djelovanje navedenih subjekata usmjereno je na otkrivanje djela puštanja u promet krivotvorene robe odnosno neovlašteno vršenje usluga u pravnom prometu, suzbijanje i sprečavanje ulaska takve robe u trgovačke kanale Bosne i Hercegovine, sprečavanje djela nelojalne konkurencije, poduzimanje odgovarajućih mjera i pokretanje postupaka protiv njihovih počinilaca te zastupanje u postupcima zaštite prava industrijskog vlasništva pred Institutom i drugim upravnim i sudskim organima.

Djelujući u sustavu zaštite potrošača u Bosni i Hercegovini, Institut pruža zainteresiranim osobama tzv. help desk usluge odnosno usluge informiranja o načinu i postupcima zaštite određenog prava u Bosni i Hercegovini i inostranstvu, statusu prava u Bosni i Hercegovini i druge informacije koje se zahtijevaju. Suradnja sa institucijama za provedbu prava intelektualnog vlasništva ostvaruje se pružanjem relevantnih informacija o stjecanju, ostvarivanju i prometu prava industrijskog vlasništva u Bosni i Hercegovini, o važećim pravima domaćih i inostranih pravnih i fizičkih osoba u Bosni i Hercegovini, zakonskim rješenjima i drugim podacima po zahtjevu stranke.




poboljšanje

1. Poticanje razvoja sustava intelektualnog vlasništva

- moderniziranje sustava za procesuiranje zahtjeva za priznanje prava industrijskog vlasništva (patent, žig, industrijski dizajn, oznaka zemljopisnog podrijetla) uključujući i digitalizaciju procesa


Kontinuirano

2.

Jačanje institucionalnih kapaciteta Instituta

- dogradnja i unapređenje komunikacijske platforme (ICT) u Institutu za procesuiranje zahtjeva za priznavanje prava industrijskog vlasništva (software za procesuiranje prijava patenata, žigova, industrijskog dizajna) u cilju učinkovitijeg, kvalitetnijeg i bržeg vođenja postupaka


Kontinuirano

3.

Suradnja sa korisnicima sustava industrijskog vlasništva

- edukacijsko-informacijske usluge i help desk usluge pravnim i fizičkim osobama, malim i srednjim poduzećima, uključujući i udruženja za zaštitu potrošača


Kontinuirano na zahtjev korisnika, uključujući i organiziranje seminara i drugih oblika edukacije

POGLAVLJE XII - Institut za mjeriteljstvo Bosne i


potrošača i trenutno stanje Institut za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem

tekstu poglavlja: Institut), prema članku 15. Zakona o mjeriteljstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/01) imenuje mjeriteljske laboratorije i centre za verifikaciju mjerila koji vrše verifikacije mjernih uređaja u sklopu zakonskog mjeriteljstva. U izravnoj vezi sa zaštitom potrošača je okvir zakonskog mjeriteljstva u kojem se nalaze mjerni uređaji koji se koriste za mjerenje mase (vage), energije (električna energija, grijanje, plin i sl.) i vode, oblast predpakiranih proizvoda, kao i oblast kontrole plemenitih metala. Ovu djelatnost Institut, kao i entitetske institucije i imenovani laboratoriji, kontinuirano

obavljaju prema Zakonu. Također, prema zakonu nadležnosti obuhvaćaju i mjeriteljstvo u kemiji, okolišu, te mjerenja na kojima se bazira certificiranje proizvoda.

Mjeriteljski sustav Bosne i Hercegovine također čine i laboratorij koji su imenovane od strane Instituta, a čiji rad se izravno reflektuje na oblast zaštite potrošača. U te laboratorije spadaju: imenovani laboratoriji za mjerenje protoka vode, imenovani laboratoriji za masu i dužinu, imenovani laboratoriji za mjerenje protoka plina, imenovani laboratoriji za mjerenje električne energije i imenovani laboratoriji za medicinske uređaje sa funkcijom mjerenja.

Uloga Instituta naglašena je i u članku 23. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini, u kojem se spominju neto mase proizvoda te u članku 35. istog zakona koji propisuje mjerenja potrošnje energije i vode.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1.

Preuzimanje Direktive 2004/22/EZ o mjernim instrumentima u zakonodavstvo BiH

- izrada pravilnika i drugih podzakonskih akata; - dodatna obuka i specijalizacija uposlenika Instituta kako bi se što adekvatnije odgovorilo na postavljene zadatke


Kontinuirano Obnoviti rad ekspertnog tima za transpoziciju direktive od strane MVTEO

2. Priprema nacrta pravilnika i izmjena i dopuna pravilnika za pojedina mjerila

- izrada pravilnika i mjeriteljskih uputstava; - edukacija i obuke uposlenih Instituta


Kontinuirano

3. Podizanje kompetencija imenovanih laboratorija koje vrše poslove verifikacije mjernih instrumenata

- provedba zahtjeva na temelju podzakonskih akata iz 2012. godine


Kontinuirano

4. Jedinstvena baza podataka tipskih odobrenja na razini BiH

- objavljivanje na web stranici Instituta izdanih tipskih odobrenja


Kontinuirano


5.

Uspostava kontinuiranog nadzora nad mjerilima koja se upotrebljavaju u komunalne svrhe (vodomjeri, plinomjeri, mjerila el.energije, mjerila toplotne energije, parking satovi i medicinski instrumenti sa funkcijom mjerenja)

- provedba redovitih i vanrednih nadzora nad mjerilima u uporabi

Institut za mjeriteljstvo BiH, entitetski zavodi za mjeriteljstvo

Kontinuirano

6.

Dokazivanje kompetencija laboratorija iz oblasti mase i srodnih veličina, temperature, vlažnosti, električnih veličina, vremena i frekvencije, kemije, dužine, volumena i protoka

- održavanje akreditacije; - sudjelovanje u interkorporacijama


Kontinuirano

7.

Podizanje svijesti o ulozi i značaju mjeriteljstva

- organiziranje okruglih stolova ili radnih skupova; - izdavanje biltena; - redovito ažuriranje web stranice Instituta; - obilježavanje dana mjeriteljstva

Institut za mjeriteljstvo BiH i nadležne institucije, prestavnici potrošača

Kontinuirano - potreban zajednički nastup svih institucija koje čine infrastrukturu kvaliteta

POGLAVLJE XIII - Institut za standardizaciju Bosne i


potrošača i trenutno stanje Institut za standardizaciju Bosne i Hercegovine (u daljnjem

tekstu poglavlja: Institut) je samostalna upravna organizacija nadležna za poslove u području standardizacije. U skladu sa tim Institut obavlja sljedeće aktivnosti: predlaže strategiju standardizacije u Bosni i Hercegovini, priprema i objavljuje bosanskohercegovačke standarde, zastupa i predstavlja Bosnu i Hercegovinu u europskim, međunarodnim i drugim nacionalnim organizacijama za standardizaciju, te obavlja poslove koji proizilaze iz međunarodnih sporazuma o članstvu u tim organizacijama, sudjeluje u pripremi tehničkih propisa, razvija i uspostavlja informacioni sustav o bosanskohercegovačkim standardima te organizira i provodi specijalističko obrazovanje kadrova u području standardizacije.

Standardizacija u Bosni i Hercegovini je uspostavljena prema principima međunarodne i europske standardizacije, a to su: dobrovoljnost, konsenzus, uključivanje svih zainteresiranih

strana, javnost rada, razvoj tehnike i koherentnost. Potrošači, kao jedna od zainteresiranih strana u procesu standardizacije, odnosno u procesu planiranja, pripreme i donošenja standarda, uključivanjem svojih predstavnika ostvaruju mogućnost da artikuliraju svoje interese, te da se upoznaju sa zahtjevima standarda koje proizvodi i usluge moraju zadovoljiti.

U cilju ostvarivanja kontakta sa potrošačima te njihovog informiranja i poticanja na suradnju, Institut kontinuirano poduzima sljedeće aktivnosti: udruženjima potrošača koji su članovi Saveza udruženja potrošača Bosne i Hercegovine redovito dostavlja primjerak Glasnika Instituta, čime im se omogućava praćenje kretanja u standardizaciji i delegiranje predstavnika potrošača u postojeća stručna tijela za donošenje standarda ili u stručna tijela koja se tek trebaju formirati; na web stranici Instituta, kao i društvenim mrežama (Youtube, Facebook, Twitter, Linkedin i Flickr) objavljuje informacije o radu i dešavanjima u Institutu, te postavlja publikacije u vezi zaštite potrošača; upućuje pozive predstavnicima potrošača za prisustvo na skupovima za koje se smatra da postoji interes potrošača.


R. br.

Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju zadataka Prijedlozi mjera za

poboljšanje

1.

Usvajanje harmoniziranih europskih (EN) standarda koji podržavaju direktive novog i globalnog pristupa (primjena harmoniziranih standarda omogućava zadovoljenje propisanih sigurnosnih zahtjeva u direktivama za proizvode i usluge)

- planirati donošenje harmoniziranih i drugih standarda u godišnjim planovima rada tehničkih komiteta i radnih skupina

Institut za standardizaciju BiH (tehnički komiteti i radne skupine kao radna tijela Instituta)

Kontinuirano - upućivanje inicijative Institutu za donošenje standarda za područja koja su prioritetna za BiH; - veće uključivanje zainteresiranih strana u radna tijela Instituta kako bi sva područja standardizacije bila pokrivena (npr. predstavnici resornih ministarstava, predstavnici potrošača, industrije, znanstvenih ustanova, itd.)

2.

Stvaranje uvjeta za jedinstveni ekonomski prostor na kojem bi bosanskohercegovački potrošači bili zaštićeni i imali ravnopravan status sa potrošačima u regionu, Europi i svijetu

- pratiti rad europskih i međunarodnih tijela za standardizaciju i usklađivati bosanskohercegovačke (BAS) standarde s europskim i međunarodnim standardima

Institut za standardizaciju BiH (tehnički komiteti i radne skupine kao radna tijela Instituta)

Kontinuirano - veće uključivanje zainteresiranih strana

3.

Uključivanje predstavnika udruženja potrošača u rad radnih tijela Instituta za donošenje standarda (tehnički komiteti i radne skupine)

- informirati udruženja potrošača kada se formiraju tehnički komiteti kako bi predložili svoje predstavnike za sudjelovanje u radu

Institut za standardizaciju BiH i udruženja potrošača

Kontinuirano - jačanje suradnje

4.

Obuka potrošača vezana za rad na bosanskohercegovačkoj standardizaciji, europskoj standardizaciji (ANEC) i međunarodnoj standardizaciji (COPOLCO)

- objavljivati korisne informacije za potrošače u Glasniku Instituta, na web stranici Instituta i društvenim mrežama, te pozivati potrošače da sudjeluju na seminarima, radionicama i sl.

Institut za standardizaciju BiH i predstavnici udruženja potrošača

Kontinuirano - jačanje suradnje


POGLAVLJE XIV - Federalno ministarstvo trgovine ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje Federalno ministarstvo trgovine, koje je u skladu sa

člankom 98. stavak 1. točka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini jedan od subjekata nadležnih za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini, je u svom Planu rada za 2017. godinu kao jedan od strateških ciljeva utvrdilo unapređenje zaštite prava i ekonomskih interesa potrošača. U provedbi tog zadatka utvrđena je provedba niza aktivnosti u cilju izgradnje i razvoja sustava zaštite potrošača, a koje se sastoje od donošenja normativnih

akata, jačanja administrativnih kapaciteta, podizanja javne svijesti o potrošačkim pravima, te aktivnosti koje se odnose na davanje potpore radu i razvoju udruženja potrošača u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Programski zadatak koji se odnosi na jačanje kapaciteta udruženja za zaštitu potrošača bit će realiziran davanjem stručne i financijske potpore udruženjima.

Provedbom određenih programskih aktivnosti nastoji se povećati razina javne svijesti i znanja o potrošačkim pravima i mehanizmima njihove zaštite u Federaciji Bosne i Hercegovine.

ODJELJAK B. - Planirane aktivnosti u 2017. godini koje se odnose na oblast zaštite potrošača:



poboljšanje

1. Podizanje javne svijesti o potrošačkim pravima

- organizovanje seminara, okruglih stolova, medijska prezentacija sadržaja iz područja zaštite potrošača; - finansiranje projekata iz oblasti zaštite potrošača


Kontinuirano

2. Potpora radu i poticanje razvoja i djelovanja udruženja za zaštitu potrošača

- pružanje financijske i stručne podrške udruženjima potrošača Federalno ministarstvo trgovine

Kontinuirano

3. Praćenje rada udruženja za zaštitu potrošača

- analiza i vrednovanje rezultata djelovanja Federalno ministarstvo trgovine

Kontinuirano

4. Aktivno djelovanje prema poslovnoj zajednici s ciljem poštivanja zakona

- poduzimanje propisanih mjera u slučajevima pritužbi potrošača


Kontinuirano

5. Unapređenje suradnje sa ostalim nositeljima zaštite potrošača

- razmjena informacija i zajedničke aktivnosti na dosljednoj primjeni Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini i drugih zakona i propisa koji su povezani sa ovom oblasti


Kontinuirano

POGLAVLJE XV - Ministarstvo trgovine i turizma

Republike Srpske ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje Uloga Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske u

sustavu zaštite potrošača propisana je Zakonom o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 06/12 i 63/14) i Zakonom o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06). Člankom 98. stavak 1. točka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovine, propisano je da su subjekti nadležni za zaštitu potrošača u BiH entitetski organi i organi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, dok je odredbom članka 117. propisano da nadzor nad provedbom ovog Zakona obavljaju nadležni organi određeni člankom 98. stavak 1. točke a) do e) i tačka i) u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim posebnim zakonom i drugim propisima.

Zakonom o zaštiti potrošača u Republici Srpskoj regulirana su brojna pitanja koja se tiču zaštite ekonomskih interesa potrošača. Zakonom su utvrđeni subjekti odgovorni za zaštitu potrošača u Republici Srpskoj, koji imaju obvezu da u svojim aktima kojim se definiraju politike i programi rada uključe i zahtjevi iz oblasti zaštite prava potrošača. Zakonom je propisana obveza donošenja Programa za zaštitu potrošača koju usvaja Vlada Republike Srpske za razdoblje od dvije godine. Programom se utvrđuju ciljevi politike zaštite potrošača, način i dinamika ostvarivanja ciljeva, subjekti ovlašteni za realizaciju programa, financijska sredstva i drugi elementi značajni za ostvarivanje zaštite potrošača. Na snazi je Program za zaštitu potrošača za 2015-2016. godinu, na koji je suglasnost dala Vlada Republike Srpske ("Službeni glasnik RS", broj 34/15).

Ministarstvo trgovine i turizma ima aktivnu suradnju sa udruženjima potrošača iz Republike Srpske, kojima je osnovni cilj pružanje pomoći potrošačima u ostvarivanju njihovih prava i interesa, podizanje svijesti i informiranje potrošača. Ministarstvo pruža financijsku potporu udruženjima putem sufinanciranja materijalnih troškova i financiranja projekata koje oni realiziraju. Ministarstvo prati rad postojećih udruženja i podržava osnivanje novih udruženja, a istovremeno podiže i kvalitet rada udruženja putem organiziranja tematskih konferencija ili okruglih stolova na kojima se diskutuje o specifičnim oblastima zaštite potrošača. U Republici Srpskoj trenutno djeluje osam udruženja za zaštitu prava potrošača koja su upisana u Evidenciju koju vodi Ministarstvo trgovine i turizma.

Pored aktivne suradnje sa udruženjima, Ministarstvo surađuje i sa ostalim nositeljima zaštite potrošača u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

U toku je izrada Strategije razvoja trgovine RS do 2020. godine. Opći cilj Strategije u dijelu koji se tiče Politike zaštite potrošača u Republici Srpskoj do 2020. godine, jeste obezbjeđenje visoke razine zaštite potrošača u Republici Srpskoj i unapređenje sustava zaštite potrošača u skladu sa standardima i praksom EU.

U 2017. godini nastaviće se sa jačanjem zaštite prava potrošača, posebno korisnika ekonomskih usluga, putem provedbe odredbe koja omogućava predstavnicima udruženja potrošača sudjelovanje u radu komisija za rješavanje reklamacija, kao i odredbe kojom se obvezuju nadležni organi koji odlučuju o pravima i obvezama potrošača – korisnika ekonomskih usluga, da formiraju savjetodavna tijela u čijem radu sudjeluju predstavnici udruženja potrošača.




1. Donošenje Programa za zaštitu potrošača u RS za razdoblje 2017-2018. godina

- formiranje Radne skupine i aktivno sudjelovanje svih nositelja zaštite potrošača u izradi Programa

Ministarstvo trgovine i turizma i ostali nositelji zaštite potrošača u RS

31.03.2017. godine - precizno definiranje ciljeva, zadataka, nositelja, rokova i potrebnih sredstava za realizaciju

2. Obilježavanje 15. marta – Svjetskog - održavanje tematskih Ministarstvo trgovine i 15.3.2017. godine - poticanje svih nositelja zaštite potrošača


dana prava potrošača konferencija,okruglih stolova,štampanje edukativnih materijala,nastupi u medijima

turizma i ostali nositelji zaštite potrošača u RS

da ostvare aktivnu ulogu u sustavu zaštite potrošača

3. Poboljšanje uvjeta za rad i djelovanje udruženja potrošača

- financiranje rada udruženja potrošača, kroz sufinanciranje materijalnih troškova rada

Ministarstvo trgovine i turizma RS

Kontinuirano - poticanje razvoja i djelovanja udruženja potrošača

4.

Podizanje javne svijesti o pravima potrošača i njihovoj zaštiti

- financiranje i sufinanciranje projekata udruženja potrošača

Ministarstvo trgovine i turizma RS u suradnji sa udruženjeima za zaštitu potrošača u RS

30.9.2017. godine - informiranje potrošača o načinu ostvarivanja njihovih prava

5.

Uspostava i unapređenje suradnje između nositelja zaštite potrošača i trgovaca, pružalaca usluga od općeg ekonomskog interesa

- organiziranje tematskih konferencija sa nositeljima zaštite potrošača i pružaocima usluga od općeg ekonomskog interesa

Ministarstvo trgovine i turizma RS u suradnji sa nositeljima zaštite potrošača

Kontinuirano - identifikovanje problema sa kojima se potrošači susreću i traženje načina za njihovo rješavanje u praksi

6.

Jačanje savjetodavne uloge udruženja potrošača

- evidentiranje prigovora potrošača od strane udruženja potrošača

Ministarstvo trgovine i turizma RS u suradnji sa udruženjma za zaštite potrošača u RS

Kontinuirano - analiza i vrednovanje rada i učinaka udruženja potrošača

POGLAVLJE XVI - Vlada Brčko Distrikta Bosne i


potrošača i trenutno stanje Uloga Odjeljenja za gospodarski razvoj, sport i kulturu kao

i drugih odjeljenja i institucija Vlade Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine u sustavu zaštite potrošača određena je u poglavlju IV Zakona o javnoj upravi Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", br. 19/07, 2/08 i 43/08) kao i člankom 98. točka e) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini.

Odjeljenje prati i unapređuje stanje u oblasti zaštite potrošača, te surađuje sa udruženjima za zaštitu potrošača iz Brčko Distrikta, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Odjeljenje prati cijene životnih namirnica i naftnih derivata u Brčko Distriktu.

Odjeljenje za gospodarski razvoj, sport i kulturu ima uspostavljen Savjetodavni servis za potrošače, te na zahtjev potrošača, telefonski i putem elektronske pošte pruža besplatne savjetodavne usluge. Na zahtjev gospodarskih subjekata (pravnih osoba) i fizičkih osoba Odjeljenje daje stručna mišljenja u pismenoj formi, vezano za pojedine odredbe Zakona o trgovini.




poboljšanje

1.

Provedba projekata u vezi informiranja i edukacije potrošača u cilju zaštite prava potrošača

- organiziranje okruglih stolova, radio emisija uz angažovanje relevantnih stručnjaka iz oblasti zaštite potrošača, štampanje i distribucija brošura na temu zaštite potrošača

Nadležna odjeljenja i institucije Vlade Brčko Distrikta BiH u sustavu zaštite potrošača u suradnji sa udruženjima za zaštitu potrošača u BD BiH

Kontinuirano - jačanje suradnje svih nositelja zaštite potrošača kroz planiranje ciljeva, zadataka i sredstava za njihovu realizaciju

2. Savjetodavni servis za potrošače - pružanje savjeta i stručnih mišljenja na upite

fizičkih i pravnih osoba putem telefona, elektronske pošte i putem pisanih odgovora

Odjeljenje za gospodarski razvoj, sport i kulturu

Kontinuirano

POGLAVLJE XVII - Federalna uprava za inspekcijske

poslove ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje Federalni tržišni inspektorat (u daljnjem tekstu poglavlja:

Inspektorat) u sastavu Federalne uprave za inspekcijske poslove putem federalnih inspektora vrši nadzor nad primjenom velikog broja zakona i podzakonskih akata, između ostalog i Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Ovim Zakonom, između ostalih, u oblasti djelatnosti trgovine, trgovinskih usluga, obrta i turističko-ugostiteljskoj djelatnosti propisano je pružanje usluga krajnjem potrošaču, što će biti obuhvaćeno Planom i programom rada Inspektorata za 2017. godinu. Provedbom nadzora tržišna inspekcija uklanja utvrđene nepravilnosti poduzimanjem propisanih mjera protiv prekršitelja. Na taj način tržišna inspekcija štiti ekonomske interese potrošača pri kupnji proizvoda i pružanju usluga, kontrolira opće sigurnosne i tehničke zahtjeve za proizvode, isprave koje proizvodi moraju imati, oglašavanje, označavanje i pakiranje proizvoda, prodaju javnih usluga potrošačima, te opće uvjete pružanja javnih usluga i drugo, kada je to određeno propisima. Inspektorat u suradnji sa Agencijom za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine provodi inspekcijske nadzore nad onim proizvodima za koje se, putem sustava RAPEX-a, dobiju informacije da se nalaze na tržištu Bosne i Hercegovine, kao i proizvodima za koje postoji

informacija da su "opasni" za uporabu, te se u tim slučajevima poduzimaju neophodne kontrole, lociranje i povlačenje takvih proizvoda sa tržišta.

U cilju osiguranja jednog od osnovnih prava potrošača, a to je pravo na siguran proizvod, Federalna uprava za inspekcijske poslove će i u 2017. godini nastaviti uspješnu suradnju sa svim nadležnim organima, nositeljima zaštite potrošača. Inspektorat će u 2017. godini, putem zvanične internet stranice, pružati informacije potrošačima o nadležnosti Inspektorata i ovlaštenjima o postupanju tržišne inspekcije kako ne bi dolazilo do nedoumica kod potrošača, što se do sada znalo dešavati.

Bitno je istaknuti određene poteškoće koje se pojavljuju prilikom nadzora nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača zbog nedorečenosti i/ili dvosmislenost pojedinih odredbi zakona i podzakonskih akata kojima se štite prava potrošača, zbog čega postoji potreba za izmjenama zakonske regulative u ovoj oblasti. Poteškoće u radu također uzrokuju: nedostatak akreditovanih laboratorija za ispitivanje uzorkovanih proizvoda, odnosno da li isti ispunjavaju propisane uvjete i parametre za tu vrstu proizvoda, nedostatak opreme, uređaja, instrumenata i drugih pomoćnih sredstava neophodnih za propisan rad u obavljanju poslova kontrole kvalitete i uzimanje uzoraka za laboratorijsko ispitivanje roba u unutarnjem prometu, te nedostatak potrebnih novčanih sredstava za laboratorijsko ispitivanje proizvoda.





1.

Suradnja sa nositeljima zaštite potrošača što uključuje nastavak suradnje sa Agencijom za nadzor nad tržištem BiH i proširenje suradnje sa ostalim nositeljima zaštite potrošača, Ombudsmenima i udruženjima za zaštitu potrošača

- razmjena informacija i iskustava iz oblasti zaštite potrošača svih nositelja zaštite potrošača, uključujući informacije i pozitivna iskustva nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača u EU


Kontinuirano i/ili po potrebi

- primjena propisa iz oblasti zaštite potrošača svih nosioca zaštite potrošača

2.

Povećanje discipline u primjeni propisa iz oblasti zaštite potrošača

- izvršiti planirane kontrole po Planu i programu za 2017. godinu; - ovisno o oblasti nadzora, vršiti kontinuirane ili povremene kontrole i nadzore po zahtjevima potrošača i drugih nositelja zaštite potrošača


Kontinuirano - povećanje suradnje svih nositelja zaštite potrošača

3.

Laboratorijsko ispitivanje prehrambenih i neprehrambenih proizvoda s ciljem provjere da li isti zadovoljavaju propisane uvjete kvalitete, odnosno sigurnosne zahtjeve. Nastavak suradnje sa Agencijom za nadzor nad tržištem BiH s ciljem administrativne, vizuelne i laboratorijske provjere neprehrambenih proizvoda

- uzimanje uzoraka proizvoda koji su u prometu (prehrambeni i neprehrambeni proizvodi), kao i na mjestima proizvodnje (prehrambeni proizvodi) i dostavljanje istih u ispitne laboratorije


Povremene provjere u zavisnosti od planiranih projektnih aktivnosti za neprehrambene proizvode, te općenito od odobrenih sredstava za ovu namjenu (za prehrambene i neprehrambene proizvode)

- obezbjeđenje financijskih sredstava za realizaciju navedenih zadataka

4.

Sudjelovanje u izradi izmjena i dopuna zakona i podzakonskih akata s ciljem povećanja učinkovitosti u nadzoru nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača

- pokrenuti inicijativu za izmjene i dopune zakona i podzakonskih akata, dati primjedbe i prijedloge za izmjene, aktivno sudjelovati u procesu izmjena i dopuna kao i donošenju novih propisa


Po potrebi - aktivno uključivanje u proces izrade propisa iz oblasti zaštite potrošača i na zahtjev obrađivača propisa

5.

Edukacija iz oblasti zaštite potrošača i informiranje potrošača

- sudjelovanje na seminarima, okruglim stolovima na temu zaštite potrošača; - informiranje potrošača o izvršenim inspekcijskim nadzorima nad primjenom propisa koji se odnose na zaštitu potrošača


Povremeno i po potrebi - suradnja sa drugim nositeljima zaštite potrošača, edukacija i usklađivanje propisa sa propisima i pozitivnim iskustvima iz EU

POGLAVLJE XVIII - Republička uprava za inspekcijske

poslove ODJELJAK A. - Uloga institucije u sustavu zaštite

potrošača i trenutno stanje Republička uprava za inspekcijske poslove vrši nadzor nad

primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača i konkurencije. Kontrolu propisa koji se odnose na zaštitu potrošača vrše inspekcije u sastavu Inspektorata Republike Srpske i organa

lokalne samouprave. Smetnje u radu inspekcijskih organa predstavljaju: nedostatak laboratorija za ispitivanja određenih vrsta roba, nedovoljna osposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih, vrlo značajnih parametara, te nedovoljna tehnička opremljenost organa lokalne uprave za brzu razmjenu informacija. Raspoloživa materijalna sredstva za podmirenje troškova analize su, također, ograničavajući faktor za obuhvatniju provjeru usaglašenosti proizvoda prisutnih na tržištu.


R.b. Ciljevi Zadaci Nositelji Rok za realizaciju.


1.

Jačanje discipline u primjeni propisa iz oblasti zaštite potrošača

- redovite i vanredne kontrole (planirane kontrole i kontrole po dojavama i reklamacijama potrošača)


Kontinuirano - jačanje suradnje svih nositelja zaštite potrošača kroz planiranje ciljeva, zadataka i sredstava za njihovu realizaciju

2.

Laboratorijska provjera usaglašenosti proizvoda sa definiranim zahtjevima

- uzorkovanje i dostavljanje na laboratorijsko ispitivanje

Inspektorat RS, inspekcije u sastavu organa lokalne samouprave i ovlaštene laboratorije

Povremeno prema procjeni rizika i u skladu sa raspoloživim financijskim sredstvima

- jačanje laboratorijskih kapaciteta i veća financijska sredstva

3.

Jačanje komunikacije i razmjena informacija sa svim nositeljima zaštite potrošača

- suradnja sa udruženjima potrošača, Agencijom za nadzor nad tržištem BiH, inspekcijskim organima FBiH, inspekcijskim organima Brčko Distrikta BiH i drugim nadležnim institucijama; - razmjena informacija putem međunarodnih sustava za brzo obavješćivanje (RASFF, RAPEX)


Kontinuirano - održavanje stalne komunikacije i intenziviranje iste u određenim okolnostima

4. Informiranje potrošača - medijsko predstavljanje planiranih

i realiziranih inspekcijskih aktivnosti


Povremeno po potrebi - objektivno i pravovremeno informiranje

5. Potpuno primjenjivi propisi - davanje mišljenja i inicijativa za

izmjenu propisa iz oblasti zaštite potrošača


Po potrebi - bolja suradnja između predlagača propisa i inspekcijskih organa

6. Edukacija i podizanje svijesti potrošača - sudjelovanje u kampanjama Nadležni organi Po potrebi - veća učestalost i obuhvatnost


provedbe kampanja putem masovnih sredstava informiranja

POGLAVLJE XIX - Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i


potrošača i trenutno stanje Uloga Inspektorata Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine je

da vrši kontrolu primjene propisa, koja uključuje i kontrolu primjene propisa iz oblasti zaštite potrošača i lojalne konkurencije. Nadzor nad primjenom propisa iz oblasti zaštite potrošača vrše sljedeće inspekcije: tržišna, poljoprivredna,

zdravstvena, sanitarna, veterinarska, saobraćajna, građevinska, inspekcija za puteve, elektroenergetska, termoenergetska, inspekcija rada i komunalna inspekcija. Nedostatak laboratorija za ispitivanje određenih vrsta roba, neosposobljenost laboratorija za utvrđivanje određenih vrlo značajnih parametara, nedovoljna financijska sredstva te nedostatak propisa iz ove oblasti predstavljaju probleme s kojima se Inspektorat suočava u svom radu.




1.

Jačanje društvene discipline i odgovornosti u primjeni propisa čime se postiže zaštita potrošača i smanjuje nelojalna konkurencija

- vršenje inspekcijskog nadzora uz davanje prioriteta manje uređenim oblastima; - inspekcijski nadzor će se vršiti u skladu sa Planom i programom rada za 2017. godinu pojedinih inspekcija; - po potrebi inspekcijski nadzor će biti usmjeren prema oblastima sa pojavom većeg rizika; - pored proaktivnog, vršit će se i reaktivni nadzor koji obuhvata aktivnosti pokrenute na temelju prigovora potrošača, obavještenja i informacija od nadležnih agencija

Nadležne inspekcije u sastavu Inspektorata Brčko Distrikta BiH

Kontinuirano - usklađivanje propisa sa propisima EU; - donošenje novih, te izmjene i dopune postojećih pravnih propisa u cilju podizanja kvalitete zaštite potrošača; - jačanje laboratorijskih kapaciteta i ovlašćivanje laboratorija za pojedina ispitivanja; - suradnja između svih nositelja aktivnosti zaštite potrošača; - provedba aktivnosti uzorkovanja pojedinih vrsta roba na tržištu

POGLAVLJE XX - Udruženja potrošača Udruženja potrošača u Bosni i Hercegovini predstavljaju

vrlo bitan subjekt u sustavu zaštite potrošača jer imaju ulogu posrednika između potrošača i nadležnih organa, inspekcija i drugih subjekata kojima je zakonom propisana obveza zaštite potrošača. Njihova nadležnost propisana je člankom 112. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Djeluju kao neprofitne i nevladine organizacije koje imaju svojstvo pravne osobe, te se kao takve ne mogu baviti gospodarskom djelatnošću. Sve svoje aktivnosti usmjeravaju isključivo na zaštitu pojedinačnih i zajedničkih interesa potrošača. Udruženja potrošača imaju pravo na sudjelovanje pri dodjeljivanju javnih poslova za oblast zaštite potrošača na način kako je propisano članovima 113, 114. i 115. Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Udruženja potrošača u Bosni i Hercegovini su različito organizirana na različitim razinama, počev od općinskog, kantonalnog, entitetske razine, razine Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, te na razini Bosne i Hercegovine. Krovno udruženje je Savez udruženja potrošača Bosne i Hercegovine, koji je osnovan u septembru 2004. godine i registriran u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine. Svrha Saveza je da osigura pomoć svojim članicama i osigura zaštitu interesa potrošača u Bosni i Hercegovini, ali i da predstavlja udruženja na internacionalnoj razini. Članstvo u Savezu je otvoreno pod jednakim uvjetima prema svim udruženjima potrošača. U Proračunu institucija i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2017. godinu nisu planirana sredstva za financiranje udruženja potrošača. Entiteti i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine izdvajaju značajna financijska sredstva za financiranje udruženja potrošača.

POGLAVLJE XXI - Obrazovne institucije i mediji Pravo na obrazovanje o pitanjima potrošača i pravo na

informiranost su osnovna i neotuđiva prava potrošača koja su im data člankom 3. točke b) i d) Zakona o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini. Člankom 116. istog Zakona određeni su i načini obrazovanja potrošača kao što su: a) putem posebnih kurseva, seminara i savjetovanja; b) sredstava javnog informiranja (TV,

radio, štampa); c) specijalnih publikacija za obrazovanje potrošača.

Osim navedenih, ukazuje se potreba i za novim modelima edukacije potrošača kao što je, između ostalog, i dopuna nastavnog programa u obrazovnim institucijama materijom iz oblasti zaštite potrošača koja ima za krajnji cilj kvalitetno obrazovanje o pravima, obvezama i zaštiti potrošača. Potpuna i pravovremena informiranost potrošača je nemoguća bez aktivne uloge svih sredstava javnog informiranja (TV, radio, štampa), kao najefikasnijeg načina obavješćivanja potrošača o proizvodima i uslugama koje koriste ili će koristiti.

DIO PETI - OKVIRNI OBUJAM FINANCIJSKIH SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE ZADATAKA IZ PROGRAMA

Realizaciju prethodno navedenih zadataka (u tablicama), a čiji je cilj promocija dobre i učinkovite provedbe politike zaštite potrošača, nadležni organi vrše u sklopu svojih redovitih aktivnosti. Organi uprave zaduženi za pojedine zadatke iz Programa predvidjeli su financiranje izvršavanja zadataka redovitim proračunskim sredstvima koja su planirana u Proračunu institucija BiH i međunarodnih obveza BiH za 2017. godinu (Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, Ured za veterinarstvo, Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, Ombudsmen za zaštitu potrošača Bosne i Hercegovine, Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine, Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, Agencija za nadzor nad tržištem Bosne i Hercegovine, Institut za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine, Institut za standardizaciju Bosne i Hercegovine, Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine, Konkurencijsko vijeće, itd.) i Proračunima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Pojedini organi uprave sa specifičnim aktivnostima su planirali sredstva za posebne namjene.


Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine u svom Proračunu za 2017. godinu ima planirano 660.000,00 KM za slijedeće namjene:

- za provedbu monitoringa bolesti kod salmonidnih i ciprinidnih vrsta riba,

- za provedbu monitoringa bolesti Avijarne influence kod divljih ptica,

- za provedbu plana praćenja rezidua, - za provedbu službenih kontrola u registriranim i

odobrenim objektima i - za provedbu godišnjeg Plana praćenja mikrobioloških

kriterija, rezidua i kontaminanata u hrani životinjskog podrijetla i hrani za životinje prilikom uvoza od strane graničnih veterinarskih inspektora u Bosni i Hercegovini.

Planirane aktivnosti Instituta za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine financiraju se iz redovitih proračunskih sredstava ali i iz sredstava EPO-a (Europske patentne organizacije) utvrđenih bilateralnim programom suradnje sa Institutom za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine.

Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine izdvaja sljedeća financijska sredstva:

- za provedbu Ankete o potrošnji kućanstava u Bosni i Hercegovini oko 1.000.000,00 KM (iznos se troši tokom razdoblja od 2 godine i pokriva sve aktivnosti statističkih institucija od pripreme ankete do objave rezultata),

- za izradu Indeksa potrošačkih cijena u Bosni i Hercegovini 25.000,00 KM mjesečno (pokriva sve troškove od prikupljanja podataka o 21 000 potrošačkih cijena za oko 650 proizvoda i usluga u 12 gradova Bosne i Hercegovine do objave podataka o inflaciji).

Federalni tržišni inspektorat u sastavu Federalne uprave za inspekcijske poslove je planirao sredstva potrebna za realizaciju programskih zadataka u 2017. godini. Sredstva potrebna za nabavku potrebne opreme, uređaja, instrumenata i drugih pomoćnih sredstava za uzimanje uzoraka za laboratorijsko ispitivanje (4 kompleta za inspektore u unutarnjem prometu) procjenjuju se na 15.000,00 KM. Za troškove laboratorijskih usluga ispitivanja kvalitete planiraju se sredstva u iznosu od 15.000,00 KM. Planom za 2017. godinu je predviđeno uzimanje 60 uzoraka na mjestu proizvodnje i u prometu, sa prosječnom cijenom laboratorijske analize ispitivanja kvalitete u iznosu od 250,00 KM. Za troškove laboratorijskih ispitivanja sigurnosnih zahtjeva neprehrambenih proizvoda planira se iznos od 25.000,00 KM. Uzimanje ovih uzoraka je obuhvaćeno projektima Agencije za nadzor nad tržištem BiH, u čijoj realizaciji sudjeluju inspektorati tržišne inspekcije oba entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine).

Inspekcijski nadzor u Republici Srpskoj se financira iz Proračuna Republike Srpske i Proračuna organa lokalne samo-uprave. U Proračunima za 2017. godinu planirani su troškovi laboratorijske analize proizvoda na tržištu.

Inspektorat Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine je za 2017. godinu planirao određena sredstva za troškove laboratorij-skih usluga.

S obzirom da je veliki broj proračunskih korisnika na držav-nom, entitetskom i nižim razinama vlasti uključen u ostvarenjе ovog Programa i njegovih planiranih ciljeva, veoma je teško odrediti u apsolutnom iznosu okvirni obujam financijskih sredstava, koji bi bio dovoljan za njegovu realizaciju. Zbog toga bi koncept, po kojem su sami nositelji aktivnosti planirali zadatke i rokove za njihovo izvršenje, trebao biti polazni osnov za konkretizaciju obujma financijskih sredstava za ostvarivanje zadataka iz Programa.

DIO ŠESTI - OKVIRNI OBUJAM FINANCIJSKIH SREDSTAVA ZA POTICANJE RAZVOJA I DJELOVANJA UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA

U Proračunu institucija BiH i međunarodnih obveza BiH za 2017. godinu nisu planirana sredstva za financiranje udruženja potrošača. Nadležna entitetska ministarstva iz svojih Proračuna izdvajat će dio sredstava za poticanje razvoja i djelovanja udruženja za zaštitu potrošača u cilju obrazovanja i osvješćivanja potrošača o njihovom stvarnom položaju i snazi na tržištu. U Proračunu Federacije Bosne i Hercegovine za 2017. godinu Federalno ministarstvo trgovine je osiguralo grant sredstva za potporu udruženjima potrošača u iznosu od 70.000,00 KM. U Proračunu Republike Srpske za 2017. godinu Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske je osiguralo grant sredstva za potporu udruženjima za zaštitu potrošača u iznosu od 90.000,00 KM. Proračunom Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine za 2017. godinu predviđena su grant sredstva za rad i materijalne troškove "Udruženju građana zaštita potrošača Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine" u iznosu od 5.000,00 KM.

Osim financijske, udruženjima za zaštitu potrošača bit će pružena i tehnička pomoć, te u cilju što kvalitetnijeg infоrmirаnjа i еdukаciје pоtrоšаčа i trgоvаcа о njihоvim prаvimа i оbvеzаmа, u sklаdu sа Zаkоnоm о zаštiti pоtrоšаčа u Bosni i Hercegovini, pomoć u orgаnizaciji sеminаrа, оkruglih stоlоvа, rаdiо i ТV еmisiја, uz аngаžovanje rеlеvаntnih stručnjаkа iz pојеdinih оblаsti kоје su vеzаnе zа оblаst zаštitе pоtrоšаčа, štаmpаnju i distribuciјi brоšurа nа tеmu zаštitе pоtrоšаčа, organiziranju prеdаvаnjа u škоlаmа i drugim vidovima aktivnosti.

DIO SEDMI - ZAKLJUČAK

Ovim Programom određeni su okviri prioriteta politike Bosne i Hercegovine na području zaštite potrošača za 2017. godinu. Osiguranje primjerenog funkcioniranja tržišta ovisit će o razvoju upravne infrastrukture kako bi se osigurao nadzor nad tržištem i provedba zakona na tom području. Razvoj otvorenog dijaloga svih interesnih skupina u društvu sa svrhom osiguranja jasnoće, konzistentnosti postupanja i razumijevanja u definiranju interesa potrošača, cilj je Bosne i Hercegovine. On će se ostvariti daljnjim usklađivanjem preuzetih obveza, vlastitih mogućnosti i interesa. Čitav proces ovisi o spremnosti svih ključnih sektora, od osposobljenosti cjelokupnog sustava za proces prilagođavanja standardima EU, preko obrazovanja ljudskih potencijala u državnoj upravi i pravosuđu do jedinstvene, kvalitetno osposobljene, osviješćene i obavještene javnosti. Uspjeh provedbe ovoga Programa, u prvom redu, ovisit će o spremnosti svih ključnih nositelja zaštite potrošača za izvršavanje utvrđenih zadataka i poštivanje navedenih rokova.

На основу члана 107. став (1) тачка а) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 25/06 и 88/15) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Савјета за заштиту потрошача Босне и Херцеговине, на 90. сједници, одржаној 1. фебруара 2017. године, донио је


ОДЛУКУ О УСВАЈАЊУ ДРЖАВНОГ ГОДИШЊЕГ ПРОГРАМА

ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА 2017. ГОДИНУ

Члан 1. (Предмет одлуке)

Овом Одлуком усваја се Државни годишњи програм за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини за 2017. годину, који је дат у прилогу ове Одлуке и чини њен саставни дио.


Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 22/17 1. фебруара 2017. године

Сарајево


ДРЖАВНИ ГОДИШЊИ ПРОГРАМ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА 2017. ГОДИНУ ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Основе унутрашње и спољне политике Босне и Херцеговине заснивају се на испуњењу њеног примарног стратешког циља, а то је испуњавање услова за пуноправно чланство у Европској унији (ЕУ). Нужне претпоставке и услови без којих није било могуће отпочети наведени процес су стабилност институција које осигуравају демократију, владавину права и поштовање демократских начела и људских права, међународног права те тржишне привреде.

Заштита потрошача је у ширем смислу ситуирана као уставно начело, будући да је у члану II.1. Устава Босне и Херцеговине прописано да ће "Босна и Херцеговина и оба ентитета осигурати највиши ниво међународно признатих права и основних слобода.", а у члану II.2. Устава Босне и Херцеговине, утврђено је да се "Права и слободе предвиђени у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода и у њеним протоколима директно примјењују у Босни и Херцеговини." Право на здрав живот као примарно право је саставни дио наведених права и слобода. Свако је дужан, у склопу својих надлежности и дјелатности, посебно посвећивати пажњу заштити здравља људи, природе и човјековe околине.

Државни годишњи програм за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини за 2017. годину (у даљем тексту: Програм) је цјеловит документ који креира политику заштите потрошача, дефинише приоритете, одређује мјере за њихово остварење у наведеном периоду, те утврђује носиоце активности за испуњење планираних циљева и задатака. Програм представља наставак континуитета који је успостављен Државним годишњим програмом за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини за 2009. годину, од када се за сваку годину усваја посебан Програм и објављује у "Службеном гласнику БиХ".

Чланом 76. Глава VI Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица и Босне и Херцеговине (ССП) прописано је да ће стране сарађивати у циљу усклађивања стандарда за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини с истим стандардима у Заједници, те да је ефикасна заштита потрошача неопходна како би се осигурало прописно функционисање тржишне економије. Потписивањем наведеног споразума Босна и Херцеговина је преузела обавезу хармонизације законодавства са правном стечевином ЕУ, мада је и до момента потписивања ССП-а

вршено преузимање Директива ЕУ из области заштите потрошача у правни систем Босне и Херцеговине.

Савремено тржиште омогућава широку понуду уз потребно постизање високог и јединственог нивоа заштите потрошача, како бисмо Босну и Херцеговину припремили за равноправно наступање на јединственом тржишту ЕУ. То подразумијева стварање јединствене и квалитетне институционалне структуре као основе провођења ефикасне заштите потрошача, чиме би Босна и Херцеговина показала да заслужује повјерење потрошача на конкурентном унутрашњем тржишту уз јасна правила и досљедно провођење закона, без обзира гдје се потрошач или привредни субјект налазе. Да би се све то могло остварити потребна су и значајна финансијска средства која би, на крају, довела до значајне користи потрошачима у њиховом свакидашњем животу, с обзиром на већи избор робе и услуга уз бољи квалитет и ниже цијене.

ДИО ДРУГИ - ЗАКОНОДАВСТВО

Заштита потрошача је динамично подручје, те се самим тим и политика заштите потрошача не може дефинисати на дужи период. У складу с брзим промјенама на тржишту, а које се посљедично односе и на потрошаче, потребно је стално пратити приоритетна подручја која су важна код провођења политике заштите потрошача.

Доношењем Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 25/06 и 88/15) осигурала се примјерена заштита потрошачких интереса приликом куповине роба и услуга за личне потребе. Закон о заштити потрошача у Босни и Херцеговини један је од прописа којим је започео поступак имплементације Директива ЕУ с подручја заштите потрошача у правни систем Босне и Херцеговине, којим се преузимају европски стандарди понашања на тржишту, како у погледу саме заштите потрошача, тако и у погледу обавеза трговаца. С обзиром на ширину подручја у којем интереси потрошача долазе до изражаја овај Закон треба посматрати као општи пропис на подручју заштите потрошача, пропис којим је утврђен оквир система заштите потрошача.

Поред Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини постоји још читав низ прописа који су везани за област заштите потрошача, а који би се могли груписати према секторском принципу. Интереси потрошача штите се још и низом других прописа који правно уређују различита права потрошача као што су: прописи из области облигационих односа, области хране, ветеринарства, здравља биља, надзора над тржиштем, сигурности производа, лијекова и медицинских средстава, области конкуренције, затим читав сет закона о електричној енергији државног и ентитетског нивоа, ентитетски закони о трговини, ентитетски закони о инспекцијама, закони и подзаконски акти о поштанском саобраћају, прописи различитих нивоа власти везано за комуналне услуге, прописи из области здравствене заштите, прописи из области финансијских услуга, прописи из области заштите околине итд.

ДИО ТРЕЋИ - НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ ДРЖАВНОГ ПРОГРАМА

ПОГЛАВЉЕ I - Начела политике заштите потрошача: а) начело јавности, образовања, и обавјештавања -

представља право грађанина на правовремено обавјештавање о својим правима, као и о квалитету роба и услуга на тржишту, о предузетим мјерама за заштиту основних права потрошача, те с тим у вези на слободан приступ подацима о стању у подручју заштите потрошача;


б) начело цјеловитости - подразумијева хармонизацију дјеловања свих владиних и невладиних субјеката заштите потрошача у циљу што квалитетнијег провођења политика у области заштите потрошача;

ц) начело превентивности - има за сврху свим легалним средствима избјегавати ризик опасности за живот и здравље те штету на страни потрошача. Под тим легалним средствима подразумијевамо редовне, организоване и планиране контроле роба и услуга.

ПОГЛАВЉЕ II - Циљеви и мјере политике заштите потрошача

Основни циљ политике заштите потрошача је стално побољшање квалитета живота свих грађана Босне и Херцеговине, те промоција важности здравља и сигурности потрошача.

Општи циљеви и мјере заштите потрошача су: ЦИЉЕВИ МЈЕРЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ ЦИЉЕВА

а) осигурати владавину права демократије и цивилног друштва; даље усклађивање законодавства са законодавством ЕУ

1. предлагање законских и других мјера у осигурању високог нивоа заштите здравља, сигурности, достојанства и права потрошача; 2. удруживање у удружења за заштиту потрошача; 3. право на представљање у процесу доношења одлука

б) створити услове за ефикасно рјешавање уочених проблема на подручју заштите потрошача

1. увођење одговарајућих мјера за заштиту, потрошача (инспекције, судови, Омбудсмен) како би се спорови потрошача и трговаца ријешили прије редовног суда; 2. поједностављење поступка заштите потрошача пред судовима

ц) освјешћивање потрошача о њиховом стварном положају на тржишту

1. подршка оснивању и раду удружењима и савјетовалиштима за заштиту потрошача; 2. осмишљавање и провођење образовања потрошача; 3. примјена основних знања о заштити потрошача у образовним установама

д) осигурати подршку потрошачима у остварењу њихових права

1. осигурање дјелотворне сарадње владиних органа и надлежних институција за провођење политике заштите потрошача; 2. успостављање савјетодавне мреже за развијање њихове међусобне сарадње

е) међусобна повезаност свих носилаца заштите потрошача

јачање сарадње и размјена информација

ф) јачање положаја потрошача на тржишту и подизање свијести потрошача у односу на њихова права и улогу у тржишној привреди

обавјештавање потрошача, различити видови савјетовања и образовања потрошача

г) заштита здравља и сигурност потрошача

1. успостављање система обавјештавања потрошача о сигурности производа на тржишту; 2. израда техничких прописа за техничке захтјеве за производе који осигуравају висок ниво заштите здравља и сигурности потрошача; 3. сарадња свих органа јавне управе у осигуравању заштите здравља и сигурности потрошача

х) давање информација и упознавање јавности о правима потрошача у БиХ

планирање промотивних дјеловања на свим нивоима и подстицање медијске активности

ДИО ЧЕТВРТИ - НОСИОЦИ ЗАШТИТЕ ПОТРОШАЧА

Како би се осигурала што квалитетнија реализација политике заштите потрошача, неопходно је укључење низа субјеката који би били одговорни за њено провођење.

Чланом 98, тачкама од а) до и) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини, одређени су субјекти

одговорни за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини. Поред тих субјеката, у овом Програму су наведени и други субјекти који имају битну улогу у области заштите потрошача.

ПОГЛАВЉЕ I - Министарство спољне трговине и економских односа

ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите потрошача и тренутно стање

Чланом 9. Закона о министарствима и другим органима управе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 и 103/09) и чланом 99. став (1) тачке а) до е) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини, одређени су послови у области заштите потрошача које у оквиру своје дјелатности обавља Министарство спољне трговине и економских односа (у даљем тексту поглавља: Министарство).

Министарство координира израду Државног годишњег програма за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини за сваку календарску годину, почев од 2009. године, те у сарадњи са свим учесницима у изради истог, прикупља релевантне податке за његов садржај. Министарство организује сједнице Савјета за заштиту потрошача Босне и Херцеговине (Савјет), па у вези с тим обавља све послове који обухватају припрему материјала за одржане сједнице, предсједавање сједницама, доставу материјала након одржаних сједница, те праћење реализације донесених закључака. Савјет, као битан субјект одговоран за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини, именује Савјет министара Босне и Херцеговине и његов састав је одређен чланом 106. став (1) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Савјет чине представници државних институција, надлежних органа ентитета те представници удружења за заштиту потрошача на државном и ентитетском нивоу. Савјет је именован на основу Одлуке о именовању чланова Савјета за заштиту потрошача Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 89/06, 10/08, 24/09, 63/10, 32/12, 9/13, 78/15 и 66/16), а састаје се најмање четири пута годишње. Послови које Савјет, у оквиру своје надлежности, обавља прописани су чланом 107. наведеног Закона, а обухватају сљедеће активности: предлагање на усвајање Савјету министара Босне и Херцеговине државног годишњег програма за заштиту потрошача и праћење његовог извршавања, утврђивање основе политике за заштиту потрошача, те усмјеравање обима дјелатности које се финансирају, односно суфинансирају из Буџета Босне и Херцеговине.

Кроз сарадњу и размјену информација са босанскохерцеговачким државним и ентитетским институцијама везаним за област заштите потрошача, као и невладиним сектором, Министарство настоји да укључи све одговорне субјекте у процес успостављања што цјеловитијег и ефикаснијег система заштите потрошача у Босни и Херцеговини. Такође, Министарство има перманентну сарадњу и са релевантним међународним институцијама поготово са Делегацијом ЕУ у БиХ, као првом контактном тачком за трансмисију информација према Европској комисији.

Представници Министарства учествују на различитим конференцијама и стручним скуповима на тему заштите потрошача. Министарство, такође, остварује сарадњу са академском и пословном заједницом по питању промовисања заштите права и интереса потрошача.


ОДЈЕЉАК Б. - Планиране активности у 2017. години које се односе на област заштите потрошача

Р.б. Циљеви Задаци Носиоци Рок за реализацију

задатака Приједлози мјера за

побољшање

1.

Информација о извршењу Државног годишњег програма за заштиту потрошача у БиХ за 2016. годину

- прикупити податке о извршењу Програма 2016. од институција које су учествовале у изради истог, те сачинити Информацију о извршењу Државног годишњег програма за заштиту потрошача у БиХ за 2016. годину коју усваја Савјет министара БиХ

Министарство спољне трговине и економских односа

јуни 2017. године

- побољшање квалитета сарадње између свих институција - субјеката система заштите потрошача у БиХ

2.

Координација активности израде Државног годишњег програма за заштиту потрошача у БиХ за 2017. годину

- у сарадњи са свим учесницима израде Државног годишњег програма за заштиту потрошача у БиХ за 2017. годину, прикупљање и обрада релевантних података који би требали бити садржај наведеног програма



- подизање свијести свих учесника у изради Државног годишњег програма за заштиту потрошача у БиХ на начин да приступе осмишљавању реално остваривих планова активности својих институција у 2017. години у области заштите потрошача

3.

Припремне активности на изради Државног годишњег програма за заштиту потрошача у БиХ за 2018. годину

- у сарадњи са свим учесницима израде Државног годишњег програма за заштиту потрошача у БиХ, прикупљање релевантних података који би требали бити садржај наведеног програма


децембар 2017. године

4.

Организација сједница Савјета за заштиту потрошача БиХ и активно учешће у његовом раду

- припрема свих материјала за одржавање сједница, предсједавање сједницама, достава материјала након одржаних сједница те праћење реализације донесених закључака


Континуирано

- рјешавање проблема буџетских средстава неопходних за рад Савјета за заштиту потрошача БиХ, те активан приступ свих чланова Савјета приликом реализације закључака сједница

5.

Информација о раду Савјета за заштиту потрошача БиХ за 2016. годину која се упућује Савјету министара БиХ

- припрема Информације од стране надлежног Одсјека Министарства с обзиром да Савјет нема статус правног лица

Министарство спољне трговине и економских односа у

име Савјета за заштиту потрошача

БиХ


6.

Активна сарадња и размјена инфомација и података са свим субјектима у БиХ одговорним за заштиту потрошача, с циљем њиховог активног укључивања у процес успостављања што цјеловитијег и ефикаснијег система заштите потрошача у БиХ

- успостављање свих видова сарадње са осталим институцијама и невладиним сектором везаним за област заштите потрошача, - организација тематских округлих столова из области заштите потрошача



7.

Савјетодавни сервис за потрошаче

- континуирано пружање савјета и стручних мишљења на упите физичких и правних лица путем телефона, електронске поште и путем писаних одговора



8.

Сарадња са академском и пословном заједницом

- предавања на факултетима, - учешће на семинарима привредних комора



- сарадња са академском и пословном заједницом у циљу промоције политике заштите потрошача

ПОГЛАВЉЕ II - Канцеларија за ветеринарство Босне

и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Канцеларија за ветеринарство БиХ (у даљем тексту

поглавља: Канцеларија) има улогу кровне и координирајуће установе ветеринарске службе у БиХ. Улога Канцеларије у заштити потрошача превасходно је базирана на заштити здравља потрошача. С тим у вези, Канцеларија у складу са својим мандатом, између осталог, врши праћење епидемиолошке ситуације у држави и свијету, укључујући

праћење појаве зооноза, доноси програме/одлуке у циљу провођења мјера праћења, сузбијања, контроле и искорјењивања заразних болести, доноси и финансира провођење плана праћења резидуа, доноси услове које морају испуњавати објекти који се баве клањем животиња, обрадом, прерадом и ускладиштењем производа животињског поријекла, доноси услове који морају испуњавати овлаштене дијагностичке ветеринарске лабораторије, те врши контролу увоза и извоза живих животиња и производа животињског поријекла.




побојшање

1.

Контрола и превенција заразних болести

- доношење годишње Наредбе о мјерама контроле заразних и паразитарних болести животиња и њиховом провођењу и финансирању у 2017. години

Канцеларија за ветеринарство БиХ, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Одјељење за

31.01.2017. године

- контрола провођења Наредбе (надлежни ветеринарски инспекцијски органи)


пољопривреду Брчко Дистрикта БиХ

2. Доношење прописа о контроли болести

- доношење и објављивање прописа о контроли појединих болести од националних интереса

Канцеларија за ветеринарство БиХ Континуирано

3.

Спрјечавање уношења заразних болести у БиХ

- доношење одређених законских и подзаконских прописа о забрани увоза пошиљки животињског поријекла ради спрјечавања уношења заразних болести у БиХ у случају појаве истих

Канцеларија за ветеринарство БиХ


4.

Контрола увозних пошиљки - контрола свих пошиљки живих животиња, производа животињског поријекла, ветеринарских лијекова, сточне хране и отпадака (нуспроизвода) животињског поријекла на граничним ветеринарским прелазима које се увозе у БиХ, - примјена одредби Рјешења о непостојању V3 сметњи за увоз издатом од стране Канцеларије за ветеринарство, - узорковање увозних пошиљки

Канцеларија за ветеринарство БиХ (гранични ветеринарски инспектори, контрола на граничним ветеринарским прелазима), Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске, Федерална управа за инспекцијске послове, Инспекторат Брчко Дистрикта БиХ (контрола у унутрашњем промету)


- по потреби појачати ветеринарско инспекцијске контроле и чешће вршење узорковања

5.

Заштита здравља потрошача у унутрашњем промету/ производњи

- доношење годишњег плана праћења резидуа за 2017. годину, - праћење и контрола резидуа одређених материја у сировинама и производима животињског поријекла у објектима за клање животиња, производњу, обраду, прераду и складиштење производа животињског поријекла - контрола роба животињског поријекла у унутрашњем промету

Канцеларија за ветеринарство БиХ, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Одјељење за пољопривреду Брчко Дистрикта БиХ;Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске, Федерална управа за инспекцијске послове, Инспекторат Брчко Дистрикта БиХ

31.3.2017. Континуирано

- контрола провођења плана праћења резидуа од стране надлежних органа и инспектора

6.

Јачање капацитета лабораторија

- организација заједничких састанака у циљу унапређења рада у складу са стандардом, - организација семинара за лабораторијско особље, - кандидовање набавке лабораторијске опреме

Канцеларија за ветеринарство БиХ Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Одјељење за пољопривреду Брчко Дистрикта БиХ;Институт за акредитацију БиХ и овлаштене ветеринарске лабораторије


- израда оперативних процедура у самим лабораторијама и подношење захтјева за акредитацију

7.

Сузбијање бруцелозе у 2017. години

- вакцинација и идентификација малих преживара од 3 до 6 мјесеци

Канцеларија за ветеринарство БиХ, надлежне ветеринарске службе и институције на ентитетском нивоу, оперативне ветеринарске службе и референтне лабораторије


- побољшати контролу провођења вакцинације; - повећати број едукативних регионалних састанака

8.

Испуњавање услова у објектима за клање животиња, производњу, обраду прераду и складиштење производа животињског поријекла

- регистрација и одобравање објеката који се баве клањем животиња, производњом, обрадом прерадом и складиштењем производа животињског поријекла, те континуирана контрола објеката (регистрација се односи на нове објекте који нису регистровани), - брисање из регистра објеката који не испуњавају услове

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Одјељење за пољопривреду Брчко Дистрикта БиХ; Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске, Федерална управа за инспекцијске послове, Инспекторат Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.


- провођење службених контрола у одобреним објектима

ПОГЛАВЉЕ III - Управа Босне и Херцеговине за

заштиту здравља биља ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља

(у даљем тексту поглавља: Управа) је централно одговорно тијело за заштиту биља у Босни и Херцеговини те сарадњу и размјену информација са међународним званичним тијелима као и обавјештавање истих. У складу са Законом о заштити здравља биља ("Службени гласник БиХ", број 23/03) Управа обавља управне послове те са њима повезане техничке послове, као и друге послове из фитосанитарне области који су јој дати у надлежност другим законима и одлукама надлежних органа. Основни задаци Управе су: координација припреме и припрема прописа из надлежности Управе,

доношење подзаконских аката када је Управа за то овлаштена законом, успостављање и вођење регистара из надлежности Управе, остваривање сарадње и координација са надлежним органима Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, успостављање и остваривање сарадње са међународним институцијама и организацијама (Организација УН за храну и пољопривреду FAO, међународна тијела за провођење Конвенције о заштити биља, Европска и медитеранска организација за заштиту биља ЕРРО, Међународна унија за заштиту нових сорти биља UPOV, Европска комисија и сл.), представљање Босне и Херцеговине у међународним институцијама и организацијама из надлежности Управе, праћење међународних прописа из фитосанитарне области те


усклађивање прописа Босне и Херцеговине из наведене области са са одговарајућим прописима Европске уније.

Област заштите здравља биља уређена је Законом о заштити здравља биља којим се регулише здравље биља, одређују мјере и обавезе ради спречавања појаве, уношења и ширења штетних организама на биљке, биљне производе и друге регулисане објекте, као и њихово искорјењивање, затим биолошка заштита биља, прикупљање и размјена података, те системи информисања. Програм посебног надзора (системске контроле) над карантинским штетним организмима на кромпиру у Босни и Херцеговини започео је са имплементацијом у 2011. години и врши се континуирано сваке године на основу усвојеног програма за ту годину. Управа интензивно ради на изради и других програма посебног надзора с циљем утврђивања присуства, односно одсуства (детекције) карантинских штетних организама у

Босни и Херцеговини, а што посебан значај има за потрошаче у Босни и Херцеговини. Осим заштите здравља биља, Управа је у складу са материјалним прописима, надлежна и за област сјемена и садног материјала као и заштиту нових сорти, фитофармацеутских средстава (ФФС) и генетски модификоване организме у дијелу који се односи на репродукциони материјал биљног поријекла.

Управа планира у 2017. години наставити континуитет у провођењу програма посебног надзора над карантинским штетним организмима, а посебно на кромпиру у Босни и Херцеговини, затим доносити неопходне подзаконске акте којима би се омогућило успостављање хармонизованог система у области заштите здравља биља, фитофармацеутских средстава, сјемена и садног материјала, те заштите нових сорти биља у Босни и Херцеговини, усклађеног са захтјевима Европске уније.




побољшање

1.

Осигурана производња кромпира у БиХ по процедурама и стандардима које прописује ЕУ

- провођење посебног надзора над карантинским штетним организмима на кромпиру; - имплементација Програма посебног надзора (системске контроле) над карантинским штетним организмима на кромпиру у БиХ

Управа БиХ за заштиту здравља биља, надлежни органи ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

Континуирано - заштита здравља биља и осигурање услова за несметану трговину кромпира; - подизање свијести свих заинтересованих страна; - осигурање неопходних финансијских средстава; - осигурање извоза кромпира како у земље ЕУ тако и у земље у окружењу које нису чланице ЕУ

2.

Заштита здравља биља у БиХ и осигурање услова за несметану трговину

- донијети и отпочети са провођењем вишегодишњег плана посебног надзора штетних организама у БиХ за период 2016-2020. године те у колони носиоци активности јасно дефинисати са којим ентитетским министарствима и другим институцијама треба остварити сарадњу

Управа БиХ за заштиту здравља биља, надлежни органи и институције ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

Континуирано - подизање свијести свих заинтересованих страна; - осигурање неопходних финансијских средстава - осигурање извоза како у земље ЕУ тако и у земље у окружењу које нису чланице ЕУ

3.

Успостављање система сертификовања сјемена и садног материјала пољопривредног биља

- увођење система контроле производње и декларисања/сертификовања сјемена и садног материјала пољопривредних биљака; - доношење Правилника о узорковању и испитивању квалитета сјемена; - доношење Правилника о трошковима за обављање послова сертификовања

Управа БиХ за заштиту здравља биља, надлежни органи ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

Континуирано - имплементација Правилника о службеном надзору садног материјала ("Службени гласник БиХ", број 13/15) и Правилника о службеном надзору сјеменских усјева ("Службени гласник БиХ", број 14/15)

4.

Успостављање система заштите сорти и права оплемењивача

- Правилник о кориштењу фармеровог сјемена у БиХ; - Правилник о процедурама за додјелу права оплемењивача; - Правилник о садржају и начину вођења регистара у обављању послова заштите нових сорти биља у БиХ

Управа БиХ за заштиту здравља биља, надлежни органи ентитета и Брчко Дистрикта БиХ у сарадњи са Министарством спољне трговине и економских односа

Континуирано - имплементација Закона о заштити нових сорти биља у БиХ, Конвенције UPOV и доношење подзаконских аката:- подизање свијести свих заинтересованих страна

5.

Успостављање хармонизованог система регистрације ФФС на основу признавања регистрације ФФС из држава у којима је средство регистровано по јединственим принципима ЕУ за оцјену досијеа ФФС

- усвајање подзаконских аката који уређују област регистрације ФФС и имплементација хармонизованог система признавања регистрације ФФС

Управа БиХ за заштиту здравља биља

Континуирано - имплементација одредби правилника који су усклађени са Уредбом ЕУ 1107/2009 којом се прописују услови за стављање фитофармацеутских средстава на тржиште

6.

Имплементација интегралне заштите биља

- едукација корисника ФФС те креирање алата за примјену интегралне заштите биља

Управа БиХ за заштиту здравља биља, надлежни органи и ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

Континуирано - имплементација одредби Директиве ЕУ 2009/128 о одрживој употреби пестицида

ПОГЛАВЉЕ IV - Омбудсмен за заштиту потрошача у

Босни и Херцеговини ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање У систему заштите права потрошача Институција

омбудсмена за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини (у даљем тексту поглавља: Институција омбудсмена)

успостављена је с циљем промоције доброг и ефикасног провођења политике заштите потрошача у Босни и Херцеговини. Заштита потрошача остварује се кроз надзирање, комуникацију и превентивне радње како би се осигурала основна права потрошача на тржишту те промовисала једнакост међу потрошачима и у односу на пословање.


Институција омбудсмена ради на широком спектру питања која се тичу потрошача. Подручја дјеловања Институције омбудсмена углавном се односе на: рјешавање жалби потрошача, пружање информација потрошачима организованим у удружењима и Савезу удружења потрошача Босне и Херцеговине, те њихово едуковање, сарадњу са медијима о свим питањима потрошача, сигурност производа, квалитет производа и утицај на околину, те заштиту економског интереса потрошача. Активности Институције омбудсмена се остварују кроз два аспекта дјеловања која се међусобно прожимају и надопуњују, а то су појединачна поступања и поступања која имају карактер колективне заштите потрошача. У 2017. години нагласак ће

бити на колективном аспекту заштите потрошача будући да је Oмбудсмен овлаштен да даје приоритет оним проблемима чије је рјешавање од највећег значаја за потрошаче. Кумулативни учинак колективног аспекта дјеловања Институције омбудсмена засигурно оправдава нагласак на овој врсти активности.

Према планираним активностима те развијањем и јачањем сарадње са регионалном и локалном администрацијом, Институција омбудсмена ће током 2017. године настојати да побољша своју друштвену ефикасност да би указала на ставове потрошача у различитим административним секторима и пословном свијету.




побољшање

1. Информисање потрошача и подршка удружењима потрошача

- информисање путем медија, издавање различитих публикација

Омбудсмен, помоћници омбудсмена

Континуирано - узајамне посјете, округли столови, семинари

2. Праћење и предлагање активности компанија -потрошач

- провођење потрошачке легислативе Омбудсмен, помоћници омбудсмена

Континуирано - одговори на упите пословне заједнице

3. Анализа тржишта по питању кршења потрошачких права

- јачање сарадње са инспекцијским органима Омбудсмен, помоћници омбудсмена

Континуирано - доношење препорука и смјерница у посебним секторима

4. Пријем и одлучивање по појединачним притужбама потрошача

- дјеловање према пословној заједници у смислу поштовања потрошачких права


Континуирано - у складу са Правилима рада предузети потребне активности

5.

Предлагање рјешавања потрошачких спорова путем механизама за алтернативно рјешавање спорова (АРС)

- иницирање доношења процедура АРС Омбудсмен, помоћници омбудсмена

Континуирано - учешће у раду Радне групе за рјешавање заосталих комуналних предмета

6.

Контактирање са Омбудсменима за људска права у вези проблема у области економских услуга од општег интереса

- јачање сарадње са Омбудсменима за људска права


Континуирано - узајамне посјете, заједнички став о проблемима из области јавних услуга

7.

Приједлози и иницијативе за побољшање Закона о заштити потрошача у БиХ и друге потрошачке легислативе

- отворити расправу са удружењима потрошача о предложеним измјенама закона


Континуирано - шире расправити појединачне приједлоге и дати заједнички став

8. Истраживање других мјера органа власти на заштиту потрошача

- учешће у јавној расправи за прописе из области потрошачке легислативе


Континуирано - доношење подзаконских аката пружалаца услуга

9.

Сарадња са образовним институцијама у области права потрошача

- наставак сарадње са образовним институцијама


По указаној потреби и у договору са образовним институцијама

- промоција политике заштите потрошача

10.

Издавање инструкција у оквиру надлежности Омбудсмена

- инсистирати на досљедној примјени Закона о заштити потрошача у БиХ и ентитетских закона о облигационим односима


По указаној потреби

- давање инструкција за престанак активности супротних потрошачкој легислативи

11. Праћење реализације издатих Инструкција

- инсистирати на имплементацији издатих инструкција


Континуирано - редовно извјештавање

12. Праћење реализације препорука датих у Посебним извјештајима

- инсистирати на имплементацији издатих препорука


Континуирано - редовно извјештавање

13. Праћење покренутих судских поступака

- учешће у судским поступцима као активно легитимиран субјект


Континуирано - заступати колективне интересе потрошача

14. Покретање нових поступака пред надлежним судом

- заштита колективних интереса потрошача Омбудсмен, помоћници омбудсмена

По указаној потреби

- подношење тужби за накнаде штете нанесене колективном интересу потрошача

15.

Иницијатива за усаглашавање прописа из области јавних услуга са Законом о заштити потрошача у БиХ

- заштита колективних интереса потрошача Омбудсмен, помоћници омбудсмена

Континуирано - укљученост надлежних регулатора

16.

Усаглашавање прописа из свих значајних области за потрошаче са Законом о заштити потрошача у БиХ

- свеобухватнија заштита потрошача Омбудсмен, помоћници омбудсмена

Континуирано - укљученост надлежних регулатора и агенција

17. Предлагање механизама за ефикасно консултовање и представљање потрошача у

- иницирати активно учешће удружења потрошача или релевантног носиоца заштите потрошача у доношењу одлука


Континуирано - упостављање регулатора за комуналне дјелатности или верификација учешћа


доношењу одлука представника потрошача

18. Јачање сарадње са удружењима потрошача и другим сродним удружењима

- пружање стручне помоћи удружењима у њиховим активностима


Континуирано - кориштење свих облика комуникације и заједничко остварење пројеката

ПОГЛАВЉЕ V - Конкуренцијски савјет ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Конкуренцијски савјет учествује у правној заштити

потрошача на основу члана 98. тачка д) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини и у томе има значајну али индиректну улогу, која произлази из послова и задатака које обавља. Наиме, Конкуренцијски савјет, својим дјеловањем, односно провођењем надлежности прописаних чланом 25. Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09) ствара услове за фер и ефикасну конкуренцију на тржишту Босне и Херцеговине, што доводи до развоја националне економије, а потрошачима доноси шири избор роба и услуга, уз повољњије цијене. Елиминисање забрањеног конкуренцијског дјеловања привредних субјеката у циљу заштите и одржања слободне тржишне конкуренције, те успостављање јединствених и транспарентних критеријума за све привредне субјекте на тржишту, представља основне задатке Конкуренцијског савјета. Управо својим дјеловањем кроз доношење и примјену својих аката, Конкуренцијски савјет осигурава да цијене роба и услуга не буду продукт монополистичког, владајућег или неког другог дјеловања. Унапређење примјене принципа слободне тржишне конкуренције, те спречавање да одређени привредни субјекти имају неоправдано повољнији положај у односу на друге, између

осталог, доприносе стварању повољнијег положаја крајњих потрошача, прије свега кроз квалитетније и јефтиније производе и услуге на тржишту, а што дугорочно треба осигурати повећање благостања грађана Босне и Херцеговине. Задовољни и заштићени потрошачи условљавају функционално тржиште, док сам Закон о конкуренцији уређује правила, мјере и поступке тржишне конкуренције, те надлежности и начин рада Конкуренцијског савјета на заштити и промоцији тржишне конкуренције у Босни и Херцеговини.

Промоција тржишне конкуренције ("Competition Advocacu") проводи се објављивањем одлука на веб страници институције и у службеним гласницима у Босни и Херцеговини, давањем интервјуа медијима, организовањем стручних скупова, учешћем на семинарима, издавањем стручних публикација и слично.

На овај начин Конкуренцијски савјет учествује у правној заштити потрошача стварајући услове за фер и ефикасну конкуренцију на тржишту, осигуравајући да цијене роба и услуга нису производ монополистичког, доминантног или неког другог облика забрањеног дјеловања, већ да су прилагођенe законима тржишта Босне и Херцеговине, што на крају доводи до развитка националне економије, а потрошачима омогућава шири избор роба и услуга уз повољније цијене и друге погодности.

ОДЈЕЉАК Б. - Планиране активности у 2017. години који се односе на област заштите потрошача


задатка Приједлози мјера за побољшање

1.

Примјена Закона о конкуренцији и подзаконских аката с циљем побољшања статуса свих учесника на тржишту, а највише потрошача кроз ниже цијене и већи квалитет производа и услуга у секторима присутним на тржишту БиХ

- провођење поступака пред Конкуренцијским савјетом кроз активно провођење истрага, како би се отклониле праксе које нарушавају тржишну конкуренцију, и на тај начин наносе штету потрошачима

Конкуренцијски савјет Континуирано - подизање нивоа свијести, знања и информисања како потрошача тако и учесника на тржишту

ПОГЛАВЉЕ VI - Агенција за сигурност хране Босне и

Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Агенција за сигурност хране Босне и Херцеговине (у

даљем тексту поглавља: Агенција) представља национални ауторитет за сигурност и квалитет хране те примјену међународних споразума и конвенција из области сигурности хране и хране за животиње. Надлежности, задаци и дјелатности Агенције дефинисани су Законом о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04). Сходно наведеном, у циљу заштите здравља и интереса потрошача, Агенција проводи сљедеће активности: иницира израду и израђује прописе из области сигурности хране који су усклађени са ЕУ легислативом и стандардима Codex Alimentarius (у 2017. години планирана је израда шест правилника из области хране, с тим да тај број може бити и већи имајући у виду честе измјене и допуне ЕУ законодавства са којима се усклађују прописи из области хране у Босни и Херцеговини,

кризне ситуације и хитне случајеве, захтјеве надлежних органа, произвођача и привредних комора), сарађује са надлежним институцијама Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко Дистрикта БиХ, сарађује са међународним институцијама из области сигурности хране (Codex Alimentarius комисија, WHO/FАО, INFOSAN мрежа, ТАIEX, RASFF, ЕFSА, NАТО група за јавно здравство, храну и воду, итд.), сарађује са лабораторијама за контролу хране путем прикупљања и анализа података о резултатима лабораторијских анализа хране те прикупљања података о капацитетима лабораторија, сарађује са надлежним инспекцијским органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, организује едукације из области сигурности хране, информативно дјелује у циљу обавјештавања јавности о стању у области сигурности хране, делегира представнике Агенције за учешће на округлим столовима, радионицама и симпозијумима у организацији удружења потрошача, те укључује представнике удружења потрошача у едукативне радионице које организује Агенција.




побољшање

1. Заштита здравља потрошача - иницирање и израда проведбених

аката Закона о храни којима се Агенција за сигурност хране БиХ у сарадњи са надлежним

Континуирано - јачање међусобног разумијевања и унапређење


регулишу питања здравствене исправности и квалитета хране као и обавезе субјеката у пословању с храном; - праћење и процјена ризика поријеклом из хране

органима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

сарадње свих носиоца заштите потрошача

2.

Процјена ризика поријеклом из хране по здравље потрошача

- праћење и процјена ризика поријеклом из хране

Агенција за сигурност хране БиХ у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

Континуирано - оснивање научних одбора и научног савјета Агенције

3.

Јачање капацитета лабораторија у циљу контроле здравствене исправности хране

- прикупљање и анализа података о резултатима лабораторијских анализа хране; - прикупљање података о капацитетима лабораторија



4.

Пружање информација јавности

- правовремено, објективно и тачно обавјештавање јавности у вези са ризицима поријеклом из хране


Континуирано - едукација из области комуникације ризика

5.

Подизање нивоа знања из области сигурности хране

- едукација и доедукација свих учесника у систему сигурности хране (организовање едукативних скупова, радионица и симпозијума)


Континуирано - учешће еминентних стручњака из области сигурности хране ЕУ и БиХ

6.

Јачање сарадње са домаћим институцијама

- остваривање сарадње са надлежним институцијама БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта БиХ у смислу одазивања на иницијативе као и пружање властитог доприноса од стране свих субјеката одговорних за заштиту потрошача


Континуирано - осигурање додатних финансијских средстава за повезивање и функционално јачање мреже институција које морају ефикасно дјеловати у процесу заштите здравља и интереса потрошача

7.

Јачање сарадње са међународним институцијама

- учешће у међународним пројектима (IPA, Свјетска банка, WHО/FАО, ЕFSА)



8.

Промотивне активности у циљу заштите здравља и интереса потрошача

- припрема, израда и штампање едукативних материјала (летака, брошура, водича); - медијска презентација улоге, значаја и пreдузетих активности од стране Агенције



ПОГЛАВЉЕ VII - Агенција за надзор над тржиштем

Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Улога Агенције за надзор над тржиштем Босне и

Херцеговине (у даљем тексту поглавља: Агенција) у области заштите потрошача примарно је везана за подизање нивоа заштите здравља и сигурности потрошача у подручју сигурности непрехрамбених производа. У циљу осигурања високог нивоа заштите здравља и сигурности потрошача, Агенција, у складу са Законом о надзору над тржиштем у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 45/04, 44/07 и 102/09), координира и усклађује активности система надзора над тржиштем у Босни и Херцеговини, осигурава идентичнo провођење прописа о сигурности производа, осигурава унифициране процедуре за поступање по приговорима потрошача који се односе на сигурност производа, те примјену научних знања и искустава добре праксе у области сигурности производа, учествује у изради прописа о сигурности производа, информише јавност и друге заинтересоване стране о активностима надзора над тржиштем те остварује међународну сарадњу у области сигурности производа и надзора над тржиштем.

Агенција и инспекцијски органи ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, који чине систем надзора над тржиштем, проводе активности проактивног и реактивног надзора сигурности непрехрамбених потрошачких производа на тржишту Босне и Херцеговине. Агенција путем своје интернет странице информише јавност и потрошаче о несигурним производима који су пронађени на тржишту Босне и Херцеговине у оквиру провођења проактивног и реактивног надзора. У оквиру наведене активности публиковани су информативни текстови за потрошаче и пето издање Билтена о несигурним производима пронађеним на тржишту Босне и Херцеговине, а у циљу што боље информисаности потрошача. Такође, Агенција редовно преводи и објављује на својој интернет страници RAPEX обавјештења о несигурним производима пронађеним на тржишту Европске уније, те путем Facebook и Тwitter профила омогућава активну комуникацију са потрошачима и свим заинтересованим странама.

У области међународне сарадње на подизању нивоа заштите потрошача, Агенција учествује у оквиру PROSAFE-а у заједничким активностима надзора са државама чланицама Европске уније, те у радним групама за административну сарадњу држава чланица у области надзора над тржиштем.




побољшање

1. Подизање нивоа сигурности и здравља дјеце као најосјетљивије потрошачке

- провођење пројекта проактивног надзора производа за дјецу у складу са Законом о општој сигурности производа ("Службени

Агенција за надзор над тржиштем БиХ у сарадњи са инспекцијским органима

31.10.2017. - Агенција ће провести обуке инспектора у циљу провођења пројеката


групе гласник БиХ", број 102/09) ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

надзора

2.

Подизање нивоа сигурности и здравља потрошача

- провођења сљедећих пројеката надзора: Агенција за надзор над тржиштем БиХ у сарадњи са инспекцијским органима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

- непрехрамбених производа у складу са Законом о општој сигурности производа;

31.10.2017. 31.5.2017.

- електричних производа у складу са Наредбом о електричној опреми намијењеној за употребу унутар одређених напонских граница ("Службени гласник БиХ", број 98/09);

31.7.2017.

- машина у складу са Наредбом о сигурности машина ("Службени гласник БиХ", број 04/10);

31.10.2017.

- заштитне опреме у складу са Наредбом о личној заштитној опреми машина ("Службени гласник БиХ", број 75/10);

Агенција за надзор над тржиштем БиХ у сарадњи са инспекцијским органима ентитета

31.12.2017.

- грађевинских производа у складу са ентитетским законима о грађевинским производима;

Агенција за надзор над тржиштем БиХ у сарадњи са инспекцијским органима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ

Континуирано - провођење реактивног надзора (укључујући приговоре потрошача) у складу са одговарајућим прописима

3.

Унапређење система надзора над тржиштем и едукација службеника у подручју сигурности производа и заштите потрошача

- учествовање у заједничким активностима надзора с државама чланицама ЕУ у оквиру PROSAFE и раду ADCO група у складу са Законом о надзору над тржиштем у БиХ

Агенција за надзор над тржиштем БиХ

Континуирано - проширење учешћа у ADCO групама

4.

Информисање потрошача о несигурним производима

- објављивање информација о несигурним производима пронађеним на тржишту БиХ путем интернет странице, Facebook и Тwitter профила Агенције, публикација Билтена о несигурним производима и информативних текстова за потрошаче, превођење и објављивање RAPEX обавјештења, те израда других докумената



5.

Информисање и едукација чланова удружења за заштиту потрошача о несигурним производима

- одржавање округлог стола и учествовање на обукама за удружења за заштиту потрошача



6. Подизање свијести потрошача у области сигурности производа

- организовање информативних кампања и реализовање интервјуа путем ТВ и радио емисија те интернет портала



ПОГЛАВЉЕ VIII - Агенција за лијекове и медицинска

средства Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Улога Агенције за лијекове и медицинска средства (у

даљем тексту поглавља: Агенција) у систему заштите потрошача, као и сврха њеног оснивања, остварује се првенствено кроз активност заштите и промоције здравља осигурањем квалитетних, сигурних и дјелотворних лијекова и медицинских средстава за употребу у хуманој медицини. Наведена активност се реализује успостављањем функционалног, координираног и јединственог

регулацијског система лијекова и медицинских средстава као и надзором јединственог тржишта лијекова и медицинских средстава те њиховом доступности на цијелој територији Босне и Херцеговине. Остале активности Агенције обухватају остваривање сарадње и пружање стручне помоћи државним и ентитетским министарствима надлежним за послове здравства приликом припреме приједлога и провођења националне политике лијекова и медицинских средстава, предлагање доношења нових као и измјена постојећих законских прописа из ове области те усклађивање истих са међународним стандардима.




побољшање

1.

Унапређење заштите јавног здравља становништва БиХ осигурањем квалитетних и сигурних лијекова и медицинских средстава

- имплементација подзаконских аката, те усклађивање са ЕУ прописима који се директно односе на област заштите потрошача, у контексту лијекова и медицинских средстава; - усвајање сљедећих приједлога нових правилника: Правилник о клиничком испитивању лијека, Правилник о поступку и начину давања дозволе за стављање лијека у промет, Правилник о начину контроле квалитета лијека, Правилник о означавању и спољашњег и унутрашњег паковања лијека

Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ

Континуирано - измјене и допуне Закона о лијековима и медицинским средствима БиХ ("Службени гласник БиХ", број 58/08)


2. Едукација стручног особља Агенције из области законодавства ЕУ

- израда програма едукација и њихова имплементација



3. Пружање информација јавности у циљу заштите јавног здравља становништва

- правовремено, објективно и тачно информисање јавности о активностима и мјерама које Агенција предузима



ПОГЛАВЉЕ IX - Агенција за статистику Босне и


потрошача и тренутно стање Досадашњи допринос Агенције за статистику БиХ (у

даљем тексту поглавља: Агенција) у области заштите потрошача углавном чини производња статистичких података, који се односе на потрошњу домаћинстава у БиХ, те израчунавање индекса потрошачких цијена. Агенција је у 2015. години по четврти пут провела опсежну Анкету о потрошњи домаћинстава на основу које су произведени подаци о величини и структури укупне потрошње, односно издацима за потрошњу према главним социо-економским и географским карактеристикама домаћинстава, потрошњи из

властите производње, као и приходима домаћинстава те исцрпнијој анализи животног стандарда, социјалне укључености и здравственог стања становништва у Босни и Херцеговини. Поред података из Анкете, Агенција континуирано у мјесечној динамици производи и индекс потрошачких цијена као један од основних макроекономских индикатора који служи као мјера инфлације у земљи, за усклађивање плата и зарада у складу са колективним уговорима, пензија и социјалних давања те у друге сврхе. Агенција је једини извор релевантних и на међународним стандардима заснованих података о индексима потрошачких цијена и инфлацији у земљи. Наредна Анкета о потрошњи домаћинстава је планирана за 2019. годину.




побољшање

1.

Производити податке који се могу користити за заштиту потрошача у смислу да ти подаци дају слику стварне ситуације становништва у БиХ с аспекта величине и структуре потрошње и њихових потреба, прихода и сиромаштва као и социо-економских и демографских карактеристика домаћинстава и појединаца

- објавити коначне податке резултата Анкете о потрошњи домаћинстава у БиХ из 2015. године у форми публикације и на веб страници Агенције

Агенција за статистику БиХ и ентитетски заводи за статистику

Крај 2016. за објаву финалних резултата APD 2015.

- у сврху заштите потрошача у БиХ више користити податке официјелне статистике, посебно оне које произлазе из анкета о потрошњи и приходима домаћинстава и статистике цијена и животног стандарда

2.

Редовно у мјесечној динамици производити и објављивати податке о инфлацији у БиХ и просјечним цијенама производа и услуга по градовима

- редовно израчунавати и објављивати индекс потрошачких цијена за БиХ по Међународној класификацији финалне потрошње према намјени (COICOP)

Агенција за статистику БиХ и ентитетски заводи за статистику

Континуирано У сврху заштите потрошача у БиХ више користити податке официјелне статистике, посебно оне који произлазе из анкета о потрошњи и приходима домаћинстава и статистике цијена и животног стандарда.

3.

Увести ново истраживање под називом "Анкета о приходима и условима живота у БиХ" усклађено са стандардима и методологијом ЕУ, које ће дати бољи увид у висину прихода, куповну моћ, животни стандард и услове живота становништва у БиХ

- припремити организационо и методолошки провођење "Анкете о приходима и условима живота у БиХ"

Агенција за статистику БиХ у сарадњи са ентитетским заводима за статистику

31.12.2017.

ПОГЛАВЉЕ X - Регулаторна агенција за

комуникације Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање

ПОДРУЧЈЕ ЕМИТОВАЊА

У области емитовања (радио, телевизија и дистрибуција РТВ програма) Регулаторна агенција за комуникације (у даљем тексту поглавља: РАК) се стара да корисници садржаја електронских медија буду заштићени од непримјерених програмских садржаја, као на примјер у погледу заштите малољетника, говора мржње и дискриминације, приказивања штетних понашања, легалности ауторских права, услова комерцијалних комуникација и слично, као и да корисници имају обезбјеђен приступ услугама (нпр. програмима јавних сервиса, услугама дистрибуције и сл.). У том смислу РАК доноси и примјењује прописе којима се уређују наведене области, а који су

усклађени са стандардима Европске уније и другим примјењивим међународним стандардима емитовања. По сваком од напријед наведених основа корисници садржаја електронских медија имају право да поднесу одговарајући приговор РАК-у.

ПОДРУЧЈЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

У области телекомуникационих услуга РАК се брине да корисници тих услуга буду заштићени у погледу транспарентности врста и услова пружања услуга, њихових цијена, максималних обавезујућих рокова и техничких карактеристика уговорених услуга. Наведено је уређено прописима РАК-а и са њима усклађеним општим условима пословања оператора телекомуникација. Уз то, посебно се води рачуна о заштити корисника у погледу легалности уговорених услуга те спречавању рада нелегалних оператора телекомуникација.



Р.б. Циљеви Задаци Носиоци Рок за

реализацију задатака

Приједлози мјера за побољшање

1.

ЕМИТОВАЊЕ Промовисање правичне конкуренције у циљу остварења максималне добити за кориснике у смислу избора, цијене, и квалитета услуга; Обезбиједити приступ услугама дистрибуције аудиовизуелних медијских услуга и медијских услуга радија за све кориснике на транспарентној, објективној и недискриминаторној основи; Заштитити интересе свих корисника услуга, те приближити ниво квалитета у пружању услуга са општеприхваћеним стандардима у ЕУ; Обезбиједити поштовање одредби Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија, Кодекса о комерцијалним комуникацијама као и осталим прописима Агенције, а који се директно тичу заштите потрошача; Обезбиједити поштовања принципа поштене конкуренције који неће штетити интересима потрошача, са посебним освртом на поштовање одредби које се тичу заштите малољетника

- наставак праћења поштовања одредби Правила о дозволама за дистрибуцију аудиовизуелних медијских услуга и медијских услуга радија, као и одредби Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија и Кодекса о комерцијалним комуникацијама које се односе на пружање услуге, запримање и поступање по приговорима грађана.

РАК -Сектори из области емитовања

Континуирано - побољшање сарадње и координације са институцијама које су директно надлежне за спровођење Закона о заштити потрошача у БиХ

2.

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ Промовисање принципа коректности и исправности у пружању јавних телекомуникационих услуга с циљем да корисник добије услугу која одговара садржају, квалитету и цијени каквом је услуга представљена кориснику када је рекламирана

- успостављање интернет брзинометра као техничког средства контроле квалитета интернет услуга; - мапирање подручја пружања ТК услуга и расположивих брзина, - преглед и усклађивање Правила 69/2013 о условима пружања јавних ТК услуга и односима с крајњим корисницима - рјешавање жалби корисника ТК услуга

РАК - Сектори из област телекомуникација

2017/2018. година

- извршити набавку софтвера и успоставити систем мјерења брзине и квалитета интернет услуга; - извршити набавку посебног софтвера за успостављање система мапирања подручја пружања услуга са назначеном врстом приступа и расположивим брзинама; - ускладити Правило 69/2013 са другим прописима, према мишљењу надлежних институција; - успоставити стално или посебно тијело које ће се искључиво бавити рјешавањем жалби корисника телекомуникационих услуга.

ПОГЛАВЉЕ XI - Институт за интелектуално

власништво Босне и Херцеговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Институт за интелектуално власништво Босне и

Херцеговине (у даљем тексту поглавља: Институт) обавља законодавне и стручне послове из подручја заштите права интелектуалног власништва. У оквиру надлежности Институт проводи поступке за признање права индустријског власништва (патент, печат, индустријски дизајн и географска ознака) у Босни и Херцеговини и у иностранству, води регистре (јавне књиге) о пријављеним и признатим правима индустријског власништва у Босни и Херцеговини у електронској форми те припрема извјештај о стању заштите наведених права у Босни и Херцеговини. У оквиру послова у области заштите права индустријског власништва битан сегмент дјеловања представља едукацијско-информацијска функција као и сарадња са другим државним институцијама у циљу осигурања ефикаснoг провођења права интелектуалног власништва.

У систему заштите интелектуалног власништва учествују и друге институције на државном, ентитетском и кантоналном нивоу, и то: Управа за индиректно опорезивање, тржишне инспекције ентитета и Брчко Дистрикта Босне и

Херцеговине, редовни судови, укључујући и Суд Босне и Херцеговине, пореска управа, полиција те заступници за заштиту индустријског власништва. Дјеловање наведених субјеката усмјерено је на откривање дјела пуштања у промет кривотворене робе односно неовлаштено вршење услуга у правном промету, сузбијање и спречавање уласка такве робе у трговачке канале Босне и Херцеговине, спречавање дјела нелојалне конкуренције, предузимање одговарајућих мјера и покретање поступака против њихових починилаца те заступање у поступцима заштите права индустријског власништва пред Институтом и другим управним и судским органима.

Дјелујући у систему заштите потрошача у Босни и Херцеговини, Институт пружа заинтересованим особама тзв. help desk услуге односно услуге информисања о начину и поступцима заштите одређеног права у Босни и Херцеговини и иностранству, статусу права у Босни и Херцеговини и друге информације које се захтијевају. Сарадња са институцијама за провођење права интелектуалног власништва остварује се пружањем релевантних информација о стицању, остваривању и промету права индустријског власништва у Босни и Херцеговини, о важећим правима домаћих и иностраних правних и физичких лица у Босни и Херцеговини, законским рјешењима и другим подацима по захтјеву странке.




задатака

Приједлози мјера за

побољшање

1.

Подстицање развоја система интелектуалног власништва

- модернизовање система за процесуирање захтјева за признање права индустријског власништва (патент, печат, индустријски дизајн, ознака географског поријекла) укључујући и дигитализацију процеса

Институт за интелектуално власништво БиХ


2.

Јачање институционалних капацитета Института

- доградња и унапређење комуникацијске платформе (ICT) у Институту за процесуирање захтјева за признавање права индустријског власништва (софтвере за процесуирање пријава патената, печата, индустријског дизајна) у циљу ефикаснијег, квалитетнијег и бржег вођења поступака



3.

Сарадња са корисницима система индустријског власништва

- едукацијско-информацијске услуге и help desk услуге правним и физичким лицима, малим и средњим предузећима, укључујући и удружења за заштиту потрошача


Континуирано на захтјев корисника, укључујући и организовање семинара и других облика едукације

ПОГЛАВЉЕ XII - Институт за метрологију Босне и


потрошача и тренутно стање Институт за метрологију Босне и Херцеговине (у даљем

тексту поглавља: Институт), према члану 15. Закона о метрологији Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 19/01) именује метролошке лабораторије и центре за верификацију мјерила који врше верификације мјерних уређаја у склопу законске метрологије. У директној вези са заштитом потрошача је оквир законске метрологије у којем се налазе мјерни уређаји који се користе за мјерење масе (ваге), енергије (електрична енергија, гријање, гас и сл.) и воде, област предпакираних производа, као и област контроле племенитих метала. Ову дјелатност Институт, као и ентитетске институције и именоване лабораторије,

континуирано обављају према Закону. Такође, према закону надлежности обухватају и метрологију у хемији, околини, те мјерења на којима се базира сертификовање производа.

Метролошки систем Босне и Херцеговине такође чине и лабораторије које су именоване од стране Института, а чији рад се директно рефлектује на област заштите потрошача. У те лабораторије спадају: именоване лабораторије за мјерење протока воде, именоване лабораторије за масу и дужину, именоване лабораторије за мјерење протока гаса, именоване лабораторије за мјерење електричне енергије и именоване лабораторије за медицинске уређаје са функцијом мјерења.

Улога Института наглашена је и у члану 23. Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини, у којем се спомињу нето масе производа те у члану 35. истог закона који прописује мјерења потрошње енергије и воде.





1.

Преузимање Директиве 2004/22/ЕZ о мјерним инструментима у законодавство БиХ

- израда правилника и других подзаконских аката;- додатна обука и специјализација запосленика Института како би се што адекватније одговорило на постављене задатке

Институт за метрологију БиХ

Континуирано Обновити рад експертног тима за транспозицију директиве од стране МСТЕО

2. Припрема нацрта правилника и измјена и допуна правилника за поједина мјерила

- израда правилника и метролошких упутстава; - едукација и обуке запослених Института



3. Подизање компетенција именованих лабораторија које врше послове верификације мјерних инструмената

- имплементација захтјева на основу подзаконских аката из 2012. године



4. Јединствена база података типских одобрења на нивоу БиХ

- објављивање на веб страници Института издатих типских одобрења



5.

Успостављање континуираног надзора над мјерилима која се употребљавају у комуналне сврхе (водомјери, гасомјери, мјерила ел.енергије, мјерила топлотне енергије, паркинг сатови и медицински инструменти са функцијом мјерења)

- спровођење редовних и ванредних надзора над мјерилима у употреби

Институт за метрологију БиХ, ентитетски заводи за метрологију


6.

Доказивање компетенција лабораторија из области масе и сродних величина, температуре, влажности, електричних величина, времена и фреквенције, хемије, дужине, волумена и протока

- одржавање акредитације; - учествовање у интеркорпорацијама



7.

Подизање свијести о улози и значају метрологије

- организовање округлих столова или радних скупова; - издавање билтена; - редовно ажурирање веб странице Института; - обиљежавање дана метрологије

Институт за метрологију БиХ и надлежне институције, представници потрошача

Континуирано - потребан заједнички наступ свих институција које чине инфраструктуру квалитета


ПОГЛАВЉЕ XIII - Институт за стандардизацију


потрошача и тренутно стање Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине (у

даљем тексту поглавља: Институт) је самостална управна организација надлежна за послове у подручју стандардизације. У складу са тим, Институт обавља сљедеће активности: предлаже стратегију стандардизације у Босни и Херцеговини, припрема и објављује босанскохерцеговачке стандарде, заступа и представља Босну и Херцеговину у европским, међународним и другим националним организацијама за стандардизацију, те обавља послове који произилазе из међународних споразума о чланству у тим организацијама, учествује у припреми техничких прописа, развија и успоставља информациони систем о босанскохерцеговачким стандардима те организује и проводи специјалистичко образовање кадрова у подручју стандардизације.

Стандардизација у Босни и Херцеговини је успостављена према принципима међународне и европске стандардизације, а то су: добровољност, консензус,

укључивање свих заинтересованих страна, јавност рада, развој технике и кохерентност. Потрошачи, као једна од заинтересованих страна у процесу стандардизације, односно у процесу планирања, припреме и доношења стандарда, укључивањем својих представника остварују могућност да артикулишу своје интересе, те да се упознају са захтјевима стандарда које производи и услуге морају задовољити.

У циљу остваривања контакта са потрошачима те њиховог информисања и подстицања на сарадњу, Институт континуирано предузима сљедеће активности: удружењима потрошача који су чланови Савеза удружења потрошача Босне и Херцеговине редовно доставља примјерак Гласника Института, чиме им се омогућава праћење кретања у стандардизацији и делегирање представника потрошача у постојећа стручна тијела за доношење стандарда или у стручна тијела која се тек требају формирати; на веб страници Института, као и на друштвеним мрежама (Yоutube, Facebook, Тwitter, Linkedin и Flickr) објављује информације о раду и дешавањима у Институту, те поставља публикације у вези заштите потрошача; упућује позиве представницима потрошача за присуство на скуповима за које се сматра да постоји интерес потрошача.




побољшање

1.

Усвајање хармонизoваних европских (ЕN) стандарда који подржавају директиве новог и глобалног приступа (примјена хармонизованих стандарда омогућава задовољење прописаних сигурносних захтјева у директивама за производе и услуге)

- планирати доношење хармонизованих и других стандарда у годишњим плановима рада техничких комитета и радних група

Институт за стандардизацију БиХ (технички комитети и радне групе као радна тијела Института)


- упућивање иницијативе Институту за доношење стандарда за подручја која су приоритетна за БиХ; - веће укључивање заинтересованих страна у радна тијела Института како би сва подручја стандардизације била покривена (нпр. представници ресорних министарстава, представници потрошача, индустрије, научних установа, итд.)

2.

Стварање услова за јединствени економски простор на којем би босанскохерцеговачки потрошачи били заштићени и имали равноправан статус са потрошачима у региону, Европи и свијету

- пратити рад европских и међународних тијела за стандардизацију и усклађивати босанскохерцеговачке (BAS) стандарде с европским и међународним стандардима

Институт за стандардизацију БиХ (технички комитети и радне групе као радна тијела Института)


- веће укључивање заинтересованих страна

3.

Укључивање представника удружења потрошача у рад радних тијела Института за доношење стандарда (технички комитети и радне групе)

- информисати удружења потрошача када се формирају технички комитети како би предложили своје представнике за учешће у раду

Институт за стандардизацију БиХ и удружења потрошача


- јачање сарадње

4.

Обука потрошача везана за рад на босанскохерцеговачкој стандардизацији, европској стандардизацији (ANEC) и међународној стандардизацији (COPOLCO)

- објављивати корисне информације за потрошаче у Гласнику Института, на веб страници Института и друштвеним мрежама, те позивати потрошаче да учествују на семинарима, радионицама и сл.

Институт за стандардизацију БиХ и представници удружења

потрошача


- јачање сарадње

ПОГЛАВЉЕ XIV - Федерално министарство трговине ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Федерално министарство трговине, које је у складу са

чланом 98. став 1. тачка е) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини један од субјеката надлежних за заштиту потрошача у Босни и Херцеговини, је у свом Плану рада за 2017. годину као један од стратешких циљева утврдило унапређење заштите права и економских интереса потрошача. У провођењу тог задатка утврђено је провођење низа активности у циљу изградње и развоја система заштите потрошача, а које се састоје од доношења нормативних

аката, јачања административних капацитета, подизања јавне свијести о потрошачким правима, те активности које се односе на давање подршке раду и развоју удружења потрошача у Федерацији Босне и Херцеговине.

Програмски задатак који се односи на јачање капацитета удружења за заштиту потрошача биће реализован давањем стручне и финансијске подршке удружењима.

Провођењем одређених програмских активности настоји се повећати ниво јавне свијести и знања о потрошачким правима и механизмима њихове заштите у Федерацији Босне и Херцеговине.


ОДЈЕЉАК Б. - Планиране активности у 2017. години које се односе на област заштите потрошача:



побољшање

1.

Подизање јавне свијести о потрошачким правима

- организовање семинара, округлих столова, медијска презентација садржаја из подручја заштите потрошача; - финансирање пројеката из области заштите потрошача

Федерално министарство трговине


2. Подршка раду и подстицање развоја и дјеловања удружења за заштиту потрошача

- пружање финансијске и стручне подршке удружењима потрошача



3. Праћење рада удружења за заштиту потрошача

- анализа и вредновање резултата дјеловања Федерално министарство трговине


4. Активно дјеловање према пословној заједници с циљем поштовања закона

- предузимање прописаних мјера у случајевима притужби потрошача



5.

Унапређење сарадње са осталим носиоцима заштите потрошача

- размјена информација и заједничке активности на досљедној примјени Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини и других закона и прописа који су повезани са овом области



ПОГЛАВЉЕ XV - Министарство трговине и туризма

Републике Српске ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Улога Министарства трговине и туризма Републике

Српске у систему заштите потрошача прописана је Законом о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", бр. 06/12 и 63/14) и Законом о заштити потрошача у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 25/06). Чланом 98. став 1. тачка е) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговине, прописано је да су субјекти надлежни за заштиту потрошача у БиХ ентитетски органи и органи Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, док је одредбом члана 117. прописано да надзор над спровођењем овог Закона обављају надлежни органи одређени чланом 98. став 1. тачке а) до е) и тачка и) у складу са овлашћењима утврђеним посебним законом и другим прописима.

Законом о заштити потрошача у Републици Српској регулисана су бројна питања која се тичу заштите економских интереса потрошача. Законом су утврђени субјекти одговорни за заштиту потрошача у Републици Српској, који имају обавезу да у својим актима којим се дефинишу политике и програми рада укључе и захтјеви из области заштите права потрошача. Законом је прописана обавеза доношења Програма за заштиту потрошача којег усваја Влада Републике Српске за период од двије године. Програмом се утврђују циљеви политике заштите потрошача, начин и динамика остваривања циљева, субјекти овлаштени за реализацију програма, финансијска средства и други елементи значајни за остваривање заштите потрошача. На снази је Програм за заштиту потрошача за 2015-2016. годину, на који је сагласност дала Влада Републике Српске ("Службени гласник РС", број 34/15).

Министарство трговине и туризма има активну сарадњу са удружењима потрошача из Републике Српске, којима је основни циљ пружање помоћи потрошачима у остваривању њихових права и интереса, подизање свијести и информисање потрошача. Министарство пружа финансијску подршку удружењима путем суфинансирања материјалних трошкова и финансирања пројеката које они реализују. Министарство прати рад постојећих удружења и подржава оснивање нових удружења, а истовремено подиже и квалитет рада удружења путем организовања тематских конференција или округлих столова на којима се дискутује о специфичним областима заштите потрошача. У Републици Српској тренутно дјелује осам удружења за заштиту права потрошача која су уписана у Евиденцију коју води Министарство трговине и туризма.

Поред активне сарадње са удружењима, Министарство сарађује и са осталим носиоцима заштите потрошача у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

У току је израда Стратегије развоја трговине РС до 2020. године. Општи циљ Стратегије у дијелу који се тиче Политике заштите потрошача у Републици Српској до 2020. године, јесте обезбјеђење високог нивоа заштите потрошача у Републици Српској и унапређење система заштите потрошача у складу са стандардима и праксом ЕУ.

У 2017. години ће се наставити са јачањем заштите права потрошача, посебно корисника економских услуга, путем имплементације одредбе која омогућава представницима удружења потрошача учешће у раду комисија за рјешавање рекламација, као и одредбе којима се обавезују надлежни органи који одлучују о правима и обавезама потрошача – корисника економских услуга, да формирају савјетодавна тијела у чијем раду учествују представници удружења потрошача.




побољшање

1.

Доношење Програма за заштиту потрошача у РС за период 2017-2018. године

- формирање Радне групе и активно учешће свих носилаца заштите потрошача у изради Програма

Министарство трговине и туризма и остали носиоци заштите потрошача у РС

31.3.2017. године - прецизно дефинисање циљева, задатака, носилаца, рокова и потребних средстава за реализацију

2.

Обиљежавање 15. марта – Свјетског дана права потрошача

- одржавање тематских конференција, округлих столова,штампање едукативних материјала, наступи у медијима

Министарство трговине и туризма и остали носиоци заштите потрошача у РС

15.3.2017. године - подстицање свих носилаца заштите потрошача да остваре активну улогу у систему заштите потрошача

3. Побољшање услова за рад и дјеловање удружења потрошача

- финансирање рада удружења потрошача, кроз суфинансирање

Министарство трговине и туризма РС

Континуирано - подстицање развоја и дјеловања удружења


материјалних трошкова рада потрошача

4.

Подизање јавне свијести о правима потрошача и њиховој заштити

- финансирање и суфинансирање пројеката удружења потрошача

Министарство трговине и туризма РС у сарадњи са удружењеима за заштиту потрошача у РС

30.9.2017. године - информисање потрошача о начину остваривања њихових права

5.

Успостављање и унапређење сарадње између носилаца заштите потрошача и трговаца, пружалаца услуга од општег економског интереса

- организовање тематских конференција са носиоцима заштите потрошача и пружаоцима услуга од општег економског интереса

Министарство трговине и туризма РС у сарадњи са носиоцима заштите потрошача

Континуирано - идентификовање проблема са којима се потрошачи сусрећу и тражење начина за њихово рјешавање у пракси

6.

Јачање савјетодавне улоге удружења потрошача

- евидентирање приговора потрошача од стране удружења потрошача

Министарство трговине и туризма РС у сарадњи са удружењма за заштиту потрошача у РС

Континуирано - анализа и вредновање рада и учинака удружења потрошача

ПОГЛАВЉЕ XVI - Влада Брчко Дистрикта Босне и


потрошача и тренутно стање Улога Одјељења за привредни развој, спорт и културу

као и других одјељења и институција Владе Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине у систему заштите потрошача одређена је у поглављу IV Закона о јавној управи Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине ("Службени гласник Брчко Дистрикта БиХ", бр. 19/07, 2/08 и 43/08) као и чланом 98. тачка е) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини.

Одјељење прати и унапређује стање у области заштите потрошача, те сарађује са удружењима за заштиту потрошача из Брчко Дистрикта, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Одјељење прати цијене животних намирница и нафтних деривата у Брчко Дистрикту.

Одјељење за привредни развој, спорт и културу има успостављен Савјетодавни сервис за потрошаче, те на захтјев потрошача, телефонски и путем електронске поште пружа бесплатне савјетодавне услуге. На захтјев привредних субјеката (правних лица) и физичких лица Одјељење даје стручна мишљења у писменој форми, везано за поједине одредбе Закона о трговини.





1.

Провођење пројеката у вези информисања и едукације потрошача у циљу заштите права потрошача

- организовање округлих столова, радио емисија уз ангажовање релевантних стручњака из области заштите потрошача, штампање и дистрибуција брошура на тему заштите потрошача

Надлежна одјељења и институције Владе Брчко Дистрикта БиХ у систему заштите потрошача у сарадњи са удружењима за заштиту потрошача у БД БиХ

Континуирано - јачање сарадње свих носиоца заштите потрошача кроз планирање циљева, задатака и средстава за њихову реализацију

2.

Савјетодавни сервис за потрошаче - пружање савјета и стручних мишљења на упите физичких и правних лица путем телефона, електронске поште и путем писаних одговора

Одјељење за привредни развој, спорт и културу


ПОГЛАВЉЕ XVII - Федерална управа за инспекцијске

послове ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Федерални тржишни инспекторат (у даљем тексту

поглавља: Инспекторат) у саставу Федералне управе за инспекцијске послове путем федералних инспектора врши надзор над примјеном великог броја закона и подзаконских аката, између осталог и Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Овим Законом, између осталих, у области дјелатности трговине, трговинских услуга, обрта и туристичко-угоститељској дјелатности прописано је пружање услуга крајњем потрошачу, што ће бити обухваћено Планом и програмом рада Инспектората за 2017. годину. Провођењем надзора тржишна инспекција уклања утврђене неправилности предузимањем прописаних мјера против прекршитеља. На тај начин тржишна инспекција штити економске интересе потрошача при куповини производа и пружању услуга, контролише опште сигурносне и техничке захтјеве за произ-воде, исправе које производи морају имати, оглашавање, означавање и паковање производа, продају јавних услуга потрошачима, те опште услове пружања јавних услуга и друго, када је то одређено прописима. Инспекторат у сарадњи са Агенцијом за надзор над тржиштем Босне и Херцеговине проводи инспекцијске надзоре над оним производима за које се, путем система RAPEX-а, добију информације да се налазе на тржишту Босне и Херцеговине, као и производима за које

постоји информација да су "опасни" за употребу, те се у тим случајевима предузимају неопходне контроле, лоцирање и повлачење таквих производа са тржишта.

У циљу осигурања једног од основних права потрошача, а то је право на сигуран производ, Федерална управа за инспекцијске послове ће и у 2017. години наставити успјешну сарадњу са свим надлежним органима, носиоцима заштите потрошача. Инспекторат ће у 2017. години, путем званичне интернет странице, пружати информације потрошачима о надлежности Инспектората и овлаштењима о поступању тржишне инспекције како не би долазило до недоумица код потрошача, што се до сада знало дешавати.

Битно је истаћи одређене потешкоће које се појављују приликом надзора над примјеном прописа из области заштите потрошача због недоречености и/или двосмислености појединих одредби закона и подзаконских аката којима се штите права потрошача, због чега постоји потреба за измјенама законске регулативе у овој области. Потешкоће у раду, такође, узрокују: недостатак акредитованих лабораторија за испитивање узоркованих производа, односно да ли исти испуњавају прописане услове и параметре за ту врсту производа, недостатак опреме, уређаја, инструмената и других помоћних средстава неопходних за прописан рад у обављању послова контроле квалитете и узимање узорака за лабораторијско испитивање роба у унутрашњем промету, те недостатак потребних новчаних средстава за лабораторијско испитивање производа.





побољшање

1.

Сарадња са носиоцима заштите потрошача што укључује наставак сарадње са Агенцијом за надзор над тржиштем БиХ и проширење сарадње са осталим носиоцима заштите потрошача, Омбудсменима и удружењима за заштиту потрошача

- размјена информација и искустава из области заштите потрошача свих носиоца заштите потрошача, укључујући информације и позитивна искуства над примјеном прописа из области заштите потрошача у ЕУ

Федерална управа за инспекцијске послове и кантоналне управе (инспекторати тржишно-туристичке инспекције)

Континуирано и/или по потреби

- примјена прописа из области заштите потрошача свих носиоца заштите потрошача

2.

Повећање дисциплине у примјени прописа из области заштите потрошача

- извршити планиране контроле по Плану и програму за 2017. годину;- зависно од области надзора, вршити континуиране или повремене контроле и надзоре по захтјевима потрошача и других носиоца заштите потрошача


Континуирано - повећање сарадње свих носиоца заштите потрошача

3.

Лабораторијско испитивање прехрамбених и непрехрамбених производа с циљем провјере да ли исти задовољавају прописане услове квалитета, односно сигурносне захтјеве. Наставак сарадње са Агенцијом за надзор над тржиштем БиХ с циљем административне, визуелне и лабораторијске провјере непрехрамбених производа

- узимање узорака производа који су у промету (прехрамбени и непрехрамбени производи), као и на мјестима производње (прехрамбени производи) и достављање истих у испитне лабораторије

Федерална управа за инспекцијске послове, Инспекторат тржишно-туристичке инспекције

Повремене провјере у зависности од планираних пројектних активности за непрехрамбене производе, те опште од одобрених средстава за ову намјену (за прехрамбене и непрехрамбене производе)

- обезбјеђење финансијских средстава за реализацију наведених задатака

4.

Учествовање у изради измјена и допуна закона и подзаконских аката с циљем повећања ефикасности у надзору над примјеном прописа из области заштите потрошача

- покренути иницијативу за измјене и допуне закона и подзаконских аката, дати примједбе и приједлоге за измјене, активно учествовати у процесу измјена и допуна као и доношењу нових прописа

Федерална управа за инспекцијске послове, Инспекторат тржишно-туристичке инспекције

По потреби - активно укључивање у процес израде прописа из области заштите потрошача и на захтјев обрађивача прописа

5.

Едукација из области заштите потрошача и информисање потрошача

- учешће на семинарима, округлим столовима на тему заштите потрошача; - информисање потрошача о извршеним инспекцијским надзорима над примјеном прописа који се односе на заштиту потрошача


Повремено и по потреби - сарадња са другим носиоцима заштите потрошача, едукација и усклађивање прописа са прописима и позитивним искуствима из ЕУ

ПОГЛАВЉЕ XVIII - Републичка управа за

инспекцијске послове ОДЈЕЉАК А. - Улога институције у систему заштите

потрошача и тренутно стање Републичка управа за инспекцијске послове врши

надзор над примјеном прописа из области заштите потрошача и конкуренције. Контролу прописа који се односе на заштиту потрошача врше инспекције у саставу Инспектората Републике Српске и органа локалне самоуправе. Сметње у

раду инспекцијских органа представљају: недостатак лабораторија за испитивања одређених врста роба, недовољна оспособљеност лабораторија за утврђивање одређених, врло значајних параметара, те недовољна техничка опремљеност органа локалне управе за брзу размјену информација. Расположива материјална средства за подмирење трошкова анализе су, такође, ограничавајући фактор за обухватнију провјеру усаглашености производа присутних на тржишту.


Р.б. Циљеви Задаци Носиоци Рок за реализацију задатака Приједлози мјера за

побољшање

1.

Јачање дисциплине у примјени прописа из области заштите потрошача

- редовне и ванредне контроле (планиране контроле и контроле по дојавама и рекламацијама потрошача)

Инспекторат РС и инспекције у саставу органа локалне самоуправе


- јачање сарадње свих носилаца заштите потрошача кроз планирање циљева, задатака и средстава за њихову реализацију

2.

Лабораторијска провјера усаглашености производа са дефинисаним захтјевима

- узорковање и достављање на лабораторијско испитивање

Инспекторат РС, инспекције у саставу органа локалне самоуправе и овлаштене лабораторије

Повремено, према процјени ризика и у складу

са расположивим финансијским средствима

- јачање лабораторијских капацитета и већа финансијска средства

3.

Јачање комуникације и размјена информација са свим носиоцима заштите потрошача

- сарадња са удружењима потрошача, Агенцијом за надзор над тржиштем БиХ, инспекцијским органима ФБиХ, инспекцијским органима Брчко Дистрикта БиХ и другим надлежним институцијама; - размјена информација путем



- одржавање сталне комуникације и интензивирање исте у одређеним околностима


међународних система за брзо обавјештавање (RASFF, RAPEX)

4. Информисање потрошача - медијско представљање

планираних и реализованих инспекцијских активности


Повремено, по потреби - објективно и правовремено информисање

5. Потпуно примјењиви прописи - давање мишљења и иницијатива

за измјену прописа из области заштите потрошача


По потреби - боља сарадња између предлагача прописа и инспекцијских органа

6.

Едукација и подизање свијести потрошача

- учешће у кампањама Надлежни органи

По потреби

- већа учесталост и обухватност провођења кампања путем масовних средстава информисања

ПОГЛАВЉЕ XIX - Инспекторат Брчко Дистрикта


потрошача и тренутно стање Улога Инспектората Брчко Дистрикта Босне и

Херцеговине је да врши контролу примјене прописа, која укључује и контролу примјене прописа из области заштите потрошача и лојалне конкуренције. Надзор над примјеном прописа из области заштите потрошача врше сљедеће

инспекције: тржишна, пољопривредна, здравствена, санитарна, ветеринарска, саобраћајна, грађевинска, инспекција за путеве, електроенергетска, термоенергетска, инспекција рада и комунална инспекција. Недостатак лабораторија за испитивање одређених врста роба, неоспособљеност лабораторија за утврђивање одређених врло значајних параметара, недовољна финансијска средства те недостатак прописа из ове области представљају проблеме с којима се Инспекторат суочава у свом раду.




побољшање

1.

Јачање друштвене дисциплине и одговорности у примјени прописа чиме се постиже заштита потрошача и смањује нелојална конкуренција

- вршење инспекцијског надзора уз давање приоритета мање уређеним областима; - инспекцијски надзор ће се вршити у складу са Планом и програмом рада за 2017. годину појединих инспекција; - по потреби инспекцијски надзор ће бити усмјерен према областима са појавом већег ризика; - поред проактивног, вршиће се и реактивни надзор који обухвата активности покренуте на основу приговора потрошача, обавјештења и информација од надлежних агенција

Надлежне инспекције у саставу Инспектората Брчко Дистрикта БиХ


- усклађивање прописа са прописима ЕУ; - доношење нових, те измјене и допуне постојећих правних прописа у циљу подизања квалитетa заштите потрошача; - јачање лабораторијских капацитета и овлашћивање лабораторија за поједина испитивања; - сарадња између свих носиоца активности заштите потрошача; - провођење активности узорковања појединих врста роба на тржишту

ПОГЛАВЉЕ XX - Удружења потрошача Удружења потрошача у Босни и Херцеговини

представљају врло битан субјект у систему заштите потрошача јер имају улогу посредника између потрошача и надлежних органа, инспекција и других субјеката којима је законом прописана обавеза заштите потрошача. Њихова надлежност прописана је чланом 112. Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Дјелују као непрофитне и невладине организације које имају својство правног лица, те се као такве не могу бавити привредном дјелатношћу. Све своје активности усмјеравају искључиво на заштиту појединачних и заједничких интереса потрошача. Удружења потрошача имају право на учешће при додјељивању јавних послова за област заштите потрошача на начин како је прописано члановима 113, 114. и 115. Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Удружења потрошача у Босни и Херцеговини су различито организована на различитим нивоима, почев од општинског, кантоналног, ентитетског нивоа, нивоа Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, те на нивоу Босне и Херцеговине. Кровно удружење је Савез удружења потрошача Босне и Херцеговине који је основан у септембру 2004. године и регистрован у Министарству правде Босне и Херцеговине. Сврха Савеза је да осигура помоћ својим чланицама и осигура заштиту интереса потрошача у Босни и Херцеговини,

али и да представља удружења на интернационалном нивоу. Чланство у Савезу је отворено под једнаким условима према свим удружењима потрошача. У Буџету институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2017. годину нису планирана средства за финансирање удружења потрошача. Ентитети и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине издвајају значајна финансијска средства за финансирање удружења потрошача.

ПОГЛАВЉЕ XXI - Образовне институције и медији Право на образовање о питањима потрошача и право на

информисаност су основна и неотуђива права потрошача која су им дата чланом 3, тачака б) и д) Закона о заштити потрошача у Босни и Херцеговини. Чланом 116. истог Закона одређени су и начини образовања потрошача као што су: а) путем посебних курсева, семинара и савјетовања; б) средстава јавног информисања (ТВ, радио, штампа); ц) специјалних публикација за образовање потрошача.

Осим наведених, указује се потреба и за новим моделима едукације потрошача као што је, између осталог, и допуна наставног програма у образовним институцијама материјом из области заштите потрошача која има за крајњи циљ квалитетно образовање о правима, обавезама и заштити потрошача. Потпуна и правовремена информисаност потрошача је немогућа без активне улоге свих средстава јавног информисања (ТВ, радио, штампа), као најефикаснијег


начина обавјештавања потрошача о производима и услугама које користе или ће користити.

ДИО ПЕТИ - ОКВИРНИ ОБИМ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЗАДАТАКА ИЗ ПРОГРАМА

Реализацију претходно наведених задатака (у табелама), а чији је циљ промоција доброг и ефикасног провођења политике заштите потрошача, надлежни органи врше у склопу својих редовних активности. Органи управе задужени за поједине задатке из Програма предвидјели су финансирање извршавања задатака редовним буџетским средствима која су планирана у Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2017. годину (Министарство спољне трговине и економских односа, Канцеларија за ветеринарство, Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља, Омбудсмен за заштиту потрошача Босне и Херцеговине, Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине, Агенција за сигурност хране Босне и Херцеговине, Агенција за надзор над тржиштем Босне и Херцеговине, Институт за метрологију Босне и Херцеговине, Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине, Регулаторна агенција за комуникације Босне и Херцеговине, Конкуренцијски савјет, итд.) и Буџетима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

Поједини органи управе са специфичним активностима су планирали средства за посебне намјене.

Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине у свом Буџету за 2017. годину има планирано 660.000,00 КМ за сљедеће намјене:

- за провођење мониторинга болести код салмонидних и ципринидних врста риба,

- за провођење мониторинга болести Авијарне инфлуенце код дивљих птица,

- за провођење плана праћења резидуа, - за провођење службених контрола у

регистрованим и одобреним објектима и - за провођење годишњег Плана праћења

микробиолошких критеријума, резидуа и контаминаната у храни животињског поријекла и храни за животиње приликом увоза од стране граничних ветеринарских инспектора у Босни и Херцеговини.

Планиране активности Института за интелектуално власништво Босне и Херцеговине финансирају се из редовних буџетских средстава али и из средстава ЕПО-а (Европске патентне организације) утврђених билатералним програмом сарадње са Институтом за интелектуално власништво Босне и Херцеговине.

Агенција за статистику Босне и Херцеговине издваја сљедећа финансијска средства:

- за провођење Анкете о потрошњи домаћинстава у Босни и Херцеговини око 1.000.000,00 КМ (износ се троши током периода од 2 године и покрива све активности статистичких институција од припреме анкете до објаве резултата),

- за израду Индекса потрошачких цијена у Босни и Херцеговини 25.000,00 КМ мјесечно (покрива све трошкове од прикупљања података о 21 000 потрошачких цијена за око 650 производа и услуга у 12 градова Босне и Херцеговине до објаве података о инфлацији).

Федерални тржишни инспекторат у саставу Федералне управе за инспекцијске послове је планирао средства потребна за реализацију програмских задатака у 2017. години. Средства потребна за набавку потребне опреме,

уређаја, инструмената и других помоћних средстава за узимање узорака за лабораторијско испитивање (4 комплета за инспекторе у унутрашњем промету) процјењују се на 15.000,00 КМ. За трошкове лабораторијских услуга испитивања квалитета планирају се средства у износу од 15.000,00 КМ. Планом за 2017. годину је предвиђено узимање 60 узорака на мјесту производње и у промету, са просјечном цијеном лабораторијске анализе испитивања квалитета у износу од 250,00 КМ. За трошкове лабораторијских испитивања сигурносних захтјева непрехрамбених производа планира се износ од 25.000,00 КМ. Узимање ових узорака је обухваћено пројектима Агенције за надзор над тржиштем БиХ, у чијој реализацији учествују инспекторати тржишне инспекције оба ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине).

Инспекцијски надзор у Републици Српској се финансира из Буџета Републике Српске и Буџета органа локалне самоуправе. У Буџетима за 2017. годину планирани су трошкови лабораторијске анализе производа на тржишту.

Инспекторат Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине је за 2017. годину планирао одређена средства за трошкове лабораторијских услуга.

С обзиром да је велики број буџетских корисника на државном, ентитетском и нижим нивоима власти укључен у остварење овог Програма и његових планираних циљева, веома је тешко одредити у апсолутном износу оквирни обим финансијских средстава, који би био довољан за његову реализацију. Због тога би концепт, по којем су сами носиоци активности планирали задатке и рокове за њихово извршење, требао бити полазни основ за конкретизацију обима финансијских средстава за остваривање задатака из Програма.

ДИО ШЕСТИ - ОКВИРНИ ОБИМ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА И ДЈЕЛОВАЊА УДРУЖЕЊА ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА

У Буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2017. годину нису планирана средства за финансирање удружења потрошача. Надлежна ентитетска министарства из својих Буџета издвајаће дио средстава за подстицање развоја и дјеловања удружења за заштиту потрошача у циљу образовања и освјешћивања потрошача о њиховом стварном положају и снази на тржишту. У Буџету Федерације Босне и Херцеговине за 2017. годину Федерално министарство трговине је осигурало грант средства за подршку удружењима потрошача у износу од 70.000,00 КМ. У Буџету Републике Српске за 2017. годину Министарство трговине и туризма Републике Српске је осигурало грант средства за подршку удружењима за заштиту потрошача у износу од 90.000,00 КМ. Буџетом Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине за 2017. годину предвиђена су грант средства за рад и материјалне трошкове "Удружењу грађана заштита потрошача Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине" у износу од 5.000,00 КМ.

Осим финансијске, удружењима за заштиту потрошача биће пружена и техничка помоћ, те у циљу што квалитетнијег информисања и едукације потрошача и трговаца о њиховим правима и обавезама, у складу са Законом о заштити потрошача у Босни и Херцеговини, помоћ у организацији семинара, округлих столова, радио и ТВ емисија, уз ангажовање релевантних стручњака из појединих области које су везане за област заштите потрошача, штампању и дистрибуцији брошура на тему заштите потрошача, организовању предавања у школама и другим видовима активности.


ДИО СЕДМИ - ЗАКЉУЧАК

Овим Програмом одређени су оквири приоритета политике Босне и Херцеговине на подручју заштите потрошача за 2017. годину. Осигурање примјереног функционисања тржишта зависиће од развоја управне инфраструктуре како би се осигурао надзор над тржиштем и провођење закона на том подручју. Развој отвореног дијалога свих интересних група у друштву са сврхом осигурања јасноће, конзистентности поступања и разумијевања у дефинисању интереса потрошача, циљ је Босне и Херцеговине. Он ће се остварити даљим усклађивањем преузетих обавеза, властитих могућности и интереса. Читав процес зависи од спремности свих кључних сектора, од оспособљености цјелокупног система за процес прилагођавања стандардима ЕУ, преко образовања људских потенцијала у државној управи и правосуђу до јединствене, квалитетно оспособљене, освијешћене и обавијештене јавности. Успјех провођења овога Програма, у првом реду, зависиће од спремности свих кључних носилаца заштите потрошача за извршавање утврђених задатака и поштовање наведених рокова.

239 Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 11. stav (1) Odluke o osnivanju Državne komisije za granicu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 75/16), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 91. sjednici, održanoj 08.02.2017. godine, donijelo je

ODLUKU O VISINI NOVČANE NAKNADE ZA RAD U DRŽAVNOJ

KOMISIJI ZA GRANICU BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. (Predmet odluke)

Ovom odlukom utvrđuje se visina novčane naknade za rad u Državnoj komisiji za granicu Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Komisija).

Član 2. (Visina naknade)

(1) Godišnja naknada za rad članovima Komisije utvrđuje se u iznosu šest osnovica za obračun plaće zaposlenim u institucijama Bosne i Hercegovine (osnovica koja je služila za planiranje novčanih sredstava za ove namjene u Budžetu institucija Bosne i Hercegovine za tekuću godinu).

(2) Godišnja naknada za rad iz prethodnog stava će se isplatiti članovima Komisije dvokratno, u vremenskim intervalima nakon što Vijeće ministara Bosne i Hercegovine usvoji redovni šestomjesečni i godišnji izvještaj o radu Komisije, uz primjenu ograničenja propisanim članom 39. st. (3), (4) i (5) Zakona o plaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15, 88/15, 16/16 i 94/16).

(3) Član Komisije ostvaruje pravo na naknadu za rad, u skladu sa odredbama ove odluke u periodu mandata na koji je isti imenovan.

Član 3. (Sredstva za isplatu novčanih naknada)

Sredstva za isplatu novčanih naknada iz člana 2. ove odluke osiguravaju se u Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i to na poziciji Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine -

Program posebne namjene: Državna komisija za granicu Bosne i Hercegovine.

Član 4. (Izvršenje Odluke)

Za izvršenje ove odluke zadužuju se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine.

Član 5. (Prestanak važenja propisa)

Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o novčanoj naknadi članovima Državne komisije za granicu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/14).


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 23/17 8. februara 2017. godine

Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 11. stavak (1) Odluke o osnivanju Državnoga povjerenstva za granicu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 75/16), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 91. sjednici, održanoj 08.02.2017. godine, donijelo je

ODLUKU O VISINI NOVČANE NAKNADE ZA RAD U DRŽAVNOM

POVJERENSTVU ZA GRANICU BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. (Predmet odluke)

Ovom odlukom utvrđuje se visina novčane naknade za rad u Državnomu povjerenstvu za granicu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo).

Članak 2. (Visina naknade)

(1) Godišnja naknada za rad članovima Povjerenstva utvrđuje se u iznosu šest osnovica za obračun plaće zaposlenim u institucijama Bosne i Hercegovine (osnovica koja je služila za planiranje novčanih sredstava za ove namjene u Proračunu institucija Bosne i Hercegovine za tekuću godinu).

(2) Godišnja naknada za rad iz prethodnog stavka će se isplatiti članovima Povjerenstva dvokratno, u vremenskim intervalima nakon što Vijeće ministara Bosne i Hercegovine usvoji redovito šestomjesečno i godišnje izvješće o radu Povjerenstva, uz primjenu ograničenja propisanim člankom 39. st. (3), (4) i (5) Zakona o plaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15, 88/15, 16/16 i 94/16).

(3) Član Povjerenstva ostvaruje pravo na naknadu za rad, sukladno odredbama ove odluke u razdoblju mandata na koji je isti imenovan.

Članak 3. (Sredstva za isplatu novčanih naknada)

Sredstva za isplatu novčanih naknada iz članka 2. ove odluke osiguravaju se u Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i to na poziciji Ministarstva civilnih poslova Bosne i


Hercegovine - Program posebne namjene: Državno povjerenstvo za granicu Bosne i Hercegovine.

Članak 4. (Izvršenje Odluke)

Za izvršenje ove odluke zadužuju se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine.

Članak 5. (Prestanak važenja propisa)

Stupanjem na snagu ove odluke prestaje važiti Odluka o novčanoj naknadi članovima Državnog povjerenstva za granicu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/14).


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 23/17 8. veljače 2017. godine

Sarajevo



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 11. став (1) Одлуке о оснивању Државне комисије за границу Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 75/16), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 91. сједници, одржаној 08.02.2017. године, донио је

ОДЛУКУ О ВИСИНИ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ЗА РАД У

ДРЖАВНОЈ КОМИСИЈИ ЗА ГРАНИЦУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. (Предмет одлуке)

Овом одлуком утврђује се висина новчане накнаде за рад у Државној комисији за границу Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Комисија).

Члан 2. (Висина накнаде)

(1) Годишња накнада за рад члановима Комисије утврђује се у износу шест основица за обрачун плате упосленим у институцијама Босне и Херцеговине (основица која је служила за планирање новчаних средстава за ове намјене у Буџету институција Босне и Херцеговине за текућу годину).

(2) Годишња накнада за рад из претходног става ће се исплатити члановима Комисије двократно, у временским интервалима након што Савјет министара Босне и Херцеговине усвоји редовни шестомјесечни и годишњи извјештај о раду Комисије, уз примјену ограничења прописаним чланом 39. ст. (3), (4) и (5) Закона о платама и накнадама у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15, 88/15, 16/16 и 94/16).

(3) Члан Комисије остварује право на накнаду за рад, у складу са одредбама ове одлуке у периоду мандата на који је исти именован.

Члан 3. (Средства за исплату новчаних накнада)

Средства за исплату новчаних накнада из члана 2. ове одлуке обезбјеђују се у Буџету институција Босне и Херцеговине и то на позицији Министарства цивилних

послова Босне и Херцеговине - Програм посебне намјене: Државна комисија за границу Босне и Херцеговине.

Члан 4. (Извршење Одлуке)

За извршење ове одлуке задужују се Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине.

Члан 5. (Престанак важења прописа)

Ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о новчаној накнади члановима Државне комисије за границу Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 49/14).


Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 23/17 8. фебруара 2017. године

Сарајево


MINISTARSTVO VANJSKIH POSLOVA BOSNE I HERCEGOVINE

240 Na temelju člana 61. stav 2. Zakona o upravi ("Službeni

glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09) i člana 28. stav 2. i stav 5. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 i 40/12), te člana 11. Zakona o platama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15 i 88/15), a po prethodno pribavljenom mišljenju Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine (broj 03-34-2-563-18/16 od 31.01.2017. godine), Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE O IMENOVANJU POMOĆNIKA MINISTRA U SEKTORU

ZA MEĐUNARODNOPRAVNE I KONZULARNE POSLOVE U MINISTARSTVU VANJSKIH POSLOVA

BOSNE I HERCEGOVINE

I FRANO PLANINIĆ, imenuje se za pomoćnika ministra u

Sektoru za međunarodnopravne i konzularne poslove u Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i Hercegovine.

II Imenovanom rukovodećem državnom službeniku iz tačke

1. dispozitiva ovog rješenja pripada plata iz platnog razreda B6 državnih službenika, sa pripadajućim koeficijenom za obračun plate 4,20.

III Rješenje se primjenjuje od 27.02.2017. godine.

IV Ovo rješenje objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 09/1-52-34-22-181/17 14. februara 2017. godine

SarajevoMinistar

Igor Crnadak, s. r.

Na temelju članka 61. stavak 2. Zakona o upravi ("Službeni

glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 28. stavak 2. i stavak 5. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 17/04, 26/04, 37/04,


48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 i 40/12), te članka 11. Zakona o platama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15 i 88/15), a po prethodno pribavljenom mišljenju Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine (broj 03-34-2-563-18/17 od 31.01.2017. godine), Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE O IMENOVANJU POMOĆNIKA MINISTRA U SEKTORU

ZA MEĐUNARODNOPRAVNE I KONZULARNE POSLOVE U MINISTARSTVU VANJSKIH POSLOVA

BOSNE I HERCEGOVINE

I FRANO PLANINIĆ, imenuje se za pomoćnika ministra u

Sektoru za međunarodnopravne i konzularne poslove u Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i Hercegovine.

II Imenovanom rukovodećem državnom službeniku iz tačke

1. dispozitiva ovog rješenja pripada plata iz platnog razreda B6 državnih službenika, sa pripadajućim koeficijenom za obračun plate 4,20.

III Rješenje se primjenjuje od 27.02.2017. godine.

IV Ovo rješenje objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 09/1-52-34-22-181/17 14. veljače 2017. godine

Sarajevo Ministar

Igor Crnadak, v. r.

На основу члана 61. став 2. Закона о управи

("Службени гласник БиХ" бр. 32/02 и 102/09) и члана 28. став 2. и став 5. Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/02, 35/03, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 и 40/12), те члана 11. Закона о платама и накнадама у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12, 42/12, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15 1 88/15), а по претходно прибављеном мишљењу Агенције за државну службу Босне и Херцеговине (број 03-34-2-563-18/16 од 31.01.2017. године), Министарство иностраних послова Босне и Херцеговине доноси

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ПОМОЋНИКА МИНИСТРА У

СЕКТОРУ ЗА МЕЂУНАРОДНОПРАВНЕ И КОНЗУЛАРНЕ ПОСЛОВЕ У МИНИСТАРСТВУ

ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

I ФРАНО ПЛАНИНИЋ, именује се за помоћника

министра у Сектору за међународноправне и конзуларне послове у Министарству иностраних послова Босне и Херцеговине.

II Именованом руководећем државном службенику из

тачке 1. диспозитива овог рјешења припада плата из платног разреда Б6 државних службеника, са припадајућим коефицијеном за обрачун плате 4,20.

III Рјешење се примјењује од 27.02.2017. године.

IV Ово рјешење објавиће се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 09/1-52-34-22-181/17 14. фебруара 2017. године

СарајевоМинистар

Игор Црнадак, с. р.

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA PRAVA I IZBJEGLICE BOSNE I HERCEGOVINE

241 Na osnovu člana 4. i člana 12. stav (1) tačka 12) Zakona o

ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 i 6/13), člana 16. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02, 102/09), član 78. (1) f) i člana 81. stava (4) Zakona o azilu ("Službeni glasnik BiH", br. 11/16 i 16/16), Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O NAČINU OSTVARIVANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA OSOBA KOJIMA JE PRIZNATA

MEĐUNARODNA ZAŠTITA U BOSNI I HERCEGOVINI

I. OPĆA PRAVILA

Član 1. (Predmet Pravilnika)

Ovim pravilnikom određuju se: nadležni organi, propisuju uslovi i način ostvarivanja zdravstvenog osiguranja na osnovu kojeg osoba kojoj je priznata međunarodna zaštita u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: BiH) ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu, način finansiranja prava i druga pitanja značajna za ostvarivanje prava propisanih ovim pravilnikom.

Član 2. (Upotreba roda)

Svi izrazi u ovom pravilniku dati u jednom gramatičkom rodu odnose se bez diskriminacije i na muškarce i na žene.

Član 3. (Osobe koje ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje) Osobe koje ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje u

skladu s ovim pravilnikom i važećim zakonima u BiH i međunarodnim sporazumima u ovoj oblasti su:

a) stranci kojima je priznat izbjeglički status pravosnažnom odlukom Ministarstva sigurnosti BiH na osnovu člana 43. stav (1) Zakona o azilu (u daljnjem tekstu: Zakon),

b) stranci kojima je priznat status supsidijarne zaštite pravosnažnom odlukom Ministarstva sigurnosti BiH u skladu s članom 43. stav (2) Zakona,

c) članovi porodice stranaca iz stava (1) tačka a) ovog člana koji su ostvarili pravo na spajanje porodice u skladu s članom 13. Zakona.

II. POSTUPAK I NADLEŽNI ORGANI

Član 4. (Identifikacioni dokumenti)

(1) Stranci iz člana 3. stav (1) tačka a) ovog pravilnika dokazuju svoj identitet i status važećim izbjegličkim kartonom.

(2) Stranci kojima je priznat status supsidijarne zaštite iz člana 3. stav (1) tačka b) dokazuju svoj identitet i status važećim kartonom supsidijarne zaštite.

Član 5. (Uslov ostvarivanja obaveznog zdravstvenog osiguranja)

(1) Stranci iz člana 3. ovog pravilnika koji ostvare pravo na rad, socijalnu zaštitu ili drugo pravo po osnovu kojeg se


ostvaruje obavezno zdravstveno osiguranje svoja prava na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu ostvaruju na način i pod uslovima propisanim zakonima i drugim propisima iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja koji su na snazi u BiH.

(2) Stranci iz člana 3. ovog pravilnika koji ne ostvaruju pravo na obavezno zdravstveno osiguranje na način naveden u stavu (1) ovoga član (u daljnjem tekstu: osiguranici) ostvaruju pravo na obavezno zdravstveno osiguranje pod uslovima propisanim ovim pravilnikom i propisima iz oblasti zdravstvenog osiguranja u onoj mjeri u kojoj ti propisi nisu u suprotnosti sa Zakonom i ovim pravilnikom.

Član 6. (Osiguranje sredstava za obavezno zdravstveno osiguranje)

(1) Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) obveznik je uplate doprinosa (u daljnjem tekstu: obaveznik osiguranja). Ministarstvo uplaćuje doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za osiguranike koji ispunjavaju uslove iz člana 4. i člana 5. stav (2) ovog pravilnika. Doprinos se uplaćuje sljedećim nosiocima osiguranja: Fondu za zdravstveno osiguranje Republike Srpske, nadležnim kantonalnim zavodima zdravstvenog osiguranja u Federaciji BiH i Fondu zdravstvenog osiguranja Brčko Distrikta BiH (u daljnjem tekstu: nosioci osiguranja). Obavezno zdravstveno osiguranje po ovom osnovu imaju i članovi porodice osiguranika, pod uslovom da to pravo ne ostvaruju po nekom drugom osnovu u BiH.

(2) Stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje osiguranika utvrđuje se u visini od 5% od prosječne mjesečne bruto plaće zaposlenih u BiH, a prema posljednjim objavljenim podacima Agencije za statistiku BiH.

Član 7. (Postupanje s prijavama za zdravstveno osiguranje)

(1) U skladu sa Zakonom o jedinstvenom sistemu registracije, kontrole i naplate doprinosa, Ministarstvo je obavezno da prijavi stranca iz člana 2. ovog pravilnika u poreski sistem prema mjestu njegovog prebivališta ili boravišta.

(2) Ministarstvo na odgovarajućem obrascu nadležne poreske uprave službenim putem dostavlja prijavu poreskoj ispostavi prema mjestu prebivališta ili boravišta stranca iz člana 3. ovog pravilnika.

(3) Nakon što nadležna poreska uprava izvrši prijavu u poreski sistem i o tome službenim putem obavijesti Ministarstvo, osiguraniku i članovima njegove porodice izdaje se zdravstvena knjižica. Status osigurane osobe dokazuje se ovjerenom zdravstvenom knjižicom i identifikacionim dokumentom iz člana 3. ovog pravilnika.

(4) Nosioci osiguranja, po zaprimljenoj prijavi osiguranja od Ministarstva, provjeravaju da li stranac, na kojeg se prijava odnosi, već uživa pravo na obavezno zdravstveno osiguranje po nekom drugom osnovu i o tome bez odgađanja obavještavaju Ministarstvo i vraćaju zaprimljenu prijavu.

(5) Stranac iz člana 3. ovog pravilnika dužan je prijavljivati se Ministarstvu svakog 10. u mjesecu radi ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje.

Član 8. (Odjava obaveznog zdravstvenog osiguranja)

(1) Ministarstvo odjavljuje sa osiguranja osiguranika na propisanom obrascu nosioca osiguranja.

(2) Ministarstvo odjavljuje s obaveznog zdravstvenog osiguranja sve osobe kojima je Ministarstvo sigurnosti BiH donijelo pravosnažnu odluku o prestanku statusa, kao i

osobe koje su stekle uslove za obavezno zdravstveno osiguranje po drugom osnovu.

(3) Ministarstvo sigurnosti BiH bez odgađanja obavještava Ministarstvo o svim statusnim pitanjima na način propisan Zakonom.

Član 9. (Uplata premije zdravstvenog osiguranja)

(1) Ministarstvo je obveznik uplate premije zdravstvenog osiguranja za strance iz člana 3. ovog pravilnika.

(2) Ministarstvo na godišnjem nivou uplaćuje premije zdravstvenog osiguranja zavodima zdravstvenog osiguranja za osobe iz člana 3. ovog pravilnika, a prema mjestu njihovog prebivališta ili boravišta u BiH.

(3) Ministarstvo uplaćuje premije zdravstvenog osiguranja zavodima zdravstvenog osiguranja u skladu s propisima iz ove oblasti.

Član 10. (Zaštita podataka)

(1) Na podatke koji se odnose na strance iz člana 3. ovog pravilnika primjenjuju se propisi o zaštiti ličnih podataka koji se odnose i na državljane BiH.

(2) U odnosu na zemlju porijekla stranca iz člana 3. ovog pravilnika, sve informacije i podaci smatraju se povjerljivim i mogu biti dostavljeni zemlji porijekla samo nakon što se prethodno pribavi mišljenje Ministarstva i pismena saglasnost stranca na kojeg se taj podatak odnosi.

Član 11. (Vođenje službene evidencije)

(1) Ministarstvo vodi službenu evidenciju o strancima iz člana 3. ovog pravilnika koji ostvaruju pravo na obavezno zdravstveno osiguranje po ovom pravilniku.

(2) Na osnovu člana 162. Zakona o upravnom postupku, Ministarstvo izdaje potvrde o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

III. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 12. (Povoljniji tretman)

Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje, entiteti, Brčko Distrikt BiH ili kantoni mogu pružiti povoljniji tretman strancima iz člana 3. ovog pravilnika, koji imaju prebivalište ili boravište na njihovoj teritoriji, ako se povoljniji tretman pruža i državljanima BiH.

Član 13. (Tumačenje Pravilnika)

Za tumačenje i provođenje odredbi ovog pravilnika nadležno je Ministarstvo.


(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

(2) Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje važiti Pravilnik o načinu ostvarivanja zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite osoba kojima je priznata međunarodna zaštita u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 54/10).


Ministrica Semiha Borovac, s. r.

Na temelju članka 4. i članka 12. stavka (1) točke 12) Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 i 6/13), članka


16. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 78. stavka (1) točke f) i članka 81. stavka (4) Zakona o azilu ("Službeni glasnik BiH", br. 11/16 i 16/16), Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O NAČINU OSTVARIVANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA OSOBA KOJIMA JE PRIZNATA

MEĐUNARODNA ZAŠTITA U BOSNI I HERCEGOVINI

I. OPĆA PRAVILA

Članak 1. (Predmet Pravilnika)

Ovim se Pravilnikom određuju nadležna tijela, propisuju uvjeti i način ostvarivanja zdravstvenog osiguranja po osnovi kojega osoba kojoj je priznata međunarodna zaštita u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: BiH) ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu, način financiranja prava i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava propisanih ovim Pravilnikom.

Članak 2. (Upotreba roda)

Svi izrazi u ovome Pravilniku dani u jednom gramatičkom rodu se bez diskriminacije odnose i na muškarce i na žene.

Članak 3 (Osobe koje ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje) Osobe koje ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje u

skladu s ovim Pravilnikom, važećim zakonima u BiH i međunarodnim sporazumima iz ovoga područja su:

a) stranci kojima je priznat izbjeglički status pravomoćnom odlukom Ministarstva sigurnosti BiH po osnovi članka 43. stavka (1) Zakona o azilu (u daljnjem tekstu: Zakon);

b) stranci kojima je priznat status supsidijarne zaštite pravomoćnom odlukom Ministarstva sigurnosti BiH u skladu s člankom 43. stavak (2) Zakona;

c) članovi obitelji stranaca iz stavka (1) točke a) ovoga članka koji su ostvarili pravo na spajanje obitelji u skladu s člankom 13. Zakona.

II. POSTUPAK I NADLEŽNA TIJELA

Članak 4. (Identifikacijske isprave)

(1) Stranci iz članka 3. stavka (1) točke a) ovoga Pravilnika dokazuju svoj identitet i status važećim izbjegličkim kartonom.

(2) Stranci kojima je priznat status supsidijarne zaštite iz članka 3. stavka (1) točke b) dokazuju svoj identitet i status važećim kartonom supsidijarne zaštite.

Članak 5. (Uvjet za ostvarivanje obveznog zdravstvenog osiguranja)

(1) Stranci iz članka 3. ovoga Pravilnika koji ostvare pravo na rad, socijalnu skrb ili drugo pravo po osnovi kojega se ostvaruje obvezno zdravstveno osiguranje svoja prava na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu ostvaruju na način i pod uvjetima propisanim zakonima i drugim propisima iz područja zdravstvene skrbi i zdravstvenog osiguranja koji su na snazi u BiH.

(2) Stranci iz članka 3. ovoga Pravilnika koji ne ostvaruju pravo na obvezno zdravstveno osiguranje na način naveden u stavku (1) ovoga članka (u daljnjem tekstu: osiguranici) ostvaruju pravo na obvezno zdravstveno osiguranje pod uvjetima propisanim ovim Pravilnikom i propisima iz područja zdravstvenog osiguranja u onoj mjeri u kojoj ti propisi nisu u suprotnosti sa Zakonom i ovim Pravilnikom.

Članak 6. (Osiguranje sredstava za obvezno zdravstveno osiguranje)

(1) Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) obveznik je uplate doprinosa (u daljnjem tekstu: obveznik osiguranja). Ministarstvo uplaćuje doprinos za obvezno zdravstveno osiguranje osiguranika koji ispunjavaju uvjete iz članka 4. i članka 5. stavka (2) ovoga Pravilnika. Doprinos se uplaćuje sljedećim nositeljima osiguranja: Fondu za zdravstveno osiguranje Republike Srpske, nadležnim kantonalnim zavodima zdravstvenog osiguranja u Federaciji BiH i Fondu zdravstvenog osiguranja Brčko Distrikta BiH (u daljnjem tekstu: nositelji osiguranja). Obvezno zdravstveno osiguranje po ovoj osnovi imaju i članovi obitelji osiguranika, pod uvjetom da to pravo ne ostvaruju po nekoj drugoj osnovi u BiH.

(2) Stopa doprinosa za obvezno zdravstveno osiguranje osigu-ranika utvrđuje se u visini od 5% od prosječne mjesečne bruto plaće zaposlenih u BiH, a prema posljednjim objav-ljenim podacima Agencije za statistiku BiH.

Članak 7. (Postupanje s prijavama za zdravstveno osiguranje)

(1) Sukladno Zakonu o jedinstvenom sustavu registracije, kontrole i naplate doprinosa, Ministarstvo je obvezno prijaviti stranca iz članka 2. ovoga Pravilnika u porezni sustav po mjestu prebivališta ili boravišta stranca.

(2) Ministarstvo na odgovarajućem obrazcu nadležne porezne uprave službenim putem dostavlja prijavu poreznoj ispostavi po mjestu prebivališta ili boravišta stranca iz članka 3. ovoga Pravilnika.

(3) Nakon što nadležna porezna uprava obavi prijavu u porezni sustav i o tome službenim putem obavijesti Ministarstvo, osiguraniku i članovima njegove obitelji izdaje se zdravstvena knjižica. Status osigurane osobe osiguranika dokazuje se ovjerenom zdravstvenom knjižicom i identifikacijaskom ispravom iz članka 3. ovoga Pravilnika.

(4) Nositelji osiguranja po primitku prijave osiguranja Ministarstva provjeravaju uživa li već stranac, na kojega se odnosi prijava, pravo na obvezno zdravstveno osiguranje po nekoj drugoj osnovi i o tome bez odgode obavještava Ministarstvo i vraća zaprimljenu prijavu.

(5) Stranac iz članka 3. ovoga Pravilnika dužan je prijavljivati se Ministarstvu svakog 10. u mjesecu radi ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje.

Članak 8. (Odjava obveznog zdravstvenog osiguranja)

(1) Ministarstvo odjavljuje s osiguranja osiguranika na propisanom obrascu nositelja osiguranja.

(2) Ministarstvo odjavljuje s obveznog zdravstvenog osiguranja sve osobe kojima je Ministarstvo sigurnosti BiH donijelo pravomoćnu odluku o prestanku statusa, kao i osobe koje su stekle uvjete za obvezno zdravstveno osiguranje po drugoj osnovi.

(3) Ministarstvo sigurnosti BiH bez odgode obavještava Ministarstvo o svim statusnim pitanjima na način propisan Zakonom.

Članak 9. (Uplata premije zdravstvenog osiguranja)

(1) Ministarstvo je obveznik uplate premije zdravstvenog osiguranja za strance iz članka 3. ovoga Pravilnika.

(2) Ministarstvo na godišnjoj razini uplaćuje premije zdravstvenog osiguranja zavodima zdravstvenog osiguranja za osobe iz članka 3. ovoga Pravilnika, a po mjestu njihova prebivališta ili boravišta u BiH.


(3) Ministarstvo uplaćuje premije zdravstvenog osiguranja zavodima zdravstvenog osiguranja sukladno propisima iz ovoga područja.

Članak 10. (Zaštita podataka)

(1) Na podatke koji se odnose na strance iz članka 3. ovoga Pravilnika primjenjuju se propisi o zaštiti osobnih podataka koji se odnose i na državljane BiH.

(2) U odnosu na zemlju podrijetla stranca iz članka 3. ovoga Pravilnika, sve informacije i podaci smatraju se povjerljivima i mogu biti dostavljeni zemlji podrijetla samo nakon što se prethodno pribave mišljenje Ministarstva i pismena suglasnost stranca na kojega se taj podatak odnosi.

Članak 11. (Vođenje službene evidencije)

(1) Ministarstvo vodi službenu evidenciju o strancima iz članka 3. ovoga Pravilnika koji ostvaruju pravo na obvezno zdravstveno osiguranje prema ovome Pravilniku.

(2) Na temelju članka 162. Zakona o upravnom postupku, Ministarstvo izdaje potvrde o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

III. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 12. (Povoljniji tretman)

Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje, entiteti, Brčko Distrikt BiH ili kantoni mogu pružiti povoljniji tretman strancima iz članka 3. ovoga Pravilnika koji imaju prebivalište ili boravište na njihovom teritoriju ako se povoljniji tretman pruža i državljanima BiH.

Članak 13. (Tumačenje Pravilnika)

Za tumačenje i provedbu odredaba ovoga Pravilnika nadležno je Ministarstvo.


(1) Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

(2) Stupanjem na snagu ovoga Pravilnika prestaje važiti Pravilnik o načinu ostvarivanja zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite osoba kojima je priznata međunarodna zaštita u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 54/10).


Ministrica Semiha Borovac, v. r.

На основу члана 4. и члана 12. став (1) тачка 12) Закона о министарствима и другим органима управе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 и 6/13), члана 16. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", број 32/02, 102/09), члан 78. (1) ф) и члана 81. става (4) Закона о азилу ("Службени гласник БиХ", бр. 11/16 и 16/16), Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ ОСТВАРИВАЊА ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА ОСОБА КОЈИМА ЈЕ ПРИЗНАТА

МЕЂУНАРОДНА ЗАШТИТА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

I. ОПШТА ПРАВИЛА

Члан 1. (Предмет Правилника)

Овим правилником одређују се надлежни органи, прописују услови и начин остваривања здравственог осигурања на основу којег особе којима је призната међународна заштита у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: БиХ) остварује право на здравствену заштиту, начин финансирања права и друга питања значајна за остваривање права прописаних овим правилником.

Члан 2. (Употреба рода)

Сви изрази у овом правилнику дати у једном граматичком роду односе се без дискриминације и на мушкарце и на жене.

Члан 3. (Особе које остварују право на здравствено осигурање) Особе које остварују право на здравствено осигурање у

складу са овим правилником и важећим законима у БиХ и међународним споразумима у овој области су:

а) странци којима је признат избјеглички статус правоснажном одлуком Министарства безбјед-ности БиХ на основу члана 43. став (1) Закона о азилу (у даљем тексту: Закон),

б) странци којима је признат статус супсидијарне заштите правоснажном одлуком Министарства безбједности БиХ у складу са чланом 43. став (2) Закона,

ц) чланови породице странаца из става (1) тачка а) овог члана који су остварили право на спајање породице у складу са чланом 13. Закона.

II. ПОСТУПАК И НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ

Члан 4. (Идентификациона документа)

(1) Странци из члана 3. став (1) тачка а) овог правилника доказују свој идентитет и статус важећим избјегличким картоном.

(2) Странци којима је признат статус супсидијарне заштите из члана 3. става (1) тачка б) доказују свој идентитет и статус важећим картоном супсидијарне заштите.

Члан 5. (Услов остваривања обавезног здравственог осигурања)

(1) Странци из члана 3. овог правилника који остваре право на рад, социјалну заштиту или друго право по основу којег се остварује обавезно здравствено осигу-рање своја права на здравствено осигурање и здрав-ствену заштиту остварују на начин и под условима прописаним законима и другим прописима из области здравствене заштите и здравственог осигурања који су на снази у БиХ.

(2) Странци из члана 3. овог правилника који не остварују право на обавезно здравствено осигурање на начин наведен у ставу (1) овог члана (у даљем тексту: осигу-раници), остварују право на обавезно здравствено осигурање под условима прописаним овим правил-ником и прописима из области здравственог осигурања у оној мјери у којој ти прописи нису у супротности са Законом и овим правилником.


Члан 6. (Обезбјеђење средстава за обавезно здравствено осигурање)

(1) Министарство за људска права и избјеглице БиХ (у даљем тексту: Министарство) обвезник је уплате до-приноса (у даљем тексту: обвезник осигурања). Минис-тарство уплаћује допринос за обавезно здравствено осигурање за осигуранике који испуњавају услове из члана 4. и члана 5. став (2) овог правилника. Доприноси се уплаћују сљедећим носиоцима осигурања: Фонду за здравствено осигурање Републике Српске, надлежним кантоналним заводима здравственог осигурања у Федерацији БиХ и Фонду здравственог осигурања Брчко Дистрикта БиХ (у даљем тексту: носиоци осигурања). Обавезно здравствено осигурање по овом основу имају и чланови породице осигураника, под условом да то право не остварују по неком другом основу у БиХ.

(2) Стопа доприноса за обавезно здравствено осигурање осигураника утврђује се у висини од 5% од просјечне мјесечне бруто плате запослених у БиХ, а према посљедњим објављеним подацима Агенције за статистику БиХ.

Члан 7. (Поступање са пријавама за здравствено осигурање)

(1) У складу са Законом о јединственом систему регистрације, контроле и наплате доприноса, обавеза Министарства је да пријави странца из члана 3. овог правилника у порески систем према његовом мјесту пребивалишта или боравишта.

(2) Министарство на одговарајућем обрасцу надлежне пореске управе службеним путем доставља пријаву пореској испостави према мјесту пребивалишта или боравишта странца из члана 3. овог правилника.

(3) Након што надлежна пореска управа изврши пријаву у порески систем и о томе службеним путем обавијести Министарство, осигуранику и члановима његове породице издаје се здравствена књижица. Статус осигуране особе доказује се овјереном здравственом књижицом и идентификационим документом из члана 3. овог правилника.

(4) Носиоци осигурања, по запримљеној пријави осигурања од Министарства, провјеравају да ли странац на којег се пријава односи већ ужива право на обавезно здравствено осигурање по неком другом основу и о томе без одгађања обавјештавају Министарство и враћају запримљену пријаву.

(5) Странац из члана 3. овог правилника дужан је да се пријављује Министарству сваког 10. у мјесецу ради остваривања права на здравствено осигурање.

Члан 8. (Одјава обавезног здравственог осигурања)

(1) Министарство одјављује са осигурања осигураника на прописаном обрасцу носиоца осигурања.

(2) Министарство одјављује са обавезног здравственог осигурања све особе којима је Министарство безбједости БиХ донијело правоснажну одлуку о престанку статуса, као и особе које су стекле услове за обавезно здравствено осигурање по другом основу.

(3) Министарство безбједности БиХ без одгађања обавјештава Министарство о свим статусним питањима на начин прописан Законом.

Члан 9. (Уплата премије здравственог осигурања)

(1) Министарство је обвезник уплате премије здравственог осигурања за странце из члана 3. овог правилника.

(2) Уплату Министарство на годишњем нивоу уплаћује премије здравственог осигурања заводима здравственог осигурања за особе из члана 3. овог правилника, а према мјесту њиховог пребивалишта или боравишта у БиХ.

(3) Министарство уплаћује премије здравственог осигурања заводима здравственог осигурања у складу са прописима из ове области.

Члан 10. (Заштита података)

(1) На податке који се односе на странце из члана 3. овог правилника примјењују се прописи о заштити личних података који се односе и на држављане БиХ.

(2) У односу на земљу поријекла странца из члана 3. овог правилника, све информације и подаци сматрају се повјерљивим и могу бити достављени земљи поријекла само након што се претходно прибави мишљење Министарства и писмена сагласност странца на којег се тај податак односи.

Члан 11. (Вођење службене евиденције)

(1) Министарство води службену евиденцију о странцима из члана 3. овог правилника који остварују право на обавезно здравствено осигурање по овом правилнику.

(2) На основу члана 162. Закона о управном поступку, Министарство издаје потврде о чињеницама о којима води службену евиденцију.

III. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 12. (Повољнији третман)

Приликом остваривања права на здравствену заштиту и здравствено осигурање, ентитети, Брчко Дистрикт БиХ или кантони могу пружити повољнији третман странцима из члана 3. овог правилника који имају пребивалиште или боравиште на њиховој територији, ако се повољнији третман пружа и држављанима БиХ.

Члан 13. (Тумачење Правилника)

За тумачење и примјену одредаба овог правилника надлежно је Министарство.


(1) Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

(2) Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о начину остваривања здравственог осигурања и здравствене заштите лица којима је призната међународна заштита у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 54/10).


Министарка Семиха Боровац, с. р.

KOMISIJA ZA IZBJEGLICE I RASELJENE OSOBE BOSNE I HERCEGOVINE

242 Na osnovu člana 23. Zakona o izbjeglicama iz BiH i

raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 23/99, 21/03 i 33/03) i člana 24. Poslovnika o radu Komisije za izbjeglice i raseljene osobe BiH, Komisija za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i Hercegovine, u skladu sa zaključcima sa svoje 7. sjednice održane 31.1.2017. godine, donosi


ODLUKU O IZMJENI I DOPUNI ODLUKE O IZBORU

PRIORITETNIH OPĆINA I OKVIRNOG BROJA KORISNIKA ZA REKONSTRUKCIJU INDIVIDUALNIH

STAMBENIH JEDINICA RASELJENIH OSOBA I POVRATNIKA IZ SREDSTAVA OPEC FONDA ZA

MEĐUNARODNI RAZVOJ - PROJEKAT STAMBENE OBNOVE

Član 1. Član 2. Odluke o izboru prioritetnih općina i okvirnog broja

korisnika za rekonstrukciju individualnih stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika iz sredstava OPEC Fonda za međunarodni razvoj - Projekat stambene obnove broj K-7-4-50-2652/13 od 26.7.2013. godine i K-4-41-1-1431-7/16 od 13.6.2016. godine, mijenja se i glasi:

"Sredstva namijenjena za implementaciju Projekta stambene obnove usmjeravaju se u Brčko distrikt BiH i 49 prioritetnih općina u Bosni i Hercegovini, u oba entiteta, i to:

a) Federacija Bosne i Hercegovine: Bihać, Bosanska Krupa, Bosansko Grahovo, Foča-Ustikolina, Kakanj, Maglaj, Mostar, Odžak, Travnik, Usora, Vareš i Zavidovići,

b) Republika Srpska: Banja Luka, Bijeljina, Brod, Bratunac, Čajniče, Derventa, Doboj, Foča, Gacko, Gradiška, Han Pijesak, Istočni Drvar, Kalinovik, Kotor Varoš, Laktaši, Lopare, Ljubinje, Mrkonjić Grad, Novi Grad, Novo Goražde, Osmaci, Oštra Luka, Pelagićevo, Prijedor, Rogatica, Rudo, Sokolac, Srebrenica, Šekovići, Šipovo, Teslić, Trebinje, Trnovo, Višegrad, Vlasenica, Zvornik i Milići."

Član 2. U članu 3. Odluke okvirni broj korisnika Projekta stambene

obnove po odabranim prioritetnim općinama mijenja se i glasi: Rb. Okvirni broj korisnika B H S Ukupno8 Foča 2 14 1612 Kalinovik 2 6 819 Novo Goražde 3 8 1124 Rogatica 2 11 1335 Gacko 1 136 Sokolac 2 237 Višegrad 3 3

II-RS Ukupno (1-37) 148 57 156 361BiH Ukupno (I+II+III) 220 76 180 476

Član 3. Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" i

stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.

Broj K-7-41-1-196-6/17 20. februara 2017. godine

Sarajevo Predsjednik Komisije

Mato Jozić, s. r.

Na temelju članka 23. Zakona o izbjeglicama iz BiH i

raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH" broj 23/99, 21/03 i 33/03) i članka 24. Poslovnika o radu Povjerenstva za izbjeglice i raseljene osobe BiH, Povjerenstvo za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i Hercegovine, sukladno zaključcima sa svoje 7. sjednice održane 31.1.2017. godine, donosi

ODLUKU O IZMJENI I DOPUNI ODLUKE O IZBORU

PRIORITETNIH OPĆINA I OKVIRNOG BROJA KORISNIKA ZA REKONSTRUKCIJU INDIVIDUALNIH

STAMBENIH JEDINICA RASELJENIH OSOBA I POVRATNIKA IZ SREDSTAVA OPEC FONDA ZA

MEĐUNARODNI RAZVOJ - PROJEKAT STAMBENE OBNOVE

Članak 1. Članak 2. Odluke o izboru prioritetnih općina i okvirnog

broja korisnika za rekonstrukciju individualnih stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika iz sredstava OPEC Fonda za međunarodni razvoj - Projekat stambene obnove broj K-7-4-50-2652/13 od 26.7.2013. godine i K-4-41-1-1431-7/16 od 13.6.2016. godine, mijenja se i glasi:

"Sredstva namijenjena za implementiranje Projekta stambene obnove usmjeravaju se u Brčko distrikt BiH i 49 prioritetnih općina u Bosni i Hercegovini, u oba entiteta, i to:

a) Federacija Bosne i Hercegovine: Bihać, Bosanska Krupa, Bosansko Grahovo, Foča-Ustikolina, Kakanj, Maglaj, Mostar, Odžak, Travnik, Usora, Vareš i Zavidovići,

b) Republika Srpska: Banja Luka, Bijeljina, Brod, Bratunac, Čajniče, Derventa, Doboj, Foča, Gacko, Gradiška, Han Pijesak, Istočni Drvar, Kalinovik, Kotor Varoš, Laktaši, Lopare, Ljubinje, Mrkonjić Grad, Novi Grad, Novo Goražde, Osmaci, Oštra Luka, Pelagićevo, Prijedor, Rogatica, Rudo, Sokolac, Srebrenica, Šekovići, Šipovo, Teslić, Trebinje, Trnovo, Višegrad, Vlasenica, Zvornik i Milići."

Članak 2. U članku 3. Odluke okvirni broj korisnika Projekta

stambene obnove po odabranim prioritetnim općinama mijenja se i glasi:

Rb. Okvirni broj korisnika B H S Ukupno8 Foča 2 14 1612 Kalinovik 2 6 819 Novo Goražde 3 8 1124 Rogatica 2 11 1335 Gacko 1 136 Sokolac 2 237 Višegrad 3 3

II-RS Ukupno (1-37) 148 57 156 361BiH Ukupno (I+II+III) 220 76 180 476

Članak 3. Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" i

stupa na snagu sljedećeg dana od dana objavljivanja.

Broj K-7-41-1-196-6/17 20. veljače 2017. godine

SarajevoPredsjednik Povjerenstva

Mato Jozić, v. r.

На основу члана 23. Закона о избјеглицама из БиХ и

расељеним лицима у БиХ ("Службени гласник БиХ" број 23/99, 21/03 и 33/03) и члана 24. Пословника о раду Комисије за избјеглице и расељена лица БиХ, Комисија за избјеглице и расељена лица Босне и Херцеговине, у складу са закључцима са своје 7. сједнице одржане 31. 1. 2017. године, доноси


ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ИЗБОРУ

ПРИОРИТЕТНИХ ОПШТИНА И ОКВИРНОГ БРОЈА КОРИСНИКА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ

ИНДИВИДУАЛНИХ СТАМБЕНИХ ЈЕДИНИЦА РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА И ПОВРАТНИКА ИЗ

СРЕДСТАВА ОПЕК ФОНДА ЗА МЕЂУНАРОДНИ РАЗВОЈ - ПРОЈЕКАТ СТАМБЕНЕ ОБНОВЕ

Члан 1. Члан 2. Одлуке о избору приоритетних општина и

оквирног броја корисника за реконструкцију индивидуалних стамбених јединица расељених лица и повратника из средстава ОПЕК Фонда за међународни развој - Пројекат стамбене обнове број К-7-4-50-2652/13 од 26.7.2013. године и К-4-41-1-1431-7/16 од 13.6.2016. године, мијења се и гласи:

"Средства намијењена за имплементацију Пројекта стамбене обнове усмјеравају се у Брчко дистрикт БиХ и 49 приоритетних општина у Босни и Херцеговини, у оба ентитета, и то:

а) Федерација Босне и Херцеговине: Бихаћ, Босанска Крупа, Босанско Грахово, Фоча-Устиколина, Какањ, Маглај, Мостар, Оџак, Травник, Усора, Вареш и Завидовићи,

б) Република Српска: Бања Лука, Бијељина, Брод, Братунац, Чајниче, Дервента, Добој, Фоча, Гацко, Градишка, Хан Пијесак, Источни Дрвар, Калиновик, Котор Варош, Лакташи, Лопаре, Љубиње, Мркоњић Град, Нови Град, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пелагићево, Приједор, Рогатица, Рудо, Соколац, Сребреница, Шековићи, Шипово, Теслић, Требиње, Трново, Вишеград, Власеница, Зворник и Милићи."

Члан 2. У члану 3. Одлуке оквирни број корисника Пројекта

стамбене обнове по одабраним приоритетним општинама мијења се и гласи:

Рб. Оквирни број корисника Б Х С Укупно8 Фоча 2 14 1612 Калиновик 2 6 819 Ново Горажде 3 8 1124 Рогатица 2 11 1335 Гацко 1 136 Соколац 2 237 Вишеград 3 3

II-РС Укупно (1-37) 148 57 156 361БиХ Укупно (I+II+III) 220 76 180 476

Члан 3. Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику

БиХ" и ступа на снагу наредног дана од дана објављивања.

Број К-7-41-1-196-6/17 20. фебруара 2017. године

Сарајево Предсједник Комисије Мато Јозић, с. р.


raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/99, 21/03 i 33/03), Odluke o okvirnom rasporedu sredstava po namjenama i iznosu sredstava za 2012. i 2013. godinu, broj K-7-5-50-2652/13 od 27. 8. 2013. godine, K-8-6-50-3453/13 od 19.9.2013. godine i K-10-06-50-175/14-5 od 10.3.2014. godine i člana 7. Uputstva o načinu i procedurama odobravanja sredstava iz Fonda za povratak BiH za 2012. i 2013. godinu namijenjenih za realizaciju prava iz Aneksa VII DMS ("Službeni glasnik BiH", br. 53/13 i 7/14), Komisija za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i

Hercegovine, u skladu sa zaključcima sa svoje 7. sjednice, održane dana 31.1.2017. godine, donosi

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O PROJEKTIMA

ELEKTRIFIKACIJE STAMBENIH JEDINICA RASELJENIH OSOBA I POVRATNIKA ZA

FINANSIRANJE IZ SREDSTAVA ZA 2012. I 2013. GODINU

Član 1. (1) U Listi projekata elektrifikacije stambenih jedinica

raseljenih osoba i povratnika, koja je sastavni dio Odluke o projektima elektrifikacije stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika za finansiranje iz sredstava za 2012. i 2013. godinu, broj K-06-50-2652-4/13 od 20.3.2015. godine i Odluke o izmjeni i dopuni Odluke o projektima elektrifikacije stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika za finansiranje iz sredstava za 2012. i 2013. godinu, broj K-4-41-1-1431-4/16 od 13.6.2016. godine mijenja se:

Pod red. br. 20 općina Foča, MZ Kratine sela Jasenovo i Derolovi, u iznosu od 42.950,00 KM mijenja se i glasi: općina Foča, MZ Kratine selo Jasenovo u iznosu od 42.950,00 KM.


stupit će na snagu narednog dana od dana objavljivanja.


SarajevoPredsjednik Komisije

Mato Jozić, s. r.


raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/99, 21/03 i 33/03), Odluke o okvirnom rasporedu sredstava po namjenama i iznosu sredstava za 2012. i 2013. godinu, broj K-7-5-50-2652/13 od 27.8.2013. godine, K-8-6-50-3453/13 od 19.9.2013. godine i K-10-06-50-175/14-5 od 10.3.2014. godine i članka 7. Naputka o načinu i procedurama odobravanja sredstava iz Fonda za povratak BiH za 2012. i 2013. godinu namijenjenih za realiziranje prava iz Aneksa VII DMS ("Službeni glasnik BiH", br. 53/13 i 7/14), Povjerenstvo za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i Hercegovine, sukladno zaključcima sa svoje 7. sjednice, održane dana 31.1.2017. godine, donosi

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O PROJEKTIMA

ELEKTRIFICIRANJA STAMBENIH JEDINICA RASELJENIH OSOBA I POVRATNIKA ZA

FINANCIRANJE IZ SREDSTAVA ZA 2012. I 2013. GODINU

Članak 1. (1) U Listi projekata elektrificiranja stambenih jedinica

raseljenih osoba i povratnika, koja je sastavni dio Odluke o projektima elektrificiranja stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika za financiranje iz sredstava za 2012. i 2013. godinu, broj K-06-50-2652-4/13 od 20.3.2015. godine i Odluke o izmjeni i dopuni Odluke o projektima elektrificiranja stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika za financiranje iz sredstava za 2012. i 2013. godinu, broj K-4-41-1-1431-4/16 od 13.6.2016. godine mijenja se:

Pod red. br. 20 općina Foča, MZ Kratine sela Jasenovo i Derolovi, u iznosu od 42.950,00 KM mijenja se i glasi:


općina Foča, MZ Kratine selo Jasenovo u iznosu od 42.950,00 KM.


stupit će na snagu sljedećeg dana od dana objavljivanja.


Sarajevo Predsjednik Povjerenstva

Mato Jozić, v. r.


расељеним лицима у БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 23/99, 21/03 и 33/03), Одлуке о оквирном распореду средстава по намјенама и износу средстава за 2012. и 2013. годину, број К-7-5-50-2652/13 од 27. 8. 2013. године, К-8-6-50-3453/13 од 19.9.2013. године и К-10-06-50-175/14-5 од 10.3.2014. године и члана 7. Упутства о начину и процедурама одобравања средстава из Фонда за повратак БиХ за 2012. и 2013. годину намијењених за реализацију права из Анекса VII ДМС ("Службени гласник БиХ", бр. 53/13 и 7/14), Комисија за избјеглице и расељена лица Босне и Херцеговине, у складу са закључцима са своје 7. сједнице, одржане дана 31.1.2017. године, доноси

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ПРОЈЕКТИМА

ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈЕ СТАМБЕНИХ ЈЕДИНИЦА РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА И ПОВРАТНИКА ЗА

ФИНАНСИРАЊЕ ИЗ СРЕДСТАВА ЗА 2012. И 2013. ГОДИНУ

Члан 1. (1) У Листи пројеката електрификације стамбених

јединица расељених лица и повратника, која је саставни дио Одлуке о пројектима електрификације стамбених јединица расељених лица и повратника за финансирање из средстава за 2012. и 2013. годину, број К-06-50-2652-4/13 од 20.3.2015. године и Одлуке о измјени и допуни Одлуке о пројектима електрификације стамбених јединица расељених лица и повратника за финансирање из средстава за 2012. и 2013. годину, број К-4-41-1-1431-4/16 од 13.6.2016. године мијења се:

Под ред. бр. 20 општина Фоча, МЗ Кратине села Јасеново и Деролови, у износу од 42.950,00 КМ мијења се и гласи: општнна Фоча, МЗ Кратине село Јасеново у износу од 42.950,00 КМ.


БиХ" и ступиће на снагу наредног дана од дана објављивања.




raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/99, 21/03 i 33/03), Odluke o okvirnom rasporedu sredstava po namjenama i iznosu sredstava zа 2012. i 2013. godinu, broj K-7-5-50-2652/13 od 27.8.2013. godine, K-8-6-50-3453/13 od 19.9.2013. godine i K-10-06-50-175/14-5 od 10.3.2014. godine i člana 8. Uputstva o načinu i proceduramа odobravanja sredstava iz Fonda za povratak BiH za 2012. i 2013. godinu namijenjenih za realizaciju prava iz Aneksa VII DMS ("Službeni glasnik BiH", br. 53/13 i 7/14), Komisija za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i

Hercegovine, u skladu sa zaključcima sa svoje 7. sjednice, održane dana 31.1.2017. godine, donosi

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O IZBORU PRIORITETNIH

PROJEKATA OBNOVE KOMUNALNE I SOCIJALNE INFRASTRUKTURE NA PROSTORIMA GDJE ŽIVE

RASELJENE OSOBE I POVRATNICI

Član 1. U Prijedlogu Liste korisnika za projekte komunalne i

socijalne infrastrukture, koja je sastavni dio Odlukе o izboru prioritetnih projekata obnove komunalne i socijalne infrastrukture na prostorima gdje žive raseljene osobe i povratnici, broj K-10-1-50-4752/14 od 15.1.2014. godine i K-4-41-1-1431-5/16 od 13.6.2016. godine, pod r. br. 83 općina Modriča "Rješavanje pitanja trajnog vodosnabdijevanja", u iznosu od 15.000,00 KM, mijenja se i glasi:

"Pod r. br. 83, općina Modriča, "Izvođenje detaljnih hidrogeoloških radova", u iznosu od 15.000,00 KM".





Mato Jozić, s. r.


raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/99, 21/03 i 33/03), Odluke o okvirnom rasporedu sredstava po namjenama i iznosu sredstava za 2012. i 2013. godinu, broj K-7-5-50-2652/13 od 27.8.2013. godine, K-8-6-50-3453/13 od 19.9.2013. godine i K-10-06-50-175/14-5 od 10.3.2014. godine i članka 8. Naputka o načinu i procedurama odobravanja sredstava iz Fonda za povratak BiH za 2012. i 2013. godinu namijenjenih za realiziranje prava iz Aneksa VII DMS ("Službeni glasnik BiH", br. 53/13 i 7/14), Povjerenstvo za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i Hercegovine, sukladno zaključcima sa svoje 7. sjednice, održane dana 31.1.2017. godine, donosi

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O IZBORU PRIORITETNIH

PROJEKATA OBNOVE KOMUNALNE I SOCIJALNE INFRASTRUKTURE NA PROSTORIMA GDJE ŽIVE

RASELJENE OSOBE I POVRATNICI

Članak 1. U Prijedlogu Liste korisnika za projekte komunalne i

socijalne infrastrukture, koja je sastavni dio Odluke o izboru prioritetnih projekata obnove komunalne i socijalne infrastrukture na prostorima gdje žive raseljene osobe i povratnici, broj K-10-1-50-4752/14 od 15.1.2014. godine i K-4-41-1-1431-5/16 od 13.6.2016. godine, pod r. br. 83 općina Modriča "Rješavanje pitanja trajne vodoopskrbe", u iznosu od 15.000,00 KM, mijenja se i glasi:

"Pod r. br. 83, općina Modriča, "Izvođenje detaljnih hidrogeoloških radova", u iznosu od 15.000,00 KM".




SarajevoPredsjednik Povjerenstva

Mato Jozić, v. r.



расељеним особама у БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 23/99, 21/03 и 33/03), Одлуке о оквирном распореду средстава по намјенама и износу средстава за 2012. и 2013. годину, број К-7-5-50-2652/13 од 27.8.2013. године, К-8-6-50-3453/13 од 19.9.2013. године и К-10-06-50-175/14-5 од 10.3.2014. године и члана 8. Упутства о начину и процедурама одобравања средстава из Фонда за повратак БиХ за 2012. и 2013. годину намијењених за реализацију права из Анекса VII ДМС ("Службени гласник БиХ", бр. 53/13 и 7/14), Комисија за избјеглице и расељене особе Босне и Херцеговине, у складу са закључцима са своје 7. сједнице, одржане дана 31.1.2017. године, доноси

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ИЗБОРУ ПРИОРИТЕТНИХ ПРОЈЕКАТА ОБНОВЕ КОМУНАЛНЕ И СОЦИЈАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ НА ПРОСТОРИМА ГДЈЕ ЖИВЕ

РАСЕЉЕНЕ ОСОБЕ И ПОВРАТНИЦИ

Члан 1. У Приједлогу Листе корисника за пројекте комуналне и

социјалне инфраструктуре, која је саставни дио Одлуке о избору приоритетних пројеката обнове комуналне и социјалне инфраструктуре на просторима гдје живе расељене особе и повратници, број К-10-1-50-4752/14 од 15.1.2014. године и К-4-41-1-1431-5/16 од 13.6.2016. године, под р. бр. 83 општина Модрича "Рјешавање питања трајног водоснабдијевања", у износу од 15.000,00 КМ, мијења се и гласи:

"Под р. бр. 83, опћина Модрича, "Извођење детаљних хидрогеолошких радова", у износу од 15.000,00 КМ".






raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 23/99, 21/03 i 33/03), Revidirane strategije Bosne i Hercegovine za provedbu Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma ("Službeni glasnik BiH", br. 78/10), člana 23. Zakona o budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2016. godinu ("Službeni glasnik BiH", br. 101/15) i članova 2. i 4. Sporazuma o udruživanju i načinu realizacije sredstava za ostvarivanje prava iz Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma u 2016. godini i člana 1. Aneksa Sporazuma o udruživanju i načinu realizacije sredstava za ostvarivanje prava iz Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma u 2016. godini, Komisija za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i Hercegovine, na 7. sjednici održanoj 31.1.2017. godine, donosi

ODLUKU O RASPODJELI SREDSTAVA ZA 2016. GODINU

Član 1. Ovom odlukom raspoređuju se sredstva osigurana kroz

Sporazum o udruživanju i načinu realizacije sredstava za ostvarivanje prava iz Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma u 2016. godini i Aneksa Sporazuma o udruživanju i načinu realizacije sredstava za ostvarivanje prava iz Aneksa VII

Dejtonskog mirovnog sporazuma u 2016. godini, u ukupnom iznosu od 2.125.000,00 KM.

Član 2. Sredstva iz člana 1. ove odluke raspoređuju se za

finansiranje projekata elektrifikacije stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika i projekata obnove i izgradnje komunalne i socijalne infrastrukture na prostorima gdje žive raseljene osobe i povratnici.

Član 3. Za projekte elektrifikacije stambenih jedinica raseljenih

osoba i povratnika, raspoređuju se sredstava u iznosu od 637.500,00 KM.

Član 4. Za projekte obnove i izgradnje komunalne i socijalne

infrastrukture na prostorima gdje žive raseljene osobe i povratnici, raspoređuju se sredstava u iznosu od 1.487.500,00 KM.

Član 5. Komisija za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i

Hercegovine, u zavisnosti od identifikovanih prioriteta i potreba, može tokom perioda implementacije povećavati, umanjivati i preusmjeravati sredstva raspoređena prema namjenama.

Član 6. Realizaciju Odluke osigurat će Ministarstvo za ljudska

prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine, Komisija za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i Hercegovine i Fond za povratak Bosne i Hercegovine.





Mato Jozić, s. r.


raseljenim osobama u BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 23/99, 21/03 i 33/03), Revidirane strategije Bosne i Hercegovine za provedbu Aneksa VII Daytonskog mirovnog sporazuma ("Službeni glasnik BiH", br. 78/10), članka 23. Zakona o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2016. godinu ("Službeni glasnik BiH", br. 101/15) i članaka 2. i 4. Sporazuma o udruživanju i načinu realiziranja sredstava za ostvarivanje prava iz Aneksa VII Daytonskog mirovnog sporazuma u 2016. godini i članka 1. Aneksa Sporazuma o udruživanju i načinu realiziranja sredstava za ostvarivanje prava iz Aneksa VII Daytonskog mirovnog sporazuma u 2016. godini, Povjerenstvo za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i Hercegovine, na 7. sjednici održanoj 31.1.2017. godine, donosi

ODLUKU O RASPODJELI SREDSTAVA ZA 2016. GODINU

Članak 1. Ovom odlukom raspoređuju se sredstva osigurana kroz

Sporazum o udruživanju i načinu realiziranja sredstava za ostvarivanje prava iz Aneksa VII Daytonskog mirovnog sporazuma u 2016. godini i Aneksa Sporazuma o udruživanju i načinu realiziranja sredstava za ostvarivanje prava iz Aneksa VII Daytonskog mirovnog sporazuma u 2016. godini, u ukupnom iznosu od 2.125.000,00 KM.


Članak 2. Sredstva iz članka 1. ove odluke raspoređuju se za

financiranje projekata elektrificiranja stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika i projekata obnove i izgradnje komunalne i socijalne infrastrukture na prostorima gdje žive raseljene osobe i povratnici.

Članak 3. Za projekte elektrificiranja stambenih jedinica raseljenih

osoba i povratnika, raspoređuju se sredstava u iznosu od 637.500,00 KM.

Članak 4. Za projekte obnove i izgradnje komunalne i socijalne

infrastrukture na prostorima gdje žive raseljene osobe i povratnici, raspoređuju se sredstava u iznosu od 1.487.500,00 KM.

Članak 5. Povjerenstvo za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i

Hercegovine, u ovisnosti od identificiranih prioriteta i potreba, može tijekom razdoblja implementiranja povećavati, umanjivati i preusmjeravati sredstva raspoređena prema namjenama.

Članak 6. Realiziranje Odluke osigurat će Ministarstvo za ljudska

prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine, Povjerenstvo za izbjeglice i raseljene osobe Bosne i Hercegovine i Fond za povratak Bosne i Hercegovine.




Sarajevo Predsjednik Povjerenstva

Mato Jozić, v. r.


расељеним лицима у БиХ ("Службени гласник БиХ", број 23/99, 21/03 и 33/03), Ревидиране стратегије Босне и Херцеговине за проведбу Анекса VII Дејтонског мировног споразума ("Службени гласник БиХ", бр. 78/10), члана 23. Закона о буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2016. годину ("Службени гласник БиХ", бр. 101/15) и чланова 2. и 4. Споразума о удруживању и начину реализације средстава за остваривање права из Анекса VII Дејтонског мировног споразума у 2016. години и члана 1. Анекса Споразума о удруживању и начину реализације средстава за остваривање права из Анекса VII Дејтонског мировног споразума у 2016. години, Комисија за избјеглице и расељена лица Босне и Херцеговине, на 7. сједници одржаној 31.1.2017. године, доноси

ОДЛУКУ О РАСПОДЈЕЛИ СРЕДСТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ

Члан 1. Овом одлуком распоређују се средства осигурана кроз

Споразум о удруживању и начину реализације средстава за остваривање права из Анекса VII Дејтонског мировног споразума у 2016. години и Анекса Споразума о удруживању и начину реализације средстава за остваривање права из Анекса VII Дејтонског мировног споразума у 2016. години, у укупном износу од 2.125.000,00 КМ.

Члан 2. Средства из члана 1. ове одлуке распоређују се за

финансирање пројеката електрификације стамбених

јединица расељених лица и повратника и пројеката обнове и изградње комуналне и социјалне инфраструктуре на просторима гдје живе расељена лица и повратници.

Члан 3. За пројекте електрификације стамбених јединица

расељених лица и повратника, распоређују се средстава у износу од 637.500,00 КМ.

Члан 4. За пројекте обнове и изградње комуналне и социјалне

инфраструктуре на просторима гдје живе расељена лица и повратници, распоређују се средстава у износу од 1.487.500,00 КМ.

Члан 5. Комисија за избјеглице и расељена лица Босне и

Херцеговине, у зависности од идентификованих приоритета и потреба, може током периода имплементације повећавати, умањивати и преусмјеравати средства распоређена према намјенама.

Члан 6. Реализацију Одлуке осигураће Министарство за људска

права и избјеглице Босне и Херцеговине, Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине, Комисија за избјеглице и расељена лица Босне и Херцеговине и Фонд за повратак Босне и Херцеговине.




СарајевоПредсједник Комисије Мато Јозић, с. р.

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

246 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 666/14, rješavajući apelaciju Aleme Memić, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b) i člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 15. februara 2017. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Aleme Memić

podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 46 0 P 010178 12 Rev od 19. novembra 2013. godine, Presude Kantonalnog suda u Novom Travniku broj 46 0 P 010178 11 Gž od 29. februara 2012. godine i Presude Općinskog suda u Bugojnu broj 46 0 P 0010178 09 P od 30. maja 2011. godine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".


OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Alema Memić (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Bugojna, koju zastupa Sanela Dautbegović, advokat iz Zenice, podnijela je 12. februara 2014. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 46 0 P 010178 12 Rev od 19. novembra 2013. godine, Presude Kantonalnog suda u Novom Travniku (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 46 0 P 010178 11 Gž od 29. februara 2012. godine i Presude Općinskog suda u Bugojnu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj 46 0 P 010178 09 P od 30. maja 2011. godine. Apelantica je 5. maja 2014. godine podnijela zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi "Ustavni sud odgodio izvršenje zaključka Općinskog suda broj 46 0 Ip 009964 14 Ip od 14. aprila 2014. godine do donošenja odluke o apelaciji".

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Ustavni sud je Odlukom broj AP 666/14 od 26. februara 2015. godine odbio apelanticin zahtjev za donošenje privremene mjere.

3. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog, Kantonalnog, Općinskog suda, te Mehe Memića (u daljnjem tekstu: prvotuženi) i Sparkasse Bank Sarajevo (u daljnjem tekstu: drugotužena) zatraženo je 27. jula 2016. godine da dostave odgovore na apelaciju.

4. Vrhovni sud je dostavio odgovor na apelaciju 2. augusta 2016. godine, Kantonalni sud 26. augusta 2016. godine, Općinski sud 23. augusta 2016. godine, dok prvotuženi i drugotužena nisu dostavili odgovore na apelaciju.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelanticinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način:

6. Presudom Općinskog suda broj 46 0 P 010178 09 P od 30. maja 2011. godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda broj 46 0 P 010178 11 Gž od 29. februara 2012. godine, odbijen je apelanticin tužbeni zahtjev kojim je tražila da se utvrdi ništavost Ugovora o zasnivanju hipoteke broj OPU 984/07 od 23. jula 2007. godine na nekretninama bliže navedenim u dispozitivu presude a koji su zaključili prvotuženi i drugotužena (a ne, kako je u dispozitivu očiglednom greškom napisano, "prvotuženog i tužiteljice"). Također je odbijen kao neosnovan i apelanticin eventualni tužbeni zahtjev kojim je tražila da se utvrdi da je ništav dio odredbe člana 3. ugovora a kako je to bliže navedeno u dispozitivu presude.

7. Nakon provedenog postupka Općinski sud je kao nesporno utvrdio da je apelanticin suprug, prvotuženi Meho Memić upisan kao vlasnik 1/1 nekretnina koje su predmet ugovora o zasnivanju hipoteke, kao i da je osnivač preduzeća "Memix" d.o.o. prema rješenju o njegovom osnivanju od 3. decembra 1999. godine, odnosno da su i preduzeće i nekretnine stečeni u toku trajanja braka apelantice i prvotuženog koji je zaključen 14. juna 1982. godine. Također je Općinski sud kao nesporno utvrdio da je firmi "Memix" d.o.o., koju zastupa prvotuženi kao direktor i korisnik kredita, odobren kredit za period od 23. jula 2007. godine do 23. jula 2017. godine na iznos do maksimalno 1.500.000,00 KM i da je na osnovu ugovora o zasnivanju hipoteke od 23. jula 2007. godine između prvotuženog, kao direktora firme "Memix" d.o.o., i ABS banke (čiji je pravni sljednik drugotužena) uspostavljena hipoteka na nekretninama čiji je vlasnik 1/1 prvotuženi, kao i da apelantica, kao supruga prvotuženog, nije prisustvovala zaključenju ugovora o zasnivanju hipoteke i nije dala svoju pismenu saglasnost.

8. Obrazlažući presudu Općinski sud je naveo da je u konkretnom slučaju sporno pitanje da li je ugovor o zasnivanju hipoteke ništav u skladu sa odredbama člana 103. Zakona o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), odnosno da li je protivan odredbama Porodičnog zakona Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Porodični zakon) koje se tiču bračne stečevine i saglasnosti bračnog druga prilikom preduzimanja poslova koji prevazilaze okvire redovnog upravljanja nekretninama, odnosno da li je ništav dio odredbe člana 3. ugovora o zasnivanju hipoteke zbog navedenih razloga (eventualni tužbeni zahtjev), odnosno da li odredbe Porodičnog zakona koje se odnose na bračnu stečevinu imaju jaču snagu od odredaba Zakona o zemljišnim knjigama koje se odnose na načelo povjerenja u zemljišne knjige.

9. Općinski sud, dalje, navodi da je apelantica imala mogućnost da zahtijeva ispravku upisa u zemljišnim knjigama, u smislu člana 252. stav 3. Porodičnog zakona, te da se kao vlasnica ½ svoje bračne stečevine upiše u zemljišne knjige a što je dugi niz godina propustila da učini, pa je na taj način dala prešutnu saglasnost na ugovor o zasnivanju hipoteke kojom su obuhvaćene i nekretnine koje spadaju u njenu bračnu stečevinu iako je kao vlasnik i posjednik upisan samo njen suprug, odnosno njegova firma. Pored navedenog, taj sud ističe da je tužbu za poništenje ugovora o zasnivanju hipoteke apelantica podnijela tek 15. juna 2009. godine, dakle, dvije godine od njegovog sačinjavanja, da je u okviru svoje bračne zajednice trošila sredstva iz ugovora o okvirnom plasmanu, te zaključuje da je svrha apelanticine tužbe da zloupotrijebi prava i na taj način onemogući izvršenje hipoteke. Apelantica nije iskoristila mogućnost da ospori upis hipoteke u zemljišnoj knjizi, niti je na bilo koji način dokazala da je drugotužena postupala nesavjesno prilikom potpisivanja ugovora o hipoteci, budući da je prvotuženi u zemljišnim knjigama upisan kao vlasnik nekretnine koja se opterećuje hipotekom, a sâm ugovor je sačinjen pred notarom, koji treba imati visoko pravno znanje i iskustvo u ovoj oblasti i koji nije sugerirao drugotuženoj da postoji potreba da apelantica kao bračni drug dâ saglasnost. Općinski sud je zaključio da je, radi osiguranja pravnog prometa, načelo povjerenja u zemljišne knjige jače od odredaba Porodičnog zakona kojim je regulirana bračna stečevina, posebno imajući u vidu da apelantica ničim nije dokazala da nije dala svoju konkludentnu saglasnost na opterećenje hipotekom nekretnina koje ulaze u njenu bračnu stečevinu. Upravo suprotno, prema ocjeni Općinskog suda, proizlazi iz analize dužine vremena u kojem apelantica nije, od dana stjecanja nekretnine na ime njenog muža-prvotuženog, tražila izmjenu upisa u zemljišne knjige, odnosno iz analize proteka vremena od momenta sklapanja ugovora o hipoteci do momenta podnošenja tužbe. Na kraju, taj sud ističe da, imajući u vidu odredbe člana 103. ZOO, člana 9. stav 2. Zakona o zemljišnim knjigama Federacije BiH (u daljnjem tekstu: Zakon o zemljišnim knjigama), te čl. 251. i 252. Porodičnog zakona, apelantica nije dokazala da nije dala saglasnost za zasnivanje hipoteke na nekretninama koje čine njenu bračnu stečevinu, odnosno da nije dokazala da je drugotužena banka bila nesavjesna prilikom sačinjavanja ugovora o zasnivanju hipoteke, pa je tužbeni zahtjev, u smislu odredbe člana 7. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP), odbijen kao neosnovan.

10. U odnosu na eventualni tužbeni zahtjev, Općinski sud je istakao da, shodno odredbi člana 105. stav 1. ZOO, ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora ako on može opstati bez ništave odredbe, pa smatra da su tačni navodi drugotužene da, čak i kada bi sud usvojio tužbeni zahtjev za poništenje ugovora o hipoteci zbog apelanticine nesaglasnosti da se raspolaže ½ njene bračne stečevine, ostala bi jedna polovina nekretnina kojom slobodno može raspolagati prvotuženi.


11. U obrazloženju presude Kantonalni sud je istakao da u cijelosti prihvata odlučenje i obrazloženje prvostepenog suda koji je oba tužbena zahtjeva odbio kao neosnovana, jer nije sporno da je prvotuženi upisan kao vlasnik predmetnih nekretnina u zemljišnim knjigama, te se u toj situaciji primjenjuje Zakon o zemljišnim knjigama, i to čl. 5. i 9, a apelantica nije iskoristila mogućnost da ospori upis hipoteke u zemljišnim knjigama, niti na bilo koji način dokazala da je drugotužena postupala nesavjesno prilikom potpisivanja ugovora o zasnivanju hipoteke. Kantonalni sud, dalje, pojašnjava neosnovanost apelanticinih žalbenih navoda kojim tvrdi da je prvostepeni sud, odlučujući o eventualnom tužbenom zahtjevu, pogrešno primijenio odredbe ZPP s obzirom na to da je o njemu odlučio istovremeno kao i o prvom tužbenom zahtjevu. Naime, pravilnim tumačenjem člana 55. stav 4. ZPP, kako dalje navodi sud, proizlazi da tužilac u jednoj tužbi može istaći više tužbenih zahtjeva o kojima sud odlučuje istovremeno svojom odlukom-presudom, te smatra da je neosnovano apelanticino pozivanje na sudsku praksu koja se odnosila na član 173. stav 2. ranije važećeg ZPP u kojem je bio reguliran način odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtjevu.

12. Odlučujući o apelanticinoj reviziji, Vrhovni sud je Presudom broj 46 0 P 010178 12 Rev od 19. novembra 2013. godine reviziju odbio. U obrazloženju presude Vrhovni sud je opširno interpretirao činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, te pravnu ocjenu prvostepenog i drugostepenog suda. Smatra da je drugostepeni sud svoje uvjerenje o neosnovanosti tužbenog zahtjeva opravdao uvjerljivim i logičnim razlozima koji imaju uporište i u odredbama materijalnog prava. Vrhovni sud ističe da je prvostepeni sud, u smislu člana 55. ZPP, pravilno raspravio prvo o primarnom, a potom i eventualnom tužbenom zahtjevu, ne čekajući pravomoćnost odluke o primarnom zahtjevu u kom pravcu je i drugostepeni sud dao jasne i potpune razloge.

13. Dalje, Vrhovni sud pojašnjava da su apelantica i prvotuženi na dan stjecanja predmetnih nekretnina bili u bračnoj zajednici tokom koje su svojim radom stekli predmetne nekretnine, te one predstavljaju njihovu zajedničku imovinu u smislu čl. 263. i 264. stav 2. tada važećeg Porodičnog zakona ("Službeni list SRBiH" br. 21/79 i 44/89, kao i "Službeni list RBiH" br. 6/94 i 13/94). Na dan zaključenja ugovora o zasnivanju hipoteke, 23. jula 2007. godine, nakon stupanja na snagu (27. juna 2005. godine sa početkom primjene 1. januara 2006. godine), važio je Porodični zakon ("Službene novine Federacije BiH" br. 35/05 i 41/05) čijom odredbom člana 251. stav 1. je propisano da "bračnu stečevinu čini imovina koju su bračni partneri stekli radom za vrijeme trajanja bračne zajednice, kao i prihodi iz te imovine". Vrhovni sud je, dalje, citirao odredbu člana 252. stav 1. Porodičnog zakona kojom je određeno da su bračni partneri u jednakim dijelovima suvlasnici u bračnoj stečevini ako nisu drugačije ugovorili, a odredbama stava (3) navedenog člana da, ukoliko je u zemljišne knjige kao vlasnik stečevine upisan jedan bračni partner, drugi bračni partner može zahtijevati ispravku upisa u skladu sa Zakonom o zemljišnim knjigama. Dalje, odredbom člana 253. ovoga zakona je određeno da se na bračnu stečevinu primjenjuju odredbe stvarnog i obaveznog prava ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Vrhovni sud ističe da su citirane odredbe prisilne naravi, pa ukoliko bi se za vrijeme važenja tog zakona utvrdilo da je prvotuženi bez apelanticine saglasnosti založio predmetne nekretnine, ugovor o hipoteci na tim nekretninama bi bio ništav u smislu odredbe člana 103. stav 1. ZOO a i u smislu člana 21. u vezi sa čl. 17. i 69. Zakona o vlasničkopravnim odnosima FBiH, prema kojima proizlazi da, u slučaju kada je stvar koja se zalaže u vlasništvu više zajedničkih vlasnika, svi suvlasnici saglasno određuju davanje u zalog te stvari.

14. Stoga se, prema ocjeni Vrhovnog suda, kako iz navedenih odredaba proizlazi, čini neprihvatljivom apelanticina tvrdnja da je njen suprug, prvotuženi u ovoj pravnoj stvari, bez njenog znanja založio njezin suvlasnički dio od 1/2 na predmetnoj nekretnini, kao osiguranje kredita koji je podigao za svoju firmu kod drugotužene, kako to zaključuju i niži sudovi. Svoj zaključak niži sudovi su zasnovali na utvrđenju da su apelantica i prvotuženi bračni partneri tokom čije bračne zajednice je prvotuženi podigao navedeni kredit, što potvrđuje i okolnost da apelantica nije postupila na način da je zahtijevala ispravku upisa, u skladu sa Zakonom o zemljišnim knjigama, a pri čemu je drugotužena postupila u cijelosti pouzdajući se u izvršeni upis u zemljišnim knjigama. Dalje, Vrhovni sud ističe da je apelantica predmetne nekretnine stekla kao zajedničku imovinu na osnovu stjecanja u bračnoj zajednici sa tuženim još 11. septembra 1998. godine, da je prvotuženi tom imovinom raspolagao 23. jula 2007. godine na način da je nekretnine opteretio hipotekom, a da je apelantica tužbu u ovoj pravnoj stvari podnijela 15. juna 2009. godine.

15. Pošto se, u smislu odredaba člana 253. Porodičnog zakona, na bračnu stečevinu primjenjuju odredbe stvarnog i obaveznog prava, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni sud je, na kraju, zaključio da je zaključenju ugovora o hipoteci prethodio sporazum apelantice i prvotuženog, kao bračnih partnera, o zalaganju predmetnih nekretnina, koji, doduše, nije bio formalan, ali je u konkretnoj pravnoj stvari proizveo pravne učinke, jer apelanticino znanje o podizanju kredita i njegovog osiguranja hipotekom na zajedničkoj imovini, uz sve njeno nepostupanje s ciljem upisa svoga suvlasničkog dijela na zajedničkoj bračnoj stečevini, predstavlja, u suštini, njenu prešutnu saglasnost na zaključenje ugovora. S obzirom na to da je drugotužena prilikom upisa hipoteke u zemljišne knjige postupala saglasno načelu povjerenja u zemljišne knjige, time je kao treće savjesno lice stekla pravo zaloga na predmetnim nekretninama.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

16. Apelantica smatra da je osporenim presudama povrijeđeno njeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije.

17. Apelantica je istakla da su redovni sudovi prvenstveno povrijedili odredbu člana 55. ZPP kojom je predviđeno isticanje više tužbenih zahtjeva u jednoj tužbi. Smatra da sudovi nisu mogli "odlučiti istovremeno i o prvobitnom i o narednom eventualnom tužbenom zahtjevu". Prema apelanticinom mišljenju, logično je da o "sljedećem zahtjevu sud može raspravljati tek kada prethodni zahtjev bude pravosnažno odbijen". Navedenu povredu procesnih pravila, kako navodi apelantica, redovni sudovi nisu uopće razmatrali.

18. Dalje navodi da su redovni sudovi prihvatili nelogičan stav u odnosu na osnovno pravno pitanje i kao osnovnu dilemu postavili pitanje: Da li odredbe Porodičnog zakona imaju jaču snagu od odredaba Zakona o zemljišnim knjigama koje se odnose na načelo povjerenja u zemljišne knjige? Apelantica smatra da je "vaganje pravne snage između dvaju zakona apsolutno neutemeljeno, nejasno, nelogično i nemoguće, jer kada se radi o pravnim aktima istog ranga, a samim tim i iste pravne snage, ne može se govoriti o tome koji zakon ima jaču pravnu snagu".

19. Dalje ističe da su odluke redovnih sudova nezakonite, te da su rezultat pogrešne primjene materijalnog prava i nepravilno i


nepotpuno provedenog dokaznog postupka iz kojeg sud izvlači zaključak da je apelantica dala prešutnu saglasnost na ugovor o zasnivanju hipoteke. Ovakvim kontradiktornim i neutemeljenim stavom, prema apelanticinom mišljenju, "povrijeđeni su pozitivnopravni propisi i ozakonjeno nestručno, štetno, nesavjesno i nemarno poslovanje drugotužene na apelanticinu štetu". Naime, odredbom člana 252. st. 1. i 2. Porodičnog zakona regulirani su suvlasnički odnosi bračnih partnera i ostavljena je mogućnost, a ne obaveza, drugom bračnom partneru da izvrši promjenu upisa, i to u skladu sa Zakonom o zemljišnim knjigama. Apelantica je istakla da je, imajući u vidu bračnu zajednicu i održavanje skladnih bračnih odnosa, postupila "po tradiciji", te nije zahtijevala ispravku upisa, a sve u dobroj vjeri da prvotuženi, kao dobar domaćin, neće dovesti u pitanje egzistenciju i opstanak bračne zajednice.

20. Postupajući sudovi su, prema apelanticinom mišljenju, također, povrijedili i odredbu člana 9. stav 2. Zakona o zemljišnim knjigama, koja propisuje da se sadržaj zemljišne knjige smatra tačnim za treća lica koja u dobroj vjeri u postojanje prava na nekoj nekretnini putem pravnog posla steknu takvo jedno pravo, te da se sadržaj zemljišne knjige smatra tačnim ukoliko ispravnost zemljišne knjige nije osporena putem upisa prigovora, ili ukoliko je trećem licu poznata netačnost zemljišne knjige, ili zbog grube nepažnje, nije poznata. Smatra da je drugotužena prilikom zaključenja ugovora o zasnivanju hipoteke, s obzirom na njenu prirodu kao pravnog posla, te visinu iznosa postupila očito nesavjesno, nemarno i nestručno, ne ispunivši sve uvjete predviđene zakonom, što se kvalificira kao "gruba nepažnja".

21. Apelantica, dalje, ističe da su redovni sudovi povrijedili materijalno pravo kada su priznanje prvotuženog ocijenili u smislu člana 182. stav 2. ZPP. Naime, prvostepeni sud je paušalno odredio, a drugostepeni potvrdio, da priznanje prvotuženog ide za raspolaganjem zahtjevom kojim sâm prvotuženi ne može raspolagati a da za to nije ponudio obrazloženje, što revizijski sud nije sankcionirao. Zaključivanje ugovora o zasnivanju hipoteke na nekretninama kojim je prvotuženi raspolagao bez njene saglasnosti, prema apelanticinom mišljenju, predstavlja povredu prava na imovinu. Apelantica je, na kraju, istakla da joj je povrijeđeno i pravo na djelotvorni pravni lijek, jer je njeno pravo na žalbu samo formalno zadovoljeno s obzirom na to da je nadležni sud o njoj odlučivao, ali je očito izostalo efektivno i djelotvorno odlučivanje suda o svim razlozima i navodima koji su izneseni, kao i o onima o kojim je dužan paziti po službenoj dužnosti. Apelantica predlaže da se njena apelacija usvoji, utvrdi povreda ustavnih prava, ukinu osporene presude i predmet vrati Vrhovnom sudu na ponovni postupak.

b) Odgovor na apelaciju

22. U odgovoru na apelaciju Vrhovni sud je istakao da u cijelosti ostaje pri navodima datim u obrazloženju presude i, suprotno apelanticinom stavu, smatra da nije povrijeđeno pravo na pravično suđenje, pravo na imovinu i pravo na djelotvoran pravni lijek, niti je primjena prava u revizijskoj odluci bila proizvoljna.

23. Kantonalni sud je, odgovarajući na apelaciju, istakao da u cijelosti ostaje pri pravnom stavu navedenom u odluci u kojoj su izneseni i detaljno obrazloženi stavovi tog suda o apelanticinim žalbenim navodima. Predlaže da se apelacija odbije kao neosnovana, jer nisu povrijeđena ustavna prava na koja se poziva apelantica.

24. Općinski sud navodi da ostaje pri razlozima datim u obrazloženju presude, smatrajući da nije povrijeđeno apelanticino pravo na pravično suđenje, pravo na imovinu i pravo na

djelotvoran pravni lijek, niti je primjena prava u presudi bila "zasnovana na irelevantnoj sudskoj praksi".

V. Relevantni propisi

25. U Zakonu o parničnom postupku ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 53/03,73/05 i 19/06) relevantne odredbe glase:

Član 7. (1) Stranke su dužne iznijeti sve činjenice na kojima

zasnivaju svoje zahtjeve i izvoditi dokaze kojima se utvrđuje te činjenice.

(..)

Član 55. stav 4. (4) Tužilac može u jednoj tužbi istaknuti dva ili više

tužbenih zahtjeva koji su u međusobnoj vezi i tražiti da sud usvoji slijedeći od tih zahtjeva ako nađe da onaj koji je u tužbi istaknut ispred njega nije osnovan.

26. U Zakonu o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službeni list RBiH" br. 2/92, 13/93, 13/94 i "Službene novine FBiH" br. 29/03 i 42/11) relevantne odredbe glase:

Član 103. (1) Ugovor, koji je protivan [...] prinudnim propisima te

moralu društva ništavan je ako cilj povrijeđenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

(2) Ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povrijedila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posljedice.

Član 109. (1) Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se

može pozivati svako zainteresovano lice. (…) 27. U Zakonu o vlasničkopravnim odnosima FBiH

("Službene novine Federacije BiH" br. 6/98 i 29/03) relevantne odredbe glase:

Član 17. Za poduzimanje poslova redovnog upravljanja stvari

potrebna je suglasnost suvlasnika čiji dijelovi zajedno čine više od jedne polovine vrijednosti stvari.

Ako se ne postigne potrebna suglasnost, a poduzimanje posla je neophodno za redovno održavanje stvari, svaki suvlasnik ima pravo zahtijevati da o tome odluči sud.

Za poduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (promjena namjene stvari,otuđenje cijele stvari, izdavanje cijele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na cijeloj stvari, zasnivanje služnosti, veće popravke ili prepravke stvari koje nisu nužne za održavanje i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Ako se u slučajevima iz stava 3. ovog člana, ne postigne saglasnost svih suvlasnika, a za poduzimanje posla postoje naročito opravdani razlozi, svaki suvlasnik ima pravo zahtijevati da o tome odluči sud.

Član 21. Zajedničko vlasništvo postoji, u slučajevima određenim

zakonom, kada stvar pripada dvjema ili više osoba (zajedničari) tako da njihovi udjeli nisu unaprijed određeni, ali su odredivi. Na zajedničko vlasništvo shodno se primjenjuju odredbe ovog zakona o suvlasništvu, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 69. Hipoteka nastaje na osnovu pravnog posla, sudske odluke i

zakona.


Na osnovu pravnog posla ili sudske odluke, hipoteka se stječe upisom u javnu knjigu ili na drugi način određen zakonom.

Na osnovu zakona hipoteka se stječe kada se ispune uvjeti određeni zakonom.

28. U Porodičnom zakonu ("Službene novine Federacije BiH" br. 35/05 i 41/05) relevantne odredbe glase:

1. Bračna stečevina i posebna imovina

Član 250. Bračni partneri mogu imati bračnu stečevinu i posebnu

imovinu. a) Bračna stečevina

Član 251. (1) Bračnu stečevinu čini imovina koju su bračni partneri

stekli radom za vrijeme trajanja bračne zajednice, kao i prihodi iz te imovine.

(2) Pokloni trećih osoba učinjeni za vrijeme trajanja bračne zajednice (u novcu, stvarima, pružanju pomoći radom i sl.) ulaze u bračnu stečevinu, bez obzira na to koji ih je bračni partner primio, ukoliko drukčije ne proizlazi iz namjene poklona ili se iz okolnosti u momentu davanja poklona može zaključiti da je poklonodavalac želio učiniti poklon samo jednom od bračnih partnera.

(3) Dobitak od igara na sreću je bračna stečevina. (4) Prihodi od intelektualnog vlasništva ostvareni za

vrijeme trajanja bračne zajednice su bračna stečevina.

Član 252. (1) Bračni partneri su u jednakim dijelovima suvlasnici u

bračnoj stečevini ako nisu drukčije ugovorili. (2) Budući bračni partneri, odnosno bračni partneri mogu

bračnim ugovorom drukčije urediti svoje odnose vezane za bračnu stečevinu.

(3) Ukoliko je u zemljišne knjige kao vlasnik stečevine upisan jedan bračni partner, drugi bračni partner može zahtijevati ispravku upisa, u skladu sa Zakonom o zemljišnim knjigama Federacije Bosne i Hercegovine.

b) Upravljanje bračnom stečevinom

Član 253. Na bračnu stečevinu primjenjuju se odredbe stvarnog i

obaveznog prava, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. 29. U Zakonu o zemljišnim knjigama FBiH ("Službene

novine Federacije BiH" br. 58/02, 19/03 i 54/04) relevantne odredbe glase:

Član 5. stav 1. Konstitutivno djejstvo

(1)Vlasništvo i druga prava na nekretninama nastaju tek sa upisom u zemljišne knjige, uključujući i ona koja su predviđena u članu 87. ovog Zakona.

Član 9. Javno povjerenje

(1) Upisano pravo u zemljišnoj knjizi smatra se tačnim. Smatra se da brisano pravo iz zemljišne knjige ne postoji.

(2) Za treća lica, koja u dobroj vjeri u postojanje neke nekretnine ili prava na nekoj nekretnini, putem pravnog posla steknu takvo jedno pravo, sadržaj zemljišne knjige se smatra tačnim, ukoliko ispravnost zemljišne knjige nije osporena putem upisa prigovora ili ukoliko je trećoj osobi poznata netačnost zemljišne knjige ili zbog grube nepažnje nije poznata.

(3) Ako je nosilac prava upisanog u zemljišne knjige ograničen u pravu raspolaganja u korist neke osobe, tada ograničenje djeluje prema trećoj osobi samo onda kada je to ograničenje upisano u zemljišnu knjigu ili poznato trećoj osobi.

(4) Za savjesnost treće osobe kod sticanja prava na nekretnini mjerodavno je vrijeme podnošenja zahtjeva za upis.

VI. Dopustivost

30. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

31. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

32. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 46 0 P 010178 12 Rev od 19. novembra 2013. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelantica je primila 24. decembra 2013. godine, a apelacija je podnesena 12. februara 2014. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana.

33. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

34. Apelantica tvrdi da su joj osporenim presudama povrijeđena prava na pravičan postupak iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, te pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

35. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.

36. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. [...].

37. Prije nego što pristupi ispitivanju navodne povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud mora riješiti pitanje primjene garancija iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Prema ustaljenoj praksi Ustavnog suda, osnovni uvjet za primjenu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije jeste da postoji spor o građanskim pravima i obavezama, što u konkretnom predmetu i jeste slučaj. Naime, u konkretnom slučaju radilo se o parničnom postupku u okviru kojeg se raspravljalo o pitanju osnovanosti tužbenog zahtjeva apelantice koja je tražila da se utvrdi ništavost ugovora o zasnivanju hipoteke na nekretninama bliže opisanim u dispozitivu prvostepene presude a koji je zaključen između prvotuženog i drugotužene, te osnovanost eventualnog tužbenog zahtjeva kojim je apelantica tražila da se utvrdi ništavost dijela odredbe člana 3.


ugovora o zasnivanju hipoteke između prvotuženog i drugotužene. Ustavni sud smatra da apelantica u postupku okončanom osporenom presudom uživa garancije prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

38. Iz navoda apelacije proizlazi da apelantica povredu prava na pravično suđenje suštinski vidi u nepravilno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni materijalnog i procesnog prava. U vezi s tim, Ustavni sud ističe da, prema praksi Evropskog i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi, Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi, Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. maja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

39. U vezi sa istaknutim navodima u apelaciji da su redovni sudovi povrijedili odredbu člana 55. stav 4. ZPP, jer nisu mogli "odlučiti istovremeno i o prvobitnom i o narednom eventualnom tužbenom zahtjevu a što je isticano i u žalbi i u reviziji, a što sudovi nisu razmatrali", Ustavni sud zapaža da su redovni sudovi, odlučujući o apelanticinoj žalbi i reviziji, dovoljno jasno obrazložili navode koji se odnose na primjenu člana 55. stav 4. ZPP a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Naime, članom 55. stav 4. ZPP propisano je da tužilac može istaći dva ili više tužbenih zahtjeva u jednoj tužbi i tražiti da prihvati sljedeći od tih zahtjeva ako nađe da onaj koji je u tužbi istaknut ispred njega nije osnovan. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je odbio oba apelanticina tužbena zahtjeva kao neosnovana, a Kantonalni sud je, odlučujući o apelanticinoj žalbi, istakao da se pravilnim tumačenjem navedene odredbe zaključuje da sud svojom odlukom odlučuje istovremeno o svim tužbenim zahtjevima, te da se smatra neosnovanim žalbeni navod da se "o eventualnom tužbenom zahtjevu odlučuje tek kada je prvi tužbeni zahtjev pravosnažno odbijen", kao i apelanticino pozivanje na sudsku praksu koja se odnosila na član 173. stav 2. ranije važećeg ZPP u kojem je bio reguliran način odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtjevu. Dalje, Ustavni sud primjećuje da je i Vrhovni sud, odlučujući o apelanticinoj reviziji, zaključio da su neosnovane tvrdnje o pravilima postupanja po tužbenim zahtjevima istaknutim u smislu člana 55. stav 4. ZPP smatrajući da je ispravno postupanje prvostepenog suda koji je prvo raspravio o primarnom, a potom o eventualnom tužbenom zahtjevu, ne čekajući pravomoćnost odluke o primarnom zahtjevu i navodeći da u cijelosti prihvata obrazloženje koje je dao Kantonalni sud. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su apelanticini navodi o proizvoljnoj primjeni člana 55. stav 4. ZPP, kao i navodi da redovni sudovi nisu u tom pravcu razmatrali njene žalbene, odnosno revizione navode neosnovani.

40. U vezi sa apelacionim navodima da su redovni sudovi osporenim odlukama proizvoljno utvrdili činjenično stanje i proizvoljno primijenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili apelanticin tužbeni zahtjev kojim je tražila utvrđenje ništavosti ugovora o zasnivanju hipoteke, Ustavni sud, prije svega, zapaža da apelantica u apelaciji ponavlja navode koje je već iznosila u postupku pred redovnim sudovima, i to na tri sudske instance, koje su redovni sudovi detaljno razmotrili, te

dovodeći u vezu činjenice konkretnog predmeta uz pozivanje na relevantne odredbe materijalnih zakona (Porodičnog zakona, Zakona o zemljišnim knjigama, Zakona o vlasničkopravnim odnosima) dali detaljne razloge zašto oni u okolnostima konkretnog slučaja ne mogu dovesti do drugačijeg rješenja konkretne pravne stvari.

41. Iz obrazloženja presuda redovnih sudova proizlazi da su prilikom odlučivanja redovni sudovi ocijenili kao nespornu činjenicu da su apelantica i prvotuženi na dan stjecanja predmetnih nekretnina bili u bračnoj zajednici tokom koje su i stekli predmetne nekretnine koje predstavljaju njihovu zajedničku imovinu. Također su redovni sudovi ocijenili činjenicu da su apelantica i prvotuženi bili u braku i u vrijeme kada je prvotuženi zaključio sa drugotuženom ugovor o zasnivanju hipoteke (23. jula 2007. godine) u prisutnosti notara, kojem nije bila prisutna apelantica, niti je tražena njena saglasnost. Redovni sudovi su se pozvali na odredbu člana 252. stav (1) Porodičnog zakona kojim je određeno da su bračni partneri u jednakim dijelovima suvlasnici u bračnoj stečevini ako nisu drugačije ugovorili, a odredbama stava (3) navedenog člana da, ukoliko je u zemljišne knjige kao vlasnik stečevine upisan jedan bračni partner, drugi bračni partner može zahtijevati ispravku upisa u skladu sa Zakonom o zemljišnim knjigama. Dakle, kako su zaključili redovni sudovi, apelantica je, u skladu sa navedenom odredbom, imala mogućnost da zahtijeva ispravku upisa u zemljišnim knjigama i da se kao vlasnik ½ svoje bračne stečevine upiše u zemljišne knjige, što je propustila da učini.

42. Pored navedenog, redovni sudovi su podsjetili da, prema Zakonu o zemljišnim knjigama, vlasništvo i druga prava na nekretninama nastaju tek upisom u zemljišne knjige (član 5), a prema članu 9. istog zakona za treća lica koja u dobroj vjeri u postojanje prava na nekoj nekretnini putem pravnog posla steknu takvo jedno pravo, sadržaj zemljišne knjige se smatra tačnim ukoliko ispravnost zemljišne knjige nije osporena putem upisa prigovora, ili ukoliko je trećem licu poznata netačnost zemljišne knjige, ili zbog grube nepažnje, nije poznata. U konkretnom slučaju, kako su zaključili redovni sudovi, apelantica nije dokazala da je drugotužena - banka postupala nesavjesno prilikom potpisivanja ugovora o hipoteci, budući da je prvotuženi u zemljišnim knjigama upisan kao vlasnik nekretnine koja se opterećuje hipotekom a sâm ugovor je sačinjen pred notarom koji ni na koji način nije sugerirao drugotuženoj da je potrebna saglasnost apelantice kao bračnog druga. Redovni sudovi smatraju da je u konkretnom slučaju, radi osiguranja pravnog prometa, načelo povjerenja u zemljišne knjige jače od odredaba Porodičnog zakona koje se tiču bračne stečevine.

43. Ustavni sud, prije svega, ukazuje da je u dosadašnjoj praksi razmatrao nekoliko apelacija kojima su osporavane odluke redovnih sudova donesene povodom tužbi radi poništenja pravnih poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja zajedničkom imovinom (otuđenje, zasnivanje hipoteke itd.) koje je zaključio jedan supružnik sa trećim licem na zajedničkoj imovini, bez saglasnosti drugog supružnika, i tom prilikom razmatrao da li odredbe Porodičnog zakona koje se odnose na bračnu stečevinu imaju jaču snagu od odredaba Zakona o zemljišnim knjigama koje se odnose na načelo povjerenja u zemljišne knjige.

44. Ustavni sud ukazuje na Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 3394/12 od 16. septembra 2015. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) u kojoj se kao apelant pojavljuje Nova banka a.d. Banja Luka, koja je osporavala odluku redovnog suda u postupku u kojem je udovoljeno tužbenom zahtjevu tužiteljice i utvrđena ništavost sporazuma o zasnivanju založnog prava između Nove banke a.d. Banja Luka i J.M. Ustavni sud je zaključio da u odnosu na član II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, kao i član 6. Evropske konvencije i član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju apelacija nije


osnovana. U spomenutoj odluci Ustavni sud je, između ostalog, istakao da je "svoju odluku Vrhovni sud obrazložio činjenicom da je tužiteljica izdjejstvovala pravosnažnu presudu u kojoj je utvrđeno da su predmetne nekretnine (koje su opterećene založnim pravom) bračna stečevina, kojim je bez saglasnosti tužiteljice raspolagao J.M., te da su sporazumi o založnom pravu na nekretninama između J.M. i apelanta zaključeni suprotno odredbi člana 265. Porodičnog zakona. Dalje, Vrhovni sud je jasno istakao da je sadržaj ove norme prinudnog karaktera čiju primjenu stranke (u vrijeme važenja ranijeg zakona) nisu mogle isključiti, odnosno promijeniti, te je, u skladu sa članom 103. ZOO, utvrdio ništavost sporazuma o založnom pravu, koji su zaključeni protivno prinudnim propisima". Obrazlažući navedenu odluku, Ustavni sud je podsjetio "da je već ranije u svojoj praksi rješavao gotovo identično pravno pitanje (vidi Odluku Ustavnog suda broj AP 2000/09, dostupnu na www.ustavnisud.ba) u apelaciji u kojoj je apelantica (UniCredit Bank d.d. Mostar) osporila odluke redovnih sudova u postupku u kojem je, također, utvrđeno da je tužiteljica (u predmetu broj AP 2000/09) dokazala da založene nekretnine čine zajedničku bračnu imovinu u pogledu kojih ima ½ dijela, a da u postupku zasnivanja založnog prava (hipoteke), koji je proveo njen suprug, kao založni dužnik, i apelantica, kao založni povjerilac, tužiteljica nije učestvovala, te je Vrhovni sud, pozivanjem na član 265. stav 2. Porodičnog zakona FBiH, utvrdio da pravna radnja kojom je suprug tužiteljice bez njene saglasnosti opteretio predmetne nekretnine založnim pravom ne proizvodi pravno djejstvo. U predmetu broj AP 2000/09 Ustavni sud je zaključio da je u odnosu na član II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, kao i član 6. i član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju apelacija, prima facie, neosnovana".

45. Dalje, Ustavni sud je u Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 15/04 od 20. aprila 2016. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) usvojio apelanticinu apelaciju i utvrdio povredu prava na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije. Ustavni sud je u konkretnom slučaju podsjetio da je "odredbama člana 51. Zakona o izvršnom postupku, između ostalog, propisano da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima takvo pravo koje sprečava izvršenje može podnijeti prigovor protiv izvršenja, tražeći da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim u obimu u kojem su prava tog trećeg lica zahvaćena izvršenjem, te da se takav prigovor može podnijeti sve do okončanja izvršnog postupka". S tim u vezi, Ustavni sud je zapazio "da je apelantica prigovorom u svojstvu trećeg lica osporavala odluke donesene u izvršnom postupku povodom zahtjeva tražioca izvršenja za namirenje neizmirenog kredita koji je izvršenik (koji je, kako je već rečeno, apelanticin suprug) podigao kod tražioca izvršenja na ime privatnog preduzeća, čiji je vlasnik izvršenik i koji je osiguran založnim pravom - hipotekom na predmetnim nekretninama, tvrdeći da su te nekretnine bračna stečevina za čije raspolaganje ona nije znala, niti je dala saglasnost izvršeniku, te da su predmetne nekretnine njen dom u kojem živi sa djecom (i izvršenikom) i da bi njihovim napuštanjem ostala bez doma".

46. Ustavni sud je, dalje, u navedenoj odluci istakao da izvršni sud prilikom odlučivanja o apelanticinom prigovoru nije imao u vidu odredbe čl. 251. i 252. Porodičnog zakona, te zapazio "da izvršni sud nije imao u vidu ni relevantne odredbe Zakona o vlasničkopravnim odnosima, među kojima odredbe člana 21. kojima je propisano da zajedničko vlasništvo postoji u slučajevima određenim zakonom, kada stvar pripada dvama ili više lica (zajedničari), tako da njihovi udjeli nisu unaprijed određeni, ali su odredivi, te da se na zajedničko vlasništvo shodno primjenjuju odredbe ovog zakona o suvlasništvu ako zakonom nije drugačije određeno. Također, proizlazi da je izvršni sud, propustivši da apelanticin prigovor sagleda u svjetlu

prethodno navedenih relevantnih odredaba relevantnih zakona, propustio da dovede činjenice konkretnog predmeta i navedene odredbe relevantnih zakona u vezu i sa članom 9. Zakona o zemljišnim knjigama (...). Dakle, izvršni sud nije utvrdio da li je tražilac izvršenja postupao u dobroj vjeri prilikom zasnivanja založnog prava, da li mu je moglo da bude nepoznato da je zemljišna knjiga eventualno netačna s obzirom na to da apelantica tvrdi da je predmetna nekretnina bračna stečevina i da su i u vrijeme zasnivanja založnog prava izvršenik i apelantica bili u bračnoj zajednici, te da li je tražiocu izvršenja, zbog grube nepažnje, ostao nepoznat podatak da je zemljišna knjiga eventualno netačna".

47. Pored navedenih, Ustavni sud ukazuje i na Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 804/13 od 20. aprila 2016. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) kojom je odbijena apelanticina apelacija koja je osporavala odluke redovnih sudova u postupku poništenja ugovora o kupoprodaji i javnoj prodaji nekretnina za koje je tvrdila da predstavljaju bračnu stečevinu. Ustavni sud je utvrdio da odlukama redovnih sudova nisu povrijeđena apelanticina prava na pravično suđenje i pravo na imovinu.

48. Interpretirajući obrazloženje odluke redovnog suda, Ustavni sud je naveo da je "Općinski sud u obrazloženju svoje presude istakao da je u praksi čest slučaj da je kao vlasnik nekretnine u zemljišnoj knjizi upisan samo jedan bračni partner iako se radi o bračnoj stečevini. Ukazao je da, shodno odredbama člana 275. Porodičnog zakona ('Službeni list SRBiH' br. 21/79 i 44/89), koji je bio na snazi u vrijeme zaključenja ugovora o zalogu - hipoteci, bračni partneri sporazumno raspolažu zajedničkom imovinom, odnosno svojim udjelom u zajedničkoj imovini jedan bračni partner nije mogao samostalno raspolagati, što znači da bi suprotno raspolaganje bilo ništavo. Međutim, ukazao je da je članom 9. Zakona o zemljišnim knjigama propisano da lice koje u dobroj vjeri u postojanje neke nekretnine ili prava na nekoj nekretnini putem pravnog posla stekne takvo jedno pravo sadržaj zemljišne knjige se smatra tačnim, ukoliko ispravnost zemljišne knjige nije osporena putem upisa prigovora, ili ukoliko je trećem licu poznata netačnost zemljišne knjige, ili zbog grube nepažnje, nije poznata. U vezi s tim, Općinski sud je istakao da je, sve i kad bi prihvatio apelanticine navode da prvotuženi nije bio vlasnik predmetnih nekretnina s dijelom 1/1, banka kao savjesni povjerilac upisala hipoteku na predmetnim nekretninama prvotuženog, a zatim je u izvršnom postupku drugotuženi stekao pravo vlasništva na predmetnim nekretninama. Shodno tome, te uzimajući u obzir primjenu načela zaštite povjerenja u sadržaj zemljišne knjige, Općinski sud je ocijenio da na valjanost stečenog prava vlasništva ne bi imalo utjecaja to što je prvotuženi raspolagao zajedničkom imovinom bračnih partnera, smatrajući da u takvim slučajevima prednost treba dati odredbama Zakona o vlasničkopravnim odnosima i Zakona o zemljišnim knjigama kao lex specialis".

49. Dalje, u tački 36. odluke Ustavni sud je primijetio "da iz obrazloženja osporene presude Općinskog suda, s kojim su se praktično saglasili Kantonalni sud i Vrhovni sud, proizlazi da su redovni sudovi imali u vidu odredbe člana 275. Porodičnog zakona koji je bio na snazi u vrijeme zaključenja ugovora o zalogu - hipoteci na predmetnim nekretninama (koji je prvotuženi nesporno za vrijeme trajanja bračne zajednice sa apelanticom kao jamac zaključio s bankom, te koji, prema dostavljenoj dokumentaciji, apelantica nije ni osporavala u postupku pred redovnim sudovima), a kojima je propisano da bračni drugovi zajedno posjeduju, upravljaju i koriste zajedničku imovinu, ali da su, isto tako, imali u vidu i načelo javnog povjerenja iz člana 9. Zakona o zemljišnim knjigama i odredbe člana 262. važećeg Porodičnog zakona". U vezi s tim, Ustavni sud je zapazio "da iz obrazloženja osporenih presuda proizlazi da su redovni sudovi


ocijenili okolnost da su predmetne nekretnine izgrađene u toku trajanja bračne zajednice apelantice i prvotuženog, te da su i ugovor o kreditu i ugovor o zalogu - hipoteci na predmetnim nekretninama zaključeni u vrijeme trajanja te bračne zajednice, a da je prvotuženi u vrijeme zaključenja tog ugovora upisan kao vlasnik s dijelom 1/1 na predmetnim nekretninama. Dalje, iz obrazloženja osporenih odluka proizlazi da je ocijenjena okolnost da je kredit uzet za izgradnju stambeno-poslovne zgrade, pa su, u vezi s tim, obrazložili da je banka kao savjesni povjerilac upisala hipoteku na predmetnim nekretninama, a zatim je u izvršnom postupku drugotuženi stekao pravo vlasništva na predmetnim nekretninama".

50. Ustavni sud je, također, u navedenoj odluci primijetio da su "zbog toga redovni sudovi, uzimajući u obzir primjenu načela zaštite povjerenja u sadržaj zemljišne knjige, ocijenili da na valjanost stečenog prava vlasništva ne bi imalo utjecaja to što je prvotuženi raspolagao zajedničkom imovinom bračnih partnera, smatrajući da u takvim slučajevima prednost treba dati odredbama Zakona o vlasničkopravnim odnosima i Zakona o zemljišnim knjigama kao lex specialis. Također, Ustavni sud zapaža da iz obrazloženja osporenih presuda proizlazi da su, u pogledu apelanticinih navoda da je prvotuženi uknjižio hipoteku na cjelokupnu nekretninu iako je znao da je samo formalni zemljišnoknjižni vlasnik s dijelom 1/1, a da se, u stvari, radi o zajedničkoj nekretnini - bračnoj stečevini u kojoj i apelantica ima svoj udio, redovni sudovi ocijenili da ti navodi ne utječu na stečeno pravo vlasništva drugotuženog, već joj samo daju pravo da potražuje naknadu štete od prvotuženog. Imajući u vidu sve navedeno, te uzimajući u obzir odredbe Porodičnog zakona koje su važile u vrijeme zasnivanja hipoteke, odnosno donošenja osporenih odluka, te odredbe Zakona o zemljišnim knjigama i ZIP-a, na koje su redovni sudovi ukazali u osporenim odlukama, Ustavni sud ne nalazi proizvoljnost u obrazloženjima osporenih odluka u odnosu na apelanticine navode da predmetne nekretnine predstavljaju bračnu stečevinu apelantice i prvotuženog, odnosno njihovu zajedničku imovinu kojom prvotuženi nije mogao samostalno raspolagati".

51. Konačno, Ustavni sud podsjeća i na Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 3738/12 od 8. decembra 2015. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) u kojoj je, također, razmatrano pitanje primjene načela povjerenja u javne knjige. Naime, u navedenoj odluci Ustavni sud je primijetio "da iz obrazloženja osporene presude Vrhovnog suda proizlazi da je kao pravilan ocijenjen zaključak prvostepenog suda da ugovor o jamstvu nije ništav u smislu člana 103. ZOO s obzirom na to da je zaključen u skladu sa članom 251c. ZIP-a. U prilog ovom stavu Vrhovni sud je ukazao da je u postupku bilo nesporno da je u vrijeme zaključenja ugovora o jamstvu kao vlasnik predmetnog stana u javnoj knjizi bio upisan drugotuženi, te da je predmetni stan bio i u njegovom posjedu. Dalje, iz obrazloženja osporene presude Vrhovnog suda proizlazi da, shodno ovako utvrđenom nespornom činjeničnom stanju, prvotužena nije znala, niti je mogla znati da drugotuženi nije vlasnik predmetne nekretnine, odnosno da u konkretnom slučaju nije postojalo ništa što bi uputilo na zaključak da postoji i vanknjižni vlasnik, a zbog čega je zaključeno da je prvotužena u vrijeme zaključenja ugovora o jamstvu bila savjesna. Najzad, iz obrazloženja presude Vrhovnog suda proizlazi da u situaciji kada se postavi pitanje primjene načela da niko ne može na drugog prenijeti više prava nego što ih sâm ima, ili načela povjerenja u javne knjige, treba primijeniti načelo povjerenja u javne knjige. U prilog navedenom Vrhovni sud je ukazao da se u okolnostima konkretnog slučaja, kada u vrijeme stavljanja predmetnog stana pod hipoteku apelant nije bio ni u njegovom posjedu, a drugotuženi je bio i zemljišnoknjižni vlasnik i posjednik, te kada je od dana kada je apelant stekao osnov za upis u zemljišne knjige protekao dug vremenski period,

da se apelant prema predmetom stanu odnosio nemarno i s nedovoljno brige i pažnje, a za šta ga ne mogu opravdati ni ratne okolnosti, treba primijeniti načelo povjerenja u zemljišne knjige. Slijedeći navedeno, Vrhovni sud je usvojio stav da je u interesu pravnog prometa da onaj ko savjesno, urednim upisom u zemljišne knjige kao javne, pribavi pravo zaloga na nekretnini upisanoj u zemljišne knjige stječe to zemljišnoknjižno pravo iako se stanje van zemljišnih knjiga ne slaže sa stanjem u zemljišnim knjigama. Imajući u vidu navedene razloge, Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključio da u okolnostima konkretnog slučaja nema ništa što bi uputilo na zaključak da osporena presuda Vrhovnog suda rezultira miješanjem u apelantovo pravo na imovinu koje nije u skladu sa zakonom s obzirom na to da je nesporno utvrđeno da je ugovor o jamstvu zaključen u skladu sa članom 251c. ZIP-a".

52. Razmatrajući konkretan predmet, Ustavni sud, prije svega, podsjeća na jedno od osnovnih načela zemljišnoknjižnog prava a to je načelo upisa koje je sadržano u članu 5. stav 1. Zakona o zemljišnim knjigama prema kojem se vlasništvo i druga prava na nekretninama stječu upisom u zemljišne knjige. Upis se odnosi na uknjižbu (konačan upis prava na nekretninama kojim se bezuvjetno stječu, prenose, ograničavaju ili prestaju prava na nekretninama) kao način pribavljanja stvarnih prava na nekretninama. Uknjižba predstavlja trenutak u kome stjecalac pribavlja pravo vlasništva i drugo stvarno pravo na nekretninama i tek uknjižbom stječe se (konstituira) pravo vlasništva ili drugo stvarno pravo na nekretninama. Ustavni sud, također, ukazuje na načelo povjerenja u zemljišne knjige sadržano u odredbama člana 9. Zakona o zemljišnim knjigama a koje znači da je sadržaj zemljišnih knjiga tačan (istinit) i potpun. Stoga, ako neko lice zaključi pravni posao pouzdajući se u sadržaj zemljišne knjige a pri tome je savjesno (postupa u dobroj vjeri), pribavit će pravo vlasništva ili drugo stvarno pravo i u slučaju ako je zemljišna knjiga nepotpuna ili ako netačno izražava pravo stanje. Postoje dva aspekta povjerenja u zemljišne knjige. Pozitivni smisao povjerenja u zemljišne knjige ogleda se u tome što savjesni pribavilac stvarnog prava na nekretnini (savjesno treće lice) može da se pouzda da sve što je u zemljišnim knjigama upisano zaista i postoji, pa i kada stanje u zemljišnoj knjizi ne odgovara stvarnom stanju. U negativnom smislu načelo povjerenja u zemljišne knjige odnosi se na potpunost zemljišne knjige. Naime, ako je stanje u zemljišnoj knjizi ažurno, sadržaj knjige je ne samo tačan već i potpun, što znači da stvarna prava koja u njoj nisu upisana, odnosno koja su brisana ne postoje. Ono što nije upisano smatra se da ne postoji (vidi, Zemljišne knjige, Enver Zečević, Sarajevo, 2008. godina, strana 8).

53. Dalje, Ustavni sud ukazuje na stav 2. člana 9. Zakona o zemljišnim knjigama, koji normira situaciju kada se smatra da se treće lice ne može pouzdati u tačnost podataka iz zemljišne knjige. To će biti u slučaju ako je evidentno da je ispravnost zemljišne knjige osporena prigovorom, kao i ako treće lice zna da je zemljišna knjiga neispravna, ne može se smatrati savjesnim (npr., poznato mu je da je određeni upis prava vlasništva proveden na osnovu ništavog ugovora, ili ako kupuje nekretninu za koju zna da ju je isti prodavac prodao prije toga drugom licu itd.). Zakon o zemljišnim knjigama propisuje da je nesavjesno i ono treće lice kome, zbog grube nepažnje, nije poznata neispravnost zemljišne knjige.

54. Ustavni sud, dalje, podsjeća na opće načelo prava da niko ne može na drugoga prenijeti više prava nego što ga sâm ima (Nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet). Međutim, i u tom slučaju prijenos mora biti u skladu sa drugim općim načelima prava u koja, svakako, spada i načelo savjesnosti i poštenja u pravnom prometu. Poštovanje ovoga načela podrazumijeva ispitivanje savjesnosti svakog od učesnika određenog pravnog posla, jer svako drugačije postupanje


protivno je načelima vladavine prava i pravne sigurnosti. Ustavni sud smatra da je za prosuđivanje pravne valjanosti, odnosno nevaljanosti raspolaganja zajedničkom imovinom u odnosu na treće lice prvenstveno bitna pretpostavka savjesnosti i poštenja tog trećeg lica, ali i ostalih učesnika u tom pravnom poslu.

55. Primjenjujući navedeni stav na konkretan slučaj, znači da se utvrđivanje savjesnosti u pravnom prometu ne može ograničiti samo na drugotuženog (da li je postupao s povjerenjem u zemljišne knjige) već i na apelanticu koja nije iskoristila mogućnost da izvrši ispravku upisa u zemljišnim knjigama a koja joj je data odredbom člana 252. stav (3) Porodičnog zakona. Također, apelantica nije ni na koji način dokazala da je drugotužena postupala nesavjesno prilikom potpisivanja ugovora o hipoteci, budući da je samo prvotuženi u zemljišnim knjigama upisan kao vlasnik nekretnine koja se opterećuje hipotekom, a sâm ugovor je sačinjen pred stručnim licem (notarom), niti je dokazala da nije dala svoju konkludentnu saglasnost na opterećenje hipotekom nekretnina koje ulaze u njenu bračnu stečevinu. Dakle, apelantica je imala mogućnost da zaštiti svoje pravo (zajedničkog) vlasništva na predmetnoj nekretnini, jer je isključivo od njene inicijative zavisilo da li će se preduzeti odgovarajuće pravne radnje. Međutim, apelantica nije preduzela nijednu pravnu radnju, već je tužbu za utvrđivanje ništavosti ugovora o hipoteci (koji su prvotuženi i drugotužena zaključili 23. jula 2007. godine) podnijela tek 13. juna 2009. godine a prvotuženi, njezin suprug, u tom parničnom postupku priznao je tužbeni zahtjev. Redovni sudovi su obrazložili da je zaključenju ugovora o hipoteci prethodio sporazum apelantice i prvotuženog, kao bračnih partnera, o zalaganju predmetnih nekretnina koji, doduše, nije bio formalan, ali je u konkretnoj pravnoj stvari proizveo pravne učinke, jer apelanticino znanje o tome da je podignut kredit i da je osiguran hipotekom na zajedničkoj imovini, uz sve njeno nepostupanje s ciljem upisa svoga suvlasničkog dijela na zajedničkoj bračnoj stečevini, predstavlja, u suštini, njenu prešutnu saglasnost da se zaključi ugovor o hipoteci. S obzirom na to da je drugotužena prilikom upisa hipoteke u zemljišne knjige postupala saglasno načelu povjerenja u zemljišne knjige, time je kao treće savjesno lice stekla pravo zaloga na predmetnim nekretninama. Osim toga, Ustavni sud smatra da u času kada bračni drug koji je upisan kao isključivi vlasnik nekretnine raspolaže tom nekretninom u korist trećeg lica (u konkretnom slučaju zaključenje ugovora o zasnivanju hipoteke između prvotuženog i drugotužene), zemljišnoknjižno stanje nije neistinito, već nepotpuno, pa u korist trećeg lica (drugotužene) nastupaju pravni učinci zaštite povjerenja u potpunost, a ne u istinitost zemljišne knjige.

56. Ustavni sud smatra da redovni sudovi nisu na arbitraran način primijenili odgovarajuće pozitivne zakonske propise i da takva primjena prava ne predstavlja kršenje apelanticinog prava na pravično suđenje. U presudama su navedeni potrebni razlozi za njihovo donošenje i data su detaljna, jasna i iscrpna obrazloženja odluka za koja Ustavni sud ne nalazi da su proizvoljna.

57. U skladu sa utvrđenjima u prethodnim tačkama obrazloženja ove odluke, Ustavni sud smatra da će se u svakom pojedinačnom slučaju, uzimajući u obzir naročite okolnosti svakog konkretnog slučaja, valjanost pravnog posla morati procjenjivati ovisno o ponašanju, savjesnosti i dobroj vjeri svih učesnika određenog pravnog posla, uključujući i bračnog druga koji (eventualno) nije bio učesnik tog odnosa.

58. U kontekstu navedenog zaključka Ustavni sud želi ukazati i da je "novim" Zakonom o stvarnim pravima ("Službene novine Federacije BiH" br. 66/13 i 100/139) u članu 55 (zaštita povjerenja u zemljišne knjige) u stavu 3. propisano: " Nedostatak dobre vjere ne može se prebaciti nikome samo iz razloga što nije istraživao vanknjižno stanje." Dakle, stjecalac nije dužan

provjeravati vanknjižno stanje prije pravnog posla, što znači i posjedovno stanje nekretnina koje će biti predmet pravnog posla.

59. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da su apelanticini navodi o kršenju prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije neosnovani.

Pravo na imovinu

60. U vezi sa apelanticinim prigovorima koji se tiču kršenja prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud zapaža da apelantica pozivanje na kršenje navedenog prava dovodi u kontekst proizvoljne primjene materijalnog prava o čemu se Ustavni sud već izjasnio u prethodnim tačkama ove odluke. Stoga, Ustavni sud apelanticino pozivanje na kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, također, smatra neosnovanim.

Pravo na djelotvoran pravni lijek

61. U vezi sa apelanticinim navodima o kršenju prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije, Ustavni sud ukazuje na to da ova odredba ima supsidijarni karakter i da se primjenjuje samo u vezi sa drugim pravom zaštićenim Evropskom konvencijom. Apelantica nije navela u odnosu na koje pravo joj je, navodno, uskraćeno pravo na djelotvoran pravni lijek, pa se samo može zaključiti da se ovi navodi odnose na pravo na pravično suđenje. Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučaju apelantica imala i da je koristila mogućnost da izjavi propisani pravni lijek (žalba i revizija) a činjenica da ti pravni lijekovi nisu rezultirali ishodom koji bi za nju bio pozitivan, ne znači da su ti pravni lijekovi nedjelotvorni, ili da su apelantici na bilo koji način bili uskraćeni. Stoga, Ustavni sud smatra da su neosnovani apelanticini navodi o kršenju prava na djelotvorni pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije u vezi sa pravom na pravično suđenje.

VIII. Zaključak

62. Ustavni sud zaključuje da nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, jer su redovni sudovi dovoljno jasno i argumentirano obrazložili svoje odluke u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, te u vezi s tim primjenom relevantnih zakonskih odredaba odbili apelanticin tužbeni zahtjev a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

63. Također, Ustavni sud zaključuje da nema ni kršenja prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju kada apelantica navode o kršenju ovog prava svodi na navode o nepravilno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni prava, a Ustavni sud je zaključio da nije bilo proizvoljnosti u tom pogledu.

64. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije u vezi sa pravom na pravično suđenje, jer je apelantica imala i koristila mogućnost da izjavi propisane pravne lijekove (žalba i revizija) a činjenica da ti pravni lijekovi nisu rezultirali ishodom koji bi za nju bio pozitivan, ne znači da su ti pravni lijekovi nedjelotvorni, ili da su apelantici na bilo koji način bili uskraćeni.

65. Na osnovu člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

66. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Mirsad Ćeman, s. r.


Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 666/14, rješavajući apelaciju Aleme Memić, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 15. veljače 2017. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija Aleme Memić

podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 46 0 P 010178 12 Rev od 19. studenog 2013. godine, Presude Kantonalnog suda u Novom Travniku broj 46 0 P 010178 11 Gž od 29. veljače 2012. godine i Presude Općinskog suda u Bugojnu broj 46 0 P 0010178 09 P od 30. svibnja 2011. godine.



1. Alema Memić (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Bugojna, koju zastupa Sanela Dautbegović, odvjetnica iz Zenice, podnijela je 12. veljače 2014. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 46 0 P 010178 12 Rev od 19. studenog 2013. godine, Presude Kantonalnog suda u Novom Travniku (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 46 0 P 010178 11 Gž od 29. veljače 2012. godine i Presude Općinskog suda u Bugojnu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj 46 0 P 010178 09 P od 30. svibnja 2011. godine. Apelantica je 5. svibnja 2014. godine podnijela zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi "Ustavni sud odgodio izvršenje zaključka Općinskog suda broj 46 0 Ip 009964 14 Ip od 14. travnja 2014. godine do donošenja odluke o apelaciji".


2. Ustavni sud je Odlukom broj AP 666/14 od 26. veljače 2015. godine odbio apelantičin zahtjev za donošenje privremene mjere.

3. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog, Kantonalnog, Općinskog suda, te Mehe Memića (u daljnjem tekstu: prvotuženi) i Sparkasse Bank Sarajevo (u daljnjem tekstu: drugotužena) zatraženo je 27. srpnja 2016. godine da dostave odgovore na apelaciju.

4. Vrhovni sud je dostavio odgovor na apelaciju 2. kolovoza 2016. godine, Kantonalni sud 26. kolovoza 2016. godine, Općinski sud 23. kolovoza 2016. godine, dok prvotuženi i drugotužena nisu dostavili odgovore na apelaciju.


5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način:

6. Presudom Općinskog suda broj 46 0 P 010178 09 P od 30. svibnja 2011. godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda broj 46 0 P 010178 11 Gž od 29. veljače 2012.

godine, odbijen je apelantičin tužbeni zahtjev kojim je tražila da se utvrdi ništavost Ugovora o zasnivanju hipoteke broj OPU 984/07 od 23. srpnja 2007. godine na nekretninama bliže navedenim u dispozitivu presude a koji su zaključili prvotuženi i drugotužena (a ne, kako je u dispozitivu očiglednom greškom napisano, "prvotuženog i tužiteljice"). Također je odbijen kao neutemeljen i apelantičin eventualni tužbeni zahtjev kojim je tražila da se utvrdi da je ništav dio odredbe članka 3. ugovora a kako je to bliže navedeno u dispozitivu presude.

7. Nakon provedenog postupka Općinski sud je kao nepobitno utvrdio da je apelantičin suprug, prvotuženi Meho Memić upisan kao vlasnik 1/1 nekretnina koje su predmetom ugovora o zasnivanju hipoteke, kao i da je osnivač poduzeća "Memix" d.o.o. prema rješenju o njegovom osnivanju od 3. prosinca 1999. godine, odnosno da su i poduzeće i nekretnine stečeni u tijeku trajanja braka apelantice i prvotuženog koji je zaključen 14. lipnja 1982. godine. Također je Općinski sud kao nepobitno utvrdio da je tvrtki "Memix" d.o.o., koju zastupa prvotuženi kao ravnatelj i korisnik kredita, odobren kredit za razdoblje od 23. srpnja 2007. godine do 23. srpnja 2017. godine na iznos do maksimalno 1.500.000,00 KM i da je na temelju ugovora o zasnivanju hipoteke od 23. srpnja 2007. godine između prvotuženog, kao ravnatelja tvrtke "Memix" d.o.o., i ABS banke (čiji je pravni sljednik drugotužena) uspostavljena hipoteka na nekretninama čiji je vlasnik 1/1 prvotuženi, kao i da apelantica, kao supruga prvotuženog, nije bila nazočna zaključenju ugovora o zasnivanju hipoteke i nije dala svoju pismenu suglasnost.

8. Obrazlažući presudu Općinski sud je naveo da je u konkretnom slučaju sporno pitanje je li ugovor o zasnivanju hipoteke ništav sukladno odredbama članka 103. Zakona o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), odnosno je li protivan odredbama Obiteljskog zakona Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Obiteljski zakon) koje se tiču bračne stečevine i suglasnosti bračnog druga prigodom poduzimanja poslova koji prevazilaze okvire redovitog upravljanja nekretninama, odnosno je li ništav dio odredbe članka 3. ugovora o zasnivanju hipoteke zbog navedenih razloga (eventualni tužbeni zahtjev), odnosno imaju li odredbe Obiteljskog zakona koje se odnose na bračnu stečevinu jaču snagu od odredaba Zakona o zemljišnim knjigama koje se odnose na načelo povjerenja u zemljišne knjige.

9. Općinski sud, dalje, navodi da je apelantica imala mogućnost zahtijevati ispravak upisa u zemljišnim knjigama, u smislu članka 252. stavak 3. Obiteljskog zakona, te da se kao vlasnica ½ svoje bračne stečevine upiše u zemljišne knjige a što je dugi niz godina propustila učiniti, pa je na taj način dala prešutnu suglasnost na ugovor o zasnivanju hipoteke kojom su obuhvaćene i nekretnine koje spadaju u njezinu bračnu stečevinu iako je kao vlasnik i posjednik upisan samo njezin suprug, odnosno njegova tvrtka. Pored navedenog, taj sud ističe da je tužbu za poništenje ugovora o zasnivanju hipoteke apelantica podnijela tek 15. lipnja 2009. godine, dakle, dvije godine od njegovog sačinjavanja, da je u okviru svoje bračne zajednice trošila sredstva iz ugovora o okvirnom plasmanu, te zaključuje da je svrha apelantičine tužbe da zlouporabi prava i na taj način onemogući izvršenje hipoteke. Apelantica nije iskoristila mogućnost da ospori upis hipoteke u zemljišnoj knjizi, niti je na bilo koji način dokazala da je drugotužena postupala nesavjesno prigodom potpisivanja ugovora o hipoteci, budući da je prvotuženi u zemljišnim knjigama upisan kao vlasnik nekretnine koja se opterećuje hipotekom, a sâm ugovor je sačinjen pred javnim bilježnikom, koji treba imati visoko pravno znanje i iskustvo u ovoj oblasti i koji nije sugerirao drugotuženoj da postoji potreba da apelantica kao bračni drug dâ suglasnost. Općinski sud je zaključio da je, radi osiguranja pravnog prometa, načelo povjerenja u zemljišne knjige jače od odredaba


Obiteljskog zakona kojim je regulirana bračna stečevina, posebice imajući u vidu da apelantica ničim nije dokazala da nije dala svoju konkludentnu suglasnost na opterećenje hipotekom nekretnina koje ulaze u njezinu bračnu stečevinu. Upravo suprotno, prema ocjeni Općinskog suda, proizlazi iz analize duljine vremena u kojem apelantica nije, od dana stjecanja nekretnine na ime njezinog muža-prvotuženog, tražila izmjenu upisa u zemljišne knjige, odnosno iz analize proteka vremena od momenta sklapanja ugovora o hipoteci do momenta podnošenja tužbe. Na koncu, taj sud ističe da, imajući u vidu odredbe članka 103. ZOO, članka 9. stavak 2. Zakona o zemljišnim knjigama Federacije BiH (u daljnjem tekstu: Zakon o zemljišnim knjigama), te čl. 251. i 252. Obiteljskog zakona, apelantica nije dokazala da nije dala suglasnost za zasnivanje hipoteke na nekretninama koje čine njezinu bračnu stečevinu, odnosno da nije dokazala da je drugotužena banka bila nesavjesna prigodom sačinjavanja ugovora o zasnivanju hipoteke, pa je tužbeni zahtjev, u smislu odredbe članka 7. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP), odbijen kao neutemeljen.

10. U odnosu na eventualni tužbeni zahtjev, Općinski sud je istaknuo da, sukladno odredbi članka 105. stavak 1. ZOO, ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora ako on može opstati bez ništave odredbe, pa smatra da su točni navodi drugotužene da, čak i kada bi sud usvojio tužbeni zahtjev za poništenje ugovora o hipoteci zbog apelantičine nesuglasnosti da se raspolaže ½ njezine bračne stečevine, ostala bi jedna polovica nekretnina kojom slobodno može raspolagati prvotuženi.

11. U obrazloženju presude Kantonalni sud je istaknuo da u cijelosti prihvaća odlučenje i obrazloženje prvostupanjskog suda koji je oba tužbena zahtjeva odbio kao neutemeljena, jer nije prijeporno da je prvotuženi upisan kao vlasnik predmetnih nekretnina u zemljišnim knjigama, te se u toj situaciji primjenjuje Zakon o zemljišnim knjigama, i to čl. 5. i 9, a apelantica nije iskoristila mogućnost da ospori upis hipoteke u zemljišnim knjigama, niti na bilo koji način dokazala da je drugotužena postupala nesavjesno prigodom potpisivanja ugovora o zasnivanju hipoteke. Kantonalni sud, dalje, pojašnjava neutemeljenost apelantičinih prizivnih navoda kojim tvrdi da je prvostupanjski sud, odlučujući o eventualnom tužbenom zahtjevu, pogrešno primijenio odredbe ZPP obzirom na to da je o njemu odlučio istodobno kao i o prvom tužbenom zahtjevu. Naime, pravilnim tumačenjem članka 55. stavak 4. ZPP, kako dalje navodi sud, proizlazi da tužitelj u jednoj tužbi može istaknuti više tužbenih zahtjeva o kojima sud odlučuje istodobno svojom odlukom-presudom, te smatra da je neutemeljeno apelantičino pozivanje na sudsku praksu koja se odnosila na članak 173. stavak 2. ranije važećeg ZPP u kojem je bio reguliran način odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtjevu.

12. Odlučujući o apelantičinoj reviziji, Vrhovni sud je Presudom broj 46 0 P 010178 12 Rev od 19. studenog 2013. godine reviziju odbio. U obrazloženju presude Vrhovni sud je opširno interpretirao činjenično stanje utvrđeno u prvostupanjskom postupku, te pravnu ocjenu prvostupanjskog i drugostupanjskog suda. Smatra da je drugostupanjski sud svoje uvjerenje o neutemeljenosti tužbenog zahtjeva opravdao uvjerljivim i logičnim razlozima koji imaju uporište i u odredbama materijalnog prava. Vrhovni sud ističe da je prvostupanjski sud, u smislu članka 55. ZPP, pravilno raspravio prvo o primarnom, a potom i eventualnom tužbenom zahtjevu, ne čekajući pravomoćnost odluke o primarnom zahtjevu u kojem pravcu je i drugostupanjski sud dao jasne i potpune razloge.

13. Dalje, Vrhovni sud pojašnjava da su apelantica i prvotuženi na dan stjecanja predmetnih nekretnina bili u bračnoj zajednici tijekom koje su svojim radom stekli predmetne nekretnine, te one predstavljaju njihovu zajedničku imovinu u

smislu čl. 263. i 264. stavak 2. tada važećeg Porodičnog zakona ("Službeni list SRBiH" br. 21/79 i 44/89, kao i "Službeni list RBiH" br. 6/94 i 13/94). Na dan zaključenja ugovora o zasnivanju hipoteke, 23. srpnja 2007. godine, nakon stupanja na snagu (27. lipnja 2005. godine sa početkom primjene 1. siječnja 2006. godine), važio je Obiteljski zakon ("Službene novine Federacije BiH" br. 35/05 i 41/05) čijom odredbom članka 251. stavak 1. je propisano da "bračnu stečevinu čini imovina koju su bračni partneri stekli radom za vrijeme trajanja bračne zajednice, kao i prihodi iz te imovine". Vrhovni sud je, dalje, citirao odredbu članka 252. stavak 1. Obiteljskog zakona kojom je određeno da su bračni partneri u jednakim dijelovima suvlasnici u bračnoj stečevini ako nisu drugačije ugovorili, a odredbama stavka (3) navedenog članka da, ukoliko je u zemljišne knjige kao vlasnik stečevine upisan jedan bračni partner, drugi bračni partner može zahtijevati ispravak upisa sukladno Zakonu o zemljišnim knjigama. Dalje, odredbom članka 253. ovoga zakona je određeno da se na bračnu stečevinu primjenjuju odredbe stvarnog i obveznog prava ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Vrhovni sud ističe da su citirane odredbe prisilne naravi, pa ukoliko bi se za vrijeme važenja tog zakona utvrdilo da je prvotuženi bez apelantičine suglasnosti založio predmetne nekretnine, ugovor o hipoteci na tim nekretninama bi bio ništav u smislu odredbe članka 103. stavak 1. ZOO a i u smislu članka 21. u svezi sa čl. 17. i 69. Zakona o vlasničkopravnim odnosima FBiH, prema kojima proizlazi da, u slučaju kada je stvar koja se zalaže u vlasništvu više zajedničkih vlasnika, svi suvlasnici suglasno određuju davanje u zalog te stvari.

14. Stoga se, prema ocjeni Vrhovnog suda, kako iz navedenih odredaba proizlazi, čini neprihvatljivom apelantičina tvrdnja da je njezin suprug, prvotuženi u ovoj pravnoj stvari, bez njezinog znanja založio njezin suvlasnički dio od 1/2 na predmetnoj nekretnini, kao osiguranje kredita koji je podigao za svoju tvrtku kod drugotužene, kako to zaključuju i niži sudovi. Svoj zaključak niži sudovi su utemeljili na utvrđenju da su apelantica i prvotuženi bračni partneri tijekom čije bračne zajednice je prvotuženi podigao navedeni kredit, što potvrđuje i okolnost da apelantica nije postupila na način da je zahtijevala ispravak upisa, sukladno Zakonu o zemljišnim knjigama, a pri čemu je drugotužena postupila u cijelosti pouzdajući se u izvršeni upis u zemljišnim knjigama. Dalje, Vrhovni sud ističe da je apelantica predmetne nekretnine stekla kao zajedničku imovinu na temelju stjecanja u bračnoj zajednici sa tuženim još 11. rujna 1998. godine, da je prvotuženi tom imovinom raspolagao 23. srpnja 2007. godine na način da je nekretnine opteretio hipotekom, a da je apelantica tužbu u ovoj pravnoj stvari podnijela 15. lipnja 2009. godine.

15. Pošto se, u smislu odredaba članka 253. Obiteljskog zakona, na bračnu stečevinu primjenjuju odredbe stvarnog i obveznog prava, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni sud je, na koncu, zaključio da je zaključenju ugovora o hipoteci prethodio sporazum apelantice i prvotuženog, kao bračnih partnera, o zalaganju predmetnih nekretnina, koji, doduše, nije bio formalan, ali je u konkretnoj pravnoj stvari proizveo pravne učinke, jer apelantičino znanje o podizanju kredita i njegovog osiguranja hipotekom na zajedničkoj imovini, uz sve njezino nepostupanje s ciljem upisa svoga suvlasničkog dijela na zajedničkoj bračnoj stečevini, predstavlja, u suštini, njezinu prešutnu suglasnost na zaključenje ugovora. Obzirom na to da je drugotužena prigodom upisa hipoteke u zemljišne knjige postupala suglasno načelu povjerenja u zemljišne knjige, time je kao treća savjesna osoba stekla pravo zaloga na predmetnim nekretninama.



16. Apelantica smatra da je pobijanim presudama povrijeđeno njezino pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i pravo na učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije.

17. Apelantica je istaknula da su redoviti sudovi prvenstveno povrijedili odredbu članka 55. ZPP kojom je predviđeno isticanje više tužbenih zahtjeva u jednoj tužbi. Smatra da sudovi nisu mogli "odlučiti istodobno i o prvobitnom i o narednom eventualnom tužbenom zahtjevu". Prema apelantičinom mišljenju, logično je da o "sljedećem zahtjevu sud može raspravljati tek kada prethodni zahtjev bude pravomoćno odbijen". Navedenu povredu procesnih pravila, kako navodi apelantica, redoviti sudovi nisu uopće razmatrali.

18. Dalje navodi da su redoviti sudovi prihvatili nelogično stajalište u odnosu na temeljno pravno pitanje i kao temeljnu dvojbu postavili pitanje: Imaju li odredbe Obiteljskog zakona jaču snagu od odredaba Zakona o zemljišnim knjigama koje se odnose na načelo povjerenja u zemljišne knjige? Apelantica smatra da je "vaganje pravne snage između dvaju zakona apsolutno neutemeljeno, nejasno, nelogično i nemoguće, jer kada se radi o pravnim aktima istog ranga, a samim tim i iste pravne snage, ne može se govoriti o tome koji zakon ima jaču pravnu snagu".

19. Dalje ističe da su odluke redovitih sudova nezakonite, te da su rezultat pogrešne primjene materijalnog prava i nepravilno i nepotpuno provedenog dokaznog postupka iz kojeg sud izvlači zaključak da je apelantica dala prešutnu suglasnost na ugovor o zasnivanju hipoteke. Ovakvim kontradiktornim i neutemeljenim stajalištem, prema apelantičinom mišljenju, "povrijeđeni su pozitivnopravni propisi i ozakonjeno nestručno, štetno, nesavjesno i nemarno poslovanje drugotužene na apelantičinu štetu". Naime, odredbom članka 252. st. 1. i 2. Obiteljskog zakona regulirani su suvlasnički odnosi bračnih partnera i ostavljena je mogućnost, a ne obveza, drugom bračnom partneru da izvrši promjenu upisa, i to sukladno Zakonu o zemljišnim knjigama. Apelantica je istaknula da je, imajući u vidu bračnu zajednicu i održavanje skladnih bračnih odnosa, postupila "po tradiciji", te nije zahtijevala ispravak upisa, a sve u dobroj vjeri da prvotuženi, kao dobar domaćin, neće dovesti u pitanje egzistenciju i opstanak bračne zajednice.

20. Postupajući sudovi su, prema apelantičinom mišljenju, također, povrijedili i odredbu članka 9. stavak 2. Zakona o zemljišnim knjigama, koja propisuje da se sadržaj zemljišne knjige smatra točnim za treće osobe koje u dobroj vjeri u postojanje prava na nekoj nekretnini putem pravnog posla steknu takvo jedno pravo, te da se sadržaj zemljišne knjige smatra točnim ukoliko ispravnost zemljišne knjige nije osporena putem upisa prigovora, ili ukoliko je trećoj osobi poznata netočnost zemljišne knjige, ili zbog grube nepažnje, nije poznata. Smatra da je drugotužena prigodom zaključenja ugovora o zasnivanju hipoteke, obzirom na njezinu narav kao pravnog posla, te visinu iznosa postupila očito nesavjesno, nemarno i nestručno, ne ispunivši sve uvjete predviđene zakonom, što se kvalificira kao "gruba nepažnja".

21. Apelantica, dalje, ističe da su redoviti sudovi povrijedili materijalno pravo kada su priznanje prvotuženog ocijenili u smislu članka 182. stavak 2. ZPP. Naime, prvostupanjski sud je paušalno odredio, a drugostupanjski potvrdio, da priznanje prvotuženog ide za raspolaganjem zahtjevom kojim sâm prvotuženi ne može raspolagati a da za to nije ponudio

obrazloženje, što revizijski sud nije sankcionirao. Zaključivanje ugovora o zasnivanju hipoteke na nekretninama kojim je prvotuženi raspolagao bez njezine suglasnosti, prema apelantičinom mišljenju, predstavlja povredu prava na imovinu. Apelantica je, na koncu, istaknula da joj je povrijeđeno i pravo na učinkovit pravni lijek, jer je njezino pravo na priziv samo formalno zadovoljeno obzirom na to da je nadležni sud o njemu odlučivao, ali je očito izostalo efektivno i učinkovito odlučivanje suda o svim razlozima i navodima koji su izneseni, kao i o onima o kojim je dužan paziti po službenoj dužnosti. Apelantica predlaže da se njezina apelacija usvoji, utvrdi povreda ustavnih prava, ukinu pobijane presude i predmet vrati Vrhovnom sudu na ponovni postupak.


22. U odgovoru na apelaciju Vrhovni sud je istaknuo da u cijelosti ostaje pri navodima danim u obrazloženju presude i, protivno apelantičinom stajalištu, smatra da nije povrijeđeno pravo na pravično suđenje, pravo na imovinu i pravo na učinkovit pravni lijek, niti je primjena prava u revizijskoj odluci bila proizvoljna.

23. Kantonalni sud je, odgovarajući na apelaciju, istaknuo da u cijelosti ostaje pri pravnom stajalištu navedenom u odluci u kojoj su iznesena i detaljno obrazložena stajališta tog suda o apelantičinim prizivnim navodima. Predlaže da se apelacija odbije kao neutemeljena, jer nisu povrijeđena ustavna prava na koja se poziva apelantica.

24. Općinski sud navodi da ostaje pri razlozima danim u obrazloženju presude, smatrajući da nije povrijeđeno apelantičino pravo na pravično suđenje, pravo na imovinu i pravo na učinkovit pravni lijek, niti je primjena prava u presudi bila "utemeljena na irelevantnoj sudskoj praksi".


25. U Zakonu o parničnom postupku ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 53/03,73/05 i 19/06) relevantne odredbe glase:

Članak 7. (1) Stranke su dužne iznijeti sve činjenice na kojima temelje

svoje zahtjeve i izvoditi dokaze kojima se utvrđuje te činjenice. (..)

Članak 55. stavak 4. (4) Tužitelj može u jednoj tužbi istaći dva ili više tužbenih

zahtjeva koji su u međusobnoj vezi i tražiti da sud prihvati slijedeći od tih zahtjeva ako nađe da onaj koji je u tužbi istaknut ispred njega nije utemeljen.

26. U Zakonu o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službeni list RBiH" br. 2/92, 13/93, 13/94 i "Službene novine FBiH" br. 29/03 i 42/11) relevantne odredbe glase:

Član 103. (1) Ugovor, koji je protivan [...] prinudnim propisima te

moralu društva ništavan je ako cilj povrijeđenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

(2) Ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povrijedila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posljedice.

Član 109. (1) Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se

može pozivati svako zainteresovano lice. (…) 27. U Zakonu o vlasničkopravnim odnosima FBiH

("Službene novine Federacije BiH" br. 6/98 i 29/03) relevantne odredbe glase:


Članak 17. Za poduzimanje poslova redovnog upravljanja stvari

potrebna je suglasnost suvlasnika čiji dijelovi zajedno čine više od jedne polovine vrijednosti stvari.

Ako se ne postigne potrebna suglasnost, a poduzimanje posla je neophodno za redovno održavanje stvari, svaki suvlasnik ima pravo zahtijevati da o tome odluči sud.

Za poduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (promjena namjene stvari,otuđenje cijele stvari, izdavanje cijele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na cijeloj stvari, zasnivanje služnosti, veće popravke ili prepravke stvari koje nisu nužne za održavanje i sl.) potrebna je suglasnost svih suvlasnika.

Ako se u slučajevima iz stavka 3. ovog članka, ne postigne suglasnost svih suvlasnika, a za poduzimanje posla postoje naročito opravdani razlozi, svaki suvlasnik ima pravo zahtijevati da o tome odluči sud.

Članak 21. Zajedničko vlasništvo postoji, u slučajevima određenim

zakonom, kada stvar pripada dvjema ili više osoba (zajedničari) tako da njihovi udjeli nisu unaprijed određeni, ali su odredivi. Na zajedničko vlasništvo shodno se primjenjuju odredbe ovog zakona o suvlasništvu, ako zakonom nije drukčije određeno.

Članak 69. Hipoteka nastaje na temelju pravnog posla, sudske odluke i

zakona. Na temelju pravnog posla ili sudske odluke, hipoteka se

stječe upisom u javnu knjigu ili na drugi način određen zakonom. Na temelju zakona hipoteka se stječe kada se ispune uvjeti

određeni zakonom. 28. U Obiteljskom zakonu ("Službene novine Federacije

BiH" br. 35/05 i 41/05) relevantne odredbe glase: 1. Bračna stečevina i posebna imovina

Članak 250. Bračni partneri mogu imati bračnu stečevinu i posebnu

imovinu. a) Bračna stečevina

Članak 251. (1) Bračnu stečevinu čini imovina koju su bračni partneri

stekli radom za vrijeme trajanja bračne zajednice, kao i prihodi iz te imovine.

(2) Pokloni trećih osoba učinjeni za vrijeme trajanja bračne zajednice (u novcu, stvarima, pružanju pomoći radom i sl.) ulaze u bračnu stečevinu, bez obzira koji ih je bračni partner primio, ukoliko drukčije ne proizlazi iz namjene poklona ili se iz okolnosti u času davanja poklona može zaključiti da je poklonodavatelj želio učiniti poklon samo jednom od bračnih partnera.

(3) Dobitak od igara na sreću je bračna stečevina. (4) Prihodi od intelektualnog vlasništva ostvareni za

vrijeme trajanja bračne zajednice su bračna stečevina.

Članak 252. (1) Bračni partneri su u jednakim dijelovima suvlasnici u

bračnoj stečevini ako nisu drukčije ugovorili. (2) Budući bračni partneri, odnosno bračni partneri mogu

bračnim ugovorom drukčije urediti svoje odnose vezane za bračnu stečevinu.

(3) Ukoliko je u zemljišne knjige kao vlasnik stečevine upisan jedan bračni partner, drugi bračni partner može zahtijevati ispravku upisa, sukladno Zakonu o zemljišnim knjigama Federacije Bosne i Hercegovine.

b) Upravljanje bračnom stečevinom

Članak 253. Na bračnu stečevinu primjenjuju se odredbe stvarnog i

obveznog prava, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. 29. U Zakonu o zemljišnim knjigama FBiH ("Službene

novine Federacije BiH" br. 58/02, 19/03 i 54/04) relevantne odredbe glase:

Članak 5. stavak 1. Konstitutivno djejstvo

(1)Vlasništvo i druga prava na nekretninama nastaju tek sa upisom u zemljišnu knjigu uključujući i ona koja su predviđena u članku 87. ovoga Zakona.

Članak 9. Javno povjerenje

(1) Upisano pravo u zemljišnoj knjizi smatra se točnim. Smatra se da brisano pravo iz zemljišne knjige ne postoji.

(2) Za treće osobe, koje u dobroj vjeri u postojanje neke nekretnine ili prava na nekoj nekretnini, putem pravnog posla steknu takvo jedno pravo, sadržaj zemljišne knjige se smatra točnim, ukoliko ispravnost zemljišne knjige nije osporena putem upisa prigovora ili ukoliko je trećoj osobi poznata netočnost zemljišne knjige ili zbog grube nepažnje nije poznata.

(3) Ako je nositelj prava upisanog u zemljišne knjige ograničen u pravu raspolaganja u korist neke osobe, tada ograničenje djeluje prema trećoj osobi samo onda kada je to ograničenje upisano u zemljišnu knjigu ili poznato trećoj osobi.

(4) Za savjesnost treće osobe kod stjecanja prava na nekretnini mjerodavno je vrijeme podnošenja zahtjeva za upis.

VI. Dopustivost

30. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

31. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojeg je koristio.

32. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 46 0 P 010178 12 Rev od 19. studenog 2013. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, pobijanu presudu apelantica je primila 24. prosinca 2013. godine, a apelacija je podnesena 12. veljače 2014. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neutemeljena.

33. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

34. Apelantica tvrdi da su joj pobijanim presudama povrijeđena prava na pravičan postupak iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, te pravo na učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije.


Pravo na pravično suđenje

35. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz stavka 2. ovog članka, što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.

36. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. [...].

37. Prije nego što pristupi ispitivanju navodne povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud mora riješiti pitanje primjene garancija iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Prema ustaljenoj praksi Ustavnog suda, temeljni uvjet za primjenu članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije jeste da postoji spor o građanskim pravima i obvezama, što u konkretnom predmetu i jeste slučaj. Naime, u konkretnom slučaju radilo se o parničnom postupku u okviru kojeg se raspravljalo o pitanju utemeljenosti tužbenog zahtjeva apelantice koja je tražila da se utvrdi ništavost ugovora o zasnivanju hipoteke na nekretninama bliže opisanim u dispozitivu prvostupanjske presude a koji je zaključen između prvotuženog i drugotužene, te utemeljenost eventualnog tužbenog zahtjeva kojim je apelantica tražila da se utvrdi ništavost dijela odredbe članka 3. ugovora o zasnivanju hipoteke između prvotuženog i drugotužene. Ustavni sud smatra da apelantica u postupku okončanom pobijanom presudom uživa garancije prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

38. Iz navoda apelacije proizlazi da apelantica povredu prava na pravično suđenje suštinski vidi u nepravilno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni materijalnog i procesnog prava. U svezi s tim, Ustavni sud ističe da, prema praksi Europskog i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi, Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovitih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi, Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je ispitati je li eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. svibnja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

39. U svezi sa istaknutim navodima u apelaciji da su redoviti sudovi povrijedili odredbu članka 55. stavak 4. ZPP, jer nisu mogli "odlučiti istodobno i o prvobitnom i o narednom eventualnom tužbenom zahtjevu a što je isticano i u prizivu i u reviziji, a što sudovi nisu razmatrali", Ustavni sud zapaža da su redoviti sudovi, odlučujući o apelantičinom prizivu i reviziji, dovoljno jasno obrazložili navode koji se odnose na primjenu članka 55. stavak 4. ZPP a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Naime, člankom 55. stavak 4. ZPP propisano je da tužitelj može istaknuti dva ili više tužbenih zahtjeva u jednoj tužbi i tražiti da prihvati sljedeći od tih zahtjeva ako nađe da onaj koji je u tužbi istaknut ispred njega nije utemeljen. U konkretnom slučaju prvostupanjski sud je odbio oba

apelantičina tužbena zahtjeva kao neutemeljena, a Kantonalni sud je, odlučujući o apelantičinom prizivu, istaknuo da se pravilnim tumačenjem navedene odredbe zaključuje da sud svojom odlukom odlučuje istodobno o svim tužbenim zahtjevima, te da se smatra neutemeljenim prizivni navod da se "o eventualnom tužbenom zahtjevu odlučuje tek kada je prvi tužbeni zahtjev pravomoćno odbijen", kao i apelantičino pozivanje na sudsku praksu koja se odnosila na članak 173. stavak 2. ranije važećeg ZPP u kojem je bio reguliran način odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtjevu. Dalje, Ustavni sud primjećuje da je i Vrhovni sud, odlučujući o apelantičinoj reviziji, zaključio da su neutemeljene tvrdnje o pravilima postupanja po tužbenim zahtjevima istaknutim u smislu članka 55. stavak 4. ZPP smatrajući da je ispravno postupanje prvostupanjskog suda koji je prvo raspravio o primarnom, a potom o eventualnom tužbenom zahtjevu, ne čekajući pravomoćnost odluke o primarnom zahtjevu i navodeći da u cijelosti prihvaća obrazloženje koje je dao Kantonalni sud. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su apelantičini navodi o proizvoljnoj primjeni članka 55. stavak 4. ZPP, kao i navodi da redoviti sudovi nisu u tom pravcu razmatrali njezine prizivne, odnosno revizijske navode neutemeljeni.

40. U svezi sa apelacijskim navodima da su redoviti sudovi pobijanim odlukama proizvoljno utvrdili činjenično stanje i proizvoljno primijenili materijalno pravo kada su kao neutemeljen odbili apelantičin tužbeni zahtjev kojim je tražila utvrđenje ništavosti ugovora o zasnivanju hipoteke, Ustavni sud, prije svega, zapaža da apelantica u apelaciji ponavlja navode koje je već iznosila u postupku pred redovitim sudovima, i to na tri sudske instance, koje su redoviti sudovi detaljno razmotrili, te dovodeći u svezu činjenice konkretnog predmeta uz pozivanje na relevantne odredbe materijalnih zakona (Obiteljskog zakona, Zakona o zemljišnim knjigama, Zakona o vlasničkopravnim odnosima) dali detaljne razloge zašto oni u okolnostima konkretnog slučaja ne mogu dovesti do drugačijeg rješenja konkretne pravne stvari.

41. Iz obrazloženja presuda redovitih sudova proizlazi da su prigodom odlučivanja redoviti sudovi ocijenili kao nepobitnu činjenicu da su apelantica i prvotuženi na dan stjecanja predmetnih nekretnina bili u bračnoj zajednici tijekom koje su i stekli predmetne nekretnine koje predstavljaju njihovu zajedničku imovinu. Također su redoviti sudovi ocijenili činjenicu da su apelantica i prvotuženi bili u braku i u vrijeme kada je prvotuženi zaključio sa drugotuženom ugovor o zasnivanju hipoteke (23. srpnja 2007. godine) u nazočnosti javnog bilježnika, kojem nije bila nazočna apelantica, niti je tražena njezina suglasnost. Redoviti sudovi su se pozvali na odredbu članka 252. stavak (1) Obiteljskog zakona kojim je određeno da su bračni partneri u jednakim dijelovima suvlasnici u bračnoj stečevini ako nisu drugačije ugovorili, a odredbama stavka (3) navedenog članka da, ukoliko je u zemljišne knjige kao vlasnik stečevine upisan jedan bračni partner, drugi bračni partner može zahtijevati ispravak upisa sukladno Zakonu o zemljišnim knjigama. Dakle, kako su zaključili redoviti sudovi, apelantica je, sukladno navedenoj odredbi, imala mogućnost zahtijevati ispravak upisa u zemljišnim knjigama i da se kao vlasnik ½ svoje bračne stečevine upiše u zemljišne knjige, što je propustila učiniti.

42. Pored navedenog, redoviti sudovi su podsjetili da, prema Zakonu o zemljišnim knjigama, vlasništvo i druga prava na nekretninama nastaju tek upisom u zemljišne knjige (članak 5), a prema članku 9. istog zakona za treće osobe koje u dobroj vjeri u postojanje prava na nekoj nekretnini putem pravnog posla steknu takvo jedno pravo, sadržaj zemljišne knjige se smatra točnim ukoliko ispravnost zemljišne knjige nije osporena putem upisa prigovora, ili ukoliko je trećoj osobi poznata netočnost zemljišne knjige, ili zbog grube nepažnje, nije poznata. U


konkretnom slučaju, kako su zaključili redoviti sudovi, apelantica nije dokazala da je drugotužena - banka postupala nesavjesno prigodom potpisivanja ugovora o hipoteci, budući da je prvotuženi u zemljišnim knjigama upisan kao vlasnik nekretnine koja se opterećuje hipotekom a sâm ugovor je sačinjen pred javnim bilježnikom koji ni na koji način nije sugerirao drugotuženoj da je potrebna suglasnost apelantice kao bračnog druga. Redoviti sudovi smatraju da je u konkretnom slučaju, radi osiguranja pravnog prometa, načelo povjerenja u zemljišne knjige jače od odredaba Obiteljskog zakona koje se tiču bračne stečevine.

43. Ustavni sud, prije svega, ukazuje da je u dosadašnjoj praksi razmatrao nekoliko apelacija kojima su pobijane odluke redovitih sudova donesene povodom tužbi radi poništenja pravnih poslova koji prelaze okvir redovitog upravljanja zajedničkom imovinom (otuđenje, zasnivanje hipoteke itd.) koje je zaključio jedan supružnik sa trećom osobom na zajedničkoj imovini, bez suglasnosti drugog supružnika, i tom prigodom razmatrao imaju li odredbe Obiteljskog zakona koje se odnose na bračnu stečevinu jaču snagu od odredaba Zakona o zemljišnim knjigama koje se odnose na načelo povjerenja u zemljišne knjige.

44. Ustavni sud ukazuje na Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 3394/12 od 16. rujna 2015. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) u kojoj se kao apelant pojavljuje Nova banka a.d. Banjaluka, koja je pobijala odluku redovitog suda u postupku u kojem je udovoljeno tužbenom zahtjevu tužiteljice i utvrđena ništavost sporazuma o zasnivanju založnog prava između Nove banke a.d. Banjaluka i J.M. Ustavni sud je zaključio da u odnosu na članak II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine, kao i članak 6. Europske konvencije i članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju apelacija nije utemeljena. U spomenutoj odluci Ustavni sud je, između ostalog, istaknuo da je "svoju odluku Vrhovni sud obrazložio činjenicom da je tužiteljica izdjejstvovala pravomoćnu presudu u kojoj je utvrđeno da su predmetne nekretnine (koje su opterećene založnim pravom) bračna stečevina, kojim je bez suglasnosti tužiteljice raspolagao J.M., te da su sporazumi o založnom pravu na nekretninama između J.M. i apelanta zaključeni protivno odredbi članka 265. Obiteljskog zakona. Dalje, Vrhovni sud je jasno istaknuo da je sadržaj ove norme prinudnog karaktera čiju primjenu stranke (u vrijeme važenja ranijeg zakona) nisu mogle isključiti, odnosno promijeniti, te je, sukladno članku 103. ZOO, utvrdio ništavost sporazuma o založnom pravu, koji su zaključeni protivno prinudnim propisima". Obrazlažući navedenu odluku, Ustavni sud je podsjetio "da je već ranije u svojoj praksi rješavao gotovo identično pravno pitanje (vidi Odluku Ustavnog suda broj AP 2000/09, dostupnu na www.ustavnisud.ba) u apelaciji u kojoj je apelantica (UniCredit Bank d.d. Mostar) pobijala odluke redovitih sudova u postupku u kojem je, također, utvrđeno da je tužiteljica (u predmetu broj AP 2000/09) dokazala da založene nekretnine čine zajedničku bračnu imovinu u pogledu kojih ima ½ dijela, a da u postupku zasnivanja založnog prava (hipoteke), koji je proveo njezin suprug, kao založni dužnik, i apelantica, kao založni povjeritelj, tužiteljica nije sudjelovala, te je Vrhovni sud, pozivanjem na članak 265. stavak 2. Obiteljskog zakona FBiH, utvrdio da pravna radnja kojom je suprug tužiteljice bez njezine suglasnosti opteretio predmetne nekretnine založnim pravom ne proizvodi pravno djejstvo. U predmetu broj AP 2000/09 Ustavni sud je zaključio da je u odnosu na članak II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine, kao i članak 6. i članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju apelacija, prima facie, neutemeljena".

45. Dalje, Ustavni sud je u Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 15/04 od 20. travnja 2016. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) usvojio apelantičinu apelaciju i utvrdio povredu prava na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije. Ustavni sud je u

konkretnom slučaju podsjetio da je "odredbama članka 51. Zakona o izvršnom postupku, između ostalog, propisano da osoba koja tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima takvo pravo koje sprečava izvršenje može podnijeti prigovor protiv izvršenja, tražeći da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim u opsegu u kojem su prava te treće osobe zahvaćena izvršenjem, te da se takav prigovor može podnijeti sve do okončanja izvršnog postupka". S tim u svezi, Ustavni sud je zapazio "da je apelantica prigovorom u svojstvu treće osobe pobijala odluke donesene u izvršnom postupku povodom zahtjeva tražitelja izvršenja za namirenje neizmirenog kredita koji je izvršenik (koji je, kako je već rečeno, apelantičin suprug) podigao kod tražitelja izvršenja na ime privatnog poduzeća, čiji je vlasnik izvršenik i koji je osiguran založnim pravom - hipotekom na predmetnim nekretninama, tvrdeći da su te nekretnine bračna stečevina za čije raspolaganje ona nije znala, niti je dala suglasnost izvršeniku, te da su predmetne nekretnine njezin dom u kojem živi sa djecom (i izvršenikom) i da bi njihovim napuštanjem ostala bez doma".

46. Ustavni sud je, dalje, u navedenoj odluci istaknuo da izvršni sud prigodom odlučivanja o apelantičinom prigovoru nije imao u vidu odredbe čl. 251. i 252. Obiteljskog zakona, te zapazio "da izvršni sud nije imao u vidu ni relevantne odredbe Zakona o vlasničkopravnim odnosima, među kojima odredbe članka 21. kojima je propisano da zajedničko vlasništvo postoji u slučajevima određenim zakonom, kada stvar pripada dvjema ili više osoba (zajedničari), tako da njihovi udjeli nisu unaprijed određeni, ali su odredivi, te da se na zajedničko vlasništvo sukladno primjenjuju odredbe ovog zakona o suvlasništvu ako zakonom nije drugačije određeno. Također, proizlazi da je izvršni sud, propustivši da apelantičin prigovor sagleda u svjetlu prethodno navedenih relevantnih odredaba relevantnih zakona, propustio dovesti činjenice konkretnog predmeta i navedene odredbe relevantnih zakona u svezu i sa člankom 9. Zakona o zemljišnim knjigama (...). Dakle, izvršni sud nije utvrdio je li tražitelj izvršenja postupao u dobroj vjeri prigodom zasnivanja založnog prava, je li mu moglo biti nepoznato da je zemljišna knjiga eventualno netočna obzirom na to da apelantica tvrdi da je predmetna nekretnina bračna stečevina i da su i u vrijeme zasnivanja založnog prava izvršenik i apelantica bili u bračnoj zajednici, te je li tražitelju izvršenja, zbog grube nepažnje, ostao nepoznat podatak da je zemljišna knjiga eventualno netočna".

47. Pored navedenih, Ustavni sud ukazuje i na Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 804/13 od 20. travnja 2016. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) kojom je odbijena apelantičina apelacija koja je pobijala odluke redovitih sudova u postupku poništenja ugovora o kupoprodaji i javnoj prodaji nekretnina za koje je tvrdila da predstavljaju bračnu stečevinu. Ustavni sud je utvrdio da odlukama redovitih sudova nisu povrijeđena apelantičina prava na pravično suđenje i pravo na imovinu.

48. Interpretirajući obrazloženje odluke redovitog suda, Ustavni sud je naveo da je "Općinski sud u obrazloženju svoje presude istaknuo da je u praksi čest slučaj da je kao vlasnik nekretnine u zemljišnoj knjizi upisan samo jedan bračni partner iako se radi o bračnoj stečevini. Ukazao je da, sukladno odredbama članka 275. Obiteljskog zakona ('Službeni list SRBiH' br. 21/79 i 44/89), koji je bio na snazi u vrijeme zaključenja ugovora o zalogu - hipoteci, bračni partneri sporazumno raspolažu zajedničkom imovinom, odnosno svojim udjelom u zajedničkoj imovini jedan bračni partner nije mogao samostalno raspolagati, što znači da bi protivno raspolaganje bilo ništavo. Međutim, ukazao je da je člankom 9. Zakona o zemljišnim knjigama propisano da osoba koja u dobroj vjeri u postojanje neke nekretnine ili prava na nekoj nekretnini putem pravnog posla stekne takvo jedno pravo sadržaj zemljišne knjige se smatra


točnim, ukoliko ispravnost zemljišne knjige nije pobijena putem upisa prigovora, ili ukoliko je trećoj osobi poznata netočnost zemljišne knjige, ili zbog grube nepažnje, nije poznata. U svezi s tim, Općinski sud je istaknuo da je, sve i kad bi prihvatio apelantičine navode da prvotuženi nije bio vlasnik predmetnih nekretnina s dijelom 1/1, banka kao savjesni povjeritelj upisala hipoteku na predmetnim nekretninama prvotuženog, a potom je u izvršnom postupku drugotuženi stekao pravo vlasništva na predmetnim nekretninama. Sukladno tome, te uzimajući u obzir primjenu načela zaštite povjerenja u sadržaj zemljišne knjige, Općinski sud je ocijenio da na valjanost stečenog prava vlasništva ne bi imalo utjecaja to što je prvotuženi raspolagao zajedničkom imovinom bračnih partnera, smatrajući da u takvim slučajevima prednost treba dati odredbama Zakona o vlasničkopravnim odnosima i Zakona o zemljišnim knjigama kao lex specialis".

49. Dalje, u točki 36. odluke Ustavni sud je primijetio "da iz obrazloženja pobijane presude Općinskog suda, s kojim su se praktično suglasili Kantonalni sud i Vrhovni sud, proizlazi da su redoviti sudovi imali u vidu odredbe članka 275. Obiteljskog zakona koji je bio na snazi u vrijeme zaključenja ugovora o zalogu - hipoteci na predmetnim nekretninama (koji je prvotuženi nepobitno za vrijeme trajanja bračne zajednice sa apelanticom kao jamac zaključio s bankom, te koji, prema dostavljenoj dokumentaciji, apelantica nije ni pobijala u postupku pred redovitim sudovima), a kojima je propisano da bračni drugovi zajedno posjeduju, upravljaju i koriste zajedničku imovinu, ali da su, isto tako, imali u vidu i načelo javnog povjerenja iz članka 9. Zakona o zemljišnim knjigama i odredbe članka 262. važećeg Obiteljskog zakona". U svezi s tim, Ustavni sud je zapazio "da iz obrazloženja pobijanih presuda proizlazi da su redoviti sudovi ocijenili okolnost da su predmetne nekretnine izgrađene u tijeku trajanja bračne zajednice apelantice i prvotuženog, te da su i ugovor o kreditu i ugovor o zalogu - hipoteci na predmetnim nekretninama zaključeni u vrijeme trajanja te bračne zajednice, a da je prvotuženi u vrijeme zaključenja tog ugovora upisan kao vlasnik s dijelom 1/1 na predmetnim nekretninama. Dalje, iz obrazloženja pobijanih odluka proizlazi da je ocijenjena okolnost da je kredit uzet za izgradnju stambeno-poslovne zgrade, pa su, u svezi s tim, obrazložili da je banka kao savjesni povjeritelj upisala hipoteku na predmetnim nekretninama, a potom je u izvršnom postupku drugotuženi stekao pravo vlasništva na predmetnim nekretninama".

50. Ustavni sud je, također, u navedenoj odluci primijetio da su "zbog toga redoviti sudovi, uzimajući u obzir primjenu načela zaštite povjerenja u sadržaj zemljišne knjige, ocijenili da na valjanost stečenog prava vlasništva ne bi imalo utjecaja to što je prvotuženi raspolagao zajedničkom imovinom bračnih partnera, smatrajući da u takvim slučajevima prednost treba dati odredbama Zakona o vlasničkopravnim odnosima i Zakona o zemljišnim knjigama kao lex specialis. Također, Ustavni sud zapaža da iz obrazloženja pobijanih presuda proizlazi da su, u pogledu apelantičinih navoda da je prvotuženi uknjižio hipoteku na cjelokupnu nekretninu iako je znao da je samo formalni zemljišnoknjižni vlasnik s dijelom 1/1, a da se, u stvari, radi o zajedničkoj nekretnini - bračnoj stečevini u kojoj i apelantica ima svoj udjel, redoviti sudovi ocijenili da ti navodi ne utječu na stečeno pravo vlasništva drugotuženog, već joj samo daju pravo da potražuje naknadu štete od prvotuženog. Imajući u vidu sve navedeno, te uzimajući u obzir odredbe Obiteljskog zakona koje su važile u vrijeme zasnivanja hipoteke, odnosno donošenja pobijanih odluka, te odredbe Zakona o zemljišnim knjigama i ZIP-a, na koje su redoviti sudovi ukazali u pobijanim odlukama, Ustavni sud ne nalazi proizvoljnost u obrazloženjima pobijanih odluka u odnosu na apelantičine navode da predmetne nekretnine predstavljaju bračnu stečevinu apelantice i prvotuženog, odnosno

njihovu zajedničku imovinu kojom prvotuženi nije mogao samostalno raspolagati".

51. Konačno, Ustavni sud podsjeća i na Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 3738/12 od 8. prosinca 2015. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) u kojoj je, također, razmatrano pitanje primjene načela povjerenja u javne knjige. Naime, u navedenoj odluci Ustavni sud je primijetio "da iz obrazloženja pobijane presude Vrhovnog suda proizlazi da je kao pravilan ocijenjen zaključak prvostupanjskog suda da ugovor o jamstvu nije ništav u smislu članka 103. ZOO obzirom na to da je zaključen sukladno članku 251c. ZIP-a. U prilog ovom stajalištu Vrhovni sud je ukazao da je u postupku bilo nepobitno da je u vrijeme zaključenja ugovora o jamstvu kao vlasnik predmetnog stana u javnoj knjizi bio upisan drugotuženi, te da je predmetni stan bio i u njegovom posjedu. Dalje, iz obrazloženja pobijane presude Vrhovnog suda proizlazi da, sukladno ovako utvrđenom nepobitnom činjeničnom stanju, prvotužena nije znala, niti je mogla znati da drugotuženi nije vlasnikom predmetne nekretnine, odnosno da u konkretnom slučaju nije postojalo ništa što bi uputilo na zaključak da postoji i izvanknjižni vlasnik, a zbog čega je zaključeno da je prvotužena u vrijeme zaključenja ugovora o jamstvu bila savjesna. Najzad, iz obrazloženja presude Vrhovnog suda proizlazi da u situaciji kada se postavi pitanje primjene načela da nitko ne može na drugog prenijeti više prava nego što ih sâm ima, ili načela povjerenja u javne knjige, treba primijeniti načelo povjerenja u javne knjige. U prilog navedenom Vrhovni sud je ukazao da se u okolnostima konkretnog slučaja, kada u vrijeme stavljanja predmetnog stana pod hipoteku apelant nije bio ni u njegovom posjedu, a drugotuženi je bio i zemljišnoknjižni vlasnik i posjednik, te kada je od dana kada je apelant stekao osnovu za upis u zemljišne knjige proteklo dugo vremensko razdoblje, da se apelant prema predmetom stanu odnosio nemarno i s nedovoljno brige i pažnje, a za što ga ne mogu opravdati ni ratne okolnosti, treba primijeniti načelo povjerenja u zemljišne knjige. Slijedeći navedeno, Vrhovni sud je usvojio stajalište da je u interesu pravnog prometa da onaj tko savjesno, urednim upisom u zemljišne knjige kao javne, pribavi pravo zaloga na nekretnini upisanoj u zemljišne knjige stječe to zemljišnoknjižno pravo iako se stanje izvan zemljišnih knjiga ne slaže sa stanjem u zemljišnim knjigama. Imajući u vidu navedene razloge, Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključio da u okolnostima konkretnog slučaja nema ništa što bi uputilo na zaključak da pobijana presuda Vrhovnog suda rezultira miješanjem u apelantovo pravo na imovinu koje nije sukladno zakonu obzirom na to da je nepobitno utvrđeno da je ugovor o jamstvu zaključen sukladno članku 251c. ZIP-a".

52. Razmatrajući konkretan predmet, Ustavni sud, prije svega, podsjeća na jedno od temeljnih načela zemljišnoknjižnog prava a to je načelo upisa koje je sadržano u članku 5. stavak 1. Zakona o zemljišnim knjigama prema kojem se vlasništvo i druga prava na nekretninama stječu upisom u zemljišne knjige. Upis se odnosi na uknjižbu (konačan upis prava na nekretninama kojim se bezuvjetno stječu, prenose, ograničavaju ili prestaju prava na nekretninama) kao način pribavljanja stvarnih prava na nekretninama. Uknjižba predstavlja trenutak u kojem stjecatelj pribavlja pravo vlasništva i drugo stvarno pravo na nekretninama i tek uknjižbom stječe se (konstituira) pravo vlasništva ili drugo stvarno pravo na nekretninama. Ustavni sud, također, ukazuje na načelo povjerenja u zemljišne knjige sadržano u odredbama članka 9. Zakona o zemljišnim knjigama a koje znači da je sadržaj zemljišnih knjiga točan (istinit) i potpun. Stoga, ako neka osoba zaključi pravni posao pouzdajući se u sadržaj zemljišne knjige a pri tome je savjesna (postupa u dobroj vjeri), pribavit će pravo vlasništva ili drugo stvarno pravo i u slučaju ako je zemljišna knjiga nepotpuna ili ako netočno izražava pravo stanje. Postoje dva aspekta povjerenja u zemljišne knjige. Pozitivni


smisao povjerenja u zemljišne knjige ogleda se u tome što se savjesni pribavitelj stvarnog prava na nekretnini (savjesna treća osoba) može pouzdati da sve što je u zemljišnim knjigama upisano odista i postoji, pa i kada stanje u zemljišnoj knjizi ne odgovara stvarnom stanju. U negativnom smislu načelo povjerenja u zemljišne knjige odnosi se na potpunost zemljišne knjige. Naime, ako je stanje u zemljišnoj knjizi ažurno, sadržaj knjige je ne samo točan već i potpun, što znači da stvarna prava koja u njoj nisu upisana, odnosno koja su brisana ne postoje. Ono što nije upisano smatra se da ne postoji (vidi, Zemljišne knjige, Enver Zečević, Sarajevo, 2008. godina, strana 8).

53. Dalje, Ustavni sud ukazuje na stavak 2. članka 9. Zakona o zemljišnim knjigama, koji normira situaciju kada se smatra da se treća osoba ne može pouzdati u točnost podataka iz zemljišne knjige. To će biti u slučaju ako je evidentno da je ispravnost zemljišne knjige pobijena prigovorom, kao i ako treća osoba zna da je zemljišna knjiga neispravna, ne može se smatrati savjesnom (npr., poznato joj je da je određeni upis prava vlasništva proveden na temelju ništavog ugovora, ili ako kupuje nekretninu za koju zna da ju je isti prodavac prodao prije toga drugoj osobi itd.). Zakon o zemljišnim knjigama propisuje da je nesavjesna i ona treća osoba kojoj, zbog grube nepažnje, nije poznata neispravnost zemljišne knjige.

54. Ustavni sud, dalje, podsjeća na opće načelo prava da nitko ne može na drugoga prenijeti više prava nego što ga sâm ima (Nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet). Međutim, i u tom slučaju prijenos mora biti sukladan drugim općim načelima prava u koja, svakako, spada i načelo savjesnosti i poštenja u pravnom prometu. Poštovanje ovoga načela podrazumijeva ispitivanje savjesnosti svakog od sudionika određenog pravnog posla, jer svako drugačije postupanje protivno je načelima vladavine prava i pravne sigurnosti. Ustavni sud smatra da je za prosuđivanje pravne valjanosti, odnosno nevaljanosti raspolaganja zajedničkom imovinom u odnosu na treću osobu prvenstveno bitna pretpostavka savjesnosti i poštenja te treće osobe, ali i ostalih sudionika u tom pravnom poslu.

55. Primjenjujući navedeno stajalište na konkretan slučaj, znači da se utvrđivanje savjesnosti u pravnom prometu ne može ograničiti samo na drugotuženog (je li postupao s povjerenjem u zemljišne knjige) već i na apelanticu koja nije iskoristila mogućnost da izvrši ispravak upisa u zemljišnim knjigama a koja joj je dana odredbom članka 252. stavak (3) Obiteljskog zakona. Također, apelantica nije ni na koji način dokazala da je drugotužena postupala nesavjesno prigodom potpisivanja ugovora o hipoteci, budući da je samo prvotuženi u zemljišnim knjigama upisan kao vlasnik nekretnine koja se opterećuje hipotekom, a sâm ugovor je sačinjen pred stručnom osobom (javnim bilježnikom), niti je dokazala da nije dala svoju konkludentnu suglasnost na opterećenje hipotekom nekretnina koje ulaze u njezinu bračnu stečevinu. Dakle, apelantica je imala mogućnost zaštititi svoje pravo (zajedničkog) vlasništva na predmetnoj nekretnini, jer je isključivo od njezine inicijative ovisilo hoće li će se poduzeti odgovarajuće pravne radnje. Međutim, apelantica nije poduzela nijednu pravnu radnju, već je tužbu za utvrđivanje ništavosti ugovora o hipoteci (koji su prvotuženi i drugotužena zaključili 23. srpnja 2007. godine) podnijela tek 13. lipnja 2009. godine a prvotuženi, njezin suprug, u tom parničnom postupku priznao je tužbeni zahtjev. Redoviti sudovi su obrazložili da je zaključenju ugovora o hipoteci prethodio sporazum apelantice i prvotuženog, kao bračnih partnera, o zalaganju predmetnih nekretnina koji, doduše, nije bio formalan, ali je u konkretnoj pravnoj stvari proizveo pravne učinke, jer apelantičino znanje o tome da je podignut kredit i da je osiguran hipotekom na zajedničkoj imovini, uz sve njezino nepostupanje s ciljem upisa svoga suvlasničkog dijela na zajedničkoj bračnoj stečevini, predstavlja, u suštini, njezinu

prešutnu suglasnost da se zaključi ugovor o hipoteci. Obzirom na to da je drugotužena prigodom upisa hipoteke u zemljišne knjige postupala suglasno načelu povjerenja u zemljišne knjige, time je kao treća savjesna osoba stekla pravo zaloga na predmetnim nekretninama. Osim toga, Ustavni sud smatra da u času kada bračni drug koji je upisan kao isključivi vlasnik nekretnine raspolaže tom nekretninom u korist treće osobe (u konkretnom slučaju zaključenje ugovora o zasnivanju hipoteke između prvotuženog i drugotužene), zemljišnoknjižno stanje nije neistinito, već nepotpuno, pa u korist treće osobe (drugotužene) nastupaju pravni učinci zaštite povjerenja u potpunost, a ne u istinitost zemljišne knjige.

56. Ustavni sud smatra da redoviti sudovi nisu na arbitraran način primijenili odgovarajuće pozitivne zakonske propise i da takva primjena prava ne predstavlja kršenje apelantičinog prava na pravično suđenje. U presudama su navedeni potrebni razlozi za njihovo donošenje i dana su detaljna, jasna i iscrpna obrazloženja odluka za koja Ustavni sud ne nalazi da su proizvoljna.

57. Sukladno utvrđenjima u prethodnim točkama obrazloženja ove odluke, Ustavni sud smatra da će se u svakom pojedinačnom slučaju, uzimajući u obzir osobite okolnosti svakog konkretnog slučaja, valjanost pravnog posla morati procjenjivati ovisno o ponašanju, savjesnosti i dobroj vjeri svih sudionika određenog pravnog posla, uključujući i bračnog druga koji (eventualno) nije bio sudionik tog odnosa.

58. U kontekstu navedenog zaključka Ustavni sud želi ukazati i da je "novim" Zakonom o stvarnim pravima ("Službene novine Federacije BiH" br. 66/13 i 100/139) u članku 55 (zaštita povjerenja u zemljišne knjige) u stavku 3. propisano: " Nedostatak dobre vjere ne može se prebaciti nikome samo iz razloga što nije istraživao izvanknjižno stanje." Dakle, stjecatelj nije dužan provjeravati izvanknjižno stanje prije pravnog posla, što znači i posjedovno stanje nekretnina koje će biti predmetom pravnog posla.

59. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da su apelantičini navodi o kršenju prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije neutemeljeni.

Pravo na imovinu

60. U svezi sa apelantičinim prigovorima koji se tiču kršenja prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, Ustavni sud zapaža da apelantica pozivanje na kršenje navedenog prava dovodi u kontekst proizvoljne primjene materijalnog prava o čemu se Ustavni sud već izjasnio u prethodnim točkama ove odluke. Stoga, Ustavni sud apelantičino pozivanje na kršenje prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, također, smatra neutemeljenim.

Pravo na učinkovit pravni lijek

61. U svezi sa apelantičinim navodima o kršenju prava na učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije, Ustavni sud ukazuje na to da ova odredba ima supsidijarni karakter i da se primjenjuje samo u svezi sa drugim pravom zaštićenim Europskom konvencijom. Apelantica nije navela u odnosu na koje pravo joj je, navodno, uskraćeno pravo na učinkovit pravni lijek, pa se samo može zaključiti da se ovi navodi odnose na pravo na pravično suđenje. Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučaju apelantica imala i da je koristila mogućnost da izjavi propisani pravni lijek (priziv i revizija) a činjenica da ti pravni lijekovi nisu rezultirali ishodom koji bi za nju bio pozitivan, ne znači da su ti pravni lijekovi neučinkoviti, ili da su apelantici na bilo koji način bili uskraćeni. Stoga, Ustavni sud smatra da su neutemeljeni apelantičini navodi o kršenju prava na


učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije u svezi sa pravom na pravično suđenje.

VIII. Zaključak

62. Ustavni sud zaključuje da nema kršenja prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, jer su redoviti sudovi dovoljno jasno i argumentirano obrazložili svoje odluke u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, te u svezi s tim primjenom relevantnih zakonskih odredaba odbili apelantičin tužbeni zahtjev a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

63. Također, Ustavni sud zaključuje da nema ni kršenja prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju kada apelantica navode o kršenju ovog prava svodi na navode o nepravilno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni prava, a Ustavni sud je zaključio da nije bilo proizvoljnosti u tom pogledu.

64. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije u svezi sa pravom na pravično suđenje, jer je apelantica imala i koristila mogućnost da izjavi propisane pravne lijekove (priziv i revizija) a činjenica da ti pravni lijekovi nisu rezultirali ishodom koji bi za nju bio pozitivan, ne znači da su ti pravni lijekovi neučinkoviti, ili da su apelantici na bilo koji način bili uskraćeni.

65. Na temelju članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

66. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Mirsad Ćeman, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у

предмету број АП 666/14, рјешавајући апелацију Алеме Мемић, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у саставу:

Мирсад Ћеман, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 15. фебруара 2017. године донио

је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Алеме Мемић

поднесена против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 46 0 П 010178 12 Рев од 19. новембра 2013. године, Пресуде Кантоналног суда у Новом Травнику број 46 0 П 010178 11 Гж од 29. фебруара 2012. године и Пресуде Општинског суда у Бугојну број 46 0 П 0010178 09 П од 30. маја 2011. године.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Алема Мемић (у даљњем тексту: апеланткиња) из Бугојна, коју заступа Санела Даутбеговић, адвокат из Зенице, поднијела је 12. фебруара 2014. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Врховни суд) број 46 0 П 010178 12 Рев од 19. новембра 2013. године, Пресуде Кантоналног суда у Новом Травнику (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 46 0 П 010178 11 Гж од 29. фебруара 2012. године и Пресуде Општинског суда у Бугојну (у даљњем тексту: Општински суд) број 46 0 П 010178 09 П од 30. маја 2011. године. Апеланткиња је 5. маја 2014. године поднијела захтјев за доношење привремене мјере којом би "Уставни суд одложио извршење закључка Општинског суда број 46 0 Ип 009964 14 Ип од 14. априла 2014. године до доношења одлуке о апелацији".

II. Поступак пред Уставним судом

2. Уставни суд је Одлуком број АП 666/14 од 26. фебруара 2015. године одбио апеланткињин захтјев за доношење привремене мјере.

3. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Врховног, Кантоналног, Општинског суда, те Мехе Мемића (у даљњем тексту: првотужени) и Sparkasse Bank Сарајево (у даљњем тексту: друготужена) затражено је 27. јула 2016. године да доставе одговоре на апелацију.

4. Врховни суд је доставио одговор на апелацију 2. августа 2016. године, Кантонални суд 26. августа 2016. године, Општински суд 23. августа 2016. године, док првотужени и друготужена нису доставили одговоре на апелацију.

III. Чињенично стање

5. Чињенице предмета које произилазе из апелантки-њиних навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин:

6. Пресудом Општинског суда број 46 0 П 010178 09 П од 30. маја 2011. године, која је потврђена Пресудом Кантоналног суда број 46 0 П 010178 11 Гж од 29. фебруара 2012. године, одбијен је апеланткињин тужбени захтјев којим је тражила да се утврди ништавост Уговора о заснивању хипотеке број ОПУ 984/07 од 23. јула 2007. године на непокретностима ближе наведеним у диспозитиву пресуде а који су закључили првотужени и друготужена (а не, како је у диспозитиву очигледном грешком написано, "првотуженог и тужитељке"). Такође је одбијен као неоснован и апеланткињин евентуални тужбени захтјев којим је тражила да се утврди да је ништав дио одредбе члана 3 уговора а како је то ближе наведено у диспозитиву пресуде.

7. Након спроведеног поступка Општински суд је као неспорно утврдио да је апеланткињин супруг, првотужени Мехо Мемић уписан као сопственик 1/1 непокретности које су предмет уговора о заснивању хипотеке, као и да је оснивач предузећа "Memix" д.о.о. према рјешењу о његовом оснивању од 3. децембра 1999. године, односно да су и предузеће и непокретности стечени у току трајања брака апеланткиње и првотуженог који је закључен 14. јуна 1982. године. Такође је Општински суд као неспорно утврдио да је фирми "Memix" д.о.о., коју заступа првотужени као директор и корисник кредита, одобрен кредит за период од 23. јула 2007. године до 23. јула 2017. године на износ до максимално 1.500.000,00 КМ и да је на основу уговора о заснивању хипотеке од 23. јула 2007. године између


првотуженог, као директора фирме "Memix" д.о.о., и ABS банке (чији је правни сљедник друготужена) успостављена хипотека на непокретностима чији је сопственик 1/1 првотужени, као и да апеланткиња, као супруга првотуженог, није присуствовала закључењу уговора о заснивању хипотеке и није дала своју писмену сагласност.

8. Образлажући пресуду Општински суд је навео да је у конкретном случају спорно питање да ли је уговор о заснивању хипотеке ништав у складу са одредбама члана 103 Закона о облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО), односно да ли је супротан одредбама Породичног закона Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Породични закон) које се тичу брачне течевине и сагласности брачног друга приликом предузимања послова који превазилазе оквире редовног управљања непокретностима, односно да ли је ништав дио одредбе члана 3 уговора о заснивању хипотеке због наведених разлога (евентуални тужбени захтјев), односно да ли одредбе Породичног закона које се односе на брачну течевину имају јачу снагу од одредаба Закона о земљишним књигама које се односе на начело повјерења у земљишне књиге.

9. Општински суд, даље, наводи да је апеланткиња имала могућност да захтијева исправку уписа у земљишним књигама, у смислу члана 252 став 3 Породичног закона, те да се као сопственица ½ своје брачне течевине упише у земљишне књиге а што је дуги низ година пропустила да учини, па је на тај начин дала прећутну сагласност на уговор о заснивању хипотеке којом су обухваћене и непокретности које спадају у њену брачну течевину иако је као сопственик и посједник уписан само њен супруг, односно његова фирма. Поред наведеног, тај суд истиче да је тужбу за поништење уговора о заснивању хипотеке апеланткиња поднијела тек 15. јуна 2009. године, дакле, двије године од његовог сачињавања, да је у оквиру своје брачне заједнице трошила средства из уговора о оквирном пласману, те закључује да је сврха апеланткињине тужбе да злоупотријеби права и на тај начин онемогући извршење хипотеке. Апеланткиња није искористила могућност да оспори упис хипотеке у земљишној књизи, нити је на било који начин доказала да је друготужена поступала несавјесно приликом потписивања уговора о хипотеци, будући да је првотужени у земљишним књигама уписан као сопственик непокретности која се оптерећује хипотеком, а сâм уговор је сачињен пред нотаром, који треба да има високо правно знање и искуство у овој области и који није сугерисао друготуженој да постоји потреба да апеланткиња као брачни друг дâ сагласност. Општински суд је закључио да је, ради обезбјеђења правног промета, начело повјерења у земљишне књиге јаче од одредаба Породичног закона којим је регулисана брачна течевина, посебно имајући у виду да апеланткиња ничим није доказала да није дала своју конклудентну сагласност на оптерећење хипотеком непокретности које улазе у њену брачну течевину. Управо супротно, према оцјени Општинског суда, произилази из анализе дужине времена у којем апеланткиња није, од дана стицања непокретности на име њеног мужа-првотуженог, тражила измјену уписа у земљишне књиге, односно из анализе протека времена од момента склапања уговора о хипотеци до момента подношења тужбе. На крају, тај суд истиче да, имајући у виду одредбе члана 103 ЗОО, члана 9 став 2 Закона о земљишним књигама Федерације БиХ (у даљњем тексту: Закон о земљишним књигама), те чл. 251 и 252 Породичног закона, апеланткиња није доказала да није дала сагласност за заснивање хипотеке на непокретностима које чине њену брачну течевину, односно да није доказала да је друготужена банка била несавјесна приликом сачињавања уговора о

заснивању хипотеке, па је тужбени захтјев, у смислу одредбе члана 7 Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП), одбијен као неоснован.

10. У односу на евентуални тужбени захтјев, Општински суд је истакао да, сходно одредби члана 105 став 1 ЗОО, ништавост неке одредбе уговора не повлачи ништавост и самог уговора ако он може да опстане без ништаве одредбе, па сматра да су тачни наводи друготужене да, чак и када би суд усвојио тужбени захтјев за поништење уговора о хипотеци због апеланткињине несагласности да се располаже ½ њене брачне течевине, остала би једна половина непокретности којом слободно може да располаже првотужени.

11. У образложењу пресуде Кантонални суд је истакао да у цијелости прихвата одлучење и образложење првостепеног суда који је оба тужбена захтјева одбио као неоснована, јер није спорно да је првотужени уписан као сопственик предметних непокретности у земљишним књигама, те се у тој ситуацији примјењује Закон о земљишним књигама, и то чл. 5 и 9, а апеланткиња није искористила могућност да оспори упис хипотеке у земљишним књигама, нити на било који начин доказала да је друготужена поступала несавјесно приликом потписивања уговора о заснивању хипотеке. Кантонални суд, даље, појашњава неоснованост апеланткињиних жалбених навода којим тврди да је првостепени суд, одлучујући о евентуалном тужбеном захтјеву, погрешно примијенио одредбе ЗПП с обзиром на то да је о њему одлучио истовремено као и о првом тужбеном захтјеву. Наиме, правилним тумачењем члана 55 став 4 ЗПП, како даље наводи суд, произилази да тужилац у једној тужби може да истакне више тужбених захтјева о којима суд одлучује истовремено својом одлуком-пресудом, те сматра да је неосновано апеланткињино позивање на судску праксу која се односила на члан 173 став 2 раније важећег ЗПП у којем је био регулисан начин одлучивања о евентуалном тужбеном захтјеву.

12. Одлучујући о апеланткињиној ревизији, Врховни суд је Пресудом број 46 0 П 010178 12 Рев од 19. новембра 2013. године ревизију одбио. У образложењу пресуде Врховни суд је опширно интерпретирао чињенично стање утврђено у првостепеном поступку, те правну оцјену првостепеног и другостепеног суда. Сматра да је другостепени суд своје убјеђење о неоснованости тужбеног захтјева оправдао увјерљивим и логичним разлозима који имају упориште и у одредбама материјалног права. Врховни суд истиче да је првостепени суд, у смислу члана 55 ЗПП, правилно расправио прво о примарном, а затим и евентуалном тужбеном захтјеву, не чекајући правоснажност одлуке о примарном захтјеву у ком правцу је и другостепени суд дао јасне и потпуне разлоге.

13. Даље, Врховни суд појашњава да су апеланткиња и првотужени на дан стицања предметних непокретности били у брачној заједници током које су својим радом стекли предметне непокретности, те оне представљају њихову заједничку имовину у смислу чл. 263 и 264 став 2 тада важећег Породичног закона ("Службени лист СРБиХ" бр. 21/79 и 44/89, као и "Службени лист РБиХ" бр. 6/94 и 13/94). На дан закључења уговора о заснивању хипотеке, 23. јула 2007. године, након ступања на снагу (27. јуна 2005. године са почетком примјене 1. јануара 2006. године), важио је Породични закон ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 35/05 и 41/05) чијом одредбом члана 251 став 1 је прописано да "брачну течевину чини имовина коју су брачни партнери стекли радом за вријеме трајања брачне заједнице, као и приходи из те имовине". Врховни суд је, даље, цитирао


одредбу члана 252 став 1 Породичног закона којом је одређено да су брачни партнери у једнаким дијеловима сусопственици у брачној течевини ако нису другачије уговорили, а одредбама става (3) наведеног члана да, уколико је у земљишне књиге као сопственик течевине уписан један брачни партнер, други брачни партнер може да захтијева исправку уписа у складу са Законом о земљишним књигама. Даље, одредбом члана 253 овога закона је одређено да се на брачну течевину примјењују одредбе стварног и обавезног права ако овим законом није другачије одређено. Врховни суд истиче да су цитиране одредбе присилне нарави, па уколико би се за вријеме важења тог закона утврдило да је првотужени без апеланткињине сагласности заложио предметне непокретности, уговор о хипотеци на тим непокретностима би био ништав у смислу одредбе члана 103 став 1 ЗОО а и у смислу члана 21 у вези са чл. 17 и 69 Закона о својинскоправним односима ФБиХ, према којима произилази да, у случају када је ствар која се залаже у својини више заједничких сопственика, сви сусопственици сагласно одређују давање у залог те ствари.

14. Стога се, према оцјени Врховног суда, како из наведених одредаба произилази, чини неприхватљивом апеланткињина тврдња да је њен супруг, првотужени у овој правној ствари, без њеног знања заложио њен сусопственички дио од 1/2 на предметној непокретности, као обезбјеђење кредита који је подигао за своју фирму код друготужене, како то закључују и нижи судови. Свој закључак нижи судови су засновали на утврђењу да су апеланткиња и првотужени брачни партнери током чије брачне заједнице је првотужени подигао наведени кредит, што потврђује и околност да апеланткиња није поступила на начин да је захтијевала исправку уписа, у складу са Законом о земљишним књигама, а при чему је друготужена поступила у цијелости поуздајући се у извршени упис у земљишним књигама. Даље, Врховни суд истиче да је апеланткиња предметне непокретности стекла као заједничку имовину на основу стицања у брачној заједници са туженим још 11. септембра 1998. године, да је првотужени том имовином располагао 23. јула 2007. године на начин да је непокретности оптеретио хипотеком, а да је апеланткиња тужбу у овој правној ствари поднијела 15. јуна 2009. године.

15. Пошто се, у смислу одредаба члана 253 Породичног закона, на брачну течевину примјењују одредбе стварног и обавезног права, ако овим законом није друкчије одређено, Врховни суд је, на крају, закључио да је закључењу уговора о хипотеци претходио споразум апеланткиње и првотуженог, као брачних партнера, о залагању предметних непокретности, који, додуше, није био формалан, али је у конкретној правној ствари произвео правне учинке, јер апеланткињино знање о подизању кредита и његовог обезбјеђења хипотеком на заједничкој имовини, уз све њено непоступање с циљем уписа свога сусопственичког дијела на заједничкој брачној течевини, представља, у суштини, њену прећутну сагласност на закључење уговора. С обзиром на то да је друготужена приликом уписа хипотеке у земљишне књиге поступала сагласно начелу повјерења у земљишне књиге, тиме је као треће савјесно лице стекла право залога на предметним непокретностима.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

16. Апеланткиња сматра да је оспореним пресудама повријеђено њено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем

тексту: Европска конвенција), право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције.

17. Апеланткиња је истакла да су редовни судови првенствено повриједили одредбу члана 55 ЗПП којом је предвиђено истицање више тужбених захтјева у једној тужби. Сматра да судови нису могли "да одлуче истовремено и о првобитном и о наредном евентуалном тужбеном захтјеву". Према апеланткињином мишљењу, логично је да о "сљедећем захтјеву суд може да расправља тек када претходни захтјев буде правоснажно одбијен". Наведену повреду процесних правила, како наводи апеланткиња, редовни судови нису уопште разматрали.

18. Даље наводи да су редовни судови прихватили нелогично становиште у односу на основно правно питање и као основну дилему поставили питање: Да ли одредбе Породичног закона имају јачу снагу од одредаба Закона о земљишним књигама које се односе на начело повјерења у земљишне књиге? Апеланткиња сматра да је "вагање правне снаге између двају закона апсолутно неосновано, нејасно, нелогично и немогуће, јер када се ради о правним актима истог ранга, а самим тим и исте правне снаге, не може да се говори о томе који закон има јачу правну снагу".

19. Даље истиче да су одлуке редовних судова незаконите, те да су резултат погрешне примјене материјалног права и неправилно и непотпуно спроведеног доказног поступка из којег суд извлачи закључак да је апеланткиња дала прећутну сагласност на уговор о заснивању хипотеке. Оваквим контрадикторним и неснованим становиштем, према апеланткињином мишљењу, "повријеђени су позитивноправни прописи и озакоњено нестручно, штетно, несавјесно и немарно пословање друготужене на апеланткињину штету". Наиме, одредбом члана 252 ст. 1 и 2 Породичног закона регулисани су сусопственички односи брачних партнера и остављена је могућност, а не обавеза, другом брачном партнеру да изврши промјену уписа, и то у складу са Законом о земљишним књигама. Апеланткиња је истакла да је, имајући у виду брачну заједницу и одржавање складних брачних односа, поступила "по традицији", те није захтијевала исправку уписа, а све у доброј вјери да првотужени, као добар домаћин, неће довести у питање егзистенцију и опстанак брачне заједнице.

20. Поступајући судови су, према апеланткињином мишљењу, такође, повриједили и одредбу члана 9 став 2 Закона о земљишним књигама, која прописује да се садржина земљишне књиге сматра тачном за трећа лица која у доброј вјери у постојање права на некој непокретности путем правног посла стекну такво једно право, те да се садржина земљишне књиге сматра тачном уколико исправност земљишне књиге није оспорена путем уписа приговора, или уколико је трећем лицу позната нетачност земљишне књиге, или због грубе непажње, није позната. Сматра да је друготужена приликом закључења уговора о заснивању хипотеке, с обзиром на њену природу као правног посла, те висину износа поступила очито несавјесно, немарно и нестручно, не испунивши све услове предвиђене законом, што се квалификује као "груба непажња".

21. Апеланткиња, даље, истиче да су редовни судови повриједили материјално право када су признање првотуженог оцијенили у смислу члана 182 став 2 ЗПП. Наиме, првостепени суд је паушално одредио, а другостепени потврдио, да признање првотуженог иде за располагањем захтјевом којим сâм првотужени не може да располаже а да за то није понудио образложење, што


ревизиони суд није санкционисао. Закључивање уговора о заснивању хипотеке на непокретностима којим је првотужени располагао без њене сагласности, према апеланткињином мишљењу, представља повреду права на имовину. Апеланткиња је, на крају, истакла да јој је повријеђено и право на дјелотворни правни лијек, јер је њено право на жалбу само формално задовољено с обзиром на то да је надлежни суд о њој одлучивао, али је очито изостало ефективно и дјелотворно одлучивање суда о свим разлозима и наводима који су изнесени, као и о онима о којим је дужан да пази по службеној дужности. Апеланткиња предлаже да се њена апелација усвоји, утврди повреда уставних права, укину оспорене пресуде и предмет врати Врховном суду на поновни поступак.

б) Одговор на апелацију

22. У одговору на апелацију Врховни суд је истакао да у цијелости остаје при наводима датим у образложењу пресуде и, супротно апеланткињином становишту, сматра да није повријеђено право на правично суђење, право на имовину и право на дјелотворан правни лијек, нити је примјена права у ревизионој одлуци била произвољна.

23. Кантонални суд је, одговарајући на апелацију, истакао да у цијелости остаје при правном становишту наведеном у одлуци у којој су изнесена и детаљно образложена становишта тог суда о апеланткињиним жалбеним наводима. Предлаже да се апелација одбије као неоснована, јер нису повријеђена уставна права на која се позива апеланткиња.

24. Општински суд наводи да остаје при разлозима датим у образложењу пресуде, сматрајући да није повријеђено апеланткињино право на правично суђење, право на имовину и право на дјелотворан правни лијек, нити је примјена права у пресуди била "заснована на ирелевантној судској пракси".

V. Релевантни прописи

25. У Закону о парничном поступку ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 53/03,73/05 и 19/06) релевантне одредбе гласе:

Члан 7. (1) Странке су дужне да изнесу све чињенице на којима

заснивају своје захтјеве и да изводе доказе којима се утврђује те чињенице.

(..)

Члан 55. став 4. (4) Тужилац може у једној тужби истаћи два или више

тужбених захтјева који су у међусобној вези и тражити да суд усвоји сљедећи од тих захтјева ако нађе да онај који је у тужби истакнут испред њега није основан.

26. У Закону о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Службени лист РБиХ" бр. 2/92, 13/93, 13/94 и "Службене новине ФБиХ" бр. 29/03 и 42/11) релевантне одредбе гласе:

Члан 103. (1) Уговор, који је противан [...] принудним прописима

те моралу друштва ништаван је ако циљ повријеђеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном случају не прописује што друго.

(2) Ако је закључење одређеног уговора забрањено само једној страни, уговор ће остати на снази ако у закону није што друго предвиђено за одређени случај, а страна која је повриједила законску забрану сносиће одговарајуће посљедице.

Члан 109. (1) На ништавост суд пази по службеној дужности и

на њу се може позивати свако заинтересовано лице. (…) 27. У Закону о власничкоправним односима ФБиХ

("Службене новине Федерације БиХ" бр. 6/98 и 29/03) релевантне одредбе гласе:

Члан 17. За подузимање послова редовног управљања ствари

потребна је сугласност сувласника чији дијелови заједно чине више од једне половине вриједности ствари.

Ако се не постигне потребна сугласност, а подузимање посла је неопходно за редовно одржавање ствари, сваки сувласник има право захтијевати да о томе одлучи суд.

За подузимање послова који прелазе оквир редовног управљања (промјена намјене ствари,отуђење цијеле ствари, издавање цијеле ствари у закуп, заснивање хипотеке на цијелој ствари,заснивање служности, веће поправке или преправке ствари које нису нужне за одржавање и сл.) потребна је сагласност свих сувласника.

Ако се у случајевима из става 3. овог члана, не постигне сагласност свих сувласника, а за подузимање посла постоје нарочито оправдани разлози, сваки сувласник има право захтијевати да о томе одлучи суд.

Члан 21. Заједничко власништво постоји, у случајевима

одређеним законом, када ствар припада двјема или више особа (заједничари) тако да њихови удјели нису унапријед одређени, али су одредиви. На заједничко власништво сходно се примјењују одредбе овог закона о сувласништву, ако законом није друкчије одређено.

Члан 69. Хипотека настаје на основу правног посла, судске

одлуке и закона. На основу правног посла или судске одлуке, хипотека се

стјече уписом у јавну књигу или на други начин одређен законом.

На основу закона хипотека се стјече када се испуне увјети одређени законом.

28. У Породичном закону ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 35/05 и 41/05) релевантне одредбе гласе:

1. Брачна тековина и посебна имовина

Члан 250. Брачни партнери могу имати брачну тековину и

посебну имовину. а) Брачна тековина

Члан 251. (1) Брачну тековину чини имовина коју су брачни

партнери стекли радом за вријеме трајања брачне заједнице, као и приходи из те имовине.

(2) Поклони трећих лица учињени за вријеме трајања брачне заједнице (у новцу, стварима, пружању помоћи радом и сл.) улазе у брачну тековину, без обзира који их је брачни партнер примио, уколико друкчије не произилази из намјене поклона или се из околности у моменту давања поклона може закључити да је поклонодавац желио учинити поклон само једном од брачних партнера.

(3) Добитак од игара на срећу је брачна тековина. (4) Приходи од интелектуалног власништва остварени

за вријеме трајања брачне заједнице су брачна тековина.


Члан 252. (1) Брачни партнери су у једнаким дијеловима

сувласници у брачној тековини ако нису друкчије уговорили. (2) Будући брачни партнери, односно брачни партнери

могу брачним уговором друкчије уредити своје односе везане за брачну тековину.

(3) Уколико је у земљишне књиге као власник тековине уписан један брачни партнер, други брачни партнер може захтијевати исправку уписа, у складу са Законом о земљишним књигама Федерације Босне и Херцеговине.

б) Управљање брачном тековином

Члан 253. На брачну тековину примјењују се одредбе стварног и

обавезног права, ако овим законом није другачије одређено. 29. У Закону о земљишним књигама ФБиХ

("Службене новине Федерације БиХ" бр. 58/02, 19/03 и 54/04) релевантне одредбе гласе:

Члан 5. став 1. Конститутивно дјејство

(1)Власништво и друга права на непокретностима настају тек са уписом у земљишне књиге укључујући и она која су предвиђена у члану 87. овог закона.

Члан 9. Јавно повјерење

(1) Уписано право у земљишној књизи сматра се тачним. Сматра се да брисано право из земљишне књиге не постоји.

(2) За трећа лица, која у доброј вјери у постојање неке некретнине или права на некој некретнини, путем правног посла стекну такво једно право, садржај земљишне књиге се сматра тачним, уколико исправност земљишне књиге није оспорена путем уписа приговора или уколико је трећој особи позната нетачност земљишне књиге или због грубе непажње није позната.

(3) Ако је носилац права уписаног у земљишне књиге ограничен у праву располагања у корист неке особе, тада ограничење дјелује према трећој особи само онда када је то ограничење уписано у земљишну књигу или познато трећој особи.

(4) За савјесност треће особе код стицања права на некретнину мјеродавно је вријеме подношења захтјева за упис.

VI. Допустивост

30. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

31. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је користио.

32. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 46 0 П 010178 12 Рев од 19. новембра 2013. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила 24. децембра 2013. године, а апелација је поднесена 12. фебруара 2014. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и

(4) Правила Уставног суда, јер не постоји неки формални разлог због којег апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.

33. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

34. Апеланткиња тврди да су јој оспореним пресудама повријеђена права на правичан поступак из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, те право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције.

Право на правично суђење

35. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

36. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. [...].

37. Прије него што приступи испитивању наводне повреде права на правично суђење, Уставни суд мора да ријеши питање примјене гаранција из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. Према устаљеној пракси Уставног суда, основни услов за примјену члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције јесте да постоји спор о грађанским правима и обавезама, што у конкретном предмету и јесте случај. Наиме, у конкретном случају радило се о парничном поступку у оквиру којег се расправљало о питању основаности тужбеног захтјева апеланткиње која је тражила да се утврди ништавост уговора о заснивању хипотеке на непокретностима ближе описаним у диспозитиву првостепене пресуде а који је закључен између првотуженог и друготужене, те основаност евентуалног тужбеног захтјева којим је апеланткиња тражила да се утврди ништавост дијела одредбе члана 3 уговора о заснивању хипотеке између првотуженог и друготужене. Уставни суд сматра да апеланткиња у поступку окончаном оспореном пресудом ужива гаранције права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

38. Из навода апелације произилази да апеланткиња повреду права на правично суђење суштински види у неправилно и непотпуно утврђеном чињеничном стању и произвољној примјени материјалног и процесног права. У вези с тим, Уставни суд истиче да, према пракси Европског и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види, Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је уопштено задатак редовних судова


да оцијене чињенице и доказе које су извели (види, Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона (види, Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 58/05).

39. У вези са истакнутим наводима у апелацији да су редовни судови повриједили одредбу члана 55 став 4 ЗПП, јер нису могли " да одлуче истовремено и о првобитном и о наредном евентуалном тужбеном захтјеву а што је истицано и у жалби и у ревизији, а што судови нису разматрали", Уставни суд запажа да су редовни судови, одлучујући о апеланткињиној жалби и ревизији, довољно јасно образложили наводе који се односе на примјену члана 55 став 4 ЗПП а такво образложење Уставни суд не сматра произвољним. Наиме, чланом 55 став 4 ЗПП прописано је да тужилац може да истакне два или више тужбених захтјева у једној тужби и да тражи да прихвати сљедећи од тих захтјева ако нађе да онај који је у тужби истакнут испред њега није основан. У конкретном случају првостепени суд је одбио оба апеланткињина тужбена захтјева као неоснована, а Кантонални суд је, одлучујући о апеланткињиној жалби, истакао да се правилним тумачењем наведене одредбе закључује да суд својом одлуком одлучује истовремено о свим тужбеним захтјевима, те да се сматра неоснованим жалбени навод да се "о евентуалном тужбеном захтјеву одлучује тек када је први тужбени захтјев правоснажно одбијен", као и апеланткињино позивање на судску праксу која се односила на члан 173 став 2 раније важећег ЗПП у којем је био регулисан начин одлучивања о евентуалном тужбеном захтјеву. Даље, Уставни суд примјећује да је и Врховни суд, одлучујући о апеланткињиној ревизији, закључио да су неосноване тврдње о правилима поступања по тужбеним захтјевима истакнутим у смислу члана 55 став 4 ЗПП сматрајући да је исправно поступање првостепеног суда који је прво расправио о примарном, а затим о евентуалном тужбеном захтјеву, не чекајући правоснажност одлуке о примарном захтјеву и наводећи да у цијелости прихвата образложење које је дао Кантонални суд. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да су апеланткињини наводи о произвољној примјени члана 55 став 4 ЗПП, као и наводи да редовни судови нису у том правцу разматрали њене жалбене, односно ревизионе наводе неосновани.

40. У вези са апелационим наводима да су редовни судови оспореним одлукама произвољно утврдили чињенично стање и произвољно примијенили материјално право када су као неоснован одбили апеланткињин тужбени захтјев којим је тражила утврђење ништавости уговора о заснивању хипотеке, Уставни суд, прије свега, запажа да апеланткиња у апелацији понавља наводе које је већ износила у поступку пред редовним судовима, и то на три судске инстанце, које су редовни судови детаљно размотрили, те доводећи у везу чињенице конкретног предмета уз позивање на релевантне одредбе материјалних закона (Породичног закона, Закона о земљишним књигама, Закона о својинскоправним односима) дали детаљне разлоге зашто они у околностима конкретног случаја не могу да доведу до другачијег рјешења конкретне правне ствари.

41. Из образложења пресуда редовних судова произилази да су приликом одлучивања редовни судови оцијенили као неспорну чињеницу да су апеланткиња и првотужени на дан стицања предметних непокретности били

у брачној заједници током које су и стекли предметне непокретности које представљају њихову заједничку имовину. Такође су редовни судови оцијенили чињеницу да су апеланткиња и првотужени били у браку и у вријеме када је првотужени закључио са друготуженом уговор о заснивању хипотеке (23. јула 2007. године) у присутности нотара, којем није била присутна апеланткиња, нити је тражена њена сагласност. Редовни судови су се позвали на одредбу члана 252 став (1) Породичног закона којим је одређено да су брачни партнери у једнаким дијеловима сусопственици у брачној течевини ако нису другачије уговорили, а одредбама става (3) наведеног члана да, уколико је у земљишне књиге као сопственик течевине уписан један брачни партнер, други брачни партнер може да захтијева исправку уписа у складу са Законом о земљишним књигама. Дакле, како су закључили редовни судови, апеланткиња је, у складу са наведеном одредбом, имала могућност да захтијева исправку уписа у земљишним књигама и да се као сопственик ½ своје брачне течевине упише у земљишне књиге, што је пропустила да учини.

42. Поред наведеног, редовни судови су подсјетили да, према Закону о земљишним књигама, својина и друга права на непокретностима настају тек уписом у земљишне књиге (члан 5), а према члану 9 истог закона за трећа лица која у доброј вјери у постојање права на некој непокретности путем правног посла стекну такво једно право, садржина земљишне књиге се сматра тачном уколико исправност земљишне књиге није оспорена путем уписа приговора, или уколико је трећем лицу позната нетачност земљишне књиге, или због грубе непажње, није позната. У конкретном случају, како су закључили редовни судови, апеланткиња није доказала да је друготужена - банка поступала несавјесно приликом потписивања уговора о хипотеци, будући да је првотужени у земљишним књигама уписан као сопственик непокретности која се оптерећује хипотеком а сâм уговор је сачињен пред нотаром који ни на који начин није сугерисао друготуженој да је потребна сагласност апеланткиње као брачног друга. Редовни судови сматрају да је у конкретном случају, ради обезбјеђења правног промета, начело повјерења у земљишне књиге јаче од одредаба Породичног закона које се тичу брачне течевине.

43. Уставни суд, прије свега, указује да је у досадашњој пракси разматрао неколико апелација којима су оспораване одлуке редовних судова донесене поводом тужби ради поништења правних послова који прелазе оквир редовног управљања заједничком имовином (отуђење, заснивање хипотеке итд.) које је закључио један супружник са трећим лицем на заједничкој имовини, без сагласности другог супружника, и том приликом разматрао да ли одредбе Породичног закона које се односе на брачну течевину имају јачу снагу од одредаба Закона о земљишним књигама које се односе на начело повјерења у земљишне књиге.

44. Уставни суд указује на Одлуку о допустивости и меритуму број АП 3394/12 од 16. септембра 2015. године (доступна на www.ustavnisud.ba) у којој се као апелант појављује Нова банка а.д. Бања Лука, која је оспоравала одлуку редовног суда у поступку у којем је удовољено тужбеном захтјеву тужитељке и утврђена ништавост споразума о заснивању заложног права између Нове банке а.д. Бања Лука и Ј.М. Уставни суд је закључио да у односу на члан II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, као и члан 6 Европске конвенције и члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију апелација није основана. У поменутој одлуци Уставни суд је, између осталог, истакао да је "своју одлуку Врховни суд образложио чињеницом да је тужитељка издејствовала правоснажну пресуду у којој је утврђено да су


предметне непокретности (које су оптерећене заложним правом) брачна течевина, којим је без сагласности тужитељке располагао Ј.М., те да су споразуми о заложном праву на непокретностима између Ј.М. и апеланта закључени супротно одредби члана 265 Породичног закона. Даље, Врховни суд је јасно истакао да је садржина ове норме принудног карактера чију примјену странке (у вријеме важења ранијег закона) нису могле да искључе, односно да промијене, те је, у складу са чланом 103 ЗОО, утврдио ништавост споразума о заложном праву, који су закључени противно принудним прописима". Образлажући наведену одлуку, Уставни суд је подсјетио "да је већ раније у својој пракси рјешавао готово идентично правно питање (види Одлуку Уставног суда број АП 2000/09, доступну на www.ustavnisud.ba) у апелацији у којој је апеланткиња (UniCredit Bank д.д. Мостар) оспорила одлуке редовних судова у поступку у којем је, такође, утврђено да је тужитељка (у предмету број АП 2000/09) доказала да заложене непокретности чине заједничку брачну имовину у погледу којих има ½ дијела, а да у поступку заснивања заложног права (хипотеке), који је спровео њен супруг, као заложни дужник, и апеланткиња, као заложни повјерилац, тужитељка није учествовала, те је Врховни суд, позивањем на члан 265 став 2 Породичног закона ФБиХ, утврдио да правна радња којом је супруг тужитељке без њене сагласности оптеретио предметне непокретности заложним правом не производи правно дејство. У предмету број АП 2000/09 Уставни суд је закључио да је у односу на члан II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, као и члан 6 и члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију апелација, prima facie, неоснована".

45. Даље, Уставни суд је у Одлуци о допустивости и меритуму број АП 15/04 од 20. априла 2016. године (доступна нa www.ustavnisud.ba) усвојио апеланткињину апелацију и утврдио повреду права на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције. Уставни суд је у конкретном случају подсјетио да је "одредбама члана 51 Закона о извршном поступку, између осталог, прописано да лице које тврди да у погледу предмета извршења има такво право које спречава извршење може да поднесе приговор против извршења, тражећи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним у обиму у којем су права тог трећег лица захваћена извршењем, те да такав приговор може да се поднесе све до окончања извршног поступка". С тим у вези, Уставни суд је запазио "да је апеланткиња приговором у својству трећег лица оспоравала одлуке донесене у извршном поступку поводом захтјева тражиоца извршења за намирење неизмиреног кредита који је извршеник (који је, како је већ речено, апеланткињин супруг) подигао код тражиоца извршења на име приватног предузећа, чији је сопственик извршеник и који је осигуран заложним правом - хипотеком на предметним непокретностима, тврдећи да су те непокретности брачна течевина за чије располагање она није знала, нити је дала сагласност извршенику, те да су предметне непокретности њен дом у којем живи са дјецом (и извршеником) и да би њиховим напуштањем остала без дома".

46. Уставни суд је, даље, у наведеној одлуци истакао да извршни суд приликом одлучивања о апеланткињином приговору није имао у виду одредбе чл. 251 и 252 Породичног закона, те запазио "да извршни суд није имао у виду ни релевантне одредбе Закона о својинскоправним односима, међу којима одредбе члана 21 којима је прописано да заједничка својина постоји у случајевима одређеним законом, када ствар припада двама или више лица (заједничари), тако да њихови удјели нису унапријед

одређени, али су одредиви, те да се на заједничку својину сходно примјењују одредбе овог закона о сусвојини ако законом није другачије одређено. Такође, произилази да је извршни суд, пропустивши да апеланткињин приговор сагледа у свјетлу претходно наведених релевантних одредаба релевантних закона, пропустио да доведе чињенице конкретног предмета и наведене одредбе релевантних закона у везу и са чланом 9 Закона о земљишним књигама (...). Дакле, извршни суд није утврдио да ли је тражилац извршења поступао у доброј вјери приликом заснивања заложног права, да ли му је могло да буде непознато да је земљишна књига евентуално нетачна с обзиром на то да апеланткиња тврди да је предметна непокретност брачна течевина и да су и у вријеме заснивања заложног права извршеник и апеланткиња били у брачној заједници, те да ли је тражиоцу извршења, због грубе непажње, остао непознат податак да је земљишна књига евентуално нетачна".

47. Поред наведених, Уставни суд указује и на Одлуку о допустивости и меритуму број АП 804/13 од 20. априла 2016. године (доступна на www.ustavnisud.ba) којом је одбијена апеланткињина апелација која је оспоравала одлуке редовних судова у поступку поништења уговора о купопродаји и јавној продаји непокретности за које је тврдила да представљају брачну течевину. Уставни суд је утврдио да одлукама редовних судова нису повријеђена апеланткињина права на правично суђење и право на имовину.

48. Интерпретирајући образложење одлуке редовног суда, Уставни суд је навео да је "Општински суд у образложењу своје пресуде истакао да је у пракси чест случај да је као сопственик непокретности у земљишној књизи уписан само један брачни партнер иако се ради о брачној течевини. Указао је да, сходно одредбама члана 275 Породичног закона ('Службени лист СРБиХ' бр. 21/79 и 44/89), који је био на снази у вријеме закључења уговора о залогу - хипотеци, брачни партнери споразумно располажу заједничком имовином, односно својим удјелом у заједничкој имовини један брачни партнер није могао самостално да располаже, што значи да би супротно располагање било ништаво. Међутим, указао је да је чланом 9 Закона о земљишним књигама прописано да лице које у доброј вјери у постојање неке непокретности или права на некој непокретности путем правног посла стекне такво једно право садржина земљишне књиге се сматра тачном, уколико исправност земљишне књиге није оспорена путем уписа приговора, или уколико је трећем лицу позната нетачност земљишне књиге, или због грубе непажње, није позната. У вези с тим, Општински суд је истакао да је, све и кад би прихватио апеланткињине наводе да првотужени није био сопственик предметних непокретности с дијелом 1/1, банка као савјесни повјерилац уписала хипотеку на предметним непокретностима првотуженог, а затим је у извршном поступку друготужени стекао право својине на предметним непокретностима. Сходно томе, те узимајући у обзир примјену начела заштите повјерења у садржину земљишне књиге, Општински суд је оцијенио да на ваљаност стеченог права својине не би имало утицаја то што је првотужени располагао заједничком имовином брачних партнера, сматрајући да у таквим случајевима предност треба дати одредбама Закона о својинскоправним односима и Закона о земљишним књигама као lex specialis".

49. Даље, у тачки 36 одлуке Уставни суд је примијетио "да из образложења оспорене пресуде Општинског суда, с којим су се практично сагласили Кантонални суд и Врховни суд, произилази да су редовни судови имали у виду одредбе


члана 275 Породичног закона који је био на снази у вријеме закључења уговора о залогу - хипотеци на предметним непокретностима (који је првотужени неспорно за вријеме трајања брачне заједнице са апеланткињом као јемац закључио с банком, те који, према достављеној документацији, апеланткиња није ни оспоравала у поступку пред редовним судовима), а којим је прописано да брачни другови заједно посједују, управљају и користе заједничку имовину, али да су, исто тако, имали у виду и начело јавног повјерења из члана 9 Закона о земљишним књигама и одредбе члана 262 важећег Породичног закона". У вези с тим, Уставни суд је запазио "да из образложења оспорених пресуда произилази да су редовни судови оцијенили околност да су предметне непокретности изграђене у току трајања брачне заједнице апеланткиње и првотуженог, те да су и уговор о кредиту и уговор о залогу - хипотеци на предметним непокретностима закључени у вријеме трајања те брачне заједнице, а да је првотужени у вријеме закључења тог уговора уписан као сопственик с дијелом 1/1 на предметним непокретностима. Даље, из образложења оспорених одлука произилази да је оцијењена околност да је кредит узет за изградњу стамбено-пословне зграде, па су, у вези с тим, образложили да је банка као савјесни повјерилац уписала хипотеку на предметним непокретностима, а затим је у извршном поступку друготужени стекао право својине на предметним непокретностима".

50. Уставни суд је, такође, у наведеној одлуци примијетио да су "због тога редовни судови, узимајући у обзир примјену начела заштите повјерења у садржину земљишне књиге, оцијенили да на ваљаност стеченог права својине не би имало утицаја то што је првотужени располагао заједничком имовином брачних партнера, сматрајући да у таквим случајевима предност треба дати одредбама Закона о својинскоправним односима и Закона о земљишним књигама као lex specialis. Такође, Уставни суд запажа да из образложења оспорених пресуда произилази да су, у погледу апеланткињиних навода да је првотужени укњижио хипотеку на цјелокупну непокретност иако је знао да је само формални земљишнокњижни сопственик с дијелом 1/1, а да се, уствари, ради о заједничкој непокретности - брачној течевини у којој и апеланткиња има свој удио, редовни судови оцијенили да ти наводи не утичу на стечено право својине друготуженог, већ јој само дају право да потражује накнаду штете од првотуженог. Имајући у виду све наведено, те узимајући у обзир одредбе Породичног закона које су важиле у вријеме заснивања хипотеке, односно доношења оспорених одлука, те одредбе Закона о земљишним књигама и ЗИП-а, на које су редовни судови указали у оспореним одлукама, Уставни суд не налази произвољност у образложењима оспорених одлука у односу на апеланткињине наводе да предметне непокретности представљају брачну течевину апеланткиње и првотуженог, односно њихову заједничку имовину којом првотужени није могао самостално да располаже".

51. Коначно, Уставни суд подсјећа и на Одлуку о допустивости и меритуму број АП 3738/12 од 8. децембра 2015. године (доступна на www.уставнисуд.ба) у којој је, такође, разматрано питање примјене начела повјерења у јавне књиге. Наиме, у наведеној одлуци Уставни суд је примијетио "да из образложења оспорене пресуде Врховног суда произилази да је као правилан оцијењен закључак првостепеног суда да уговор о јемству није ништав у смислу члана 103 ЗОО с обзиром на то да је закључен у складу са чланом 251ц. ЗИП-а. У прилог овом становишту Врховни суд је указао да је у поступку било неспорно да је у вријеме закључења уговора о јемству као сопственик предметног

стана у јавној књизи био уписан друготужени, те да је предметни стан био и у његовом посједу. Даље, из образложења оспорене пресуде Врховног суда произилази да, сходно овако утврђеном неспорном чињеничном стању, првотужена није знала, нити је могла да зна да друготужени није сопственик предметне непокретности, односно да у конкретном случају није постојало ништа што би упутило на закључак да постоји и ванкњижни сопственик, а због чега је закључено да је првотужена у вријеме закључења уговора о јемству била савјесна. Најзад, из образложења пресуде Врховног суда произилази да у ситуацији када се постави питање примјене начела да нико не може на другог пренијети више права него што их сâм има, или начела повјерења у јавне књиге, треба примијенити начело повјерења у јавне књиге. У прилог наведеном Врховни суд је указао да се у околностима конкретног случаја, када у вријеме стављања предметног стана под хипотеку апелант није био ни у његовом посједу, а друготужени је био и земљишнокњижни сопственик и посједник, те када је од дана када је апелант стекао основ за упис у земљишне књиге протекао дуг временски период, да се апелант према предметом стану односио немарно и с недовољно бриге и пажње, а за шта га не могу оправдати ни ратне околности, треба примијенити начело повјерења у земљишне књиге. Слиједећи наведено, Врховни суд је усвојио становиште да је у интересу правног промета да онај ко савјесно, уредним уписом у земљишне књиге као јавне, прибави право залога на непокретности уписаној у земљишне књиге стиче то земљишнокњижно право иако се стање ван земљишних књига не слаже са стањем у земљишним књигама. Имајући у виду наведене разлоге, Уставни суд је у наведеној одлуци закључио да у околностима конкретног случаја нема ништа што би упутило на закључак да оспорена пресуда Врховног суда резултира мијешањем у апелантово право на имовину које није у складу са законом с обзиром на то да је неспорно утврђено да је уговор о јемству закључен у складу са чланом 251ц. ЗИП-а".

52. Разматрајући конкретан предмет, Уставни суд, прије свега, подсјећа на једно од основних начела земљишнокњижног права а то је начело уписа које је садржано у члану 5 став 1 Закона о земљишним књигама према којем се својина и друга права на непокретностима стичу уписом у земљишне књиге. Упис се односи на укњижбу (коначан упис права на непокретностима којим се безусловно стичу, преносе, ограничавају или престају права на непокретностима) као начин прибављања стварних права на непокретностима. Укњижба представља тренутак у коме стицалац прибавља право својине и друго стварно право на непокретностима и тек укњижбом стиче се (конституише) право својине или друго стварно право на непокретностима. Уставни суд, такође, указује на начело повјерења у земљишне књиге садржано у одредбама члана 9 Закона о земљишним књигама а које значи да је садржина земљишних књига тачна (истинита) и потпуна. Стога, ако неко лице закључи правни посао поуздајући се у садржину земљишне књиге а при томе је савјесно (поступа у доброј вјери), прибавиће право својине или друго стварно право и у случају ако је земљишна књига непотпуна или ако нетачно изражава право стање. Постоје два аспекта повјерења у земљишне књиге. Позитивни смисао повјерења у земљишне књиге огледа се у томе што савјесни прибавилац стварног права на непокретности (савјесно треће лице) може да се поузда да све што је у земљишним књигама уписано заиста и постоји, па и када стање у земљишној књизи не одговара стварном стању. У негативном смислу начело повјерења у земљишне књиге односи се на потпуност земљишне књиге.


Наиме, ако је стање у земљишној књизи ажурно, садржина књиге је не само тачна већ и потпуна, што значи да стварна права која у њој нису уписана, односно која су брисана не постоје. Оно што није уписано сматра се да не постоји (види, Земљишне књиге, Енвер Зечевић, Сарајево, 2008. година, страна 8).

53. Даље, Уставни суд указује на став 2 члана 9 Закона о земљишним књигама, који нормира ситуацију када се сматра да треће лице не може да се поузда у тачност података из земљишне књиге. То ће бити у случају ако је евидентно да је исправност земљишне књиге оспорена приговором, као и ако треће лице зна да је земљишна књига неисправна, не може да се сматра савјесним (нпр., познато му је да је одређени упис права својине спроведен на основу ништавог уговора, или ако купује непокретност за коју зна да ју је исти продавац продао прије тога другом лицу итд.). Закон о земљишним књигама прописује да је несавјесно и оно треће лице коме, због грубе непажње, није позната неисправност земљишне књиге.

54. Уставни суд, даље, подсјећа на опште начело права да нико не може на другога пренијети више права него што га сâм има (Nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet). Међутим, и у том случају пренос мора да буде у складу са другим општим начелима права у која, свакако, спада и начело савјесности и поштења у правном промету. Поштовање овога начела подразумијева испитивање савјесности сваког од учесника одређеног правног посла, јер свако другачије поступање супротно је начелима владавине права и правне сигурности. Уставни суд сматра да је за просуђивање правне ваљаности, односно неваљаности располагања заједничком имовином у односу на треће лице првенствено битна претпоставка савјесности и поштења тог трећег лица, али и осталих учесника у том правном послу.

55. Примјењујући наведено становиште на конкретан случај, значи да утврђивање савјесности у правном промету не може да се ограничи само на друготуженог (да ли је поступао с повјерењем у земљишне књиге) већ и на апеланткињу која није искористила могућност да изврши исправку уписа у земљишним књигама а која јој је дата одредбом члана 252 став (3) Породичног закона. Такође, апеланткиња није ни на који начин доказала да је друготужена поступала несавјесно приликом потписивања уговора о хипотеци, будући да је само првотужени у земљишним књигама уписан као сопственик непокретности која се оптерећује хипотеком, а сâм уговор је сачињен пред стручним лицем (нотаром), нити је доказала да није дала своју конклудентну сагласност на оптерећење хипотеком непокретности које улазе у њену брачну течевину. Дакле, апеланткиња је имала могућност да заштити своје право (заједничке) својине на предметној непокретности, јер је искључиво од њене иницијативе зависило да ли ће се предузети одговарајуће правне радње. Међутим, апеланткиња није предузела ниједну правну радњу, већ је тужбу за утврђивање ништавости уговора о хипотеци (који су првотужени и друготужена закључили 23. јула 2007. године) поднијела тек 13. јуна 2009. године а првотужени, њен супруг, у том парничном поступку признао је тужбени захтјев. Редовни судови су образложили да је закључењу уговора о хипотеци претходио споразум апеланткиње и првотуженог, као брачних партнера, о залагању предметних непокретности који, додуше, није био формалан, али је у конкретној правној ствари произвео правне учинке, јер апеланткињино знање о томе да је подигнут кредит и да је обезбијеђен хипотеком на заједничкој имовини, уз све њено непоступање с циљем уписа свога сусопственичког дијела на заједничкој брачној течевини, представља, у суштини, њену

прећутну сагласност да се закључи уговор о хипотеци. С обзиром на то да је друготужена приликом уписа хипотеке у земљишне књиге поступала сагласно начелу повјерења у земљишне књиге, тиме је као треће савјесно лице стекла право залога на предметним непокретностима. Осим тога, Уставни суд сматра да у часу када брачни друг који је уписан као искључиви сопственик непокретности располаже том непокретности у корист трећег лица (у конкретном случају закључење уговора о заснивању хипотеке између првотуженог и друготужене), земљишнокњижно стање није неистинито, већ непотпуно, па у корист трећег лица (друготужене) наступају правни учинци заштите повјерења у потпуност, а не у истинитост земљишне књиге.

56. Уставни суд сматра да редовни судови нису на арбитраран начин примијенили одговарајуће позитивне законске прописе и да таква примјена права не представља кршење апеланткињиног права на правично суђење. У пресудама су наведени потребни разлози за њихово доношење и дата су детаљна, јасна и исцрпна образложења одлука за која Уставни суд не налази да су произвољна.

57. У складу са утврђењима у претходним тачкама образложења ове одлуке, Уставни суд сматра да ће се у сваком појединачном случају, узимајући у обзир нарочите околности сваког конкретног случаја, ваљаност правног посла морати да процјењује зависно од понашања, савјесности и добре вјере свих учесника одређеног правног посла, укључујући и брачног друга који (евентуално) није био учесник тог односа.

58. У контексту наведеног закључка Уставни суд жели да укаже и да је "новим" Законом о стварним правима ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 66/13 и 100/139) у члану 55 (заштита повјерења у земљишне књиге) у ставу 3 прописано: " Недостатак добре вјере не може да се пребаци никоме само из разлога што није истраживао ванкњижно стање." Дакле, стицалац није дужан да провјерава ванкњижно стање прије правног посла, што значи и посједовно стање непокретности које ће бити предмет правног посла.

59. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да су апеланткињини наводи о кршењу права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције неосновани.

Право на имовину

60. У вези са апеланткињиним приговорима који се тичу кршења права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, Уставни суд запажа да апеланткиња позивање на кршење наведеног права доводи у контекст произвољне примјене материјалног права о чему се Уставни суд већ изјаснио у претходним тачкама ове одлуке. Стога, Уставни суд апеланткињино позивање на кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, такође, сматра неоснованим.

Право на дјелотворан правни лијек

61. У вези са апеланткињиним наводима о кршењу права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције, Уставни суд указује на то да ова одредба има супсидијарни карактер и да се примјењује само у вези са другим правом заштићеним Европском конвенцијом. Апеланткиња није навела у односу на које право јој је, наводно, ускраћено право на дјелотворан правни лијек, па само може да се закључи да се ови наводи односе на право на правично суђење. Уставни суд примјећује да је у конкретном случају апеланткиња имала и да је користила


могућност да изјави прописани правни лијек (жалба и ревизија) а чињеница да ти правни лијекови нису резултирали исходом који би за њу био позитиван, не значи да су ти правни лијекови недјелотворни, или да су апеланткињи на било који начин били ускраћени. Стога, Уставни суд сматра да су неосновани апеланткињини наводи о кршењу права на дјелотворни правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези са правом на правично суђење.

VIII. Закључак

62. Уставни суд закључује да нема кршења права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, јер су редовни судови довољно јасно и аргументовано образложили своје одлуке у погледу утврђеног чињеничног стања, те у вези с тим примјеном релевантних законских одредаба одбили апеланткињин тужбени захтјев а таква образложења Уставни суд не сматра произвољним.

63. Такође, Уставни суд закључује да нема ни кршења права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када апеланткиња наводе о кршењу овог права своди на наводе о неправилно и непотпуно утврђеном чињеничном стању и произвољној примјени права, а Уставни суд је закључио да није било произвољности у том погледу.

64. Уставни суд закључује да не постоји кршење права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези са правом на правично суђење, јер је апеланткиња имала и користила могућност да изјави прописане правне лијекове (жалба и ревизија) а чињеница да ти правни лијекови нису резултирали исходом који би за њу био позитиван, не значи да су ти правни лијекови недјелотворни, или да су апеланткињи на било који начин били ускраћени.

65. На основу члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

66. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине

Мирсад Ћеман, с. р.


predmetu broj AP 736/14, rješavajući apelaciju Ostoje Savića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b) i člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 15. februara 2017. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Ostoje Savića. Utvrđuje se povreda člana II/3.e) Ustava Bosne i

Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukidaju se presude Vrhovnog suda Republike Srpske br. 11 0 K 000147 14 Kvlz 2 od 19. maja 2014. godine i 11 0 K 000147 13 Kžž 3 od 10. decembra 2013. godine.

Predmet se vraća Vrhovnom sudu Republike Srpske, koji je dužan da po hitnom postupku donese novu odluku, u skladu sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, u skladu sa članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.



1. Ostoja Savić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Banje Luke, kojeg zastupa Jasminka Jovišević, advokat iz Banje Luke, podnio je 14. februara 2014. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 11 0 K 000147 13 Kžk3 od 10. decembra 2013. godine. Apelant je 18. jula 2014. godine dopunio ovu apelaciju i dostavio Presudu Vrhovnog suda broj 11 0 K 000147 14 Kvlz2 od 19. maja 2014. godine koju je, također, osporio.


2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda i Republičkog tužilaštva Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Republičko tužilaštvo) zatraženo je 7. novembra 2016. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Vrhovni sud i Republičko tužilaštvo su dostavili odgovore na apelaciju 15. i 17. novembra 2016. godine.


4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način:

Uvodne napomene

5. Presudom Okružnog suda broj 11 0 K 000 147 08 K od 8. decembra 2008. godine apelant je proglašen krivim, zato što je "u vremenskom periodu od 25. maja 2008. godine do 29. juna 2008. godine u Banjoj Luci, a nakon što je R.S. počinio krivično djelo teška krađa iz člana 232. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srpske [u daljnjem tekstu: KZRS] na štetu Balkan Investment Bank a.d. Banja Luka, organizirao bjekstvo sa područja Banje Luke, tako što je stupio u telefonski kontakt sa L.R. iz Sanskog Mosta i sa njime dogovorio prebacivanje i smještaj R.S. u Sanskom Mostu, gdje je on lišen slobode. Dakle, pružio je pomoć počiniocu krivičnog djela za koje je propisana kazna zatvora više od pet godina, čime je počinio krivično djelo pomoć počiniocu poslije izvršenog krivičnog djela iz člana 363. stav 2. KZRS". Okružni sud je osudio apelanta na kaznu zatvora od pet mjeseci, te ga obavezao da naknadi troškove postupka.

6. Odlučujući o žalbi apelantovih branilaca, Vrhovni sud je donio Rješenje broj 11 0 K 000147 09 Kž od 24. marta 2009. godine kojim je žalbu uvažio, ukinuo presudu Okružnog suda i odredio održavanje pretresa pred tim sudom. U obrazloženju rješenja Vrhovni sud je istakao da je u izreci pobijane presude opisano da je apelant pružio pomoć R.S. kao počiniocu krivičnog djela pri čemu nisu navedene stvarne okolnosti izvršenja toga djela, niti postojanje apelantove svijesti o tim stvarnim okolnostima, uključujući i kvalifikatornu okolnost (visina prisvojenog novca). Stoga je, prema ocjeni Vrhovnog suda, izreka osporene presude nerazumljiva.


7. Presudom Vrhovnog suda broj 11 0 K 000 147 09 Kžk od 26. maja 2009. godine apelant je oslobođen optužbe. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je Tužilaštvo na pretresu izmijenilo činjenični opis dispozitiva optužnice, tako što je preciziralo vrijeme izvršenja krivičnog djela (u toku juna 2008. godine), te opis dopunilo prvenstveno unošenjem elemenata subjektivnog karaktera i navođenjem stvarnih okolnosti krivičnog djela koje je izvršilo lice kojem je apelant pružio pomoć: "(nakon saznanja da je R.S. s namjerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi iz sefa glavnog trezora oštećene Balkan Investment Bank a.d. Banja Luka uzeo i prisvojio oko milion KM, s namjerom da on ne bude otkriven pružio mu pomoć…)." Vrhovni sud je istakao da je odbrana osnovano prigovorila iznoseći stav da se radi o izmjeni optužnice i da se na ovaj način povređuje princip reformatio in peius, jer se u dispozitivu optužnice na ovaj način unose elementi bića krivičnog djela koji nedostaju koje je optužnicom stavljeno na teret apelantu, zbog čega se apelant stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na prvostepenu presudu, koja je ukinuta samo po žalbi apelantovih branilaca. Vrhovni sud je istakao da je odlučio da ne prihvati ovako izmijenjenu optužnicu, tako da će presudu donijeti po optužnici koja je egzistirala pri donošenju prvostepene presude. Dalje, u skladu sa odredbama člana 234. stav 1. tačka v) ZKP (član 242. stav 1. tačka v) ZKP - prečišćeni tekst), optužnica treba sadržavati opis djela iz kojeg proizlaze zakonska obilježja krivičnog djela, vrijeme i mjesto izvršenja djela, predmet i sredstvo kojim je djelo izvršeno, te okolnosti potrebne da se djelo što preciznije odredi. Ukazano je da u datom činjeničnom opisu "nisu sadržani svi elementi bića krivičnog djela koje se apelantu stavlja na teret (pa ni osnovnog oblika tog krivičnog djela), a niti bilo kojeg drugog krivičnog djela, te proizlazi da djelo ovako kako je opisano u optužnici nije zakonom propisano kao krivično djelo".

8. Odlučujući o žalbi Tužilaštva, Vrhovni sud je donio Rješenje broj 11 0 K 000147 09 Kžž od 12. novembra 2009. godine kojim je žalbu uvažio i ukinuo oslobađajuću presudu Vrhovnog suda. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je raspolaganje optužnicom pravo tužioca koji optužnicu može izmijeniti prema svojoj subjektivnoj procjeni, te da je sud samo ovlašten da odlučuje o tome da li će dopustiti odgađanje pretresa radi pripremanja odbrane, ali ne i o tome da odbije izmjenu optužnice. Ukazano je da se pitanje zabrane reformatio in peius ocjenjuje prilikom donošenja presude prema toj novoj izmijenjenoj optužnici.

9. Presudom Vrhovnog suda broj 11 0 K 000147 09 Kžk 2 od 26. januara 2010. godine apelant je proglašen krivim, zato što je "u toku juna 2008. godine u Banjoj Luci, nakon što mu je bilo poznato da je R.S. s namjerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi iz sefa glavnog trezora oštećene Balkan Investment Bank a.d. Banja Luka uzeo i prisvojio milion maraka, s namjerom da on ne bude otkriven pružio mu pomoć tako što je organizirao njegovo bjekstvo sa područja Banje Luke, na način da je stupio u telefonski, a zatim i lični kontakt sa njima zajedničkim prijateljem L.R. iz Sanskog Mosta, te dogovorio prebacivanje i pronalazak sigurnijeg mjesta za skrivanje R.S. u Sanskom Mostu, što je L.R. učinio, preuzeo R.S. i smjestio ga u iznajmljeni stan u kojem je boravio do 29. juna 2008. godine, kada je lišen slobode. Dakle, pružio je pomoć počiniocu krivičnog djela za koje je propisana kazna zatvora više od pet godina, čime je počinio krivično djelo pomoć počiniocu poslije izvršenog krivičnog djela iz člana 363. stav 2. KZRS". Vrhovni sud je osudio apelanta na kaznu zatvora u trajanju od pet mjeseci, te ga obavezao da naknadi troškove postupka. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je u ponovnom postupku, na pretresu održanom pred drugostepenim vijećem, Tužilaštvo ostalo pri izmijenjenoj optužnici. S tim u vezi, Vrhovni sud je

istakao da je, upoređujući i analizirajući činjenični opis iz optužnice, zaključio da izmjenom optužnice apelant nije doveden u teži položaj, jer se i izmjenom optužnice apelantu stavlja na teret isto krivično djelo za koje je prvostepenom presudom proglašen krivim, a u optužnicu nisu unesene činjenice i okolnosti koje bi krivičnom djelu dale teži oblik, niti se izmjenom povećava količina kriminalnog supstrata koja bi eventualno mogla ukazivati na povećani stepen krivične odgovornosti.

10. Odlučujući o zahtjevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je donio Presudu broj 11 0 K 000147 10 Kvlz od 8. aprila 2010. godine kojom je odbio zahtjev kao neosnovan. U obrazloženju presude Vrhovni sud je istakao da izmjenom optužnice nije dodata nova količina kriminalnih aktivnosti i djelo učinila težim, tako da nije povrijeđen krivični zakon na apelantovu štetu, niti je povrijeđeno apelantovo pravo na odbranu.

Postupak pred Ustavnim sudom u predmetu broj AP 1165/10

11. Odlučujući o apelaciji koju je apelant podnio protiv presuda Vrhovnog suda br. 11 0 K 000147 10 Kvlz od 8. aprila 2010. godine i 11 0 K 000147 09 Kžk 2 od 26. januara 2010. godine, Ustavni sud je Odlukom o dopustivosti i meritumu broj AP 1165/10 od 22. oktobra 2013. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) usvojio apelaciju i utvrdio povredu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). U donesenoj odluci Ustavni sud je zaključio da obrazloženje Vrhovnog suda u osporenoj odluci ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Tom odlukom Ustavni sud je ukinuo presude Vrhovnog suda Republike Srpske br. 11 0 K 000147 10 Kvlz od 8. aprila 2010. godine i 11 0 K 000147 09 Kžk 2 od 26. januara 2010. godine i naložio Vrhovnom sudu da po hitnom postupku donese novu odluku, te da u roku od tri mjeseca od dana prijema odluke Ustavnog suda obavijesti Ustavni sud o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja odluke, u skladu sa članom 74. stav 5. tada važećih Pravila Ustavnog suda. Naime, u toj odluci Ustavni sud je naveo (ibid., tačka 41): "[…] U konkretnom slučaju Ustavni sud je utvrdio da Vrhovni sud nije dao odgovor na to zašto nije povrijeđen princip reformatio in peius kada je optužnica izmijenjena tako da su dodani elementi u činjeničnom opisu koji čine krivično djelo za koje je apelant optužen, a prvobitna optužnica, po kojoj je donesena prvostepena presuda koja je po žalbi odbrane ukinuta, nije sadržavala te iste elemente u činjeničnom opisu."

Postupak nakon donošenja Odluke Ustavnog suda broj AP 1165/10

12. Vrhovni sud je u ponovnom postupku, nakon održanog usmenog i javnog pretresa, donio Presudu broj 11 0 К 000147 13 Кžk 3 od 10. decembra 2013. godine kojom je apelant proglašen krivim što je radnjama opisanim u identičnom sadržaju kao u presudi Vrhovnog suda od 26. januara 2010. godine učinio krivično djelo pomoć učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS, te ga je sud za učinjeno djelo osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri mjeseca.

13. U obrazloženju presude Vrhovni sud je ukazao da smatra da se radnja sadržana u izreci presude ne može kvalificirati kao krivično djelo iz člana 363. stav 2. KZRS, već kao krivično djelo iz člana 363. stav 1. KZRS. Ovo zbog toga, kako je dalje obrazložio Vrhovni sud, što se u procesnoj situaciji kada je prvostepena presuda ukinuta samo po žalbi optuženog ili njegovog branioca, presuda u daljem toku postupka ne može izmijeniti na štetu optuženog zbog principa reformatio in peius. Ukazano je da ovaj princip podrazumijeva ne samo da se optuženi ne može u nastavku postupka, nakon ukidanja presude


po žalbi izjavljenoj samo u njegovu korist, osuditi na veću kaznu, niti za teže krivično djelo, a u ovom slučaju ni za djelo opisano u optužnici izmijenjenoj na pretresu pred ovim sudom 26. maja 2009. godine, jer te radnje nije sadržavala optužnica na osnovu koje je donesena prvostepena presuda. Sud je vezan za činjenični opis optužnice izmijenjene na pretresu od 26. maja 2009. godine, pa izreka presude mora sadržavati činjenični supstrat koji sadrži izmijenjena optužnica. Međutim, zbog zabrane reformatio in peius, zbog razloga koji su već navedeni, radnja opisana u izreci ove presude se mora kvalificirati kao krivično djelo pomoć učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS. Stoga je Vrhovni sud u apelantovim radnjama sadržanim u izreci presude našao sva bitna obilježja krivičnog djela pomoć učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS.

14. Odlučujući o zahtjevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je donio Presudu broj 11 0 K 000147 14 Kvlz 2 od 19. maja 2014. godine kojom je zahtjev odbio kao neosnovan. U obrazloženju presude Vrhovni sud je istakao da je u izvršenju odluke Ustavnog suda žalbeno vijeće Vrhovnog suda, postupajući po izmijenjenoj optužnici, na pretresu od 10. decembra 2013. godine donijelo pobijanu presudu kojom je apelant proglašen krivim za krivično djelo pomoć učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS, iako se i prvobitna optužnica a i izmijenjena optužnica na pretresu pred drugostepenim sudom, prema pravnoj kvalifikaciji djela, odnosila na kvalificirani oblik ovog krivičnog djela propisan u odredbi stava 2. istog zakonskog propisa. Ukazano je da se razlozi za takvu odluku svode na zaključak da je i prvobitna optužnica u svom činjeničnom opisu sadržavala sve elemente bića navedenog krivičnog djela iz stava 1. člana 363. KZRS (dakle, osnovnog oblika ovog krivičnog djela), a da su izmjenom optužnice na pretresu pred drugostepenim sudom, 26. maja 2009. godine, ugrađeni elementi bića ovog krivičnog djela u kvalificiranom obliku iz člana 363. stav 2. KZRS. Slijedeći to, kako je navedeno, osuđujuća presuda donesena na tom pretresu nije mogla da se odnosi na kvalificirani oblik djela iz člana 363. stav 2. (za koji su tek izmjenama na pretresu pred drugostepenim sudom ugrađeni kvalifikatorni elementi djela), jer bi time bio povrijeđen princip zabrane reformatio in peius. Ovo zbog toga što je takva izmjena optužnice, kojom se u činjenični opis djela ugrađuju elementi bića kvalificiranog oblika ovog djela, uslijedila na pretresu pred drugostepenim sudom održanom nakon ukidanja prvostepene presude po žalbi koju su izjavili apelantovi branioci, pa bi na taj način po izjavljenoj žalbi u apelantovu korist bila donesena presuda na njegovu štetu. Međutim, kako je dalje istakao Vrhovni sud, s obzirom na to da je i prvobitna optužnica u svom činjeničnom opisu, a time i prvostepena presuda donesena na osnovu takve optužnice, sadržavala sve elemente bića osnovnog oblika ovog krivičnog djela, to je žalbeno vijeće Vrhovnog suda, postupajući po izmijenjenoj optužnici na pretresu pred Vrhovnim sudom, bilo u mogućnosti, a da time ne povređuje princip zabrane reformatio in peius, donijeti presudu kojom je apelanta proglasilo krivim za osnovni oblik krivičnog djela. Ovo stoga što se, prema stavu Vrhovnog suda, radi o osudi za osnovni oblik krivičnog djela iz stava 1. člana 363. KZRS, koji je blaži u odnosu na pravnu kvalifikaciju djela u prvobitnoj optužnici i prvostepenoj presudi.

15. Naime, prema stavu Vrhovnog suda, apelantove radnje činjenično opisane u prvobitnoj optužnici, a slijedeći to i u prvostepenoj presudi, u sebi sadrže elemente bića krivičnog djela iz stava 1. člana 363. KZRS, pa donošenjem pobijane presude po izmijenjenoj optužnici nije povrijeđen princip zabrane reformatio in peius, jer su elementi ovog oblika bića navedenog krivičnog djela sadržani i u prvobitnoj optužnici i prvostepenoj presudi. Slijedeći to, za ovaj oblik navedenog krivičnog djela apelant je

mogao biti osuđen i u postupku po žalbi koja je izjavljena samo u njegovu korist, jer se radi o blažem obliku istog krivičnog djela (a čija su obilježja postojala u činjeničnom opisu izreke prvostepene presude) za koje je osuđen prvostepenom presudom. Stoga je Vrhovni sud zaključio da podneseni zahtjev apelantovih branilaca nije osnovan, te je odbijen kao neosnovan.


16. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije. Navodi da je Vrhovni sud, i pored uputa i navoda iznesenih u Odluci Ustavnog suda broj AP 1165/10, ponovo povrijedio princip reformatio in peius i apelantovo pravo na odbranu. Ističe da je Vrhovni sud donio presudu na osnovu izmijenjene optužnice kojom ga je proglasio krivim za krivično djelo pomoć učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS iako za to nije bio optužen. Osim toga, Vrhovni sud je povrijedio i princip zakonitosti i jednakosti strana u postupanju, dopuštajući da on bude proglašen krivim za radnje koje mu nisu bile stavljene na teret prvostepenom presudom na koju je samo on uložio žalbu, a koje nisu predstavljale krivično djelo niti u objektivnom, niti u subjektivnom smislu. Ističe da ni prvobitna optužnica u svom činjeničnom opisu, a na osnovu koje je donesena prvostepena presuda Okružnog suda od 8. decembra 2008. godine, nije sadržavala bitne elemente bića krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS, kao ni biće krivičnog djela iz člana 363. stav 2. KZRS. Navodi da u prvobitnoj optužnici i u izreci presude od 8. decembra 2008. godine nije opisana namjera, odnosno postojanje svijesti optuženog da počini predmetno krivično djelo. Ističe da je republički tužilac, shvatajući propuste koje je učinio okružni tužilac, promijenio dispozitiv optužnice, premda poslije ukidanja presude činjenično stanje nije izmijenjeno, nego je ostalo isto, tako da je ubacio riječi: "... u namjeri da isti ne bude otkriven, pružio mu pomoć, tako što je.... ", na koji način je u izreku presude,,ubacio" riječi koje bi predstavljale biće krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS, jer bez postojanja ovih riječi ne bi postojalo ni ovo krivično djelo, a ne samo krivično djelo iz člana 363. stav 2. KZRS. Vrhovni sud je, pogrešno primjenjujući stav Ustavnog suda da ne želi i da ne može utjecati na tužioca kada i kako može mijenjati svoju optužnicu, zakazao glavni pretres i donio Presudu broj 11 0 K 00147 13 KŽK3 od 10. decembra 2013. godine u kojoj "doslovno prepisuje izmijenjenu optužnicu i sudi apelanta, ali ne za krivično djelo iz člana 363. stav 2. KZRS, već za krivično djelo iz člana 363. stav 1. KZRS", smatrajući da osudom apelanta za ovo krivično djelo ne povređuje princip reformatio in peius. Ovakav stav Vrhovnog suda je potpuno pogrešan i predstavlja flagrantnu povredu principa reformatio in peius zbog toga što Presuda Okružnog suda broj 11 0 K 000147 08 K nije sadržavala obilježja bića krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS. Naime, da bi postojalo ovo krivično djelo, u izreci presude mora biti opis vinosti, tj. namjere optuženog da pruži pomoć učiniocu krivičnog djela, koji se goni po službenoj dužnosti, ali ta namjera u presudi Okružnog suda nije opisana. Republički tužilac je izmjenom optužnice ovu namjeru,,ubacio" u činjenični opis, kako bi taj opis dobio obilježje predmetnog krivičnog djela. Ovog opisa nije bilo u prvostepenoj presudi, na prvostepenu presudu se žalio samo apelant, pa je svaka izmjena optužnice kojom se u činjeničnom opisu "ubacuju", opisuju elementi koji predstavljaju biće krivičnog djela povreda ovoga principa.


17. Vrhovni sud je istakao da su neosnovani navodi iz apelacije.


18. Republičko tužilaštvo je istaklo da je Vrhovni sud u ponovljenom krivičnom postupku donio presudu kojom je apelanta ponovo proglasio krivim, ali za krivično djelo iz člana 363. stav 1. KZRS. Ovakvim iskazanim stavom, a poštujući i navode iz odluke Ustavnog suda, Vrhovni sud je, ipak, usvojio stav da su izmjenama optužnice koje se tiču kvalificiranog oblika predmetnog krivičnog djela unesene radnje koje nije sadržavala prvobitna optužnica, te da je time narušen princip reformatio in peius. Tužilaštvo je prihvatilo takav stav suda i nije ulagalo vanredni pravni lijek na presudu tog suda od 10. decembra 2013. godine, a "koja je i predmet podnesene apelacije". Istaklo je da je i prvobitno postavljena optužnica, a time i izreka prvostepene presude, sadržavala takav obim objektivnih i subjektivnih elemenata da se apelantova radnja može kvalificirati kao krivično djelo iz člana 363. stav 1. KZRS. Kroz navođenje poduzetih radnji oko organiziranja bjekstva opisana je apelantova svijest o počinjenom djelu, kao i njegova volja da tu pomoć pruži.


19. Krivični zakon Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 49/03, 108/04, 37/06 i 70/06) u relevantnom dijelu glasi:

Pomoć učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela Član 363. st. 1. i 2.

(1) Ko krije učinioca krivičnog djela koje se goni po službenoj dužnosti ili mu prikrivanjem oruđa, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven, ili ko krije osuđeno lice ili preduzima druge radnje kojima se ide za tim da se ne izvrši kazna, izrečena mjera bezbjednosti, ili da se ne primijene vaspitne zavodske mere, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ko pruži pomoć učiniocu krivičnog djela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, kazniće se zatvorom od tri mjeseca do tri godine.

20. Zakon o krivičnom postupku Republike Srpske – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 100/09) u relevantnom dijelu glasi:

Član 242. stav 1. tačka v) Sadržaj optužnice

(1) Optužnica sadrži: v) opis djela iz kog proizlaze zakonska obilježja krivičnog

djela, vrijeme i mjesto izvršenja krivičnog djela, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvršeno krivično djelo, kao i ostale okolnosti potrebne da se krivično djelo što preciznije odredi,

Član 290. Izmjena optužnice

Ako tužilac ocijeni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmijenilo činjenično stanje izneseno u optužnici, on može na glavnom pretresu izmijeniti optužnicu. Radi pripremanja odbrane, glavni pretres se može odgoditi. U ovom slučaju ne vrši se potvrđivanje optužnice.

Član 294. stav 1. Vezanost presude za optužbu

Presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na djelo koje je predmet optužbe sadržane u potvrđenoj, odnosno na glavnom pretresu izmijenjenoj optužnici.

Član 299. stav 1. tačka a) Presuda kojom se optuženi oglašava krivim

(1) U presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim sud će izreći:

a) za koje se djelo oglašava krivim, uz navođenje činjenica i okolnosti koje čine obilježja krivičnog djela, kao i onih od kojih ovisi primjena određene odredbe Krivičnog zakona;

Član 321. Zabrana reformatio in peius

Ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne smije izmijeniti na njegovu štetu.

Član 331. stav 1. Pretres pred drugostepenim sudom

Odredbe koje se odnose na glavni pretres u prvostepenom postupku shodno se primjenjuju i na pretres pred drugostepenim sudom.

VI. Dopustivost

21. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

22. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

23. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 11 0 K 000147 14 Kvlz2 od 19. maja 2014. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelantov opunomoćenik je primio 28. maja 2014. godine, a apelacija je podnesena 18. jula 2014. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana.

24. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

25. Apelant ističe da mu je u postupku povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije.

26. Član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: […] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima, i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 27. Član 6. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

28. Ustavni sud zapaža da se navodi apelacije o povredi prava na pravično suđenje odnose na povredu principa zabrane reformatio in peius, budući da apelant smatra da je doveden u teži položaj od onoga u kojem se nalazio nakon osuđujuće presude Okružnog suda na koju je samo on izjavio žalbu. S tim u vezi, Ustavni sud podsjeća da je isto pravno pitanje već razmatrao u Odluci broj AP 1165/10 u odnosu na odluke koje je Vrhovni sud donio nakon te odluke Okružnog suda i kojim je apelant proglašen krivim. Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključio da je Vrhovni sud povrijedio apelantovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske


konvencije, jer "nije dao odgovor na to zašto nije povrijeđen princip reformatio in peius kada je optužnica izmijenjena tako da su dodani elementi u činjeničnom opisu koji čine krivično djelo za koje je apelant optužen, a prvobitna optužnica po kojoj je donesena prvostepena presuda, koja je po žalbi odbrane ukinuta, nije sadržavala te iste elemente u činjeničnom opisu". Dakle, s obzirom na apelacione navode, Ustavni sud treba ispitati da li je Vrhovni sud u presudama donesenim u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda broj AP 1165/10 ponovno povrijedio princip reformatio in peius i apelantovo pravo na odbranu, te da li je uslijed toga (proizvoljne primjene prava) Vrhovni sud, kako apelant tvrdi, ponovno donio arbitrarnu odluku.

29. Ustavni sud ukazuje, prije svega, da je odredbama člana 321. stav 1. ZKP propisano: "Ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne smije izmijeniti na njegovu štetu." To znači da, u slučaju tako podnesene žalbe, zabrana reformatio in peius štiti optuženog u pogledu nepovoljnijeg utvrđivanja činjeničnog stanja, primjene krivičnog zakona, izricanja strožije krivičnopravne sankcije nego što je to bilo u pobijanoj presudi, izricanja mjere sigurnosti i dr. Pri tome Ustavni sud ukazuje da načelo zabrane reformatio in peius (zabrana preinačenja nagore) važi u postupku po žalbi i to kako za odlučivanje u sjednici vijeća drugostepenog suda, tako i na pretresu koji se održava nakon ukidanja prvostepene presude. S druge strane, Ustavni sud ukazuje da je, u smislu odredaba člana 290. ZKP, koje se, prema odredbama člana 331. stav 1. ZKP, shodno "primjenjuju i na pretres pred drugostepenim sudom", tužilac ovlašten da do okončanja dokaznog postupka izmijeni optužnicu ako ocijeni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmijenilo činjenično stanje izneseno u optužnici. To je, dakle, diskrecijsko pravo tužioca koje mu se ne može uskratiti. Međutim, iako sud ne može uskratiti pravo tužiocu da izmijeni optužnicu, ipak, u konačnici, presudom odlučuje o tako izmijenjenoj optužnici, što znači da je na sudu da u takvoj situaciji osigura poštovanje pravila o zabrani reformatio in peius iz člana 321. ZKP. U vezi s navedenim, kao i u vezi sa konkretnim slučajem, Ustavni sud ukazuje da zabrana reformatio in peius podrazumijeva (i) zabranu izmjene optužnice na štetu optuženog, u smislu dopune činjeničnog opisa djela na način da se dopunom upotpune elementi bića predmetnog krivičnog djela koji nedostaju za koje je apelant proglašen krivim prvostepenom presudom.

30. U kontekstu navedenog, Ustavni sud, prije svega, ponavlja da je činjenični opis krivičnog djela pomoć učiniocu krivičnog djela iz člana 363. stav 2. KZRS, koje je apelantu bilo stavljeno na teret potvrđenom optužnicom o kojoj je odlučivao Okružni sud i kojom ga je proglasio krivim, u prvostepenoj presudi glasio: "... u vremenskom periodu od 25. maja 2008. godine do 29. juna 2008. godine u Banjoj Luci, a nakon što je R.S. počinio krivično djelo teška krađa iz člana 232. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srpske na štetu Balkan Investment Bank a.d. Banja Luka, organizirao bjekstvo sa područja Banje Luke, tako što je stupio u telefonski kontakt sa L.R. iz Sanskog Mosta i sa njime dogovorio prebacivanje i smještaj R.S. u Sanskom Mostu, gdje je on lišen slobode."

31. Dalje, Ustavni sud, ponavlja da je na prvostepenu presudu kojom je apelant proglašen krivim samo odbrana izjavila žalbu, odnosno da je prvostepena presuda ukinuta samo po žalbi apelantovog branioca.

32. Postupajući dalje u predmetu, Vrhovni sud je donio Presudu broj 11 0 K 000 147 09 Kžk od 26. maja 2009. godine kojom je apelant oslobođen optužbe. Naime, Vrhovni sud je održao pretres na kojem je Tužilaštvo izmijenilo optužnicu, tako da činjenični opis djela glasi: "u toku juna 2008. godine u Banjoj Luci, nakon što mu je bilo poznato da je R.S. s namjerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi iz sefa glavnog trezora oštećene Balkan Investment Bank a.d. Banja Luka uzeo i

prisvojio milion maraka, s namjerom da on ne bude otkriven pružio mu pomoć tako što je organizirao njegovo bjekstvo sa područja Banje Luke, na način da je stupio u telefonski, a zatim i lični kontakt sa njima zajedničkim prijateljem L.R. iz Sanskog Mosta, te dogovorio prebacivanje i pronalazak sigurnijeg mjesta skrivanja R.S. u Sanskom Mostu, što je L.R. učinio, preuzeo R.S. i smjestio ga u iznajmljeni stan u kojem je boravio do 29. juna 2008. godine, kada je lišen slobode." Međutim, Vrhovni sud nije prihvatio ovako izmijenjenu optužnicu, smatrajući da se na taj način povređuje princip reformatio in peius, nego je presudu donio po prvobitnoj optužnici i oslobodio apelanta optužbe, jer je zaključio da "u datom činjeničnom opisu nisu sadržani svi elementi bića krivičnog djela koje se apelantu stavlja na teret (pa ni osnovnog oblika tog krivičnog djela)", a niti bilo kojeg drugog krivičnog djela, te proizlazi da djelo ovako kako je opisano u optužnici nije propisano zakonom kao krivično djelo.

33. Međutim, postupajući po žalbi Tužilaštva, Vrhovni sud je ukinuo oslobađajuću presudu Vrhovnog suda i odredio da se održi pretres, te je u ponovljenom postupku Vrhovni sud prihvatio izmijenjenu optužnicu i donio osuđujuću presudu kojom je apelant proglašen krivim za krivično djelo iz člana 363. stav 2. KZRS.

34. Dalje, Ustavni sud zapaža da je u ponovnom postupku, provedenom nakon Odluke Ustavnog suda broj AP 1165/10, Vrhovni sud održao pretres na kojem je Tužilaštvo ostalo pri optužnici kojom je izmijenjen činjenični opis dispozitiva [prvobitne] optužnice a kojom je apelantu bilo stavljeno na teret da je počinio kvalificirani oblik krivičnog djela iz člana 363. stav 2. KZRS, ali je Vrhovni sud donio osporenu presudu kojom je apelant proglašen krivim za krivično djelo iz člana 363. stav 1. KZRS, dakle, za osnovno krivično djelo iz odredaba člana 363. KZRS.

35. S tim u vezi, Ustavni sud smatra da je proizvoljan (arbitraran) stav Vrhovnog suda da u konkretnom slučaju apelant nije doveden u teži položaj, jer se i izmjenom optužnice apelantu stavlja na teret isto krivično djelo za koje je prvostepenom presudom proglašen krivim, a u optužnicu nisu unesene činjenice i okolnosti koje bi krivičnom djelu dale teži oblik, a niti se izmjenom povećava količina kriminalnog supstrata koja bi, eventualno, mogla ukazivati na povećani stepen krivične odgovornosti. Naime, u konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da je unošenjem u dispozitiv optužnice elemenata bića krivičnog djela koji nedostaju, koje je prvobitnom optužnicom stavljeno na teret apelantu, apelant stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na prvostepenu presudu, koja je ukinuta samo po žalbi apelantovih branilaca.

36. Ustavni sud zapaža da prvobitna optužnica, a i Presuda Okružnog suda broj 11 0 K 000 147 08 K od 8. decembra 2008. godine kojom je apelant prvobitno bio proglašen krivim, u činjeničnom opisu nije sadržavala sve elemente bića krivičnog djela koje se apelantu stavlja na teret (pa ni osnovnog oblika tog krivičnog djela), a niti bilo kojeg drugog krivičnog djela. Taj stav je imao i Vrhovni sud (kako to proizlazi iz Presude broj 11 0 K 000 147 09 Kžk od 26. maja 2009. godine), koji je navedenom presudom apelanta oslobodio optužbe.

37. Stoga, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju suština navoda o povredi principa reformatio in peius nije u tome da li jesu ili nisu u optužnicu unesene činjenice i okolnosti koje bi predmetnom krivičnom djelu dale teži oblik, nego u tome da prvostepena presuda nije sadržavala sve elemente bića krivičnog djela propisane zakonom, tj. da ne bi bilo djela da nije dopuštena izmjena optužnice koja je izvršena u postupku koji je vođen samo po žalbi odbrane. Stoga je, prema mišljenju Ustavnog suda, stav Vrhovnog suda da nema povrede navedenog principa arbitraran kada je apelanta proglasio krivim za osnovni (blaži) oblik krivičnog djela, mada mu je izmijenjenom optužnicom bio


stavljen na teret kvalificirani oblik tog krivičnog djela, u situaciji kada iz prezentiranih činjenica proizlazi da ni prvobitna optužnica, niti presuda donesena nakon održanog glavnog pretresa, koja je ukinuta samo po apelantovoj žalbi, nisu sadržavale elemente ni osnovnog, ni kvalificiranog oblika krivičnog djela iz člana 363. KZRS. Zato, Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju Vrhovni sud arbitrarno primijenio procesno pravo, i to relevantne odredbe člana 321. ZKPRS, što je direktno dovelo do kršenja apelantovog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

38. Stoga, Ustavni sud zaključuje da je povrijeđeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

VIII. Zaključak

39. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije u situaciji kada je Vrhovni sud proizvoljno primijenio načelo reformatio in peius (član 331. ZKPRS), budući da je zaključio da je apelant, nakon što je tužilac dopunio optužnicu tako što je dodao elemente bića predmetnog krivičnog djela koji nedostaju, počinio krivično djelo pomaganje učiniocu krivičnog djela iz člana 363. stav 1. KZRS, mada prvobitna optužnica i presuda kojom je apelant proglašen krivim i koja je ukinuta samo po apelantovoj žalbi nisu sadržavale elemente bića ni osnovnog, ni kvalificiranog oblika tog krivičnog djela.

40. Na osnovu člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

41. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.




predmetu broj AP 736/14, rješavajući apelaciju Ostoje Savića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b) i članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj. veljače 2017. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Ostoje Savića. Utvrđuje se povreda članka II/3.(e) Ustava Bosne i

Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukidaju se presude Vrhovnog suda Republike Srpske br. 11 0 K 000147 14 Kvlz 2 od 19. svibnja 2014. godine i 11 0 K 000147 13 Kžž 3 od 10. prosinca 2013. godine.

Predmet se vraća Vrhovnom sudu Republike Srpske, koji je dužan po žurnom postupku donijeti novu odluku, sukladno članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, sukladno članku 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i

Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostave ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.



1. Ostoja Savić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Banjaluke, kojeg zastupa Jasminka Jovišević, odvjetnica iz Banjaluke, podnio je 14. veljače 2014. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 11 0 K 000147 13 Kžk3 od 10. prosinca 2013. godine. Apelant je 18. srpnja 2014. godine dopunio ovu apelaciju i dostavio Presudu Vrhovnog suda broj 11 0 K 000147 14 Kvlz2 od 19. svibnja 2014. godine koju je, također, osporio.


2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda i Republičkog tužiteljstva Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Republičko tužiteljstvo) zatraženo je 7. studenog 2016. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Vrhovni sud i Republičko tužiteljstvo su dostavili odgovore na apelaciju 15. i 17. studenog 2016. godine.


4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način:

Uvodne napomene

5. Presudom Okružnog suda broj 11 0 K 000 147 08 K od 8. prosinca 2008. godine apelant je proglašen krivim, zato što je "u vremenskom razdoblju od 25. svibnja 2008. godine do 29. lipnja 2008. godine u Banjaluci, a nakon što je R.S. počinio kazneno djelo teška krađa iz članka 232. stavak 3. Kaznenog zakona Republike Srpske [u daljnjem tekstu: KZRS] na štetu Balkan Investment Bank a.d. Banjaluka, organizirao bjekstvo sa područja Banjaluke, tako što je stupio u telefonski kontakt sa L.R. iz Sanskog Mosta i sa njime dogovorio prebacivanje i smještaj R.S. u Sanskom Mostu, gdje je on lišen slobode. Dakle, pružio je pomoć počinitelju kaznenog djela za koje je propisana kazna zatvora više od pet godina, čime je počinio kazneno djelo pomoć počinitelju poslije izvršenog kaznenog djela iz članka 363. stavak 2. KZRS". Okružni sud je osudio apelanta na kaznu zatvora od pet mjeseci, te ga obvezao da naknadi troškove postupka.

6. Odlučujući o prizivu apelantovih branitelja, Vrhovni sud je donio Rješenje broj 11 0 K 000147 09 Kž od 24. ožujka 2009. godine kojim je priziv uvažio, ukinuo presudu Okružnog suda i odredio održavanje pretresa pred tim sudom. U obrazloženju rješenja Vrhovni sud je istaknuo da je u izreci pobijane presude opisano da je apelant pružio pomoć R.S. kao počinitelju kaznenog djela pri čemu nisu navedene stvarne okolnosti izvršenja toga djela, niti postojanje apelantove svijesti o tim stvarnim okolnostima, uključujući i kvalifikatornu okolnost (visina prisvojenog novca). Stoga je, prema ocjeni Vrhovnog suda, izreka pobijane presude nerazumljiva.

7. Presudom Vrhovnog suda broj 11 0 K 000 147 09 Kžk od 26. svibnja 2009. godine apelant je oslobođen optužbe. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je Tužiteljstvo na pretresu izmijenilo činjenični opis dispozitiva optužnice, tako što je preciziralo vrijeme izvršenja kaznenog djela (u tijeku lipnja 2008. godine), te opis dopunilo prvenstveno unošenjem elemenata subjektivnog karaktera i navođenjem stvarnih okolnosti kaznenog djela koje je izvršila osoba kojoj je apelant


pružio pomoć: "(nakon saznanja da je R.S. s namjerom pribavljanja protupravne imovinske koristi iz sefa glavnog trezora oštećene Balkan Investment Bank a.d. Banjaluka uzeo i prisvojio oko milijun KM, s namjerom da on ne bude otkriven pružio mu pomoć…)." Vrhovni sud je istaknuo da je obrana utemeljeno prigovorila iznoseći stajalište da se radi o izmjeni optužnice i da se na ovaj način povređuje načelo reformatio in peius, jer se u dispozitivu optužnice na ovaj način unose elementi bića kaznenog djela koji nedostaju koje je optužnicom stavljeno na teret apelantu, zbog čega se apelant stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na prvostupanjsku presudu, koja je ukinuta samo po prizivu apelantovih branitelja. Vrhovni sud je istaknuo da je odlučio ne prihvatiti ovako izmijenjenu optužnicu, tako da će presudu donijeti po optužnici koja je egzistirala pri donošenju prvostupanjske presude. Dalje, sukladno odredbama članka 234. stavak 1. točka v) ZKP (članak 242. stavak 1. točka v) ZKP - prečišćeni tekst), optužnica treba sadržavati opis djela iz kojeg proizlaze zakonska obilježja kaznenog djela, vrijeme i mjesto izvršenja djela, predmet i sredstvo kojim je djelo izvršeno, te okolnosti potrebne da se djelo što preciznije odredi. Ukazano je da u danom činjeničnom opisu "nisu sadržani svi elementi bića kaznenog djela koje se apelantu stavlja na teret (pa ni osnovnog oblika tog kaznenog djela), a niti bilo kojeg drugog kaznenog djela, te proizlazi da djelo ovako kako je opisano u optužnici nije zakonom propisano kao kazneno djelo".

8. Odlučujući o prizivu Tužiteljstva, Vrhovni sud je donio Rješenje broj 11 0 K 000147 09 Kžž od 12. studenog 2009. godine kojim je priziv uvažio i ukinuo oslobađajuću presudu Vrhovnog suda. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je raspolaganje optužnicom pravo tužitelja koji optužnicu može izmijeniti prema svojoj subjektivnoj procjeni, te da je sud samo ovlašten da odluči o tome hoće li dopustiti odgađanje pretresa radi pripremanja obrane, ali ne i o tome da odbije izmjenu optužnice. Ukazano je da se pitanje zabrane reformatio in peius ocjenjuje prigodom donošenja presude prema toj novoj izmijenjenoj optužnici.

9. Presudom Vrhovnog suda broj 11 0 K 000147 09 Kžk 2 od 26. siječnja 2010. godine apelant je proglašen krivim, zato što je "u tijeku lipnja 2008. godine u Banjaluci, nakon što mu je bilo poznato da je R.S. s namjerom pribavljanja protupravne imovinske koristi iz sefa glavnog trezora oštećene Balkan Investment Bank a.d. Banjaluka uzeo i prisvojio milijun maraka, s namjerom da on ne bude otkriven pružio mu pomoć tako što je organizirao njegovo bjekstvo sa područja Banjaluke, na način da je stupio u telefonski, a potom i osobni kontakt sa njima zajedničkim prijateljem L.R. iz Sanskog Mosta, te dogovorio prebacivanje i pronalazak sigurnijeg mjesta za skrivanje R.S. u Sanskom Mostu, što je L.R. učinio, preuzeo R.S. i smjestio ga u iznajmljeni stan u kojem je boravio do 29. lipnja 2008. godine, kada je lišen slobode. Dakle, pružio je pomoć počinitelju kaznenog djela za koje je propisana kazna zatvora više od pet godina, čime je počinio kazneno djelo pomoć počinitelju poslije izvršenog kaznenog djela iz članka 363. stavak 2. KZRS". Vrhovni sud je osudio apelanta na kaznu zatvora u trajanju od pet mjeseci, te ga obvezao da naknadi troškove postupka. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je u ponovnom postupku, na pretresu održanom pred drugostupanjskim vijećem, Tužiteljstvo ostalo pri izmijenjenoj optužnici. S tim u svezi, Vrhovni sud je istaknuo da je, uspoređujući i analizirajući činjenični opis iz optužnice, zaključio da izmjenom optužnice apelant nije doveden u teži položaj, jer se i izmjenom optužnice apelantu stavlja na teret isto kazneno djelo za koje je prvostupanjskom presudom proglašen krivim, a u optužnicu nisu unesene činjenice i okolnosti koje bi kaznenom djelu dale teži oblik, niti se izmjenom povećava količina kriminalnog supstrata

koja bi eventualno mogla ukazivati na povećani stupanj kaznene odgovornosti.

10. Odlučujući o zahtjevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je donio Presudu broj 11 0 K 000147 10 Kvlz od 8. travnja 2010. godine kojom je odbio zahtjev kao neutemeljen. U obrazloženju presude Vrhovni sud je istaknuo da izmjenom optužnice nije dodana nova količina kriminalnih aktivnosti i djelo učinila težim, tako da nije povrijeđen kazneni zakon na apelantovu štetu, niti je povrijeđeno apelantovo pravo na obranu.

Postupak pred Ustavnim sudom u predmetu broj AP 1165/10

11. Odlučujući o apelaciji koju je apelant podnio protiv presuda Vrhovnog suda br. 11 0 K 000147 10 Kvlz od 8. travnja 2010. godine i 11 0 K 000147 09 Kžk 2 od 26. siječnja 2010. godine, Ustavni sud je Odlukom o dopustivosti i meritumu broj AP 1165/10 od 22. listopada 2013. godine (dostupna na www.ustavnisud.ba) usvojio apelaciju i utvrdio povredu članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija). U donesenoj odluci Ustavni sud je zaključio da obrazloženje Vrhovnog suda u pobijanoj odluci ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Tom odlukom Ustavni sud je ukinuo presude Vrhovnog suda Republike Srpske br. 11 0 K 000147 10 Kvlz od 8. travnja 2010. godine i 11 0 K 000147 09 Kžk 2 od 26. siječnja 2010. godine i naložio Vrhovnom sudu da po žurnom postupku donese novu odluku, te da u roku od tri mjeseca od dana primitka odluke Ustavnog suda obavijesti Ustavni sud o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja odluke, sukladno članku 74. stavak 5. tada važećih Pravila Ustavnog suda. Naime, u toj odluci Ustavni sud je naveo (ibid., točka 41): "[…] U konkretnom slučaju Ustavni sud je utvrdio da Vrhovni sud nije dao odgovor na to zašto nije povrijeđeno načelo reformatio in peius kada je optužnica izmijenjena tako da su dodani elementi u činjeničnom opisu koji čine kazneno djelo za koje je apelant optužen, a prvobitna optužnica, po kojoj je donesena prvostupanjska presuda koja je po prizivu obrane ukinuta, nije sadržavala te iste elemente u činjeničnom opisu."

Postupak nakon donošenja Odluke Ustavnog suda broj AP 1165/10

12. Vrhovni sud je u ponovnom postupku, nakon održanog usmenog i javnog pretresa, donio Presudu broj 11 0 К 000147 13 Кžk 3 od 10. prosinca 2013. godine kojom je apelant proglašen krivim što je radnjama opisanim u identičnom sadržaju kao u presudi Vrhovnog suda od 26. siječnja 2010. godine učinio kazneno djelo pomoć počinitelju poslije izvršenog kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS, te ga je sud za učinjeno djelo osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri mjeseca.

13. U obrazloženju presude Vrhovni sud je ukazao da smatra da se radnja sadržana u izreci presude ne može kvalificirati kao kazneno djelo iz članka 363. stavak 2. KZRS, već kao kazneno djelo iz članka 363. stavak 1. KZRS. Ovo zbog toga, kako je dalje obrazložio Vrhovni sud, što se u procesnoj situaciji kada je prvostupanjska presuda ukinuta samo po prizivu optuženog ili njegovog branitelja, presuda u daljem tijeku postupka ne može izmijeniti na štetu optuženog zbog načela reformatio in peius. Ukazano je da ovo načelo podrazumijeva ne samo da se optuženi ne može u nastavku postupka, nakon ukidanja presude po prizivu izjavljenom samo u njegovu korist, osuditi na veću kaznu, niti za teže kazneno djelo, a u ovom slučaju ni za djelo opisano u optužnici izmijenjenoj na pretresu pred ovim sudom 26. svibnja 2009. godine, jer te radnje nije sadržavala optužnica na temelju koje je donesena prvostupanjska presuda. Sud je vezan za činjenični opis optužnice izmijenjene na pretresu od 26. svibnja 2009. godine, pa izreka presude mora


sadržavati činjenični supstrat koji sadrži izmijenjena optužnica. Međutim, zbog zabrane reformatio in peius, zbog razloga koji su već navedeni, radnja opisana u izreci ove presude se mora kvalificirati kao kazneno djelo pomoć počinitelju poslije izvršenog kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS. Stoga je Vrhovni sud u apelantovim radnjama sadržanim u izreci presude našao sva bitna obilježja kaznenog djela pomoć počinitelju poslije izvršenog kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS.

14. Odlučujući o zahtjevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je donio Presudu broj 11 0 K 000147 14 Kvlz 2 od 19. svibnja 2014. godine kojom je zahtjev odbio kao neutemeljen. U obrazloženju presude Vrhovni sud je istaknuo da je u izvršenju odluke Ustavnog suda prizivno vijeće Vrhovnog suda, postupajući po izmijenjenoj optužnici, na pretresu od 10. prosinca 2013. godine donijelo pobijanu presudu kojom je apelant proglašen krivim za kazneno djelo pomoć počinitelju poslije izvršenog kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS, iako se i prvobitna optužnica a i izmijenjena optužnica na pretresu pred drugostupanjskim sudom, prema pravnoj kvalifikaciji djela, odnosila na kvalificirani oblik ovog kaznenog djela propisan u odredbi stavka 2. istog zakonskog propisa. Ukazano je da se razlozi za takvu odluku svode na zaključak da je i prvobitna optužnica u svom činjeničnom opisu sadržavala sve elemente bića navedenog kaznenog djela iz stavka 1. članka 363. KZRS (dakle, osnovnog oblika ovog kaznenog djela), a da su izmjenom optužnice na pretresu pred drugostupanjskim sudom, 26. svibnja 2009. godine, ugrađeni elementi bića ovog kaznenog djela u kvalificiranom obliku iz članka 363. stavak 2. KZRS. Slijedeći to, kako je navedeno, osuđujuća presuda donesena na tom pretresu nije se mogla odnositi na kvalificirani oblik djela iz članka 363. stavak 2. (za koji su tek izmjenama na pretresu pred drugostupanjskim sudom ugrađeni kvalifikatorni elementi djela), jer bi time bilo povrijeđeno načelo zabrane reformatio in peius. Ovo zbog toga što je takva izmjena optužnice, kojom se u činjenični opis djela ugrađuju elementi bića kvalificiranog oblika ovog djela, uslijedila na pretresu pred drugostupanjskim sudom održanom nakon ukidanja prvostupanjske presude po prizivu koji su izjavili apelantovi branitelji, pa bi na taj način po izjavljenom prizivu u apelantovu korist bila donesena presuda na njegovu štetu. Međutim, kako je dalje istaknuo Vrhovni sud, obzirom na to da je i prvobitna optužnica u svom činjeničnom opisu, a time i prvostupanjska presuda donesena na temelju takve optužnice, sadržavala sve elemente bića osnovnog oblika ovog kaznenog djela, to je prizivno vijeće Vrhovnog suda, postupajući po izmijenjenoj optužnici na pretresu pred Vrhovnim sudom, bilo u mogućnosti, a da time ne povređuje načelo zabrane reformatio in peius, donijeti presudu kojom je apelanta proglasilo krivim za osnovni oblik kaznenog djela. Ovo stoga što se, prema stajalištu Vrhovnog suda, radi o osudi za osnovni oblik kaznenog djela iz stavka 1. članka 363. KZRS, koji je blaži u odnosu na pravnu kvalifikaciju djela u prvobitnoj optužnici i prvostupanjskoj presudi.

15. Naime, prema stajalištu Vrhovnog suda, apelantove radnje činjenično opisane u prvobitnoj optužnici, a slijedeći to i u prvostupanjskoj presudi, u sebi sadrže elemente bića kaznenog djela iz stavka 1. članka 363. KZRS, pa donošenjem pobijane presude po izmijenjenoj optužnici nije povrijeđeno načelo zabrane reformatio in peius, jer su elementi ovog oblika bića navedenog kaznenog djela sadržani i u prvobitnoj optužnici i prvostupanjskoj presudi. Slijedeći to, za ovaj oblik navedenog kaznenog djela apelant je mogao biti osuđen i u postupku po prizivu koji je izjavljen samo u njegovu korist, jer se radi o blažem obliku istog kaznenog djela (a čija su obilježja postojala u činjeničnom opisu izreke prvostupanjske presude) za koje je osuđen prvostupanjskom presudom. Stoga je Vrhovni sud

zaključio da podneseni zahtjev apelantovih branitelja nije utemeljen, te je odbijen kao neutemeljen.


16. Apelant smatra da mu je pobijanim odlukama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije. Navodi da je Vrhovni sud, i pored uputa i navoda iznesenih u Odluci Ustavnog suda broj AP 1165/10, ponovno povrijedio načelo reformatio in peius i apelantovo pravo na obranu. Ističe da je Vrhovni sud donio presudu na temelju izmijenjene optužnice kojom ga je proglasio krivim za kazneno djelo pomoć počinitelju poslije izvršenog kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS iako za to nije bio optužen. Osim toga, Vrhovni sud je povrijedio i načelo zakonitosti i jednakosti strana u postupanju, dopuštajući da on bude proglašen krivim za radnje koje mu nisu bile stavljene na teret prvostupanjskom presudom na koju je samo on uložio priziv, a koje nisu predstavljale kazneno djelo niti u objektivnom, niti u subjektivnom smislu. Ističe da ni prvobitna optužnica u svom činjeničnom opisu, a na temelju koje je donesena prvostupanjska presuda Okružnog suda od 8. prosinca 2008. godine, nije sadržavala bitne elemente bića kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS, kao ni biće kaznenog djela iz članka 363. stavak 2. KZRS. Navodi da u prvobitnoj optužnici i u izreci presude od 8. prosinca 2008. godine nije opisana namjera, odnosno postojanje svijesti optuženog da počini predmetno kazneno djelo. Ističe da je republički tužitelj, shvaćajući propuste koje je učinio okružni tužitelj, promijenio dispozitiv optužnice, premda poslije ukidanja presude činjenično stanje nije izmijenjeno, nego je ostalo isto, tako da je ubacio riječi: "... u namjeri da isti ne bude otkriven, pružio mu pomoć, tako što je.... ", na koji način je u izreku presude,,ubacio" riječi koje bi predstavljale biće kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS, jer bez postojanja ovih riječi ne bi postojalo ni ovo kazneno djelo, a ne samo kazneno djelo iz članka 363. stavak 2. KZRS. Vrhovni sud je, pogrešno primjenjujući stajalište Ustavnog suda da ne želi i da ne može utjecati na tužitelja kada i kako može mijenjati svoju optužnicu, zakazao glavni pretres i donio Presudu broj 11 0 K 00147 13 KŽK3 od 10. prosinca 2013. godine u kojoj "doslovno prepisuje izmijenjenu optužnicu i sudi apelanta, ali ne za kazneno djelo iz članka 363. stavak 2. KZRS, već za kazneno djelo iz članka 363. stavak 1. KZRS", smatrajući da osudom apelanta za ovo kazneno djelo ne povređuje načelo reformatio in peius. Ovakvo stajalište Vrhovnog suda je potpuno pogrešno i predstavlja flagrantnu povredu načela reformatio in peius zbog toga što Presuda Okružnog suda broj 11 0 K 000147 08 K nije sadržavala obilježja bića kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS. Naime, da bi postojalo ovo kazneno djelo, u izreci presude mora biti opis vinosti, tj. namjere optuženog da pruži pomoć počinitelju kaznenog djela, koji se goni po službenoj dužnosti, ali ta namjera u presudi Okružnog suda nije opisana. Republički tužitelj je izmjenom optužnice ovu namjeru,,ubacio" u činjenični opis, kako bi taj opis dobio obilježje predmetnog kaznenog djela. Ovog opisa nije bilo u prvostupanjskoj presudi, na prvostupanjsku presudu se žalio samo apelant, pa je svaka izmjena optužnice kojom se u činjeničnom opisu "ubacuju", opisuju elementi koji predstavljaju biće kaznenog djela povreda ovoga načela.


17. Vrhovni sud je istaknuo da su neutemeljeni navodi iz apelacije.

18. Republičko tužiteljstvo je istaknulo da je Vrhovni sud u ponovljenom kaznenom postupku donio presudu kojom je apelanta ponovno proglasio krivim, ali za kazneno djelo iz članka 363. stavak 1. KZRS. Ovakvim iskazanim stajalištem, a poštujući


i navode iz odluke Ustavnog suda, Vrhovni sud je, ipak, usvojio stajalište da su izmjenama optužnice koje se tiču kvalificiranog oblika predmetnog kaznenog djela unesene radnje koje nije sadržavala prvobitna optužnica, te da je time narušeno načelo reformatio in peius. Tužiteljstvo je prihvatilo takvo stajalište suda i nije ulagalo izvanredni pravni lijek na presudu tog suda od 10. prosinca 2013. godine, a "koja je i predmetom podnesene apelacije". Istaknulo je da je i prvobitno postavljena optužnica, a time i izreka prvostupanjske presude, sadržavala takav opseg objektivnih i subjektivnih elemenata da se apelantova radnja može kvalificirati kao kazneno djelo iz članka 363. stavak 1. KZRS. Kroz navođenje poduzetih radnji oko organiziranja bjekstva opisana je apelantova svijest o počinjenom djelu, kao i njegova volja da tu pomoć pruži.


19. Krivični zakon Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 49/03, 108/04, 37/06 i 70/06) u relevantnom dijelu glasi:

Pomoć učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela Član 363. st. 1. i 2.

(1) Ko krije učinioca krivičnog djela koje se goni po službenoj dužnosti ili mu prikrivanjem oruđa, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven, ili ko krije osuđeno lice ili preduzima druge radnje kojima se ide za tim da se ne izvrši kazna, izrečena mjera bezbjednosti, ili da se ne primijene vaspitne zavodske mere, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ko pruži pomoć učiniocu krivičnog djela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, kazniće se zatvorom od tri mjeseca do tri godine.

20. Zakon o krivičnom postupku Republike Srpske – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 100/09) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 242. stavak 1. točka v) Sadržaj optužnice

(1) Optužnica sadrži: v) opis djela iz kog proizlaze zakonska obilježja krivičnog

djela, vrijeme i mjesto izvršenja krivičnog djela, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvršeno krivično djelo, kao i ostale okolnosti potrebite da se krivično djelo što preciznije odredi,

Članak 290. Izmjena optužnice

Ako tužitelj ocijeni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmijenilo činjenično stanje izneseno u optužnici, on može na glavnom pretresu izmijeniti optužnicu. Radi pripravljanja obrane, glavni pretres se može odgoditi. U ovom slučaju ne obavlja se potvrđivanje optužnice.

Članak 294. stavak 1. Vezanost presude za optužbu

Presuda se može odnositi samo na osobu koja je optuženo i samo na djelo koje je predmet optužbe sadržane u potvrđenoj, odnosno na glavnom pretresu izmijenjenoj optužnici.

Članak 299. stavak 1. točka a) Presuda kojom se optuženik oglašava krivim

(1) U presudi u kojoj se optuženik oglašava krivim sud će izreći:

a) za koje se djelo oglašava krivim, uz navođenje činjenica i okolnosti koje čine obilježja krivičnog djela, kao i onih od kojih ovisi primjena određene odredbe Krivičnog zakona;

Članak 321. Zabrana reformatio in peius

Ako je izjavljen priziv samo u korist optuženika, presuda se ne smije izmijeniti na njegovu štetu.

Članak 331. stavak 1. Pretres pred drugostupanjskim sudom

Odredbe koje se odnose na glavni pretres u prvostupanjskom postupku shodno se primjenjuju i na pretres pred drugostupanjskim sudom.

VI. Dopustivost

21. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

22. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojeg je koristio.

23. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 11 0 K 000147 14 Kvlz2 od 19. svibnja 2014. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, pobijanu presudu apelantov opunomoćenik je primio 28. svibnja 2014. godine, a apelacija je podnesena 18. srpnja 2014. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neutemeljena.

24. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

25. Apelant ističe da mu je u postupku povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije.

26. Članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, što uključuje: […] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. 27. Članak 6. Europske konvencije u relevantnom dijelu

glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili

osnovanosti bilo kakve kaznene optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

28. Ustavni sud zapaža da se navodi apelacije o povredi prava na pravično suđenje odnose na povredu načela zabrane reformatio in peius, budući da apelant smatra da je doveden u teži položaj od onoga u kojem se nalazio nakon osuđujuće presude Okružnog suda na koju je samo on izjavio priziv. S tim u svezi, Ustavni sud podsjeća da je isto pravno pitanje već razmatrao u Odluci broj AP 1165/10 u odnosu na odluke koje je Vrhovni sud donio nakon te odluke Okružnog suda i kojim je apelant proglašen krivim. Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključio da je Vrhovni sud povrijedio apelantovo pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, jer "nije dao odgovor na to zašto nije povrijeđeno načelo reformatio in peius kada je optužnica izmijenjena tako da su dodani elementi u činjeničnom opisu koji čine kazneno djelo za koje je apelant optužen, a prvobitna optužnica po kojoj je donesena prvostupanjska presuda, koja je po prizivu obrane ukinuta, nije sadržavala te iste elemente u


činjeničnom opisu". Dakle, obzirom na apelacijske navode, Ustavni sud treba ispitati je li Vrhovni sud u presudama donesenim u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda broj AP 1165/10 ponovno povrijedio načelo reformatio in peius i apelantovo pravo na obranu, te je li uslijed toga (proizvoljne primjene prava) Vrhovni sud, kako apelant tvrdi, ponovno donio arbitrarnu odluku.

29. Ustavni sud ukazuje, prije svega, da je odredbama članka 321. stavak 1. ZKP propisano: "Ako je izjavljen priziv samo u korist optuženog, presuda se ne smije izmijeniti na njegovu štetu." To znači da, u slučaju tako podnesenog priziva, zabrana reformatio in peius štiti optuženog u pogledu nepovoljnijeg utvrđivanja činjeničnog stanja, primjene kaznenog zakona, izricanja strože kaznenopravne sankcije nego što je to bilo u pobijanoj presudi, izricanja mjere sigurnosti i dr. Pri tome Ustavni sud ukazuje da načelo zabrane reformatio in peius (zabrana preinačenja nagore) važi u postupku po prizivu i to kako za odlučivanje u sjednici vijeća drugostupanjskog suda, tako i na pretresu koji se održava nakon ukidanja prvostupanjske presude. S druge strane, Ustavni sud ukazuje da je, u smislu odredaba članka 290. ZKP, koje se, prema odredbama članka 331. stavak 1. ZKP, sukladno "primjenjuju i na pretres pred drugostupanjskim sudom", tužitelj ovlašten do okončanja dokaznog postupka izmijeniti optužnicu ako ocijeni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmijenilo činjenično stanje izneseno u optužnici. To je, dakle, diskrecijsko pravo tužitelja koje mu se ne može uskratiti. Međutim, iako sud ne može uskratiti pravo tužitelju da izmijeni optužnicu, ipak, u konačnici, presudom odlučuje o tako izmijenjenoj optužnici, što znači da je na sudu da u takvoj situaciji osigura poštovanje pravila o zabrani reformatio in peius iz članka 321. ZKP. U svezi s navedenim, kao i u svezi sa konkretnim slučajem, Ustavni sud ukazuje da zabrana reformatio in peius podrazumijeva (i) zabranu izmjene optužnice na štetu optuženog, u smislu dopune činjeničnog opisa djela na način da se dopunom upotpune elementi bića predmetnog kaznenog djela koji nedostaju za koje je apelant proglašen krivim prvostupanjskom presudom.

30. U kontekstu navedenog, Ustavni sud, prije svega, ponavlja da je činjenični opis kaznenog djela pomoć počinitelju kaznenog djela iz članka 363. stavak 2. KZRS, koje je apelantu bilo stavljeno na teret potvrđenom optužnicom o kojoj je odlučivao Okružni sud i kojom ga je proglasio krivim, u prvostupanjskoj presudi glasio: "... u vremenskom razdoblju od 25. svibnja 2008. godine do 29. lipnja 2008. godine u Banjaluci, a nakon što je R.S. počinio kazneno djelo teška krađa iz članka 232. stavak 3. Kaznenog zakona Republike Srpske na štetu Balkan Investment Bank a.d. Banjaluka, organizirao bjekstvo sa područja Banjaluke, tako što je stupio u telefonski kontakt sa L.R. iz Sanskog Mosta i sa njime dogovorio prebacivanje i smještaj R.S. u Sanskom Mostu, gdje je on lišen slobode."

31. Dalje, Ustavni sud, ponavlja da je na prvostupanjsku presudu kojom je apelant proglašen krivim samo obrana izjavila priziv, odnosno da je prvostupanjska presuda ukinuta samo po prizivu apelantovog branitelja.

32. Postupajući dalje u predmetu, Vrhovni sud je donio Presudu broj 11 0 K 000 147 09 Kžk od 26. svibnja 2009. godine kojom je apelant oslobođen optužbe. Naime, Vrhovni sud je održao pretres na kojem je Tužiteljstvo izmijenilo optužnicu, tako da činjenični opis djela glasi: "u tijeku lipnja 2008. godine u Banjaluci, nakon što mu je bilo poznato da je R.S. s namjerom pribavljanja protupravne imovinske koristi iz sefa glavnog trezora oštećene Balkan Investment Bank a.d. Banjaluka uzeo i prisvojio milijun maraka, s namjerom da on ne bude otkriven pružio mu pomoć tako što je organizirao njegovo bjekstvo sa područja Banjaluke, na način da je stupio u telefonski, a potom i osobni kontakt sa njima zajedničkim prijateljem L.R. iz Sanskog Mosta,

te dogovorio prebacivanje i pronalazak sigurnijeg mjesta skrivanja R.S. u Sanskom Mostu, što je L.R. učinio, preuzeo R.S. i smjestio ga u iznajmljeni stan u kojem je boravio do 29. lipnja 2008. godine, kada je lišen slobode." Međutim, Vrhovni sud nije prihvatio ovako izmijenjenu optužnicu, smatrajući da se na taj način povređuje načelo reformatio in peius, nego je presudu donio po prvobitnoj optužnici i oslobodio apelanta optužbe, jer je zaključio da "u danom činjeničnom opisu nisu sadržani svi elementi bića kaznenog djela koje se apelantu stavlja na teret (pa ni osnovnog oblika tog kaznenog djela)", a niti bilo kojeg drugog kaznenog djela, te proizlazi da djelo ovako kako je opisano u optužnici nije propisano zakonom kao kazneno djelo.

33. Međutim, postupajući po prizivu Tužiteljstva, Vrhovni sud je ukinuo oslobađajuću presudu Vrhovnog suda i odredio da se održi pretres, te je u ponovljenom postupku Vrhovni sud prihvatio izmijenjenu optužnicu i donio osuđujuću presudu kojom je apelant proglašen krivim za kazneno djelo iz članka 363. stavak 2. KZRS.

34. Dalje, Ustavni sud zapaža da je u ponovnom postupku, provedenom nakon Odluke Ustavnog suda broj AP 1165/10, Vrhovni sud održao pretres na kojem je Tužiteljstvo ostalo pri optužnici kojom je izmijenjen činjenični opis dispozitiva [prvobitne] optužnice a kojom je apelantu bilo stavljeno na teret da je počinio kvalificirani oblik kaznenog djela iz članka 363. stavak 2. KZRS, ali je Vrhovni sud donio pobijanu presudu kojom je apelant proglašen krivim za kazneno djelo iz članka 363. stavak 1. KZRS, dakle, za osnovno kazneno djelo iz odredaba članka 363. KZRS.

35. S tim u svezi, Ustavni sud smatra da je proizvoljno (arbitrarno) stajalište Vrhovnog suda da u konkretnom slučaju apelant nije doveden u teži položaj, jer se i izmjenom optužnice apelantu stavlja na teret isto kazneno djelo za koje je prvostupanjskom presudom proglašen krivim, a u optužnicu nisu unesene činjenice i okolnosti koje bi kaznenom djelu dale teži oblik, a niti se izmjenom povećava količina kriminalnog supstrata koja bi, eventualno, mogla ukazivati na povećani stupanj kaznene odgovornosti. Naime, u konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da je unošenjem u dispozitiv optužnice elemenata bića kaznenog djela koji nedostaju, koje je prvobitnom optužnicom stavljeno na teret apelantu, apelant stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na prvostupanjsku presudu, koja je ukinuta samo po prizivu apelantovih branitelja.

36. Ustavni sud zapaža da prvobitna optužnica, a i Presuda Okružnog suda broj 11 0 K 000 147 08 K od 8. prosinca 2008. godine kojom je apelant prvobitno bio proglašen krivim, u činjeničnom opisu nije sadržavala sve elemente bića kaznenog djela koje se apelantu stavlja na teret (pa ni osnovnog oblika tog kaznenog djela), a niti bilo kojeg drugog kaznenog djela. To stajalište je imao i Vrhovni sud (kako to proizlazi iz Presude broj 11 0 K 000 147 09 Kžk od 26. svibnja 2009. godine), koji je navedenom presudom apelanta oslobodio optužbe.

37. Stoga, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju suština navoda o povredi načela reformatio in peius nije u tome jesu li ili nisu u optužnicu unesene činjenice i okolnosti koje bi predmetnom kaznenom djelu dale teži oblik, nego u tome da prvostupanjska presuda nije sadržavala sve elemente bića kaznenog djela propisane zakonom, tj. da ne bi bilo djela da nije dopuštena izmjena optužnice koja je izvršena u postupku koji je vođen samo po prizivu obrane. Stoga je, prema mišljenju Ustavnog suda, stajalište Vrhovnog suda da nema povrede navedenog načela arbitraran kada je apelanta proglasio krivim za osnovni (blaži) oblik kaznenog djela, mada mu je izmijenjenom optužnicom bio stavljen na teret kvalificirani oblik tog kaznenog djela, u situaciji kada iz prezentiranih činjenica proizlazi da ni prvobitna optužnica, niti presuda donesena nakon održanog glavnog pretresa, koja je ukinuta samo po apelantovom prizivu,


nisu sadržavale elemente ni osnovnog, ni kvalificiranog oblika kaznenog djela iz članka 363. KZRS. Zato, Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju Vrhovni sud arbitrarno primijenio procesno pravo, i to relevantne odredbe članka 321. ZKPRS, što je izravno dovelo do kršenja apelantovog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

38. Stoga, Ustavni sud zaključuje da je povrijeđeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

VIII. Zaključak

39. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije u situaciji kada je Vrhovni sud proizvoljno primijenio načelo reformatio in peius (članak 331. ZKPRS), budući da je zaključio da je apelant, nakon što je tužitelj dopunio optužnicu tako što je dodao elemente bića predmetnog kaznenog djela koji nedostaju, počinio kazneno djelo pomaganje počinitelju kaznenog djela iz članka 363. stavak 1. KZRS, mada prvobitna optužnica i presuda kojom je apelant proglašen krivim i koja je ukinuta samo po apelantovom prizivu nisu sadržavale elemente bića ni osnovnog, ni kvalificiranog oblika tog kaznenog djela.

40. Na temelju članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

41. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.




предмету број АП 736/14, рјешавајући апелацију Остоје Савића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у саставу:

Мирсад Ћеман, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 15. фебруара 2017. године донио

је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усваја се апелација Остоје Савића. Утврђује се повреда члана II/3е) Устава Босне и

Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укидају се пресуде Врховног суда Републике Српске бр. 11 0 К 000147 14 Квлз 2 од 19. маја 2014. године и 11 0 К 000147 13 Кжж 3 од 10. децембра 2013. године.

Предмет се враћа Врховном суду Републике Српске, који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку, у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Врховном суду Републике Српске да, у складу са чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове

одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Остоја Савић (у даљњем тексту: апелант) из Бање Луке, којег заступа Јасминка Јовишевић, адвокат из Бање Луке, поднио је 14. фебруара 2014. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Врховног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд) број 11 0 К 000147 13 Кжк3 од 10. децембра 2013. године. Апелант је 18. јула 2014. године допунио ову апелацију и доставио Пресуду Врховног суда број 11 0 К 000147 14 Квлз2 од 19. маја 2014. године коју је, такође, оспорио.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Врховног суда и Републичког тужилаштва Републике Српске (у даљњем тексту: Републичко тужилаштво) затражено је 7. новембра 2016. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Врховни суд и Републичко тужилаштво су доставили одговоре на апелацију 15. и 17. новембра 2016. године.

III. Чињенично стање

4. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин:

Уводне напомене

5. Пресудом Окружног суда број 11 0 К 000 147 08 К од 8. децембра 2008. године апелант је проглашен кривим, зато што је "у временском периоду од 25. маја 2008. године до 29. јуна 2008. године у Бањој Луци, а након што је Р.С. починио кривично дјело тешка крађа из члана 232 став 3 Кривичног закона Републике Српске [у даљњем тексту: КЗРС] на штету Balkan Investment Bank а.д. Бања Лука, организовао бјекство са подручја Бање Луке, тако што је ступио у телефонски контакт са Л.Р. из Санског Моста и са њиме договорио пребацивање и смјештај Р.С. у Санском Мосту, гдје је он лишен слободе. Дакле, пружио је помоћ починиоцу кривичног дјела за које је прописана казна затвора више од пет година, чиме је починио кривично дјело помоћ починиоцу послије извршеног кривичног дјела из члана 363 став 2 КЗРС". Окружни суд је осудио апеланта на казну затвора од пет мјесеци, те га обавезао да накнади трошкове поступка.

6. Одлучујући о жалби апелантових бранилаца, Врховни суд је донио Рјешење број 11 0 К 000147 09 Кж од 24. марта 2009. године којим је жалбу уважио, укинуо пресуду Окружног суда и одредио одржавање претреса пред тим судом. У образложењу рјешења Врховни суд је истакао да је у изреци побијане пресуде описано да је апелант пружио помоћ Р.С. као починиоцу кривичног дјела при чему нису наведене стварне околности извршења тога дјела, нити постојање апелантове свијести о тим стварним околностима, укључујући и квалификаторну околност (висина присвојеног новца). Стога је, према оцјени Врховног суда, изрека оспорене пресуде неразумљива.

7. Пресудом Врховног суда број 11 0 К 000 147 09 Кжк од 26. маја 2009. године апелант је ослобођен оптужбе. У образложењу пресуде Врховни суд је навео да је


Тужилаштво на претресу измијенило чињенични опис диспозитива оптужнице, тако што је прецизирало вријеме извршења кривичног дјела (у току јуна 2008. године), те опис допунило првенствено уношењем елемената субјективног карактера и навођењем стварних околности кривичног дјела које је извршило лице којем је апелант пружио помоћ: "(након сазнања да је Р.С. с намјером прибављања противправне имовинске користи из сефа главног трезора оштећене Balkan Investment Bank а.д. Бања Лука узео и присвојио око милион КМ, с намјером да он не буде откривен пружио му помоћ…)." Врховни суд је истакао да је одбрана основано приговорила износећи становиште да се ради о измјени оптужнице и да се на овај начин повређује принцип reformatio in peius, јер се у диспозитиву оптужнице на овај начин уносе елементи бића кривичног дјела који недостају које је оптужницом стављено на терет апеланту, због чега се апелант ставља у неповољнији положај у односу на првостепену пресуду, која је укинута само по жалби апелантових бранилаца. Врховни суд је истакао да је одлучио да не прихвати овако измијењену оптужницу, тако да ће пресуду донијети по оптужници која је егзистирала при доношењу првостепене пресуде. Даље, у складу са одредбама члана 234 став 1 тачка в) ЗКП (члан 242 став 1 тачка в) ЗКП - пречишћени текст), оптужница треба да садржава опис дјела из којег произилазе законска обиљежја кривичног дјела, вријеме и мјесто извршења дјела, предмет и средство којим је дјело извршено, те околности потребне да се дјело што прецизније одреди. Указано је да у датом чињеничном опису "нису садржани сви елементи бића кривичног дјела које се апеланту ставља на терет (па ни основног облика тог кривичног дјела), а нити било којег другог кривичног дјела, те произилази да дјело овако како је описано у оптужници није законом прописано као кривично дјело".

8. Одлучујући о жалби Тужилаштва, Врховни суд је донио Рјешење број 11 0 К 000147 09 Кжж од 12. новембра 2009. године којим је жалбу уважио и укинуо ослобађајућу пресуду Врховног суда. У образложењу пресуде Врховни суд је навео да је располагање оптужницом право тужиоца који оптужницу може да измијени према својој субјективној процјени, те да је суд само овлашћен да одлучује о томе да ли ће допустити одлагање претреса ради припремања одбране, али не и о томе да одбије измјену оптужнице. Указано је да се питање забране reformatio in peius оцјењује приликом доношења пресуде према тој новој измијењеној оптужници.

9. Пресудом Врховног суда број 11 0 К 000147 09 Кжк 2 од 26. јануара 2010. године апелант је проглашен кривим, зато што је "у току јуна 2008. године у Бањој Луци, након што му је било познато да је Р.С. с намјером прибављања противправне имовинске користи из сефа главног трезора оштећене Balkan Investment Bank а.д. Бања Лука узео и присвојио милион марака, с намјером да он не буде откривен пружио му помоћ тако што је организовао његово бјекство са подручја Бање Луке, на начин да је ступио у телефонски, а затим и лични контакт са њима заједничким пријатељем Л.Р. из Санског Моста, те договорио пребацивање и проналазак безбједнијег мјеста за скривање Р.С. у Санском Мосту, што је Л.Р. учинио, преузео Р.С. и смјестио га у изнајмљени стан у којем је боравио до 29. јуна 2008. године, када је лишен слободе. Дакле, пружио је помоћ учиниоцу кривичног дјела за које је прописана казна затвора више од пет година, чиме је починио кривично дјело помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела из члана 363 став 2 КЗРС". Врховни суд је осудио апеланта на казну затвора у трајању од пет мјесеци, те га обавезао да накнади трошкове

поступка. У образложењу пресуде Врховни суд је навео да је у поновном поступку, на претресу одржаном пред другостепеним вијећем, Тужилаштво остало при измијењеној оптужници. С тим у вези, Врховни суд је истакао да је, упоређујући и анализирајући чињенични опис из оптужнице, закључио да измјеном оптужнице апелант није доведен у тежи положај, јер се и измјеном оптужнице апеланту ставља на терет исто кривично дјело за које је првостепеном пресудом проглашен кривим, а у оптужницу нису унесене чињенице и околности које би кривичном дјелу дале тежи облик, нити се измјеном повећава количина криминалног супстрата која би евентуално могла да укаже на повећани степен кривичне одговорности.

10. Одлучујући о захтјеву за заштиту законитости, Врховни суд је донио Пресуду број 11 0 К 000147 10 Квлз од 8. априла 2010. године којом је одбио захтјев као неоснован. У образложењу пресуде Врховни суд је истакао да измјеном оптужнице није додата нова количина криминалних активности и дјело учинила тежим, тако да није повријеђен кривични закон на апелантову штету, нити је повријеђено апелантово право на одбрану.

Поступак пред Уставним судом у предмету број АП 1165/10

11. Одлучујући о апелацији коју је апелант поднио против пресуда Врховног суда бр. 11 0 К 000147 10 Квлз од 8. априла 2010. године и 11 0 К 000147 09 Кжк 2 од 26. јануара 2010. године, Уставни суд је Одлуком о допустивости и меритуму број АП 1165/10 од 22. октобра 2013. године (доступна на www.ustavnisud.ba) усвојио апелацију и утврдио повреду члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). У донесеној одлуци Уставни суд је закључио да образложење Врховног суда у оспореној одлуци не задовољава стандарде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. Том одлуком Уставни суд је укинуо пресуде Врховног суда Републике Српске бр. 11 0 К 000147 10 Квлз од 8. априла 2010. године и 11 0 К 000147 09 Кжк 2 од 26. јануара 2010. године и наложио Врховном суду да по хитном поступку донесе нову одлуку, те да у року од три мјесеца од дана пријема одлуке Уставног суда обавијести Уставни суд о предузетим мјерама с циљем извршења одлуке, у складу са чланом 74 став 5 тада важећих Правила Уставног суда. Наиме, у тој одлуци Уставни суд је навео (ibid., тачка 41): "[…] У конкретном случају Уставни суд је утврдио да Врховни суд није дао одговор на то зашто није повријеђен принцип reformatio in peius када је оптужница измијењена тако да су додани елементи у чињеничном опису који чине кривично дјело за које је апелант оптужен, а првобитна оптужница, по којој је донесена првостепена пресуда која је по жалби одбране укинута, није садржавала те исте елементе у чињеничном опису."

Поступак након доношења Одлуке Уставног суда број АП 1165/10

12. Врховни суд је у поновном поступку, након одржаног усменог и јавног претреса, донио Пресуду број 11 0 К 000147 13 Кжк 3 од 10. децембра 2013. године којом је апелант проглашен кривим што је радњама описаним у идентичној садржини као у пресуди Врховног суда од 26. јануара 2010. године учинио кривично дјело помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС, те га је суд за учињено дјело осудио на казну затвора у трајању од три мјесеца.


13. У образложењу пресуде Врховни суд је указао да сматра да радња садржана у изреци пресуде не може да се квалификује као кривично дјело из члана 363 став 2 КЗРС, већ као кривично дјело из члана 363 став 1 КЗРС. Ово због тога, како је даље образложио Врховни суд, што се у процесној ситуацији када је првостепена пресуда укинута само по жалби оптуженог или његовог браниоца, пресуда у даљем току поступка не може да измијени на штету оптуженог због принципа reformatio in peius. Указано је да овај принцип подразумијева не само да се оптужени не може у наставку поступка, након укидања пресуде по жалби изјављеној само у његову корист, осудити на већу казну, нити за теже кривично дјело, а у овом случају ни за дјело описано у оптужници измијењеној на претресу пред овим судом 26. маја 2009. године, јер те радње није садржавала оптужница на основу које је донесена првостепена пресуда. Суд је везан за чињенични опис оптужнице измијењене на претресу од 26. маја 2009. године, па изрека пресуде мора да садржава чињенични супстрат који садржи измијењена оптужница. Међутим, због забране reformatio in peius, због разлога који су већ наведени, радња описана у изреци ове пресуде мора да се квалификује као кривично дјело помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС. Стога је Врховни суд у апелантовим радњама садржаним у изреци пресуде нашао сва битна обиљежја кривичног дјела помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС.

14. Одлучујући о захтјеву за заштиту законитости, Врховни суд је донио Пресуду број 11 0 К 000147 14 Квлз 2 од 19. маја 2014. године којом је захтјев одбио као неоснован. У образложењу пресуде Врховни суд је истакао да је у извршењу одлуке Уставног суда жалбено вијеће Врховног суда, поступајући по измијењеној оптужници, на претресу од 10. децембра 2013. године донијело оспорену пресуду којом је апелант проглашен кривим за кривично дјело помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС, иако се и првобитна оптужница а и измијењена оптужница на претресу пред другостепеним судом, према правној квалификацији дјела, односила на квалификовани облик овог кривичног дјела прописан у одредби става 2 истог законског прописа. Указано је да се разлози за такву одлуку своде на закључак да је и првобитна оптужница у свом чињеничном опису садржавала све елементе бића наведеног кривичног дјела из става 1 члана 363 КЗРС (дакле, основног облика овог кривичног дјела), а да су измјеном оптужнице на претресу пред другостепеним судом, 26. маја 2009. године, уграђени елементи бића овог кривичног дјела у квалификованом облику из члана 363 став 2 КЗРС. Слиједећи то, како је наведено, осуђујућа пресуда донесена на том претресу није могла да се односи на квалификовани облик дјела из члана 363 став 2 (за који су тек измјенама на претресу пред другостепеним судом уграђени квалификаторни елементи дјела), јер би тиме био повријеђен принцип забране reformatio in peius. Ово због тога што је таква измјена оптужнице, којом се у чињенични опис дјела уграђују елементи бића квалификованог облика овог дјела, услиједила на претресу пред другостепеним судом одржаном након укидања првостепене пресуде по жалби коју су изјавили апелантови браниоци, па би на тај начин по изјављеној жалби у апелантову корист била донесена пресуда на његову штету. Међутим, како је даље истакао Врховни суд, с обзиром на то да је и првобитна оптужница у свом чињеничном опису, а тиме и првостепена пресуда донесена на основу такве оптужнице, садржавала све елементе бића основног облика овог кривичног дјела, то је жалбено вијеће Врховног суда, поступајући по

измијењеној оптужници на претресу пред Врховним судом, било у могућности, а да тиме не повређује принцип забране reformatio in peius, да донесе пресуду којом је апеланта прогласило кривим за основни облик кривичног дјела. Ово стога што се, према становишту Врховног суда, ради о осуди за основни облик кривичног дјела из става 1 члана 363 КЗРС, који је блажи у односу на правну квалификацију дјела у првобитној оптужници и првостепеној пресуди.

15. Наиме, према становишту Врховног суда, апелантове радње чињенично описане у првобитној оптужници, а слиједећи то и у првостепеној пресуди, у себи садрже елементе бића кривичног дјела из става 1 члана 363 КЗРС, па доношењем побијане пресуде по измијењеној оптужници није повријеђен принцип забране reformatio in peius, јер су елементи овог облика бића наведеног кривичног дјела садржани и у првобитној оптужници и првостепеној пресуди. Слиједећи то, за овај облик наведеног кривичног дјела апелант је могао да буде осуђен и у поступку по жалби која је изјављена само у његову корист, јер се ради о блажем облику истог кривичног дјела (а чија су обиљежја постојала у чињеничном опису изреке првостепене пресуде) за које је осуђен првостепеном пресудом. Стога је Врховни суд закључио да поднесени захтјев апелантових бранилаца није основан, те је одбијен као неоснован.

IV. Апелација a) Наводи из апелације

16. Апелант сматра да му је оспореним одлукама повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције. Наводи да је Врховни суд, и поред упутстава и навода изнесених у Одлуци Уставног суда број АП 1165/10, поново повриједио принцип reformatio in peius и апелантово право на одбрану. Истиче да је Врховни суд донио пресуду на основу измијењене оптужнице којом га је прогласио кривим за кривично дјело помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС иако за то није био оптужен. Осим тога, Врховни суд је повриједио и принцип законитости и једнакости страна у поступању, допуштајући да он буде проглашен кривим за радње које му нису биле стављене на терет првостепеном пресудом на коју је само он уложио жалбу, а које нису представљале кривично дјело нити у објективном, нити у субјективном смислу. Истиче да ни првобитна оптужница у свом чињеничном опису, а на основу које је донесена првостепена пресуда Окружног суда од 8. децембра 2008. године, није садржавала битне елементе бића кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС, као ни биће кривичног дјела из члана 363 став 2 КЗРС. Наводи да у првобитној оптужници и у изреци пресуде од 8. децембра 2008. године није описана намјера, односно постојање свијести оптуженог да учини предметно кривично дјело. Истиче да је републички тужилац, схватајући пропусте које је учинио окружни тужилац, промијенио диспозитив оптужнице, премда послије укидања пресуде чињенично стање није измијењено, него је остало исто, тако да је убацио ријечи: "... у намјери да исти не буде откривен, пружио му помоћ, тако што је.... ", на који начин је у изреку пресуде,,убацио" ријечи које би представљале биће кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС, јер без постојања ових ријечи не би постојало ни ово кривично дјело, а не само кривично дјело из члана 363 став 2 КЗРС. Врховни суд је, погрешно примјењујући становиште Уставног суда да не жели и да не може да утиче на тужиоца када и како може да мијења своју оптужницу, заказао главни претрес и донио Пресуду број 11 0 К 00147 13 КЖК3 од 10. децембра 2013. године у којој "дословно преписује измијењену оптужницу и


суди апеланта, али не за кривично дјело из члана 363 став 2 КЗРС, већ за кривично дјело из члана 363 став 1 КЗРС", сматрајући да осудом апеланта за ово кривично дјело не повређује принцип reformatio in peius. Овакво становиште Врховног суда је потпуно погрешно и представља флагрантну повреду принципа reformatio in peius због тога што Пресуда Окружног суда број 11 0 К 000147 08 К није садржавала обиљежја бића кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС. Наиме, да би постојало ово кривично дјело, у изреци пресуде мора да буде опис виности, тј. намјере оптуженог да пружи помоћ учиниоцу кривичног дјела, који се гони по службеној дужности, али та намјера у пресуди Окружног суда није описана. Републички тужилац је измјеном оптужнице ову намјеру,,убацио" у чињенични опис, како би тај опис добио обиљежје предметног кривичног дјела. Овог описа није било у првостепеној пресуди, на првостепену пресуду се жалио само апелант, па је свака измјена оптужнице којом се у чињеничном опису,,убацују", описују елементи који представљају биће кривичног дјела повреда овога принципа.

б) Одговор на апелацију

17. Врховни суд је истакао да су неосновани наводи из апелације.

18. Републичко тужилаштво је истакло да је Врховни суд у поновљеном кривичном поступку донио пресуду којом је апеланта поново прогласио кривим, али за кривично дјело из члана 363 став 1 КЗРС. Оваквим исказаним становиштем, а поштујући и наводе из одлуке Уставног суда, Врховни суд је, ипак, усвојио становиште да су измјенама оптужнице које се тичу квалификованог облика предметног кривичног дјела унесене радње које није садржавала првобитна оптужница, те да је тиме нарушен принцип reformatio in peius. Тужилаштво је прихватило такво становиште суда и није улагало ванредни правни лијек на пресуду тог суда од 10. децембра 2013. године, а "која је и предмет поднесене апелације". Истакло је да је и првобитно постављена оптужница, а тиме и изрека првостепене пресуде, садржавала такав обим објективних и субјективних елемената да апелантова радња може да се квалификује као кривично дјело из члана 363 став. КЗРС. Кроз навођење предузетих радњи око организовања бјекства описана је апелантова свијест о почињеном дјелу, као и његова воља да ту помоћ пружи.

V. Релевантни прописи

19. Кривични закон Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 49/03, 108/04, 37/06 и 70/06) у релевантном дијелу гласи:

Помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела Члан 363. ст. 1. и 2.

(1) Ко крије учиниоца кривичног дјела које се гони по службеној дужности или му прикривањем оруђа, трагова или на други начин помаже да не буде откривен, или ко крије осуђено лице или предузима друге радње којима се иде за тим да се не изврши казна, изречена мјера безбједности, или да се не примијене васпитне заводске мере, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дјела за које је прописана казна затвора преко пет година, казниће се затвором од три мјесеца до три године.

20. Закон о кривичном поступку Републике Српске – пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске" број 100/09) у релевантном дијелу гласи:

Члан 242. став 1. тачка в) Садржај оптужнице

(1) Оптужница садржи: в) опис дјела из ког произлазе законска обиљежја

кривичног дјела, вријеме и мјесто извршења кривичног дјела, предмет на коме је и средство којим је извршено кривично дјело, као и остале околности потребне да се кривично дјело што прецизније одреди,

Члан 290. Измјена оптужнице

Ако тужилац оцијени да изведени докази указују да се измијенило чињенично стање изнесено у оптужници, он може на главном претресу измијенити оптужницу. Ради припремања одбране, главни претрес се може одгодити. У овом случају не врши се потврђивање оптужнице.

Члан 294. став 1. Везаност пресуде за оптужбу

Пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дјело које је предмет оптужбе садржане у потврђеној, односно на главном претресу измијењеној оптужници.

Члан 299. став 1. тачка а) Пресуда којом се оптужени оглашава кривим

(1) У пресуди у којој се оптужени оглашава кривим суд ће изрећи:

а) за које се дјело оглашава кривим, уз навођење чињеница и околности које чине обиљежја кривичног дјела, као и оних од којих зависи примјена одређене одредбе Кривичног закона;

Члан 321. Забрана reformatio in peius

Ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не смије измијенити на његову штету.

Члан 331. став 1. Претрес пред другостепеним судом

Одредбе које се односе на главни претрес у првостепеном поступку сходно се примјењују и на претрес пред другостепеним судом.

VI. Допустивост

21. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

22. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је користио.

23. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 11 0 К 000147 14 Квлз2 од 19. маја 2014. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелантов пуномоћник је примио 28. маја 2014. године, а апелација је поднесена 18. јула 2014. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда, јер не постоји неки формални разлог због којег апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.


24. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

25. Апелант истиче да му је у поступку повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције.

26. Члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

[…] е) Право на правичан поступак у грађанским и

кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

27. Члан 6 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. […]

28. Уставни суд запажа да се наводи апелације о повреди права на правично суђење односе на повреду принципа забране reformatio in peius, будући да апелант сматра да је доведен у тежи положај од онога у којем се налазио након осуђујуће пресуде Окружног суда на коју је само он изјавио жалбу. С тим у вези, Уставни суд подсјећа да је исто правно питање већ разматрао у Одлуци број АП 1165/10 у односу на одлуке које је Врховни суд донио након те одлуке Окружног суда и којим је апелант проглашен кривим. Уставни суд је у наведеној одлуци закључио да је Врховни суд повриједио апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, јер "није дао одговор на то зашто није повријеђен принцип reformatio in peius када је оптужница измијењена тако да су додани елементи у чињеничном опису који чине кривично дјело за које је апелант оптужен, а првобитна оптужница по којој је донесена првостепена пресуда, која је по жалби одбране укинута, није садржавала те исте елементе у чињеничном опису". Дакле, с обзиром на апелационе наводе, Уставни суд треба испитати да ли је Врховни суд у пресудама донесеним у поступку извршења Одлуке Уставног суда број АП 1165/10 поново повриједио принцип reformatio in peius и апелантово право на одбрану, те да ли је услијед тога (произвољне примјене права) Врховни суд, како апелант тврди, поново донио арбитрарну одлуку.

29. Уставни суд указује, прије свега, да је одредбама члана 321 став 1 ЗКП прописано: "Ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда не смије да се измијени на његову штету." То значи да, у случају тако поднесене жалбе, забрана reformatio in peius штити оптуженог у погледу неповољнијег утврђивања чињеничног стања, примјене кривичног закона, изрицања строжије кривичноправне санкције него што је то било у оспореној пресуди, изрицања мјере безбједности и др. При томе Уставни суд указује да принцип забране reformatio in peius (забрана преиначења нагоре) важи у поступку по жалби и то како за одлучивање у сједници вијећа другостепеног суда, тако и на претресу који се одржава након укидања првостепене пресуде. С друге стране, Уставни суд указује да је, у смислу одредаба члана 290 ЗКП, које се, према одредбама члана 331 став 1 ЗКП, сходно "примјењују и на претрес пред другостепеним

судом", тужилац овлашћен да до окончања доказног поступка измијени оптужницу ако оцијени да изведени докази указују да се измијенило чињенично стање изнесено у оптужници. То је, дакле, дискреционо право тужиоца које му се не може ускратити. Међутим, иако суд не може да ускрати право тужиоцу да измијени оптужницу, ипак, у коначници, пресудом одлучује о тако измијењеној оптужници, што значи да је на суду да у таквој ситуацији обезбиједи поштовање правила о забрани reformatio in peius из члана 321 ЗКП. У вези с наведеним, као и у вези са конкретним случајем, Уставни суд указује да забрана reformatio in peius подразумијева (и) забрану измјене оптужнице на штету оптуженог, у смислу допуне чињеничног описа дјела на начин да се допуном употпуне елементи бића предметног кривичног дјела који недостају за које је апелант проглашен кривим првостепеном пресудом.

30. У контексту наведеног, Уставни суд, прије свега, понавља да је чињенични опис кривичног дјела помоћ учиниоцу кривичног дјела из члана 363 став 2 КЗРС, које је апеланту било стављено на терет потврђеном оптужницом о којој је одлучивао Окружни суд и којом га је прогласио кривим, у првостепеној пресуди гласио: "... у временском периоду од 25. маја 2008. године до 29. јуна 2008. године у Бањој Луци, а након што је Р.С. починио кривично дјело тешка крађа из члана 232 став 3 Кривичног закона Републике Српске на штету Balkan Investment Bank а.д. Бања Лука, организовао бјекство са подручја Бање Луке, тако што је ступио у телефонски контакт са Л.Р. из Санског Моста и са њиме договорио пребацивање и смјештај Р.С. у Санском Мосту, гдје је он лишен слободе."

31. Даље, Уставни суд, понавља да је на првостепену пресуду којом је апелант проглашен кривим само одбрана изјавила жалбу, односно да је првостепена пресуда укинута само по жалби апелантовог браниоца.

32. Поступајући даље у предмету, Врховни суд је донио Пресуду број 11 0 К 000 147 09 Кжк од 26. маја 2009. године којом је апелант ослобођен оптужбе. Наиме, Врховни суд је одржао претрес на којем је Тужилаштво измијенило оптужницу, тако да чињенични опис дјела гласи: "у току јуна 2008. године у Бањој Луци, након што му је било познато да је Р.С. с намјером прибављања противправне имовинске користи из сефа главног трезора оштећене Balkan Investment Bank а.д. Бања Лука узео и присвојио милион марака, с намјером да он не буде откривен пружио му помоћ тако што је организовао његово бјекство са подручја Бање Луке, на начин да је ступио у телефонски, а затим и лични контакт са њима заједничким пријатељем Л.Р. из Санског Моста, те договорио пребацивање и проналазак безбједнијег мјеста скривања Р.С. у Санском Мосту, што је Л.Р. учинио, преузео Р.С. и смјестио га у изнајмљени стан у којем је боравио до 29. јуна 2008. године, када је лишен слободе." Међутим, Врховни суд није прихватио овако измијењену оптужницу, сматрајући да се на тај начин повређује принцип reformatio in peius, него је пресуду донио по првобитној оптужници и ослободио апеланта оптужбе, јер је закључио да "у датом чињеничном опису нису садржани сви елементи бића кривичног дјела које се апеланту ставља на терет (па ни основног облика тог кривичног дјела)", а нити било којег другог кривичног дјела, те произилази да дјело овако како је описано у оптужници није прописано законом као кривично дјело.

33. Међутим, поступајући по жалби Тужилаштва, Врховни суд је укинуо ослобађајућу пресуду Врховног суда и одредио да се одржи претрес, те је у поновљеном поступку Врховни суд прихватио измијењену оптужницу и донио


осуђујућу пресуду којом је апелант проглашен кривим за кривично дјело из члана 363 став 2 КЗРС.

34. Даље, Уставни суд запажа да је у поновном поступку, спроведеном након Одлуке Уставног суда број АП 1165/10, Врховни суд одржао претрес на којем је Тужилаштво остало при оптужници којом је измијењен чињенични опис диспозитива [првобитне] оптужнице а којом је апеланту било стављено на терет да је учинио квалификовани облик кривичног дјела из члана 363 став 2 КЗРС, али је Врховни суд донио оспорену пресуду којом је апелант проглашен кривим за кривично дјело из члана 363 став 1 КЗРС, дакле, за основно кривично дјело из одредаба члана 363 КЗРС.

35. С тим у вези, Уставни суд сматра да је произвољно (арбитрарно) становиште Врховног суда да у конкретном случају апелант није доведен у тежи положај, јер се и измјеном оптужнице апеланту ставља на терет исто кривично дјело за које је првостепеном пресудом проглашен кривим, а у оптужницу нису унесене чињенице и околности које би кривичном дјелу дале тежи облик, а нити се измјеном повећава количина криминалног супстрата која би, евентуално, могла да укаже на повећани степен кривичне одговорности. Наиме, у конкретном случају, Уставни суд сматра да је уношењем у диспозитив оптужнице елемената бића кривичног дјела који недостају, које је првобитном оптужницом стављено на терет апеланту, апелант стављен у неповољнији положај у односу на првостепену пресуду, која је укинута само по жалби апелантових бранилаца.

36. Уставни суд запажа да првобитна оптужница, а и Пресуда Окружног суда број 11 0 К 000 147 08 К од 8. децембра 2008. године којом је апелант првобитно био проглашен кривим, у чињеничном опису није садржавала све елементе бића кривичног дјела које се апеланту ставља на терет (па ни основног облика тог кривичног дјела), а нити било којег другог кривичног дјела. То становиште је имао и Врховни суд (како то произилази из Пресуде број 11 0 К 000 147 09 Кжк од 26. маја 2009. године), који је наведеном пресудом апеланта ослободио оптужбе.

37. Стога, Уставни суд сматра да у конкретном случају суштина навода о повреди принципа reformatio in peius није у томе да ли јесу или нису у оптужницу унесене чињенице и околности које би предметном кривичном дјелу дале тежи облик, него у томе да првостепена пресуда није садржавала све елементе бића кривичног дјела прописане законом, тј. да не би било дјела да није допуштена измјена оптужнице која је извршена у поступку који је вођен само по жалби одбране. Стога је, према мишљењу Уставног суда, становиште Врховног суда да нема повреде наведеног принципа арбитрарно када је апеланта прогласио кривим за основни (блажи) облик кривичног дјела, мада му је измијењеном оптужницом био стављен на терет квалификовани облик тог кривичног дјела, у ситуацији када из презентованих чињеница произилази да ни првобитна оптужница, нити пресуда донесена након одржаног главног претреса, која је укинута само по апелантовој жалби, нису садржавале елементе ни основног, ни квалификованог облика кривичног дјела из члана 363 КЗРС. Зато, Уставни суд сматра да је у конкретном случају Врховни суд арбитрарно примијенио процесно право, и то релевантне одредбе члана 321 ЗКПРС, што је директно довело до кршења апелантовог права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

38. Стога, Уставни суд закључује да је повријеђено апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

VIII. Закључак

39. Уставни суд закључује да постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када је Врховни суд произвољно примијенио начело reformatio in peius (члан 331 ЗКПРС), будући да је закључио да је апелант, након што је тужилац допунио оптужницу тако што је додао елементе бића предметног кривичног дјела који недостају, починио кривично дјело помагање учиниоцу кривичног дјела из члана 363 став 1 КЗРС, мада првобитна оптужница и пресуда којом је апелант проглашен кривим и која је укинута само по апелантовој жалби нису садржавале елементе бића ни основног, ни квалификованог облика тог кривичног дјела.

40. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

41. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.




sastavu: predsjednik Mirsad Ćeman, potpredsjednici Mato Tadić i Zlatko M. Knežević i sudije Valerija Galić, Miodrag Simović i Seada Palavrić, na sjednici održanoj 15. februara 2017. godine, u predmetu broj AP 40/17, rješavajući apelaciju "Swisslion Industrija alata" a.d. Trebinje, na osnovu člana 18. stav (4) i člana 57. stav (2) tačka a) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI Odbacuje se kao nedopuštena apelacija koju je podnio

"Swisslion Industrija alata" a.d. Trebinje protiv Presude Okružnog suda u Trebinju broj 95 0 Rs 029400 16 Rsž 2 od 19. septembra 2016. godine zbog toga što je očigledno (prima facie) neosnovana.


OBRAZLOŽENJE

1. "Swisslion Industrija alata" a.d. Trebinje (u daljnjem tekstu: apelant) podnio je 30. decembra 2016. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Okružnog suda u Trebinju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 95 0 Rs 029400 16 Rsž 2 od 19. septembra 2016. godine. U konkretnom slučaju osporenom konačnom odlukom, između ostalog, poništeno je apelantovo rješenje o prestanku radnog odnosa tužiocu (S.B.) od 23. januara 2013. godine, poništen je ugovor o radu na neodređeno vrijeme pod izmijenjenim okolnostima od 25. decembra 2012. godine, obavezan je apelant da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i zadatke po ugovoru o radu na neodređeno vrijeme od 28. maja 2010. godine, odnosno na druge poslove koji odgovaraju stručnim i radnim sposobnostima tužioca.

2. U obrazloženju osporene odluke Okružni sud je naveo da je odredbom člana 137. stav 1. Zakona o radu (u daljnjem tekstu: ZOR) propisano da poslodavac može otkazati ugovor o radu radniku uz istovremenu ponudu za zaključivanje ugovora o radu pod izmijenjenim uvjetima, te da odredbe ZOR-a koje uređuju otkazivanje ugovora o radu poslodavac shodno primjenjuje i na otkazivanje ugovora u smislu stava 1. spomenutog člana (stav 2),


a ako radnik prihvati ponudu poslodavca za zaključivanje ugovora o radu pod izmijenjenim uvjetima, zadržava pravo da kod nadležnog suda osporava dopuštenost takve izmjene ugovora (stav 3). Okružni sud je ukazao da otkaz ugovora o radu s ponudom izmijenjenog ugovora omogućava poslodavcu da dođe do izmjene ugovora o radu, te da se osnovna svrha ovog instituta vezuje za činjenicu da, ukoliko poslodavac želi izmijeniti sadržaj ugovora o radu (ugovoriti sa radnikom obavljanje nekih drugih poslova, promijeniti mu mjesto rada ili visinu plaće), može to učiniti protiv volje radnika samo ako otkaže postojeći ugovor i istovremeno predloži radniku sklapanje novog ugovora. Također je navedeno da je pri tome poslodavac dužan dokazati postojanje zakonom predviđenog opravdanog razloga za redovni otkaz na isti način kao i kada se ugovor o radu otkazuje bez ponude za sklapanje novog ugovora. Okružni sud je naglasio da se otkaz s ponudom izmijenjenog ugovora o radu sastoji od dva dijela: otkaza postojećeg ugovora o radu (s njegovim određenim sadržajem) i ponude da se ugovor o radu nastavi, ali pod izmijenjenim uvjetima (s novim sadržajem), te da poslodavac ne može ponudu za izmjenu ugovora o radu sastaviti naknadno, jer su oba dijela povezana, kao i da radnik, ako prihvati ponudu za izmjenu ugovora, zadržava pravo da u sudskom postupku pobija dopuštenost otkaza. Okružni sud je konstatirao da iz svega navedenog proizlazi da je prvostepeni sud pravilno zaključio da je osnovan tužbeni zahtjev tužioca kojim se traži poništenje ugovora o radu na neodređeno vrijeme pod izmijenjenim okolnostima, jer je on nezakonit - zaključen suprotno odredbi člana 137. ZOR-a (apelant nije dostavio otkaz tužiocu, odnosno izmijenjenim ugovorom o radu apelant je na nezakonit način stavio van snage raniji ugovor o radu). Okružni sud je istakao da, prema odredbi člana 126. stav 1. tačka 2. ZOR-a, poslodavac može otkazati ugovor o radu radniku ako se zbog ekonomskih, organizacionih i tehnoloških razloga ukaže potreba za prestankom njegovog rada i ako mu poslodavac, s obzirom na ekonomsko stanje, proizvodne i druge radne kapacitete i organizaciju rada, kao i druge radne sposobnosti radnika, ne može osigurati drugi odgovarajući posao (stav 2). Dakle, Okružni sud je pojasnio da je uvjet da se otkaz ugovora o radu može dati u smislu navedenog člana da poslodavac radniku ne može osigurati drugi odgovarajući posao. Okružni sud je konstatirao da je za pravilnu primjenu ove odredbe odlučna činjenica da je kod apelanta prestala potreba za radom tužioca ukidanjem radnog mjesta na koje je on bio raspoređen. Dalje je navedeno da je apelant u spornoj odluci o jednostranom otkazu ugovora o radu naveo da su osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu ekonomski, organizacioni i tehnološki razlozi zbog kojih je prestala potreba za njegovim radom u preduzeću. Također je navedeno da iz stanja spisa proizlazi da je apelant 1. marta 2013. godine donio novi Pravilnik o sistematizaciji (zadataka i poslova) radnih mjesta, kojim je ukinuo radna mjesta portira. Međutim, Okružni sud je ukazao da taj pravilnik nije bio na snazi 23. januara 2013. godine, kada je doneseno sporno rješenje o prestanku radnog odnosa tužiocu, što znači da radno mjesto portira u tom momentu nije bilo ukinuto, te da nisu bili ispunjeni uvjeti da se tužiocu jednostrano otkaže ugovor o radu, a što je pravilno zaključio i prvostepeni sud.

Apelacioni navodi

3. U predmetnoj apelaciji apelant se poziva na povredu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). Povredu ovih prava apelant, u suštini, vidi u proizvoljno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni odredaba ZOR-a.

4. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije Ustavni sud je pošao od odredaba člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda.

Član VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud također ima apelacionu nadležnost u pitanjima

koja su sadržana u ovom Ustavu, kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

Član 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda glasi: Ustavni sud će odbaciti apelaciju kao očigledno (prima

facie) neosnovanu kada utvrdi da ne postoji opravdan zahtjev stranke u postupku, odnosno da predočene činjenice ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje prava zaštićenih Ustavom i/ili kada se za stranku u postupku utvrdi da ne snosi posljedice kršenja Ustavom zaštićenih prava, tako da je ispitivanje merituma apelacije nepotrebno.

5. Ustavni sud, u fazi ispitivanja dopustivosti apelacije, mora utvrditi, između ostalog, da li su ispunjeni uvjeti za meritorno odlučivanje koji su nabrojani u članu 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da, prema vlastitoj jurisprudenciji i praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud), apelant mora navesti povredu svojih prava koje štiti Ustav Bosne i Hercegovine i te povrede moraju djelovati vjerovatno. Apelacija je očito neosnovana ukoliko joj manjkaju prima facie dokazi koji dovoljno jasno pokazuju da je navedena povreda ljudskih prava i sloboda moguća (vidi, Evropski sud, Vanek protiv Slovačke, presuda od 31. maja 2005. godine, aplikacija broj 53363/99, i Ustavni sud, Odluka broj AP 156/05 od 18. maja 2005. godine), te ako činjenice u odnosu na koje se podnosi apelacija očito ne predstavljaju kršenje prava koje apelant navodi, tj. ako apelant nema "opravdan zahtjev" (vidi, Evropski sud, Mezőtúr-Tiszazugi Vízgazdálkodási Társulat protiv Mađarske, presuda od 26. jula 2005. godine, aplikacija broj 5503/02), kao i kad se utvrdi da apelant nije "žrtva" kršenja prava zaštićenih Ustavom Bosne i Hercegovine.

6. Ustavni sud ukazuje da se apelacioni navodi o povredi prava na pravično suđenje u predmetnoj apelaciji odnose isključivo na način na koji su sudovi utvrdili činjenično stanje i primijenili materijalno pravo. Ustavni sud, rješavajući brojne ovakve apelacije, konzistentno je ukazivao na praksu Evropskog i Ustavnog suda prema kojoj zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi, Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01), niti da supstituiraju redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno došlo do povrede ustavnih prava (vidi, npr., Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. maja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

7. Na osnovu činjenica konkretnog predmeta koje proizlaze iz dokumenata predočenih Ustavnom sudu i iz apelacionih navoda Ustavni sud smatra da je Okružni sud u osporenoj odluci dao detaljno i jasno obrazloženje u pogledu primjene relevantnih odredaba ZOR-a, tako da Ustavni sud ne nalazi bilo šta što bi ukazalo na proizvoljno postupanje Okružnog suda u tom pogledu. Stoga, Ustavni sud ukazuje da apelant nije ponudio relevantne argumente koji bi opravdali njegove tvrdnje da je na bilo koji način došlo do povrede ustavnih prava na koja se pozvao, osim što je nezadovoljan rezultatom postupka u kojem je donesena osporena odluka. Imajući u vidu navedeno, te konzistentnu praksu Evropskog i Ustavnog suda i stavove navedene i u ovoj odluci, Ustavni sud smatra da nema ništa što ukazuje da apelantovi navodi u predmetnoj apelaciji pokreću ustavna pitanja na koja se pozvao, odnosno ništa što ukazuje da apelant ima


"opravdan zahtjev" u smislu člana 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda. Zbog toga, Ustavni sud zaključuje da su ovi navodi očigledno (prima facie) neosnovani.

8. Imajući u vidu odredbu člana 18. stav (4) Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se apelacija odbaciti kao nedopuštena ukoliko je očigledno (prima facie) neosnovana, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

9. U skladu sa članom VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.




sastavu: predsjednik Mirsad Ćeman, dopredsjednici Mato Tadić i Zlatko M. Knežević i suci Valerija Galić, Miodrag Simović i Seada Palavrić, na sjednici održanoj 15. veljače 2017. godine, u predmetu broj AP 40/17, rješavajući apelaciju "Swisslion Industrija alata" a.d. Trebinje, na temelju članka 18. stavak (4) i članka 57. stavak (2) točka a) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI Odbacuje se kao nedopuštena apelacija koju je podnio

"Swisslion Industrija alata" a.d. Trebinje protiv Presude Okružnog suda u Trebinju broj 95 0 Rs 029400 16 Rsž 2 od 19. rujna 2016. godine zbog toga što je očigledno (prima facie) neutemeljena.


OBRAZLOŽENJE

1. "Swisslion Industrija alata" a.d. Trebinje (u daljnjem tekstu: apelant) podnio je 30. prosinca 2016. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Okružnog suda u Trebinju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 95 0 Rs 029400 16 Rsž 2 od 19. rujna 2016. godine. U konkretnom slučaju osporenom konačnom odlukom, između ostalog, poništeno je apelantovo rješenje o prestanku radnog odnosa tužitelju (S.B.) od 23. siječnja 2013. godine, poništen je ugovor o radu na neodređeno vrijeme pod izmijenjenim okolnostima od 25. prosinca 2012. godine, obvezan je apelant tužitelja vratiti na rad i rasporediti na poslove i zadatke po ugovoru o radu na neodređeno vrijeme od 28. svibnja 2010. godine, odnosno na druge poslove koji odgovaraju stručnim i radnim sposobnostima tužitelja.

2. U obrazloženju osporene odluke Okružni sud je naveo da je odredbom članka 137. stavak 1. Zakona o radu (u daljnjem tekstu: ZOR) propisano da poslodavac može otkazati ugovor o radu radniku uz istodobnu ponudu za zaključivanje ugovora o radu pod izmijenjenim uvjetima, te da odredbe ZOR-a koje uređuju otkazivanje ugovora o radu poslodavac sukladno primjenjuje i na otkazivanje ugovora u smislu stavka 1. spomenutog članka (stavak 2), a ako radnik prihvati ponudu poslodavca za zaključivanje ugovora o radu pod izmijenjenim uvjetima, zadržava pravo kod nadležnog suda osporavati dopuštenost takve izmjene ugovora (stavak 3). Okružni sud je ukazao da otkaz ugovora o radu s ponudom izmijenjenog ugovora omogućava poslodavcu da dođe do izmjene ugovora o radu, te da se temeljna svrha ovog instituta vezuje za činjenicu da, ukoliko poslodavac želi izmijeniti sadržaj ugovora o radu (ugovoriti sa radnikom obavljanje nekih drugih poslova, promijeniti mu mjesto rada ili visinu plaće), može to učiniti

protiv volje radnika samo ako otkaže postojeći ugovor i istodobno predloži radniku sklapanje novog ugovora. Također je navedeno da je pri tome poslodavac dužan dokazati postojanje zakonom predviđenog opravdanog razloga za redovni otkaz na isti način kao i kada se ugovor o radu otkazuje bez ponude za sklapanje novog ugovora. Okružni sud je naglasio da se otkaz s ponudom izmijenjenog ugovora o radu sastoji od dva dijela: otkaza postojećeg ugovora o radu (s njegovim određenim sadržajem) i ponude da se ugovor o radu nastavi, ali pod izmijenjenim uvjetima (s novim sadržajem), te da poslodavac ne može ponudu za izmjenu ugovora o radu sastaviti naknadno, jer su oba dijela povezana, kao i da radnik, ako prihvati ponudu za izmjenu ugovora, zadržava pravo u sudskom postupku pobijati dopuštenost otkaza. Okružni sud je konstatirao da iz svega navedenog proizlazi da je prvostupanjski sud pravilno zaključio da je utemeljen tužbeni zahtjev tužitelja kojim se traži poništenje ugovora o radu na neodređeno vrijeme pod izmijenjenim okolnostima, jer je on nezakonit - zaključen protivno odredbi članka 137. ZOR-a (apelant nije dostavio otkaz tužitelju, odnosno izmijenjenim ugovorom o radu apelant je na nezakonit način stavio izvan snage raniji ugovor o radu). Okružni sud je istaknuo da, prema odredbi članka 126. stavak 1. točka 2. ZOR-a, poslodavac može otkazati ugovor o radu radniku ako se zbog ekonomskih, organizacijskih i tehnoloških razloga ukaže potreba za prestankom njegovog rada i ako mu poslodavac, obzirom na ekonomsko stanje, proizvodne i druge radne kapacitete i organizaciju rada, kao i druge radne sposobnosti radnika, ne može osigurati drugi odgovarajući posao (stavak 2). Dakle, Okružni sud je pojasnio da je uvjet da se otkaz ugovora o radu može dati u smislu navedenog članka da poslodavac radniku ne može osigurati drugi odgovarajući posao. Okružni sud je konstatirao da je za pravilnu primjenu ove odredbe odlučna činjenica da je kod apelanta prestala potreba za radom tužitelja ukidanjem radnog mjesta na koje je on bio raspoređen. Dalje je navedeno da je apelant u spornoj odluci o jednostranom otkazu ugovora o radu naveo da su osnova za prestanak radnog odnosa tužitelju ekonomski, organizacijski i tehnološki razlozi zbog kojih je prestala potreba za njegovim radom u poduzeću. Također je navedeno da iz stanja spisa proizlazi da je apelant 1. ožujka 2013. godine donio novi Pravilnik o sistematizaciji (zadataka i poslova) radnih mjesta, kojim je ukinuo radna mjesta portira. Međutim, Okružni sud je ukazao da taj pravilnik nije bio na snazi 23. siječnja 2013. godine, kada je doneseno sporno rješenje o prestanku radnog odnosa tužitelju, što znači da radno mjesto portira u tom momentu nije bilo ukinuto, te da nisu bili ispunjeni uvjeti da se tužitelju jednostrano otkaže ugovor o radu, a što je pravilno zaključio i prvostupanjski sud.

Apelacijski navodi

3. U predmetnoj apelaciji apelant se poziva na povredu prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija). Povredu ovih prava apelant, u biti, vidi u proizvoljno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni odredaba ZOR-a.

4. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije Ustavni sud je pošao od odredaba članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda.

Članak VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud također ima prizivnu nadležnost za pitanja iz

Ustava koja se pojave na temelju presude bilo kojeg drugog suda u Bosni i Hercegovini.

Članak 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda glasi: Ustavni sud će odbaciti apelaciju kao očigledno (prima

facie) neutemeljenu kada utvrdi da ne postoji opravdan zahtjev


stranke u postupku, odnosno da predočene činjenice ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje prava zaštićenih Ustavom i/ili kada se za stranku u postupku utvrdi da ne snosi posljedice kršenja prava zaštićenih Ustavom, tako da je ispitivanje merituma apelacije nepotrebno.

5. Ustavni sud, u fazi ispitivanja dopustivosti apelacije, mora utvrditi, između ostalog, jesu li ispunjeni uvjeti za meritorno odlučivanje koji su nabrojani u članku 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da, prema vlastitoj jurisprudenciji i praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud), apelant mora navesti povredu svojih prava koje štiti Ustav Bosne i Hercegovine i te povrede moraju djelovati vjerojatno. Apelacija je očito neutemeljena ukoliko joj manjkaju prima facie dokazi koji dovoljno jasno pokazuju da je navedena povreda ljudskih prava i sloboda moguća (vidi, Europski sud, Vanek protiv Slovačke, presuda od 31. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 53363/99, i Ustavni sud, Odluka broj AP 156/05 od 18. svibnja 2005. godine), te ako činjenice u odnosu na koje se podnosi apelacija očito ne predstavljaju kršenje prava koje apelant navodi, tj. ako apelant nema "opravdan zahtjev" (vidi, Europski sud, Mezőtúr-Tiszazugi Vízgazdálkodási Társulat protiv Mađarske, presuda od 26. srpnja 2005. godine, aplikacija broj 5503/02), kao i kad se utvrdi da apelant nije "žrtva" kršenja prava zaštićenih Ustavom Bosne i Hercegovine.

6. Ustavni sud ukazuje da se apelacijski navodi o povredi prava na pravično suđenje u predmetnoj apelaciji odnose isključivo na način na koji su sudovi utvrdili činjenično stanje i primijenili materijalno pravo. Ustavni sud, rješavajući brojne ovakve apelacije, konzistentno je ukazivao na praksu Europskog i Ustavnog suda prema kojoj zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi, Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01), niti da supstituiraju redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovitih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli. Zadatak Ustavnog suda je ispitati je li eventualno došlo do povrede ustavnih prava (vidi, npr., Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. svibnja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

7. Na osnovi činjenica konkretnog predmeta koje proizlaze iz dokumenata predočenih Ustavnom sudu i iz apelacijskih navoda Ustavni sud smatra da je Okružni sud u osporenoj odluci dao detaljno i jasno obrazloženje u pogledu primjene relevantnih odredaba ZOR-a, tako da Ustavni sud ne nalazi bilo šta što bi ukazalo na proizvoljno postupanje Okružnog suda u tom pogledu. Stoga, Ustavni sud ukazuje da apelant nije ponudio relevantne argumente koji bi opravdali njegove tvrdnje da je na bilo koji način došlo do povrede ustavnih prava na koja se pozvao, osim što je nezadovoljan rezultatom postupka u kojem je donesena osporena odluka. Imajući u vidu navedeno, te konzistentnu praksu Europskog i Ustavnog suda i stajališta navedena i u ovoj odluci, Ustavni sud smatra da nema ništa što ukazuje da apelantovi navodi u predmetnoj apelaciji pokreću ustavna pitanja na koja se pozvao, odnosno ništa što ukazuje da apelant ima "opravdan zahtjev" u smislu članka 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda. Zbog toga, Ustavni sud zaključuje da su ovi navodi očigledno (prima facie) neutemeljeni.

8. Imajući u vidu odredbu članka 18. stavak (4) Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se apelacija odbaciti kao nedopuštena ukoliko je očigledno (prima facie) neutemeljena, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

9. Sukladno članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.




саставу: предсједник Мирсад Ћеман, потпредсједници Мато Тадић и Златко М. Кнежевић и судије Валерија Галић, Миодраг Симовић и Сеада Палаврић, на сједници одржаној 15. фебруара 2017. године, у предмету број АП 40/17, рјешавајући апелацију "Swisslion Industrija alata" а.д. Требиње, на основу члана 18 став (4) и члана 57 став (2) тачка а) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ Одбацује се као недопуштена апелација коју је поднио

"Swisslion Industrija alata" а.д. Требиње против Пресуде Окружног суда у Требињу број 95 0 Рс 029400 16 Рсж 2 од 19. септембра 2016. године због тога што је очигледно (prima facie) неоснована.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

1. "Swisslion Industrija alata" а.д. Требиње (у даљњем тексту: апелант) поднио је 30. децембра 2016. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Окружног суда у Требињу (у даљњем тексту: Окружни суд) број 95 0 Рс 029400 16 Рсж 2 од 19. септембра 2016. године. У конкретном случају оспореном коначном одлуком, између осталог, поништено је апелантово рјешење о престанку радног односа тужиоцу (С.Б.) од 23. јануара 2013. године, поништен је уговор о раду на неодређено вријеме под измијењеним околностима од 25. децембра 2012. године, обавезан је апелант да тужиоца врати на рад и распореди на послове и задатке по уговору о раду на неодређено вријеме од 28. маја 2010. године, односно на друге послове који одговарају стручним и радним способностима тужиоца.

2. У образложењу оспорене одлуке Окружни суд је навео да је одредбом члана 137 став 1 Закона о раду (у даљњем тексту: ЗОР) прописано да послодавац може да откаже уговор о раду раднику уз истовремену понуду за закључивање уговора о раду под измијењеним условима, те да одредбе ЗОР-а које уређују отказивање уговора о раду послодавац сходно примјењује и на отказивање уговора у смислу става 1 поменутог члана (став 2), а ако радник прихвати понуду послодавца за закључивање уговора о раду под измијењеним условима, задржава право да код надлежног суда оспорава допуштеност такве измјене уговора (став 3). Окружни суд је указао да отказ уговора о раду с понудом измијењеног уговора омогућава послодавцу да дође до измјене уговора о раду, те да се основна сврха овог института везује за чињеницу да, уколико послодавац жели да измијени садржину уговора о раду (да уговори са радником обављање неких других послова, да му промијени мјесто рада или висину плате), може то да учини против воље радника само ако откаже постојећи уговор и истовремено предложи раднику склапање новог уговора. Такође је наведено да је при томе послодавац дужан да


докаже постојање законом предвиђеног оправданог разлога за редовни отказ на исти начин као и када се уговор о раду отказује без понуде за склапање новог уговора. Окружни суд је нагласио да се отказ с понудом измијењеног уговора о раду састоји од два дијела: отказа постојећег уговора о раду (с његовом одређеном садржином) и понуде да се уговор о раду настави, али под измијењеним условима (с новом садржином), те да послодавац не може да понуду за измјену уговора о раду састави накнадно, јер су оба дијела повезана, као и да радник, ако прихвати понуду за измјену уговора, задржава право да у судском поступку побија допуштеност отказа. Окружни суд је констатовао да из свега наведеног произилази да је првостепени суд правилно закључио да је основан тужбени захтјев тужиоца којим се тражи поништење уговора о раду на неодређено вријеме под измијењеним околностима, јер је он незаконит - закључен супротно одредби члана 137 ЗОР-а (апелант није доставио отказ тужиоцу, односно измијењеним уговором о раду апелант је на незаконит начин ставио ван снаге ранији уговор о раду). Окружни суд је истакао да, према одредби члана 126 став 1 тачка 2 ЗОР-а, послодавац може да откаже уговор о раду раднику ако се због економских, организационих и технолошких разлога укаже потреба за престанком његовог рада и ако му послодавац, с обзиром на економско стање, производне и друге радне капацитете и организацију рада, као и друге радне способности радника, не може да обезбиједи други одговарајући посао (став 2). Дакле, Окружни суд је појаснио да је услов да се отказ уговора о раду може дати у смислу наведеног члана да послодавац раднику не може да обезбиједи други одговарајући посао. Окружни суд је констатовао да је за правилну примјену ове одредбе одлучна чињеница да је код апеланта престала потреба за радом тужиоца укидањем радног мјеста на које је он био распоређен. Даље је наведено да је апелант у спорној одлуци о једностраном отказу уговора о раду навео да су основ за престанак радног односа тужиоцу економски, организациони и технолошки разлози због којих је престала потреба за његовим радом у предузећу. Такође је наведено да из стања списа произилази да је апелант 1. марта 2013. године донио нови Правилник о систематизацији (задатака и послова) радних мјеста, којим је укинуо радна мјеста портира. Међутим, Окружни суд је указао да тај правилник није био на снази 23. јануара 2013. године, када је донесено спорно рјешење о престанку радног односа тужиоцу, што значи да радно мјесто портира у том моменту није било укинуто, те да нису били испуњени услови да се тужиоцу једнострано откаже уговор о раду, а што је правилно закључио и првостепени суд.

Апелациони наводи

3. У предметној апелацији апелант се позива на повреду права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). Повреду ових права апелант, у суштини, види у произвољно утврђеном чињеничном стању и произвољној примјени одредаба ЗОР-а.

4. При испитивању допустивости апелације Уставни суд је пошао од одредаба члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 18 став (4) Правила Уставног суда.

Члан VI/3б) Устава Босне и Херцеговине гласи: Уставни суд има и апелациону надлежност над

питањима по овом Уставу, која проистичу из пресуде сваког суда у Босни и Херцеговини.

Члан 18 став (4) Правила Уставног суда гласи:

Уставни суд ће одбацити апелацију као очигледно (prima facie) неосновану када утврди да не постоји оправдан захтјев странке у поступку, односно да предочене чињенице не могу да оправдају тврдњу да постоји кршење права заштићених Уставом и/или када се за странку у поступку утврди да не сноси посљедице кршења права заштићених Уставом, тако да је испитивање меритума апелације непотребно.

5. Уставни суд, у фази испитивања допустивости апелације, мора да утврди, између осталог, да ли су испуњени услови за мериторно одлучивање који су набројани у члану 18 став (4) Правила Уставног суда. У вези с тим, Уставни суд указује да, према сопственој јуриспруденцији и пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд), апелант мора да наведе повреду својих права које штити Устав Босне и Херцеговине и те повреде морају да дјелују вјероватно. Апелација је очито неоснована уколико јој мањкају prima facie докази који довољно јасно показују да је наведена повреда људских права и слобода могућа (види, Европски суд, Vanek против Словачке, пресуда од 31. маја 2005. године, апликација број 53363/99, и Уставни суд, Одлука број АП 156/05 од 18. маја 2005. године), те ако чињенице у односу на које се подноси апелација очито не представљају кршење права које апелант наводи, тј. ако апелант нема "оправдан захтјев" (види, Европски суд, Mezőtúr-Tiszazugi Vízgazdálkodási Társulat против Маџарске, пресуда од 26. јула 2005. године, апликација број 5503/02), као и кад се утврди да апелант није "жртва" кршења права заштићених Уставом Босне и Херцеговине.

6. Уставни суд указује да се апелациони наводи о повреди права на правично суђење у предметној апелацији односе искључиво на начин на који су судови утврдили чињенично стање и примијенили материјално право. Уставни суд, рјешавајући бројне овакве апелације, конзистентно је указивао на праксу Европског и Уставног суда према којој задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види, Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01), нити да супституишу редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је уопштено задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели. Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде уставних права (види, нпр., Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 58/05).

7. На основу чињеница конкретног предмета које произилазе из докумената предочених Уставном суду и из апелационих навода Уставни суд сматра да је Окружни суд у оспореној одлуци дао детаљно и јасно образложење у погледу примјене релевантних одредаба ЗОР-а, тако да Уставни суд не налази било шта што би указало на произвољно поступање Окружног суда у том погледу. Стога, Уставни суд указује да апелант није понудио релевантне аргументе који би оправдали његове тврдње да је на било који начин дошло до повреде уставних права на која се позвао, осим што је незадовољан резултатом поступка у којем је донесена оспорена одлука. Имајући у виду наведено, те конзистентну праксу Европског и Уставног суда и ставове наведене и у овој одлуци, Уставни суд сматра да нема ништа што указује да апелантови наводи у предметној апелацији покрећу уставна питања на која се позвао, односно ништа што указује да апелант има "оправдан захтјев" у смислу члана 18 став (4) Правила Уставног суда. Због тога, Уставни


суд закључује да су ови наводи очигледно (prima facie) неосновани.

8. Имајући у виду одредбу члана 18 став (4) Правила Уставног суда, према којој ће се апелација одбацити као недопуштена уколико је очигледно (prima facie) неоснована, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

9. У складу са чланом VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.



REGULATORNA AGENCIJA ZA KOMUNIKACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

249 Nakon provedenog sravnjivanja sa izvornim tekstom,

utvrđeno je da se u Pravilu 80/2016 o naknadama za dozvole Regulatorne agencije za komunikacije, objavljenom u "Službenom glasniku BiH", broj 95/2016, na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, potkrala tehnička greška te na osnovu člana 55. Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 11/05, 58/14 i 60/14), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije vrši

ISPRAVKU PRAVILA 80/2016 O NAKNADAMA ZA DOZVOLE REGULATORNE AGENCIJE ZA KOMUNIKACIJE

U Pravilu 80/2016 o naknadama za dozvole Regulatorne agencije za komunikacije ("Službeni glasnik BiH", broj 95/2016) u članu 34. (Primjena dosadašnjih propisa) umjesto broja "33." treba da stoji broj "35.".


Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća Agencije

Plamenko Čustović, s. r.

Nakon provedenog sravnjenja s izvornim tekstom, utvrđeno

je da se u Pravilu 80/2016 o naknadama za dozvole Regulatorne

agencije za komunikacije, objavljenom u "Službenom glasniku BiH", broj 95/2016, na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, potkrala tehnička pogreška, te na temelju članka 55. Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 11/05, 58/14 i 60/14), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije vrši

ISPRAVAK PRAVILA 80/2016 O NAKNADAMA ZA DOZVOLE REGULATORNE AGENCIJE ZA KOMUNIKACIJE

U Pravilu 80/2016 o naknadama za dozvole Regulatorne agencije za komunikacije ("Službeni glasnik BiH", broj 95/2016) u članku 34. (Primjena dosadašnjih propisa) umjesto broja "33." treba stajati broj "35.".


Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća Agencije

Plamenko Čustović, v. r.

Након проведеног сравњивања са изворним текстом,

утврђено је да се у Правилу 80/2016 о накнадама за дозволе Регулаторне агенције за комуникације, објављеном у "Службеном гласнику БиХ", број 95/2016, на босанском, хрватском и српском језику, поткрала техничка грешка, те на основу члана 55. Јединствених правила за израду правних прописа у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 11/05, 58/14 и 60/14), Савјет Регулаторне агенције за комуникације врши

ИСПРАВКУ ПРАВИЛА 80/2016 О НАКНАДАМА ЗА ДОЗВОЛЕ РЕГУЛАТОРНЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА КОМУНИКАЦИЈЕ

У Правилу 80/2016 о накнадама за дозволе Регулаторне агенције за комуникације ("Службени гласник БиХ", број 95/2016) у члану 34. (Примјена досадашњих прописа) умјесто броја "33." треба да стоји број "35.".


Сарајево

Предсједавајући Савјета Агенције

Пламенко Чустовић, с. р.

S A D R Ž A J

PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE

235 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće rezerve (bosanski jezik) 1

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće pričuve (hrvatski jezik) 1

Одлукa о интервентном коришћењу средстава текуће резерве (српски језик) 2

236 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće rezerve (bosanski jezik) 2

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće pričuve (hrvatski jezik) 2

Одлука о интервентном коришћењу средстава текуће резерве (српски језик) 3

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

237 Odluka o izmjeni i dopuni Odluke o formiranju Radne grupe za izradu Strategije unapređenja upravljanja javnim finansijama u institucijama Bosne i Hercegovine 2017. - 2020. (bosanski jezik) 3Odluka o izmjeni i dopuni Odluke o formiranju Radne skupine za izradu Strategije unapređenja upravljanja javnim financijama u institucijama Bosne i Hercegovine 2017. - 2020. (hrvatski jezik) 3Одлука о измјени и допуни Одлуке о формирању Радне групе за израду Стратегије унапрећења управљања јавним финансијама у институцијама Босне и Херцеговине 2017. - 2020. (српски језик) 4

238 Odluka o usvajanju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za 2017. godinu (bosanski jezik) 4


Odluka o usvajanju Državnog godišnjeg programa za zaštitu potrošača u Bosni i Hercegovini za 2017. godinu (hrvatski jezik) 21

Одлуку о усвајању Државног годишњег прог-рама за заштиту потрошача у Босни и Херцего-вини за 2017. годину (српски језик) 37

239 Odluka o visini novčane naknade za rad u Državnoj komisiji za granicu Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 56

Odluka o visini novčane naknade za rad u Državnom povjerenstvu za granicu Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 56

Одлука о висини новчане накнаде за рад у Државној комисији за границу Босне и Херцеговине (српски језик) 57

MINISTARSTVO VANJSKIH POSLOVA BOSNE I HERCEGOVINE

240 Rješenje o imenovanju pomoćnika ministra u Sektoru za međunarodnopravne i konzularne poslove u Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 57

Rješenje o imenovanju pomoćnika ministra u Sektoru za međunarodnopravne i konzularne poslove u Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 57

Рјешење о именовању помоћника министра у Сектору за међународноправне и конзуларне послове у Министарству иностраних послова Босне и Херцеговине (српски језик) 58

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA PRAVA I IZBJEGLICE BOSNE I HERCEGOVINE

241 Pravilnik o načinu ostvarivanja zdravstvenog osiguranja osoba kojima je priznata međunarodna zaštita u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 58

Pravilnik o načinu ostvarivanja zdravstvenog osiguranja osoba kojima je priznata međunarodna zaštita u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 59

Правилник о начину остваривања здравственог осигурања особа којима је призната међународна заштита у Босни и Херцеговини (српски језик) 61

KOMISIJA ZA IZBJEGLICE I RASELJENE OSOBE BOSNE I HERCEGOVINE

242 Odluka o izmjeni i dopuni Odluke o izboru prioritetnih općina i okvirnog broja korisnika za rekonstrukciju individualnih stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika iz sredstava OPEC Fonda za međunarodni razvoj - Projekat stambene obnove (bosanski jezik) 62

Odluka o izmjeni i dopuni Odluke o izboru prioritetnih općina i okvirnog broja korisnika za rekonstrukciju individualnih stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika iz sredstava OPEC Fonda za međunarodni razvoj - Projekat stambene obnove (hrvatski jezik) 63

Одлука о измјени и допуни Одлуке о избору приоритетних општина и оквирног броја корисника за реконструкцију индивидуалних стамбених јединица расељених лица и повратника из средстава ОПЕК Фонда за међународни развој - Пројекат стамбене обнове (српски језик) 63

243 Odluka o izmjeni Odluke o projektima elektrifikacije stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika za finansiranje iz sredstava za 2012. i 2013. godinu (bosanski jezik) 64Odluka o izmjeni Odluke o projektima elektrificiranja stambenih jedinica raseljenih osoba i povratnika za financiranje iz sredstava za 2012. i 2013. godinu (hrvatski jezik) 64Одлука о измјени Одлуке о пројектима електрификације стамбених јединица расељених лица и повратника за финансирање из средстава за 2012. и 2013. годину (српски језик) 65

244 Odluka o izmjeni Odluke o izboru prioritetnih projekata obnove komunalne i socijalne infrastrukture na prostorima gdje žive raseljene osobe i povratnici (bosanski jezik) 65Odluka o izmjeni Odluke o izboru prioritetnih projekata obnove komunalne i socijalne infrastrukture na prostorima gdje žive raseljene osobe i povratnici (hrvatski jezik) 65Одлука о измјени Одлуке о избору приоритетних пројеката обнове комуналне и социјалне инфраструктуре на просторима гдје живе расељене особе и повратници (српски језик) 66

245 Odluka o raspodjeli sredstava za 2016. godinu (bosanski jezik) 66Odluka o raspodjeli sredstava za 2016. godinu (hrvatski jezik) 66Одлука о расподјели средстава за 2016. годину (српски језик) 67

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

246 Odluka broj AP 666/14 (bosanski jezik) 67Odluka broj AP 666/14 (hrvatski jezik) 76Одлука број АП 666/14 (српски језик) 84



REGULATORNA AGENCIJA ZA KOMUNIKACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

249 Ispravka Pravila 80/2016 o naknadama za dozvole Regulatorne agencije za komunikacije (bosanski jezik) 113Ispravak Pravila 80/2016 o naknadama za dozvole Regulatorne agencije za komunikacije (hrvatski jezik) 113Исправка Правила 80/2016 о накнадама за дозволе Регулаторне Агенције за комуникације (српски језик) 113



Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretar Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Bojan Ninković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Štampa: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za I polugodište 2017. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Documents

Број 16sllist.ba/glasnik/2017/broj16/broj016.pdfSarajevo kao podrška i pomoć za rad "Muzeja zločina protiv čovječnosti i genocida 1992-1995". Član 2. (Nadležnost za realizaciju)