Upload
others
View
7
Download
0
Embed Size (px)
Citation preview
Година LI • Сремска Митровица • Среда 6. април 2011. • Број 2614 • Цена 40 динара
BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA
022069 / 636-999
Sremska Mitrovica, Kuzminska 9
у овом броју:
ww
w.s
rem
sken
ovin
e.co
.rs
redak
cija
@sr
emsk
enov
ine.
co.r
s
УРС тражи три општине за Митровицу� Страна�2.
Андревље: Рај на Фрушкој гори � Стране�20-21.
Ничији пси шетају градом� Стране�14-15.
Нова Пазова: Хици испред кафане � Страна�6.
Влада Војводине:Представљен Мастер план Фрушке горе � Страна�3.
Уче�ни�ци� Основ�не� шко�ле�„Ђор�ђе�На�то�ше�вић“�у�Но�вом�
Слан�ка�ме�ну� ових� да�на� вред�но�ра�де� на� озе�ле�ња�ва�њу� школ-
ског�дво�ри�шта.�На�и�ме,�вла�сник�ра�сад�ни�ка� у� Кр�че�ди�ну� по�кло-нио� је� шко�ли� три�де�се�так� бо-ро�ва�и�ту�ја�а�ђа�ци�су�их�он�да�
по�са�ди�ли�у�дво�ри�шту,�ка�ко�би�им�окру�же�ње�би�ло�што�леп�ше�и�здра�ви�је.� З.Г.С.
ЧУВАРИПРИРОДЕ
„Лептирић“У�Но�вој� Па�зо�ви� све�ча�но� је� отво�ре�но�ре�кон�стру�и�са�но� игра�ли�ште� објек�та�ПУ� "По�ле�та�рац",�под�име�ном� "Леп�ти�рић".�То� је� тре�ће� игра�ли�ште� об�да�ни�шта� у� Ср-би�ји�ко�је�је�ре�кон�стру�и�са�но�из�сред�ста�ва�при�ку�пље�них� ху�ма�ни�тар�ном� Ma�ster�Card�кар�ти�цом� "Ве�ли�ко� ср�це"� ко�ју� за�јед�нич�ки�из�да�ју��Euro�bank�EFG�и�Фонд�"Ана�и�Вла�де�Ди�вац".�
Стра�на�11.
У Вла ди Вој во ди не је про те кле сед ми це, по во дом отва ра ња
јав не рас пра ве о до ку мен ту „Ма стер план одр жи вог раз во ја Фру шке го ре од 2012 - 2022. го ди не", одр жа на кон фе рен ци ја за но ви на ре. На ту те-му го во ри ли су пред сед ник Вла де АП Вој во ди не др БојанПајтић, ко ји је ујед но и пред сед ник рад не гру пе Вла де Вој во ди не за ре а ли за ци ју про-јек та из ра де Ма стер пла на, проф. др Драгослав Петровић по кра јин ски се кре тар за на у ку и тех но ло шки раз-вој, са функ ци јом за ме ни ка пред-сед ни ка ове рад не гру пе, проф. др Радован Пејановић про рек тор Уни вер зи те та у Но вом Са ду и ујед-но ко ор ди на тор про јек та из ра де Ма стер пла на и Добривоје Антонић, ди рек тор На ци о нал ног пар ка Фру шка го ра.
- Ка да смо пре у зе ли над ле жно-сти над Фру шком го ром и за по че ли са ра дом на из ра ди овог исто риј-ског до ку мен та, при хва ти ли смо се озбиљ ног и од го вор ног ра да, ка кав је Ма стер план Фру шке го ре - ре као је пред сед ник вој во ђан ске вла де др Бо јан Пај тић.- За хва љу ју ћи број ној струч ној еки пи но во сад ског Уни вер-зи те та и љу ди ма из оних вој во ђан-ских оп шти на ко је гра ви ти ра ју или су на Фру шкој го ри, са ста вљен је до-ку мент од ско ро 200 стра на ма те ри-ја ла, ко ји је об у хва тио де вет нај ва-жни јих обла сти. Ми же ли мо да Фру-шка го ра бу де за ма јац раз во ја Сре ма и Вој во ди не. За да так на ше по кра ји-не, ко ја је пре у зе ла осни вач ка пра ва над На ци о нал ним пар ком „Фру шка го ра", је да по сре ду је у при вла че-њу ин ве сти ца ја ко је ће би ти на ме ње-не ње ном раз во ју. Та ко ђе, ра ди ће мо
на раз ви ја њу ње них ту ри стич ких по тен ци ја ла, на очу ва њу кул тур но-исто риј ских вред но сти и еко ло шкој за шти ти. Фру шка го ра са ње ним ма-ни сти ри ма, ко ји чи не је дин стве ну кул тур но-исто риј ску це ли ну, чи ја је ду хов на и ту ри стич ка уло га од из у-зет ног зна ча ја и њен осо бен ам би-јент - 14 је зе ра за ко је ма ло ко зна, и оста лим при род ним по тен ци ја ли ма тре ба да до би је усло ве ко је ова кав про стор за слу жу је.
- По ред за шти те и уна пре ђи ва-ња жи вот не сре ди не, при о ри те те у по гле ду да љег раз во ја Фру шке го ре пред ста вља ју и обла сти шу мар ства, ри бар ства, ви но гра дар ства, енер ге-
ти ке, као и сви ви до ви ту ри зма. Зна-чај на па жња би ће по све ће на и про-је ка ту из град ње ту не ла кроз Фру шку го ру, чи ме ће би ти ре ше ни са да шњи про бле ми у по гле ду са о бра ћа ја, али и еко ло шке за шти те На ци о нал-ног пар ка "Фру шка го ра"- об ја снио је пред сед ник Пај тић и до дао да је пла ни ра но да се у на ред них де сет го ди на уло жи у ре а ли за ци ју овог пла на око 868 ми ли о на евра, ка ко из јав них из во ра, та ко и из фон до-ва Европ ске уни је и око 38 ми ли о на евра за из град њу ту не ла од Па ра го-ва до Ири га.
До по чет ка ма ја рас пра ве ће се одр жа ва ти у Срем ским Кар лов ци ма, Срем ској Ми тро ви ци, Ру ми, Ин ђи ји и Ши ду, а за вр шна јав на рас пра ва би-ће у Скуп шти ни Вој во ди не. Пред по-кра јин ским по сла ни ци ма план ће се на ћи у ок то бру и на кон то га сле ди ре а ли за ци ја Ма стер пла на, чи ји је
је дан ма ли део већ ре а ли зо ван, као што су Цен тар за при вред но-тех но-ло шки раз вој на Ан дре вљу и број ни раз вој ни про гра ми по др шке за раз-вој во ћар ства и ви но гра дар ства.
Ж.Неговановић
Среда, 6. април 2011. 3
ИСТО РИЈ СКИ ДО КУ МЕНТ •МАСТЕРПЛАНФРУШКЕГОРЕДО2022.ГОДИНЕ
ЗамајацразвојаВојводинеУнареднихдесетгодинауреализацијупланауложићесеоко868милионаевра,какоизјавнихизвора,такоиизфондоваЕвропскеунијеиоко38милионаевразаизградњутунелаодПараговадоИрига
ТрасенекиходсаобраћајницакојећесеградитинаФрушкојгори
ЗА ДО ВОЉ СТВО У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ
Путеви,привреда,туризам...
УВА ЖЕ НЕ РУМ СКЕ ПРИ МЕД БЕ
ОпетпругаРума-Врдник
Пред сед ник Оп шти не Ру-ма ГоранВуковић ка же да су при ли ком из ра де на цр та Ма стер пла на при хва ће не све рум ске су ге сти је.
- Иако на ша те ри то ри ја чи ни са мо два од сто те ри то ри јал ног об у хва та Ма стер пла на, а са мо пет од сто те ри то ри је рум ске оп-шти не је у На ци о нал ном пар ку „Фру шка го ра“, ми смо као руб-на оп шти на ви де ли сво ју раз вој-ну шан су – ка же пред сед ник Оп-шти не Го ран Ву ко вић.
По ње го ви ма ре чи ма, ува-же не су рум ске су ге сти је да се ожи ви же ле знич ка пру га уског ко ло се ка Ру ма – Врд ник, уре де је зе ра, да се на за шти ће ној те-ри то ри ји на ста ви са по љо при-вред ном про из вод њом с ак цен-том на ор ган ској про из вод њи и да се за пре ра ду тих про из во да ис ко ри сте по сто је ћи пре ра ђи-вач ки ка па ци те ти у Ру ми.
Го ран Ву ко вић ка же да се оче ку је ве ли ко уче шће гра ђа на у јав ној рас пра ви о Ма стер пла-ну и да ће си гур но све оправ да не при мед бе би ти и при хва ће не.
- За нас је би ла из у зет но ва жно да у план уђе пот пу на ре кон струк-ци ја гре бен ског пу та, од но сно ка ко га ми зо ве мо „Пар ти зан ског пу та“, чи ме би он по стао од из у зет не ва-жно сти за Вој во ди ну и као та кав би се одр жа вао што је и су шти на по-што он по ве зу је не ко ли ко ме ста на Фру шкој го ри – ка же срем ско ми тро-вач ки гра до на чел ник БраниславНедимовић и на во ди оста ле, за Ми тро ви цу зна чај не де ло ве пла на:
- Дру га ве о ма ва жна ствар је да се Ле тен ка, с аспек та ту ри зма и спор та, ста ви у пу ну функ ци ју па ће се о њој ста ра ти По кра јин ски за-вод за спорт. Око Ле жи ми ра су се во ди ли раз го во ри о ре ви та ли за ци-ји, не са мог објек та, не го про сто-ра око објек та и из град ња но вих ту ри стич ких ка па ци те та – на во ди Не ди мо вић и до да је, по ње му, мо-
жда и нај ва жни ји део пла на, а то је во ћар ства и ви но гра дар ства на Фру шкој го ри.
- Не тре ба за бо ра ви ти да су Ман ђе лос, Шу љам, Гр гу рев ци, Бе-ше но во жи ве ли од во ћар ства ка-да је „Пин ки“ функ ци о ни сао ка ко тре ба. По кра ји на у Ма стер пла ну пред ви ђа од го ва ра ју ће под сти цај-не ме ре у том прав цу, др жа ва већ да је суб вен ци је, за са ди већ ни чу и то је еви дент но. Ма стер пла ном је пред ви ђе на и из град ња хлад ња ча и ми слим да би ти ме за о кру жи ли ком плекс, од Бе ше но ва с јед не, па све до Бин гу ле и Ди во ша на дру гој стран – ис ти че Не ди мо вић. – Што се ин фра струк ту ре ти че, ми смо већ за вр ши ли део код Бин гу ле и пре о ста ли су по сло ви ве за ни за по ста вља ње „оп ти ке“ што је пред-ви ђе но Ма стер пла ном.
МастерпланФрушкегорепредстављенуВладиВојводине
Среда, 6. април 2011.4
Број ко ри сни ка со ци јал не за шти те по ве ћа ва се из го ди не у го ди ну
ка ко у гру па ци ји оста ре лих и ста рих ли ца /6,5 про це на та/ та ко и код радно спо соб ног ста нов ни штва. У не завид ном по ло жа ју су се на шли рад ници ко ји су у про те клих го ди ну, две да на оста ли без по сла а ко ји ма је не по ход на со ци јал на за шти та. Њихов број се по ве ћао за 24 про цен та. А кад не ма нов ца на ка че се мно ги дру ги про бле ми, до ла зи до кон флика та, на си ља, бо ле сти, раз во да. Ова при ча је уте ме ље на на по да ци ма које смо за бе ле жи ли у Цен тру за со цијал ни рад у Ин ђи ји.
Уку пан број ко ри сни ка со ци јалне за шти те у 2010. го ди ни по рас тао је за 13,34 од сто у од но су на претход ну го ди ну, са да их је 3.365, а би ло је 2.969. Еко ном ска кри за, неза по сле ност, кон фликт не си ту а ци је
сла бе по ро дич но је згро. Све ви ше је де це ко ја жи ве у по ре ме ће ним по родич ним од но си ма ко ји ма је нео п ходна со ци јал на за шти та. Ла не је ту потре бу има ло 137 а у 2009. го ди ни 92 де це што је по ве ћа ње од 49 про цена та, ка же ГрозданаРаденковић,ди рек тор ка Цен тра за со ци јал ни рад ''Ду нав'' у Ин ђи ји.
Дра стич но је сма њен број склопље них бра ко ва у 2010. го ди ни, свега 231 што је за 288 бра ко ва ма ње не го у 2009. ка да је суд бо но сна ДА ре кло 519 па ро ва. И за то је де лимич но кри ва кри за у нов ча ни ку. На дру гој стра ни не за по сле ност, бес пари ца, од су ство то ле ран ци је, бо лест и на си ље су ку мо ва ли да се по ве ћа број раз во да бра ко ва. У 2010. их је би ло 88 или 22 раз во да ви ше не го у прет ход ној го ди ни.
По ве ћао се и број ко ри сни ка со ци јал не за шти те у уста но ва ма. Ла не је 117 ли ца сме ште но у домо ве или де ве то ро ви ше не го претход не. Ве ћи је и број ко ри сни ка ма те ри јал ног обез бе ђе ња за 11,40 про це на та, реч је о 655 по ро ди ца, го ди ну да на ра ни је их је би ло 520 док се број чла но ва по ро ди ца ду
пли рао и из но си 1.308 ли ца, ка же Гро зда на Ра ден ко вић.
Бо лест у по ро ди ци, не до ста так нов ца за основ не жи вот не на мир нице, ле ко ве, спе ци ја ли стич ке пре гледе, по ма га ла, раз ло зи су што је 568 пу та ис пла ће на јед но крат на нов ча на по моћ по ро ди ца ма за шта је из општин ске ка се из дво је но 1,581.000 ди на ра. То је за 200.000 ди на ра ви ше не го у прет ход ној го ди ни.
За нај у гро же ни је гра ђа не на снази су суб вен ци је за елек трич ну енерги ју, по пуст на ко му нал не услу ге, во
ду и ка на ли за ци ју. 397 ко ри сни ка је има ло ума ње ње код пла ћа ња стру је а њих 495 по пуст у пла ћа њу за од ноше ње сме ћа и ра чу на за во ду и ка нали за ци ју, ре кла је Гро зда на Ра ден ковић, ди рек тор ка Цен тра за си ци јал ни рад ''Ду нав'' у Ин ђи ји. З.Г.С.
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
СтареличнекартедолетаПо што ва жност ста рих (па пир
них) лич них кар ти ис ти че 27.јула 2011. го ди не, под се ћа мо гра ђа не да из вр ше за ме ну но вим (би о ме тријским) лич ним кар та ма, ка же се у саоп ште њу ПУ Срем ска Ми тро ви ца.
Та ко ђе, због пред сто је ће ту ристич ке се зо не, го ди шњих од мо ра и сред њо школ ских екс кур зи ја у иностран ству, ПУ оба ве шта ва гра ђа не да бла го вре ме но под но се зах те ве за из ра ду но вих (би о ме триј ских) путних ис пра ва.
Од да на пре да је зах те ва на шалте ри ма над ле жних слу жби По ли цијске упра ве у Срем ској Ми тро ви ци, из ра ђе на до ку мен та гра ђа ни мо гу пре у зе ти за не ко ли ко да на.
Ј.З.
МаркаФриц из Ста ре Па зо ве седам де це ни ја не гу је цве ће око
ку ће, у ба шти и на ули ци. ''Имам 84 го ди не, опе ри сла сам ку ко ве али без цве ћа не мо гу, то ме одр жа ва. Од пр вих нар ци са, пре ко бо жу ра и јор го ва на, љи ља на па до зим ских ру жа. Го ди на ма до ла зим у Ин ђи ју и про да јем цве ће, ка же Мар ка Фриц ко ју смо сни ми ли у Ули ци Вој во де Сте пе у Ин ђи ји.
З.Г.С.
На га ђа ње да по сто ји опа сност од ра ди о ак тив ног обла ка при сти
глог из Ја па на, ути ца ла је на то да мно ги гра ђа ни Но вог Са да про теклих да на по хр ле у апо те ку по јод ни рас твор „лу го лов“, ко ји де лу је превен тив но. Без об зи ра што над ле жни ка жу да ва зду шна стру ја ња кре ћу на за пад, ка Аме ри ци и Аља сци, па тек он да ка Евро пи и да ни во ра ди о актив но сти ни је алар ман тан, по ја вио се страх код мно гих, на ро чи то код ро ди те ља ко ји има ју ма лу де цу.
За раз ли ку од Но во са ђа на, чи ни се да Ми тров ча ни ни су за бри ну ти због ра ди ја ци је, јер, ка ко са зна је мо у Апо те ци Срем ска Ми тро ви ца, тражње за овим рас тво ром у њи хо вој уста но ви не ма.
Пре ма ре чи ма над ле жних, иако се „лу го лов“ ре дов но пра ви у ла бо рато ри ји ове апо те ке, тре нут но се не мо же ку пи ти, јер не ма свих суп станци ко је су нео п ход не за ње го во правље ње.
С.М.
ИН ЂИ ЈА•ЗАБЕЛЕЖЕНОУЦЕНТРУЗАСОЦИЈАЛНИРАД
СОС те ле фонОд 2007. го ди не у Цен тру је
ор га ни зо ва на слу жба СОС те лефон ко ја под ра зу ме ва ан га жова ње за по сле них у то ку рад ног вре ме на а кроз про јект не актив но сти и у по по днев ним са тима. У то ку про шле го ди не би ло је 40 по зи ва, де сет ви ше не го прет ход не, 120 ван рад ног време на. По ред са ве то дав них те лефон ских раз го во ра са жр тва ма на си ља, би ло је пру жа ња правне по мо ћи, пси хо со ци јал не подр шке, ин тер вен ци ја мо бил ног ти ма за спре ча ва ње на си ља на те ре ну и аде кват ног збри ња вања угро же них, ка жу у Цен тру за со ци јал ни рад у Ин ђи ји.
Све ви ше оних ко ји се обра ћа ју Цен тру за со ци јал ни рад
КризабраковаиновчаникаЗнатновећибројкорисникасоцијалнезаштите-Свејемањесклопљенихбраковаасвевишедецерастеупоремећенимпородичнимодносима–Општинаповећаласоцијалнадавања
Гро зда на Ра ден ко вић
Коликосечека?
• Лич не кар те на кон 710 да на• Па со ши на кон 57 да на
ИН ЂИ ЈА•УПРОЛАЗУ
Маркининарциси
Без цве ћа не мо гу
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА •БЕЗПАНИКЕ
Грађанинестрахујуодрадијације
АпотекауСремскојМитровици
Среда, 6. април 2011. 5
Пишекостигне,уређујекомора
Шта ћу с' новци' кад се не сеједу,ја их сејем они не ничеду.
Шта ћу с' новци', шта ћу с' крајцарама, шта ћу боже са швигарицама.
Што се моје наљутило злато,ваљда му је нешто налагато.
Што си мала обрве навукла,да си већа канда би ме тукла.
Бећарскибисерисремскихтамбураша
Написао: МаркоГргичевић
• Српски пензионери никако да одрасту.
Политичари им пред изборе увек
успешно продају дечје штапове!
• Анализом квалитета игре српских
фудбалских лига неке невладине
организације предлажу оснивање
друштва за заштиту лопте.
• Самоубиство је нaјискренији облик
самокритике.
• Код нас је оправдано бити сиромашан.
Неоправдано је бити богат. То је
привилегија. Увек исти стежу ремен!
• Живот пише романе, влада прописује ПДВ.
• Често је тешко задржати властитог
мужа, зато је лакше усрећити туђег.
• Волим птице јер још серу људе.
А још бих више волеo да краве лете!
• Има ли живота пре пензије?
• Чувајте се да вам они који вам пуне
уши не испразне џепове!
• Каква акупунктура! Сви смо на иглама!
• Установљено је да Србија има море.
Море незапослених...
• Сви Срби имају право на рад, а неки и
на плату.
• Власт мора почети измишљати
непријатеље јер је пријатеље већ
измислила.
• Лакше је купити диплому него памет!
Избор: ЗлаткоЗрилић
СМеШНА СТрАНА СреМА
КАрТ: ЖаркоГаћеша
СреМ СКА МИ ТрО ВИ ЦА•ИЗВИЂАЧИОБЕЛЕЖАВАЈУСТОГОДИШЊИЦУРАДА
МитровчанииВелшаникаофамилијаОве го ди не Са вез из ви ђа ча Ср би је про
сла вља сто го ди шњи цу по сто ја ња. Прва из ви ђач ка је ди ни ца у Ср би ји фор мира на је 1911. го ди не, са мо че ти ри го ди не по сле осни ва ња Свет ске ска ут ске ор га низа ци је. Тим по во дом по се ти ли смо из виђа че у Срем ској Ми тро ви ци и са зна ли како ће они обе ле жи ти ју би лар ну го ди ну.
Ми тро вач ки из ви ђа чи по ми њу се 20их го ди на про шлог ве ка у го ди шња цима Ми тро вач ке Гим на зи је. По сле Дру гог свет ског ра та, 1952. го ди не, по но во се у та да шњој Ју го сла ви ји фор ми ра ју из ви
ђач ке је ди ни це, на ини ци ја ти ву др Ми лоша Ђ. По по ви ћа из Бе о гра да, а ми тро вачки од ред био је ме ђу пр вим фор ми ра ним об ја снио нам је МилеКочић, пред сед ник ми тро вач ких из ви ђа ча, на по ми њу ћи да је 100 го ди на за јед ну ор га ни за ци ју до каз ње не вред но сти.
Са зна ли смо и да ће се цен трал на про сла ва сто го ди шњи це из ви ђач ке ор гани за ци је одр жа ти у ав гу сту, у Шап цу, у фор ми де се то днев не смо тре, као и то да ће на њој бо ра ви ти и ми тро вач ки из ви ђачи, за јед но са ска у ти ма Вел са, са ко ји ма већ тра ди ци о нал но са ра ђу ју.
У то ку је и до на ци ја др жа ви у ви ду 13 ва тро га сних во зи ла од стра не ва тро га
са ца и ска у та Вел са у са рад њи са на шим, ми тро вач ким ска у ти ма. Ми и Вел ша ни смо као фа ми ли ја от крио нам је Ко чић.
Пре смо тре у Шап цу, у Швед ској се одр жа ва свет ски џем бо ри (свет ска скаут ска смо тра), на ко ји из Ср би је иде деле га ци ја од 15ак из ви ђа ча, ме ђу ко ји ма је и тро је мла дих Ми тров ча на. На жа лост, де ца се са ма фи нан си ра ју јер је си ту а ци ја те шка. Ми ће мо се као Од ред по тру ди ти да им по мог не мо ко ли ко мо же мо, а не што ма ло по мо ћи ће и По кра јин ски са вез рекао је Ко чић. И.Зорановић
Астро но ми јаИ ове го ди не, као и прет ход не,
ми тро вач ки из ви ђа чи укљу чи ли су се у ак ци ју „Сат за на шу пал не ту 2011” на ве о ма ори ги на лан на чин: омо гу ћив ши су гра ђа ни ма да кроз те ле ско пе по сма тра ју не бо.
По чет ком апри ла у пла ну је ин тер на ци о нал но так ми че ње из астро но ми је на Фру шкој го ри, а Од ред „Пин ки” је дан је од ор га низа то ра, ре као је Ми ле Ко чић.
Саједногизлета
Среда, 6. април 2011.6
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
Напалиполицајце
При пад ни ци Слу жбе за борбу по тив ор га ни зо ва ног кри
ми на ла су, у на став ку ак ци је „Пи штољ“ ухап си ли и за др жа ли АлександраБ. (31) из Бе о гра да, ор га ни за то ра гру пе, као и чла нове ор га ни зо ва не гру пе, НиколуР. (34) из Сме де ре ва и МирославаП. (60) из Ру ме и под не ли кривич ну при ја ву у ре дов ном по ступку про тив Владимира Д. (44) и ИванаТодоровића (32) из Бе огра да, због по сто ја ња осно ва сумње да су из вр ши ли кри вич на де ла зло у по тре ба слу жбе ног по ло жа ја
и пра вље ње, на ба вља ње и да вање дру гом сред ста ва за из вр ше ње кри вич них де ла про тив без бед ности ра чу нар ских по да та ка.
Ка ко је са оп шти ло Ми ни старство уну тра шљих по сло ва Ср би је, ова гру па је на бен зин ским ста ница ма „НИС Ју го пе трол“ у Гроц кој и Ру ми, у то ку 2010. и 2011. го дине, пот кра да ла по тро ша че при ликом ку по ви не го ри ва, и то у из но су од пет до 32 од сто од укуп не коли чи не ко ја се на вод но про да ва ла куп цу, ко ри шће њем прет ход но поста вље них елек трон ских скло по ва
чи ја је свр ха да при ка зу ју на диспле ју апа ра та ве ћу ко ли чи ну изда тог го ри ва од ре ал но си па ног у ре зер во а ре во зи ла.
На овај на чин фик тив ни про ток го ри ва ни је се еви ден ти рао кроз уре ђај за ре ги стра ци ју про то ка гори ва у са мом апа ра ту за то че ње нафт них де ри ва та. Уре ђа ји ко ји су ко ри шће ни за пот кра да ње по троша ча ути ца ли су на им пул се ко је дис плеј при ма од ра чун ске пло че и да ва ли су ла жну сли ку о ко ли чи ни го ри ва ко ја се из да је по тро ша чи ма – на во ди се у са оп ште њу МУПа.
У са о бра ћај ној не сре ћи ко ја се дого ди ла у Рав њу, те шке те ле сне
по вре де опа сне по жи вот за до би ла је 12го ди шња де вој чи ца.
Пре ма зва нич ном са оп ште њу, незго да се до го ди ла у уто рак, 29. мар та, око 16,20 ча со ва у Ули ци Зе ке Бу љуба ше. У тре нут ку док је пре ла зи ла улицу, де вој чи цу је уда рио ауто бус но восад ске ре ги стра ци је ко јим је упра вљао ЗлаткоЛ. (31).
По вре ђе на де вој чи ца је хо спи та лизо ва на у Кли нич ком цен тру Вој во ди не у Но вом Са ду.
Уви ђај на ли цу ме ста из вр шио је истра жни су ди ја Основ ног су да у Сремској Ми тро ви ци, у при су ству за ме ни ка основ ног јав ног ту жи о ца и по ли цијских слу жбе ни ка По ли циј ске упра ве у Срем ској Ми тро ви ци.
Про шлог че тврт ка од и гра ва ла се пра ва дра ма у Но вој Па зо ви:
ДраганП. (56) из Но ве Па зо ве пу цао је из пи што ља у МилојицуБ. (51) а по том је оти шао ку ћи и по ку шао да из вр ши са мо у би ство. Обо ји ца су потом пре ба че ни у бол ни це са те шким по вре да ма опа сним по жи вот.
Пре ма зва нич ној по ли циј ској инфор ма ци ји, све се од и гра ло око 14,00 ча со ва, у Но вој Па зо ви, ис пред ка фа не “Ви но и ме со” где је Дра ган П. пу цао у Ми ло ји цу Б. и на нео му, у пре де лу сто ма ка, те шке те ле сне повре де опа сне по жи вот. На кон то га, Дра ган П. је у сво јој ку ћи ис па лио хи тац из пи што ља се би у гла ву.
Ка ко су по све до чи ли не ки од очеви да ца, нај пре је до шло до сва ђе испред ка фа не из ме ђу љу ди ко ји су се очи глед но до бро по зна ва ли. Ви ка ли су је дан на дру го га, на ста ло је гу шање, а за тим су се за чу ла два пуц ња.
Пи штољ је по те гао Дра ган П. и у сто мак Ми ло ји це Б. ис па лио два мет ка. Ви дев ши ка ко Ми ло ји ца па да на тро то ар, Дра ган П. бе жи сво јој ку ћи где, ка да је по ли ци ја до шла да га хап си, а уве рен да је убио по знани ка, у по ку ша ју са мо у би ства пу ца се би у гла ву.
Ми ло ји ца Б. је хо спи та ли зо ван у Ур гент ном цен тру у Бе о гра ду, а Драган П. је у кри тич ном ста њу пре ве
жен у Кли нич кобол нич ки цен тар у Зе му ну.
Пре ма не зва нич ним са зна њи ма, до об ра чу на је до шло због ме ђу собних ду го ва.
Уви ђај на ли цу ме ста из вр шио је ис тра жни су ди ја Ви шег су да у Сремској Ми тро ви ци, у при су ству за ме ника ви шег јав ног ту жи о ца и по ли цијских слу жбе ни ка По ли циј ске упра ве у Срем ској Ми тро ви ци.
По ли циј ска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци је са оп шти ла да по ли ција ра ди на утвр ђи ва њу свих окол ности ве за них за овај до га ђај и да ће јав ност о то ме би ти на кнад но оба веште на.
Због осно ва не сум ње да је из вр шио кри вич на де ла зло у по тре бе слу
жбе ног по ло жа ја и фал си фи ко ва ње слу жбе не ис пра ве, ухап шен је Ми рослав Д. (48) из Ста ре Па зо ве.
Ка ко је са оп шти ла по ли ци ја, Миро слав Д. се те ре ти да је ко ри сте ћи слу жбе ни по ло жај у фи ли ја ли “Ер сте” бан ке у Ста рој Па зо ви, фал си фи ко вао слу жбе ну до ку мен та ци ју.
Он је са чи ња вао уго во ре о де визном де по зи ту гра ђа на, на ко ји ма је по ред ме мо ран ду ма “Ер сте банк АД” до да вао “нео бро кер”, ка же се у поли циј ском са оп ште њу и до да је да је Ми ро слав Д. на тај на чин на вео шест кли је на та из Ста ре Па зо ве и Ин ђи је да за кљу че уго во ре са не по сто је ћим прав ним ли цем “Ер сте банк нео бро кер” из Но вог Са да и оро че де ви зе ко је је, на кон пот пи си ва ња уго во ра, до би јао на ру ке. Осум њи че ни је од оште ћених гра ђа на про тив прав но при сво јио укуп но 115.300 евра.
Ми ро слав Д. је на кон ли ше ња слобо де и по ли циј ског за др жа ва ња, приве ден ис тра жном су ди ји Ви шег су да у Срем ској Ми тро ви ци ко ји му је од редио при твор до ме сец да на.
НО ВА ПА ЗО ВА•ХИЦИИСПРЕДКАФАНЕ
Пуцаопапокушаосамоубиство
МестопуцњавеуНовојПазови
НА СТА ВАК АК ЦИ ЈЕ „ПИ ШТОЉ“
ПоткрадалинагоривуУхапшенагрупаосумњиченадајенабензинскимпумпамауГроцкојиРумикупцимазакидалаодпетдо32одстогорива
Због осно ва не сум ње да су из вр шили кри вич но де ло на па да на слу
жбе но ли це у вр ше њу слу жбе не дужно сти, ухап ше ни су РаденкоС. (26) и ЗоранЛ. (38), обо ји ца из Срем ске Ми тро ви це.
Ка ко је са оп шти ла по ли ци ја, Ра денко С. је, пру жа ју ћи во зач ку до зво лу на увид, уда рио са о бра ћај ца у ли це и на нео му ла ке те ле сне по вре де. По том је Зо ран Л. на пао дво ји цу по ли ца ја ца ко ји су ин тер ве ни са ли на по зив гра ђана и јед ног од њих лак ше по вре дио по вра ту.
Осум њи че ни су, по сле по ли циј ског за др жа ва ња уз кри вич ну при ја ву приве де ни ис тра жном су ди ји Основ ног су да у Срем ској Ми тро ви ци. На кон саслу ша ња, Ра ден ку С. од ре ђен је притвор до ме сец да на, а Зо ран Л. пу штен је да се бра ни са сло бо де.
Припремио:ЖиванНеговановић
РАВ ЊЕ
Повређенадевојчица
СТА РА ПА ЗО ВА
Ухапшенбанкар
хРОНИКА
Среда, 6. април 2011. 7
Галерија
8.априлау18сати отва ра ње про дајне из ло жбе сли ка Ху ма ни тар ног фонда "Све ти Ни ко ла" из Бе о гра да, чи ји је осни вач ДушанМилисављевић. Ме ђу из ла га чи ма су ДраганМартиновић,ДамирСавић,ЂорђеБујновић,МиланМилетић,ВасилијеДоловачки,ЗдравкоМандић...
МузејСрема
У то ку из ло жба сли ка и до ку ме на та "Ма ги страт Ру ма"ауто раХаџиБожидараПауковића
Позориште
7.априлау19сати, ве ли ка сце на, го ди шњи кон церт Кре а тив ног сту ди ја за раз вој де це "Pic co lo"8.априла,у21сат, у Хр ват ском до му, у ор га ни за ци ји Упра ве за култу ру и По зо ри шта SM Jazz & Blu es Spring Fest" : The Gam blers, De spe ra te Slim & New ca sters, Wres snig Cri vel la ro Or gan Trio9.априлау21сат,у Хр ват ском дому,у окви руSM Jazz & Blu es Spring Fest : The Way Out Or che stra, Zerk man Big Band,Ta nja Jo vi će vić & Rich Bich 9.априлау12сати, ве ли ка сце на, "За љу би це" пред ста ва за де цу Кре а тив ног сту ди ја и те а тра "Гар тел" и По зо ри шта
Царскапалата
12.априла,у19сати Дан Ми тровач ке Гим на зи је14.априлау20сати, кон церт гу дача све тог Ђор ђа
Сирмијумарт
13.априла,у19сатиу Га ле ри ји, по ет ско књи жев но ве че "Го спо ђи це" по тек сту Иве Ан дри ћа и по фраг менти ма исто и ме на пред ста ве К.П.Г.Та, уче ству ју чла но ви Драм ско ре ци татор ског сту ди ја "Ка ли о па"
Одсредедосреде
Изматичарскогзвања
СКЛОПИЛИБРАК: Ку лић Дар ко, возач и Ико вац Ален ка, адм.рад ник, Ва сић Бра ни мир, му шки фри зер и Ди ми три јевић На та ша, мед.се стра
ДОБИЛИЋЕРКУ: Бу де че вић Де јан и Да ни је ла Рав ње, Јур ко вић Дра ган и Ти ја на – Го лу бин ци, Ја њић Ми ло рад и Зо ри ца – Ри ма, Ђу рић Де јан и Ма ри јана – Пу тин ци, Бо ро та Ми лан и Све тла на Врд ник
ДОБИЛИСИНА: Де бе љач ки Дра ган и Ана, Ту ту луг џићБо шко и Је ле на, – Сремска Ми тро ви ца, По ља ко вић Сте ви ца и Сне жа на – Ку змин, Јо ви чић Бра ни слав и Мир ја на – Илин ци, Ни ко лић Ми ха ел и Дра га на, Ан дрић Га ври ло вић Дра ган и Ста ни ца Ру ма , Нин ко вић Бра ни слав и Ве сна – Ја зак, Јан дрић Бра ни мир и Мари на – Ин ђи ја
УМРЛИ: Чер нош Ко са ра рођ.1930., Ћирић Ча слав рођ.1934., Сто ја но вић Светла на рођ.1953., Али ма но вић Осман рођ.1948., Па вло вић Ми лен ко рођ.1932, Ра до вић Мар ко рођ.1948, Го лу бо вић Петра рођ.1939, Бу ба ло Мил ка рођ.1922., Бре бан Здрав ко рођ.1933, Ко ко то вић Је ларођ.1950., Мар тић Бо шко рођ.1929, Јањић Ра до са ва рођ.1939., Вин чић Ви до са ва рођ.1931, Ка ран Ми ра рођ.1933., Ми љевић Сто јан рођ.1928., Стој шић Ра ден ко рођ.1939., Ба кра че вић Ра до сав рођ.1925., Уро ше вић Ана рођ.1943, Мла де нов Влади мир рођ.1928., Бо жић Јо во рођ.1930., Ћи рић Ва сиљ ка рођ.1937. го ди не. Ма ти чар: Ж.Јанковић
Че тр де се так из беглих, ин тер но ра
се ље них и со ци јал но угро же них ли ца с подруч ја Срем ске Ми трови це пот пи са ло је у пе так уго во ре о до наци ји па ке та гра ђе винског ма те ри ја ла и монта жних ку ћа. Про је кат по др шке из бе глим, ин тер но ра се ље ним и со ци јал ном угро женим ли ци ма фи нан сира Европ ска Уни ја и спро во ди се пре ко немач ке не вла ди не орга ни за ци је „Хелп“.
Ре ги о нал ни представ ник „Хел па“ за ју го и сточ ну Евро пу Тимо Стегелман је под се тио да је укуп на вред ност про је ка та за че ти ри града у Ср би ји око 968.000 евра, док је у Срем ској Ми тро ви ци вред ност про јек та ве ћа од 200.000 евра, од че га је град обез бе дио 23.000 евра.
У овом кру гу до на ци је, до де ље но је 40 па ке та гра ђе вин ског ма те рија ла и две мон та жне ку ће, а у другом кру гу до де ли ће се још 11 па кета гра ђе вин ског ма те ри ја ла и јед на мон та жна ку ћа по окон ча њу по ступка огла ша ва ња.
По ре чи ма гра до на чел ни ка Срем ске Ми тро ви це Бранислава Недимовића, по след њих го ди на је за ре ша ва њу стам бе них про бле ма из бе глих и ин терно ра се ље них ли ца на те ри то ри ји града уло же но око ми ли он евра.
На чел ни ца Упра ве за оп ште и зајед нич ке по сло ве ВасилијаБроцић је ис та кла да ни су сви до би ли пун из нос до на ци је од 4.500 евра, што је за ви си ло од ствар них по тре ба кори сни ка и на ја ви ла да ће ове го ди не град кон ку ри са ти за про јек те ко ји се од но се и на при хо де из бе глих ли ца, јер их тре ба за по сли ти да би има ли од че га да жи ве. Ж.Н.
ДО НА ЦИ ЈА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Избеглимакровнадглавом
„Хелп“ и Град по ма жу избеглице
То ком пр вог ме се ца тра ја ња ради о ни цу грн ча ри је у Му зе ју
Сре ма по ха ђа ло је око 50 осно ва ца , сред њо шко ла ца и за по сле них који ту уче ка ко се пра ве јед но ставне гли не не по су де. Ра ди о ни цу во ди ЈасминаДавидовић, ви ши ку стос ар хе о лог, а обу ка ће тра ја ти до 1. ју на.
За до вољ ни смо ре зул та ти ма иако је све још у за чет ку, јер нема мо ни грн чар ско ко ло, ни дру гу опре му ко ја би омо гу ћи ла озбиљ није ба вље ње грн ча ри јом. За са да пола зни ци ма су на рас по ла га њу глина, во да и сит не алат ке не по ход не за пра вље ње по су да, а ми их по куша ва мо да усме ри мо ка из ра ди једно став них по су да из нео ли та, ре кла је Ја сми на Да ви до вић, до да ју ћи да јој у ре а ли за ци ји овог еду ка тив ног про гра ма по ма жу ње ни са рад ни
ци НебојшаБобић, кон зер ва тор и ЉиљанаМуждека,по стап сол вент ар хе о ло ги је.
Ор га ни за тор и фи нан си јер ра дио ни це су Град ска упра ва за предшкол ско, со ци јал ну за шти ту, здравство и омла ди ну и Му зеј Сре ма.
У МУ ЗЕ ЈУ СРЕ МА
Малашколагрнчарије
ША ШИН ЦИ
Новисамодопринос
КЛУБ "СРЕМ СКИХ НО ВИ НА"
СликеЕвицеНикшић
Да нас, 6. апри ла, у 18 са ти, у Клу бу "Срем ских но ви на" би
ће отво ре на из ло жба сли ка ЕвицеНикшић. О сли ка ма Еви це Ник шић го во ри ће Штефица Радованов, есеј о сли кар ству про чи та ће ИванВешић, а у му зич ком де лу отва ра ња из ло жбе на сту пи ће МиланПанић на хар мо ни ци.
ДРАМ СКО СТВА РА ЛА ШТВО
ПласманЕкономскешколе
На зон ској смо три драм ског ствара ла штва за од ра сле Срем ску
Ми тро ви цу ће пред ста вља ти предста ва "ТВ ма ни јак" у из во ђе њу мла дих глу ма ца Еко ном ске шко ле "9. мај". Зон ска смо тра ће се одржа ти 14. апри ла у Ири гу, са зна јемо у Уста но ву за не го ва ње кул ту ре "Срем".
"ВОДОВОД"
Скупљавода
За све категорије потрошача "Водовод" је од 1. марта повећао
цене питке воде и одвођења отпадних вода за 5,8 процената, а рачуни по новом ценовнику корисницима ће стићи током априла. Домаћинства ће сада кубни метар воде за пиће плаћати 27, 41 динар са ПДВом, а коришћење канализације 13,70 динара са овим порезом.
Ра ди о ни ца
У Ме сној за јед ни ци Ша шин ци уско ро ис ти че те ку ћи ме сни
са мо до при нос, а ини ци ја ти ву да се на ста ви са из два ја њем ди на ра со лидар но сти под не ли су гра ђа ни свом Са ве ту ме сне за јед ни це. Овај предлог је до био са гла сност од бор ни ка Скуп шти не гра да па ће се 16. и 17. апри ла у Ша шин ци ма о про гра му са мо до при но са ме шта ни из ја шња вати на ре фе рен ду му.
Пре ма од лу ци о уво ђе њу са модо при но са, од но сно про гра му ко ји су усво је ни на мар тов ској сед ни ци Скуп шти не гра да, при ку пље на средства би ла би на ме ње на за ре а лиза ци ју ви ше ва жних про је ка та: изград њу ка пе ле на гро бљу, по че так град ње ка на ли за ци је, ре но ви ра ње цр кве, чи шће ње де по ни је сме ћа, сре ђи ва ње ва ша ри шта, фи нан си рање спор та, кул ту ре и ре дов ну де латност ме сне за јед ни це.
Про це њу је се да би то ком на редних пет го ди на, од но сно од 2011. до 2016. го ди не, са мо до при но сом би ла обез бе ђе на сред ства у ви си ни од 13 ми ли о на ди на ра, а њи хо вим удружи ва њем са нов цем из дру гих из вора до при не ло би се по ди за њу ква лите та жи во та се ла.
Права је срећа што се, пре десетак дана, у Руми није десила
трагедија.Кадаовотврдимо,мислимоназградуОпштинскогудружењапензионераРумакојајеосталабезкрова. Не може се рећи изненада,јерсепоизгледуплафонаоваконештомоглоиочекивати.У јутарњим сатима, чистачица је
обављаласвојпосао,плафонјепочеодасекруни,онајенавременапустиласалу,ипоњусесведоброзавршило.Тојесижеприче.Оузроцимаипоследицаматекће
сепричати,јерштетанијемала.Кадасмопочеткомпрошленеде
љепосетилиовоудружење,удругојсаликојанијеподистимкровомсаовомсвечаном,којасеурушила,свејебилонормално:пензионерисусеокупили,некисуигралишах,другикарте, једнисупиличај,другикафу,трећиракијицу.Дочекаонас јепредседникМиленкоСавић.Овојењеговаприча:Када је почео да отпада пла
фон,чистачицајепобегла,навремесеизмакла.Отпалоје18метараквадратних плафона. Видите, свеје још рушевина. Баш те вечериимали смо на програму прославуједног пунолетства. Ово нас нијемногоизненадило.Већтригодинетражимо да се то поправи, зградаје власништво општине. Одговорје увекбио тренутнонемапара.
Зградајестара35година,нањојсеништанијепоправљало.Овихданадолазиојеграђевинскиинспектор,свечана сала је ван употребе сведок сене санира.Од тога смо сеиздржавали, та сала сеизнајмљивалазаигранке,прославе,рођендане, изложбе, песничке вечери,паидаће.Био је тосолиданпри
ход да се могу покрити трошковиизаплатедеветзапослених.Тојеуговорподелу,платесушестхиљададинара.Већсамнекимрекаода не долазе на посао.Према првим проценама, поправка ће коштатиокочетиримилионадинара.Садачекамоштаћебити,тражисерешење.
Среда,6.април2011.8
Припремила:КатицаКузмановић
www.ruma.rs
RUMA
МАТИЧАР
Венчани:ДушкоКовачевићиМаријаСтојановић,ВладимирМалетићиМајаВучковићДобилићерку:СветланаиЗоранМирчетићДобилисина:ДиљаиДавидКајтазиУмрли:РадивојеИлић1934,РосаРадић1931,СмиљаНиколић1927,БранкоРелић1932,ЈованкаНинковић1929,ВукосаваРауш1933,СавкаСтојановић1927,СаваТабанџелић1960.
КУЛТУРНИЦЕНТАР
Филмскипрограм
''Гуливеровапутовања''6.април''127сати''од7.до13.априла''Црнилабуд''од14.до17.априлаФилмсковече:алтернативнифилмуБеограду19501990.Изложбафотографије:УљангВеихонг,НРКина11.априлу19часова
МисијаМеђународног покрета Цр
веног крста и Црвеног полумесеца је даспречава и олакшаваљудскупатњума гдеона била, да штитиживотиздрављеидаобезбеди поштовањељудскогбића,дарадинаспречавањуболести и унапређењуздравља и социјалнезаштите, да подстичедобровољностисталнуспремностчлановапокретадапружепомоћ. Све ово могућејеузприменупринципа Међународног покрета Црвеног крста:хуманост, непристрасност, неутралност,независност, добровољност,јединство,универзалност.Овимпорукама,30.марта,запо
чела је Скупштина Црвеног крстаРуме. У име локалне самоуправе,речи хвале и охрабрења румскимхуманитарцима упутио је начелник
Одељења друштвених делатностиСветиславДамјанчук.Седницу јеотворио председник Црвеног крстаРуме др Мирослав Милошевић,док јеизвештајорадуовеорганизацијеупрошлојгодиниподнеосекретармрБраниславЈовановић.
Уз напомену да румскаорганизација Црвеног крста,судећипопостигнутимрезултатима, спада у реднајбољих у Србији, о томеговорииподатакда је током године подељено стотона хуманитарне помоћи,БраниславЈовановићјеакценатсвогизлагањаставионарадНароднекухиње:Кухиња Црвеног крста
јетокомцеле2010.годинедоприносила ублажавањусиромаштва и глади у локалнојзаједници,годинајеобележенаповећанимбројем захтева и корисника.Овим обликом помоћи било је обухваћено у просеку373корисникамесечно,подела оброка је вршенанатридистрибутивнапункта у граду. Током прошле
годинеКухињаЦрвеногкрстауРуми припремила је 89.780 оброка и33.840векнихлеба,штојеуодносунапрошлугодинувишеза60корисника,односноза17хиљадаоброканагласиојеЈовановић.
Током јуна, додела сертификатаће се одржати у Београду, Рума
ћесенаћиудруштву11градоваиопштина Србије које имају повољнопословноокружење.То јеодлукаНационалнеалијансезалокалниекономскиразвој.Током марта ове године потпи
санјеуговороприступањупројекту''Унапређењеградскогграђевинскогземљишта''којифинансираЕвропскаунија,аречјеоунапређењууправљања јавним ресурсима општинеипромовисањупотенцијаларумскеопштине, са акцентом на људскимпотенцијалима. Вредност пројектаје194хиљадеевра.
Румамеђу11градовауСрбијисаповољнимпословнимокружењемВредностпројекта194хиљадеевра
НОВИПРОЈЕКТИ
Доделасертификатаујуну
ПЕНЗИОНЕРИОСТАЛИБЕЗКРОВА
СвечанасалаванупотребеПремапрвимпроценама,запоправкућебитипотребноокочетиримилионадинара
Некадасала,садарушевина
СКУПШТИНАЦРВЕНОГКРСТА
Одхуманостидојединства
СаскупауЦрвеномкрсту
Среда, 6. април 2011. 9
IN\IJAwww.indjija.net
www.moja.indjija.net
Припрема: З. Г. Стефановић
УКРАТ КО
Ин спек ци ја и по под не
Оде ље ње за ин спек циј ске посло ве ор га ни зо ва ло је рад ко мунал не и гра ђе вин ске ин спек ци је и у по по днев ним са ти ма. На и ме, рад но вре ме је од 7 до 20 ча сова. Гра ђа ни мо гу да упу те по зи ве на бро је ве те ле фо на: 560013 и 560016 или на де жур ни те ле фон ин спек ци је: 063/106 83 15.
На пла та
По бољ шан је про це нат на плате услу га ''Ко му нал ца'' и он са да из но си 90 од сто. У по след ње две не де ље фак ту ри са но је 179.000 ди на ра а на пла ће но 214.000 што је ре зул тат на пла те де ла ста рог ду га. Због не из мер них оба ве за ту жен је је дан број фи зич ких лица за из нос од ско ро 11 ми ли о на ди на ра и прав них ли ца 1,8 ми лио на ди на ра. Ка да го во ри мо о напла ти, Оде ље ње за утвр ђи ва ње и на пла ту јав них при хо да у прва три ме се ца ове го ди не укуп но је на пла ти ло 39,934.000 ди на ра што је за пет ми ли о на ви ше не го у истом пе ри о ду ла не.
Ра чу ни за гас
У слу ча ју да су рад ни ци ''Инга са'' би ли оне мо гу ће ни да очита ју по тро шњу га са, ре ци мо, због за кљу ча не ка пи је, гра ђа ни су у оба ве зи да то учи не до 5. у месе цу ка ко би ра чун од го ва рао ре ал ној по тро шњи. У про тив ном би ће им фак ту ри са на про сеч на по тро шња га са за тај ме сец што до са да ни је био слу чај, ре че но је на по след њем са стан ку Си сте ма 48 одр жа ном у пе так. Том при ликом је пре до че на мо гућ ност судског по рав на ња за оне гра ђа не ко ји су се због не из ми ре них рачу на на шли на су ду ка ко би из бегли не по треб не суд ске тро шко ве. Ина че, гра ђа ни у овом тре нут ку ду гу ју ''Ин га су'' 23,36 ми ли о на ди на ра.
У окви ру кам па ње ''Сви у шко лу бу дућ ност за све'' да нас ће се у
ве ли кој са ли Кул тур ног цен тра одржа ти три би на на сло вље на ''Образо ва ње за све'', на ја вље но је на про шло не дељ ној кон фе рен ци ји за но ви на ре ко ју је са зва ла Да на Радо са вље вић, ло кал ни ко ор ди на тор кам па ње за ин клу зив но обра зо вање. О сви ма до ступ ном ква ли тет ном обра зо ва њу и обез бе ђи ва њу по зитив не кли ме за ин клу зив но обра зова ње де це са смет ња ма у раз во ју, де це са ин ва ли ди те том и де це из марги на ли зо ва них гру па, на кон фе ренци ји су го во ри ле Оли ве ра Мо че вић, на чел ни ца Оде ље ња дру штве них делат но сти, Гро зда на Ра ден ко вић,
ди рек тор ка Цен тра за соци јал ни рад, Бор ка По повић, ди рек тор ка ОШ ''Јо ван По по вић'' где је ин клу зи ја ак ту е ла на већ три го ди не, Зо ри ца Пе тро вић, пе да гог и Ми ро сла ва Ми ло ше вић, мај ка. Том при ли ком је исатак ну та нео п ход ност обезбе ђи ва ња по др шке де ци и на став ном ка дру у на сто ја
њу да обра зов ни про грам при лаго де ин ди ви ду ал ним мо гућ но сти ма сва ког де те та.
Ка ко је на ја вље но на три би ни ко ја по чи ње у 17 ча со ва го во ри ће Со ња Ми ла ди но вић, пред став ник Школ ске упра ве Но ви Сад, Со ња Па ри по вић, учи те љи ца, Је лена Ба са рић, пе да гог, учи те љи ца Сне жа на Ву кас Ер ла у ер, Миро сла ва Ми ло ше вић, ро ди тељ и пред сед ни ца Удру же ња Ро ма Со ња Јо ва но вић.
По ме ну та кам па ња је кре ну ла у фе бру а ру и за вр ши ће се кра јем маја. Од ви ја се у 100 гра до ва Ср би је уз по др шку Ми ни стар ства про све те.
ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈЕ
Ре кон стру и ше се Школ ска ули ца
Уче ни ци Основ не Шко ле ''Ђор ђе На то ше вић'' у Но
вом Слан ка ме ну пет го дина уна зад по сти жу из у зет не ре зул та те на оп штин ским и окру жним так ми че њи ма из би о ло ги је, исто ри је, ге о графи је, срп ског, ен гле ског, тех нич ког и ин фор ма тич ког обра зо ва ња. Ви ше го ди на уза стоп но има ју пред ставни ка на ре пу блич ком так миче њу из би о ло ги је. Не дав но је Те о до ра Сан до, уче ни ца осмог раз ре да ове шко ле била нај бо ља у Сре му и пла сира ла се на ре пу блич ко такми че ње ко је ће се одр жа ти 7. ма ја у Бе о гра ду.
На ша шко ла је ти пи чан при мер да кван ти тет ђа ка не га ран ту је и ква ли тет већ гра ни це по ме ра ју огро ман рад и труд. У нашој шко ли се, на жа лост, по след њих го ди на број ђа ка дра стич но сма њио, има мо у раз ре ди ма по 25 уче ни ка и на так ми че њи ма нас пред ста вљају јед но до тро је де це. Упр кос то ме има мо од ли чан пла сман, ка же Су за
на Жив ко вић, ди рек тор ка шко ле у Но вом Слан ка ме ну.
Ми ли ца Пе тро вић, на став ница би о ло ги је ко ју смо за те кли ка ко са ''Чу ва ри ма при ро де'' озе ле ња ва школ ско дво ри ште, о тај ни успе ха ка же:
Мо ра да по сто ји љу бав пре ма по слу. Дру го, уче ни ке мо ра те мо
ти ви са ти. Ве о ма су ва жни и усло ви ра да. На ша шко ла има од лич не усло ве, ве о ма до бро опре мље не ка би не те, много бо ље не го ве ћи на не ких град ских шко ла. Ва жна је и по др шка ди рек то ра а у то ме не оску де ва мо. Ка да се то све спо ји ре зул та ти су ту.''
Да су ус по ста ви ли и добру са рад њу са гра ђа ни ма из окру же ња го во ри по да та ка да им је три де се так бо ро ва и туја, ка жу, по кло нио го спо дин То пић, вла сник ра сад ни ка у Кр че ди ну а де ца су при о ну ла на по сао.
Шко ла у Но вом Слан ка мену је у по след ње вре ме че сто по ми ња на и у скло пу пробле ма ве за них за под зем не
во де ко је су им пу ни ле по друм па је ста ри део згра де по чео да пу ца. Ра до ви на от кла ња њу узро ка за поче ти су про шле не де ље на ка на лу у не по сред ној бли зи ни шко ле ко ји ће би ти бе то ни ран а у пла ну су и мно ги дру ги ра до ви ве за ни за овај про блем.
У ПО СЕ ТИ ШКО ЛИ У НО ВОМ СЛАН КА МЕ НУ
Уче ни ци по сти жу ве о ма до бре ре зул та теПет го ди на за ре дом на ре пу блич ком так ми че њу из би о ло ги је
У ка би не ту би о ло ги је
У то ку су ра до ви на де таљ ној рекон струк ци ји Школ ске ули це у
Ин ђи ји од ''Тре и дју ни ко вог'' по словног цен тра до рас кр сни це са За натлиј ском ули цом па је ова де о ни ца за тво ре на за са о бра ћај. Шта је све у пла ну да се ура ди и ко ли ка је вредност ин ве сти ци је пи та ли смо Ми ливо ја Си ми ћа, за ме ни ка ди рек то ра Ди рек ци је за из грд њу оп шти не Инђи ја?
Ра ди се но ва ко ло во зна конструк ци ја, ки шна ка на ли за ци ја, пар кин зи са обе стра не ули це, трото а ри ће би ти по пло ча ни бе ха то ном, уре ђе не зе ле не по вр ши не. У пла ну је и из град ња но ве ни ско на пон ске мре же, по ста вља ње но вих сту бо ва јав не ра све те. Укуп на вред ност инве сти ци је је око 45 ми ли о на ди на ра. Ра до ви се фи нан си ра ју из бу џетских сред ста ва оп шти не.
Ово је, прак тич но, на ста вак инве сти ци је за по че те про шле го ди не ка да је из гра ђе на са о бра ћај ни ца поред ''Тре и дју ни ка'' ко ја спа ја Школску и Ду нав ску ули цу. Ра до ве из води ''Срем пут'' Ру ма.
КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА ЗА НО ВИ НА РЕ
"Обра зо ва ње за све"Да нас ће се у Ин ђи ји одр жа ти три би на ко ја ће про мо ви са ти ин клу зив но обра зо ва ње за де цу
Све ви ше гра ђа на и прав них су бјека та схва та ва жност се па ра ци је
сме ћа. Пре ма по след њим по да ци ма ко ји су се чу ли на са стан ку Си сте ма 48 одр жа ном у пе так у пр ва три ме се
ца ове го ди не ''Ко му на лац'' је са ку пио 59 то на пла стич не ам ба ла же, 43 то не хар ти је и 6 то на ме тал не га лан те рије што ће се као се кун дар на си ро ви на по но во на ћи у про из вод њи.
Се па ра ци ја
На кон фе рен ци ји за но ви на ре
Среда, 6. април 2011.10
Ста ње зу ба и уста код деце је до ста до бро. Па то
ло ги ја се про ме ни ла у од носу на прет ход не го ди не, та ко да де ца са да има ју здра ви је зу бе, ви ше плом би и ма ње из ва ђе них зу ба. То је по следи ца пре вен тив них ме ра које спро во де ле ка ри на Одеље њу деч је сто ма то ло ги је при До му здра вља Срем ска Ми тро ви ца – ка же др МилаМилутиновић, спе ци ја листа деч је пре вен тив не стома то ло ги је.
Пре ма ње ним ре чи ма, бри га о здра вљу зу ба дете та по чи ње већ у де ве том ме се цу жи во та, ка да се ради пр ви си сте мат ски преглед, а ова кви пре вен тивно еду ка тив ни пре гле ди на ста вља ју да се спро во де јед ном го ди шње, све док де те не на пуни 18 го ди на. То зна чи да су тим пре гле ди ма об у хва ће ни сви предшкол ци, као и уче ни ци основ них и сред њих шко ла.
Нај че шће обо ље ње код де це је ка ри јес. Осим ње га, код сва ког другог де те та ја вља ју се и ор то дон ске
не пра вил но сти, због ко јих их упу ћује мо да се ја ве ор то дон ту где до бија ју бес плат не про те зе. Ка да је реч о ти неј џе ри ма, њи хо во здра вље зу ба је не што дру га чи је у од но су на уче нике мла ђих раз ре да, с об зи ром на то да по сто ји раз ли ка у то ме ка ко они жи ве и ка ко се хра не. Ти неј џе ри има ју више ка ри је са, а ма ње плом би и не ра до
до ла зе код зу ба ра. И кад се од лу че на тај ко рак углав ном ви ше би ра ју при ват не сто мато ло ге, не го што до ла зе код нас на Оде ље ње – об ја шња ва др Ми лу ти но вић.
На по ја ву ква ра на зуби ма нај ви ше ути че хи гије на. За то су, ка ко ка же док тор ка, са мо чи сти зу би здра ви зу би.
Зу би се пе ру ви ше пу та у то ку да на, а нај ма ње два пу та: пре до руч ка и по сле ве че ре, у тра ја њу два до три ми ну та. За квар на зу бима је, та ко ђе, ве о ма ва жна и ис хра на. Де ца мо ра ју да има ју пет обро ка, а из ме ђу
обро ка не сме ју је сти ни ка кве слат ки ше, јер стал на при сутност слат ког у усти ма до во ди
до ква ра. Та ко ђе, тре ба је сти што чвр шћу, здра ву хра ну, а не ле пљи ву и ме ка ну са ве ту је др Ми ла Ми лути но вић, до да ју ћи да је за здра вље зу ба ве о ма ва жна и ге не ти ка, као и ре дов не по се те сто ма то ло гу, уз стал ну еду ка ци ју ка ко де це та ко и ро ди те ља.
С.Михајловић
Град ска упра ва за привре ду и ин ве сти ци је
у Срем ској Ми тро ви ци је ме ђу пр ви ма у Вој во ди ни по че ла с при је мом зах те ва за ка те го ри за ци ју се о ских ту ри стич ких обје ка та, кућа, апарт ма на и со ба. По ре чи ма на чел ни це Градске упра ве за при вре ду и ин ве сти ци је ВереМилак, град ће мак си мал но по моћи за ин те ре со ва ни ма за до пун ску ту ри стич ку делат ност.
Сви за ин те ре со ва ни ће до би ти по моћ код испу ња ва ња обра за ца ко ји се од но се на ис пу ња ва ње тех нич ких и са ни тар нохи ги јен ских усло ва ка тего ри за ци је. По ред то га, да би смо им по мо гли, фор ми ра ли смо ко ми си ју у ко јој су са ни тарни, са о бра ћај ни и гра ђе вин ски ин спек тор, прав ник и по љо привред ни ин же њер. Пре не го што се до не се ре ше ње о ка те го ри за ци ји, ова ко ми си ја ће пре гле да ти објекат и са чи ни ти за пи сник на осно ву
ко га ће се до не ти ре ше ње о ка тего ри за ци ји објек та, без об зи ра да ли ће ће то би ти се о скоту ри стич ко до ма ћин ство, ку ћа, апарт ман, вински по друм или со ба, од но сно нешто од оно га што је у над ле жно сти ло кал не са мо у пра ве – на во ди Ве ра Ми лак. По моћ ове ко ми си је би ће дра го це на ка ко се за ин те ре со ва ни
не би не тач ним по да ци ма из ло жи ли ри зи ку пла ћања дра стич них ка зни.
Пр ви под но си лац зах тева за ка те го ри за ци ју објека та би ла је по ро ди ца Чикић из За са ви це 1.
Ду жи низ го ди на ради мо на се о ском тру и зму. Же ли мо да се ле гал но бави мо овим би зни сом и да га још ви ше про ши ри мо. Ви де ли смо шан су у то ме што ту ри сти са За са ви це и они ко ји по се те ис ко пи не Сирмиjума, не ма ју где да пре но ће, ни ти да се ва љано окре пе пре ко да на – каже ДалиборкаЧикић.Бранислав Чупић из
„Ет нозда ни ја Зма ја од Ноћа ја“, ка же да је ово до бра
при ли ка и је два је до че као овај трену так.
Већ са да у по ну ди има мо не коли ко апарт ма на, а мо же мо при ма ти и до 120 ту ри ста днев но. Же ља нам је да се што пре ре ги стру је мо – на води Чу пић. Он до да је да не ма раз ло га да се у при ја ва ма за ка те го ри за ци ју на во де ла жни по да ци.
Ако при ја ви мо обје кат са јед ном или две зве зди це, а ре ал но пру жа мо услу ге у ран гу три или че ти ри звезди це, си гур но ће ту ри сти бо ље ре аго ва ти и би ти при јат но из не на ђе ни. И о то ме тре ба во ди ти ра чу на, не зале та ти се са ви со ким ка те го ри ја ма јер он да ту ри сти, с пра вом, оче ку ју и из у зет не усло ве.
У Град ској упра ви за при вре ду и ин ве сти ци је ис ти чу да ће ка те гори за ци ја обје ка та мно го зна чи ти у си ту а ци ји ка да Ми тро ви ца прак тично не ма аде ква тан хо тел за сме штај ту ри ста.
Ет ноту ри зам је у за ма ху сву да у све ту и уско ро ће мо ту ри сти ма моћи да по ну ди мо и сме штај са три и че ти ри зве зди це, али у се о ском амби јен ту – на во ди Ве ра Ми лак. Што је нај ва жни је, све је на три де се так ки ло ме та ра од Цар ске па ла те, За сави це, Са ве и ма на сти ра и дру гих, тури сти ма за ни мљи вих де сти на ци ја. С дру ге стра не, оче ку је мо и да мно ги жи те љи у окол ним се ли ма ис ко ри сте при ли ку, ре ги стру ју до ма ћин ство и отво ре мо гућ ност да им то бу де, ако не основ ни, а оно при сто јан до дат ни при ход.
По ред то га, Град ска упра ва је са ту ри стич ким кла сте ром под не ла и про је кат јав них ра до ва. Јед ним од јав них ра до вa, пла ни ра но је да се то ком че ти ри ме се ца на пра ви ба за по да та ка свих за ин те ре со ва них за из да ва ње и ка те го ри за ци ју сво јих обје ка та.
На кон фе рен ци ји за но ви на ре ре че но, план је и да се на про стору у бли зи ни рим ске Цар ске па ла те из гра ди но ва ту ри стич ка атрак ци ја, „Рим ска ви ла“, про стор са цен тром ста рих за на та и Иф ноцен тром. Проје кат би фи нан си ра ло Ми ни ни старство ту ри зма, а уче шће гра да огледа ло би се у да ва њу зе мљи шта и гра ђе вин ских до зво ла. Ж.Н.-Ј.З.
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА •ДРМИЛАМИЛУТИНОВИЋ,СПЕЦИЈАЛИСТАДЕЧЈЕПРЕВЕНТИВНЕСТОМАТОЛОГИЈЕ
Самочистизубисуздравизуби Недељаздрављазуба
Ми сто ма то ло зи са Деч јег оде ље ња има мо до ста до бру сарад њу са свим шко ла ма, као и са пред школ ском уста но вом. Сво је зна ње о зу би ма де ца из ража ва ју кроз ли ков не, му зич ке и ли те рар не ра до ве. У окви ру „Неде ље здра вља уста и зу ба“ ко ја се ор га ни зу је од 9. до 15. ма ја ми сва ке го ди не рас пи су је мо и кон курс. Та ко ће би ти и ове годи не, а те ма кон кур са је „Бо ље спре чи ти не го ле чи ти“. Сви присти гли ра до ви би ће из ло же ни у ми тро вач кој Би бли о те ци „Гли гори је Во за ре вић“, а нај у спе шнији ће би ти по себ но на гра ђе ни и про сле ђе ни Ин сти ту ту за јав но здра вље Ср би је „Ба тут“. Та мо ће се до де љи ва ти ре пу бличке на гра де. Мо гу да по хва лим уче ни ке са под руч ја ми тро вачке оп шти не, јер су увек до са да њи хо ви ра до ви би ли ме ђу најбо љи ма у Ср би ји – ка же др Мила Ми лу ти но вић, спе ци ја ли ста деч је пре вен тив не сто ма то логи је у До му здра вља Срем ска Ми тро ви ца
Др Ми ла Ми лу ти но вић, спе ци ја ли ста деч је пре вен тив не сто ма то ло ги је
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА •КАТЕГОРИЗАЦИЈАТУРИСТИЧКИХОБЈЕКАТА
Каднемахотела,шансасусела
Пр ву при ја ву под не ла по ро ди ца Чи кић
Ка да фи зич ко ли це ка те го ри зује не ки од обје ка та, скла па уго вор са ту ри стич ком ор га ни за ци јом или ту ри стич ким кла сте ром. Пред ност је што не мо ра сва ко ли це, по је
ди нач но, да има сво ју фи скал ну ка сну, по себ но пла ћа књи го во ђе и да је па ре за ре кла му. Све то за ње га ра ди кла стер или ту ри стич ка ор га ни за ци ја.
Предности
Среда, 6. април 2011. 11
У Ста рој Па зо ви 31.мар та ужи во
је еми то ва на еми сије РТСа “Да ров ни ца” у ко јој су уз ор ке стар ове ме диј ске ку ће под упра вом ВладеПановића, на сту пили по зна ти естрад ни умет ни ци у пре пу ној По зо ри шној са ли. “Даров ни ца” се већ емиту је и иде сва ки пут у дру го ме сто, та ко да је до спе ла и у Ста ру Па зо ву, град ко ји, како су се, ка сни је на кон фе рен ци ји за нови на ре сви из во ђа чи сло жи ли, има “див ну пу бли ку ко ја зна да слу ша, це ни и вредну је пра ву, из вор ну, на род ну пе сму”. За овај кон церт вла да ло је ве ли ко ин те ресо ва ње гра ђа на оп шти не. Сви су они за хвал ни ор га ни за то ри ма “Да ров нице” и до ма ћи ни ма, Оп шти ни Ста ра Па зо ва и Цен тру за кул ту ру. Све њих, ка ко ре че Мерима Његомир ко ја је про шле го ди не ов де има ла “ди ван со ли стич ки кон церт”, им пре си о ни ра “то пла људ ска ат мос фе ра” и сви су се тру ди ли да без ре зер ве по де ле емоци је са ста ро па зо вач ком пу бли ком.
Сми сао “Да ров ни це” је афир ма ци ја нај ква ли тет ни је на род не му зи ке. У дво ча сов ном тра ја њу ове еми си је, поред по зна тих пе ва ча, МеримеЊегомир,ПредрагаГојковићаЦунета,Изворинке Милошевић, ГорданеЛазаревић, Јасне Кочијашевић,РашеПавловића,РадаЈоровића,Добривоја Топаловића и Драгослава Михајловића Канаринца, на сту пи ли су мла ди пе ва чи,Марија
Јовичић, Хамен Алић,Андријана Куљевић и БиљанаЋировић.Та ко је пу бли ка, ко ја је ис пуни ла По зо ри шну са лу до по след њег ме ста има ла при ли ку да чу је и по знате хи то ве из вор не на родне му зи ке по пут “Ка фу ми дра га ис пе ци”, “Те ра Лен ка три ко ња зе ленка”, “Ста ни ло ло мо ја”, “Ој Ов ча ре”, “Ма ра ми ца”, “Ша но ду шо”, “Бо си о че мој зе ле ни” и мно ге друге. На кра ју, сви за јед но су от пе ва ли пе сму “Синоћ кад је пао мрак”. За сва ки на ступ, пу бли ка их је на гра ђи ва ла бур ним апла у зи ма, што се ви дело да ус хи ће ње ра сте и
да су на ши љу ди, у мо ру не ква ли тет не му зи ке ко
ја се сва ко днев но без про би ра ну ди, жед ни до бре, из вор не на род не пе сме. “Да ров ни ца” је за и ста би ла пра ви му зич ки спек такл у Ста рој Па зо ви. Хва ла сви ма. Учи ни ли сте нам ве ли ку част што сте пе ва ли у Ста рој Па зо ви. Ве че рас ов де је би ло пра во бла го народ не му зи ке , ре као је из ме ђу осталог пред сед ник оп шти не Горан Јовић и до дао да ће их “Ста ра Па зо ва увек до че ка ти отво ре ног ср ца”.
PAZOVA^KA HRONIKA
Припремила:ГорданаМајсторовић
У АК ЦИ ЈИ "УКЉУ ЧИ СЕ" РТВ СТА РА ПА ЗО ВА
РачунарАниХавранУ окви ру ак ци је РТВ Ста ре Па зо
ве „Sing in“ („Укљу чи се“) ко ја по зи ва на дру штве ну од го вор ност ком па ни је и пред у зе ћа ко ја по слују на те ри то ри ји ста ро па зо вач ке општи не, ода зва ла се пр ва Ди рек ци ја за из град њу оп шти не. Да пр ва бу де уче сник у овој, пр вој ак ци ји ло калне ме диј ске ку ће при па ла је част ОШ “Хе рој Јан ко Чме лик”. Ани Хавран (у по ро ди ци тро је де це), изу зет но, мар љи вој уче ни ци сед мог раз ре да ове шко ле до де љен је ра чунар од стра не Ди рек ци је за из градњу оп шти не Ста ра Па зо ва ко ји ће јој по мо ћи у да љем шко ло ва њу јер је од ли чан ђак и по ха ђа Основ ну музич ку шко лу.
Ди рек тор Ди рек ци је Јо ван Ти шма по здра вио је, јед ну ова кву ак ци ју, ре кав ши да зна да има пред у зе ћа ко ја су спрем на да по мог ну у оваквим ак ци ја ма. Же лим да по хвалим РТВ Ста ру Па зо ву и ди рек то ра Ми ло ша Ла зи ћа, јер ова квих ак ци ја ра ни је ни је би ло ре као је, из ме ђу оста лог Јо ван Ти шма. Об ра до ва на по кло ном, уче ни ца Ха вран је ка зала, да је за хвал на да ро дав цу и да јој овај по клон, уто ли ко ви ше зна чи јер ни је до са да има ла свој ра чу нар.
Ди рек тор шко ле Јан ко Ха вран је из ра зио за до вољ ство што је ова акци ја кре ну ла из њи хо ве шко ле, док је ди рек тор РТВ Ста ре Па зо ве обећао да ће у на ред ном пе ри о ду једном ме сеч но ова ку ћа из ла зи ти у сусрет они ма ко ји ма ће ова ква вр ста по мо ћи зна чи ти у обла сти обра зо вања, еко ло ги је и спор та.
Прет по след њег мар тов ског да на у Но вој Па зо ви све ча но је отво
ре но ре кон стру и са но игра ли ште објек та ПУ “По ле та рац”, под име ном “Леп ти рић”. То је тре ће игра ли ште об да ни шта у Ср би ји ко је је ре констру и са но из сред ста ва (ко шта ло 722.485,65 ди на ра) при ку пље них ху ма ни тар ном Ma ster Card кар ти цом “Ве ли ко ср це” ко ју за јед нич ки из дају Euro bank EFG и Фонд “Ана и Владе Ди вац”. Наташа Стругаревић, ди рек
тор ка за људ ске ре сур се ове бан ке из ја ви ла је да је Ху ма ни тар на кредит на кар ти ца нај е фи ка сни ји на чин да се при ку пе сред ства ко ја би омо
гу ћи ла што леп ше од ра ста ње де це у на шој зе мљи. ВладеДивац, за дово љан бр зи ном ко јом се од ви ја проје кат “Ве ли ко ср це”, до дао је:”Ху мани тар на кар ти ца пред ста вља је дан од нај јед но став ни јих на чи на да послов ни љу ди и ко ри сни ци кре дит них кар ти ца по др же леп ше де тин ство де це ко ја по ха ђа ју др жав не вр тиће”. Ја сам уве рен да ће ова де чи ца ду го пам ти ти 30.март ка да им је дошао Вла де Ди вац , ре као је из ме ђу оста лог пред сед ник Оп шти не Ста ра Па зо ва ГоранЈовић и до дао “и морам да ка жем да је ово ја ко ва жно за Оп шти ну Ста ра Па зо ва јер ми не тре ба са мо да гра ди мо, не го и да об
на вља мо ста ре вр ти ће и та ко до бија мо ле пе но ве са др жа је ко је ће деца ко ри сти ти. И сва је сре ћа да ови ма ли љу ди има ју не ке ве ли ке љу де ко ји су спрем ни да по кло не ова ко не што”. За хва лив ши се Фон ду “Ана и Вла де Ди вац” и Euro bank, председ ник Јо вић је из ра зио уве ре ње да “ово ни је са мо по че так, не го и наста вак са рад ње” ста ро па зо вач ке општи не и по ме ну те Фон да ци је.
Ди рек тор ка прет школ ске уста нове “По ле та рац” Ана Лепшановић је под се ти ла да су они од у век во дили бри гу о здрав стве ној не зи де це та ко да ће им ово игра ли ште и справе, ите ка ко до бро до ћи.
ПредрагЦунеГојковић,ГоранЈовићиДобривојеТопаловић
ЕМИ СИ ЈА РА ДИО БЕ О ГРА ДА "ДА РОВ НИ ЦА" У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ
Публиказнадавреднујеизворнумузику
MA STER CARD КАР ТИ ЦА "ВЕ ЛИ КО СР ЦЕ" ЗА НАЈМЛАЂЕ
Реконструисаноигралиште"Лептирића"
СправетребаиспробатиПресецањемврпцеотворенореконструисаноигралиште"Лептирића"
ЈованТишма,МилошЛазић,АнаХавраниЈанкоХавран
Среда, 6. април 2011.12
ШИДПрипрема: С. Михајловић
УКРАТ КО
Сед ни ца СО
За по не де љак, 11. април, зака за на је сед ни ца СО Шид на којој ће би ти раз ма тра ни про гра ми по сло ва ња јав них пред у зе ћа и уста но ва за ову го ди ну, те фи нансиј ски пла но ви ме сних за јед ни ца. Од бор ни ци ло кал ног пар ла мен та тре ба ло би, из ме ђу оста лог, да доне су од лу ку о осни ва њу ко ми си је за рав но прав ност по ло ва, од лу ку о обра зо ва њу шта ба за ван ред не си ту а ци је на те ри то ри ји оп шти не, те про грам ко ри шће ња сред ста ва бу џет ског фон да за за шти ту живот не сре ди не оп шти не.
Са јам за по шља ва ња
Шид ска ис по ста ва На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње ор га низу је у че твр так, 7. апри ла дру ги Са јам за по шља ва ња. Са јам ће бити одр жан у Спорт ској ха ли, у време ну од 11 до 13 са ти.
Шко ла „Срем ски фронт“
По кра јин ски се кре та ри јат за спорт и омла ди ну Вла де Вој во ди не до де лио је 300 хи ља да ди на ра за ре кон струк ци ју фи скул тур не са ле у ОШ „Срем ски фронт“ у Ши ду. За ову на ме ну ло кал на са мо у пра ва је из дво ји ла још 300 хи ља да ди на ра. Ову шко лу је про те кле не де ље посе тио Ми ро слав Сми ља нић, члан Оп штин ског ве ћа за ду жен за спорт и омла ди ну, ко ји је са ди рек то ром шко ле раз го ва рао о пред сто је ћој ре кон струк ци ји са ле.
По ве ре ни штво за из бе гли це
Оп штин ско По ве ре ни штво за из бе гли це по зи ва из бе гла и ин терно ра се ље на ли ца, ко ја су у стању со ци јал не по тре бе, да се ја ве у кан це ла ри ју По ве ре ни штва, ка ко би се при ку пи ли по да ци на основу ко јих ће би ти по де ље ни па ке ти хра не. При ку пља ње по да та ка траје до 8. апри ла.
Но ва кре дит на ли ни ја Фон да за раз вој Вој во ди не на ме ње на је
вла сни ци ма ре ги стро ва них по љопри вред них га здин ста ва ко ји же ле да укруп не по се де. Кре ди ти ће би ти у из но су од ми ли он до се дам ми лио на ди на ра и одо бра ва ће се на пери од од се дам го ди на, са го ди шњом ка ма том од 7,9 до 8,9 од сто. На овај на чин мо ћи ће да се ку пи мак си мално 10 хек та ра зе мљи шта – из ја ви ла је ди рек тор ка Фон да за раз вој АП Вој во ди не Сне жа на Ре пац на недав но одр жа ном са стан ку са по љопри вред ни ци ма, ко ме је при су ствова ло око осам де сет по љо при вред ника са те ри то ри је шид ске оп шти не.
Пред сед ни ца Оп шти не На та ша Цвјет ко вић ис та кла је да, у ци љу уна пре ђе ња сек то ра по љо при вре де, ло кал на са мо у пра ва у са рад њи са Фон дом за раз вој АП Вој во ди не же ли да по мог не свим по љо при вред ним га здин стви ма на те ри то ри ји оп штине, по ве ћа њем оби ма и ин те зи ви рањем по љо при вред не про из вод ње, као и по ди за њем сте пе на кон курент но сти.
Нај ду же за ме сец да на би ће отво ре на и оп штин ска Кан це ла рија за раз вој по љо при вре де, ко ја ће се ба ви ти ис кљу чи во про блеми ма по љо при вред ни ка, њи хо вим ин фор ми са њем, еду ка ци јом, помо ћи при апли ци ра њу на кон курсе, пи са њем про је ка та и дру гим про бле ми ма ве за ним за сек тор по
љо при вре де – ре кла је пред седни ца Цвјет ко вић, до да ју ћи да је у пла ну, та ко ђе, и отва ра ње екс пози ту ре Раз вој не бан ке Вој во ди не у Ер де ви ку.
На род ни по сла ник Жељ ко Бресто вач ки на ја вио је и ско ри до лазак у Шид но во и за бра ног ми ни стра по љо при вре де, ко ји ће пред ста ви ти но ве ме ре овог ми ни стар ства.
Чла но ви Еко ло шког по кре та Шид, за јед но са уче ни ци ма Гим на зи је
„Са ва Шу ма но вић“ и сред ње Тех нич ке шко ле „Ни ко ла Те сла“, чла но ви ма еколо шких сек ци ја у сво јим шко ла ма, као и из ви ђа чи из шид ског Од ре да „Ла зар Би бић“, про те кле не де ље уре ђи ва ли су свој град. За јед но са њи ма, у про лећ но чиш ђе ње зе ле них по вр ши на укљу чи ли су се и број ни су гра ђа ни, а с об зи ром на то да је на ули ци ма би ло око 150 Ши ђа на, ат мос фе ра је под се ћа ла на не ка да шње рад не ак ци је.
Ка ко нам је ре кла Алек сан дра Недић, пред сед ни ца Еко ло шког по кре та Шид, уре ђе ни су пар ко ви у стам бе ном на се љу „Је ли ца Ста ни ву ко вић Ши ља“, у Зе ле ном по ја су и у цен тру гра да код сред ње Тех нич ке шко ле, као и про стор ис пред Гим на зи је.
У окви ру ове ак ци је уре ди ли смо и Сло вач ки парк и офар ба ли огра ду за са о бра ћај у Ули ци Кне за Ми ло ша. Та ко ђе, за вр ши ли смо и фар ба ње жар ди ње ра и огра да на мо сти ћи ма пре ко по то ка Ши ди не у Бо сут ској ули ци, Чај ков ској и Ули ци Јо ва на Ду чи ћа, као и мо сто ва у ули ца ма Све тог Са ве и Ма са ри ко вој – ре кла је Алек сан дра Не дић, до да ју ћи да су свој до при нос овој ак ци ји да ле и све град ске пе ка ре, ко је су вред ним Ши ђа ни ма по слу жи ле до ру чак, док је нај ве ћи спон зор би ло пред у зе ће „Хем про ко лор“, ко је је по кло ни ло бо ју за фар ба ње.
На кон за вр шет ка ак ци је Јав но кому нал но пред у зе ће „Стан дард“ је саку пље ни от пад од ве зао на град ску депо ни ју.
У ЛО КАЛ НОЈ СА МО У ПРА ВИ
Посаоза19волонтера
Оп шти на Шид је по Кон кур су Наци о нал не слу жбе за за по шља
ва ње до би ла мо гућ ност за за пошља ва ње де вет на ест во лон те ра и то три на ест са сред њом струч ном спремом, три са ви шом и два са ви соком струч ном спре мом. Де вет на ест во лон те ра ће ра ди ти у Оп штин ској упра ви и ме сним за јед ни ца ма, а после го ди ну да на ће има ти мо гућ ност да по ла жу струч ни ис пит.
Про те клог по не дељ ка пред сед ница Оп шти не На та ша Цвјет ко вић је по здра ви ла во лон те ре и по же ле ла им успе шан рад и еду ка ци ју у локал ној са мо у пра ви.
Ово је ве о ма зна ча јан про је кат ко ји за јед нич ки ре а ли зу ју Оп шти на Шид и На ци о нал на слу жба за запо шља ва ње, јер се мла дим љу ди ма пру жи ла шан са за пр во за по сле ње – ре кла је пред сед ни ца Цвјет ко вић.
КОН КУРС ЗА ДУ ГО РОЧ НО КРЕ ДИ ТИ РА ЊЕ РАЗ ВО ЈА ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДЕ
Шан са за укруп ња ва ње по се да
ДетаљсасастанкауСкупштиниопштине
По ред ди рек тор ке Фон да, Шид је про те кле сед ми це по се ти ла и Ма ја Се дла ре вић, пот пред седни ца Скуп шти не АП Вој во ди не. Циљ по се те би ла је про мо ци ја локал них ак ци о них гру па. На и ме, шид ска Оп шти на је од Се кре та ри
ја та за по љо при вре ду, шу мар ство и во до при вре ду до би ла сред ства у из но су 1,3 ми ли о на ди на ра за ре али за ци ју про јек та „Ло кал не ак цио не гру пе“ ко ји ће се ба ви ти едука ци јом и пи са њем про је ка та из обла сти по љо при вре де.
Про мо ци ја ло кал них ак ци о них гру па
ЗА ВР ШЕ НА ПРО ЛЕЋ НА АК ЦИ ЈА ЧИ ШЋЕ ЊА И УРЕ ЂЕ ЊА
За јед но за чи сти ји град
Среда, 6. април 2011. 13
Беочинска хроника
Иришка хроникаПрипрема: Катица Кузмановић
Срп ска чи та о ни ца у Ири гу, ко ја иначе сло ви за нај ста ри је чи та ли ште
код Ср ба, уз по моћ ло кал не са мо у праве, ор га ни зо ва ла је 30. мар та сим пози јум на те му: ''Сце на ри ја и филм скоадап та тор ски по ду хва ти Бо ри сла ва Ми хај ло ви ћа Ми хи за''. Би ло је то још јед но се ћа ње на слав ног дра ма тур га Ми хи за чи ји су ко ре ни и ства ра ла штво ве за ни за Ириг.
Сим по зи јум је отво ри ла ди рек тор Срп ске чи та о ни це Ве ра Нов ко вић, уз под се ћа ње да од 2005. у Ири гу функци о ни ше Фонд ''Бо ри слав Ми хај ло вић Ми хиз'' из ко га се до де љу ју на гра де за драм ско ства ра ла штво. Све до бит ни це до са да оправ да ле су ука за но по ве рење Ири жа на, те дра ме из во де се у позо ри шти ма ши ром Ср би је, ис та кла је Ве ра Нов ко вић.
Пре по чет ка сим по зи ју ма, у про стору Срп ске чи та о ни це отво рен је ''Михи зов ку так'' ту су Ми хи зо ве књи ге и два ра чу на ра по ве за на на ин тер нет која ће би ти до ступ на сту ден ти ма и учени ци ма жељ ним но вих зна ња.
У Ири гу је у ме ђу вре ме ну по те кла и иде ја о до де ли на гра да за сту ден те књи жев но сти са нај ви шим про се ком, оне ко ји су исто вре ме но и са рад ни ци Срп ске чи та о ни це. Ове го ди не ту награ ду су при ми ле: Ива на Да ни чић, Мај да То мић и Ма ри ја Бр кић.
О ства ра ла штву слав ног Ми хи за гово ри ли су Жељ ко Ху бач, Ми ли во је Мла ђе но вић, Да рин ка Ни ко лић и Све ти слав Јо ва нов.
У све тлу Ми хи зо вог ба вље ња филмом по ме ну та су оства ре ња ''Дер виш и смрт'' и ''До ро теј''.
У Ири гу је про шле не де ље одр жа на сед ни ца ко ми си је за спро во ђе ње јав
ног уви да у Про стор ни план ин фра структур ног ко ри до ра др жав ног пу та Но ви Сад Ру ма Ша бац, и пу та Ша бац Ло зни ца.
У име до ма ћи на, сед ни цу је отво рио за ме ник пред сед ни ка оп шти не Зо ран Кне же вић, о овом до ку мен ту го во рио је Ђор ђе Ми лић, пред став ник Ре пу блич ке ди рек ци је за про стор но пла ни ра ње, уједно и пред сед ник по ме ну те ко ми си је.
Нај ве ћи број при мед би, а би ло их је укуп но 19, под не ли су пред став ни ци Општи не Ло зни ца, од но си ла се на по преч ни про фил пу та Ша бац Ло зни ца, ове примед бе су усво је не. По ред њих при мед бе су из не ли и пред став ни ци оп шти на кроз чи ју те ри то ри ју ће про ла зи ти путис та као је Зо ран Кне же вић.
На ини ци ја ти ву Ми ни стар ства про свете, у са рад њи са Европ ском уни јом,
у то ку је ре фор ма струч ног обра зо ва ња. Циљ ове ре фор ме је раз вој обра зо ва ња ко ји је при ла го ђен по тре ба ма тр жи шта ра да и при вре де уче ни ци ко ји за вр ше ове шко ле бр же ће до ла зи ти до по сла, а има ће и мо гућ ност да љег обра зо ва ња и уса вр ша ва ња на фа кул те ти ма и ви шим шко ла ма. У овај про је кат под на зи вом ''Мо дер ни за ци ја си сте ма сред њег стручног обра зо ва ња'' укљу че на је и Сред ња струч на шко ла ''Бо ри слав Ми хај ло вић Ми хиз'' из Ири га.
У окви ру овог про гра ма ири шка шко ла је до би ла ра чу нар ску опре му.
Да би до би ла опре му, шко ла је би ла у оба ве зи да ис пу ни од ре ђе не усло ве: да обез бе ди јед ну учи о ни цу, сву по треб ну опре му, уве де ин тер нет, од ре ди на став ни ка дар ко ји ће би ти за ду жен за функ ци они са ње и одр жа ва ње ком пју те ра.
Кра јем про шле го ди не, шко лу у Иригу је по се ти ла де ле га ци ја Европ ске уни је и Ми ни стар ства про све те ра ди про ве ре при пре мље но сти шко ле за овај про је кат. Кра јем мар та, у шко лу су до пре мље на два ра чу на ра, про јек тор, ла сер ски штам пач, штам пач у бо ји, фо токо пир апа рат, маши на за ко ри че ње, 20 USB меморија.
Оче ку је се да ће ова опре ма до прине ти да на ста ва бу де ор га ни зо ва на по европ ским стан дар ди ма, у сми слу тех ничке опре мље но сти, али и на став них ме тода, из ја ви ла је ди рек тор ове шко ле Радин ка Би ри њи.
Ка ко се ири шка оп шти на све ви ше усме ра ва на раз вој во ћар ства, ви но градар ства и ту ри зма, по себ но оног ру ралног, у овој шко ли се обра зу ју ка дро ви за за ни ма ња ку ва ра, ко но ба ра, во ћа ра, пека ра и слич но.
СРЕД ЊА ШКО ЛА ''МИ ХИЗ''
Мо дер ни за ци ја обра зо ва ња
ВЕ СТИ
Јав ни увид пла на о пу те ви ма
ЗоранКнежевић
СРП СКА ЧИ ТА О НИ ЦА ИРИГ
Сим по зи јум по све ћен Ми хи зу
Детаљсасимпозијума
По сле од лу ке Вла де Вој во ди не, од 30. мар та, да се сред стви ма
из бу џет ске ре зер ве (два ми ли о на ди на ра) по мог не фи нан си ра ње трошко ва са на ци је кли зи шта у Че ре вићу, већ су тра дан је по че ло ко па ње ка на ла на бр ду из над угро же ног села. Циљ је да се бар де ли мич но исуши зе мљи ште пре за си ће но во дом и та ко успо ри опа сно по ме ра ње те рена. Пре из ла ска ба ге ра, струч ња ци са Тех но ло шког фа кул те та су на чини ли про це ну и пре по ру чи ли шта све ва ља учи ни ти ка ко би се из бе гло оно нај го ре.
Пред ви ђе не су три фа зе са на ци је, из ја вио је пред сед ник оп шти не мр Бог дан Цве јић по сле од лу ке Владе АПВ да уче ству је у су фи нан си рању. Нај пре ће би ти ис ко па ни ка нали, ка ко би аку му ли ра на во да мо гла да оти че. По том би на це лом те ре ну би ло на пра вље но ви ше бу шо ти на, ра ди до би ја ња пре ци зних ин фор маци ја за из ра ду ела бо ра та са на ци је кли зи шта. А уко ли ко то бу де нео пход но, ура дио би се и глав ни про јекат са на ци је угро же ног зе мљи шта.
Упу ће ни ис ти чу да је тре нут но у на се љу из над се ла, већ око ме сец да на, ди рект но угро же но че тр десе так ку ћа, а ин ди рект но нај ма ње још то ли ко. Кли зи ште је ду го око два ки ло ме тра, ши ро ко ки ло ме тар и об у хва та око ми ли он ку би ка зе мље. При ли ком оби ла ска нај у гро же ни јег
де ла у на се љу Ме ђе, уве ри ли смо се да су мно ге ку ће, по моћ ни објекти и бе тон ске ста зе на пу кли, по друми на пу ње ни во дом, по је ди на ста бла из ва ље на, а бан де ре и да ле ко во ди на кри вље ни. Ина че, на све стра не су ви дљи ви мла зе ви во де, по то пље на зе мља, а по себ но за бри ња ва но вофор ми ра но, пре те ће је зе ро из над Чере ви ћа. Пре до ла ска ба ге ра, ме шта ни су и са ми кр чи ли за гу ше ни по ток, како би омо гу ћи ли оти ца ње во де.
Про це њу је се да би пр ва фа за са на ци је кли зи шта про ко па ва ње
ка на ла мо гла да по тра је до три не де ље. Зе мљи ште је још увек под во дом. Нај но ви је ин фор ма ци је са те ре на го во ре да су ра до ви уве лико у то ку, да је про ко пан део главног, са бир ног ка на ла, а по че ло је и ис ко па ва ње тзв. се кун дар них ка нала. По што је ис коп у на се ље ном делу Че ре ви ћа про ду бљен, ма ши не су пре шле у атар, из ван се о ских ку ћа. Циљ је да се одав де што пре са ку пе по вр шин ске и плит ке под зем не во де и, ко нач но, од ве ду пре ма Ду на ву, до ме сног ри та. Д. П.
По сле кон кур са за основ це, на тему "Уба ци, а не ба ци!", рас пи са
ног у окви ру про јек та ЕУ "Ex chan ge 3", у ци љу уна пре ђе ња жи вот не среди не кроз упра вља ње чвр стим от падом, иза бра но је шест нај у спе шнијих ли ков них ра до ва. Из ОШ "Јо ван Гр чић Ми лен ко" у Бе о чи ну по бе дила су ре ше ња уче ни ка Ми ла на Луки ћа, Да ри ја Бо жи ћа и Ми ло ша Ала ва ње, а из ОШ "Јо ван По по вић" у Су се ку Ка ће Јак шић, Мир ја не Га јић и Ми ља не Ко лар. Иза бра ни ра до ви би ће штам па ни у ви ду на лепни ца и по ста вље ни на кон теј не ре за се па ра ци ју от па да, ко ји ће се на лази ти на те ри то ри ји чи та ве оп шти не. Циљ ак ци је је да се основ ци, али и оста ли гра ђа ни, ма сов но укљу че у се лек то ва ње чвр стог от па да ра ди ње го ве да ље ре ци кла же.
ИЗА БРА НИ НАЈ БО ЉИ ЛИ КОВ НИ РА ДО ВИ
Бри га о от па дуи рециклажиПобедила решења шесторо ученика Победнички цртежи на налепницама
ЧЕ РЕ ВИЋ ПО СЛЕ ПО МО ЋИ ВЛА ДЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ
У то ку са на ци ја кли зи шта
ЈезерооднакупљенихводаизнадЧеревића
Среда, 6. април 2011.14
Кра јем про шле го ди не у окви ру Јавно ко му нал ног пред у зе ћа „Стан
дард“ са ра дом је по че ло при вре ме но при хва ти ли ште за псе. Још про шле го ди не ку пи ли су пут нич ко во зи ло ко је су при ла го ди ли тран спор ту паса, а ко му нал ци су на пра ви ли са ми и бок со ве. При хва ти ли ште се на ла зи на про сто ру Ва ша ри шта где тре нут но посто ји пет бок со ва у ко ме при вре ме но бо ра ви два де се так па са.
Ка ко нам је ре као ДраганПетровић, ру ко во ди лац слу жбе ЗОО хи гије не у “Стан дар ду“ за по сле ни у овој слу жби сва ки дан оби ла зе те рен, иду на од ре ђе не ло ка ци је по до ја ва ма гра ђа на, а пре ма ње го вој про це ни град ским ули ца ма сва ко днев но кр ста
ри ви ше од 400 на пу ште них па са. На кон хва та ња и сме шта ја у при
хва ти ли ште, пси има ју од го ва ра ју ћи трет ман. Нај пре иду у по се бан бокс где се по сма тра ју, за тим им обез бе ђује мо ве те ри нар ски пре глед и уко лико је то по треб но, аде кват но ле че ње, а код нас ре дов но до би ја ју и гра нули ра ну хра ну и во ду. На осно ву општин ске од лу ке пси код нас бо ра ве 72 са та, а уко ли ко се у том ро ку не ја ви вла сник, он да их да је мо на удо мљава ње – об ја шња ва Дра ган Пе тро вић, ру ко во ди лац ЗОО слу жбе, до да ју ћи да се штен ци др же у по себ ном бок су.
Пре ма ре чи ма РомкаПапуге, начел ни ка Оп штин ске упра ве Шид, током про те кле го ди не из оп штин ског
бу џе та на име угри за па са лу та ли ца је ис пла ће но око 470 хи ља да ди на ра, ко ли ко је и би ло пред ви ђе но пла ном за ту го ди ну.
Ове го ди не у бу џе ту смо пла ни рали око 500 хи ља да за ту на ме ну. До крја мар та ис пла ти ли смо 93.000 ди на ра за је дан угриз, иако их је би ло ви ше. Али, оста ли по ступ ци су у то ку – ре као је на чел ник Ром ко Па пу га.
С.М.
ИРИГ
За азил не ма па раИриг му ку му чи са пси ма лу та ли
ца ма, а да би се про блем трајно ре шио, за са да не ма фи нан сијских сред ста ва. Ири жа ни оче ку ју да ће им по моћ сти ћи из по кра јин ских фон до ва, а до та да, је ди но ре ше ње су ло вач ке пу шке, и ка зне за власни ке па са лу та ли ца.
На ову те му ко мен тар за наш лист дао је за ме ник пред сед ни ка оп штине ЗоранКнежевић:Азил је скуп, о то ме се за са да
и не раз ми шља. У пла ну нам је да се, у окви ру Ве те ри нар ске ста ни це, ко ја ће уско ро би ти вра ће на оп штини, осну је слу жба Зоо хи ги је не. До та да, лов ци су је ди ни спас, али позна то је да 300 ме та ра од на се ље ног ме ста не сме да се пу ца. Чи ње ни ца је да 25 од сто ири шке оп шти не ле жи на те ри то ри ји На ци о нал ног пар ка ''Фру шка го ра'', где је та ко ђе за брање но пу ца ње. Ка да је реч о ис плати ка зни, то је за наш бу џет ве лико оп те ре ће ње, по јед ном ује ду се ис пла ћу је и до 200 хи ља да ди на ра. Про це ду ра је сле де ћа ко му нал ни ин спек тор иза ђе на те рен, на чи ни за пи сник, и при ја ву, он да сле ди казна. По што је Ириг ре ла тив но ма ла сре ди на, углав ном се бр зо про на ђе вла сник пса лу та ли це. По се бан проблем су ви кенд на се ља, кад се за врши се зо на, ви кен да ши се по ву ку, а сво је љу бим це пре пу сте ули ци. Дакле, јед ни но ефи ка сно ре ше ње овог про бле ма мо же се оче ки ва ти у скором стар то ва њу Ве те ри нар ске стани це. К.К.
Ничијипсишетајуградом
НАШАТЕМА:КАКОСЕРЕШАВАЈУПРОБЛЕМИСАПСИМАЛУТАЛИЦАМА
ШИД
На ули ца ма ви ше од 400 па са
ПЕ ЋИН ЦИ
Про стра ни ата ри оте жа ва ју хва та њеЛо кал на са мо у пра ва у Пе ћин ци
ма у на сто ја њу да ре ши про блем па са лу та ли ца, у ви ше на вра та ан гажо ва ла је спе ци ја ли зо ва не фир ме за хва та ње па са у свих пет на ест на сеља пе ћи нач ке оп шти не, што је да ло од ре ђе не ре зул та те. Ме ђу тим, и поред то га пси лу та ли це пред ста вљају про блем у овој оп шти ни, по себ но због то га што су око сва ког на се ља у пе ћи нач кој оп шти ни про стра ни атари с по љо при вред ним зе мљи штем где је при ступ пре во зним сред стви ма оте жан, а у од ре ђе ним вре мен ским усло ви ма, у је сен и зи му и пот пу но оне мо гу ћен, на гла ша ва ју у оп штинској упра ви у Пе ћин ци ма. Г.М.
ПрихватилиштезапсеуШиду
Про бле ми па са лу та ли ца у по след њих не ко ли ко го ди на су све из ра жени ји. Њи хо вом мно же
њу на ули ца ма до при не ли су у мно го ме не са ве сни гра ђа ни који сво је кућ не љу бим це ка да им до са де пу шта ју на ули цу. И док гра ђа ни од над ле жних тра же да пре ду зму од го ва ра ју ће ме ре и за шти те про ла зни ке и ше та че од на па да ни чи јих па са, над ле жни по оп шти на ма му ку му че из међу же ља и мо гућ но сти, од ху маног по сту па ња са жи во ти ња ма и сме шта ја у аде кват не про сто ре, до по што ва ња за кон ских ака та и пла ћа ња од ште та гра ђа ни ма. Од не дав но по сто ји и ини ција ти ва Вла де Вој во ди не да се то ком го ди не кре не са спро вође њем озбиљ не стра те ги је за ху ма но ре ша ва ње про бле ма паса и ма ча ка лу та ли ца. Ка ква је си ту а ци ја у Сре му пи та ли смо по срем ским гра до ви ма.
ИН ЂИ ЈА
Бес плат но пре у зи ма ју псеНад ле жни у ло кал ној упра ви го ди на ма
уна зад на сто је да се из бо ре са про блемом па са лу та ли ца ко ји су у ма њем или већем бро ју стал но при сут ни на ули ца ма. Када је у окви ру ЈКП ''Ко му на лац'' осно ва на по себ на слу жба за хва та ње па са лу та ли ца и ка да је оба на ро до ва но да ако не ко ви ше не же ли кућ ног љу бим ца, уме сто да отво ри ка пи ју тре ба да по зо ве слу жбу овог јав ног пред у зе ћа ко ја ће га бес плат но пре у зе ти, сма тра ло се да ће овај про блем у до глед но вре ме би ти ре шен.
На жа лост ни је, иако на ша слу жба у ро ку од 24 ча са до ђе да пре у зме пса. Паса на ули ца ма и да ље има, до ду ше, да леко ма ње не го ра ни је али је овај про блем стал но при су тан, ка же Славко Пувача,ди рек тор ''Ко му нал ца''.
Про блем па са лу та ли ца је де жур на те ма на са стан ци ма Си сте ма 48 у окви ру ана лизе ра да ЈКП ''Ко му на лац''. На јед ном од по
след њих са ста на ка СинишаФилиповић,за ме ник пред сед ни ка оп шти не Ин ђи ја је на ло жио да се ан га жу ју до ма ри у основним шко ла ма, да за тва ра ју ка пи је школских дво ри шта јер су у њи ма при ме ће ни пси лу та ли це.
На го ве штај да ће Ве те ри нар ска ста ни ца у Ин ђи ји пре ра сти у ко му нал но пред у зеће да је на ду да ће се у окви ру овог јав ног пред у зе ћа фор ми ра ти аде кват на слу жба ко ја би бри ну ла о свим на пу ште ним жи воти ња ма па и о пси ма. До та да је на са ве сти гра ђа на да бри ну о сво јим кућ ним љу бимци ма, да их др же у свом дво ри шту. Ако их ви ше не же ле тре ба да по зо ву ''Ко му налац'' ко ји ће их бес плат но пре у зе ти ка ко би ти ме пред у пре ди ли евен ту ал не тра у ме код де це и од ра слих при ли ком не при јетних су стре та на ули ци, су ге ри шу над лежни у ин ђиј ској оп шти ни. З.Г.С.
Среда, 6. април 2011. 15
Пси лу та ли це су би ли ве ли ки про блем у Руми, све до пре две го ди не ка да је на пра
вљен азил. Про бле ма има и са да, али ма ње. У про се ку, на сва кој дру гој сед ни ци Оп штин ског ве ћа раз ма тра се тач ка на док на да гра ђа нима због ује да па са лу та ли ца, бу де по де се так зах те ва, а ти из но си кре ћу се од сто до 200 хи ља да ди на ра.
Ка ко у но ви је вре ме ства ри сто је са пси ма и мач ка ма лу та ли ца ма, пи та ли смо ових да на тех нич ког ди рек то ра ЈП ''Ко му на лац'' БранкаЈовичића:
То што Ру ма има уства ри ни је кла си чан азил у ко ме се жи во ти ње трај но збри ња ва ју, већ је то при хва ти ли ште за псе и мач ке лу тали це. При хва ти ли ште је отво ре ног и за тво реног ти па, жи во ти ње ко је се ту на ђу има ју то ком 24 са та ве те ри нар ски над зор и хра ну. На равно, по сто ји и слу жба за хва та ње па са лу тали ца. Од ка ко функ ци о ни ше при хва ти ли ште, ује ди су сма ње ни бар за де сет пу та. К.К.
Пре ма по да ци ма Упра ве за бу џет и фи нан си је Гра да Срем ска Ми
тро ви ца, то ком про шле го ди не реги стро ва но је 18 пред ме та ве за них за ује де па са лу та ли ца због ко јих је, по пре су да ма су да, а за пре тр пље ну пси хич ку и фи зич ку бол из град ске ка се ис пла ће но укуп но 2,76 ми лио на ди на ра. Про сеч на од ште та "по ује ду" са на кна дом суд ских и трошко ва вак ци ни са ња из но си ла је око 154.000 ди на ра, из ра чу на ли су у град ској упра ви.
Ови по да ци до вољ но го во ре да про бле ми гра ђа на са пси ма лу тали ца ма ни су ми мо и шли ни Срем ску Ми тро ви цу. У овом гра ду, ина че, још не по сто ји азил за псе већ при време но при хва ти ли ште. Оно се на лази на ло ка ци ји ма шин ске ба зе ЈКП "Ко му на ли је" и у са ста ву је РЈ "Зоо хи ги је на" ко ја је, уз оста ло, надле жна за укла ња ње па са и ма ча ка лу та ли ца са јав них по вр ши на гра да и при град ских на се ља. Ка па ци тет при хва ти ли шта је око 50 па са и за ње го во функ ци о ни са ње до би је на су нео п ход на ре ше ња, са зна је мо од Весне Ристановић, ру ко во ди о ца рад не је ди ни це "Зо о хи ги је на".
На кон хва та ња и до во же ња пси у при хва ти ли шту про ве ду од ре ђе но вре ме. Ме ђу њи ма има и чи по ва них па са, а овај вре мен ски рок да је могућ ност њи хо вим вла сни ци ма да се ја ве слу жби, евен ту ал но про на ђу и од ве ду кућ ног љу бим ца, об ја шњава Ве сна Ри ста но вић, до да ју ћи да је у пла ну опре ма ње при хва ти ли шта и град ња при ла зног пу та.
За по сле ни у слу жба су сва ко дневно на те ре ну осим су бо те и не де ље ка да де жу ра по је дан рад ник. У хитним слу ча је ви ма ра ди се кад год затре ба. Сва ки пас оба ве зно про ђе прове ру здрав стве ног ста ња, јер "Зо о хиги је на" са ра ђу је са ве те ри на ри ма.
Пре ма по да ци ма са зва нич ног сајта "Ко му на ли ја" ова рад на је ди ни ца од опре ме има ком би во зи ло, мре же, сај ле и пу шку за успа вљи ва ње живо ти ња. Бо љи по зна ва о ци при ли ка у ис тој обла сти сма тра ју да би служба "Зо о хи ги је не" тре ба ла да бу де не са мо знат но бо ље опре мље на већ и да за по шља ва ве ћи број рад ни ка, а сред стви ма ко је град пла ћа за од штете мо жда је мо гао да се бар поч не да гра ди аде ква тан азил. С.Ђ.
За кон о ве те ри ни, Закон о до бро би ти жи
во ти ња и оп штин ски Про грам о сма ње њу пове ћа не по пу ла ци је па са и ма ча ка лу та ли ца, са мо су де лом за жи ве ли у старо па зо вач кој оп шти ни, јер њи хо ва до следна при ме на из и скује зна чај на сред ства ко јих са да не ма довољ ноо, а ни су се сте кли ни оста ли нео п ход ни усло ви да би се ре шио про блем на пу ште них жи во ти ња од стра не не са ве сних вла сни ка. Миленко Бубоња, ру ко во
ди лац оп штин ског оде ље ња за стам бе ноко му нал не, ин спек цијске по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не сма тра да се по сто је ћи про блем мо ра си сте мат ски реша ва ти и то, из град њом при хвати ли шта и сте ри ли за ци јом па са. Та ко ђе, тре ба ода бра ти и ве тери нар ску уста но ву ко ја ће тај по сао оба вља ти.
Ми смо на пра ви ли идеј ни про је кат за при хва ти ли ште за псе, као и за пан си он (где људи мо гу псе оста ви ти при ли ком од ла ска на го ди шње од мо ре и слич но) и за део где ће се обавља ти ве те ри нар ски за хва ти на пси ма. Та ко да би то био је дан ком плекс у ле пом пар ков ском ам би јен ту где би љу ди са де цом
мо гли до ла зи ти да гле да ју псе за усва ја ње, а да нема ју ути сак да су жи во тиње у ло го ру. У про це су смо ускла ђи ва ња Простор ног пла на и у ње
го вим из ме на ма и допу на ма од ре ђен је про стор код Град ске де по ни је за ме сто где ће мо у пер спекти ви гра ди ти прихва ти ли ште за псе и де по за ани мал ни от пад, ре као је за „Срем ске но ви не“
Ми лен ко Бу бо ња и об ја снио да је реч о пар це ли од 70 ари поред ко је про ла зи ин фра струк тура и ко ја је до вољ но уда ље на од на се ља ка ко ла веж не би оме тао мир гра ђа на. Ми лен ко Бу бо ња је ка зао да Оп шти на Ста ра Па зо ва и са да из два ја огром на сред ства
за ре ша ва ње про бле ма па са лута ли ца ко ји је у над ле жно сти ЈП “Чи сто ћа” ко ја је оба ве зна да у скла ду с За ко ном ре ша ва тај про блем. Ме ђу тим, њи хов про блем је у ма лом ка па ци те ту објек та ко ји тре нут но ко ри сте и у ко ји, у јед ном мо мен ту не мо же ста ти ви ше од три де се так па са.
И по ред ве ли ких сред става ко је оп шти на пре но си овом јав ном пред у зе ћу, по број но сти па са лу та ли ца на ули ца ма, стиче се ути сак да се, ско ро на том пла ну ни шта не ра ди. Мо је лично ми шље ње је да та кав про блем има ју све оп шти не у окру же њу и да овај про блем мо же мо са мо си сте мат ски ре ша ва ти, удру жени уз по моћ и су фи нан си ра ње По крај не на гла ша ва Бу бо ња и под се ћа да, по За ко ну и пра вилни ци ма ко је до но си Ми ни старство по љо при вре де и Упра ва за ве те ри ну, сва ки пас у дво ри шту мо ра да бу де вак ци ни сан и обеле жен. Ако је обе ле жен он да му се зна и вла сник ко ји је за напу ште ну жи во ти њу од го во ран. Али, на те ре ну кон тро лу вак цини са них и чи по ва них па са вр ши Ре пу блич ка ве те ри нар ска инспек ци ја, ко ја је у на шем окру гу ма ло број на и ко ја мо ра да ре шава круп ни је про бле ме, та ко да би по ре чи ма Бу бо ње, у овај по сао у скла ду с оп штин ском од лу ком, мо ра ла да се укљу чи и ко му нал на ин спек ци ја. Г.М.
Ничијипсишетајуградом
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
За сва ки ујед 154.000 ди на ра
РУ МА
Про блем пра ве љу ди
АпелИс ко ри стио бих при ли ку да упу тим апел
гра ђа ни ма да не из ба цу ју сво је љу бим це из до мо ва, то ни је ху ма но, а и ства ра про блем дру гим љу ди ма, као и апел на оне ко ји нема ју псе или мач ке, да их уз на ше по сре дова ње, усво је. Ка да је о овој про бле ма ти ци реч, ми слим да тре ба по о штри ти ка зне ну по ли ти ку за нео д го вор не вла сни ке жи во тиња, то је су шти на це ле при че.
СТА РА ПА ЗО ВА
Ре ше ње за јед нич ко при хва ти ли ште
МиленкоБубоња
Ми смо на пра ви ли идеј ни про је кат за при хва ти лиште за псе, као и за панси он (где љу ди мо гу псе оста ви ти при ли ком од ласка на го ди шње од мо ре и слич но) и за део где ће се оба вља ти ве те ри нар ски за хва ти на пси ма
"
Среда, 6. април 2011.16
Про лећ на се тва у Сре му се захук та ва, јер по љо при вред ни ци
ко ри сте по вољ не вре мен ске услове за се тву или пред се тве но ђу брење. Из ве шта ји са те ре на го во ре да је ше ћер на ре па за се ја на на око 75 од сто по вр ши на до кра ја мар та, а да је се тва со је, сун цо кре та и меркан тил ног ку ку ру за у то ку, чу ло се на за јед нич кој сед ни ци Од бо ра удру же ња за аграр и Са ве та Гру паци је ре ги стро ва них по ро дич них пољо при вред них га здин ста ва Срем ске при вред не ко мо ре, одр жа не 1. априла, а по све ће ној усло ви ма за остваре ње се тве.
У од но су на про шло го ди шњу сетву по ве ћа не су це не ђу бри ва, дизе ла и се мен ске ро бе. Уко ли ко се по ре де це не ђу бри ва НПК 15:15:15
ко је су ва жи ле фе бру а ра 2010. са це на ма из фе бру а ра ове го ди не произ ла зи по ску пље ње од 29,2 од сто. Код “урее” по ве ћа ње це не је 41,3 од сто, код ђу бри ва АН 54,2 од сто, док је ди зел го ри во са да ску пље 19,9 про це на та, из нео по дат ке Владимир Влаовић, се кре тар Од бо ра удру же ња за аграр.
Ни све це не се мен ске ро бе, да како, ни су оста ле на про шло го ди шњем ни воу. По ре ђе ња из вр ше на на основу по да та ка из Ин сти ту та за ра тарство и по вр тар ство, а ко ја се од но се на ку ку руз и со ју по ка зу ју раст цене од шест до 16 про це на та по то ни у од но су на фе бру ар 2010. го ди не. Усло ви уго ва ра ња про из вод ње со је и сун цо кре та про из во ђа чи ма се нуде у ви ду на ту рал не раз ме не.
Да би про из вео хек тар ше ћер не ре пе по про пи са ним тех но ло шким ме ра ма про из во ђач, по по да ци ма При вред не ко мо ре Вој во ди не, тре ба да уло жи ви ше од 200.000 ди на ра, али струч ња ци ка жу уз до бар принос ова кви тро шко ви до но се до бру за ра ду.
С.Ђ.
На зив це на по то ни у фе бру а ру 2010. це на по то ни у фе бру а ру 2011. Ин декс 2010 2011.
Ђу бри во НПК 15:15:15 31.725 40.9989 129,2
Ђу бри во УРЕА 46 % 29.742 42.040 141,3
Ђу бри во АН 33,5 % 21.811 33.632 154,2
Ди зел (ди на ра по ли три) 105,9 127 119,9
Табелаовелепродајнимценамађубриваигорива:извор«Ферти»БачкаПаланка
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА •ПРОЛЕЋНАСЕТВАУСРЕМУ
УлагањазначајновећаПовећанеценеђубрива,дизелаисеменскеробе.Уговарањепроизводњесојеисунцокретапрерађивачинудеуглавномувидунатуралнеразмене
Предсетвенођубрењењива
Про грам “Про ле ће у гра ду ца ре ва”, ко јег ор га ни зу ју Ви зи тор ски цен
тар Цар ска па ла та и За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре Срем ска Ми тро вица, по чео је у ам би јен ту Цар ске па ла те 1. апри ла отво ре њем из ло жбе ка ри кату ра Жарка Гаћеше, ка ри ка ту ри сте «Срем ских но ви на» и ра до ва по ла зника Ли ков ног сту ди ја «Мар тин цен тар».
О ка ри ка ту ри као фор ми ли ков ног из ра жа ва ња и ње ним исто риј ским поче ци ма го во ри ла је Снежана НенаТрајковић, сли кар ка из Срем ске Митро ви це, ка ри ка ту ри сту Жар ка Га ће шу пред ста вио је НедељкоТерзић, књижев ник ис ти чу ћи да је Га ће ша стал ни са рад ник «Срем ских но ви на» пу них 40 го ди на. СрђанДинчић, афо ри сти чар, го во рио је сво је афор ми зме, а ве че је му зи ком улеп шао бенд «Lost pro fessors». Ова из ло жба би ће отво ре на до 10. апри ла.
Tоком дво ме сеч ног про гра ма «Проле ће у гра ду ца ре ва» Ми тров ча ни ће има ти при ли ку да ви де низ ма ни фе стаци ја раз ли чи тог са др жа ја.
С.Ђ.М.М.
ЖаркоГаћеша,НенаТрајковићиполазницишколесликања
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
ИзложбакарикатураЖаркаГаћеше
Пи сци ГеоргХартман и КлаудијаБрефелд са ста вља чи су но ве
Ан то ло ги је ха и ку по е зи је Не мач ке ко ја је об ја вље на у Франк фур ту на Мај ни и у ко јој је за сту пље но 126 ауто ра не мач ког го вор ног под ручја, од но сно Не мач ке, Аустри је и дела Швај цар ске. Ме ђу овим пи сци ма по по зи ву су по два ауто ра из Ја пана и Аме ри ке и по је дан из Фин ске, Бел ги је, Нор ве шке, Хо лан ди је и Недељко Терзић из Срем ске Ми трови це, као је ди ни пи сац из Ср би је.
Сви пи сци об ја вљу ју по че ти ри сво је ха и ку пе сме на не мач ком је зику, уз ко је су фо то гра фи је ауто ра и крат ке биоби бли о граф ске бе ле шке о до са да шњем ства ра ла штву, по себно ве за ном за ха и ку по е зи ју. Ово је дру го по ја вљи ва ње Не дељ ка Тер зића у књи жев но сти Не мач ке, претход но је то би ло у ан то ло ги ји ко ју је 2007. го ди не са чи нио углед ни немач ки пи сац МартинБернер. Терзић та ко ђе успе шно са ра ђу је и са ре дак ци јом не мач ког ха и ку ча со писа „Som mer gras“ у ко јем об ја вљу је сво је сти хо ве и есе је.
С.Н.
Ми тро вач ка Гим на зи ја про сла ви ће 12. апри ла свој 173 ро ђен дан. У
10 ча со ва на цен трал ном град ском тргу би ће ор га ни зо ва не Игре без гра ни ца где ће се основ ци за јед но са гим на зијал ци ма так ми чи ти у игра ма спрет ности, бр зи не и ло гич ким игра ма, док ће у 19 са ти у Цар ској па ла ти би ти прире ђе на све ча ност под на зи вом „Зна ње је моћ“ Sci en tia ip sa po te stas est. У аутен тич ном ам би јен ту па ла те цар ског гра да, обо га ће ном из ло жбом ли ков них ра до ва уче ни ка на те му „Мо за ик“, уз му зи ци ра ње гу дач ког квин те та и хо ра Гим на зи је и Му зич ке шко ле, по се ти о ци ће чу ти ка зи ва ње пе са ма нај чу ве ни јих рим ских пе сни ка и ожи ве ти ла тин ски је зик кроз ди ја лог рим ских бо го ва.
Ј.З.
МитровачкаГимназија
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
ДанГимназије
У НЕ МАЧ КОЈ АН ТО ЛО ГИ ЈИ ХА И КУ ПО Е ЗИ ЈЕ
СтиховиНедељкаТерзића
У Тех нич кој шко ли „Ни ко ла Те сла”у Срем ској Ми тро ви ци, 4. апри ла,
одр жа на је пре зен та ци ја Фа кул те та тех нич ких на у ка Уни вер зи те та у Но вом Са ду, под сло га ном „Да ти гла ва ра ди”. Сту ден ти Фа кул те та го во ри ли су о студиј ским про гра ми ма и усло ви ма упи са, да ју ћи ма ту ран ти ма прак тич не са ве те за спре ма ње при јем ног ис пи та.
Фа кул тет тех нич ких на у ка је најве ћи фа кул тет на те ри то ри ји Ср би је са тра ди ци јом ду гом 51 го ди ну, ко ји обра зу је ин же ње ре на 62 сту диј ска про гра ма. На Фа кул те ту тре нут но сту
ди ра пре ко 11.000 сту де на та, а на ша ви зи ја је „Ви со ко место у дру штву нај бо љих”. Оно што је ва жно за бу ду ће студен те је сте то да на на шем фа кул те ту мо гу да сту ди ра ју ма шин ство, елек тро тех ни ку и ра чу нар ство, гра ђе ви нарство, са о бра ћај, ар хи тек ту ру, ин ду стриј ско ин же њер ство и ин же њер ски ме наџ мент, графич ко ин же њер ство и ди зајн, ин же њер ство за шти те жи вотне сре ди не и за шти те на раду, ме ха тро ни ку, ге о де зи ју и при ме ње ну ма те ма ти ку. Сваке го ди не упи су је мо 1.000 сту де на та на бу џет и 500 на са мо фи нан си ра ње ре кла је Александра Гак, ме на џер ка за од но се с јав но шћу, до дају ћи да је иде ја да ма ту ран ти
ин фор ма ци је о Фа кул те ту до би ју од сту де на та.
Пре зен та ци ју у Тех нич кој шко ли у Срем ској Ми тро ви ци др жа ли су студен ти: ЉиљанаПавлић,МаријаЈовановић,БорисЂивуљскиј,ДавидСрбу, Софија Вукчевић иМирјанаЧупељић.
Ма ту ран ти ма су по де ље не бро шуре, ин фор ма то ри, фа кул тет ске но вине, као и не кол ко збир ки за да та ка за спре ма ње при јем ног ис пи та.
И.Зорановић
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА •ПРЕЗЕНТАЦИЈАФТН
"Датиглаваради"
СтудентидржепрезентацијуФТН-а
Среда, 6. април 2011. 17КУЛТУРА
По зна ти рум ски хро ни чар и публи ци ста Хаџи Божидар Па
уковић (1935), ко ји се ско ро пола ве ка ба ви до ку мен та ри стич ким ра дом, пред ста вио је у Срем ској Ми тро ви ци део свог бо га тог опуса. Из ло жба под на зи вом "Ма гистрат Ру ма" отво ре на је, 30. марта, у све ча ној са ли Му зе ја Сре ма, у при су ству ве ли ког бро ја по што вала ца за ви чај не кул тур ноисто ријске ба шти не и ста рих вре ме на. О ре зул та ти ма Па у ко ви ће ве пре да не ис тра жи вач ке, са ку пљач ке и из давач ке де лат но сти го во ри ли су дирек тор Му зе ја Сре ма НиколаСтокановић и уред ник кул тур не рубри ке "Срем ских но ви на" Душан Познановић.
На ви ше му зеј ских па ноа при каза ни су до ку мен ти о рум ском ма гистра ту, у скло пу ак тив но сти да ово зна чај но срем ско по ли тич ко се диште, са бо га том при вред ном, трго вач ком и кул тур ном тра ди ци јом, ко нач но до би је ста тус гра да. Бо шко Па у ко вић је из ло жио мно штво до куме на та, раз глед ни ца и фо то гра фи ја, сво је књи ге по све ће не род ном гра ду Кроз рум ске со ка ке (ви ше све зака), Рум ски Је вре ји, Ру ми с љу ба вљу и др. По се бан део из ло жбе по све ћен је Пе тру Лу бар ди, јед ном од нај већих срп ских сли ка ра 20. ве ка, ко ји је пред Дру ги свет ски рат са ро дите љи ма, бра ћом и се стром жи вео и ства рао у Ру ми. За хва љу ју ћи Па у кови ћу, у Ру ми је то ком обе ле жа ва ња
сто го ди шњи це сли ка ре вог ро ђе ња, 2007, бо ра ви ла ро ђе на Лу бар ди на се стра Ве ра Дор нер.
Нај ве ће ин те ре со ва ње по се ти лаца, ипак, иза зва ли су из ло же ни дело ви аме рич ког "не ви дљи вог" бомбар де ра Ф117 А, ко ји је мар та 1999. го ди не обо рен у ата ру се ла Бу ђа нова ца. Ме ђу пр ви ма, на стра ти шту агре сор ског ави о на се на шао и Ха џи Бо жи дар Па у ко вић, ко ји је по том у рум ском За ви чај ном му зе ју на пра вио
стал ну по став ку са ку пље них оста така. У знак за хвал но сти ми тро вач ким до ма ћи ни ма, овај вред ни са ку пљач пред ме та и до ку ме на та по кло нио је Му зе ју Сре ма ви ше де ло ва "фан тома" ко ји је "при зе мљи ла" на ша против а ви он ска од бра на.
Ве че по све ће но бо га тој про шлости су сед ног гра да, по сле за ни мљивог ка зи ва ња ауто ра из ло жбе, употпу ни ли су чла но ви хо ра и там бу рашког ор ке стра Ге рон то ло шког центра у Ру ми, ко је су пред во ди ли ЈосипЈурца и ДаркоЂокић. Они су из ве ли сплет ста ро град ских пе са ма по све ће них Сре му. У му зеј ском хо лу ор ке стар Стеве Мијића је сви рао евер грин ме ло ди је. По сле зва нич ног про гра ма, го сти из Ру ме су об и шли упра во по ста вље ну стал ну исто ријску по став ку Му зе ја Сре ма.
Д.П.
Ви ши на уч ни са рад ник у Му зеју Вој во ди не др Драго Њего
ван (1955) ис тра је у обе ло да њива њу до ку ме на та ко ји све до че о ма сов ним зло чи ни ма оку па то ра и њи хо вих до ма ћих са рад ни ка то ком Дру гог свет ског ра та. По сле књи га о но во сад ској ра ци ји и тзв. ак ци ји Вик то ра То ми ћа у Сре му, ево и трећег збор ни ка са гра ђом По кра јинске ко ми си је, фор ми ра не но вем бра 1944, ко ју при ре ђу је др Ње го ван, а из да ју "Про ме теј" и Ма ло исто риј ско дру штво из Но вог Са да. Пун на слов књи ге је Зло чи ни оку па то ра и њихо вих по ма га ча у Вој во ди ни про тив Је вре ја (ис тре бље ње, де пор та ци ја, му че ње, хап ше ње, пљач ка).
"Сва про па ган да, сав тај огро ман апа рат, ве ли ка фа бри ка за про извод њу мр жње, свет ске ди мен зи је, је ста ја ла у слу жби јед ног од глав них ци ље ва и рат них ин стру ме на та Хитле ра: ис тре бље ње Је вре ја", на поми ње при ре ђи вач ове крај ње до кумен то ва не и по тре сне пу бли ка ци је. То ком Дру гог свет ског ра та (1939 1945) фа ши стич ка ма ши не ри ја је из вр ши ла хо ло ка уст пот пу но истре бље ње Је вре ја у Евро пи. Траге ди ја ко ја је за де си ла овај на род у Ју го сла ви ји, па та ко и у Вој во дини, са мо је део хо ло ка у ста ми ли о на европ ских Је вре ја. Мон стру о зно "конач но ре ше ње" је вреј ског пи та ња и ов де је зна чи ло њи хо во пот пу но ис тре бље ње.
Ела бо рат о зло чи ни ма оку па то ра и њи хо вих по ма га ча по ка зу је да је
то ком ра та, на на шим про сто ри ма, ис тре бље но 90 од сто је вреј ског станов ни штва. У це лој Вој во ди ни, ка жу при ку пље ни по да ци, пре оку па ци је је би ло 24.750 Је вре ја, од ко јих су не ким чу дом и слу ча јем жи вот спасла 3.532 при пад ни ка тог на ро да.
Ка да је о Сре му реч, нај ви ше јевреј ског ста нов ни штва се на ла зи ло у Зе му ну, Ило ку, Ву ко ва ру, Ру ми и Ши ду, па су та мо и нај ви ше стра дали. Од 70 пред рат них ми тро вач ких Је вре ја, на при мер, по сле ра та ни је остао ни је дан. Од мах по про гла шењу тзв. НДХ, уста ше и Нем ци у Сре
му су от по че ли са си сте мат ским прого ни ма и по ни жа ва њем Је вре ја (нарав но, и Ср ба и Ро ма), хап ше њем и за тва ра њем, му че њем, од во ђе њем у ло го ре, на при нуд ни рад, ру ше њем си на го га, од у зи ма њем рад њи и имања... При бе га ва но је по је ди нач ним и ма сов ним уби стви ма, на ро чи то у ло го ри ма Ја се но вац, Ста ра Гра дишка, Ба њи ца, Сај ми ште и др. Као и за дру ге де ло ве Вој во ди не, у књи зи су да ти спи ско ви рат них зло чи на ца, њи хо вих по ма га ча и ко ме са ра у јевреј ским рад ња ма за сва ко срем ско ме сто. Д.Познановић
Ис так ну ти срем ски сли кар Радован Кузмановић (Сте ја нов ци,
1953) пред ста вио је у бе о град ској Га ле ри ји "Остр во", ко ја де лу је у саста ву На род ног уни вер зи те та "Божи дар Аџи ја", из бор из свог бо га тог ли ков ног опу са. По став ку са ставље ну од два де сет уља и аква ре ла, услов но на зва ну "Са пла ни на ре ња и хо до ча шћа по ма на сти ри ма", 1. апри ла, отво рио је исто ри чар уметно сти СретоБошњак, док је бе лешку за ка та лог на пи сао ње гов ко лега ЗдравкоВучинић. Свр ста ва ју ћи Ку зма но ви ће во де ло у "пре сти жне то ко ве но ви је срп ске умет но сти", Ву чи нић је на гла сио ка ко се уметник из Ру ме "сми сле но по и гра ва са фор мом и бо јом, чи ме се про јек ци ја ње го вог све та сме шта иза гра ни це ем пи риј ског ис ку ства".
Ра до ван Ку зма но вић је за вр шио Ака де ми ју умет но сти и пост ди пломске сли кар ске сту ди је у Но вом Са ду, у кла си проф. Ми ла на Бла ну ше. Годи на ма се ба вио пе да го шким ра дом, са уче ни ци ма осва јао број на призна ња, од 2008. ра ди као ди рек тор За ви чај ног му зе ја у Ру ми. Уче ствовао је на ви ше са мо стал них и за једнич ких из ло жби, а за свој сли кар ски рад је на гра ђи ван. Д.П.
У БЕ О ГРАД СКОЈ ГА ЛЕ РИ ЈИ "ОСТР ВО"
СликеРадованаКузмановића
НО ВЕ КЊИ ГЕ
Сведочанстваохолокаусту"ЗлочиниокупатораињиховихпомагачауВојводинипротивЈевреја"(приредиодрДрагоЊегован),"Прометеј"Малоисторијскодруштво,НовиСад2011.
Ми тро вач ка си на го га, сру ше на 1942. го ди не
ИЗ ЛО ЖБА ДО КУ МЕ НА ТА У МУ ЗЕ ЈУ СРЕ МА
УзнакустареРумеПодназивом"МагистратРума",ХаџиБожидарПауковићпредставиодеосвојебогатеистраживачке,сакупљачкеииздавачкеактивности
Ве че по све ће но Ру ми и ње ној про шло сти
Посетиоци Музеја наивне уметности "Илијанум" у Шиду могли су,
од11.до25.марта,дапогледају једну изузетну изложбупод називом Наши странци, чији покровитељ је билоМинистарствокултуреРепубликеСрбије.Речјеопоставцидела28 аутора из разних земаља– Хрватске, Македоније, Холандије,Израела,Француске,Немачке...НајвећибројсликасупоклонИлијеБашичевићаБосиља,којиих језаједносасвојимделимазавештаородномграду,1970,управосациљем да Шид добије Музејнаивне уметности. ПородицаБашичевићједоовихделадошлаиликуповином,илисуимсвоје слике поклањали самиуметници, а мањи деомузејуостављали аутори након изложби које су имали у нашојсредини (Иван Генералић,ПалХомонаи).На изложби је било пред
стављено 48 дела (46 сликаидвескулптуреудрвету).Највећиброј слика – њих 32 чине уља наразличитимподлогама(платно,стакло, секурит,дрво,лесонит).Осталаделасурађена темпером(шестна папиру, два на стаклу), тушем(трирада),акварелом(једнодело),хемијском оловком, дрвеним бојама (по једно дело), док су три раданасталакомбинованомтехником.Ипоредразличитихтехникакојима
су рађене, као и разноликих темаприказанихнасликама,заједничкиименитељсвихизложенихделаједасу их створили изузетни уметници,којисудобијалипризнањаиусвојимземљамаиизванњих.Љубитељи уметности су уласком
у музеј били преплављени експлозијом боја Вангела Наумовског(1924 – 2006), аутора из Македоније,начијимсликамасујезерананебу,сунцекојесерађаизземље,
дрвеће које расте одасвуд, али јесве то композицијски врло чврсторешено. Сусрет са деломЕмерикаФејеша(1904–1969),сликарарођеногуОсијеку,аживеоирадиоуНовомСаду,повеонасјенапутовањечаробнимурбанимпејзажима,закојесуовомауторукаопредлошцислужилецрнобелеразгледницекојимајеудахнуоновиживот.ИванГенералић (19141992),
Јосип Генералић (1935 2004),ФрањоФилиповић(19302009),МијоКовачић(1930),ИванВеченај(1920),наивниуметнициизХрватске,повелисунасуПодравину,
упознајући са животом становникатамошњихсела,сапрелепом, али често суровом природом,којасвојимћудимаотежаваионакотежаксељачкиживот.Шалом из Сафеда (1882
1980), израелски сликар, очарао нас је библијским темама,представљеним готово уформистрипа.Нањеговимсликамабиблијски јунаци носе савременекапутеишешире, а зли карактеричестоличенаХитлера.Фридрих Герлах (1903
1972), најзначајнији међу сликаримарударимаРурскеобласти(Немачка),доносиделаизкојихизбијастрах,којанудебескрајнодубоке,празнепросторебезљуди,сахладнимзидовимаилижелезничким шинама. За овогсликара је перспектива готовоопсесијаинајмилијесредствозасугерисањеудаљенихциљева.Морамо поменути и јединог
вајарамеђузаступљенимуметницима,ЂорђаКрећу(19361990),аутора из Босне и Херцеговине,који у дрвету оживљава јунакеизсрпскихнароднихпесама,историјске личности и јунаке из Другогсветскограта.Речјеовајаручијескулптуреговореобурнојисторијинародаизкојегјепотекао,чијајесвакагенерацијабилазахваћенаратовима.Поменутисвезаступљенеауторе
тражидалековећипростор, али тоникаконезначидасуједнивреднијиодонихдругих.Освимауторимаговоримоукаталогукојипратиизложбу,такодаљубитељиуметностимогудасеупознајусаовомизузетном збирком коју чувамо у нашеммузеју.Инакрају,дужнисмообјашње
њеназиваизложбе,којијезбуњивао многобројне посетиоце: Какотонаши, а странци?У време кадасу радови поклоњени граду, радиоснивања музеја, поред сликарастранаца (из САДа, Немачке, Холандије, Француске...), дариванесу и слике оних који у то временисубилистранци.Онисусусвојевремено стварали у заједничкојдржави (И. Генералић, М. Ковачић, В. Наумовски...). Времена сусе променила и сада су то ауторикоји припадају другим државама.Такође, уметници који су из наше земље (М. Рашић,П. Хомонаи,Е. Фејеш), "странци" су у музејусамо по томешто суњихова делаизложена уз дела осталих аутора,издвојено од радова Илије БашичевићаБосиља.Међутим,сликари,каоиосталиуметници,нестварајусвојаделазаускелокалнеоквире,него за читаво човечанство, те сусвиауторизаступљенинаовојизложби,безобзиранаместорођењаистварањазаистанаши.
ЉубинкаПантић директоркаМНУ"Илијанум"
Среда,6.април2011.18 КУЛТУРА
Foto galerija
ЈеленкоСлатинац:Остаци авиона Ф-117 А у Буђановцима (1999)
ПОВОДОМИЗЛОЖБЕ"НАШИСТРАНЦИ"
ПоклониБосиљуињеговомградуУшидскомМузејунаивнеуметности"Илијанум",токоммарта,организованапоставкавреднихликовнихрадовакојесупознатиуметницидаровалиИлијиБашичевићу
МијоКовачић:ИлијаБосиљ(1970)
ИванГенералић:Коматницауснегу(1971)
Среда, 6. април 2011. 19
Партнер "СреМСКИХ"• ПОЉОПрИВреДна СтрУЧна СЛУЖБа СреМСКа МИтрОВИца
Стока
Пијачни барометар
Воће
Поврће
СЕ ТВА СО ЈЕ
Из бор сор те за до бар при носЗа се тву тре ба ко ри сти ти здра во де кла ри са но се ме, ви со ке енер ги је и укуп не кли ја во сти
Производ тежина СМ БГ нС
Јагњад све 220 230 220
Јунад >480 кг 190 190 190
Козе све 100 100 100
Краве све 100 100 100
Крмаче >130 кг 100 100 100
Овце све 100 110 100
Прасад 16–25 кг 150 160 150
Прасад <=15 кг 160 170 160
товљеници 80-120 115 115 115
товљеници >120 105 110 105
Производ Мера СМ БГ нС
Јабука ајдаред кг 80 80 80
Јабука грени смит кг 100 100 100
Крушка кг - 250 300
Орах кг 800 900 900
Шљива сува кг 300 300 300
Производ Мера СМ БГ нС
Карфиол кг 200 200 200
Краставац кг 200 200 200
Кромпир (бели) кг 80 100 90
Кромпир (црв.) кг 80 80 90
Купус кг 80 80 80
Лук бели кг 700 800 800
Лук црни кг 60 70 70
целер кг 160 180 180
Пасуљ бели кг 180 220 200
Пасуљшарени кг 180 220 200
ротквица веза 40 40 40
Спанаћ кг 80 80 80
тиквице кг 200 200 200
Зелен веза 50 50 50
Зелена салата ком. 25 30 30
Шаргарепа кг 60 70 70
Со ја је биљ ка са ду гом тра ди цијом га је ња и ко ри шће ња. Њен
зна чај огле да се у ве ли ком са др жају про те и на и уља бит них за ис храну љу ди и жи во ти ња, си ро ви на је у пре храм бе ној и хе миј ској ин дустри ји, а као јед но го ди шња ма хунар ка обо га ћу је зе мљи ште азо том и ор ган ском ма те ри јом, оста вља га у до бром фи зич ком ста њу и до бра је ком по нен та пло до ре да. Све ово ути че на по ве ћа ње по вр ши на под овом биљ ном вр стом ко ја ће сигур но и у 2011. го ди ни за у зе ти око 25.000 хек та ра об ра ди вих по вр шина у Сре му.
Пр ва агро тех нич ка ме ра ко ја се оба вља на пар це ла ма је пред се твена при пре ма зе мљи шта. Оба вља се у про ле ће при оп ти мал ној вла жности зе мљи шта, нај ма ње са два прохо да ко ји ма се зе мљи ште рас тре се и по рав на ка ко би се обез бе ди ло ујед на че но кли ја ње и ни ца ње семе на по ло же ног на од го ва ра ју ћу ду би ну. Ква ли тет ном пред се тве ном при пре мом ства ра се оп ти ма лан топлот ни и ва зду шни ре жим зе мљишта, убр за ва се за гре ва ње се тве ног сло ја што је услов за ра ну ју се тву.
Вре ме се тве со је за ви си од темпе ра ту ре се тве ног сло ја зе мљи шта ко ја тре ба да се ста би ли зу је на 10 до 12 сте пе ни Цел зи ју са. Ако се сетва оба ви ра ни је мла де биљ ке могу под не ти мра зе ве и до 4 сте пе на Цел зи ју са, али уко ли ко је се ме лоши је кли ја во сти то се мо же од ра зити на склоп усе ва. По след њих годи на се тва со је по чи ње пре се тве
ку ку ру за и ра на се тва у од но су на ка сну има пред ност ра ни јег ни цања, цве та ња, оплод ње,фор ми ра ње зр на и са зре ва ња би ља ка. У ре досле ду се тве увек тре ба се ја ти пр во сор те ду же ве ге та ци је па на ста вљати са сор та ма кра ће ве ге та ци је.
Се тва са пне у мат ским се ја ли цама омо гу ћа ва по сти за ње оп ти мал не ду би не од 4 до 5 цм. Ра на и ду бока се тва у хлад но зе мљи ште до во ди до ду гог ни ца ња, а мо же до ћи и до оште ће ња кли ја на ца. Плит ка се тва у су во зе мљи ште та ко ђе успо ра ва кли ја ње или до во ди су ше ња тек искли ја лог се ме на. Сто га се ду би ни се тве мо ра по све ти ти по себ на пажња, она мо ра би ти од го ва ра ју ћа и ујед на че на да би има ли и та кво ни ца ње.
Оп ти мал но ра сто ја ње из ме ђу ре до ва за на ше усло ве је 50 цм. Раз мак би ља ка у ре ду за ви си од вре ме на се тве, гру пе зре ња сор те ко ју се је мо и нор мал но ква ли те та се ме на. Та ко је за ја ко ра не сор те то ("00" гру па зре ња ) до 550.000 биљ ка/ha, ра не ("0"гру па зре ња) до 500.000 биљ ка/ha, сред ње ста сне ("I" гру па зре ња) до 450.000 биљка/ha и ка сне ("II"гру па зре ња) до 400.000 биљ ка /ha. Ко ли чи на се мена за ви си од круп но ће и ква ли те та се ме на, гу сти не усе ва и кре ће се од 80 до 120 кг/ha.
За се тву тре ба ко ри сти ти здра во де кла ри са но се ме, ви со ке енер ги је и укуп не кли ја во сти. Не по сред но пре се тве оба вља се ино ку ла ци ја се ме на ми кро би о ло шким пре па ра
ти ма (Ни тра гин или Азо то фик син) ко ји у се би са др же бак те ри је из рода Ri zo bi um. На но ше ње пре па ра та мо ра се оба вља ти у хла ду јер под деј ством сун че вих зра ка бак те ри је уги ња ва ју. Де сет да на на кон ни цања на ко ре ну со је раз ви ја ју се квржи це ко је у сим би о зи са биљ ком усва ја ју азот из зе мљи шта и ва здуха, те под ми ру ју ње не по тре бе за овим неп ход ним хран љи вим елемен том.
За оства ри ва ње до брих при но са, би тан еле ме нат је и из бор сор те. Тре ба га ји ти сор те ко је да ју ви со ке и ста бил не при но се, до брог ква лите та, от пор не на бо ле сти, ште то чине и по ле га ње. У на шим агро е коло шким усло ви ма се ју се сор те три гру пе зре ња,две се лек ци о не ку ће, Ин сти ту та за ра тар ство и по вр тарство Но ви Сад и "Сел се ма" из Бео гра да ко је тре ба увр сти ти и у ову се тву, не ке од њих су:
1) " 0 " гру па зре ња (Ва љев ка, Га ли на, Ду кат)
2) " I " гру па зре ња (Са ва, Victo ria, Ди ва, Бал кан, Га леб)
3) " II " гру па зре ња (Ве не ра, Ру бин, Вој во ђан ка, Гор штак).
Уко ли ко због нео че ки ва них пробле ма: пре се ја ва ња или не мо гућно сти се тве у оп ти мал ном ро ку услед пре ве ли ке вла ге у зе мљи шту за се тву тре ба ко ри сти ти сор те групе зре ња "00" : Фор ту на или Меркур ко је се мо гу се ја ти до кра ја ма ја ме се ца.
Пи ше: Дипл.инж. Би ља на Сми ља нић
Сто ти нак нај бо љих по љо при вред ни ка из срем ско ми тро вач ке оп шти не до би ло је за слу же на при зна ња на Са бо ру зе мљо рад ни ка ко ји је про
те кле су бо те, у ор га ни за ци ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца и Удру же ња се ла Ср би је „За ви чај“, одр жан у По зо ри шту „До бри ца Ми лу ти но вић“.
При зна ња нај бо љи ма уру чио је срем ско ми тро вач ки гра до на чел ник Бра ни слав не ди мо вић. Ж.н.
Сто ти ну при зна њаСреМ СКа МИ трО ВИ ца • Са БОр ПО ЉО ПрИ ВреД нИ Ка ПрО ДУКт на Бер За
„Бу ђе ње“ ку ку ру за
Тр жи ште ку ку ру за се де фи ни тивно „бу ди“, а на Про дукт ној бер
зи у Но вом Са ду раз ло ге на ла зе и на стра ни по ну де и на стра ни тра жње. На и ме, ле по вре ме убр за ло је су шење ку ку ру за у чар да ци ма и ути че на по ве ћа ну по ну ду са јед не стра не, док ин тен зи ви ра ње из во за по ве ћа ва при ти сак на стра ни тра жње са дру ге стра не. Це на ку ку ру за ЈУС ква ли тета је у по ра сту. Про сеч на це на тр гова ња овом ро бом из но си ла је 22,30 дин/кг (20,65 без ПДВ), што је за чи та вих 4,55 по сто ви ше од про сечне це не тр го ва ња у прет ход ној неде љи.
Про из вод це на (дин/кг са ПДВ)
Ку ку руз 22,30
Пше ни ца 31,46
Со ја 37,48
Среда, 6. април 2011.20
ЦЕНТАРЗАПРИВРЕДНО-ТЕХНОЛОШКИРАЗВОЈВОЈВОДИНЕ
На три де се так ки ло ме та ра од Но вог Са да, а са мо шест од Ду на ва и се
ла Че ре ви ћа, на нај леп шем де лу Фрушке го ре, на ла зи се ЦеП ТОР Цен тар за при вред нотех но ло шки раз вој Војво ди не. Вла да Вој во ди не је, 2008. годи не, ком плет но ре но ви ра ла обје кат не ка да шњег од ма ра ли шта, ка ко би осно ва ла мо дер но опре мљен кон гресни цен тар, на ме њен одр жа ва њу разних ску по ва кон гре са, са ве то ва ња, се ми на ра, пре зен та ци ја, еду ка тивних са ста на ка и пре да ва ња. Али, то је и уго сти тељ скоту ри стич ки обје кат отво ре ног ти па, по го дан за по ро дичне по се те и из ле те, да нас је дан од нај бо љих сме штај них ка па ци те та на Фру шкој го ри.
Ка да смо овај цен тар по се ти ли, кра јем мар та, у ње му се одр жа вао ме ђу на род ни скуп у ор га ни за ци ји При род нома те ма тич ког фа кул те та де парт ма на за би о ло ги ју и еко ло гију. Би ли су ту и струч ња ци ком па ни је "Ла фарж БФЦ" са сво јим са рад ни цима, док су у ле по уре ђе ном де чи јем кут ку (клац ка ли це, љу ља шке, играли шта) ужи ва ли ма ли ша ни из оближње Шко ле у при ро ди на Те сте ри. Пред ви ђе но је да ових да на Цен тар уго сти и уче сни ке чу ве ног фру шкогор ског астро ном ског ску па.
Ка жу да су ка па ци те ти ЦеП ТОРа на Ан дре вљу, у про се ку, сва ко дневно ис ко ри шће ни из ме ђу 90 и 95 одсто. О објек ту, ко ји по се ду је 2.700 ква дра та ко ри сног про сто ра, са триде се так со ба и број ним нео п ход ним са др жа ји ма, бри не 26 за по сле них, а ско ро сви су они из окол них ме ста у бе о чин ској оп шти ни.
Ак це нат је на кон гре сном тури зму, ка же наш до ма ћин СаваСвирчевић, ди рек тор Цен тра, мада стал но до ла зе и по ро дич ни људи, за љу бље ни ци у пре див ну приро ду, чист ва здух, шет њу и бо гату уго сти тељ ску по ну ду. Сва ког 1. ма ја, па и за дру ге пра зни ке, ов де се сја те на хи ља де из лет ни ка, кампе ра ауто мо би ли ста, би ци кли ста и пе ша ка. Све у све му, обје кат на Ан дре вљу го ди шње по се ти ви ше од 10.000 љу ди. То ком 2009. го ди не, ов де је одр жа но око 250 ра зних ску по ва, про шле го ди не не што ма
ње, с об зи ром да и у овој обла сти кри за чи ни сво је.
У ко јој ме ри је ЦеП ТОР до бар дома ћин и спо со бан ор га ни за тор, сведо че и дру штве на при зна ња ко ја су уста но ви сти гла то ком не пу не три го ди не по сло ва ња. За 2009. го дину при па ла им је Злат на ме да ља за кон гре сни ту ри зам, а 2010. чак две на гра де При вред не ко мо ре Вој во дине за пре зен та ци ју кон гре сног тури зма и за услу ге у обла сти кон гресног ту ри зма.
У раз го во ру са ди рек то ром Свирче ви ћем са зна је мо да би по се та Цен
тру на Ан дре вљу би ла и ма сов ни ја ка да би по сто ја ла ас фалт на ве за са пет ки ло ме та ра уда ље ним Пар тизан ским пу тем. Јер, овај обје кат је по ве зан са Ле тен ком са мо пе шач ком ста зом, али не и пра вим пу тем, па су мо то ри зо ва ни по се ти о ци при мо ра ни да ова мо сти жу из прав ца Че ре ви ћа. Што се пла но ва за на ред ну го ди ну ти че, у ЦеП ТОРу озбиљ но ра чу на ју на из град њу за тво ре ног ба зе на (25 х 12,5 м), СПА цен тра, трим ста зе и спорт ских те ре на за ко шар ку, од бојку и те нис. Из ра да про јект не до кумен та ци је је у то ку.
� Од�лич�ни�усло�ви�за�рад
Андревље-рајнаФрушкојгори
� Об�но�вље�ни�обје�кат�на�Ан�дре�вљу
� Ку�так�за�пре�дах�
ЦеПТОР - Центар за привредно-технолошки развој Војводине
основанјеодлукомСкупштинеАПВипослујеуоквируПокрајинскогсе-кретаријата занаукуи технолошкиразвој.Наменски и садржајно је опре-
мљен за конгресни туризам, као иодморирекреацијузаразличитена-менеикориснике.Центарсенала-зинаАндревљу,познатојваздушнојбањи (где се укршта шест вазду-шнихструја),унетакнутојприродиФрушкегоре.Удаљенјеоко30кмодНовогСада,унепосреднојблизиниЧеревића,нанадморскојвисиниод300метара.
Центар располаже са следећимпросторимазаедукације:
• Конгреснасала(Атријум),капа-цитет120места;• Тримањесале,капацитета20-25места(Бордклуб,Смартсала-ВИПопремљенаиПрезидент-бан-кетсала; • Свесалесумодерногентерије-ра,опремљенеконференцијскимстоловима,удобнимстолицамаинајсавременијимаудио-визуелнимсистемом.
Такође,усаставуЦентрасу:
• РЕСТОРАН(капацитет120места)• ЛЕТЊАБАШТА(капацитет200места)• БИБЛИОТЕКАСАЧИТАОНИЦОМ• ФИТНЕССАЛА• СУВАФИНСКАСАУНА• СТОНИТЕНИС• ПРОСТОРИЈАЗАРАЗОНОДУ(билијар,карте,јамб...)• МАСАЖА(тајландска,релакс,shiatsu)• ПАРКИНГПРОСТОР(подсталнимвидеонадзором)• КУТАКЗАДЕЦУ• ДЕПАДАНСсапросторомзароштиљ.
Када су у питању смештајни ка-пацитети,центарима31собуса60лежајеваито:
• 11једнокреветнихсоба• 10двокреветнихсоба• 3собесафранцускимлежајем• 4трокреветнесобе• 3апартмана
Среда,6.април2011. 21
ЦеП ТОР - КОН ГРЕ СНИ ЦЕН ТАР АН ДРЕ ВЉЕ
КонтактиЦеПТОР-Центарзапривредно-технолошкиразвојВојводинеАндревље-Баноштор(Фрушкагора)
тел:021/4802-400;факс021/4802-420
web:www.andrevlje.vojvodina.gov.rsиwww.ceptor.vojvodina.gov.rs
e-mail:andrevlje@vojvodina.gov.rs
Фрушка гора је света гораза православне вернике,
са својих 17 манастира и бо-гатимкултурнимиисторијскимнаслеђем.Биљна вегетација у пролеће,
разна дивљач и бербе грожђау јесен, зими снегом прекриве-неблагекосеомогућавајуданаФрушкој гори посетиоци токомчитаве године могу да доживенезаборавнетренутке.Фрушка гора је позната по
својимвиноградимаивинима,којасемогупробатиувишеод60 подрума приватних произ-вођача.Маратонци су саставни део
фрушкогорскогкалендара...
Мо дер на и ра зно вр сна по ну да
Припремио:Д. По зна но вић Снимио:М. Ми ле у снић
ЛепотаФрушкегоре
КакостићидоАндревља
Дечијикутакуприроди
Освежењенатераси
Све собе су комфорнеи поседу-јуминибар,телевизор(IPTV),теле-фон,раднисто,интернетконекцију,сефитерасусапредивнимпогледомнашуму.
Среда, 6. април 2011. 23
ФУДБАЛ
ПЛИВАЊЕ
ТЕКВОНДО
КАРАТЕ
АТЛЕТИКА
Ин ђи ја ће по ред Бе о гра да, Но вог Сада и Сме де ре ва, би ти је дан од до
ма ћи на Европ ског пр вен ства за ка де те у фуд ба лу „Ср би ја 2011.“ ко је ће се одр жа ти у ма ју ове го ди не. Тим пово дом је, про шле сре де, у згра ди општи не про мо ви сна кам па ња ко ју во ди Фуд бал ски са вез Ср би је „За јед но смо ја чи“, а ко ја ће, ка ко је ре че но, проте ћи у зна ку бор бе про тив ра си зма, шо ви ни зма и дис кри ми на ци је. Ак це нат ће би ти ста вљен на по ди за ње све сти о ва жно сти ферпле ја, со ли дар но сти и ме ђу соб ног по што ва ња.
План ак тив но сти пре до чен је представ ни ци ма ло кал не упра ве, ди рек то рима јав них пред у зе ћа, чла но ви ма ђач ких пар ла ме на та. Пред став ни ци Фуд бал ског са ве за Ср би је ис та кли су ва жност шко ла на те ри то ри ји оп шти не, јер, ка ко ре коше, ве о ма је ва жна сли ка ко ју ће мо овом при ли ком по сла ти у свет, а ко ја тре ба да по ка же ка ко на ви ја чи у Ср би ји за и ста нави ја ју.
Пла ни ра на је са рад ња ло кал них школа и ти мо ва уче сни ка, из бор нај бо ље нави јач ке гру пе, би ће рас пи сан кон ку ра за нај бо љи ба нер. З.Г.С.
ИН ЂИ ЈА •„ЗАЈЕДНОСМОЈАЧИ“
ДомаћиниЕвропскогпрвенства
Детаљсапромоцијеуопштини
На Ме ђу на род ном пли вач ком ми тин гу „Ла за Стој шић 2011“ у Бе че ју, из
ван ред не ре зул та те оства ри ли су члано ви Пли вач ког клу ба Оаза из Срем ске Ми тро ви це ко ји су осво ји ли три ме да ље. У кон ку рен ци ји омла ди на ца Алек сан дар Го лић осво јио је два дру га ме ста, и то на 100м де ле фин са вре ме ном 1:16,80 и на 100м слоб дно са вре ме ном 1:06,17, док је у кон ку рен ци ји ка де та Ми лош Стар чевић осво јио дру го ме сто на 100м дел фин са вре ме ном 1:08,72. По ред њих дво ји це, од лич не ре зул те ис пли ва ли су још и Ана Плав шић, Ива Бог да но вић, Зо ран Бу корац, Кри сти на Узе лац, Ни ко ла Бје лић и Алек сан дар Глу шче вић. По себ но ра ду је што су на овом так ми че њу сви пли ва ли сво је нај бо ље ре зул та те у ка ри је ри и да их оче ку је успе шна се зо на.
Ина че, до по чет ка ма ја оче ку је се поче так ра да ба зе на у СЦ „Оаза“ ка да ће ми тро вач ки пли ва чи има ти да ле ко бо ље усло ва за рад . Од ове го ди не, по ред роди те ља и вла сни ка ба зе на Сло бо да на Ђур ђе ви ћа, Пли вач ки клуб „Оаза“ ужива и ве ли ку по др шку Град ске упра ве за спорт, у ко јој су пре по зна ли ве ли ки труд и ква ли тет ра да у овом клу бу и знат ним
фи нан сиј ским сред стви ма по др жа ли рад клу ба. Под се ћа ња ра ди ПК „Оаза“ основан је 2007. го ди не и од та да је обу ку непли ва ча и шко лу пли ва ња у овом клу бу про шло ви ше од 500 ма ли ша на, док су се за ово крат ко вре ме так ми ча ри овог клу ба сво јим ре зу ла та ти ма на ме те ну ли као убедњи во нај бо љи пли вач ки клуб у окру же њу.
С.Н.
БЕ ЧЕЈ•ПЛИВАЧКИМИТИНГ
ТримедаљезаОазу
МилошСтарчевић,АлександарГолићитренерАлександарГавриловић
У Срем ској Ми тро ви ци не дав но је почео са ра дом те квон до клуб Сир
ми јум. У клу бу се по ред спорт ске бор бе ве жба ју и фор ме (тех нич ка ди сци пли на у ко јој та ко ђе по сто је так ми че ња), са моод бра на, по кла ња се ве ли ка па жња ка ко фи зич ком та ко и пси хич ком ста њу члано ва. Као до каз до брог ра да у клу бу су ре зул та ти оства ре ни на Пр вен ству Војво ди не одр жа ном 19. мар та у Ру ми, на ко ме су так ми ча ри ТК Сир ми јум осво ји ли 12 ме да ља.
Пр ва ци Вој во ди не по ста ли су Ма те ја Лу кић, Ива на Гра стић, Је ле на Си мић и жен ски тим у са ста ву Је ле на Си мић, Тама ра Кра ји на и Ива на Гра стић. Сре бр не ме да ље осво ји ли су Ан дреј Му ра то вић,
Та ма ра Кра ји на, Не над Гру ји чић и Суза на Пе рић, а брон за не: Мар ко Три шић, Ма ја Бар зут, Ни ко ли на Лу кић и Де јан То до ро вић.
За шест ме се ци, ко ли ко ови мом ци и де вој ке, де ча ци и де вој чи це ве жба ју теквон до, сво јим упор ним и пре да ним радом ус пе ли су да се до мог ну ме да ља па су њи хо ви ре зул та ти од лич на про мо ци ја те квон до спор та у Срем ској Ми тро ви ци.
Тре нин зи Те квон до клу ба Сир ми јум се одр жа ва ју у са ли ОШ До бро сав Ра до савље вић – На род у Ма чван ској Ми тро ви ци по не дељ ком, сре дом и пет ком од 19:30 ча со ва. До ско ро су се тре нин зи одр жава ли и у са ли ми тро вач ке Гим на зи је, што тре нут но ни је мо гу ће због ре но ви ра ња.
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА•НОВИКЛУБ
ДобарстартСирмијума
ЧлановиТеквондоклубаСирмијум
У тех нич кој ор га ни за ци ји Ка ра те клу ба Же ле зни чар, одр жа но је Пр вен ство
Вој во ди не за на де, пи о ни ре и по ле тар це ко је је у су бо ту у ха ли Спорт ског цен тра у Ин ђи ји оку пи ло око 500 пла си ра них так мича ра са зон ских пр вен ста ва Сре ма, Ба на та и Бач ке.
Из у зе тан ре зул тат оства ри ла је Ања Годић, так ми чар ка у бор ба ма ко ја је по ста ла пр вак Вој во ди не и про кр чи ла се би пут на др жав но пр вен ство, а са мим тим и оправда ла ста тус ре пре зен та тив ног кан ди да та.
Ђу рађ Ву ко бра то вић по но во је по стао пр вак Вој во ди не у ка та ма, ово га пу та у пи о нир ској кон ку рен ци ји.
Тре ћа ме ста из бо ри ли су Ива на Мо миро вић и Бо рис Ва си ље вић у ка та ма, а Мони ка Ју ри шић би ла је тре ћа у бор ба ма.
На истом так ми че њу, три ме да ље за Ка ра те клу ба Срем из Ши ма но ва ца освоји ли су Са ва Сто ја ди но вић, Алек са Јова но вић у бор ба ма и Ва лен ти на Ву кић у ка та ма. М.Д.-Ж.Р.
ИН ЂИ ЈА•ПРВЕНСТВОВОЈВОДИНЕ
УспехСремаца
КроспрвенствоВојводинеНа пр вен ству Вој во ди не у кро су за све
ка те го ри је, у Цр вен ки, нај у спе шнији так ми чар срем ско ми тро вач ког Сре ма био је Бо рис Ла ке тић, ста ри ји пи о нир, ко ји је у тр ци на 1.500м осво јио сребр ну ме да љу, у кон ку рен ци ји сред њепру га ша иако је тр кач на 300м. У тр ци на 3.000м за мла ђе ју ни о ре ис та као се Ђор ђе Кр че ди нац, осво јив ши брон за ну ме да љу во де ћи ве ли ку бит ку са же сто
ком кон ку рен ци јом и бо лом у но зи ко ји га је му чио то ком це ле тр ке. У ис тој тр ци су зна чај ну уло гу има ли и Алек сан дар Ан тић, ко ји је јед но вре ме хра бро во дио тр ку а за вр шио на ше стом ме сту, и Де јан Ма ри чић ко ји је био осми.
Ови ре зул та ти до при не ли су да Срем осво ји укуп но дру го екип но ме сто и сребр ни пе хар на Пр вен ству Вој во ди не у це ло куп ној му шкој кон ку рен ци ји.
ЦРВЕНКА •ЗАПАЖЕНИМИТРОВЧАНИ
Среда, 6. април 2011.24
ФУДБАЛ
СПОРТ
Пред сед ник ФК Је дин ство из Ста ре Пазо ве Сло бо дан Јо ва но вић и Ми лан
Ча брић, пред став ник ФК Вој во ди на из Но вог, пот пи са ли су у Ста рој Па зо ви уговор о осни ва њу Шко ле фуд ба ла „Вој води на“ ко ја ће оку пља ти фуд ба ле ре од 6 до 12 го ди на. Циљ ра да ове шко ле је да се што ве ћи број де це ба ви фуд ба лом, а уго во ром је пред ви ђе но и да ФК Је динство обез бе ди те рен за тре нин ге и стручни ка дар, а ФК Вој во ди на опре му, лоп те и ре кви зи те.
Де ца ће тре ни ра ти под окри љем Шко ле фуд ба ла, а ка да на пу не 12 го ди на по стаће чла но ви Је дин ства, с тим што ће Војво ди на има ти пред ност при ли ком ан га жова ња не ког та лен то ва ног игра ча. Та ко ђе, уго во ром је пред ви ђе но уса вр ша ва ње тре не ра кроз се ми на ре, ства ра ње услова за до би ја ње ли цен ци, као и мо гућ ност пра ће ња ра да у тре не ра у Вој во ди ни.
У шко ли тре нут но има 90 де ча ка са који ма ра де тро ји ца тре не ра: Бо рис Му тић
ко ји је и ко ор ди на тор шко ле, Зо ран Кова че вић и Си ни ша Ју ри шић. Пот пи си вању уго во ра је при су ство вао и Го ран Јо вић пред сед ник Оп шти не Ста ра Па зо ва и члан ИО ФС Ср би је ко ји је из ра зио на ду да је ово ово по че так ви ше го ди шње са рад ње из ме ђу Је дин ства и Вој во ди не, нај ста ријег Су пер ли га ша и нај бо љег клу ба у Покра ји ни.
Сло бо дан Јо ва но вић, пред сед ник ФК Је дин ство, пре нео је ве ли ка оче ки ва ња од са рад ње са ФК Вој во ди на и же љу да се не са ра ђу је са мо у окви ру шко ле:
Уго во ром је пред ви ђе но да ФК Вој води на по ма же и наш пр ви тим кроз опре му, по моћ у сре ђи ва њу и одр жа ва њу те ре на. Што се шко ле ти че, оче ку је мо да се у њен рад укљу чи што ве ћи број де це са же љом их одво ји мо од ду гог се де ња пред компју те ри ма. Оче ку је мо да ће тај кван ти тет про из ве сти и ква ли тет од ко га ће ко рист има ти и Вој во ди на и Је дин ство ис та као је Јо ва но вић.
Ми лан Ча брић, ко ји је идеј ни тво рац фор ми ра ња шко ле фуд ба ла је по ја снио за што шко ла у Ста рој Па зо ви и баш у Једин ству:
Же ља је да у Сре му има мо што ве ћи број де це ко ја ће на ви ја ти за Вој во ди ну, а по ред опре ме и ре кви зи та, де ци ће мо омо гући ти и уче шће на ра зним тур ни ри ма у зе мљи и ино стран ству. Ових да на ће мо шко ле фудба ла отво ри ти и у Ру ми, Срем ској Ми тро ви ци и дру гим ме сти ма у Сре му и ши ром Вој во дине ре као је Ми лан Ча брић.
Је дан од про мо те ра шко ле је и Или ја Пан те лић про сла вље ни гол ман Вој во дине и ре пре зе ен та ци је бив ше Ју го сла ви је ко ји је по здра вља ју ћи иде ју о отва ра њу шко ле фуд ба ла у Ста рој Па зо ви из нео зани мљив по да так да је Вој во ди на два пута би ла пр вак Ју го сла ви је и оба пу та је у сво јим ре до ви ма има ла игра че из Ста ре Па зо ве.
Код осва ја ња пр ве ти ту ле, за Војво ди ну је играо и од лич ни играч Том че
Ста мев ски ко ји је дао ве ли ки до при нос шам пи он ском сла вљу. Дру ги пут ка да је Вој во ди на би ла пр вак, играо је Ми лош Ше стић ко ји је та ко ђе по ни као у овој среди ни. Ја ве ру јем да ће Вој во ди на и тре ћу ти ту лу осво ји ти ка да бу де има ла игра ча из Ста ре Па зо ве, а по кре та ње ове шко ле је пр ви ко рак ка том ци љу ис та као је Или ја Пан те лић.
По ред Или је Пан те ли ћа про мо те ри шко ле су и Ми ро слав Сте ва но вић, пр воти мац Вој во ди не, за тим Жељ ко Бр кић, Ми ло ван Ра је вац, Ду шан Та дић, Гој ко Качар, Ми лош Кра сић и Ми лан Ла не Јо вано вић.
Све ча ном пот пи си ва њу уго во ра при суство ва ли су и Дра ган Ђор ђе вић, пот председ ник ФС Ср би је, Ми о драг Пан те лић, спорт ски ди рек тор Вој во ди не и Љи бу шка Ла ка тош, ру ко во ди лац оде ље ња за спорт и омла ди ну у СО Ста ра Па зо ва.
� Д.�Бур�саћ
СТА РА ПА ЗО ВА�•�ШКО�ЛА�ФУД�БА�ЛА
Та�лен�ти�за�Вој�во�ди�ну
Полазницишколефудбала„Војводина“
ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГАРезултати�20.�кола:�Јавор Црвена звезда 0:2, Инђија – ОФК Београд 1:2, Слобода Поинт Севојно – Спартак Златибор вода 0:1, Металац – Војводина 0:1, Чукарички Станком – Смедерево 0:1, Партизан – Борац 2:0, Хајдук – Рад 0:1, БСК – Јагодина 1:0.
1. Партизан 20 17 2 1 54:15 53
2. Ц. звезда 20 16 2 2 33:10 50
3. Војводина 20 14 5 1 32:7 47
4. Рад 20 11 6 3 29:11 39
5. Спартак ЗВ 20 8 8 4 20:12 32
6. Смедерево 20 6 10 4 19:17 28
7. ОФК Београд 20 8 4 8 18:18 28
8. Слобода ПС 20 6 7 7 21:22 25
9. Јагодина 20 6 6 8 16:18 24
10. Јавор 20 5 8 7 14:18 23
11. БСК 20 5 7 8 13:26 22
12. Борац 20 4 9 7 12:21 21
13. Инђија 20 3 4 13 17:33 13
14. Металац 20 3 4 13 11:30 13
15Хајдук 20 2 6 12 13:29 12
16. Чукарички 20 0 4 16 5:40 4
У�следећем�колу�састају�се: БСК – Инђија, Јагодина – Јавор, Црвена звезда – Чукарички Станком, Смедерево – Металац, Војводина – Слобода Поинт Севојно, Спартак Златибор вода – Партизан, Борац – Хајдук, Рад – ОФК Београд.
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати�21.�кола: Нови Сад – Колубара 1:0, БАСК – Земун 2:1, Бежанија – Срем 3:0, Раднички (С) – Напредак 1:1, Нови Пазар – Динамо 2:1, Млади радник – Пролетер 3:1, Биг бул Раднички – Телеоптик 0:0, Раднички 1923 – Банат 2:0, Младост – Синђелић 1:1.
1. БАСК 21 14 5 2 29:10 47
2. Радн. 1923 21 13 5 3 35:17 44
3. Нови Пазар 21 11 6 4 22:14 39
4. Банат 21 9 8 4 24:14 35
5. Синђелић (Н) 21 9 7 5 22:16 34
6. Пролетер 21 9 6 6 30:19 33
7. Раднички (С) 21 8 9 4 17:13 33
8. Мл. радник 21 9 5 7 28:26 32
9. Напредак 21 8 7 6 22:20 31
10. Младост 21 6 10 5 16:16 28
11. Нови Сад 21 7 4 10 25:29 25
12. Бежанија 21 6 6 9 16:17 24
13. Биг Бул Рад. 21 6 5 10 20:21 23
14. Телеоптик 21 5 7 9 19:31 22
15. Земун 21 4 8 9 16:23 20
16. Срем 21 3 9 9 15:25 18
17. Колубара (3) 21 2 6 13 15:30 9
18. Динамо 21 2 3 16 9:39 9
У�следећем�колу�састају�се: Телеоптик Млади радник, Синђелић (Ниш) Нови Пазар, Напредак Раднички 1923, Земун Нови Сад, Колубара Биг Бул Раднички, Пролетер Младост, Динамо Раднички (С), Срем – БАСК.
СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултати�18.�кола Нови Козарци: Слобода – Доњи Срем 2:1, Палић: Палић – ЧСК Пивара 0:1, Темерин: Слога – Раднички 1:0, Апатин: Младост – Ветерник Вискол 0:0, Вршац: Вршац – Солунац 2:0, Оџаци: Текстилац Итес – Младост (БЈ) 3:2, Беочин: Цемент – ОФК Кикинда 2:0, Падина: Долина – Сента 0:0.
1. Д. Срем 18 11 5 2 32:13 38
2. Раднички 18 10 5 3 30:10 35
3. Долина 18 10 3 5 20:21 33
4. ЧСК Пивара 18 9 5 4 36:20 32
5. Ветерник 18 8 8 2 30:20 32
6. Сента 18 8 6 4 36:15 30
7. Цемент 18 8 5 5 26:17 29
8. Вршац 18 7 6 5 20:20 27
9. Слога 18 7 5 7 28:22 26
10. Младост (БЈ) 18 6 3 9 24:34 21
11. Солунац 18 5 5 8 22:27 20
12. Текстилац 18 5 5 8 20:26 20
13. Палић 18 5 4 9 17:23 19
14. ОФК Кикинда 18 3 5 10 17:37 14
15. Слобода (1) 18 3 3 12 21:39 11
16. Младост (А) 18 0 5 13 10:45 5
У�следећем�колу�састају�се Падина: Долина – Слобода, Сента: Сента – Цемент, Кикинда: ОФК Кикинда – Текстилац Итес, Бачки Јарак: Младост – Вршац, Растина: Солунац – Младост (А), Нови Сад: Ветерник Вискол – Слога, Нова Пазова: Раднички – Палић, Челарево: ЧСК Пивара – Доњи Срем.� Д.�Бурсаћ
ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЗАПАДРезултати�19.�кола Ириг: Раднички – Бачка 1:2, Стари Бановци: Омладинац – Црвена звезда 0:2, Младеново: Будућност – Обилић 0:0, Сремска Митровица: Раднички – Полет 4:1, Рума: Први Мај Агрорума – Дунав 1:0, Ердевик: Слога Раднички – Индекс 2:3, Каћ: Југовић – Борац 1:1, Футог: Металац АВ – Младост 0:0.
1. Дунав 19 13 2 4 43:17 41
2. Борац 19 12 4 3 48:30 40
3. Индекс 19 10 4 5 27:20 37
4. Ц. звезда 19 10 4 5 27:21 34
5. Бачка 19 10 3 6 25:19 34
6. Омладинац 19 7 6 6 37:29 27
7. Полет 19 8 3 8 26:25 27
8. Будућност 19 6 9 4 24:23 27
9. Први мај Агр. 19 8 3 8 22:21 27
10. Слога Радн. 19 7 4 8 27:27 25
11. Раднич. (СМ) 19 8 0 11 32:37 24
12. Обилић 19 5 6 8 23:23 21
13. Младост 19 3 11 5 19:27 20
14. Југовић 19 6 2 11 22:34 20
15. Металац АВ 19 2 6 11 16:34 12
16. Радн.(И) (3) 19 0 4 15 12:43 1
У�следећем�колу�састају�се Бачка Паланка: Бачка – Металац АВ, Турија: Младост – Југовић, Нови Сад: Борац – Слога Раднички, Нови Сад: Индекс – Први Мај Агрорума, Стари Бановци: Дунав – Раднички (СМ), Сивац: Полет – Будућност, Змајево: Обилић – Омладинац, Нови Сад: Црвена Звезда – Раднички (И).� Д.�Бурсаћ
Среда, 6. април 2011. 25СПОРТ
ПРВА „Б“ (М)Резултати 24. кола: Константин – Спартак 98:84, Јагодина – Ниш 81:78. Смедерево Визура - Раднички Баскет 73:68, Раднички – Железничар 69:67, Раднички КГ 06 - БКК Раднички 44:97, Вива Баскет – Војводина 108:103, КГ Студент УК – Младост 81:77; резултати 25. кола: КГ Студент УК - Константин 45:28, Младост - Вива Баскет 46:35
1. БКК Раднички 24 21 3 2092:1619 452. Раднички Б. (БГ) 24 19 5 1881:1565 433. Железничар 24 15 9 1977:1903 394. КГ Студент УК 25 14 11 1961:1926 395. Смедерево 24 14 10 2021:1965 386. Спартак 24 14 10 2074:1932 387. Вива баскет 25 13 12 2063:2131 388. Константин 25 12 13 1888:1998 379. Војводина 24 12 12 1894:1927 3610. Младост 25 11 14 1886:1983 3611. Раднички (О) 24 11 13 1847:1855 3512. Јагодина 24 9 15 1862:1970 3313. Ниш 24 5 19 1794:2011 2914. Раднички КГ 24 0 24 1768:2223 24
У следећем колу, састају се: Војводина - Раднички КГ 06, БКК Раднички – Раднички, Железничар - Смедерево Визура, Раднички Баскет – Јагодина, Ниш – Спартак.
ПРВА "Б" ЛИГА (Ж)Резултати 24. кола - Краљево: Краљево – Беочин 59:65, Шабац: Шабац – Плеј оф 57:39, Косовска Митровица: Трепча – Стара Пазова 60:81, Јагодина: Јагодина 2001 – Сивац 79:44, Врбас: Врбас Медела – Бор 63:28, Лазаревац: Младост Колубара – Баскет старс 60:53, Чачак: Моравац – Радивој Кораћ МТ 21:81.
1. Р. Кораћ МТ 24 23 1 2055:1230 472. Врбас 24 20 4 1873:1430 443. Ст. Пазова 24 19 5 1846:1377 434. Шабац 24 18 6 1672:1461 425. Јагодина 24 15 9 1809:1775 396. Колубара 24 14 10 1553:1437 387. Беочин 24 13 11 1639:1453 37 8. Баскет старс 24 11 13 1526:1771 359. Сивац 24 8 16 1557:1708 3210. Плеј оф 24 9 15 1349:1479 3211. Краљево 24 7 17 1524:1768 3112. Моравац 24 7 17 1316:1544 3013. Трепча 24 3 21 1279:1803 2714. Бор 24 1 23 1091:1873 25
ПРВА ЛИГА – СЕВЕР (М)Резулати 24. кола: Дуга – Дунав 0:20 (службени резултат), Нова пазова – Оџаци 93:72, Спорт Ки – Ветерник 0:20 (службени резултат), Раднички – Топола 101:69, Јединство - Младост Телетехника 83:93, Стара Пазова – Меридиана 76:78, Врбас - Нови Сад МТ (синоћ).
1. Младост 25 23 2 1952:1587 482. Нова Пазова 24 19 5 1734:1517 433. Меридиана 24 19 5 1739:1477 434. Дунав 24 18 6 1715:1476 425. Врбас 24 15 9 1805:1657 396. Ветерник 24 14 10 1776:1698 387. Оџаци 25 13 12 1698:1753 388. С.Пазова 24 13 11 1722:1618 379. Јединство 24 12 12 1677:1613 3610. Нови Сад 23 9 14 1533:1627 3211. Топола 25 7 18 1542:1826 3212. Раднички 24 7 17 1502:1586 3113. Спорт Ки 24 0 24 0:480 014. Дуга 24 0 24 0:480 0
ДРУГА СРПСКА – СЕВЕР (М)Резултати 24. кола: Апатин – Хајдук 78:64, Бачка Паланка – Динамо 75:74, Рума – Црвенка 72:63, Крајина Грмеч – Младост 113:61, Топ - Свети Ђорђе 77:76, Срем – Академик 87:57, Партизан – Кикинда 73:79.
1. Срем 24 22 2 2241:1621 462. Кикинда 24 20 4 2019:1649 443. Академик 24 19 5 2024:1758 434. Свети Ђорђе 24 16 8 2000:1808 405. Динамо 24 16 8 1926:1755 406. Крајина 24 15 9 2018:1853 397. Рума 24 12 12 2021:1961 368. Хајдук 24 10 14 1735:1765 349. Топ 24 9 15 1809:1837 3310. Апатин 24 9 15 1671:1812 3311. Црвенка 24 8 16 1675:1814 3212. Б. Паланка 24 6 18 1481:2069 3013. Партизан 24 4 20 1623:1973 2814. Младост 24 2 22 1424:1992 26
У следећем колу састају се: Партизан – Апатин, Кикинда – Срем, Академик – Топ, Свети Ђорђе - Крајина Грмеч, Младост – Рума, Црвенка - Бачка Паланка, Динамо – Хајдук
КОШАРКАФУДБАЛ
РАДНИЧКИ (СМ)-ПОЛЕТ 4:1(1:0)
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Игралиште Радничког, гледалаца 150, судија, Малиџан (Нови Сад). Стрелци: Скрупан у 21. и 81, Ђурђевић у 6, и Васиљевић у 53, за Раднички, Фуртула у 59, за Полет.РАДНИЧКИ: Шивољцки 8, Павловић 7 (Ристић), Бојић 7, Босанчић(Миличић 7), Стервић 7, Нинковић 7, Ђурђевић 8,Живановић 7, Илић (Васиљевић 8) Скрупан 9, Прокић 7.ПОЛЕТ:Живковић 6, Кончуљ 6, Добријевић 6 Шеган 6 Ракочевић 7, Исаиловић 6, Максимовић 6(Лончар), Фуртула 7, Јосовић 6, Пејновић, Гризер 6.
Домаћи фудбалери у потпуности су испунили очекивања својих симпатизера и стручног штаба. Јер, сигурном и добро организованом игром остварили су убедљиву победу.
Јунак сусрета је, свакако, двоструки стрелац Скорупан, који је с два поготка да одлучујући допринос успеху своје екипе, која је показала да је спремна и за веће подвиге. С.Ловчанин
ОМЛАДИНАЦ - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:2 (0:1)
СТАРИ БАНОВЦИ: Игралиште Дунава, гледалаца 200. Судија: Јоцовић (Врбас). Стрелци: 0:1 Ђорђевић у 24, 0:2 Узелац у 69. минуту. Жути картони: Стојисављевић, Стефановић, Ћеран (Омладинац) Ђурикин, Јокић, Целин (Црвена звезда). Црвени картони: Грчић, Даничић, на клупи, (Омладинац), Целин (Црвена Звезда).ОМЛАДИНАЦ: Татић 6, Иванишевић 6, (Ћеран), Савић 6, Дукић 6, Мрвић 6, Стојсављевић 6, (Хакач 5), Грчић 5, Џепина 5, Пејчиновић 5, Стефановић 6, Русмир 6, (Мрачајац).ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ђурикин 7, Јокић 7, Шегрт 7, Узелац 7, Авакумовић 7, Целин -, Поповић 8, (Рађен), Рашиован 7, Ђорђевић 7, (Пекић), Живковић 7, (Грабић), Горданић 7.
У најслабијој игри ове сезоне Омладинац је заслужено поражен од веома добре екипе из Новог сада. Имали су домаћини две сјајне прилике у првом полувремену да поведу, али Стојисављевић и Грчић нису били спретни пред голом Ђурикина. Али зато јесте Ђорђевић у 24. минуту када је у петом покушају умакао офсајд замци и лако матирао Татића. У финишу првог полувремена гости остају са играчем мање пошто је Целин добио други жути картон. Међутим, ни то није помогло играчима Омладинца који у другом полувремену играју смушено и неповезано, а гости користе и преко Узелца у 69 минуту дуплирају вођство преко Узелца који је из скраћеног корнера вешто савладао Татића. Домаћини једино што су успели у финишу да изгубе живце и зараде два црвена картона, најпре Грчић, а затим и Даничић који је био на клупи за резервне играче. Д.Бурсаћ
СРЕМСКА ЛИГАРезултати 19. кола - Голубинци: Јадран – Љуково 4:0, Крњешевци: Борац Слога Милшпед – Граничар 0:1, Стара Пазова: Јединство – Хајдук (Ш) 3:0 (пф), Бешка: Хајдук – Партизан 1:2, Кукујевци: Фрушкогорац – Словен 1:6, Мачванска Митровица: Подриње – Железничар 6:0, Лаћарак: ЛСК – Зека Буљубаша 0:0, Вишњићево: Хајдук – Младост 1:0.
1. Подриње 19 12 3 4 50:15 392. Јединст.(-1) 19 12 2 5 45:29 37 3. Партизан 19 11 3 5 54:26 364. Словен 19 9 6 4 37:25 335. ЛСК 19 7 9 3 29:15 306. Хајдук (Ш) 19 9 3 7 31:26 307. Хајдук (Б) 19 8 5 6 29:25 298. Борац СМ 19 8 5 6 25:29 29 9. Младост (-1) 19 8 4 7 22:18 2710. З. Буљубаша 19 7 6 6 26:24 2711. Хајдук (В) 19 8 1 9 20:30 2512. Граничар 19 6 4 9 19:26 2213. Јадран (-1) 19 6 3 10 19:20 2014. Железничар 19 3 5 11 21:31 1415. Љуково (-1) 19 3 4 12 11:32 1216. Фрушкогорац 19 2 3 14 12:79 9
У следећем колу састају се - Љуково: Љуково – Хајдук (В), Купиново: Младост – ЛСК, Равње: Зека Буљубаша - Подриње, Крчедин: Железничар – Фрушкогорац, Рума: Словен – Хајдук (Б), Стара Пазова: Јединство – Партизан, Прхово: Хајдук (Ш) - Борац Слога Милшпед, Адашевци: Граничар - Јадран. Д. Бурсаћ
ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА - ИНЂИЈАРезултати десетог кола - Нови Карловци: Полет – Сремац 0:1, Нови Сланкамен: Дунав – Слога 1:2, Крчедин: Фрушкогорац – Слога Борац 0:2, Белегиш: Подунавац – ЧСК 4:2. Слободан је био Борац.
1. Подунавац 9 8 0 1 28:11 242. Сремац 9 8 0 1 19:3 243. Слога Борац 9 8 0 1 17:7 244. Полет 9 4 0 5 15:13 125. Слога 9 3 0 6 12:21 96. Фрушкогорац 9 2 2 5 10:18 87. Дунав 9 2 1 6 13:19 78. ЧСК 9 2 1 6 14:22 79. Борац 8 1 0 7 11:25 3
У следећем колу састају се - Чортановци: ЧСК – Фрушкогорац, Сурдук: Слога Борац – Дунав, Марадик: Слога – Полет, Војка: Сремац – Борац, Слободан: Подунавац. Д. Бурсаћ
ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИРезултати утакмица 17.кола: Ашања: Камени – Напредак 3:0, Карловчић: Ловац - ОФК Брестач 3:0, Доњи Товарник: Слобода – Сремац 0:0, Прхово: Младост - Попинци 3:0, Суботиште: Витез – Граничар 1:8, Огар: Шумар - Словен 2:1. Слободан је био Срем.
1. Шумар 16 13 2 1 56:12 412. Словен 15 12 0 3 29:12 363. Попинци 16 10 1 5 39:14 314. ОФК Брестач 16 9 4 3 31:19 315. Сремац 16 8 2 6 35:26 266. Напредак 16 8 1 7 42:35 257. Младост 16 7 1 8 34:24 228. Камени 15 5 3 7 32:43 189. Ловац 16 6 0 10 31:42 1810. Срем 15 5 2 8 20:25 1711. Слобода 16 5 2 9 18:32 1712. Граничар 15 2 1 12 23:46 713. Витез 16 2 1 13 10:70 7
У следећем колу састају се - Сибач: Словен – Витез, Обреж: Граничар – Младост, Попинци: Попинци - Слобода, Деч: Сремац – Ловац, Брестач: ОФК Брестач - Камени, Попинци: Напредак – Срем. Слободан је Шумар.
ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА – ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)Резултати - Грабовци: Граничар - ПСК 3:0, Врдник: Рудар - Хртковци 3:0, Доњи Петровци: Доњи Петровци – Полет 8:1, Рума: Јединство (Р) - Напредак 2:0, Добринци: Сремац - Јединство (П) 0:3, Рума: Фрушка гора - Крушедол 1:3, Краљевци: ОФК Краљевци - Фрушкогорац 0:1.
1. Рудар 17 14 2 1 41:10 442. Јединство (П) 17 12 3 2 36:9 393. Граничар 17 12 0 5 36:17 364. Д. Петровци 17 10 2 5 40:16 325. Хртковци 17 9 3 5 39:25 306. Јединство (Р) 17 9 1 7 25:18 287. Полет 17 7 5 5 42:35 268. Крушедол 17 6 3 8 18:37 219. Фрушкогорац 17 6 2 9 20:39 2010. ОФК Краљевци 17 4 4 9 16:24 1611. Напредак 17 4 4 9 19:35 1612. Фрушка гора 17 2 7 8 20:32 1313. ПСК 17 4 1 12 20:37 1314. Сремац 17 1 1 15 12:50 4
ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ПРВИ РАЗРЕД)Резултати - Велики Радници: Борац (ВР) – Граничар 1:1, Мартинци: Борац (М) – Змај 3:0, Чалма: Слога - Слобода 4:1, Манђелос: Фрушкогорац – Будућност 1:1, Јарак: Сремац – Миторс 6:3.
1. Борац (М) 11 9 1 1 32:8 282. Будућност 11 7 2 2 24:13 233. Слога 10 5 2 3 22:16 174. Фрушкогорац 11 5 1 5 19:24 165. Змај 10 5 0 5 19:18 156. Граничар 11 4 3 4 12:18 157. Миторс 11 4 2 5 20:22 148. Сремац 11 3 1 7 22:23 109. Слобода 11 2 4 5 21:32 1010. Борац (ВР) 11 1 2 8 16:33 5
У следећем колу састају се - Кузмин: Граничар – Сремац, Сремска Митровица: Митрос – Фрушкогорац, Салаш Ноћајски: Будућност – Слога, Шашинци: Слобода - Борац (М), Ноћај: Змај - Борац (ВР).
ОПШТИНСКА ЛИГА ШИДРезултати - Бикић До: ОФК Бикић – Братство 1:0, Вашица: Напредак - Јединство (Љ) 5:0, Моровић: Јединство (М) - Граничар (Ј) 0:2, Бачинци: Слога ОФК Бачинци – Синђелић 5:0, Шид: Једнота - ОФК Бингула 3:0, Батровци: Омладинац (Б) - Омладинац (М) 4:1, Илинци: Борац – Сремац 3:0.
1. Јединство (Љ) 16 12 0 4 52:22 362. Напредак 16 11 2 3 54:22 353. ОФК Бикић 16 10 2 4 39:27 324. Слога ОФК Б. 16 10 1 5 44:18 315. Омладинац (Б) 16 9 3 4 32:24 306. Граничар (Ј) 16 9 2 5 35:27 297. Синђелић 16 9 1 6 39:20 288. Једнота 16 8 2 6 50:27 269. Братство 16 7 2 7 39:32 2310. Борац 16 7 2 7 27:29 2311. ОФК Бингула 16 6 1 9 36:38 1912. Сремац 16 2 0 14 13:64 613. Омладинац (М) 16 1 1 14 16:70 414.Јединство (М) 16 1 1 14 11:67 4
У следећем колу састају се - Илинци: Борац - ОФК Бикић, Беркасово: Сремац - Омладинац (Б), Моловин: Омладинац – Једнота, Бингула: ОФК Бингула – Слога, ОФК Бачинци, Гибарац: Синђелић - Јединство (М), Јамена: Граничар – Напредак, Љуба: Јединство – Братство.
ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ДРУГИ РАЗРЕД)Резултати - Раденковић: Борац (Р) - Слога 2:0, Сремска Рача: Срем - Гргуревци 1:0, Дивош: Хајдук - ОФК Босут 4:0, Ривица: Планинац - БСК 2:2- Напредак је био слободан.
1. Срем 10 7 2 1 18:6 232. Борац (Р) 10 6 2 2 20:9 203. Хајдук 10 6 1 3 23:9 194. ОФК Босут 10 4 3 3 18:14 155. Напредак 9 4 2 3 12:18 146. БСК 9 3 2 4 12:16 117. Слога 10 2 2 6 9:14 88. Планинац 10 2 2 6 8:17 89. Гргуревци 10 2 0 8 14:31 6
У следећем колу састају се - Бешеново: БСК – Хајдук, Босут: ОФК Босут – Срем, Гргуревци: Гргуревци - Борац (Р), Засавица 1: Слога – Напредак. Слободан је Планинац.
ОПШТИНСКА РУМА – ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)Резултати - Буђановци: Младост (Б) - 27.Октобар 7:1, Стејановци: Борац (С) - Цар Урош 2:3. Кленак: Борац (К) – Слога 2:0, Ривица: Планинац – Војводина 2:1. Слободна је била Младост (П).
1. Борац (К) 9 8 1 0 29:5 252. Слога 9 6 1 2 31:11 193. Младост (Б) 9 6 0 3 28:15 184. Цар Урош 9 5 2 2 26:15 175. Младост (П) 8 4 1 3 21:13 136. Планинац 9 2 1 6 11:28 77. 27. Октобар (Ш) 9 2 0 7 20:38 68. Борац (С) 9 2 0 7 15:40 69. Војводина 9 1 2 6 9:25 5
У следећем колу састају се - Нерадин: Војводина - Борац (К), Вогањ: Слога - Борац (С), Јазак: Цар Урош - Младост (Б), Шатринци: 27. Октобар - Младост (П). Слободан је Планинац.
КУП ПФС СРЕ МА
Ири жа ни на пе на ле
Ре зул та ти пр вог ко ла Ку па ПФС Сре ма - Гра ни чар (Гра бов ци) – Рад нич ки (Срем ска Ми тро ви ца) 1:0, Хај дук (Бе шка) – Рад нич ки (Ириг) 0:0, пе на ли ма 2:4, Ми-трос (Срем ска Ми тро ви ца) – Гра ни чар (Ада шев ци) 0:2 и Шу мар (Огар) – Бо рац Сло га Мил шпед (Кр ње шев ци) 2:1.
У дру гом ко лу, 5. апри ла (16.00) игра ју: Гра ни чар (Ада шев ци) – Сло га Рад нич ки (Ер де вик), Гра ни чар Гра бов ци – Пр ви мај (Ру ма), Рад нич ки (Ириг) – Ду-нав (Ста ри Ба нов ци) и Шу мар (Огар) – Омла ди нац (Но ви Ба нов ци).
Ж. Ра ди во је вић
Среда, 6. април 2011. 31
ЕД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
- 39. 220 ку па ца у до ма ћин-ству
- По пуст за пла ћа ње ра чу на у ро ку пла ћа ња од 5% оства ру је 20.535 ку па ца (ту су и они ко ји тро ше ви ше од 350 ки ло ва та)
- на те ри то ри ји оп шти на Срем ска Ми тро ви ца и Шид има 14.135 ку па ца (без ви кен ди ца) ко ји тро ше од 1-350кwх
- 535 ку па ца је еви ден ти ра-но као со ци јал ци (Цен тар за со-ци јал ни рад), а пра во на по пуст (јер ре дов но пла ћа) оства ру је 264 ку па ца
- 480 ку па ца има ју пра во на по се бан по пуст (пра во им је да-ла оп шти на), а по пуст оства ру је (јер ре дов но пла ћа) 275 ку па ца
Од 1. апри ла по чи ње при ме-на но вог це нов ни ка за про да-
ју елек трич не енер ги је и при ме на по пу ста од 11,89 од сто за ме сеч ну по тро шњу од 1 до 350 ки ло ват-са-ти. Но ва про сеч на це на ки ло ват-са та за све куп це на свим на пон-ским ни во и ма ве ћа је за 15,1 од сто. Ки ло ват-сат за до ма ћин ства би ће ску пљи за 13,5 од сто.
При ме ном но вог по пу ста од 11,89 од сто го то во ми ли он и по до ма ћин-ста ва ко ја ме сеч но има ју то ли ку по-
тро шњу, што је по ло ви на од свих до ма ћин ста ва у Ср би ји, не ће има ти по ве ћа не ра чу не за стру ју. Њи ма ће, уз тај по пуст, би ти об ра чу на ван и по пуст од пет од сто на име ре дов ног пла ћа ња ра чу на за стру ју, па ће та ко уку пан по пуст за те куп це би ти до 16,89 од сто.
По пу сти ће са да би ти још ве ћи за со ци јал но угро же не ка те го ри је ку па ца. Њи ма ће ра чу ни прак тич но би ти ума-ње ни од 40 до 45 од сто. На-и ме, они ће мо ћи да оства ре пра во на три по пу ста – 35 % на име свог со ци јал ног ста-ту са, но вих 11,89 % и 5 % на име ре дов ног пла ћа ња стру-је. Сви ти по пу сти ће пре по-ло ви ти њи хо ве ра чу не.
С об зи ром да је про сеч-на ме сеч на по тро шња до ма-ћин ства у Ср би ји ис под 400 ки ло ват - са ти, оче ку је се да ће но ви по пуст под ста-
ћи и ра ци о нал ну по тро шњу стру је и да ће још ве ћи број до ма ћин ста ва има ти ума ње не ра чу не. За оства ри-ва ње ових по пу ста ку пац не тре ба да до ла зи у ди стри бу ци ју, јер ће се по пу сти ауто мат ски об ра чу на ва ти на осно ву по да та ка о из ми ри ва њу
оба ве за, по тро шњи и со ци јал ном ста ту су (пре ма еви ден ци ји цен та ра за со ци јал ни рад).
Да би ку пац ко ји тро ши до 350 ки ло ват - са ти већ у апри лу мо гао да ко ри сти по пуст од 11,89 од сто, по-треб но је да дуг за стру ју ис ка зан на мар тов ском ра чу ну, ко ји му сти же у апри лу, у пот пу но сти из ми ри до да-ту ма ко ји је на ра чу ну озна чен као рок до спе ћа. Та ко ће сте ћи пра во да му већ април ски ра чун, ко ји сти же у ма ју, бу де ума њен за ви ше од 16 од сто.
Но во у ве де ни по пуст од 11,89 од-сто ће ва жи ти док над ле жни др жав-ни ор га ни не ура де На ци о нал ни про-
грам за за шти ту угро же них по тро ша-ча. Тај про грам ће би ти у скла ду са За ко ном о за шти ти по тро ша ча и са Ди рек ти ва ма ЕУ о ре ша ва њу пи та ња тзв. енер гет ског си ро ма штва.
Сви по пу сти ко је на го ди шњем ни воу одо бра ва Елек тро при вре да Ср би је до сти жу че ти ри ми ли јар де ди на ра, тј. око 40 ми ли о на евра, што је вред ност јед но ме сеч не по тро-шње за тре ћи ну Ср би је, тј. вред ност елек трич не енер ги је ко ју у јед ном ме се цу за 800. 000 ку па ца ис по ру чи „Елек тро ср би ја“ Кра ље во.
Но вом це ном стру је на док на ђен је гу би так вред но сти ки ло ват-са та због ин фла ци је у по след њих го ди-ну да на. На и ме, од ко рек ци је це не стру је ко ја је би ла 1. мар та 2010. до 1. апри ла 2011. го ди не ин фла ци ја је би ла око 12 од сто.
С.Н.
Ка ко сма њи ти по тро шњу до 350 kWh?
По ред већ до бро по зна тих са-ве та ко је по на вља мо већ го-
ди на ма, као што је ко ри шће ње аде кват ног по су ђа, штед них и уре ђа ја са што бо љом енер гет-ском озна ком, рас по ред кућ-них апа ра та у оп ти мал не рад не усло ве, изо ла ци ја про сто ри-ја ко је се гре ју или хла де (где се и по сти жу нај ве ће уште де), пре по ру чу је мо и де таљ на упут-ства за ра ци о нал но ко ри шће-ње елек трич не енер ги је ко ја се на ла зе на на шем сај ту (www.eps.rs) или разговор са нашим стручним особљем на шалтери-ма eлектродистрибуција.
Ценовник за домаћинства – од 1. априла 2011.*
Категорија потрошње Обрачунски елементи Јединица
мере
Дневнитарифни
став
Динараза
јединицумeре
1 2 3 4 5
Домаћинства
Накнада за мерно место 119,07
Обрачунска снага kW 31,583
Активна енергија:
Потрошачи са једнотарифним
мерењем
зелена зона kWh 4,386
плава зона kWh 6,578
црвена зона kWh 13,157
Потрошачи са двотарифним
мерењем
зелена зона
kWh виши 5,012
kWh нижи 1,253
плава зона
kWh виши 7,518
kWh нижи 1,880
црвена зона
kWh виши 15,036
kWh нижи 3,759
* Цене су без ПДВ-а и попуста који важе од 1. априла
ПопустиПочев од априла купци ће, уколико испуне потребне услове, моћи да остваре следећа три попуста: • социјални – 35 %• за рационалну потрошњу – 11,89 %• за плаћање у року доспећа обавезе – 5 %.
Услови да би се искористили сви наведени попусти су: • потрошња за период од 30 дана од 1 до 350 кWh, • да купац нема дуговања за електричну енергију и да обавезе измирује до рока за плаћање који је назначен на рачуну
НО ВЕ ЦЕ НЕ И ПО ПУ СТИ ЗА СТРУ ЈУ
По ло ви на до ма ћин ста вабез уве ћа них ра чу наСо ци јал но угро же не ка те го ри је ста нов ни штва има ће по пу сте од 40 до 45 од сто. - По пу стом од 11,89 од сто под сти че се ра ци о нал на по тро шња елек трич не енер ги је, док се по пу стом од пет од сто на гра ђу је ре дов но пла ћа ње ра чу на. - Но вом це ном стру је на док на ђен је гу би-так вред но сти ки ло ват-са та због ин фла ци је у по след њих го ди ну да на
Ђорђе Ненадовић по љо привред ник из Срем ске Ми трови це, од 1990. го ди не ин тен
зив но се ба ви го ве дар ством. Овај про из во ђач мле ка је до ско ра раз мишљао да про ши ри фар му, али је оду стао и га ји 26 му зних кра ва.
Мо ји пла но ви о про ши ре њу фарме му зних кра ва са че ка ће бо ље време, јер др жа ва још не сти му ли ше пра вог по из во ђа ча на пра ви на чин. Све уред бе о суб вен ци ја ма још ни су
до не те, а оне ко је су до не те ме ни нису баш ја сне. Чуо сам, на при мер, да тре ба да се до не се уред ба ко јом би онај ко ку пи сте о не ју ни це мо гао да оства ри од ре ђе не суб вен ци је. Ја сам за то за ин те ре со ван, а ниг де ни сам мо гао да са знам где се сте о не ју ни це на ба вља ју об ја шња ва Не на до вић, ина че члан Гру па ци је за сто чар ство при Срем ској при вред ној ко мо ри.
Пред сед ник Асо ци ја ци је по љопри вред них про из во ђа ча Ср би је Богдан Шуљманац из Ла ћар ка ни је оп ти ми ста ка да је сто чар ство у пи та њу. Сем ра тар ства ба ви се и сто чар ством, до ско ра је др жао у то ву 700 ко ма да сви ња, обез бе дио за њих по треб ну ко ли чи ну сточ не хра не, а са да у шта ли има све га неко ли ко сви ња.
Др жа ва би на ма сто ча ри ма, без об зи ра шта то ви мо, тре ба ла да обез бе ди до бре суб вен ци је. За свиње би, по мом ми шље њу, тре ба ле да бу ду 30 до 40 евра по ко ма ду да се про из вод ња ис пла ти под са да шњим усло ви ма ка же Бог дан Шуљ ма нац, а Живан Владисављевић та кође из Ла ђар ка, по ру чу је да је бо ље да др жа ва не да је про из во ђа чи ма ни ка кву по моћ већ да им обез бе ди усло ве ка кве за слу жу ју.
Ако ја мо рам да про дам сви ње по 110 ди на ра а у њи хо ву про из водњу уло жим 140 ди на ра по ки ло гра му жи ве ме ре где је ту мо ја ра чу ни ца об ја шња ва Вла ди са вље вић.
О кри зи у сто чар ству би ло је ре чи на за јед нич кој сед ни ци две гру паци је Срем ске при вред не ко мо ре чи ји чла но ви су рас пра вља ли о раз во ју тр жи шта основ них сто чар ских произ во да у Ср би ји у кон тек сту европских ин те гра ци ја. Владимир Влаовић, се кре
тар ко мор ског Од бо ра удру же ња за аграр ве ли да се на осно ву ди скуси ја мо же кон ста то ва ти да је ста ње у укуп ном сто чар ству и у Сре му и у Ср би ји ка та стро фал но.
Не по вољ ност ста ња у сто чар ству по ве ћа ва април ско по ску пље ње стру је ко је ће со бом по ву ћи и низ дру гих по ску пље ња, а це на нафте се ме ња сва ких ме сец да на. За то
ве ли ки сто ча ри на ја вљу ју сма ње ње бро ја сви ња и го ве да у то ву, а ма ли про из во ђа чи на ја вљу ју или већ затва ра ју сво је објек те.
Сто ча ри упо зо ра ва ју на увоз живе сто ке из Ма ке до ни је и ме са из Ма ђар ске или за пад но е вроп ских зе ма ља. Упо зо ра ва ју да се ту ра ди о про бле ма тич ном ме су ко је је на гра ни ци ро ка за људ ску упо тре бу. Про из во ђа чи при ме ћу ју и не го ду ју због ка шње ње суб ве ни ја. Они ипак не оче ку ју мно го од др жа ве због незнат но по ве ћа ног агра ра ног бу џе та за ову го ду ну, али сма тра ју да ако хо ће мо да се по ре ди мо и при бли жимо зе мља ма ЕУ мо ра мо да се на њих угле да мо. Јер, на за па ду се до но си ше сто го ди шњи аграр ни бу џет код нас го ди шњи, за то на ши про из вођљчи че сто не зна ју шта да про из воде ни ти за шта да се опре де ле. С.Ђаковић
Среда, 6. април 2011.32
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•СТОЧАРИОКРИЗИ
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•АКЦИЈЕ
РотаријанскамаркицаУ срем ско ми тро вач кој Град ској
ку ћи да нас ће би ти пред ставље на ро та ри јан ска мар ка чи ју изра ду је ини ци рао ов да шњи Ро та ри клуб. Ка ко ка же пред сед ник овог клу ба Милан Стојановић Ро та ри клуб је у са рад њи са Ср би ја мар ком по сле по ла ве ка од ка да је из дата по след ња ро та ри мар ка у све ту, ини ци рао из да ва ње но ве при год не мар ки це по во дом нај ве ће свет ске
ро та ри јан ске ак ци је ис ко ре њи ва ња деч је па ра ли зе. Ro tary in ter na ti o nal је до са да у ову ак ци ју уло жио пре ко ми ли јар ду до ла ра ко јим је ова опа ка бо лест ско ро пот пу но ис ко ре ње на.
Та ко ђе, ов да шњи Ро та ри клуб ће са Ср би ја мар ком 15. апри ла ор га низо ва ти про сла ву чар тер це ре мо ни је и пред ста ви ти ову мар ку, ко ја ће од тог да на би ти ди стри бу и ра на у све по ште. Ј.З.
Цене
По љо при вред ни про из вођа чи има ју про бле ма са ни ским от куп ним це на ма сто ке и ви соким им пу ти ма. На те ре ну су свиње от ку пљи ва ли по 130 ди на ра за ки ло грам при ча ју сто ча ри, а це не су кре ну ле на до ле и не зна се где ће се за др жа ти. По ред тога це на ку ку ру за, ко ји је глав на хра на за сто ку, на бер зи је од 20 до 22 ди на ра по ки ло гра му. Ка да се до да ју по ску пље ња премик са и дру ги тро шко ви у овој про из вод њи се не мо же по стићи ни по зи тив на ну ла ре као је Вла о вић.
Нећедарадеукористсопственештете
Великипроизвођачистокесмањујубројтовљеника,амалинајављујузатварањетовилишта.Претилинамнесташицамеса?
Број сто ке у Сре му Извор:СПК
го ди на го ве да сви ње ов це жи ви на
1985. 52.600 454.875 40.851 1,281.675
1990. 44.230 412.800 37.360 1,299.130
1995. 31.956 295.733 27.599 1,224.866
2000. 19.877 276.713 17.889 1,104.723
2005. 31.108 241.813 15.250 1.179.000
2006 43.991 349.628 27.081 862.511
2007. 46.043 337.639 29.996 767.202
Још 2007. го ди не фор ми ра на је тзв. Сав ска ко ми си ја у чи јем раду уче ству ју Сло ве ни ја, Хр ват
ска, Бо сна и Хер це го ви не и Ср би је. Та да је на пра вљен про то кол о ре гио нал ној са рад њи чла ни ца про јек та "Еко ном ска ре ги ја у сли ву ре ке Саве" ко ји об у хва та шест при вред них ко мо ра из Сло ве ни је, че ти ри из Хрват ске, пет из Бо сне и Хер це го ви не и три ко мо ре из Ср би је. Са чи њен је по слов ник о ра ду у ком су пре ци зира ни за да ци ко мо ра, a до го во ре но је да сва ке го ди не јед на од њих предсе да ва и ко ор ди ни ра ра дом асо ци јаци је, под се ћа ЂорђеБожић, ге нерал ни се кре тар Срем ске при вред не ко мо ре о по чет ку са рад ње при вредних ко мо ра ре ги ја уз ток ре ке Са ве.
Основ ни ци ље ви ра да асо ци јаци је ко мо ра је су све оно што је веза но за при вре ду, кул ту ру, за шти ту жи вот не сре ди не, ту ри зам и на ути ку, а на ме ра је да се са ра ђу је на свим ни во и ма. Пот пи си ва њем прото ко ла Срем ска при вред на ко мора је прак тич но пре у зе ла од ре ђе не оба ве зе не са мо око ко ор ди на ци је ра да већ и кон крет не ак тив но сти. Јед на од њих је рад на про јек ту којег су на пра ви ле ко мо ре че ти ри држа ве, а то је из ра да "На у тич ко тури стич ког во ди ча" или по пу лар ни је
ре че но "Атла са ре ке Са ве" ре као је Бо жић.
Овај атлас, од но сно ње гов нул ти при ме рак, угле дао је "све тлост дана" на кон го ди ну да на при пре ме, истра жи ва ња, уоб ли ча ва ња, а ње го ви из да ва чи за Ср би ју су При вред на ко мо ра Бе о град, Ре ги о нал на привред на ко мо ра Ва ље во и Срем ска при вред на ко мо ра.
Ђор ђе Бо жић об ја шња ва да се ра ди о бро шу ри ко ја са др жи 208 стра на, при ла го ђе ној ту ри сти ма, ама те ри ма на у ти ча ри ма ко ји желе да се упо зна ју са ле по та ма Са ве, али и про фе си о нал ци ма ко ји уме ју да чи та ју и ко ри сте на у тич ке карте и хо ће да се упу сте у озбиљ ну пло вид бу овом ре ком. У пр вом делу во ди ча мо же се про чи та ти оби ље
ин фор ма ци ја о ту ри стич кој по ну ди, кул тур ноисто риј ским спо ме ни ци ма у це ло куп ном то ку Са ве. У ње го вом дру гом де лу су на у тич ке кар те, инфор ма ци је о ки ло ме тра жи, плов ном пу ту, сме штај ним ка па ци те ти ма, ре сто ра ни ма лу ка ма и ве зо ви ма за чам це.
О зна ча ју про јек та, у пред го во ру нул тог при мер ка пу бли ка ци је, писа ли су ре сор ни ми ни стар ОливерДулић, пред сед ни ци ре ги о нал них ко мо ра и дру ги. Про мо ци ја не сва ки
да шњег во ди ча се озбиљ но при према бу ду ћи да се ра ди о зна чај ном ис тра жи вач ком, раз вој ном и фи нансиј ском про јек ту.
Да љи пла но ви ра да у скло пу про јек та " Еко ном ска ре ги ја у сли ву ре ке Са ве" би ли су те ма про шло недељ ног са стан ка чла ни ца асо ци јаци је одр жа ног у За гре бу. Та мо шња го спо дар ска ко мо ра je пре у зе ла пред се да ва ње асо ци ја ци јом у овој го ди ни. С.Ђаковић
Среда, 6. април 2011. 33
ПРОЈЕКАТ"ЕКОНОМСКАРЕГИЈАУСЛИВУРЕКЕСАВЕ"
У на ци о нал ну кам па њу „Ср би ја про тив ра ка” ни зом ак тив но
сти укљу чи ла се и Срем ска Ми трови ца. По след њег да на мар та, ме се ца бор бе про тив ра ка, у про сто ри ја ма Град ске ку ће одр жа но је пре да вање у ор га ни за ци ји До ма здра вља и у са рад њи са Град ском упра вом за здрав ство Пре да вач је био прим.дрПетарБојовићиз Ин сти ту та за јавно здра вље Ср би је „Др Ми лан Јо вано вић Ба тут”.
Циљ ове три би не је сте да се јавност упо зна са ри зи ко фак то ри ма на стан ка ма лиг них обо ље ња и мера ма спре ча ва ња њи хо вог настнка, и да се ти ме сма њи број но во о бо лелих, ре кла је НадаЗецПетковић, ди рек тор ка До ма здра вља.
Ва жно је не уно си ти кан це роге не ма те ри је ко је иза зи ва ју му таци ју ће ли ја, већ уно си ти за штит не ма те ри је. Сва ки дан тре ба уно си ти до вољ ну ко ли чи ну во ћа, а то је око 500 до 600 гра ма, 200 до 300 грама по вр ћа и има ти ре дов не ци клу се од мо ра. Ако жи ви мо ха о тич но, конзу ми ра мо ал ко хол и ду ван, ко ри сти
мо пре пр же не ма си ти и ди мље но месо, ве ли ке су шан се да обо ли мо од кан це ра, ре као је др Бо јо вић.
И.З.
На на шој фо то гра фи ји ко ју је послао чи та лац Марко Цвијано
вић сни мљен је пре ле пи леп тир „пау но вац“, ина че ве о ма че ста и рас простра ње на вр ста ко ју сте си гур но ових да на ви де ли, али оно што ни ка ко ни је за по хва лу то је ба че на фла ша у јед ном ка на лу у Срем ској Ми тро вици. Апе лу јем на су гра ђа не да от пад и сме ће од ла жу на за то пред ви ђе на ме ста, ка же Цви ја но вић.
С.Н.
Лепонаружном
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•ЧИТАЛАЦРЕПОРТЕР
ПредавачдрПетарБојовић
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•ПРЕДАВАЊЕ
Воће,поврћеиодморкаопревентива!
Саварекакојаспаја
Насловнастранаводича
Регионалнотуристичкотржиште
Оп шти за кљу чак је да овај на у тич ко ту ри стич ки во дич пред ста вља до бру осно ву за про мо ци ју ре ке Са ве као ту ристич ке и на у тич ке де сти на ци је и да ће до при не ти ус по ста вља њу ре ги о нал ног ту ри стич ког тр жишта са ши ро ком по ну дом. Са да има мо при пре мље не ма те ри ја ле и нул ти при ме рак, а уско ро треба да се штам па ти раж од 3.000 ко ма да во ди ча ис та као је Ђорђе Бо жић, ге не рал ни се кре тар Срем ске при вред не ко мо ре.
ЂорђеБожић,генералнисекретар
Сремскепривреднекоморе
У пр вом де лу во ди ча мо же се про чи та ти оби ље ин фор ма ци ја о ту ри стич кој по ну ди, кул тур ноисто риј ским спо ме ни ци ма у це локуп ном то ку Са ве...
"