Po definiciji koju je u 18. veku dao Dejvid Hjum (David Hume), åudo je “krše-nje prirodnih zakona uz posebnu volju boæanstva ili uz uåešñe nekog nevi-dljivog posrednika”. Hrišñanski teolozi i tumaåi Biblije priznaju samo åudakoja su uåinjena Boæijom voljom, mada se slaæu u tome da i œavo ima moñ daizvrši “nasilje” nad prirodnim zakonima. I u drugim religijama tvrdi se dapostoje moñi koje su iznad prirodnih zakona i na koje je moguñe voljno uti-cati posredstvom paranormalnih i okultnih sila. Rezultati korišñenja ovihmoñi obiåno se ne definišu kao åuda, nego kao magija.

U Reåniku skeptika (Skeptic’s dictionary), Robert Tod Kerol (RobertTodd Carroll) kaæe:

Sve religije svedoåe o brojnim i podjednako uverljivim åudima. Kao što jeHjum naglasio, sve svetske religije uspostavljene su na osnovu åuda. Akoje on u pravu, onda bi one morale meœusobno da se iskljuåuju. Drugim re-åima, svaka religija uspostavlja se podjednako åvrsto kao i ostale, pokuša-vajuñi pri tom da nadvlada svoje rivale. Hjum poredi dilemu izbora religi-je po kriterijumu åuda sa dilemom sudije koji pri donošenju presude uzimau obzir veliki broj kontradiktornih, mada podjednako uverljivih svedoåenja.

Još više od toga govori åinjenica da, ako je civilizacija starija i bliæa varvar-stvu, veña je potreba njenih pripadnika za verovanjem u åuda.

Hjum je bio istoriåar i filozof, pa mu nije bilo teško da zapazi da što dubljezalazimo u prošlost, nalazimo sve više svedoåanstava o åudima. I danas imadosta verovanja u åuda, što mediji rado podræavaju. S druge strane, teško je

219

ÅUDA

6

6

- Šta je to åudo?

- To je nešto što ti neko ispriåa i ti veruješ, a znaš da nije istina

(Pitanje na školskom testu iodgovor uåenika 3. razreda)

zamisliti da bi neki savremeni istoriåar, sociolog ili etnolog u svojim nauånimradovima govorio o åudima sa pozicije liånog verovanja u njih.

“Više je nego verovatno”, kaæe Hjum, “da svako mora da umre, da olovone moæe samo po sebi da stoji u vazduhu, da vatra sagoreva drvo a da je vodagasi.” Hjum navodi da, ako bi neko tvrdio da neko moæe da uåini åudo, on biga upitao: “Da li bi obaranje ove tvrdnje bilo veñe åudo nego sama tvrdnja?”Ako bi odgovor na ovo pitanje bio pozitivan, on bi tada verovao u svedo-åenje. Mnogi kasniji mislioci pozivali su se na ovo Hjumovo pitanje, pa je onopostalo uobiåajen argument u raspravama o razloænosti verovanja u åuda.

Hjumova definicija åuda nije jedina. Svoju definiciju imaju mnogi teore-tiåari i filozofi. Postoje i tumaåenja u kojima se za åudo uzima svaki razvoj do-gaœaja koji je malo verovatan, ali takvo shvatanje ne pomaæe nam da sagle-damo dilemu koja je za nas najvaænija, pa se na njega neñemo oslanjati. Da lije, recimo, 1973. godine åudo spasilo æivot stjuardesi Vesni Vuloviñ kad je avi-on u kome je ona bila eksplodirao na visini od 10 000 metara, a ona preæive-la pad? Ili je, prosto, ovu katastrofu pratio niz za nju sreñnih okolnosti, iz-meðu ostalog to što je ostala u repu aviona koji je pao na strmu padinu i štose sve to dogodilo u blizini klinike sa spremnom lekarskom ekipom?

Da li je åudo kad neko dobije glavni zgoditak na lutriji, ili ñe åudom toda smatra samo dobitnik premije? Za njega to jeste neobiåan dogaœaj sa sreñ-nim ishodom, ali nemamo pravo da ga proglasimo za åudo jer to se dogaœau svakom kolu igre i tu nema niåeg åudnog.

Ovde ñemo govoriti samo o åudima u strogom smislu reåi: o dogaœaji-ma koji su u suprotnosti sa poznatim prirodnim zakonima. Ako ih tako defi-nišemo, onda bi eventualnim dokazivanjem njihovog postojanja automatskibilo dokazano da postoji nešto što je iznad prirodnih zakona. To bi iz osnovasrušilo (ili bar dopunilo) nauåno shvatanje sveta i znaåajno izmenilo naåingledanja na prirodu.

Ostaje još jedno pitanje: šta sa prirodnim zakonima koje još uvek nismoupoznali i objasnili? Moæda ñe neki od njih pruæiti objašnjenje za nešto štosmo do sada smatrali åudom, pa smo moæda i negirali postojanje te pojave ilinismo verovali svedocima koji su imali tu sreñu da joj prisustvuju?Opreznost u nauånom svetu uvek je dobrodošla.

Jesu li maœioniåari åudotvorci?

Veliki broj ljudi, od nastanka govora do današnjih dana, tvrdio je da moæe daåini åuda. Åak i danas ima dosta samozvanih “åudotvoraca”. Jedan od njih jeUri Geler (Uri Geller), koji tvrdi da snagom svojih misli moæe da savije kaši-

220

ku ili da zaustavi sat. S druge strane, maœioniåar Dejvid Koperfild (DavidCopperfield) zabavlja publiku predstavama na kojima, recimo, ljudi i predme-ti (åak i avioni) pred oåima publike išåezavaju i ponovo se pojavljuju.

U åemu je razlika izmeœu ova dva åudotvorca? Prvi tvrdi da posedujeparanormalne sposobnosti, a drugi priznaje da se radi o triku. Prvi kaæe “Jadokazujem da åinim åuda i zato treba da mi verujete” a drugi “Ja ne åinim åu-da nego svojom veštinom stvaram iluziju kojom obmanjujem vaša åula i ra-zum”. I mada su predstave Dejvida Koperfilda duhovito osmišljene i njego-vi trikovi raznovrsni i fascinantni, a Uri Geler veñ skoro tri decenije prikazu-je manje-više iste trikove sa savijanjem kašike, interesovanje za njega ipak ni-je ništa manje nego za Dejvida Koperfilda. Zašto?

Ovo dosta govori o publici ne samo Urija Gelera nego i svakog drugogsamozvanog “åudotvorca”. Da ne bismo bili preterano maliciozni, potraæiñe-mo objašnjenje u tome što njihove predstave u sebi sadræe dozu intrige, veåi-tog pitanja koje pobuœuje paænju: jesu li åuda moguña i da li zaista postojeljudi koji imaju paranormalne sposobnosti?

Ljudi koji tvrde da su åuda deo stvarnosti, zasnivaju svoje verovanje naprimerima koji to dokazuju i uvek su spremni da ponude zanimljivu anegdo-tu iz koje sledi æeljeni zakljuåak. Ovo je dobar naåin za pobedu u raspravi, jerskeptici nemaju naåina da dokaæu da priåa iza koje leæi autoritet pripovedaåanije taåna, a prosto pokazivanje nepoverenja bez argumenata smatra se ne-pristojnim. Tako jedna strana nema obavezu da dokazuje istinitost svoje pri-åe, a druga mora da dokaæe neistinost (što je uglavnom nemoguñe) i smatra

se poraæenom ako nije u stanju da to uåini.

Istraæivaåi koji se bave anomalnom psi-hologijom iznose gledišta koja mogu da po-mognu u raspravi da li je svedoåenje dovoljandokaz o postojanju åuda. Neñemo ponavljatisve psihološke mehanizme kojima se stvarajuzablude i pogrešna uverenja, ali navešñemojednu vaænu åinjenicu: memorisanje je kreati-van proces koji nije isto što i snimanje slike vi-deo - kamerom. Ako je åovek doæiveo iskus-tvo koje ni po åemu nije neobiåno, pa mu ne-ko (ili sam sebi) sugeriše da je bio svedok åu-da, moguñe je da on u svom señanju nesvesnopreuredi detalje koji mogu iz osnova da izme-ne kontekst i znaåenje dogaðaja. Ovo se zove“bojenje” memorisanih sadræaja i svojstveno

221Åuda

“Bojenje” memorije

je zdravim i normalnim ljudima. Tako ñe jedna sugestija, da je svedok prisus-tvovao neåemu nesvakidašnjem, vremenom da se pretvori u åvrsto uverenjekoje niåim ne moæe da se izmeni.

U drugu grupu spadaju zablude koje proistiåu iz nedostatka oseñaja zaneke matematiåke discipline, posebno one koje prouåavaju verovatnoñu do-gaœaja. Nas u svakom trenutku okruæuju predmeti i pojave koji mogu da setumaåe kao simboli. Ako se dogodi nešto znaåajno ili åujemo nesvakidašnjuvest, to ñemo odmah povezati sa simbolom koji smo neposredno pre togazapazili. Tako se stvaraju pogrešne uzroåno - poslediåne veze (“Znala sam dañe mi unuci doñi u posetu, dva puta mi je od jutros na prozor sleteo beli golub”).

Za treñu grupu zabluda odgovorno je nepoznavanje nauke i prirode.Ilustrovañemo ovo priåom pozajmljenom iz zapisa jedne konferencije o vero-vanju u paranormalne pojave, odræane u Caltechu 1992. godine. Uz neznatnaskrañenja, citiramo Dæejmsa Rendija (James Randi) koji je na ovom skupuizneo zanimljiv primer:

Postoji knjiga koja se zove “Kako da nauåite da koristite vanåulno opa-æanje”. Autor je dr Åarls Tart (Charles Tart), uvaæeni profesor psihologi-je sa Kalifornijskog univerziteta. Slušao sam Dr Tarta u Vajomingu. Poštoimam snimak na traci, preneñu priåu taåno onako kako je on ispriåao, dabih video da li ñe vaša reakcija biti ista kao što je tada bila moja.

“...Bilo je ratno vreme. Boravio sam u Berkliju i svi smo radili prekovreme-no do kasnih sati. Moj asistent bila je mlada dama koja je takoœe radila doduboko u noñ. Na kraju radnog dana svi smo otišli kuñi da se odmorimo.

Ujutro je ona ispriåala da se tokom noñi iznenada probudila sa slutnjom dase nešto strašno dogodilo. “Imala sam uæasan predoseñaj”, rekla je, ali ni-je znala šta je izazvalo njen strah. “Iskoåila sam iz kreveta, otišla do pro-zora i pogledala napolje ne bih li videla šta se desilo. U trenutku kad samse ponovo okrenula ka krevetu, staklo se snaæno zatreslo. Nisam moglada shvatim zašto. Vratila sam se u krevet i nastavila da spavam. Ujutrosam ukljuåila radio i åula da je brod pun municije kraj Port Åikaga odle-teo u vazduh. Eksplozija je bukvalno zbrisala Port Åikago sa lica zem-lje. Srušen je ceo grad i preko 300 ljudi izgubilo je æivot.”

Kako je ona mogla iznenada da se probudi, komentariše Åarls Tart, zatimda skoåi iz kreveta, ode do prozora, i tek tada da oseti udarni talas koji jeprešao 35 milja do Berklija?” Kad sam to åuo, rekoh sebi: “Ovde nešto ni-je u redu”, priåa dalje na konferenciji Dæejms Rendi. Upravo vidim neko-liko osmeha u publici; moæda ste i vi došli do istog zakljuåka? Dakle, poštoje u istom redu na tri - åetiri mesta od mene sedeo moj prijatelj, inaåe ge-

222

olog, doturio sam mu papiriñ sa pitanjem. Namignuo mi je, osmehnuo se,ustao i izašao iz sale. Kad se vratio, dodao mi je isti papir na kome je dopi-sao: “8 sekundi”. Šta mislite, šta sam ga pitao?

(Iz publike: Koja je razlika u vremenu prostiranja zvuka kroz vazduh nadaljini od 35 milja, u poreœenju sa udarnim talasom kroz zemlju?)

Taåno, i odgovor je 8 sekundi. Tako je tih 8 sekundi pre nego što se prozorzatresao, nju probudio potres koji je nastao ne zbog vazdušnog nego zbogpodzemnog talasa. Ustala je, otišla do prozora, pogledala napolje, ništa ni-je videla, okrenula se i tada se prozor zatresao.

Zanimljiv je i epilog ovog dogaœaja, u kome Rendi govori o razgovoru saprofesorom Tartom kad je sutradan otišao kod njega i izneo mu svoje objaš-njenje famozne razlike od 8 sekundi. Mada je profesor Tart nauånik kome biistina morala da bude vaænija od svake mistifikacije, samo se osmehnuo iobjašnjenje koje ugroæava njegovu knjigu prokomentarisao reåima: “Dakle,gospodine Rendi, to bi bila teorija koje se Vama najviše dopada”.

Crna i bela magija

Ljudi nisu u stanju da sami åine åuda. Zato postoji shvatanje po kome oni pri-zivaju moñnija biña, koja im pomaæu da uåine nešto što sami ne bi mogli. Akoneki åovek uåini åudo uz pomoñ Boga ili neke nebeske sile, onda je to belamagija. Ona se koristi za dobro ljudi (Isus Hristos je bio beli mag). Za nano-šenje zla i za postizanje sebiånih ciljeva åine se åuda uz pomoñ œavolskih si-la i to je onda crna magija.

Magovi i vraåevi åesto se koriste simbolima kao što su pentagrami ilineki drugi crteæi, statue, åarobne reåi ili delovi tela æivotinja. Pritom oni izvo-de rituale koji ñe im, navodno, pomoñi da åine åuda. U istim ritualima uåes-tvuju i ålanovi grupe (plemena ili sekte) i to su uglavnom dugi i iscrpljujuñiceremonijali, uz monotonu ritmiånu muziku. Tako se prisutni dovode u sta-nje u kome postaju sugestibilni, što je åesto pomognuto i opojnim drogama.Kolektivne halucinacije, koje pri tome doæivljavaju, ne samo da podræavajuverovanja i dogme vaæeñe u okviru plemena ili sekte, nego i pojaåavaju uti-sak zajedništva unutar grupe i uåvršñuju veze izmeœu njenih ålanova.

U ovakvoj atmosferi, svaki trik biñe protumaåen kao åudo. Bacanje za-paljivog praha u vatru, neobjašnjiva buka u obliænjoj šumi ili diskretno po-meranje stola kolenima, izazvañe ekstazu kod svih prisutnih. Trebalo binajozbiljnije shvatiti upozorenje “struånjaka” za crnu magiju da je bavljenjeovim delatnostima opasno za neiskusne i nepripremljene osobe. Jer, kao štosu u stanju snaænog šoka moguña neobjašnjiva izleåenja (o åemu smo govo-

223Åuda

rili u poglavlju Alternativna medicina), tako su kod sugestibilnih i psihiåki la-bilnih osoba tokom ovakvih ceremonija lako moguñe psihotiåne reakcije.

Na našem podneblju postoji veliki broj zvaniåno prijavljenih agencijakoje se bave magijom, a u nekim sredinama njihove usluge postale su i stvarprestiæa. Ogromne sume novca daju se za spravljanje ljubavnih napitaka, bo-gojavljenskih vodica ili crvenih konåiña koji ñe pomoñi da se ostvari neki ciljili da se neutrališe tuœa crna magija. Mediji su pretrpani oglasima u kojimase reklamiraju ove agencije ili se nude razne amajlije za uspeh u školi, poslu,ljubavi, za zdravlje i sve što mašta moæe da stvori. Zato nije neobiåno što ovajvid obmane ima uspeha u kriznom vremenu, naroåito posle velikih migraci-ja stanovništva kad mnogi ljudi bezuspešno tragaju za svojim identitetom unovoj sredini. Ovo je V. Velmar Jankoviñ još 1938. godine u knjizi “Pogled sKalemegdana - ogled o beogradskom åoveku” prozvao prelazniåki mentalitet,koji je nastao kao posledica masovnog prelaska ljudi iz sela u grad.

Mistiåka logika

Jovan Cvijiñ u poglavlju “Mistiåka logika” knjige “Balkansko poluostrvo” na-vodi prepoznatljivu karakteristiku Juænosrbijanaca:

Kod dinarskih ljudi ima sklonosti mistiånome, tajanstvenome, mistiåkoj lo-gici. Ona je u vezi sa njihovom intenzivnom oseñajnošñu i sa fantazijom.Time oni stvaraju tajanstvena fakta i pojave, i formiraju ideale. To rade i unormalnim vremenima, ali naroåito u uzrujanim, ratnim.

Na ovu analizu psihološkog profila Dinaraca pozvao se D. Nedeljkoviñ uknjizi “Dinarski tip i osnovne etnopsihološke odlike Juænosrbijanaca”, objavlje-noj 1929. godine:

Kao sedmu osnovnu psihiåku odliku dinarskog tipa Cvijiñ je naznaåio lefonds mystique, duševnu naklonjenost mistici, mistiåkoj logici u razume-vanju svega. Veruje se u urokljivo oko... “Lošotinje” mogu da ulaze u lju-de i æene i åine zla...

Sve su to biña sa kojima Juænosrbijanci neprestano raåunaju, od kojih sebrane raznim vradæbinama i leåe se ako u njih uœu, raznim mistiånim sred-stvima. Za njih je neobiåno vaæno znati åuvati se od “vetruški”, tih mis-tiånih zlih vetrova, koji oduzimaju vid ili glas åoveku, ili mu paralizuju ru-ku ili nogu. Po njihovom mišljenju, mnogo zavisi od toga kakav je “angel”ušao u åoveka kada se raœao, jer svaki u sebi ima svog anœela. Sve ima svo-je mistiåno znaåenje, ako se pas protegne, ako zaurla, ako je pevac na pra-gu ili posle veåere kukurikne, ako uvo zuji, oko zaigra, dlan zasvrbi, ako va-tra ciåi, ako se u snu vidi ovo ili ono itd...

224

I ova mistiåka logika je jedini naåin shvatanja i razumevanja za Juænosrbi-jance svega onoga što im izgleda da ne zavisi od njihove volje i energije.Sve elementarno i prirodno (roœenje, æivot, bolest, kiša, suša, rat, smrt,itd.) dešava se onako kako je k’smet (sudbina, sreña), kako je Bog dosudio iništa se tu ne moæe izmeniti...

Sve ovo je dr Jovan Mariñ u knjizi “Kakvi smo mi Srbi” naveo kao ilustraciju“srpske sklonosti da veruju nepoznatim silama, da se bespogovorno pokoravajusudbini i da nisu sposobni da svoj æivot, svoju sudbinu dræe u svojim rukama”.Mada ovakva analiza duha jednog naroda donosi puno zanimljivih podata-ka i uvek je rado primljena kod publike, dobro je posmatrati je s rezervom,jer se uglavnom ne zasniva na objektivnom ispitivanju nego na liånim opser-vacijama. Osim toga, teško je odvojiti osobine koje su deo genetskog nasleðanaroda od onih koje se manifestuju samo kao reakcija na nametnute druš-tvene prilike. Moguñe je da bi knjiga “Kakvi smo mi Srbi” imala drugaåijipodtekst da se ovaj narod našao u nekom drugom politiåkom okruæenju. Bu-duñnost ñe ili potvrditi ovakvu “analizu kolektivne liånosti” ili ñe je svrstatiu grupu zabluda i “stvari koje ne postoje”.

Simpatetiåka magija

Postoji metafiziåko verovanje da sliåne stvari mogu da utiåu jedna na drugu,åak i kad niåim nisu fiziåki povezane i kad su na velikoj meðusobnoj udalje-nosti. Na ovo verovanje oslanja se takozvana simpatetiåka magija, u kojuspada veliki broj magijskih disciplina. Popularan primer za ovo je kad poklo-nici vudu (woodoo) magije ubadaju igle u lutku napravljenu tako da liåi naneprijatelja, u uverenju da i on u isto vreme trpi te ubode.

Skoro svaka magija, manje ili više, sadræi u sebi ove principe. Proricanjegledanjem u šolju, recimo, oslanja se na magijske veze koje postoje izmeðusimbola stvorenih kohezionim silama taloga kafe i æivotnog toka osobe kojaje popila tu kafu. Astrologija se, takoðe, zasniva na vezi izmeðu rasporedaplaneta i sazveæða u trenutku neåijeg raðanja s jedne strane, i njegove sud-bine s druge. Vidovnjaci ñe åesto zatraæiti neki predmet (deo odeñe ili nakita)izgubljene osobe, jer ñe im on pomoñi da je pronaðu. Sliåno vaæi za hiroman-tiju (duæa “linija æivota”- duæi æivot), gledanje u pasulj (“sreñni” ili “nesreñnisluåaj” zavise od broja odvojenih zrna), Tarot karte (raspored simbola najav-ljuje sudbinu osobe koja je “sekla” karte) i tako dalje.

Dr Simeun Stankoviñ u tekstu “O sujeverju”, objavljenom 1926. godineu Vesniku srpske crkve, iznosi niz primera za magijski naåin razmišljanja unašem narodu. Evo primera kako je simpatetiåka magija pomagala ljubomor-nim muæevima da doznaju da li ih æena vara:

225Åuda

Po obiåajnom pravu koje je vladalo u Crnoj Gori i severnoj Albaniji, poredostalih sredstava kojima su se dokazivala sva kriviåna dela, brakolomstvoæenino dokazivalo se i time što se tvrdo verovalo da je æena izvršila obljubus drugim licem onog trenutka, kad se njenom muæu prekinuo gatnjak(uåkur), odnosno pojas. Vele da je knez Nikola za vreme rata 1876-1978odobrio da svaki moæe oterati æenu, kome se u ratu gatnjak prekine!

Moæe se pretpostaviti da je simpatetiåka magija od samog poåetka bila osno-va magijskog naåina razmišljanja. Još u peñinskom dobu, ljudi su pred po-lazak u lov ili pred bitku protiv neprijatelja, na zidovima svojih staništa crtaliscene u kojima dominira njihov uspešan pohod i bogat plen, verovatno uuverenju da ñe se dobar lov ili ishod bitke sa tih slika preneti u stvarni æivot.Vraåevi su se u leåenju sluæili simbolima bolesti i æivotne snage bolesnika, atragovi takvog naåina razmišljanja danas se ogledaju u raznim oblicima le-åenja na daljinu - kristaloterapijom, bajanjem nad slikama ili delovima odeñebolesnika i tako dalje. Principe na koje se oslanja simpatetiåka magija moæe-mo da pronaðemo åak i u homeopatiji, naroåito u teoriji infinitezimala, pokojoj se razblaæivanjem poveñava snaga leka.

Antropolozi u magijskom naåinu razmišljanja nalaze zaåetak nauånogmišljenja. Hiljadama godina vraåevi su posmatrali uzroåno - poslediåne vezena relaciji izmeðu svojih ritualnih radnji i æeljenih efekata na neku osobu,objekat ili prirodnu pojavu. Danas se nauånici sluæe istom empirijskom me-todom, s tim što je ona sada obogañena kritiåkim stavom koji omoguñavasuštinski vaæan kvalitativni pomak: odbacuju se pogrešne teorije a prihvatajusamo one koje su potvrðene. Kritiåki stav dugo je bio jedina “karika koja nedo-staje” izmeðu magijskog i nauånog razmišljanja i tek je njegovim usvajanjemomoguñen razvoj nauånog pogleda na svet.

Svako od nas ponekad rezonuje po principima simpatetiåke magije, bezobzira da li je to u skladu sa njegovim shvatanjem sveta. Kad se na duæevreme odvajamo od osobe koju volimo, rado ñemo sa sobom poneti njenu sli-ku ili neku uspomenu koja ñe nam umanjiti oseñaj odvojenosti. Dodirivanje iposmatranje tih predmeta moæe da uåini åak da na neki naåin doæivimo pri-sustvo te osobe, što ñe ostaviti utisak magijskog delovanja. Isto tako, mnogiñe u ljutnji nañi oduška u cepanju fotografije nekoga ko mu se zamerio ili uuništavanju nekog predmeta koji je u vezi s tom osobom. Koliko je telefonapolomljeno samo zato što je preko njih stigla loša vest! Ovo ñe uåiniti ne samoljudi koji neguju ezoteriåan pogled na svet nego i oni kojima je blizak kritiå-ki naåin razmišljanja, s tom razlikom što je ovima drugima ipak jasno dacepanje slike neprijatelju ne moæe da naškodi. Efekat ovih radnji postoji samokod osobe koja time pokušava da pronaðe utehu, pa i ako u tome uspe, toipak nema veze sa magijom nego sa biologijom i psihologijom.

226

Uri Geler

Jedan od najlakših naåina da rasvetlimo dilemu da li su åuda zaista moguña,jeste da se upoznamo sa sluåajevima poznatih åudotvoraca. Nema sumnje danjima veliki broj ljudi veruje i ne treba sporiti da su sa tog stanovišta oni ve-oma uspešni. Ostaje samo pitanje koliko je to verovanje rezultat stvarnih nat-prirodnih moñi åudotvoraca, a koliko su rezultat zablude ili svesne prevare.Ovo je vaæno pitanje jer, ako se pokaæe da zaista postoje moñi za koje naukane zna, onda je u interesu celog åoveåanstva da se te moñi dobro ispitaju iupoznaju pošto bismo od takvih saznanja svi imali velike koristi. S drugestrane, ako neko zloupotrebi poverenje da bi obmanuo one koji su mu to po-verenje poklonili, onda mu treba dati kvalifikaciju kakvu zasluæuje.

Uri Geler je sin Maœara i Austrijanke, roðen 1946. u Izraelu a æivi u En-gleskoj. Još od ranih sedamdesetih godina poznat je po svojim demonstraci-jama sposobnosti da snagom uma savija kašike i kljuåeve, da pokreñe iglukompasa, pokreñe neispravne åasovnike ili da åita skrivene poruke.

Prvo iskustvo u vezi sa paranormalnim pojavama imao je sa 5 godina.Tokom jela, navodno, kašika u ruci odjednom mu se savila i prelomila (ovomoæemo samo da mu verujemo na reå, jer tada o tome nikome nije priåao).Sa 22 godine poåeo je da radi kao foto-model, ali je samo godinu dana kasni-je došao na ideju da prireœuje male lokalne predstave na kojima je demon-strirao svoju sposobnost telepatije i psihokineze. O jednom od njegovih pro-blema, svakako nastalih zbog poåetniåkog neiskustva u zabavljaåkim nastu-pima, piše list Jerusalem post u broju od 5. januara 1971. godine, pod naslo-vom “Opsenarstvo i neispunjen ugovor”:

Sudija za prekršaje juåe je podræao optuæbu da je Uri Geler, samozvani te-lepata, kriv za neispunjenje ugovora u kome je obeñao da ñe izvesti taåku satelepatijom, parapsihologijom, hipnotizmom i telekinezom, a umesto togaposluæio se opsenarskim trikovima...

Geler ipak nije posustao. Nastavio je sa predstavama i ubrzo je postao poznatširom Izraela, zahvaljujuñi predsednici vlade Goldi Meir. Kad je ona u jed-nom nastupu zamoljena da iznese prognozu o buduñnosti Izraela, izgovori-la je stilsku figuru koja je obišla svet: “Ne pitajte mene, pitajte Urija Gelera”.

Imao je samo 26 godina kad je krenuo u Evropu, gde je doæiveo niz us-peha, priredio veliki broj atraktivnih predstava i nastupa na televiziji i daomnogo intervjua u kojima su ga novinari uzdizali u nebo.

Uri Geler rado priåa o tome kako je u bašti još kao dete video veliku sve-tlosnu kuglu i kako mu je odmah postalo jasno da je to vanzemaljski brod. Iz-

227Åuda

gleda da ambicioznom duhu ovog åoveka ni društvo biña sa drugih svetovanije bilo dovoljno dobro, pa u jednom kasnijem intervjuu, na novinarsko pi-tanje zašto toliko ljudi ipak smatra da je on prevarant, odgovara:

Treba da postavite isto pitanje ljudima koji ne veruju u Isusa Hrista ili uBoga. Istorijske religijske liånosti uvek su imale svojih neprijatelja. Uvek jebilo takvih koji su tvrdili da je reå o šarlatanima... Zapravo sam morao datuæim neke od tih ljudi jer su pisali laæi o meni u svojim knjigama. Pravirazlog je da su oni u tom pisanju videli materijalni interes.

Uri Geler ne radi sam. On ima åitav tim advokata åiji je zadatak da tuæe sva-koga ko izjavi da se njegove moñi zasnivaju na trikovima i prevarama. Izgle-da da tajna njegovog uspeha leæi dobrim delom i u ovoj sluæbi, jer je ona ve-oma vaæna u odræavanju æeljenog konteksta knjiga i novinskih ålanaka onjemu. Svaka akcija ove sluæbe zavisi samo od odgovora na pitanje u kakvomkontekstu je Uri Geler predstavljen u tekstu. U ovo se uverio i autor knjigekoju upravo åitate, kad je od Gelera putem elektronske pošte zatraæio doz-volu da uz ovaj tekst objavi fotografiju njegovog raskošnog Kadilaka (koji,uzgred, liåi na jeæa jer je na karoseriju zalepljeno na stotine savijenih kašika iviljušaka). Najpre su od njegove kancelarije stigla sledeña pitanja:

Moæete li da nas obavestite o sadræaju poglavlja o Uriju? Takoðe, hteli bi-smo da znamo kakva je priroda knjige, da li je pozitivna, neutralna ili ne-gativna o subjektu. Åim nas obavestite o tome, rado ñemo vam poslati slike.

Ohrabren obeñanjem u poslednjoj reåenici, na pitanja sam odgovorio najpoš-tenije što sam mogao. Odmah je od advokata stigla zabrana na objavljivanjeGelerovih fotografija, kao i besplatan pravni savet da se upoznam sa meðu-narodnim zakonom o kleveti.

Nema sumnje, svako ko bi æeleo da ga predstavi sa gledišta sumnje unjegove moñi, bio je u startu obeshrabren moguñom tuæbom za klevetu. Nje-govi pravnici pokrenuli su mnogo procesa u kojima su tuæili razne “neverni-ke” zahtevajuñi od njih astronomske sume na ime odštete, a u javnosti je po-znat sudski proces voœen protiv Gelerovog najveñeg protivnika, koga ñemou ovoj knjizi više puta pomenuti - Dæejmsa Rendija (James Randi).

Kao razlog za traæenje visoke odštete (15 miliona dolara) navedeno jeklevetanje, ugroæavanje privatnosti i smišljeno ometanje sa moguñom zloupotre-bom. Predmet tuæbe odnosio se na intervju koji je 9. aprila 1991. Rendi daolistu International Herald Tribune, kad je rekao da je Geler “obmanuo åak i is-taknute nauånike” trikovima koji spadaju u grupu “onih koji se nalaze na po-leœini pakovanja kukuruznih pahuljica za decu. Oåigledno je da nauånici više nejedu kukuruzne pahuljice”.

228

Formulišuñi tuæbu, Geler se dobro åuvao toga da pomene centralno pi-tanje - da li njegove moñi, koje je u spornom intervjuu Dæejms Rendi podveopod sumnju, zaista postoje ili su one ipak zasnovane na trikovima. Ali, tre-balo je utvrditi åinjenice; proces se posle åetiri godine završio Gelerovim po-razom. Umesto da dobije 15 miliona dolara, Geler je pristao na poravnanjekojim je platio 120 000 dolara na ime troškova procesa.

Ne samo da ga ovo nije omelo u nastupima, nego je nastavio da sa ne-smanjenom energijom izvodi svoje taåke i da tuæi svakoga ko se usudi da jav-no posumnja u njegove moñi. Izgubio je sve krupnije procese, ali je ostao ne-umoran (jedini procesi za koje znamo da su dosuðeni u Gelerovu koristvoðeni su protiv dnevnih listova Esti Hirlap i Nepszabadsag u Maðarskoj).

Posebno je zanimljiva Gelerova ponuda koja bi donela milion dolaraprvoj osobi uspešnoj u “daljinskom” psihokinetiåkom krivljenju kašike, kojuje on postavio negde u svojoj velelepnoj kuñi. Ovu kašiku stalno je snimalakamera i sliku slala na Internet tako da svako moæe odmah da proveri svojenatprirodne moñi. Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) je ovo u Reånikuskeptika (Skeptic’s dictionary) prokomentarisao na svoj naåin:

Ako savijete kašiku, dobiñete milion dolara. Upozoravam vas da biste, uko-liko uspete da savijete Urijevu kašiku, mogli da imate puno problema dadokaæete da ste to zaista uåinili. Verovatno biste u nastojanju da dobijetenagradu stigli i do suda, ali ne oåekujte naklonost sudije ili porote. Geler jeveñ bio tamo i on zna šta sud moæe da uåini ljudima koji izjavljuju da su ustanju da snagom misli saviju kašiku.

I Dæejms Rendi se javio sa svojom šaljivom kontra-ponudom od dva milionadolara nagrade prvom psihokinetiåaru koji uspe da ispravi krivu kašiku ko-ju on dræi u kutiji za cipele ispod svog kreveta, uz dvosmisleni komentar “Vimi verujete, zar ne?”. Uskoro je Geler uklonio sliku kašike sa svog sajta zaje-dno sa novåanom ponudom i o tome nema više nikakvog traga. Umesto toga,pojavila se nova ponuda: ko pogodi šta predstavlja Gelerov crteæ sakriven usefu, iz njegove kolekcije ñe dobiti ni manje ni više nego kameni kristal starmilionima godina (zna li neko za mlaði kameni kristal?)

Åasopis “Novi nauånik” (“New scientist”) u broju od 6. aprila 1978. go-dine doneo je ålanak pod naslovom “Geler je prevarant, tvrdi bivši mena-dæer”. U njemu je Jaša Kac (Yasha Katz), Gelerov nekadašnji menadæer, priz-nao da je pomagao Geleru da trikovima obmane novinare i publiku. Geler jena ovo javno odgovorio u istom åasopisu: “Prekinuo sam svaku vezu sa JašomKacom, koji nikada nije bio moj menadæer...” Na Gelerovu nesreñu, u njegovojranije objavljenoj knjizi “Efekat Geler”, stoji reåenica koju bi verovatnoizbrisao kad bi mogao: “Åovek koji je navodno ispostavio dokaz za ovo jeste moj

229Åuda

bivši menadæer Jaša Kac, s kojim sam prekinuo saradnju 1974. posle neslaganjaoko deobe dobiti - problema poznatog mnogim zabavljaåima”.

Uri Geler navodi brojne izjave poznatih ljudi, izmeœu ostalih i nauåni-ka, koji su se pozitivno izrazili o njegovim natprirodnim moñima. Umestokomentara na ovo, Dæejms Rendi je okupio grupu nauånika u Laboratorijiza biofiziku Kraljevskog koledæa u Londonu. Kao bivšem maœioniåaru, nijemu bilo teško da ih impresionira: kašike i kljuåevi su se savijali, igla kompa-sa je igrala a satovi su se zaustavljali i pokretali. Nedostajalo je samo uvera-vanje da je sve to postignuto natprirodnim silama i paranormalnim moñima.

Rendi je objavio knjigu pod naslovom “Istina o Uriju Geleru”. Preneñe-mo dva zanimljiva citata iz te knjige:

- “Razbijeni” satovi obiåno su samo pokvareni. Zagrejte ih, protresite i oniñe poåeti da kucaju. Druga je stvar koliko dugo i koliko taåno ñe raditi.

- Savijanje kašika obiåno se izvodi tako što se paænja gledalaca preusmerina nešto drugo. Jednostavno, navedite svakoga da skrene pogled dok savi-jate kašiku. Geler je oduvek bio poznat po tome što je dræao veñ savijenukašiku i govorio “Savija se, savija se”, dok je postepeno otkrivao deo po deosavijenog dela, sakrivenog prstima.

Postoji još jedno pitanje koje se nameñe i tako je jednostavno da je teško ve-rovati da ga još ni jedan novinar nije postavio u razgovoru sa Gelerom. Topitanje glasi: Ako on zaista krivi kašike psihokinetiåkim silama, kao štouporno tvrdi, zašto onda tokom tog krivljenja mora da ih dræi u svojim ruka-ma, da ih krije iza prstiju i dlanova i da tako teatralno maše s njima?

Majkl Šermer (Michael Shermer) objavio je listu od osam naåina na kojebi svako mogao da demonstrira jednu od Gelerovih veština, a to je reprodu-kovanje “tajnih” crteæa koje je neko nacrtao na bloku dobijenom od Gelera:

1. Proåitajte poruku telepatski (moæda Geler baš tako radi?) Ili...2. Traæite da ta osoba nacrta predmet jasno, da svako moæe da ga vidi. On-

da ñe ona dobro pritisnuti olovkom, pa kad otcepi prvi list i vrati vamblok, lako ñete na drugom listu videti otisak crteæa. Ili...

3. Svi imamo åekovne knjiæice sa listovima åiji zadnji deo je hemijski obra-ðen tako da ostavlja kopiju na sledeñem listu. Ili...

4. Dajte mu specijalni blok za trikove, sa uloškom osetljivim na pritisakispod gornjeg lista. Ili...

5. Virite (na klasiåan naåin ili uz pomoñ elektronike) dok on crta. Ili...6. Posmatrajte vrh olovke tokom crtanja. Ili...7. Angaæujte sauåesnika koji ñe vam saopštiti šta je nacrtao. Ili...8. Oslonite se na psihologiju: veñina ljudi nacrtañe kuñu ili åoveåije lice.

230

Sai Baba

Satianarajana Raðu (Satyanarayana Raju) roœen je u Indiji 1926. godine.Imao je svega 14 godina kad je proglasio sebe za reinkarnaciju indijskog sve-ca Šridi Sai Babe (Shridi Sai Baba), umrlog 1918. godine i tada je dao sebi imeŠri Satia Sai Baba (Sri Sathya Sai Baba). Rekao je da je njegov dolazak nasvet vezan za posebnu misiju i odmah pridao sebi status boæanstva.

Prema podacima koje pruæaju njego-ve filijale, u preko 2000 centara u svetuokuplja se oko 6 miliona sledbenika! Nji-hov cilj je objavljivanje i širenje poruka,pri åemu se sluæe publikacijama u kojimase uglavnom citiraju njegovi govori, pre-piske i razgovori. Takoœe postoji velikibroj priloga njegovih sledbenika, u kojimase åesto iznose tvrdnje i svedoåenja o nje-govim natprirodnim sposobnostima.

Neñemo se baviti religijskim pitanji-ma vezanim za uåenje u ovim centrima,veñ tvrdnjama kojima Sai Baba pripisuje sebi natprirodne sposobnosti. Ima ihmnogo i nema sumnje da su one okosnica vlasti ovog åoveka nad grupomkoju vodi. Udruæenje indijskih skeptika svrstalo je ove tvrdnje u 7 grupa.

1. Svemoñ i sveznanje

“On je svemoñan i sveznajuñi: Ja sam sve, svuda, sveznajuñi, svemoñan isveprisutan i sve što ja zaæelim dogaœa se trenutno (Sai Baba, citat iz knjigeSemjuela Sendvajsa (Samuel Sandweiss) Duh i svest).”

Biti sveznajuñi, prosto reåeno, znaåi znati sve. Takvu tvrdnju nije mogu-ñe dokazati, jer bi to podrazumevalo da se osoba za koju se ovo tvrdi pod-vrgne ispitivanju svih moguñih znanja. Ali je zato lako srušiti je, jer bi za todovoljno bilo pronañi nešto što “sveznajuñoj” osobi nije poznato.

Ma kako jednostavno izgledalo, u stvarnosti je još jednostavnije pobititvrdnju o Sai Babinom sveznanju: on, recimo, ne zna strane jezike! Åak i zaengleski, koji mu je preko potreban za sporazumevanje sa svojim brojnimcentrima u Americi i Evropi, Sai Baba mora da raåuna na pomoñ prevodioca.U nekim objavljenim prepiskama postoje njegove poruke koje zapoåinju ta-ko što se on izvinjava zbog zakašnjenja, za koje okrivljuje prevodioca.

231Åuda

Sai Baba

Sai Baba, u govoru koji je zvaniåni organ njegovog pokreta štampao iobjavio, tvrdi sledeñe:

Setite se da Swami (ime kojim sledbenici iz milošte oslovljavaju Sai Ba-bu) zna sve što se dogaœa, mada izgleda kao da ništa ne zna. Obratite pa-ænju na razliku izmeœu boæanstva i åoveka. Boæanstvo, mada sveznajuñe isvemoñno, nastupa kao da ne zna ništa. Ljudsko biñe, iako potpuno neukoi nesposobno, predstavlja se kao da je sveznajuñe i svemoñno.

U ovom tvrœenju skoro da ima više faktiåkih grešaka nego reåenica. Ne samoda Swami ne zna sve što se dogaœa, nego se uprkos tome trudi da ostavi uti-sak da zna. Dalje, ni jedno ljudsko biñe nije “potpuno neuko i nesposobno”. Ta-koœe, neñemo pogrešiti ako kaæemo da svi ljudi vide i doæivljavaju sebe kaobiña sa ograniåenim znanjem i moguñnostima. Samo neko ko se proglašavaza boæanstvo moæe da vidi sebe kao sveznajuñeg i svemoñnog.

2. Sposobnost vaskrsenja

“Sai Baba je vaskrsao dva åoveka (jednoga od njih pre toga su dva lekaraproglasila mrtvim).”

Radakrišna (Radhakrishna) iz Putapartija patio je krajem 1953. od æelu-daånih komplikacija. Umro je u prisustvu supruge i ñerke. Posle smrti, došaoje Sai Baba i oæiveo ga. O ovome je objavljeno šest razliåitih svedoåenja.

Radakrišna je bio mrtav tri dana. Njegovo telo bilo je hladno, ukoåeno itamno i poåelo je da se raspada. Tog popodneva, oko pola tri, Sai Baba jeotišao u sobu. Posle nekoliko minuta, otvorio je vrata i pozvao prisutne.Oni su videli Radakrišnu kako sedi u krevetu i smeje se. Sai Baba je rekaonjegovoj æeni: “Vratio sam ti muæa. Daj mu sada neko toplo piñe.”

To je bilo svedoåenje koje Viktor Kanu (Victor Kanu) prenosi u knjizi “Sai Ba-ba, inkarnacija Boga”. Drugo, znatno opširnije, nalazimo u knjizi “Sai Baba,åovek åudotvorac”. U njemu Hauard Marfet (Howard Murphet) opisuje komuu kojoj se bolesnik nalazio oko dva dana, da bi tokom noñi prestao da dajeznakove æivota. Sai Baba ge je oæiveo treñeg dana oko 2 sata i 30 minuta po-sle podne. Bio je, dakle, mrtav nešto više od pola dana.

Dr Erlendur Haraldson je u knjizi “Åuda su moja vizit - karta” ispriåaoisti dogaœaj. Po njemu, Radakrišna je oko 11 sati pre podne prestao da dajeznakove æivota. Posle oko 20 sati došao je Sai Baba i oæiveo ga.

Dr Haraldson u istoj knjizi prenosi i svedoåenje Radæe od Venkatigirija,koji se u kritiåno vreme zatekao u Putapartiju. Po njemu, samo jedan sat po-sle Radakrišnine smrti Sai Baba ga je vratio iz mrtvih.

232

Dr Dæon Hajslop (John Hislop) u knjizi “Moj Sai Baba i ja” navodi daje Radakrišna bio mrtav åitavih šest dana pre nego što je stigao Sai Baba!

Poslednje svedoåenje nalazimo u dnevniku Radakrišnine ñerke Viðaje(Vijaya), u kome je opisano kako je on tokom noñi mrmljao imena umrlih lju-di i govorio je da ñe im se pridruæiti. Ona åak i ne pominje da joj je otac um-ro. Ipak je Sai Baba rekao njenoj majci: “Vratio sam æivot tvome muæu.”

Sve ovo pruæa lep primer šta moæemo da dobijemo kad se oslonimo naenigmatsko prepriåavanje dogaðaja. Koliko dugo je Radakrišna bio mrtav?Tri dana, pola dana, 20 sati, jedan sat, šest dana, ili uopšte nije bio mrtav?Pošto je jedino Radakrišnina ñerka Viðaja upisivala odmah sve u svoj dnev-nik a ne po señanju ili po tuœoj priåi, mogli bismo da joj poklonimo najvišepoverenja. Ali ako tako uåinimo, gde je åudo? Åovek nije ni bio mrtav, jedno-stavno je preæiveo krizu posle koje se oporavio.

U drugoj priåi govori se o Amerikancu Volteru Kavanu (Walter Cowan),koji je 1973. godine u hotelu Connemara u Madrasu doæiveo sråani napad.Hotelski lekar dr Vaz, inaåe Evropljanin, konstatovao je smrt, posle åega jeKavan prebaåen u kapelu. Tu je dr Krišna Rau, Indijac, potvrdio da je Kavanmrtav. Ponovo sledi niz svedoåenja u kojima nema mnogo zajedniåkih deta-lja, osim toga da je Sai Baba oæiveo Voltera Kavana.

Kasnije je Udruæenje indijskih skeptika zatraæilo svedoåenje oba lekarakoji su navodno konstatovali smrt. Njihov odgovor je, za razliku od svedo-åenja u knjigama, bio savršeno sloæan: Volter Kavan ni jednog trenutka nijebio mrtav! U pismu koje Dr Vaz poslao 12. jula 1988. godine, stoji:

Gospodin Volter R. Kavan bio je pod mojim nadzorom od 25. decembra1971. Rano ujutro bio sam pozvan u hotel Connemara da ga pregledam.Æalio se na teško disanje i bol u grudima. Ni tada ni kasnije nisam ga pro-glasio mrtvim. Savetovao sam mu da ode u bolnicu na pregled... Uz neguu bolnici, došlo je do znatnog poboljšanja njegovog stanja.

Veñ sledeñeg dana, 13. jula, stiglo je pismo i od lekara koji je navodno u bol-nici konstatovao smrt istog bolesnika. U njemu Dr Krišna Rau saopštava daje napisao dosta pisama koja se odnose na sluåaj Voltera Kavana i da moæesamo još jednom da ponovi odgovor da on ni jednog trenutka nije bio mrtav.

3. Telepatsko znanje

“Sai Baba o svemu ima znanje koje je pribavljeno telepatski, on zna svešto njegovi sledbenici rade a u stanju je da pomaæe i savetuje nauånike, fi-ziåare, inæenjere i ostale.”

233Åuda

Ovo je zanimljiva tvrdnja, koja otkriva i metod prikupljanja znanja: onto radi telepatski. Ovako Sai Baba stiåe nauåna, istorijska i religiozna znanja,kao i znanja o svemu što se dogaœa u njegovim centrima po svetu.

Åitajuñi njegove brojne govore i prepiske, ipak se stiåe utisak da su taznanja vrlo uopštena i netaåna. Mnogo je primera za to. U jednom citatu, ko-ji je 1989. godine objavio zvaniåni organ pokreta, govoreñi o izgradnji liånos-ti Sai Baba navodi dogaœaj iz karijere Vinstona Åeråila:

On je bio vešt u davanju duhovitih odgovora u raspravama. Æena iz publi-ke, isprovocirana Åeråilovim optuæbama, ustala je i povikala: “Uñuti”! Za-tim je dodala: “Da sam tvoja æena, dala bih ti da popiješ otrov i da okonåašæivot”. Åeråil je hladno odvratio: “Da sam ja tvoj muæ, sasuo bih taj otrovu tvoj grkljan”. Æena je, postiœena, uñutala i nije se više oglašavala.

Ova Åeråilova åuvena dosetka ovde je do te mere pogrešno prepriåana da seu potpunosti gubi duhoviti podtekst odgovora. Evo kako je dogaðaj zaistatekao:

Na vikend-sedeljci, koju je redovno prireœivao Vojvoda od Marloboroa,Åeråil je sedeo pored Lejdi Astor, roœene Nensi. Razgovarali su o nedavnomÅeråilovom verbalnom napadu na Boldvinovu vladu. Kad je kafa bila poslu-æena, ova lepa Amerikanka oštrog jezika rekla mu je: “Vinstone, kad bih ja bi-la tvoja æena, sipala bih ti otrov u kafu”. Åeråil je na to odgovorio: “ Nensi, dasam tvoj muæ, ja bih popio taj otrov”.

Sliånih primera ima mnogo. Sai Baba je pokazao nepoznavanje æivota iizjava poznatih ljudi na koje se åesto pozivao: Tomasa Edisona, Alberta Ajn-štajna, Aleksandra Velikog i mnogih drugih. Åak ni biografiju Isusa Hris-tosa nije poštedeo svojih “intervencija”- naveo je dva razliåita datuma njego-vog roœenja, od kojih se ni jedan ne slaæe sa nalazima savremenih istoriåara.

Posebno su zanimljivi Sai Babini pokušaji da spoji svoje viœenje nauke ireligije. Evo jednog intervjua iz koga se lako gde je granica njegovog znanjao geologiji, hemiji, fizici i botanici:

Sai: U središtu, sve je teåno.Pitanje: Da li Swami misli na svet?Sai: Da, sve je istopljeno. Nema temperature.Pitanje: Nema temperature, Swami?Sai: Nema temperature. Sve je teåno. Kao voda. Zlato, srebro, dragulji, sveje teåno. Onda dolazi åvrsto. Onda drveñe.Pitanje: Drveñe, Swami? Ovo drveñe koje vidimo oko nas?Sai: Da, drveñe. Pa ljudi i æivotinje. U samom centru je Boæanstvo. Onoje osnov svega. Prvo ide teånost, hemija. Onda åvrsta stvar, fizika. Onda

234

drveñe, botanika. Onda åovek, vrhunac æivota. Ali u centru, kao osnovasvega, leæi boæanstvo. Bez boæanstva, gde bi bila hemija, fizika, botanika?

4. Materijalizacija

“Iz svojih praznih dlanova materijalizovao je bezbroj malih predmeta.Meœu njima su ogrlice, prstenovi, kao i vibuti (sveti pepeo). Iz svog jed-njaka “rodio” je zlatne ili kristalno prozirne loptaste objekte, izmeœu tri isedam centimetara u preåniku, koje je prozvao “lingami” (isti naziv koristise za kamene forme falusnog oblika, inaåe simbole plodnosti boga Šive). Ovipredmeti, po Sai Babi, predstavljaju misteriju kosmiåkog stvaranja.”

U knjizi “Duh i svest”, Semjuel Sendvajs upoznaje nas sa jednim odbrojnih primera javnog “raœanja” lingama:

Oko osam sati uveåe, dok je dræao govor pred publikom u Purnaåandri, SaiBaba je odjednom poåeo da se guši i da se savija napred - nazad kao da ganešto boli. Posmatrao sam našeg Gospodara kako trpi bolove koji su, zapra-vo, bili poroœajni, što me je dovelo do suza...

Skakao je napred -nazad, a onda je popio malo vode. Odjednom, u gråevi-tom trzaju, blistavi, kristalno åisti lingam, savršeno okrugao i skoro tri in-åa (7,6 cm) u preåniku, iskoåio je iz njegovih usta na ispruæenu šaku.

“Raœanje” lingama veština je sa kojom su bili upoznati još drevni jogiji. Sa is-tom veštinom upoznaje nas åuveni maœioniåar Hari Hudini u knjizi “Åudo-tvorci i njihove metode”:

Tokom mog angaæovanja 1895. godine kod Cirkusa Velš Bros (Welsh BrosCircus), upoznao sam grupu koju je vodio Japanac San Kiåu Akimoto. Odnjega sam nauåio metod gutanja velikih objekata i namernog vrañanja is-tih kroz jednjak. Za uveæbavanje najpre se koriste mali krompiri, jer oni ni-su opasni ako stvar krene naopako; pošto se nauåi veština vrañanja krom-pira, njihova veliåina postepeno se poveñava. Na kraju je moguñe proguta-ti i vratiti objekte koji su toliko veliki koliko moæe da proœe kroz jednjak.

Chari C.T.K. je u ålanku pod naslovom “Medijumi i Joga”, objavljenom u“Æurnalu za društvena i psihološka istraæivanja” (novembar 1973), opisaomedicinsku studiju u kojoj je ispitana veština jednog uliånog zabavljaåa kojizaraœuje za æivot demonstrirajuñi sliånu tehniku. Bio je u stanju da proguta10 æivih zmija i da ih potom izbaci kroz usta kao “æivu loptu” koja je u pre-åniku imala oko 5 inåa (12,7 cm)!

Sai Baba åesto pred publikom “materijalizuje” (stvara ni iz åega) raznepredmete, uglavnom vibuti (sveti pepeo) za siromašne i skupoceni nakit za

235Åuda

bogate. Ovo ni po åemu ne odudara od trikova koje poznaje svaki profesi-onalni maœioniåar, pa je Dejl Bejerstin (Dale Beyerstein) u svojoj studiji o SaiBabi dao rezultate analize izvršene od strane pet profesionalnih maœioniåa-ra. Tokom pregleda video - trake koju Sai Babina organizacija prodaje u ciljupropagande, objašnjen je svaki od trikova. Veñini primera zajedniåko je daSai Baba pre pokazivanja predmeta dræi palac desne ruke åvrsto priljubljenuz dlan, jer tu skriva predmet koji treba “stvoriti ni iz åega”. Pri tom vidnomaše sa preostala åetiri prsta, åime skriva nepokretnost petog. Opšta ocena jeda sve trikove Sai Baba izvodi veoma vešto.

Sve do 1968. godine, Sai Baba se sluæio drugom tehnikom sakrivanjapredmeta koje je trebalo da “materijalizuje”: koristio je “tambtip”, standard-ni deo maœioniåarske opreme. To je neka vrsta gumene navlake za palac, ko-ja je tako napravljena da se spolja ne razlikuje od pravog palca, a u svomvrhu ima mesto za manje predmete. Tokom nastupa, jedan gledalac iz publi-ke prišao je Sai Babi, veštim pokretom “išåupao” mu laæni palac i pokazao gapublici. Prisutni su napravili paniku jer su pomislili da je on njihovom voœiotkinuo palac, ali je to zapravo bio samo produæetak u kome je bio sakrivennakit, spreman za “materijalizaciju”. Posle ovog incidenta, Sai Baba nikadaviše nije koristio tambtip.

Jednom prilikom Sai Baba je “ni iz åega” stvorio sat marke Omega, posleåega mu je novinar R. K. Karanjia postavio zanimljivo pitanje, koje se odno-silo na Sai Babino pravo da “stvara” proizvode zaštiñene patentom.

Novinar: Zar nije poklanjanje Omeginih satova postupak kojim se obma-njuje kompanija ili se ugroæavaju njena patentna prava?

Sai Baba: Uveravam vas da ovde nije reå o tome. Moglo bi se govoriti oobmanjivanju kompanije ili o povredi patentnog prava kad bi to bilo pre-meštanje sata sa jednog mesta na drugo. Ali ja ga ne premeštam, ja ga izosnova stvaram. Ono što poæelim, ja istog trenutka materijalizujem. Nijemi poznato da se i jedna kompanija æalila zbog povrede patentnog prava.

5. Spontano izvedena åuda

“Naåinio je bezbroj åuda: pretvorio je vodu u benzin kad je auto ostao bezgoriva, pojavio se na dva mesta u isto vreme i još mnogo åudnih stvari.”

Za razliku od opisanih “åuda” koja su vezana za religijske nastupe, SaiBaba je ponekad åinio i spontana åuda, kada to niko od njega nije oåekivao.

Evo svedoåenja Viktora Kanua (Victor Kanu) u knjizi “Sai Baba, inkar-nacija Boga”:

236

Kao što je Isus pretvorio vodu u vino, tako je Sai Baba pretvorio vodu ubenzin kad se ukazala potreba. Dogodilo se to jednom kad su Sai Babuvozili automobilom kroz Indiju. Motor je odjednom zañutao i automobil jestao. Vozaå je pogledao i utvrdio da je rezervoar za gorivo prazan. “Nesta-lo nam je benzina”, rekao je. (“I kad nesta vina, reåe mati Isusova njemu:Nemaju vina”; Jevanðelje po Jovanu, 2:3). Nije bilo benzinske stanice ublizini niti bilo kakvog saobrañaja. Sai Baba je naredio da se rezervoarnapuni vodom sa obliænjeg jezera. Tako je i uåinjeno. Vozaå je sa strahomušao u vozilo i pokrenuo motor, a mašina je sasvim normalno radila. Vozioje do udaljenog odredišta i to sa rezervoarom punim vode!

B. Premanand je u knjizi “Izazov åuda” isti dogaðaj opisao na drugi naåin. Ponjemu vodu nisu uzimali sa jezera jer su je veñ imali u kanti, a Sai Baba jestavio prst u vodu, pretvorio je u benzin i naredio da je sipaju u rezervoar.

Da bi se izveo ovaj trik, umesto poznavanja maðioniåarskih veština do-voljno je imati malo tehniåkog predznanja. Ko je vozio stari tip Folksvagena“Bube”, zna da ovaj automobil nema pokazivaå nivoa goriva ali je ugraðenoproširenje glavnog rezervoara koje se ponaša kao pomoñni rezervoar zapre-mine oko tri litra. On se ukljuåuje malim ventilom iz kabine kad glavni osta-ne prazan. Moæemo da pretpostavimo da se Sai Baba nije vozio “Bubom”, alije pomoñni rezervoar lako mogao da se dogradi na svaki automobil.

Još je jednostavnije poneti benzin i jednostavno ga proglasiti za vodu.Kad åovek sa takvim autoritetom kaæe da je u njoj pre njegove intervencijebila voda, sigurno je da nikome neñe pasti na pamet da u to posumnja.

Dr Erlendur Haraldson u knjizi “Åuda su moja vizit -karta” navodi dvasluåaja bilokacije (istovremenog postojanja na dva mesta). U prvom sluåaju,koji su u svojoj literaturi pristalice navodile pod nazivom sluåaj Kalikut (Ca-licut), Sai Babu je u bolnici videla bolesnica koja se pripremala za operacijukatarakte. Pošto je to bolest koja umanjuje funkciju åula vida, teško da bismomogli da je proglasimo za pouzdanog svedoka. Drugi svedok bio je ærtva ne-urološke bolesti koja oteæava orijentaciju i izaziva halucinacije, pa je tako da-lja analiza bespredmetna.

Drugi sluåaj, prozvan Manjeri, zasniva se na svedoåenju jedne porodiceda ih je 13. i 28. decembra 1964. posetio åovek koji se predstavio kao Sai Baba,a koji je “liåio na njega” (mada ga niko od svedoka ranije nije video uæivo).Tu je on u oba navrata proveo po nekoliko sati priåajuñi, pevajuñi, poduåava-juñi i tešeñi ih. Pošto je on tada imao javne nastupe daleko odatle, sluåaj jepobudio veliko interesovanje. Polemika se ubrzo rasplamsala, pa je dovelado zanimljivog otkriña: Sai Baba ima svog dvojnika koji se zove Sri Nee-lakantha Thathaji, a prozvan je Neelakantha Baba. O ovome je u izdanju od

237Åuda

10. decembra 1972. godine pisao Ilustrovani indijski nedeljnik, navodeñi da jesliånost sa voðom impresivna, da ima istu kosu i frizuru, iste oåi sa istimpogledom, isti neæni osmeh a pri tom se oblaåi na isti naåin kao Sai Baba.Posebno je skrenulo paænju svedoåenje porodice u kome je posetilac poulasku pozdravio ukuñane sa “Hari OM”, što je izraz koji koristi Neelakan-tha Baba, dok Sai Baba redovno koristi pozdrav “Sai Ram”. U knjizi “Izazovåuda”, B. Premanand je izneo mišljenje da je organizacija koju vodi Sai Babaposle ovoga odluåila da ubuduñe ne ulazi u ovakve rizike, pa je zato Manjeribio poslednji objavljeni sluåaj bilokacije.

6. Neobjašnjiva izleåenja

“Izveo je mnogo åudesnih izleåenja i “daljinskih pomaganja” kad je njego-vim sledbenicima nešto bilo potrebno ili su bili u opasnosti.”

U knjizi “Sai Baba, inkarnacija Boga”, Viktor Kanu (Victor Kanu) opisu-je jedan impresivan sluåaj åudesnog izleåenja:

Tada u tom gradu nije bilo ni bolnice ni hirurga, pa je Sai Baba pozvan dadoœe u sobu u kojoj je pacijent leæao jecajuñi. Mahnuo je rukom kroz vaz-duh i “ni iz åega” stvorio hirurški skalpel. Drugim pokretom ruke stvorioje vibuti (sveti prah) koji je iskoristio kao anestetik. Ove stvari je upotrebioda bi izveo operaciju kojom je uklonio upaljeno slepo crevo. Onda je skal-pel nestao u vazduhu. Potom je na ranu naneo vibuti åime je ona trenutnozarasla, ostavljajuñi samo mali oæiljak.

Ovu priåu, u kojoj se ne navodi ime pacijenta, naziv mesta, vreme dogaœaja,imena prisutnih ili onih od kojih je Kanu doznao za ovaj dogaœaj, prenosimoiz iste knjige u kojoj smo veñ pronašli uveravanja da su dva doktora progla-sila Voltera Kavana mrtvim. Moæemo li pokloniti poverenje autoru koji nasovoga puta uverava u istinitost još manje verovatnog dogaœaja? Osim toga,ako u blizini nije bilo bolnice i lekara, ko je bio dovoljno struåan da postavidijagnozu zapaljenja slepog creva? Teško da je to mogao da bude Sai Baba -uskoro ñemo se upoznati i sa njegovim dijagnostiåkim sposobnostima.

Sliåan je ishod priåe koju prenosi Varadu, Sai Babin sledbenik, a u kojojje Sai Baba “izvadio” upaljene krajnike svom sugraœaninu po imenu Krišna.U ovoj priåi ponavlja se detalj sa skalpelom koji se stvara niotkuda i kojim SaiBaba samo malo zareæe vrat pacijenta. Evo šta se, sudeñi po Varaduu, posletoga dogodilo:

Krišna je bolovao jedan dan. Sutra smo ga odveli kod Dr Dasa. “Koja jebudala dirala tvoj vrat”, pitao je doktor. Bili smo zabrinuti pa smo ga do-vodili na pregled i sledeña dva dana. Tada je doktor odjednom rekao: “Šta

238

se to dogodilo?” Bol je prestao, krajnici su nestali, sve je prošlo. Eto šta jeSwami uradio. On zapravo nije hirurški uklonio krajnike, sve što je uradiobila su dva mala zareza skalpelom. Ali posle dva dana krajnici su nestali.

A evo i svedoåenja samog pacijenta Krišne, preneto iz knjige “Åuda su mojavizit - karta”, koju je pisao Dr Erlenduar Haraldson. Prvi deo priåe savršenose slaæe sa Varaduovim svedoåenjem, pa ñemo preneti samo kraj:

To veåe otišao sam kod lekara koga sam inaåe poznavao i rekao mu: “Pogle-daj, Swami mi je izvadio krajnike”. Rekao je: “Šta kaæeš? Ti si budala, a onje laæov”. Krajnici su još uvek bili na svom mestu! Nekoliko godina kasni-je, 1959. ili 1960, pre mog preseljenja u Hiderabad, krajnike mi je operisaodoktor u bolnici “Stenli” u Madrasu. Verovatno da se tamo još uvek nalazimedicinska dokumentacija o tome.

Dr Dæon Hajslop (John Hislop) u knjizi “Moj Sai Baba i ja” piše o svojoj bo-lesti i o Sai Babinom uåešñu u izleåenju. Prenosimo priåu uz manja skrañenja,ali bez komentara, jer naåin zakljuåivanja autora dovoljno govori za sebe:

Kad je Sai Baba sišao iz svog apartmana, oko 8 sati, rekao sam mu da mi jeprostata oteåena, da je mokrañni kanal zapušen i da mi je bešika veoma na-duvena. Nasmešio se, rekao da ne brinem i dao mi vibuti. Kad se oko 10 sativratio, Dr Goldštajn i ja rekli smo da se moje stanje pogoršalo. Sai Baba meje pogledao, potapšao me po glavi i rekao mi da ne brinem, jer je to samomalo zapaljenje. U 4 sata popodne nisam mogao da åekam pa sam mu po-ruåio da je stanje još gore i da su bolovi nepodnošljivi. Odmah je sišao. Ugrupi njegovih pratilaca bilo je, kao i obiåno, nekoliko lekara. Bez diskusi-je, Baba im je rekao da me vode u bolnicu i da me, ako zatreba, operišu.

Ovde poåinje komedija. Sa nekoliko automobila otišli smo u Babinu bolni-cu za æene u Vajtfildu, gde su okupljeni doktori preko 20 puta pokušali daubace razne katetere u bešiku, ali bezuspešno. Bio sam u agoniji, ali samñutao. Lekari su zakljuåili da treba hitno otvoriti trbušnu duplju.

Ovaj posao uradilo je nekoliko hirurga u Bangaloru. Došlo je do ozbiljneinfekcije pa je posle tri dana Baba naredio da me vrate i sredio za operaci-ju u Vajtfildu. Ceo moj trbuh bio je pod infekcijom i tkiva su bila tako upa-ljena da konvencionalni tretman nije dolazio u obzir.

Zašto je ceo ovaj sluåaj bio komiåan? Trebalo mi je dosta vremena da otkri-jem. Åemu tolike komplikacije u Bangalorskoj bolnici? Konaåno, tokomjedne od poseta, rekao sam Babi da sam shvatio. Moj zakljuåak bio je dasam stigao do kraja æivota i da je Baba dopustio da doœem do najniæeg ste-penika. Tada je on preokrenuo moje umiranje u ponovno roœenje.

Sai Baba se nasmešio i rekao mi da sam u pravu. On mi je dao novi æivot.

239Åuda

Osim åudesnih izleåenja, u vezu sa Sai Babom dovode se i åudesna zadovo-ljavanja æelja ili spasenja. Evo šta o priåama, koje je åuo od Sai Babinih sled-benika, piše Lorens Bab (Lawrence Babb). Citat je iz njegove knjige “Spasono-sni susreti”:

Sve što se dogodi, za Sai Babine sledbenike rezultat je njegove volje. Onineprestano o njemu priåaju, åak i u vezi sa najobiånijim dogaœajima; ništase ne dogaœa bez njegove volje... Njihov svet je nešto kao zaåarani vrt.

Neko govori o tome kako se svaœao s nekim u Babinom hramu i kako po iz-lasku odjednom biva zaslepljen tekstom slogana koji govori da je svaœa zlo.

Neko drugi, ovoga puta æena, govori o tome kako je poæelela da jede plodguave (biljke), pošto je tokom puta iz automobila videla nekoliko ne baš do-brih plodova. Odjednom automobil staje i pojavljuje se åovek koji joj nudidva soåna ploda za samo osam anna (lokalna valuta). To je, naravno, bioSai Baba liåno.

Druga æena priåa o tome kako je bila uplašena zbog crnih oblaka koji suokruæivali aerodrom u Nagpruru pre nego što je avion u kome se ona nala-zila trebalo da se spusti. Tada je ona pomislila na Sai Babu i oblaci su seodjednom razišli i izmeœu njih je bljesnuo åist prostor kroz koji je avionbezbedno sleteo.

7. Ispunjenje proroåanstva

“Njegov æivot predstavlja ispunjenje novozavetnog proroåanstva”.

Ne ulazeñi u pitanja koja dotiåu teološke koncepte Sai Babinog uåenja,razmotriñemo njegove dokaze da svojom pojavom ispunjava novozavetnoproroåanstvo. Sve Babine izjave koje se odnose na ovo proroåanstvo, navodiViktor Kanu u knjizi “Sai Baba, inkarnacija Boga”. Evo citata:

Rekao je jednostavno: “Onaj ko me je pozvao meœu vas, doñi ñe ponovo” ipri tom je pokazao na jagnje. Jagnje je samo simbol, znak koji åini njegovglas (zvuk blejanja): ba, ba; to je najava kojom dolazi Sai Baba. “Njegovoime je istina”, Hristos je rekao. Sathya znaåi istina. “On nosi crvenuodoru, krvavo crvenu odoru”, rekao je Hristos. (Ovde je Sai Baba pokazaoodoru koju nosi). Hristos je rekao, “On ñe biti nizak, sa krunom (od kose)”.Jagnje je znak i simbol ljubavi. Hristos nije objavio da ñe doñi ponovo, ne-go je rekao, “Onaj ko me je poslao doñi ñe ponovo”. To ba ba znaåi Baba.

Ditmer Nojfeld (Dietmar Neufeld), profesor na Odseku za verske studije Uni-verziteta britanske Kolumbije, u objavljenim Studijama Novog zaveta dao je ianalizu ovih Babinih izjava.

240

Navod “Onaj ko me je pozvao meœu vas, doñi ñe ponovo”, Sai Baba jeupotrebio da bi podræao tvrdnju da Hristos neñe doñi, jer se umesto njega naZemlji pojavio Sai Baba. Ipak, za ovaj navod profesor Nojfeld tvrdi da nigdene postoji u Novom zavetu. Jedina moguña pretpostavka mogla bi da budeda je to grubo izmenjen citat iz Jevanœelja po Jovanu (16:5) koji glasi “A sadaidem onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: kuda ideš?”

Jagnje se åesto koristi kao simbol u Bibliji, ali nigde kroz zvuk njegovogblejanja (Ba, ba). Ovu neuverljivu koincidenciju još više ugroæava åinjenicada Baba nije roœen s tim imenom, nego ga je sebi svojevoljno dao.

Sledeñi navod citira Isusa Hristosa koji navodno kaæe: “Njegovo ime jeistina”. Puno ime koje je Sai Baba sebi dao glasi Sri Sathya Sai Baba, aSathya znaåi istina. Meœutim, navod je ponovo pogrešno prenet iz Novogzaveta. U Otkrivenju Jovanovom (19:11) kaæe se: “I vidjeh nebo otvoreno, i gle,konj bijeli, i Onaj koji sjedi na njemu zove se Vjerni i Istiniti, i po pravdi sudi iratuje”. Ovim citatom sveti Jovan zapravo opisuje svoju viziju kojoj se klanja,a Sai Baba tvrdi da Isus opisuje nekoga ko ñe doñi posle njega.

Ista primedba vaæi za navod “On nosi crvenu odoru, krvavo crvenu odo-ru, rekao je Hristos”. To opet nije rekao Hristos nego sveti Jovan. Osim toga,u Otkrivenju svetog Jovana (19:13) kaæe se “I obuåen je u haljinu crvenu odkrvi, i ime se njegovo zove: rijeå Boæija”, a nositi crvenu (pa i “krvavo crvenu”)odoru nije isto što i nositi odoru crvenu od krvi. Ovde, takoœe, treba dodatiprimedbu da je crvenu odoru Sai Baba svojevoljno odluåio da nosi, kad je veñmogao da zna za ovo “proroåanstvo”, pa tako ne moæe da se uzme kao znaknjegovog ispunjenja.

Poslednji navod glasi: “On ñe biti nizak, sa krunom (od kose)”. U Otkri-venju Jovanovom (19:12) kaæe se: “A oåi su mu kao plamen ognjeni, i na glavinjegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kojega niko ne zna do on sam.”Neñemo ponavljati sve ranije primedbe, mada bi svaka od njih mogla da va-æi i ovde. Navešñemo samo nalaz profesora Ditmera Nojfelda da Novi zavetbaš nigde ne nagoveštava dolazak nekoga ko ñe “biti nizak”.

241Åuda

242

Da li se åuda dešavaju?

Malo je verovatno da ñemo u istoriji pronañi åudo koje nije demistifikovano.Još je lakše objasniti savremena åuda, jer ne moramo da se oslanjamo na sve-doåenja nego moæemo i da im prisustvujemo, bar posredstvom medija.

Nobelovac Ivo Andriñ je u svojim “Znakovima pored puta” rekao:

Åuda se ne dešavaju. To znam i to je oduvek i zauvek utvrðeno u samoj os-novi moga naåina mišljenja i moga oseñanja sveta. Ali ipak ima nešto što li-åi na åudo, a to je - naša neuništiva i neobjašnjiva ljudska potreba za åudom.

Veñina ljudi sklona je da poveruje u sve što se predstavi kao åudo. Kod sva-koga postoji æelja da ga doæivi, stvori, izmisli ili bar prepriåa. Drugi ñe muverovati jer veñina ljudi ima potrebu da veruje u åuda. Time se zadovoljavajunaše strasti i mašta, a u isto vreme potiskuje strah od nepoznatog. Verovanjeu åuda, rekao je Dejvid Hjum, nije akt razuma nego akt vere.

Da li sve ovo moæemo da prihvatimo kao dokaz da su åuda nemoguña?Ne, naravno, ali moæemo da podvrgnemo kritici svako od njih, pa ako poka-æemo dovoljno pronicljivosti, moæda ñemo ga i objasniti. Jer, kao što u namapostoji æelja da verujemo u åuda, tako postoji i potreba da doznamo istinu.

Vaæno je napraviti razliku izmeðu åuda koja su fabrikovana radi preva-re i onih koja nam svakodnevno prireðuje priroda. Da li je åudo æivot, svest,ljubav, stvaranje, roðenje? Kad ujutro ustanemo iz kreveta i stanemo na svojenoge, mi to neñemo smatrati åudom, ali moæda postoje ljudi koji neñe podeli-ti takvo mišljenje - recimo, oni koji su doæivotno vezani za krevet. Da li oni ojutarnjem ustajanju iz kreveta razmišljaju kao o åudu?

Evo jednog istinitog dogaðaja. Moji poznanici (stariji braåni par) vratilisu se sa putovanja po Španiji i ispriåali mi o åoveku koga su tamo videli. Reåje o meštaninu koji je u saobrañajnoj nesreñi izgubio obe noge, ali mu je nekodao åudotvornu mast kojom se on mazao pa su mu noge opet “izrasle” i takoon ponovo hoda. Da li da verujem u ovu priåu? Ispriåali su mi je ozbiljni iobrazovani ljudi koji nisu imali razloga da je izmisle.

Ipak, bez æelje da pokaæem nepoverenje, postavio sam pitanje koje mi seuåinilo logiånim: koliko dugo su oni bili u tom mestu? Samo åetiri dana, glasioje odgovor. I za åetiri dana su mu izrasle noge? Naravno da ne, oni zapravonisu ni bili svedoci åuda, ali zato tamo postoje ljudi koji su to videli...

Eto kako mala lokalna legenda (ili neåija šala) za tili åas promeni ruho idobije alibi ozbiljnih ljudi u åiju åestitost nikad ne bih posumnjao... a dosko-ra ni u naivnost, ali u to više nisam siguran.