Пријава - Status i značaj biodiverzitetanasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2306/OKB_3_17.pdfZemlji{ta i vode koje se neophodno eksploati{u kao prirodni resursi bi}e klju~ prakti~nih

$Page 1: Пријава - Status i značaj biodiverzitetanasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2306/OKB_3_17.pdfZemlji{ta i vode koje se neophodno eksploati{u kao prirodni resursi bi}e klju~ prakti~nih$
3/11/2018

Status i značaj biodiverziteta

Prof dr Jelka Crnobrnja-Isailović

OSNOVI KONZERVACIONE BIOLOGIJE

3/11/2018

STATUS BIODIVERZITETA

3/11/2018

3 osnovne karakteristike ekosistema

� 1. Kompozicija

� 2. Struktura

� 3. Funkcija

Određuju biodiverzitet

3/11/2018

3/11/2018


� 1. KOMPOZICIJA

� Identitet elemenata

� Varijabilnost elemenata

� Spiskovi vrsta

� Proračuni diverziteta vrsta

� Proračuni genetičkog diverziteta

3/11/2018

3/11/2018


� 2. STRUKTURA

� Fizička organizacija sistema

� Kompleksnost staništa unutar zajednica

3/11/2018

3/11/2018

3/11/2018


� 3. FUNKCIJA

� Ekološki i evolucioni procesi

� Protok gena

� Stres

� Protok hranljivih materija

3/11/2018

Koncept hijerarhije

� Efekti sredinskog stresa različito će se ispoljiti na različitim nivoima biološke organizacije

3/11/2018

Odabir indikatora biodiverziteta

� 1. Dovoljno osetljiv da omogući rano upozorenje na promenu u sistemu

� 2. Rasprostranjen na širokom prostoru

� 3. Izvodljivo merenje širokog opsega stresa

� 4. Relativno nezavisno od veličine uzorka

� 5. Jednostavno i jeftino merenje, prikupljanje, analiza i obrada podataka

� 6. Prepoznatljiv efekat izazvan antropogenim stresom u odnosu na efekte izazvane prirodnim ciklusima ili trendovima

� 7. Relevantan za ekološki značajne fenomene




Obična krastača (Bufo bufo) analizirana u ovojstudiji (okolina sela Zuce u podnožju planine Avalecentralna Srbija), na osnovu raznovrsnosti plenaidentifikovanog u želucima odraslih jedinki koje suuzorkovane ne može se smatrati mirmekofagnimspecijalistom, ali se takođe ne može smatrati nipotpuno polifagnom vrstom.

3/11/2018

Odabir indikatora biodiverziteta

� Vrste indikatori?

� Ne pružaju dovoljno podataka o ukupnim sredinskim trendovima

� Vrste indikatore treba koristiti kao deo ukupne strategije analize rizika koja se usredsredjuje na ključna staništa (koridori, mozaično rasporedjena staništa) i ključne vrste.

3/11/2018

SAVREMENI ÔVEK I BIODIVERZITET

Ve}i deo ~ove~anstva je shvatio da su resursi nafte i minerala na Planeti neobnovljivi i kona~ni.

Moderni industrijski svet jo{ uvek zavisi i od biolo{kog okruènja

– od ekolo{kih sistema kojima je nau~io da upravlja (obradive povr{ine i vo}njaci)

- od onih koje jo{ ne eksploati{e.

3/11/2018


Najupe~atljiviji primeri dugoro~ne zavisnosti ljudske vrste od biodiverziteta su:

–poljoprivreda

–eksploatacija drveta

–ribarstvo

–lekovi

–turizam

3/11/2018


ôve~anstvo je uloìlo dosta truda da razvije tehnike zamaksimiziranje prinosa ìtarica, kako u umerenoj klimatskojzoni tako i u suptropskim i tropskim oblastima gde je "zelenarevolucija", zapo~eta {ezdesetih godina ovog veka, pove}alaprinose pirin~a i drugih ìtarica.

U oba slu~aja, uspeh je delimi~no bio oslonjen na postoje}ibiodiverzitet i naro~ito na dostupnost raznolikih sorticerealija koje su mogle da podnesu obimnije primeneve{ta~kog djubriva.

3/11/2018


Industrijski razvijene nacije podràvaju velike i tehnolo{ki uspe{ne flote ~ija isklju~iva svrha je izlov morske ribe za ljudsku ishranu, bilo direktno ili indirektno (kao komponenta ve{ta~kih djubriva, sto~ne hrane itd).

Oko 16% ukupno unetih proteina ìvotinjskog porekla u ljudski organizam dobijeno je iz morske ribolovne industrije.

Oko 1/6 svetske populacije od kojih ve}ina pripada zemljama u razvoju koriste vi{e od 1/3 proteina ìvotinjskog porekla iz proizvoda ribolova

3/11/2018


Mali procenat drve}a koje se eksploati{e u SAD je poreklomsa plantaà; ve}ina je iz {uma koje nisu pod reìmomintenzivnog gazdovanja.

Najva`niji izvor drvne gra|e su {ume koje uop{te nisu u ili supod slabim reìmom gazdovanja.

Drvo glavni predmet trgovine u mnogim nerazvijenimzemljama.

Ekstenzivno kr~enje {uma u mnogim delovima sveta, kao {tosu Madagaskar i Indonezija.

3/11/2018


êtiri od pet sa liste od 150 naj~e{}e kori{}enih lekova uSAD vode poreklo od prirodnih sastojaka. Aspirin je derivatsalicilne kiseline koja je u po~etku izdvajana iz kore vrbe.Danas aspirin i mnoge druge lekove mnogo efikasnijesinteti{emo nego {to smo ih ekstrahovali iz prirodnihkomponenti, ali su prvo otkriveni u prirodno postoje}imjedinjenjima koja su dala osnovu za docnija pobolj{avanja.

3/11/2018


Taxol, perspektivni lek

protiv kancera, prvo je otkriven kao

sastojak Pacifi~ke tise.

Hemijska supstanca iz koje je

taxol izdvojen docnije je otkrivena

i kod blisko srodnih vrsta,

tako da je smanjen prvobitni

intenzitet eksploatacionog pritiska

na ovu vrstu ograni~enog rasprostranjenja.

3/11/2018


Vespa mandarinia

3/11/2018


Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ZDRAVLJE se defini{e kao “psiholo{ko, fizi~ko i socijalno blagostanje.”

Ukupna ekonomska aktivnost nastala od tzv. "eko-turizma" (èlja da se vidi i doìvi priroda), izra~unato od stranestru~njaka Ujedinjenih Nacija, iznosi skoro 230 biliona dolarasvake godine. âk i na regionalnom i lokalnom nivou, prihoddobijen od turizma moè biti zna~ajna i glavna komponentalokalnih i regionalnih ekonomija.

3/11/2018


�Svaka od ovih aktivnosti obezbedjuje ekonomskukorist za pripadnike svih slojeva dru{tva, ali je iskop~ana sa rizikom erozije resursa na kojima sezasniva – biodiverziteta.

3/11/2018


–Procene ekonomske koristi od biolo{ke raznovrsnostizasnovane su prvenstveno na na{oj sposobnosti da stvaramoprihod od biolo{ke raznovrsnosti, kroz aktivnosti kojeprodukuju merljive rezultate u primenjenim oblastima kao{to su farmacija ili turizam.

3/11/2018


–Postoji i dodatna korist od biodiverziteta koja nije takojednostavno uklju~ena u analizu komercijalnog trì{ta i kojapodpada pod naziv "usluge ekosistema".

–Krajnji rezultati prirodnih biolo{kih procesa koji

ili pobolj{avaju ukupni kvalitet sredine

ili omogu}avaju neku korist korisnicima predela(pobolj{anje kvaliteta vode i smanjenje plavljenja).

Koncept usluga ekosistema je nesumnjivo namenjenljudskoj koristi.

3/11/2018


–Prou~avanje usluga ekosistema je relativno novo, ali ono{to je ve} poznato ukazuje na neophodnost o~uvanjabiolo{ke raznovrsnosti na razli~itim nivoima ekolo{ke ibiolo{ke organizacije.

3/11/2018


Jedan od primera usluga ekosistema je pre~i{}avanje vode kojese de{ava njenim proticanjem kroz {umske ekosisteme i plavnapodru~ja {to je naro~ito va`na funkcija sa ta~ke gledi{ta ljudskihpopulacija koje ìve nizvodno. Prisustvo vegetacije omogu}ava efikasno deponovanje mnogih atmosferskih zagadjiva~a.

Regulacija toka pomo}u vegetacije u njegovom gornjem deludugo je bila prepoznavana kao va`na usluga ekosistema. Odràvanjem koli~ine i tipova vegetacije poku{ava se kontrolisanje taloènja i poplava i regulisanje re~nog toka.

3/11/2018


Usluge ekosistema ~esto ovise o fizi~koj strukturi stani{ta, kao{to uslovi za ishranu i razmnoàvanje, koji moraju biti ispunjeniza kontrolisani opstanak jedne ìvotinjske vrste. Ono {to jeneophodno je raznovrsnost stani{ta u okviru jednog predela.

Usluge ekosistema mogu takodje zavisiti od prisustvaodredjenih vrsta kao u slu~aju visoko kontrolisanih agro-ekosistema koji ovise o specifi~nim opra{iva~ima kao {to sup~ele.

3/11/2018


–Biodiverzitet takodje igra va`nu ulogu u odràvanju uslugaekosistema tokom duèg vremenskog perioda.

–Ekosistemi koji su izgubili bilo geneti~ku raznovrsnost iliraznovrsnost vrsta manje su otporni na efekte sredinskihpreokreta, kao {to su to su{e i teè }e se oporaviti nakonincidenta.

–Raznovrsnost je forma zdravstvenog osiguranja ekosistema iekosistemi koji se sastoje od nekoliko vrsta koje imaju istu ilisli~ne funkcije imaju ve}u otpornost na sredinski stres i brè seoporavljaju.

3/11/2018


Kako moèmo izmeriti ekonomsku vrednost usluga ekosistema kao{to su pre~i{}avanje vode ili otpornost na sredinski stres?

Po{to odràvanje biodiverziteta ko{ta, kako prakti~no predstavitizna~aj o~uvanja sredinske raznovrsnosti prose~nom auditorijumu?

3/11/2018


–Fond sakriven u geneti~kim resursima ìvih bi}a jepotencijalno ogroman.

–Primer je reakcija polimeraznog lanca (polymerase chainreaction) ili PCR koja se koristi u geneti~kim istraìvanjima ikomercijalnoj primeni. Dostupnost jedinjenja koja ubrzavajustopu replikacije }elije - enzima - u~inila je geneti~kiinènjering prakti~nim u industriji.

3/11/2018


Enzimi koji ubrzavaju reakciju polimeraznog lanca prvo su izolovani iz bakterija koje mogu opstajati jedino na visokim temperaturama i izolovani su iz toplih izvora Jeloustonskog parka.

3/11/2018


–Ukupna ljudska populacija }e se udvostru~iti oko 2050 godine.

–Rezultat toga }e biti najmanje 10 biliona ljudi, od kojih }enajve}i broj ìveti u tropskoj i suptropskoj Aziji, Africi i Ju`nojAmerici.

–To su regioni sa najve}om potrebom za ekonomskim razvojemi dvostruki pritisak (rast populacije i ekonomska ekspanzija)moè samo da uve}a zahteve za kori{}enjem biolo{kih resursa.

–Predvi|a se pove}anje kompeticije za isto par~e zemlji{ta zbograzli~itih ideja o njegovom iskori{}avanju.

–Odràvanje biolo{ke raznovrsnosti ne}e imati veliku podr{kuzbog drugih mnogo o~iglednijih potreba.

3/11/2018


Zemlji{ta i vode koje se neophodno eksploati{u kao prirodniresursi bi}e klju~ prakti~nih strategija o~uvanja biolo{keraznovrsnosti, jer su nacionalni parkovi i rezervati prirode samipo sebi nedovoljno ubedljivi sa aspekta ekonomske koristinjihovog odràvanja.

3/11/2018


Sve dok negativni uticaj privatnih ili javnih propisana biolo{ku raznovrsnost nije vidljiv i dok ne postojiop{ta saglasnost o veli~ini vrednosti biolo{keraznovrsnosti, nema nade da }e u bilo kojoj dràvizakoni biti modifikovani tako da sve strane buduzadovoljne.

Potreban je ve}i stepen zabrinutosti i koordinacijapropisa koji imaju uticaja na biolo{ku raznovrsnost inacionalni ciljevi koji }e u}i dublje u su{tinuproblema od formalne za{tite ugroènih vrsta io~uvanja nacionalnih parkova.

3/11/2018


Eti~ki aspekt:

Posmatrano na duge staze, mora nas se ticati odrànjemogu}nosti ìvog sveta da se adaptira na promene ufizi~koj sredini.

Da bi bili odgovorni upravlja~i, moramo razumetivrednost biolo{ke raznovrsnosti – {ta ona obezbedjujeprirodi, na~ine na koje moèmo da je koristimo iangaòvanje da je o~uvamo.

Documents

Пријава - Status i značaj biodiverzitetanasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2306/OKB_3_17.pdfZemlji{ta i vode koje se neophodno eksploati{u kao prirodni resursi bi}e klju~ prakti~nih