1

З А П И С Н И К

са XII седнице Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у

Београду, одржане 28. новембра 2016. године, са почетком у 18³º часова.

ПРИСУТНИ: др Дејан Поповић, др С. Аврамовић, др Ј. Тркуља, др Ђ. Игњатовић, др

З. Томић, др С. Марковић, др Г. Илић-Попов, др Р. Васић, др Н.

Јовановић, др Д. Вујадиновић, др Ј. Хасанбеговић, др М. Стефановски,

др Б. Беговић, др А. Јовановић, др М. Шкулић, др О. Вучић, др М.

Јовановић, др З. Мирковић, др С. Бован, др Ж. Бујуклић, др Н. Делић, др

В. Павић, др Б. Ракић, др В. Петров, др Р. Јелић, др Д. Миловановић, др

М. Ђурђевић, др В. Радовић, др Душан Поповић, др И. Вуковић, др Б.

Милисављевић, др М. Давинић, др М. Караникић Мирић, др Т.

Маринковић, др Т. Јованић, др М. Живковић, др Г. Дајовић, др Б.

Радуловић, др Марко Станковић, др В. Вулетић, др Љ. Ковачевић, др М.

Дреновак Ивановић, др Д. Вуковић, др А. Гајић, др Б. Чучковић, др М.

Лукић, др А. Катанчевић, др Б. Спаић, др М. Здравковић, др В. Бајовић,

др Н. Кршљанин, др Марко Јовановић, др С. Костић, др С. Глигић, др Ј.

Лепетић, др В. Цуцић, др В. Цветковић-Ђорђевић, др Милош

Станковић, др У. Новаковић, мр Д. Стојаковић, С. Поповић, др К.

Радојковић-Илић, И. Марковић, Д. Ђукић, мр Д. Павић, др С. Јанковић,

Ф. Бојић, У. Живковић, С. Дабић, Б. Бабовић.

ОДСУТНИ: др М. Драшкић, др А. Јакшић, др Г. Илић, др Д. Ђурђевић, др Н.

Бодирога, др В. Станимировић, др Н. Тешић, др Милош Милошевић, Н.

Селаковић.

СЛУЖБЕНО ОДСУТНИ: др М. Ђорђевић.

ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО: А. Одоровић.

НА БОЛОВАЊУ: др М. Радовић, др К. Доловић, Н. Лукић.

ИЗВИНИЛИ СЕ: др М. Васиљевић, др Д. Митровић, др Е. Вукадин, др С. Панов, др Д.

Хибер, др М. Полојац, др Г. Павићевић-Вукашиновић, др И. Крстић, др

Т. Јевремовић Петровић, др Н. Петровић Томић, др Милош Јовановић, др

И. Ђокић, мр Ј. Мешић, М. Перовић.

МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА: др Б. Лубарда.

Седници су присуствовали секретар Факултета, М. Ваљаревић, и М. Кромпић,

тонско снимање.

Пошто је констатовао да постоји кворум за рад и одлучивање, проф. др С.

Аврамовић је отворио седницу Наставно-научног већа и предложио да се у дневни ред

уврсте две нове тачке, које би гласиле:

6а) Доношење Одлуке о организовању научних конференција:

а) IX Међународна конференција Belgrade Arbitration Conference

б) X Belgrade Open Pre-Moot-а

2

9а) Предлог Катедре за теорију, социологију и филозофију права о изменама

литературе за предмет Методи научно-истраживачког рада и вештине на докторским

студијама у школској 2016/2017. години.

Са предложеним изменама и допунама, а уз пренумерацију осталих тачака, Веће

је једногласно прихватило

Д Н Е В Н И Р Е Д

1. Примање записника са XI седнице

2. Саопштења

3. Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор:

а) једног редовног професора за Управноправну ужу научну област –

предмет Управно право

б) једног асистента за Грађанскоправну ужу научну област - предмет

Наследно право

4. Доношење Одлуке о потреби ангажовања и саставу Комисије за избор:

a) два демонстратора за ужу научну област Кривично право – предмет

Кривично право

б) два демонстратора за Међународноправну ужу научну област – предмети

Међународно јавно право и Увод у право европских интеграција

5. Давање сагласности за рад проф. др Милошу Живковићу – Грађевински

факултет Универзитета у Београду

6. Информација о броју позајмљених књига и часописа из Библиотеке Правног

факултета у Београду

7. Доношење Одлуке о организовању научних конференција:

а) IX Међународна конференција Belgrade Arbitration Conference

б) X Belgrade Open Pre-Moot-а

8. Усклађивање Правилника о докторским студијама на Правном факултету са

Правилником о докторским студијама на Универзитету у Београду

9. Докторске дисертације

10. Предлог Катедре за теорију, социологију и филозофију права о изменама

литературе за предмет Методи научно-истраживачког рада и вештине на

докторским студијама у школској 2016/2017. години

11. Упис на докторске студије

12. Предлог Катедре за јавно право за увођење курса за иновацију знања о новим

решењима Закона о општем управном поступку

13. Признавање испита на:

а) основним академским студијама

б) мастер академским студијама

14. Текућа питања

15. Разно.

Ad 1.

Записник са XI седнице, одржане 24. октобра 2016. године једногласно је и без

примедаба усвојен.

3

Ad 2.

Проф. др С. Аврамовић је саопштио да је почела израда новог Закона о високом

образовању и да је у току врло интензиван рад у оквиру новог министарства, којим

поводом је образована комисија у чијем саставу се налази и неколико наших врло

ауторитативних колега. Сматра да има довољно основа за очекивање да ће промена

система финансирања високог образовања бити прихватљива и да, према првим

наговештајима, неће доћи до централизације средстава. Ова комисија се ослања на рад

комисијâ које су биле активне у време претходног министарства, а нарочито

поткомисије којом је председавала проф. др А. Јовановић и која је дала врло користан

материјал који ће највероватније послужити као полазна основа за решења у новом

закону. Такође сматра да се могу очекивати и важна побољшања у појединим

питањима, као што је питање уписа бодова и уписа одговарајуће године студија.

Проф. др С. Аврамовић је такође саопштио да је завршен Преднацрт закона о

регулисаним професијама, који представља утемељење онога што смо дуго очекивали,

а то је да се као професије од значаја за Републику Србију посебно наведу медицина,

право, педагогија и безбедност. То не искључује могућност да се и друге области

дефинишу од надлежних министарстава као регулисане професије од посебног

интереса за Републику Србију, али овај Закон представља важан корак ка даљим

нормативним решењима. Прве промене би се могле очекивати у Закону о високом

образовању, којим би се поставили строжији услови за образовање у овим секторима,

поготову када је у питању акредитација. Даљи корак би био тзв. велики Закон о

регулисаним професијама, који представља, у ствари, збирку европских директива о

регулисаним професијама. Може се очекивати да ће приликом признавања иностране

дипломе у области права бити потребно полагање одређеног броја испита из

националних правних области.

Проф. др С. Аврамовић је информисао Веће да се и ове школске 2016/2017.

године организују студије за иновацију (специјализацију) знања из области пореског

саветовања, чији је руководилац проф. др Гордана Илић-Попов. У оквиру ове

једанаесте генерације студената, уписано је око 60 полазника. У финансијском

погледу, курс доноси Факултету чист приход од 4.000,000,00 динара. Користећи ову

прилику, проф. др С. Аврамовић је одао признање проф. др Г. Илић-Попов на

досадашњем раду и успеху оствареном током свих ових година током реализације

курса.

Проф. др С. Аврамовић је обавестио Веће да је универзитетска Футсал

репрезентација Правног факултета у Београду освајач Светског купа за 2016. годину,

одржаног у главном граду Чешке Републике, Прагу, а у конкуренцији 26 држава из

Европе, Азије и Африке. Овим освајањем начињен је и додатни успех, јер је први пут

остварен директан пласман на Медитеранске универзитетске спортске игре у Бејруту, у

марту 2017. године. Правни факултет Универзитета у Београду је, уједно, једина

селекција Београдског универзитета која је успела да обједини европски (освојен овог

пролећа у Милану) и светски куп. Селектор екипе био је доцент, др Владимир Вулетић.

У своје име и у име чланова Већа, проф. др С. Аврамовић је честитао доц. др В.

Вулетићу и члановима репрезентације Факултета и пожелео им успех у даљем раду.

4

Ad 3.

а) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једног редовног

професора за Управноправну ужу научну област – предмет Управно право

На основу предлога Катедре за јавно право, Веће је једногласно утврдило

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор једног редовног професора за Управноправну

ужу научну област – предмет Управно право на Правном факултету Универзитета у

Београду.

б) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једног асистента

за Грађанскоправну ужу научну област - предмет Наследно право

На основу предлога Катедре за грађанско право и дискусије проф. др Н.

Јовановића, Веће је једногласно утврдило

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор једног асистента за Грађанскоправну ужу

научну област - предмет Наследно право на Правном факултету Универзитета у

Београду.

Ad 4.

а) Доношење Одлуке о потреби ангажовања и саставу Комисије за избор два

демонстратора за ужу научну област Кривично право – предмет Кривично право

На основу предлога Катедре за кривично право, Веће је једногласно утврдило

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор два демонстратора за ужу научну област

Кривично право – предмет Кривично право на Правном факултету Универзитета у

Београду и образује Комисија за писање реферата, у саставу:

др Наташа Делић, редовни професор

др Игор Вуковић, ванредни професор

др Иван Ђокић, доцент.

б) Доношење Одлуке о потреби ангажовања и саставу Комисије за избор два

демонстратора за Међународноправну ужу научну област – предмети

Међународно јавно право и Увод у право европских интеграција

На основу предлога Катедре за међународно право и међународне односе, Веће

је једногласно утврдило

5

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор два демонстратора за Међународноправну ужу

научну област – предмети Међународно јавно право и Увод у право европских

интеграција на Правном факултету Универзитета у Београду и образује Комисија за

писање реферата, у саставу:

др Бранко Ракић, редовни професор

др Бојан Милисављевић, ванредни професор

др Ивана Крстић, ванредни професор

др Александар Гајић, доцент

др Милош Јовановић, доцент.

Ad 5.

Давање сагласности за рад проф. др Милошу Живковићу – Грађевински

факултет Универзитета у Београду

На основу захтева Грађевинског факултета Универзитета у Београду и

позитивног мишљења Катедре за грађанско право, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Члан 1.

Даје се сагласност др Милошу Живковићу, ванредном професору, за

ангажовање на Универзитету у Београду - Грађевинском факултету, ради извођења

наставе на мастер академским студијама – модул Управљање непокретностима, из

наставних предметâ Право у управљању непокретностима и Право у просторном

планирању и урбанизму, у зимском семестру школске 2016/2017. године.

Члан 2.

Сагласност за извођење наставе из члана 1. ове одлуке не подразумева

сагласност за радно ангажовање у смислу стављања на листу ради акредитације

Грађевинског факултета у Београду.

Ad 6.

Проф. др С. Аврамовић је истакао да се у материјалу за седницу налази

Информација о броју позајмљених књига и часописа из Библиотеке Правног факултета

у Београду. Управа је представила ову информацију у намери да наставнике и

сараднике подсети на задужења која у том погледу имају и да их замоли да погледају

шта све од позајмљених књига и часописа код куће имају, а нису користили у последње

две године, да настоје да врате у наредних месец дана. Након тога би се припремио нов

пресек задужења и размотрило шта даље чинити.

Ad 7.

На основу предлога Већа Института за правне и друштвене науке, Веће је

једногласно донело

6

О Д Л У К У

1.Одобрава се организовање IX Међународне конференције Belgrade

Arbitration Conference, као и подношење захтева за суфинансирање овог научног скупа

Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Конференција ће се одржати на Правном факултету Универзитета у Београду,

31. марта 2017. године.

2. Одобрава се организовање X Mеђународног студентског такмичења из

области међународног привредног и арбитражног права - Belgrade Open Pre- Moot-a.

Такмичење ће се одржати на Правном факултету Универзитета у Београду, 1. и

2. априла 2016. године.

Ad 8.

У уводној речи, проф. др С. Аврамовић је подсетио да се о овој тачки

расправљало на претходној седници Наставно-научног већа и да се превасходно ради о

потреби усклађивања постојећег Правилника о докторским студијама на Правном

факултету у Београду са одредбама Правилника о докторским студијама на

Универзитету у Београду, који је донет пре неколико месеци и који је унео извесне

промене у области докторских студија. Проф. др С. Аврамовић је такође истакао да су

неке од тих промена техничке природе, али и да има промена које су суштинске и

далекосежне, као што је она у погледу статуса ментора. Према сада важећим одредбама

универзитетског Правилника ментор више не може да буде ни члан Комисије за оцену

нити члан Комисије за одбрану докторске дисертације, осим у изузетним случајевима,

на основу одлуке Сената Универзитета у Београду, донете на предлог Факултета и

Већа научне области, уз обавезу ментора да присуствује одбрани докторске

дисертације. Истакао је и да значајну новину представља одредба којом је предвиђено

да се докторска дисертација може писати и бранити на страном језику, због чега скреће

пажњу на чланове 26. и 30. Правилника о изменама и допунама Правилника о

докторским студијама на Правном факултету у Београду. Текст Правилника који је сад

представљен члановима Већа унеколико је другачији у односу на претходни, који је

дат у форми пречишћеног текста, али у којем се није јасно видело шта су основне

новине.

Проф. др С. Аврамовић је такође подсетио да су чланови Већа, након дискусије

вођене о изменама Правилника о докторским студијама на претходној седници, били

позвани да у примереном року, а најкасније до почетка данашње седнице, дају своје

предлоге за друге измене и допуне Правилника. Пошто Управа Факултета ништа од

предлога и сугестија није добила, сматра да Правилник о изменама и допунама

Правилника о докторским студијама на Правном факултету у Београду представља

предлог о којем Веће треба да се изјасни на данашњој седници.

У дискусији која је уследила, учествовали су: проф. др В. Павић, проф. др О.

Вучић, проф. др Д. Поповић, проф. др М. Стефановски, проф. др С. Аврамовић, проф.

др М. Јовановић, проф. др М. Шкулић, проф. др Ђ. Игњатовић, проф. др М. Живковић,

проф. др З. Томић и проф. др Н. Јовановић.

Проф. др В. Павић је изнео предлог, исти као и на прошлој седници Већа, да се у

члану 7, који регулише питање услова за упис на докторске студије, став 1. тачка 2.

брише, а гласи да се на докторске студије може уписати лице које има завршене мастер

7

академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова, уз општу просечну оцену мању од 8

(осам) и у часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја

објављене научне радове, ако му, на предлог одговарајуће катедре, Наставно-научно

веће одобри упис. Предлаже такође да остане само тачка 1. у ставу 1. наведеног члана,

која предвиђа да докторске студије може уписати лице које је на Правном факултету

Универзитета у Београду завршило мастер академске студије са најмање 300 ЕСПБ

бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним академским и

мастер академским студијама. Ако Веће одлучи да остане тачка 2, предлаже да се

брише услов да научни радови кандидата морају да буду објављени у часописима са

листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Сматра да Веће треба да се

изјасни о изнетом предлогу.

Проф. др О. Вучић је учинила предлог да се не прихвати решење које предвиђа

да Наставно-научно веће може одредити, на предлог декана, да разговор са

кандидатима за упис на докторске студије чини део уписног поступка, у којем случају

се вреднује са највише 40% поена на основу којих се саставља ранг листа кандидата.

Такође је предложила да се промени досадашњи начин на који је конципиран

Правилник о докторским студијама, као и статус управника докторских студија који

доноси супстанцијалне одлуке у овом домену, а да за то нема компетенције, па би стога

руковођење организацијом и извођењем докторских студија требало препустити

колегијалном телу, као органу који својим колективним чланством омогућава

компетенцију у мултидисциплинарности докторских студија, као што је то предвиђено

у одредбама чланова 11, 15. 34. и 37. Правилника о докторским студијама на

Универзитету у Београду.

Проф. др Д. Поповић је предложио да Веће евентуално донесе одлуку и

предложи Универзитету да преиспита одредбе које се односе на статус ментора на

докторским студијама.

Проф. др М. Стефановски је предложила да се одредбе универзитетског

Правилника (чланови 11, 15, 34, 28, 29), којима је предвиђен колегијални орган на

докторским студијама, инкорпорирају у факултетски Правилник, јер је темељни

критеријум компетентност која се једино може обезбедити колегијалним телом.

Проф. др С. Аврамовић је, у погледу услова постављеног тачком 2. у ставу 1.

члана 7. Правилника, предложио да се научни рад који би квалификовао кандидата за

упис на докторске студије, буде објављен у часопису из групације М24.

Проф. др М. Јовановић је подсетио да је правило да се на мастер академске

студије могу уписати кандидати са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном

оценом најмање 8 (осам) на основним академским и мастер академским студијама, и да

се тог правила треба и даље држати, а брисати изузетак, предвиђен тачком 2. става 1.

члана 7.

Проф. др М. Шкулић се заложио за решење формулисано предложеном допуном

Правилника у члану 7, а то је да се на докторске студије може уписати лице које има

завршене мастер академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова, уз општу просечну

оцену мању од 8 (осам) и у часописима са листе Министарства просвете, науке и

технолошког развоја објављене научне радове, ако му, на предлог одговарајуће

катедре, Наставно-научно веће одобри упис.

Проф. др Ђ. Игњатовић је учинио предлог да се задржи решење, које је у том

погледу и до сада постојало, да кандидати који немају просек 8, имају два научна рада

која су објављена.

Проф. др М. Живковић је предложио да се тачка 2) став 1. члан 7. брише.

8

Проф. др З. Томић је предложио да остане, као правило, формулација члана 7.

став 1. тачка 1) да докторске студије може уписати лице које је на Правном факултету

Универзитета у Београду завршило мастер академске студије са најмање 300 ЕСПБ

бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним академским и

мастер академским студијама. Формулацију тачке 2) из става 1. члана 7, која

представља изузетак, треба изменити тако стоји да се изузетно на докторске студије

може уписати и лице које има завршене мастер академске студије са најмање 300

ЕСПБ бодова, са општом просечном оценом барем 7 (седам), и аку му на образложени

предлог одговарајуће катедре, Наставно-научно веће одобри упис. Листа часописа у

којој би кандидати објављивали научне радове остала би без промена.

Проф. др В. Павић се својим краћим излагањем придружио предлогу проф. др З.

Томића, који је Веће затим једногласно прихватило, уз констатацију и молбу

председника Већа проф. др З. Томићу да помогне у правно-техничкој формулацији

усвојеног предлога.

Проф. др С. Аврамовић се осврнуо на изречене примедбе да ова тачка дневног

реда није добро припремљена, да је промењен њен наслов и да није било довољно

времена за разматрање предложеног текста Правилника и припрему дискусије.

Подсетио је да је од прошле седнице протекло више од месец дана, да су сву чланови

Већа позвани да у писаној форми дају своја мишљења и предлоге, тако да је све оно

што су током дискусије рекле проф. др О. Вучић и проф. др М. Стефановски требало и

да напишу. Оно што су оне изрекле, посебно у погледу колективног органа који би био

уведен на докторским студијама, представља размишљање на тему генералне промене

постојећег Правилника о докторским студијама, а што претпостаља измену Статута

Правног факултета. На Већу је да се определи између више могућности: да се иде у

предложене промене, без промишљања консеквенци, да се прихвате понуђена решења,

или да се остане у стању неусклађености факултетског Правилника са Правилником о

докторским студијама на Универзитету. Предлаже да се Веће изјасни о Правилнику о

докторским студијама на Правном факултету у Београду, у делу који може да се

усагласи са Правилником о докторским студијама на Универзитету у Београду, како би

Факултет могао нормално да функционише у материји докторских студија, уз

могућност његових каснијих додатних измена.

Већином гласова (3 уздржана гласа), Веће је утврдило

Предлог Правилника о изменама и допунама Правилника о докторским

студијама на Правном факултету Универзитета у Београду.

Ad 9.

а) Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације

1. На основу извештаја Комисије за оцену, у саставу: проф. др Бранко Лубарда,

проф. др Предраг Јовановић и доц. др Љубинка Ковачевић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације

кандидата Бојана Божовића, под насловом: "Радни и социјални судови –

9

друштвена улога и оправданост увођења у правосудни систем Републике Србије"

и одређује Комисија за одбрану, у саставу:

др Бранко Лубарда, редовни професор

др Предраг Јовановић, редовни професор Правног факултета

Универзитета у Новом Саду

др Љубинка Ковачевић, доцент.

Универзитет у Београду је 9. децембра 2014. године, актом под 02-03 број:

61206-5539/2-14, дао сагласност на предлог теме докторске дисертације.

Кандидат је објавио радове:

„Судско решавање социјалноправних спорова у Немачкој, Француској и Србији“,

Право и привреда, број 10-12/2015, стр. 40-55; и

„Север и југ европског радног и социјалног судства“, Зборник радова Правног

факултета у Новом Саду, број 4/2015, стр. 2025-2046.

Објављени радови квалификују кандидата за одбрану докторске дисертације.

б) Молба за продужење рока за одбрану докторске дисертације

1. На основу молбе мр Милана Живојиновића за продужење рока за одбрану

докторске дисертације, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одобрава се кандидату мр Милану Живојиновићу продужење рока за

одбрану докторске дисертације под називом: "Противречности стратегије сукоба

ниског интензитета и међународног права у контексту сукоба у СФРЈ ".

Кандидат је дужан да докторску дисертацију одбрани до 3. априла 2017.

године.

Ad 10.

а) Упис на докторске студије

1. Председник Већа је истакао да се у материјалу за седницу налази приговор

Јелене Стојиљковић на одлуку Наставно-научног већа којом се одбија њен захтев за

упис на докторске студије, по основу члана 7. став 1. тачка 2. Правилника о

докторским студијама. Такође је истакао да је поново представљен допис Катедре за

међународно право и међународне односе, као и допис управника докторских студија,

проф. др Дејана Поповића, који је у овој ствари изнео своје ставове. Прихватајући

аргументацију Катедре и управника докторских студија, Веће је, са једним уздржаним

гласом, донело

О Д Л У К У

Одбија се приговор кандидаткиње Јелене Стојиљковић, поднет на одлуку

Наставно-научног већа од 24. октобра 2016. године, којом јој се не одобрава упис на

10

докторске студије у школској 2016/2017. години, Међународноправна ужа научна

област, јер приложена потврда о прихваћеном раду за објављивање не испуњава услов

научности предвиђен чланом 7. став 1. тачка 2. Правилника о докторским студијама на

Правном факултету Универзитета у Београду.

2. Поводом молбе кандидата Владимира Ђукановића за упис на докторске

студије за међународноправну ужу научну област, на основу члана 7. став 1. тачка 2)

Правилника о докторским студијама, проф. др С. Аврамовић је у уводној речи истакао

да је Катедра за међународно право и међународне односе разматрала пријаву

кандидата заједно са достављеном документацијом и констатовала да је кандидат

поднео два објављена научна рада, као и једну потврду да је рад прихваћен за

објављивање. Катедра је констатовала да два објављена рада по садржини не спадају у

материју међународне правне научне области, због чега чланови Катедре нису били у

могућности да цене научни карактер приложених радова. Катедра је стога те радове

упутила Катедри за грађанско право, са молбом да оцени радове који спадају у њихову

начну област. У погледу рада који је прихваћен за објављивање Катедра за

међународно право и међународне односе је оценила да има карактер научног рада.

Проф. др С. Аврамовић је истакао да је у материјалу за ову тачку приложен допис који

је проф. др М. Васиљевић, у својству шефа Катедре за грађанско право, доставио као

одговор на допис Катедре за међународно право и међународне односе. У том допису

проф. др М. Васиљевић је изнео свој став да, полазећи од чињенице да је кандидат

објавио два рада у часопису који је рангиран на листи Министарства науке, као и да је

сваки од њих добио две позитивне рецензије, тако да не постоји потреба да чланови

Катедре за грађанско право одлучују о научном карактеру тих радова.

У дискусији која је затим отворена, учествовали су: проф. др Н. Јовановић,

проф. др В. Павић, проф. др Ј. Хасанбеговић, проф. др М. Живковић, доц. др С. Костић,

проф. др М. Шкулић, проф. др Б. Милисављевић, проф. др О. Вучић, проф. др С.

Аврамовић и проф. др Д. Поповић.

Резимирајући дискусију, проф. др С. Аврамовић је резимирао чињенично стање:

да нема предлога Катедре за међународно право и међународне односе у погледу

испуњености услова за упис кандидата В. Ђукановића на докторске студије; да

кандидат има два објављена рада која нису оцењена од стране Катедре за грађанско

право, али је неспорно да су објављена у високо рангираном научним часопису; да

кандидат има један рад прихваћен за објављивање који је Катедра за међународно

право и међународне односе оценила као научни рад, али који још није објављен.

Пошто се прешло на гласање, Веће је са 7 гласова за, 8 гласова против и 28

уздржаних гласова, донело

О Д Л У К У

Не одобрава се кандидату Владимиру Ђукановићу упис на докторске студије

у школској 2016/2017 години, Међународно правна ужа научна област.

Секретар Факултета је констатовао да један број присутних чланова Већа није

гласао ни за, ни против, нити се уздржао.

3. На основу молбе кандидата Миљкана Карличића за упис на докторске студије

и предлога Катедре за кривично право, Веће је једногласно донело

11

О Д Л У К У

Не одобрава се кандидату Миљкану Карличићу упис на докторске студије у

школској 2016/2017 години, Кривичноправна научна област – I модул: кривичноправне

науке, јер радови не испуњавају услов научности предвиђен чланом 7. став. 1. тачка 2.

4. На основу пријаве кандидата Александра Миленковића за упис на докторске

студије и предлога Катедре за правну историју, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Не одобрава се кандидату Миленковић Александру упис на докторске студије

у школској 2016/2017. години, Правноисторијска ужа научна област, јер наставни

планови, програм и уџбеничка литература мастер академских студија на Факултету за

пословне студије и право Универзитета "Унион – Никола Тесла" у Београду нису

комплементарни са наставним планом, програмом и уџбеничком литературом мастер

академских студија на Правном факултету Универзитета у Београду.

Кандидат Александар Миленковић завршио је основне студије на Правном

факултету Универзитета у Београду и мастер академске студије на Факултету за

пословне студије и право Универзитета "Унион – Никола Тесла" у Београду.

Током мастер студија на Факултету за пословне студије и право кандидат је

положио следеће испите:

1. Методологија научног истраживања;

2. Теорија и пракса менаџмента;

3. Управљање променама и конфликтима;

4. Информациони системи за пословно одлучивање;

5. Процесна организација и пројект менаџмент.

Катедра за правну историју је, у складу са чланом 8. Правилника о докторским

студијама, разматрала пријаву кандидата и одлучила да предложи Наставно-научном

већу да не одобри упис Александра Миленковића на докторске академске студије,

Правноисторијска ужа научна област, због некомпатибилности наставних планова,

програма и уџбеничке литературе мастер акадесмких студија на Факултету за пословне

студије и право Универзитета "Унион – Никола Тесла" у Београду, са наставним

планом, програмом и уџбеничком литературом мастер студија на Правном факултету

Универзитета у Београду.

5. На основу пријаве кандидаткиње мр Мирјане Јовановић Томић за упис на

трећу годину докторских студија и предлога Катедре за јавно право, Веће је

једногласно донело

О Д Л У К У

Одобрава се кандидаткињи мр Мирјани Јовановић Томић упис на трећу

годину докторских студија у школској 2016/2017. години, Уставноправна ужа научна

област.

12

Кандидаткиња је завршила последипломске магистарске студије на Правном

факултету Универзитета у Београду и стекла академски назив магистра наука.

6. На основу пријаве кандидата мр Вукашина Вујичића за упис на трећу годину

докторских студија и предлога Катедре за јавно право, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одобрава се кандидату мр Вукашину Вујичићу упис на трећу годину

докторских студија у школској 2016/2017. години, Уставноправна ужа научна област,

под условом да положи испите из следећих предмета, и то:

- Људска права и

- Два изборна предмета која ће бити одређена у договору са предметним

наставницима.

Кандидат је завршио последипломске магистарске студије на Правном

факултету Универзитета у Београду и стекаo академски назив магистра наука.

Ad 11.

Проф. др С. Аврамовић је истакао да се у накнадном материјалу за данашњу

седницу налази предлог Катедре за теорију, социологију и филозофију права о

изменама литературе за предмет Методи научно-истраживачког рада и вештине на

докторским студијама у школској 2016/2017. години.

У дискусији која је затим отворена, проф. др С. Бован је истакао да се предлог

Катедре односи на предмет Методи научно-истраживачког рада и вештине, а допуна је

у томе што се предлаже да у ту литературу уђе и књига односно део књиге проф. др

Горана Дајовића Оглед о метајуриспруденцији. Предложио је да се предлог Катедре не

прихвати, а у прилог томе изнео разлог заснован на принципу да се не може из етички

спорних радњи и дела извлачити нека корист. Истиче да је књига проф. др Г. Дајовића

аутоплагијат, јер је аутор у њу унео седам својих раније објављених чланака, који чине

80 страна монографије, при чему не помиње на адекватан начин да је те делове преузео

из својих чланака. Сматра такође да се предлог Катедре не може прихватити ни из

формалног разлога, а то је одговарајућа одредба у факултетском Правилнику о

испитима, која предвиђа да уџбеник и испитни материјал на основу којега студенти

припремају испите, морају да буду доступни студентима најмање три месеца пре

почетка испитног рока. Када се ради о методама, проф. др С. Бован је истакао да се

студенти на докторским студијама упознају са основним техничким и когнитивним

процедурама, а концептуална анализа о којој у својој књизи говори проф. Дајовић,

представља део аналитичког метода и спада у филозофска истраживања, која нису

битна чак ни за студенте правно-теоријског смера, а поготову не за студенте на

позитивно-правним дисциплинама.

У даљој дискусији учествовали су: проф. др Н. Јовановић, проф. др М.

Јовановић, проф. др С. Бован, проф. др Г. Дајовић, проф. др Н. Делић, проф. др Дејан

Поповић, доц. др Д. Вуковић, проф. др Г. Илић-Попов, проф. др С. Аврамовић, проф.

др Р. Васић, проф. др М. Шкулић и проф. др Ј. Хасанбеговић.

Проф. др Г. Дајовић је истакао да се тврдње које проф. др С. Бован неколико

пута износио у овом аудиторијуму не подразумевају, јер постоје одговарајући

поступци у којима се може утврдити да ли је у питању плагијат, аутоплагијат или неки

други облик неакадемског понашања. На Универзитету у Београду донет је Етички

13

кодекс, а на Факултету основан Етички одбор који то може евентуално да установи.

Разлог зашто проф. др С. Бован своју тужбу и осуду износи пред Наставно-научним

већем је у томе што проф. др С. Бован неће покренути поступак пред Етичким

одбором, јер зна да је књига "Оглед о метајуриспруденцији" настала 2015. године, у

време када у Етичком кодексу Универзитета у Београду није постојао деликт

аутоплагијат. Ретроактивна примена било ког правног акта, па и Етичког кодекса је

немогућа. Истиче да проф. др С. Бован то чини да би га дифамирао и задржао неку

врсту примата који има на овом предмету. Проф. др Г. Дајовић је такође истакао да је у

питању текст који има 30 страна и који треба да замени један текст на енглеском

језику. Ради се о теми о којој најмање 20-ак година нико није писао на српском језику и

чија се два поглавља односе на концептуалне анализе и теорије које имају везе са оним

чиме се баве студенти на докторским студијама. Мисли да се први пут десило у

историји Факултета да је осморо колега са Катедре затражило пријем код декана и

притужило се на мобинг, злостављање, увреде, малтретирање, које у односу на њих

проф. др С. Бован спроводи годину дана.

Управник докторских студија проф. др Д. Поповић је предложио да Веће

одлучи о прихватању или неприхватању предлога Катедре о допуни литературе у

контексту питања да ли постоји или не постоји одредба о томе да литература за

припремање испита мора бити доступна студентима најмање три месеца пре испитног

рока. Ако таква норма постоји, онда Веће не може сада да усваја измене у литератури

на докторским студијама, када је то требало урадити на време, у јуну, приликом

усвајања плана извођења наставе. Ако таква норма не постоји, онда је на Већу да

прихвати или не прихвати предложене измене литературе. О томе да ли постоји или не

постоји аутоплагијат о којем је говорио проф. др С. Бован, Веће није власно да

одлучује, већ би то требало евентуално утврдити у одговарајућем поступку који би био

покренут пред надлежним телом.

Проф. др С. Аврамовић се такође заложио за то да се на данашњој седници Веће

не изјашњава о предлогу Катедре, јер је већ почела школска година и увелико се

настава одвија, већ да тај предлог остане за следећу школску годину.

Пошто се поставило питање кворума, секретар Факултета је пребројао чланове

Већа и обавестио да има 40 присутних чланова, па је председник Већа констатовао да

кворума за даљи рад и одлучивање нема, због чега је прекинуо седницу.

Седница је закључена у 21,50 сати.

ЗАПИСНИК ПРИПРЕМИЛА ПРЕДСЕДНИК НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА

Декан

Биљана Живановић Ступар

Професор др Сима Аврамовић