KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 90, GOD. V, BEOGRAD, UTORAK, 23. FEBRUAR 2010.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 9. marta

I BETON BR. 90 DANAS, Utorak, 23. februar 2010.

MIXERPi{e: Branislav Jakovljevi}

SRBIJA U ^IZMAMA Zimske bele{ke o letnjim pritiscima II

MUZEJ NEPRO^ITANIH KNJIGAAko brinete {ta se de{ava sa va{im biv{im profesorima Op{tenarod-

ne odbrane i dru{tvene samoza{tite; ako imate no}ne more o pro-

fesoru ONO i DSZ na koga su njegove kolege sa Filolo{kog ili PMF-a

gledali sa visine; ako ih zami{ljate kao novu vrstu ^vorovi}a koji,

umesto portreta Staljina, ispod uglja u podrumu iskopavaju ud`be-

nike koje niko sem njih nije pro~itao – ne brinite, jer po svemu su-

de}i, oni su se bolje sna{li nego vi. Ako vas razjeda nemir oko auto-

ra tih istih ud`benika; ako zami{ljate taj Muzej nepro~itanih

knjiga – nepro~itanih po{to one uistinu nikada nisu ni napi-

sane jer je u njihovo stvaranje uneto sve sem rizika koji jeste

sam smisao pisanja – kao neko pra{njavo ~istili{te bez izlaza,

ne gubite san. U toj armiji pisaca i predava~a nikada se nije na-

{la {a~ica posve}enika koja bi se samopregorno isposni~ki po-

vukla u neko napu{teno zdanje ~istog socrealisti~kog dizajna

da bi se tu posvetila pretakanju svog znanja, iskustva, i uvere-

nja u uzvi{eni borbeni kodeks i tim putem destilisala nebroje-

ne stranice posve}ene ONO i DSZ u koane koji bi mogli biti na-

slovljeni, recimo, Hikakure: knjiga o zastavnicima.

Svi su oni sa po~etkom raspada Jugoslavije dobili pune ruke

posla. Neko je trebalo da uka`e na zamke globalizacije, na no-

ve metode specijalnog rata (recimo, „neokortikalni rat” pu-

tem ispiranja misli), i da razjasni {ta se de{ava na rati{tima.

Vetar iz onog Muzeja nepro~itanih knjiga doneo je pokolje i

zlo~ine koje je trebalo racionalizovati, opravdavati, ili opovr-

gavati. Tako je jedan od autora knjige Odbrana i za{tita (De-fendologija). Ud`benik za studente vi{ih {kola i fakulteta (Na-

uka, Beograd, 1991) postao centralni autor specijalnog bro-

ja ~asopisa Dveri srpske posve}enog Srebrenici. Radi se o

penz. general-potpukovniku prof. dr. Radovanu Radinovi}u.

„Centralni”, ne samo zato {to se transkript njegovog predava-

nja nalazi u samom sredi{tu temata, ve} i zato {to predstavlja

smisaonu osovinu ~itave ove sveske.

DE^A^KO KA[NJENJEOvaj broj Dveri srpskih objavljen je, kako pi{e u zaglavlju, u

Beogradu „na svetog Iliju Gromovnika 2009. l. g.”, {to }e re-

}i po~etkom avgusta pro{le godine, u vreme zahuktavanja ta-

lasa nasilja koji }e dosti}i vrhunac ubistvom francuza Brisa

Tatona. Avgustovski temat ne obra}a se doga|ajima koji su ga

neposredno okru`ivali, ve} je pre bio anticipacija doga|aja

koji }e uslediti godinu dana kasnije. Naime, njegov datum

mo`e se ~itati i na slede}i na~in: „Pred petnaestogodi{njicu

genocida nad muslimanskim `ivljem u Srebrenici.” Jo{ jedan

na~in datiranja 43. broja Dveri srpskih mogao bi da bude: „O

~etvorogodi{njici tribine Istina o Srebrenici”. Na kontinuitet

izme|u ovog broja ~asopisa i tribine koju je maja 2005. orga-

nizovalo udru`enje studenata Nomokanon ukazuje ~lan re-

dakcije Sr|an Nogo, koji reakcije na ovu tribinu uzima kao primer

poku{aja „sputavanja istine” o Srebrenici (49). Temat o Srebreni-

ci je nastavljanje tribine drugim sredstvima, i to ne u smislu raz-

voja misli ili produbljivanja istrage, ve} u smislu ponavljanja ve}

u~injenog gesta, verovatno i najave novih gestova. Nogo i dru`i-

na bili su br`i od predsednika Tadi}a i njegovih de~aka. Raskrinka-

vaju}i dalekose`ne zavere protiv gorepomenute tribine, Nogo ne

propu{ta da pomene „nametanje nekakve deklaracije koju bi tre-

balo da usvoji Skup{tina Srbije” (50). Sama ~injenica da Dveri srp-ske ne moraju da rade ni{ta novo, ve} samo da recikliraju stavove

i tekstove od pre pet godina ve} dovoljno govori o potpunom ne-

postojanju javnog govora u Srbiji o zlo~inima iz nedavne pro{lo-

sti. U leto 2009, i dugo pre toga kao i mesecima potom, revizioni-

sti~ki diskurs Dveri srpskih bio je ujedno i jedini diskurs o Srebre-

nici u Srbiji. Ovo gluvo doba svesti o sopstvenoj pro{losti Dveri srp-ske koriste da ponove predavanje gen. dr. Radinovi}a.

Temat Dveri srpskih nudi ~itav niz diskurzivnih operacija ~ija je svr-

ha premo{}avanje logi~kih i ~injeni~kih lakuna. Tako, Predrag R.

Dragi} Kijuk izo{trava metod kojim se ve} deceniju i po koriste „bra-

nitelji srpstva”, a koji se sastoji u kori{}enju epiteta na isti na~in na

koji su bra}a Luki} i njima sli~ni koristili metke (i upalja~e). Analo-

gan metod, prilago|en „vremenu interneta i sve br`ih komunika-

cija” (59), mo`e se na}i kod Aleksandra Pavi}a, koji citate (skinute

sa interneta) koristi onako kako Kijuk koristi epitete. Kao {to su to

nekad bili ud`benici ONO i DSZ, revizionisti~ki diskurs o genocidu u

Srebrenici jeste pre svega jedna vrsta tekstualnosti ~ija se glavna

odlika mo`e opisati kao smislovni makijavelizam. U odnosu na po-

stavljeni cilj, nebitna je proverenost iskaza, pa ~ak i sam njihov smi-

sao. Autori Dveri sprskih ne haju za kontradikcije, pa ni za potpuni

nedostatak smisla ~ak i na nivou sintakse. Ipak, da u ovom „tema-

tu” postoji sistem ukazuje njegova sama struktura. Sredi{nje, tre-

}e, poglavlje („Pre}utana istina”) zavr{ava se transkriptom preda-

vanja generala Radinovi}a „[ta se zaista dogodilo u Srebrenici” sa

tribine Nomokanona, {to ovaj tekst postavlja, fizi~ki i sadr`inski, u

sam centar sveske.

KRIVAJA JE PRAVAOno {to Radinovi}a izdvaja od ostalih autora temata jeste to {to on

ne poziva na emocije ve} na racionalnost. Slede}i ovaj princip, on

deli „analiti~ke ~injenice” o Srebrenici u tri grupe (51). Prva se

odnosi na kontekstualizaciju operacije „Krivaja 95”. Kao i ostali

autori temata, Radinovi} ni jednom ne pominje Arkana i ostale

koji su u leto ’92. ̀ arili i pallili Podrinjem. Prema Dverima srpskim,

rat u ovom delu Bosne po~inje sa Naserom Ori}em. Samu „Kriva-

ju 95” Radinovi} ocenjuje kao akciju „ni`eg takti~kog nivoa” i iz-

ri~ito se suprotstavlja onim tuma~enjima koja osvajanje Srebre-

nice vide kao operaciju koja je iziskivala duge i pa`ljive pripreme

(51). To, ipak, ne umanjuje njenu va`nost, jer iako ograni~enog

cilja, od nje je zavisila sudbina rata u Bosni. Prema Radinovi}u,

njen cilj bio je da spre~i mogu}i upad Drugog korpusa musliman-

ske vojske u „centralno Podrinje”, jer bi time ona imala priliku da

„prakti~no dobije rat” jer bi „to fakti~ki zna~ilo presecanje Repu-

blike Srpske” (52). Ova nesrazmera izme|u opsega „akcije” i nje-

nog cilja, bar onako kako ih Radinovi} predstavlja 2005/2009.

upu}uje na tekst istog autora objavljenog u NIN-u novembra

1994, sedam meseci pre „Krivaje 95”. Tuma~e}i poraze Vojske RS

kod Biha}a i Kupresa, Radinovi} je tada svoju sigurnost u Vojsku

RS obja{njavao time {to je ona na svojoj strani imala geostrate-

{ku nadmo}, „izgra|enost vojne organizacije”, i „stare{inski ka-

dar kojeg bi po`elela bilo koja evropska vojska” (NIN br. 2288,

str. 23), dok je muslimansko-hrvatska koalicija posedovala, na-

vodno, bolje naoru`anje (?!) i broj~anu nadmo}. „Vojska RS ne-

}e mo}i uspe{no da ostvari svoj etni~ki prostor tzv. linijskom ili

kordonskom stati~nom odbranom, ve} krajnje aktivnim vojnim

metodom koji podrazumeva ofanzivne operacije {irih razmera

radi odsecanja, razbijanja i uni{tavanja uklinjenih delova nepri-

jatelja koji su ostvarili prodor u takti~ku dubinu RS” (23). Ovo

predvi|anje nastupaju}ih poteza Vojske RS deluje potpuno dru-

ga~ije od Radinovi}eve karakterizacije „Krivaje 95” iz

2005/2009, kada je kao glavni cilj ove akcije naveo „svo|enja en-

klave na dogovorene okvire” (52).

Na drugu grupu „analiti~kih ~injenica”, koja se odnosi na depor-

taciju ̀ ena, dece i staraca iz Srebrenice, direktno se odnosi Ra-

dinovi}eva doktrina narodnog rata, odnosno rata protiv naro-

da. Godinu dana pre nego {to }e za NIN komentarisati de{avanja

na bosanskim rati{tima, Radinovi} je ponudio svoju viziju voj-

ske SRJ stru~nom ~asopisu Vojno delo (br 1-2, 1993). U to vre-

me me|unarodne izolacije, raspirivanja hiperinflacije i razvoja

kriminala kao primarne privredne grane, Radinovi} je video

„hermeti~ko zatvaranje srpskog naroda u nepovezane celine” kao

osnovni cilj SAD i Nema~ke (11). Da bi se oduprla tim pritiscima i u

isto vreme pribli`ila me|unarodnim vojnim i politi~kim savezima,

SRJ je, prema Radinovi}u, mogla da se poslu`i nekim od olako od-

ba~enih principa ONO i DSZ. „Odbrana i za{tita se mora zasnivati

na visoko profesionalnom odnosu i anga`ovanju namenskih snaga

i sistema, {to ne isklju~uje potrebu i mogu}nost za osposobljava-

nje i anga`ovanje naj{ire shva}enih dru{tvenih snaga i subjekata,

ali pod stru~nim nadzorom ovla{}enih dr`avnih organa i u sistemu

koji ti dr`avni organi uspostavljaju” (str. 17). Upravo ovakva „vi-

MIXERBranislav Jakovljevi}: Srbija u ~izmama

CEMENTGoran Cvetkovi}: Mizogini ro{tilj

ARMATURADu{an Pr`ulj: Povratak pesnice

Szerbhorváth György:

Várady, pravo, pravi~nost i moral

VREME SMRTI I RAZONODEPredrag Luci}: Rezolucija o Srebrenici

BULEVAR ZVEZDASAVI], Du{an (Dule)

BLOK BR. VKosmoplovci: Euro

Fotomonta`e u broju: Joe6pack

IIBETON BR. 90 DANAS, Utorak, 23. februar 2010.

soko profesionalna” vojska, tvrdi}e Radinovi} 2005./9, bi}e u

stanju da akciju „izme{tanja stanovni{tva” iz Srebrenice izvr{i „u

najboljem redu, bez ijednog incidenta” (52). Tu se nikako ne ra-

di o „uni{tavanju uklinjenih delova neprijatelja”. Kada se radi o

uklanjanju muslimanskog stanovni{tva iz Srebrenice, Radinovi}

se „visoko profesionalno” i klini~ki dr`i pisanih dokaza. Pre 12.

jula, besedi on svojoj pa`ljivoj publici, „ja vas uveravam, nema

nikakvog pisanog traga o tome da je neko razmi{ljao o izme{ta-

nju civila iz Srebrenice” (52). Naravno da ih nema, jer tu se radi

o „stru~nom nadzoru” najboljeg oficirskog kadra u Evropi.

Postoje, me|utim, stvari koje Radinovi} pouzdano zna iako o

njima nema nikakvih pisanih tragova. Kada je re~ o tre}oj grupi

~injenica, koju on karakteri{e kao „krunski problem za ~itavu

pri~u o Srebrenici”, a to je masovna pogibija bosanskih musli-

mana, defendolog je obja{njava odlukom 28. pe{adijske divizi-

je Armije BiH da izvr{i proboj kroz obru~ Vojske RS. Ako za na-

redbu o deportacijama ne zna jer o njima nema pisanih doku-

menata, onda Radinovi}, ka`e, „nema pravo da ne zna {ta zna-

~i proboj iz okru`enja kao borbena radnja” (52). On navodi da

je Vojska RS postavila niz zaseda, te da je ve} u prvoj stradalo

„800 do 1000 muslimanskih vojnika i vojno sposobnih mu{ka-

raca” (53). I tako najmanje {est puta. I sam, tobo`e, zaprepa-

{}en odlukom bosanske vojske da krene u mar{ ka Tuzli, Radino-

vi} nema druge nego da slegne ramenima: „Ja zaklju~ujem da je

ta divizija u stvari `rtvovana”. U slu~aju da publika nije shvati-

la poruku, predava~u sa Vojne akademije nije te{ko da ponovi:

„Da je mene neko tog dana pitao kako }e se provesti ta kolona,

ja bih rekao da }e ona sva biti uni{tena. Verujem da je njihova

vrhovna komanda to o~ekivala, da }e se to dogoditi, i bila je,

prakti~no, `rtvovana” (52).

Time Radinovi} uspostavlja motiv koji se pomalja u svim poglavlji-

ma temata. Milivoje Ivani{evi} se tronuto pita za{to su pripadnici

28. divizije „oti{li od svoje dece, roditelja i supruga” (30), a Dr. Sr-

boljub @ivanovi} iznosi najnovije podatke o izve{tajima da su „ame-

ri~ke slu`be platile u zlatu Naseru Ori}u da pobije veliki broj svojih

muslimana da bi SAD mogle da optu`e Srbe za genocid” (47). Iz

stranice u stranicu, Musliman, Srebreni~anin, gubi konture ljud-

skog bi}a i postaje ne{to {to je apsolutno Drugo: monstrum ili `r-

tva. Time pripadnici srpskih snaga postaju ne samo osvetnici ve} i

instrument u ovom gotovo ritualnom prino{enju ljudske ̀ rtve. Nji-

hova izuzetost iz ratnih zlo~ina u Srebrenici zasnovana je ne samo

na ideji o nevinosti branitelja, pravdi osvetnika, herojstvu oslobo-

dioca i profesionalizmu vojnika koji obavljaju svoju du`nost, ve} i

na nedodirljivom polo`aju `reca.

Ova pasivna aktivnost srpskih zlo~inaca samo je prividno para-

doksalna. Sa jedne strane `rec je izvr{itelj, onaj ko deluje svo-

jom pasivno{}u. Sa druge strane, cilj njegovih dela je krajnja

pasivnost, odnosno smrt. On je onaj koji ono {to je njemu sli~-

no sprovodi u smrt, tu krajnju Drugost. Usredsre|eni na ne-

sli~nost, ne-ljudskost drugog, oni zaboravljaju na sebe. Ako je

politi~ko i vojno vo|stvo bosanskih muslimana `rtvovalo Sre-

brenicu, da li su nenaoru`ani seljaci iz Sasa, Siljkovi}a … Kra-

vice bili tako|e `rtvovani? [ta su radili i gde su bili oni koji je

trebalo da im pru`e za{titu dok su njih plja~kali, palili i klali?

Radi se, na kraju, o vojsci koja ima organizaciju kao svoju za-

vidnu prednost. Da li je nekome tada koristila njihova `rtva? Ko

je sada koristi? U koje je svrhe instrumentalizuje, time im za-

daju}i drugu smrt?

VERUJU]I I VOJUJU]I SRBIIzme|u 1991. i 1993. general Radinovi} uredio je tri klju~na temat-

ska broja Vojnog dela, {to dosta govori o polo`aju ovog generala

kao vode}eg vojnog teoreti~ara i ideologa u senci tokom raspada

Jugoslavije. Gotovo svaka njegova procena iz uvodnika ovih tema-

ta potpuno je pogre{na i, ispostavi}e se, pogubna za dr`avu na ~i-

jem je platnom spisku. Na po~etku 1991. zati~emo Radinovi}a u ulo-

zi generala jo{ uvek silne JNA koji, ̀ ale}i zbog sve izvesnijeg raspa-

da SSSR-a (1-2/91, str. 14), otvoreno zvecka oru`jem i preti ratom

svakom, kod ku}e i na strani, ko podr`ava otcepljenje severnih ju-

goslovenskih republika. General je izri~it: „Jugoslavija kao dr`avamora opstati” (18, kurziv u originalu). Ono {to se Radinovi} uop{te

i ne trudi da prikrije jeste da ovo insistiranje na Jugoslaviji podra-

zumeva da vojska zadr`ava monopol oru`ane sile, ~ime potpuno

ogoljava svoju prirodu profesionalnog provajdera za{tite. Nekoli-

ko meseci kasnije, dok „karikaturalne” teritorije (20) biv{ih repu-

blika postaju dr`ave, Radinovi} ukazuje na „strane sile”, pre svega

Nema~ku, kao na motor raspada SFRJ. I dalje samouveren, on jo{

uvek ma{e oru`jem i preti {irim evropskim sukobima. Godinu dana

kasnije, dok u Bosni bukti rat, a „oblik” dr`ave se sveo na olupanu

i na brzinu skrpljenu SRJ, Radinovi} insistira da je mir njen „trajni

interes” (1-2/93, str. 20) dok „neki centri mo}i u svetu nastoje da

razbiju Jugoslaviju kao dr`avu (…) jer je ona objektivna smetnja

svim imperijalnim namerama i ciljevima prema Balkanu, jugoisto-

ku i jugu Evrope” (14).

Ve} iz ovoga se mo`e naslutiti zaklju~ak do koga }e Radinovi} do}i

na kraju svog predavanja dvanaest godina kasnije, u raspravi o „tre-

}oj” (zapravo ~etvrtoj – prim. autora) „srebreni~koj pri~i”, koja se

ti~e pogubljenja ratnih zarobljenika (Dveri 53). Radinovi} se ogra-

|uje da o tome „nema podataka nikakvih, a nema ni tu`ila{tvo [uHagu]”. Me|utim, to ga ne spre~ava da precizno i „analiti~ki” za-

klju~i ko je odgovoran za masovno streljanje: „Ali ho}u da podvu-

~em krivicu, za mene je najve}a, ~itava odgovornost na celokup-

nom sistemu UN” (54).

Upore|ivanje Radinovi}evog predavanja sa Pravnog i njegovih pro-

cena, preporuka i pretnji iz doba raspada SFRJ nikako ne zna~i da su

zlo~ini poput onog u Srebrenici za~eti u {tabovima generala JNA.

To bi mnogi iz Dveri sprskih hteli da ~uju. Jedan od urednika, Bo{ko

Obradovi}, u uvodniku „Paljenje srebreni~kog Rajhstaga” tvrdi da

zlo~ine u Bosni nisu po~inili „veruju}i Srbi”, ve} „biv{i komunisti,

udba{ki supervizori, novope~eni nacionalisti i tajni agenti stranih

obave{tajnih slu`bi” i pita „Da li je Jugoslovenska narodna armija

bila sprska vojska?” (6). Slaganje ovih mladosrba i starogenerala

uspostavlja se na jednom mnogo dubljem nivou, na nivou na kome

se, budu}i zasnovane na radikalnom negiranju Drugog, me|usob-

no prepoznaju i pro`imaju militantna i militaristi~ka misao.

U vreme dok je na stranicama NIN-a delio mudrosti o ratu u Bosni,

Radinovi} je u tekstu „Mo} i nemo} vojske u raspadu Jugoslavije”

(Sociolo{ki pregled Vol. 28, br. 2, 1994) ponudio nau~nu analizu

uru{avanja JNA. Tezu o „Nemo}i vojne mo}i” u isto vreme po~eo je

da zastupa i Miroslav Had`i}, koji je ovaj paradoks obja{njavao ~i-

njenicom da je JNA sebe videla pre svega kao ideolo{ku armiju ko-

ja je ostala bez ideolo{ke dr`ave (Had`i}, Sudbina partijske vojske,

99). Ovakve analize ne samo da su neta~ne i da na neoprostiv na~in

opravdavaju pona{anje JNA tokom devete decenije pro{log veka,

ve} zamagljuju izvore i polo`aj militarizma u Srbiji do dana dana-

{njeg. Ono {to Radinovi} i Had`i} maskiraju tezom o JNA kao vojsci

zasnovanoj na ideologiji jugo-socijalizma jeste postojanje jedne

mnogo dublje ideologije svojstvene vojsci bez obzira kojoj dr`avi

slu`i. Osnovne vrednosti ove militaristi~ke idelogije jesu samo-in-

teres i samo-odr`anje same vojske. JNA nije bila samo vojska jugo-

socijalizma, ve} jedna pre`derana, lenja, razma`ena i debelo privi-

legovana vojna klasa. U uslovima rata, ona se pretvorila u jednu ku-

kavi~ku i zlo~ina~ku armadu koja je pre svega gledala da za{titi se-

be i svoj opstanak, makar i po cenu `ivota sopstvenih regruta i re-

zervista, kao i civila koje je trebalo da {titi. U nekada{njoj Jugosla-

viji govorilo se da se federacija sastoji od sedam republika: {est te-

ritorijalnih, i jedne koja se prostire kroz celu zemlju, JNA. Njeni naj-

ve}i kriti~ari tokom devedestih ovu vojsku-dr`avu optu`ivali su da

jedino {to zna da radi jeste da se povla~i. Ali, uzmemo li militari-

sti~ku ideologiju u obzir, ta povla~enja poprimaju simboli~ko zna-

~enje osvajanja. Srbija je krajnji domet ovog negativnog pohoda.

Ona je logor u kome se ova kolona napokon u{an~ila, i iz koga nema

gde dalje. U me|uvremenu, vrhovne komande i {tabovi su pro{li

kroz bezbroj promena i preraspodela. Neki generali su zavr{ili i na

optu`eni~koj klupi u Hagu, a neki, kao Radinovi}, kao sudski ve{ta-

ci. To sve nikako ne zna~i i raskid sa ideolo{kim nasle|em te vojske.

U me|uvremenu ona se utopila u novu dr`avu i postala njen sastav-

ni deo. Kao kad zalutala osvaja~ka horda poslednji put podigne {a-

tor, jer dalje ne mo`e, i polako postane deo sredine u kojoj se na-

{la. Iz ovakvog srastanja „veruju}ih” i vojuju}ih Srba ra|a se nova

religija. Njeni pripadnici ispovedaju tu|e, a ne svoje grehe. Dverisprske su {apat i zveket iz te ispovedaonice

U LETO 2009, I DUGO PRE TOGA KAO I MESECI-

MA POTOM, REVIZIONISTI^KI DISKURS DVERISRPSKIH BIO JE UJEDNO I JEDINI DISKURS O

SREBRENICI U SRBIJI. OVO GLUVO DOBA SVE-

STI O SOPSTVENOJ PRO[LOSTI DVERI SRPSKEKORISTE DA PONOVE PREDAVANJE GEN. DR.

RADINOVI]A

CEMENTPi{e: Goran Cvetkovi}

MIZOGINI RO[TILJBranislav Nu{i}: Uje`, re`ija Cisana Muirisidze, Narodno pozori{te Leskovac

Imao sam za taj petak i poziv za premijeru u Zvezdara Teatru, davali su Sirote male hr~ke, ali

sam sre}no izbegao tu komediju apsurda iz neke zadimljene kancelarije, jednu banalnu ska-

sku dostojnu doma}ih TV serija, poznatog pisca istih, Gordana Mihi}a. Taj kalambur i kad je

bio napisan pre dvadesetak godina, nije vredeo ni{ta. Izbegao sam ga tako {to sam se oda-

zvao drugom pozivu i oti{ao da gledam Nu{i}ev komad Uje`. Znam, gledao sam vi{e puta tu

lakrdiju o nadobudnosti `enskog organizovanja u neku, kako bismo danas rekli NGO. Tu se Nu-

{i} svojski ispodsmevao savremenim Dru{tvima emancipovanih `ena da je verovatno cela ta-

da{nja ~ar{ija beogradska imala materijala za ogovaranja bar dva meseca. Jer komad je ostra-

{}eno omalova`avao poku{aje `enske emancipacije sa prave palana~ke ma~isti~ke pozicije,

koju je Nu{i} ovde {tedro zastupao.

Iako sam znao i domete i ciljeve tog slabog komada, hteo sam da ga vidim ponovo, ali pre svega za-

to {to je postavljen u Leskovcu i zato {to ga je re`irala Cisana Murisidze. Ko malo du`e pamti, se-

ti}e se da se u Leskovcu za~elo prvo komunisti~ko pozori{te: nisu se napla}ivale karte. To je bio

rezultat ideje Du{ana Mihajlovi}a, doktora pozori{nih nauka, koji je kao vrsni {ekspirolog u tom

pozori{tu promovisao ideju umetnosti-bez-para. Uz mnogo protivnika taj koncept je i propao, ali

Pi{e: Du{an Pr`ulj

POVRATAK PESNICE

Nesvakida{nji politi~ki ~in Dejana Stojadi-

novi}a vratio je simboliku pesnice u srpski

medijski prostor i pozvao nas da se zamisli-

mo nad ovim starim simbolom svih potla~e-

nih i obespravljenih. U centru Beograda je

zapucao Velju Ili}a na o~igled njegovih po-

liti~kih saradnika i prijatelja i na jedan ne-

verovatno ve{t na~in udario po politi~kom

obrazu Velje Ili}a i pesnicom-u-akciji po-

svedo~io da ovaj mo}ni politi~ki simbol i

dalje nastavlja da `ivi svoj medijski `ivot.

Odvojimo se ovde od brutalnosti ovog ~ina,

od stajanja na stranu ovoga ili onoga poli-

ti~kog subjekta, zaustavimo se na samoj

pesnici i poku{ajmo da shvatimo ozbilj-

nost ovog ~ina, ~ije sve posledice mo`da

ni sam akter nije mogao da nasluti. Na-

ravno ovaj nas ~in podse}a na skoro

izvedeni napad na Berluskonija,

ve{t i medijski genijalan ne samo

kao uspeo napad ve} i kao medijski

uspe{an, jer ne samo {to je medijski

bombasti~an ve} je i veliki medijski {a-

mar jednom medijskom magnatu.

Pesnica je skoro potpuno nestala iz srpskog

medijskog prostora nakon Otpora i njegove

uspe{ne medijsko-politi~ke prakse. Otpora-

{ka pesnica nije imala zna~enje pesnice kao

u slu~aju napada Dejana Stojadinovi}a, ve} je

svedo~ila simboli~ki i pozivala na jedinstvo

jednog naroda protiv iracionalne politi~ke

prakse tiranina. Tim simbolom ukra{eno je

pola Srbije, ~ak je u jednom trenutku bio

popularniji od mnogih drugih simbola prisut-

nih godinama u srpskoj javnosti. Pesnica sa-

ma po sebi je u stvari jedan forma-simbol,

koji su koristili i levi i desni radikalni politi~-

ki pokreti. To je simbol ujedinjene borbe,

simbol politi~kog jedinstva bez obzira na po-

liti~ki sadr`aj. Pesnica je javno dobro svake

politi~ke borbe koja samopouzdano stupa na

scenu. Simboli se naravno aktiviraju po po-

trebi i koriste sa razlogom u politi~koj borbi i

bivaju ~esto i zaboravljeni zbog slabe upotre-

be. To se desilo i sa pesnicom, koja se samo

sporadi~no pojavljivala u javnosti, sve dok

nije 5. februara zapucala lice jednog od vo-

de}ih srpskih politi~ara. Nasilje izazvano u

centru Beograda na predizbornoj kampanji

Nove Srbije svedo~i o tome da se kori{}enjem

pesnice na ovakav na~in nasilje mo`e udvoji-

ti i izazvati svojevrsni vi{ak nasilja, vi{ak ko-

jem se ne mo`e uzvratiti pesnicom, pa ni pe-

snicama. Ovo je medijsko zapucavanje, koje

ve{to konteksualno izvedeno sa svom tom

prisutnom politi~kom scenografijom jeste

neodbranjivo i mo`e se slobodno nazvati jed-

nim politi~ko-medijskim nokautom. Pesnica

u slu~aju Ili}-Stojadinovi} otvara novu fazu u

politi~kom `ivotu srpske pesnice kao veoma

bitnog politi~kog simbola. Efekti ovog ~ina su

vi{estruki. Neko }e na ovo gledati i kao na

proizvod novog politi~kog humora, ali i kao

na sredstvo kolektiva koji stoji iza ove pesni-

ce. Pesnica je zapo~ela novi `ivot samo zato

{to je posvedo~ila da

izaziva medijsku

{tetu i podsti~e

na raznorazna

t u m a ~ e n j a .

Ali ovo je

atak i na same

medije koji `e-

le sve da upa-

kuju u svoje

strogo kon-

s t r u i s a n e

agende. Pe-

snica koja

udara u li-

ce jednog

politi~ara

udara i u

samo oko

k a m e r e

zato {to se svojom ponovo ro|enom medij-

skom mo}i name}e oku kamere i skre}a po-

gled sa lica Velje Ili}a i nasilno ga usmerava

ka sebi. To svedo~i da je pesnica zadobila no-

vu medijsku mo} i da ostaje i dalje javno do-

bro kojim }e raspolagati neki novi politi~ki

subjekti i grupe, medijski pesnicom osve`ene

srpske politi~ke scene

III BETON BR. 90 DANAS, Utorak, 23. februar 2010.

pozori{te se odr`alo (gledao sam jednu njihovu dobru predstavu, Poru~nik sa Ini{mora, tako|e na

gostovanju u Beogradu).

Cisane Murisidze se se}am odavno. Kad je do{la u Beograd, ja sam jo{ bio student, odmah je po-

~ela da radi u Narodnom pozori{tu. Bilo mi je ~udno i tada i danas: kako i otkud tako iznenada i

na velika vrata. A predstave joj nisam gledao, nikad. I tada i kasnije, jako sam birao {ta }u gleda-

ti, pa me ni njena estetika ni izbor komada nikad nisu privla~ili. Ali, ona se proslavila i dobila va-

`ne nagrade: predstavom Narodnog pozori{ta u Beogradu, Kosovska hronika R. \ur|evi}a, u dra-

matizaciji @arka Komanina. Priznajem, ni tu predstavu nisam gledao, namerno. Ali znam da su je

gledali mnogi. To je bila predstava-zastava kojom su mahali svi oni iz kulturnih i umetni~kih kru-

gova, politi~ari i borci za prava ugro`enih Srba na Kosovu pred samu „Jogurt revoluciju“ i prome-

nu Ustava SFRJ. To je bila predstava srodna Golubnja~i Jovana Radulovi}a, izvedenoj u SNP-u u

Novom Sadu, u re`iji Dejana Mija~a. Od te predstave sam gledao samo prvu polovinu; za drugu ni-

sam imao stomak. U tom komadu otvara se jedna od prvih jama, a lobanje i kosti iz tih jama su na

parastosima po Hercegovini i Lici, nosane i prono{ene u nekim zakasnelim molebanima i zlokob-

nim podse}anjima na zlo~ine usta{a u tom kraju.

Te dve predstave, Kosovska hronika i Golubnja~a, uz bogat doprinos mnogih kulturnih radnika, bi-

le su kapisle za paljenje op{tih nacionalisti~kih strasti. I dugo nije bilo Cisane Murisidze, bar ne u

Narodnom pozori{tu u Beogradu. Mija~ je daleko antiratno odmakao od tada{njih svojih radova:

od Rodoljubaca do Nevinosti, Prevo|enja, kao i do Bernharda. Pisac Golubnja~e, doti~ni Radulovi},

nije se ostavio }orava posla, nego je napisao opet jedan lament (ka`u, potresan roman), sada o

posledicama onih akcija osvete koje je promovisao u Golubnja~i – roman o prisilnom preseljenju Sr-

ba iz te nekada{nje Republike Srpske Krajine. @arko Komanin je zamalo dobio NIN-ovu nagradu za

roman godine, a jedan od najvatrenijih potpaljiva~a bosanske vatre, Karad`i}ev zdu{ni podr`ava-

lac, Rajko Petrov Nogo, ponovo je dobio veliku pesni~ku nagradu. Nisam ~itao novonagra|ene pe-

sme, ali sam mu ~itao neke ranije za koje je tako|e nagra|ivan: to je bio ~ist luk i voda, ili ako ho-

}ete jeftini nacionalizam i koketiranje sa krvlju i tlom.

Kada sam video predstavu Cisane Murisidze Uje`, stav da je ki~ zlatna podloga nacionalisti~ke

umetnosti sasvim mi se potvrdio. Za{to je neko stavio to na repertoar Narodnog pozori{ta Lesko-

vac, to mi i mo`e biti jasno, jer imaju nekoliko va`nih glumica koje ne rade dovoljno i {ta }e: DomBernarde Albe im se ne igra, a Uje` je prava stvar! Prazno, dosadno, la`no, ki~erski – i jo{ treba da

bude sme{no. Na`alost, bilo je jadno i frivolno. Ni likova, ni fabule, ni odnosa, ni sukoba, ni dra-

me. Lo{a scenografija (prava provincijska), lo{i kostimi (pravi {najderski); mizanscen – takozva-

ni turski: akteri stoje u polukrugu a glavna glumica sedi u centru i pri~aju, pri~aju, pri~aju, pa ~ak

i zapevaju (lo{e i banalno).

Ne bih ni pisao o ovoj `alosnoj dogodov{tini da se ona nije odigrala u Narodnom pozori{tu u Beo-

gradu, na mestu gde je Cisana Muriusidze napravila karijeru u borbi za prava Srba na Kosovu. No-

va pojava onih istih aktera nacionalisti~ke euforije sa kraja osamdesetih pro{log veka pokazuje

da se i pojave ~iji su nosioci oni bili, jo{ jednom bude. Brinem se, jer sam dovoljno star i trezven

da znam na {ta }e to iza}i, pogotovo ako i politi~ari ponovo budu zdu{no udarali u nekada{nje ta-

lambase i budili zaspali narod

ARMATURAPi{e: Szerbhorváth György

VÁRADY, PRAVO, PRAVI^NOST I MORALBilo je nepravedno {to je Nema~ka morala da pla-

ti danak posle I svetskog rata, jer je to doticalo i

manjine koje su `ivele na njenoj teritoriji. Bilo je

nepravedno {to je morala da pla}a i posle II svet-

skog rata. Pa i to {to je zbog Holokausta morala

da obe{te}uje Jevreje, jer je to doticalo i

d`ep malobrojnih Jevreja koji su osta-

li na njenoj teritoriji! Ili bar tako treba

da misli Tibor Várady, ako je kon-

sekventan u svojoj logici ko-

ju ve} godinama prati.

Poslednji put je 23. ja-

nuara u dnevnom

listu Magyar Szóizlo`io da se

Srbija ne

sme kazni-

ti, tj. da je

H r v a t s k a

uzalud tu`i, jer

bi eventualna

kazna pogodila i

vojvo|anske Ma-

|are. A iz toga sle-

di da srpska dr`ava

– makar se u njeno

ime i ~inili zlo~ini –

nikad ne mo`e biti

pozvana na odgovor-

nost, jer na njenoj teri-

toriji `ive manjine (i deca,

doda}u ja). A prate}i ovaj

„na~in razmi{ljanja“ sti`emo do

toga da na kraju krajeva svaka

dr`ava mo`e od sad neka`njeno

da ~ini svireposti, koje god ho}e,

jer ne znamo ni za jednu dr`avu

na svetu koja nema manjine – i

ne samo etni~ke ili verske manji-

ne, nego na primer i manjinu ne-

istomi{ljenika, ili manjinu bes-

pomo}ne dece i staraca.

Nemojmo se ~uditi {to profesor

prava svetskog glasa, koga su na-

zivali i sivom eminencijom Saveza vojvo|anskih

Ma|ara, tako razmi{lja. S jedne strane, pravniku

je u materijalnom interesu da se svaki proces odu-

`i koliko god mo`e (nisam na{ao javne podatke o

tome koliko stru~njaci srpke dr`ave dobijaju da je

brane u Hagu i drugde). S druge strane, Tibor

Várady je uvek razmi{ljao pragmati~no. Zanima

ga, navodno, istina, ali pravi~nost – te{ko. Bio je

pragmati~an i kada je postao ministar pravde u

Pani}evoj vladi, koja je na kraju slu`ila samo kao

Milo{evi}eva marioneta, ali pragmati~nost je po-

kazao ve} u vreme socijalizma. Treba samo pro~i-

tati njegove spise objavljene za vreme jednopar-

tijskog re`ima: Várady nikad nema problem sa re-

`imom ako je on pravno u redu, kompaktan, za

njega je svaki re`im dobar, dok unutar re`ima tre-

ba lavirati i ~initi kompromise. Dovoditi u pitanje

pravi~nost i moralnost nekog re`ima, to nije za-

datak pravnika. To je posao filozofa, intelektua-

laca, jednog potpuno nepotrebnog sloja.

Nemam prava da dovodim u pitanje Váradyjevu

stru~nost. Ali malo je sumnjivo da mu je za vreme

socijalizma valjao socijalizam. Jo{ 1988, kada je

re`im ve} uveliko pucao, on je re{enje video u

ozbiljnom poimanju samoupravljanja (tj. socija-

lizma koji je trasirao Tito). Potom se, u dresu UJ-

DI-a, na{ao u parlamentu, a zatim i u ministarskoj

fotelji ({ta se ta~no desilo s njim tada, pa i 1992,

sazna}emo kad se budu otvorile arhive; svakako

ne za na{ih ̀ ivota). Tada jo{ nisu kamenovali one

Ma|are koji se nisu kandidovali u partiji sa ma|ar-

skim prefiksom – a gle, otkad Várady ne zastupa

srpsku partiju, to je sve vi{e mogu}e. Pogotovo

{to se nakon nekoliko godina on sam pojavio na

strani Józsefa Kasze, kao stru~njak SVM-a. Zatim

je u Hagu zastupao nacionalisti~ku vladu Ko{tu-

nice – pardon, srpsku dr`avu - tako|e sa ciljem da

se izbegne ka`njavanje Srbije, {tavi{e, da se ne bi

proglasila odgovornom, jer bi u tom slu~aju bili

ka`njeni i vojvo|anski Ma|ari, dok bi bosanski Sr-

bi dobro pro{li. Posle Ko{tunice, usledilo je zastu-

panje Tadi}eve Srbije, koja je, je li, generalno ne-

vina kao jagnje. Várady se, izgleda, kao ministar

pravde 1992. nije sreo sa ~injenicom da je ne tako

davno, jugoslovenska dr`ava dr`ala hrvatske gra-

|ane kao taoce na nekoliko kilometara od njego-

vog voljenog Zrenjanina, u {talama, i bolelo ju je

dupe za me|unarodno pravo.

Ali ove proste ~injenice mogu se tuma~iti i ova-

ko i onako. Profesionalnost, profesionalnost

pre svega (a profesionalac nikad ne radi za d`a-

be, zato je profesionalac). A pravi~nost? Ili bar

moralna nadoknada? To nije u vidokrugu jed-

nog profesionalca.

Nemojmo se onda ~uditi da se ista ta srpska dr-

`ava nikada ne}e izviniti {to je koristila vojvo-

|anske Ma|are kao topovsko meso, vode}i ih na

hrvatski front sa neupotrebljivim oru`jem. Srp-

ska dr`ava se ne}e izviniti porodici mog druga

iz razreda (a kamoli pla}ati od{tetu), koji je pao

kod Dubrovnika 11. juna 1992. Tri dana kasnije,

Várady je postao ministar i pretpostavljam da

nije razmi{ljao o tome da li srpska (jugosloven-

ska) dr`ava snosi ikakvu odgovornosti za ovu

besmislenu smrt vojnika, ili ne daj bo`e, da li

treba da se izvini, da pru`i materijanu pomo}.

Vojvo|anski Ma|ari su deo srpske dr`ave, i na {ta

bi to li~ilo da jedan vojvo|anski Ma|ar preuzme od-

govornost za smrt jednog vojvo|anskog Ma|ara

Prevela: Kristina Rac

VREME SMRTI I RAZONODElirika utokePi{e: Predrag Luci}

REZOLUCIJA O SREBRENICI(iz pesmarice Dragana Todorovi}a)

BL

OK

BR

. V

Ko

smop

lovc

i: Eu

ro

SAVI], Du{an (Dule) (Ub, 1.7.1955). Penzionisani fudbaler. An|eo Prve i pop-ikona

Druge Srbije. Sportski funkcioner i ~lan UO RTS-a. Fudbalsku karijeru je po~eo u zavi-

~ajnom Jedinstvu Ub. Po prelasku u Crvenu zvezdu 1972, postao je proslavljeni golge-

ter. Istorijski trenutak koji je Duleta Savi}a vinuo u „besmrtnike“ bila je utakmica pro-

tiv Arsenala na „Hajberiju“ u decembru 1978, kada je Savi} „naleteo“ na loptu i posti-

gao zgoditak kojim je Crvenu zvezdu uveo u njeno prvo evropsko finale. Ovaj gol je UE-

FA proglasila najboljim u toj sezoni. Ni sam Dule Savi} nije bio svestan {ta je tog tre-

nutka uradio i njegovo osve{}ivanje }e potrajati prili~no dugo – nekoliko decenija.

Najpre mu je neko javio da je njegov gol u{ao u engleski ud`benik Taktika i tehnika fud-bala, u kome je okarakterisan kao „primer izvo|enja poluvoleja“. Duletu je, normal-

no, bilo drago zbog toga. Karijeru je nastavio u Francuskoj, gde je dobio i francusko dr-

`avljanstvo. Mo`da bi se}anje na uspehe ovog fudbalera ostalo zabele`eno samo u

sportskim enciklopedijama da tokom devedesetih godina nije kreirana pop-ikona zva-

na „Dule Savi}“ u srpskoj kulturi. Za to nije odgovoran sam Dule Savi}, to ga je napro-

sto zadesilo. Sa ekspanzijom nacionalizma, te neprikosnovenim udelom navija~a u me-

|uetni~kim sukobima na tlu biv{e Jugoslavije, Crvena zvezda i njeni navija~i – Delije,

dobili su obo`en status u javnosti. Jedno ime je, me|utim, izdvojeno kao simbol pobe-

de nad Zapadom. Ime Du{ana Savi}a. Glavni kreator mita o „Duletu Savi}u“ bio je re-

`iser Sr|an Dragojevi} koji je, sasvim u skladu sa matricama srpske kulture pod Milo-

{evi}em, povezao ime proslavljenog fudbalera sa seksualnim ~inom. Tako njegovi juna-

ci u Ranama (1998) tokom svoje seksualne inicijacije skandiraju upravo ime Duleta Sa-

vi}a. Prelazak iz stanja rane mladosti i neodre|ene polnosti u mu{ki patrijarhalni kôd,

obele`en nasiljem, krvlju i tlom, izveden je preko simboli~kog transfera koji je na ekra-

nu nazvan „Dule Savi}“. Realni Dule Savi} s tim nije imao nikakve veze {to }e se kasni-

je pokazati u ~itavom nizu gostovanja ovog „zbunjenog“ penzionera u emisijama kao

{to su „Utisak nedelje“, „Klju~“, „Da, mo`da, ne“ itd. Ono {to je realni Dule Savi} go-

vorio u tim emisijama bio je samo lo{e usvojen diskurs memorandumske Srbije, ali Sa-

vi} je uporno nastojao da i u realnom `ivotu podr`i kreiranu sliku patrijarhalnog ~uva-ra prelaza, tj. simboli~kog transfera pod njegovim imenom. To nije bila nimalo laka

uloga. Me|utim, zamajac koji su pokrenule Rane, ali rudimentarno jo{ Lepa sela, lepogore dve godine ranije, nastavio je da usavr{ava sliku simboli~kog transfera pod ime-

nom „D.S.“. Peva~ i zabavlja~ Inspektor Bla`a je 1999. snimio pesmu „Dule Savi}“ u

kojoj je eksplicitno pojasnio prirodu tog transfera: Znam da je frajer / biv{i fudbaler /da dr`i kafi} i restoran~i}/ i da ga me}e ko Dule Savi}...! Posle pada Milo{evi}a usledile

su Munje Ra{e Andri}a, koji je poku{ao da, uvo|enjem realnog Duleta Savi}a na film,

spoji simboli~ku sliku sa prototipom, {to je ispalo prili~no nespretno, kao i samo pod-

se}anje zbog ~ega je taj ~ovek toliko va`an beogradskoj urbanoj ekipi. Dule Savi} je os-

tao to {to je i bio, fudbaler-penzioner koji bi se mnogo bolje snalazio u nekom resto-

ran~i}u na Ubu nego u nacionalisti~kom d`et-setu, me|u kojima on neuspe{no glumi

„sebe“. Tragikomi~ne su slike kada Dule Savi} u pomenutim TV emisijama govori o kul-

turnoj ba{tini, istoriji, problemima modernizacije, edukaciji mladih, civilnom slu`e-

nju vojske i paradi ponosa. No sasvim je tragi~na slika srpske javnosti koja od takvog

~oveka tra`i odgovor na svoje goru}e probleme

BETON BR. 90 DANAS, Utorak, 23. februar 2010.

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

SAVI], DU[AN (DULE)

IV

Sve se lepo vidi.

I kad ih na{i teraju iz kamiona.

I kad Muje zalegnu uz cestu,

Sve se lepo vidi.

Stoput smo gledali.

I svaki put se upi{avali od smeha

Kad do|e red da onaj na{ Medi}

Onom malom Muji {to nikad nije prco

Ka`e:

I ne}e{!

Sve se lepo vidi.

I kad ih na{i odvedu na kokanje.

I kad to krene.

Majstor Bugar sve snimio,

Bez da mu ruka zadrhti.

Dvaput mu rikavala baterija,

Al’ on opet sve usliko.

Nema da fali.

Sve se lepo vidi.

I koji }e nam onda kurac

Nova rezolucija?

[ta fali ovoj

Od hiljadu i ne{to

Puta sedamsto i ne{to

Piksela?

Ako je ta~no da je novac prljav, Artemija su zaista oma|ijale ne~iste sile.

Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECAB