ПОПЛАВЕ

1. Више од половине жртава поплава су особе које покушавају да се спасу

бежећи својим аутомобилом испред надолазеће воде

2. У Кини 1931, месеца јула поплава је усмртила преко 2.500.000 људи на

спавању. Више од 28.000.000 људи је евакуисано.

ПОЈАМ ПОПЛАВЕ

Поплава (инундација) је природна појава која означава неуобичајено високо

водостај у рекама и језерима, због кога се вода из речног корита или језерске завале

прелива преко обале на околно подручје. Такође означава нешто ређу и обично

краткотрајну појаву која се догађа на обалама мора.

Поплаве настају као резултат преливања вода изван природних и вештачки

граница, односо када доток воде премашује капацитет природног ретензирање

(задржавање) или инфилтрације.

На веома великим рекама знање о нивоу воде узводно обично омогућава да се

низводно становништво на време упозори на предстојеће догађаје и предузимање

одговарајућих активности. На рекама средње величине, а нарочито на малом потоцима

информације обично стижу касно.

Најављивање потенцијалне опасности од поплава могуће је једино уз прогнозу

температуре, брзине вјетра и падавина и то неколико дана унапред1.

УЗРОЦИ НАСТАНКА ПОПЛАВЕ

Узроци поплаве река и језера најчешће су високе падавине, односно нагло топљења

снега и леда, док је код мора и великих језера узрок је обично потрес, неуобичајено

снажна олуја или деловање вулкана.

Поплава је врло комплексна појава. Катастрофалне високе воде на једној реци

зависе од читавог низа фактора који се међусобно условљавају и допуњују. Њихов утицај

на формирање поплавног таласа може бити директан и индиректан.

Директни узроци поплава најчешће су:

• падавине (киша и снег),

• појава леда на рекама,

• стање водостања у време његовог пораста,

• меандрирање тока,

• појава клизишта и

• појава коинциденције великих вода.

Индиректни узроци поплава могу се навести на следећи начин:

• величина и облик слива,

• густина речне мреже,

• рељеф и његове карактеристике,

• засићеност земљишта водом,

• стање водостаја подземних вода,

1 http://sr.wikipedia.org/wiki/поплава

• степен пошумљености и начин обрађивања пољопривредних површина у сливу,

• људски фактор односно не придржавање одређених прописа,

• пожари већих и мањих размера који уништавају шуме и биљни свет, чиме

омогућавају ерозије, клизишта, промене климе,

• нередовно и недовољно пажљиво чишћење наноса у рекама и акумулација,

• недовољно одговарајућих одбрамбених насипа, обала и утврда,

• промене климе на нашем географском подручју.

Према главном узорку на нашим просторима могу се издвојити сљедећи типови

поплава:

• поплаве изазване кишом и отапањем снега,

• ледне поплаве,

• поплаве усљед коинциденције високих вода,

• бујичне поплаве,

• поплаве изазване клизањем земљишта,

• поплаве изазване рушењем брана.

ВРСТЕ ПОПЛАВЕ

Према висини подизања нивоа вода у рекама, димензијама површине поплављеног

подручја и величини нанете штете речне поплаве деле се на четири категорије:

1. Ниске (мале) поплаве запажају се на равничарским рекама и дешавају се на сваких

5-10 година. Ове поплаве будући да вода плави мање од 10% пољопривредног

земљишта не наносе значајну материјалну штету и скоро уопште не нарушавају

ритам живота у насељима.

2. Високе поплаве праћене су плављењем сразмерно већих делова речних долина и

понекад битно нарушавају привредне делатности и комунални начин живота. У

густо насељеним областима високе поплаве неретко намећу потребу делимичне

евакуације људи и наносе осетне материјалне штете. Дешавају се сваких 20-25

година и плаве 10-15% пољопривредног земљишта.

3. Изванредне (велике) поплаве захватају цели речни басен. Оне паралишу привредну

делатност и жестоко нарушавају комунални начин живота, наносе велике

материјалне и моралне штете. За време изванредних поплава обилно се јавља

потреба за масовном евакуацијом становништва, материјалних и културних добара

из насеља као и потреба за заштитом најзначајнијих привредних објеката. Ове

поплаве јављају се на сваких 50-100 година, плаве 50-70% пољопривредног

земљишта и почињу да плаве насељена места.

4. Катастрофалне поплаве изазивају плављења огромних територија у областима

једног или неколико речних ситема. При томе је у зони плављења у потпуности

парализована привредна делатност и привремено се мења начин живота у

насељима. Ове поплаве праћене су великим материјалним штетама и губицима

људских живота а дешавају се једном у 100-200 година или ређе. Плаве више од

70% пољопривредног земљишта, насељена места, комуникације и индустријске

објекте.

ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ У ЕВРОПИ, МАЈ 2014. ГОДИНЕ2

2 http://sr.wikipedia.org/sr/Поплаве_на_Балкану_2014.

Поплаве на Балканском полуострву су дошле након обилних падавина и снажног

циклона који је захватио централни део Балканског полуострва у мају мјесецу 2014.

године. Падавине су обухватиле цели Балкан 13. маја 2014. године.

Циклон „Тамара“ захватио је подручје средње и југоисточне Европе 13. маја 2014.

године. Простирао се на великој хоризонталној површини, вертикалне дебљине до 100

километара кроз целу тропосферу. Засићеност ваздушне масе била је око 100%, а

влажност је повећавана захваљујући топлом ваздуху са југа и истока. У прилог развоју

оваквог поља ниског притиска погодовала је и физичко-географска специфичност

Балканског полуострва. Центар циклоналног поља био је над Србијом и Босном и

Херцеговином, где је између 13. и 15. маја излучена велика количина падавина, највећа

икада забељежена од када се воде метеоролошка осматрања. Слабљење и нестанак

циклона започето је током 16. маја.

Из корита су се излиле реке Босна, Дрина, Сана, Сава, Врбас и друге. Поплављени

у Брчко, Маглај, Добој, Дервента, Тузла, Приједор, Травник, Јања, Бијељина, Зеница,

Живинице, Вареш, Завидовићи, Кључ, Бања Лука, Челинац и многа друга мјеста и насеља.

Угрожено је подручје уз реку Саву. Влада Федерације Босне и Херцеговине прогласила је

15. маја стање природне несреће, а Влада Републике Српске је 17. маја прогласила

ванредну ситуацију на целом подручју Републике.

Слика 1. – Циклон Тамара (Yvette storm)

3

Од уторка 13. маја и Србија је била под утицајем циклона Тамара. У

раздобљу од само три дана пала је количина кише која падне током неколико месеци што

је проузроковало катастрофалне поплаве у региону. Како каже дефиниција, циклон је

подручје сниженог атмосферског притиска у односу на околину, а због карактеристичног

начина кретања ваздушних маса стварају се услови за настанак падавина. На подручју

Европе се, углавном, крећу од запада ка истоку, али и ту има одступања. Како

објашањавају метеоролози, тај циклон се данима вртио изнад Балканског полуострва и

3http://sr.wikipedia.org/wiki/Поплаве_на_Балкану_2014.mediaviewer/File:2014_Yvette_storm,_15_May_2014.jpg

што је необично да се циклон оволике дубине појавио далеко од мора, пошто се обично

формирају изнад Јадранског и Јонског мора.

Тај метеоролошки поремећај је донео неколико дана нестабилног времена

праћеног обилним падавинама. Планинске врхове је и чак забелио снег. Због изненадне и

велике количине падавина, ниво појединих река је драстично нарастао узрокујући

катастрофалне поплаве праћене клизиштима. Подаци показују да је било и људских

жртава, а хиљаде људи је остало без домова, док је материјална штета огромна.

Слика 2: Зечији насип и мост затворен за саобраћај

Слика 3: Пробијени насип

Слика 4: Припадник спасилачког тима у евакуацији становника

АКТИВНОСТИ НАКОН ПОПЛАВЕ

Слика 5: Испумпавање воде

Слика 6: Одвожење смећа

Слика 7: Дезинфекција кућа

Слика 7:Одводни канал који је неупотребљив

Слика 8: Одводни канал који је очишен након поплава

Слика 9: Уређено корито реке након поплаве:

МОНИТОРИНГ ПОПЛАВА

Слика 10: Аутоматска хидролошка станица

Слика 10: Водомерне летве хидролошке станице

СИСТЕМ ЗА РАНО УПОЗОРЕЊЕ ОД ПОПЛАВА У ЕВРОПИ4

Целокупни процес у центру за прогнозу опасних метеоролошких појава се грубо може

поделити у 3 фазе:

• ИЗГЛЕДИ за појаву опасних метеоролошких појава,

• ПРАЋЕЊЕ опасних метеоролошких појава и издавање образложеног саопштења о

томе,

• УПОЗОРЕЊЕ на опасне метеоролошке појаве.

Прогноза опасних метеоролошких појава почиње “ИЗГЛЕДИМА” који се састоје од мапе и текстуалног дела. Мапа служи за одређивање области где се очекује развој

конвективне грмљавинске облачности са одређеним степеном вероватноће.

Када је развој опасних метеоролошких појава у наредних неколико сати врло

вероватан или извесан прелази се у “ПРАЋЕЊЕ “.

Обавештење о праћењу упозорава јавност, заинтересоване кориснике (авио

саобраћај и сл.), мрежу извештача - волонтера и локалне метеоролошке центре да су се

створили врло повољни услови за развој олујних облака или торнада. Тада прогностичари

у угроженом подручју почињу помно да прате радарске слике и извјештаје са терена од

стране извештача-волонтера да би на време издали одговарајуће упозорење о опасним

олујама, торнаду или поплавама.

Када појава јаког града (величине 20 mm и више), олујног ветра (најмање 93 km/h -

58 mph) или торнада постане непосредна опасност локалне метеоролошке службе издају

„УПОЗОРЕЊЕ“ које се тренутно просљеђује путем NOAA WEATHER радија,

4http://www.meteoplaneta.rs/wp-content/uploads/2012/04/RANO-UPOZORAVANJE-OD-POPLAVA-U-

SRBIJI.pdf

комерцијалних радио и ТВ станица, интернета и путем вести тако да људи у угроженом

подручју могу на време наћи сигурно склониште од олује, торнада или поплаве.

OPERA ПРОГРАМ

Циљ OPERA програма је хармонизација и побољшање оперативне размене

радарских података између националних метеоролошких сервиса.

ОPERA програм се фокусира на оперативну продукцију радарских продуката,

контролу квалитета композитне радарске слике Европе, размену података радарске

рефлективности и података о ветру, размене информација и расположивост радарских

података за размену.

Овај програм чине 29 држава чланица и обухвата око 150 метеоролошких радара. Од

тога је око 100 Doppler радара, док су 10 радара двојно поларизовани, а ти двојно

поларизовани постају оперативно стандардни.

Слика 11. – OPERA програм

5

СИСТЕМ ОБАВЕШТАВАЊА

Поред добре обучености метеоролога и високе технологије која им је на

располагању, цели процес праћења и упозорења на опасне временске појаве се у великој

мери ослања на добро организован систем обавештавања. Ка центру се од мреже

добровољаца сливају информације о уоченим појавама (торнадо, олујни ветар, град).

Од центра се упозорења тренутно прослеђују путем NOAA WEATHER радија,

комерцијалних радио и ТВ станица и путем интернета. Нарочито значајно место у систему

обавештавања имају ТВ станице које се активно укључују у праћење и упозоравање

јавности о томе где се налазе грмљавински облаци, којег су интензитета и правца кретања.

ЕДУКАЦИЈА СТАНОВНИШТВА

Основни циљ информисања и едукације јавности састоји се у развијању

свести о ризику од поплава, као и разумевања проблема одбране од поплава. Поред тога,

од посебног је значаја припремање становништва на потенцијално угроженом подручју за

5 http://www.meteosrbija.rs

пријем информација о конкретној опасности од поплава и адекватно реаговање на те

информације. Едукација јавности о проблемима одбране од поплава подразумева

припрему материјала за сталне информативне билтене за јавност, укључујући и писмена

обавештења становништву у просторима предвиђеним за евакуацију, што треба да доведе

до подизања нивоа свести о опасности од поплава и евентуалној потреби за евакуацију.

Билтен треба да садржи:

• Податке о узроку, учесталости и потенцијалној јачини поплава;

• Податке о систему за препознавање поплаве и начину за упућивање упозорења јавности и то објашњено на једноставан начин;

• Податке о значењу различитих начина оглашавања упозорења, о значењу

сигнала сирена, о намераваној евакуацији

• Податке о површини која ће вјероватно бити поплављена или евакуисана за

сваки ниво поплаве који се очекује;

• Процедуру за евакуацију, путеве, поуздано одредиште и идентификацију

прихватних центара;

• Активности које се могу преузети да би се смањила штета на имовини власника, а то укључује премештање имовине и других вредности, прекид у

снабдевању електричном енергијом, гасом, као и разна заптивања и изолационе

мере за поједине објекте и зграде;

• Начине за достављање посебних захтева, као што су достављање података о специфичним примаоцима упозорења, или потреби за социјалном помоћи и

евакуацију;

• Податке о безбедносним активностима и могућностима реконструкције на

оштећеним објектима након поплаве;

• Техничке информације о предузимању мера за противпловно заптвање подрума, зграда, пролаза у одбрамбеним линијама, индустријских и осталих

објеката.

Препоруке становништву за време поплава6

Поплаве са собом носе потенцијалну опасност од значајног погоршања хигијенско-

епидемиолошких прилика и могућност појаве и ширења заразних болести. Највећем

здравственом ризику су изложене најосетљивије групе становништва (деца, труднице,

хронични болесници и старији људи).

Које су опасности од поплава?

• Појава поплаве носи ризик од заразних болести, јер често долази до прекида снабдевања водом и отклањања отпадних материја, као и до изливања

канализације.

• Оштећене водоводне и канализационе цеви повећавају могућност контаминације воде за пиће. Загађеном водом и храном преносе се цревне и кожне заразне

болести, паразитарне болести итд.

• Повећан број глодара и змија за време поплава представља ризик за здравље.

• Велика стајаћа водена површина омогућава размножавање комараца и других

инсеката, који преносе узрочнике низа обољења.

6http://www.phi.rs.ba/documents/preporuke_poplave_2014.pdf

• За време и након природних катастрофа велика је опасност од повређивања.

Опасност представљају срушене електричне бандере и инсталације, водом

намочене електричне утичнице, прекинуте гасне цеви и велики комади крхотина.

Шта треба радити за време поплаве?

За време поплаве неопходно је спровођење мера којима се спречава ширење

заразних болести путем загађене воде и хране, као и мера које се односе на личну

хигијену, хигијену предмета и места становања.

• Вода за пиће може бити загађена у поплављеним подручјима, због тога воду са

славина, индивидуалних бунара или извора не треба пити док се вода не испита и

док се не дају одговарајуће препоруке. Препоручује се да се конзумира флаширана

вода.

• Вода се правилно прокувава тако што се остави да кључа најмање 1 минуту, како

би се уништиле све бактерије, а затим се прохлади и користи у току истог дана.

• Прокувавање воде имаће ефекта ако је вода само микробиолошки загађена. Ако је

вода загађена хемикалијама, прокувавање је неће учинити прикладном за пиће и

таква вода се не смве користити. Уколико се вода за пиће дезинфекује,

дезинфекцију вршити према упутству за дозирање, зависно од дезинфекционог

средства. У случају нејасноћа у вези са дозирањем дезинфекционог средства,

обратити се установи од које је средство набављено.

• Хигијенски неисправна вода се не смве употребљавати ни за прање посуђа, зуба,

лица, руку, прање и припрему намирница и прављење леда.

• Неопходно је одржавање личне хигијене, нарочито често прање руку сапуном (пре

јела, након кориштења тоалета, након чишћења наплавног отпада и након руковања

предметима који су дошли у контакт са наплавном или канализацијском водом).

Посебну пажњу треба обратити на чистоћу руку код дјеце и старијих особа.

• Ако дође до повређивања, важно је знати да се отворене ране морају очистити и

заштитити фластером или завојем, како би се спречила инфекција, те да се мора

спречити контакт ране са нечистом водом. Некада је потребан и додатни третман

(нпр. вакцинисање против тетануса), а лекарску помоћ је обавезно потражити ако

се појаве црвенило, оток или гнојни исцедак на рани.

• Љекарску помоћ треба потражити и у случају појаве мучнине, повраћања, слабости, пролива, повишене температуре итд.

Шта учинити након поплаве?

Након поплава, поред мера заштите које се проводе за време поплаве, потребно је

провести и мере санације објеката и подручја која су била под водом.

• Држати се што даље од оборених електричних водова, а њихову локацију

пријавити електродистрибуцији.

• Пријавити евентуална оштећења гасовода и гасних уређаја и не користити их док

се не поправе.

• Неопходан је преглед инсталација за доставу гаса и електричне енергије од стране

квалификованих стручњака.

• Од комуналних предузећа тражити услугу чишћења оштећених септичких јама и

испирање канализационог система.

• Због могућности мешања са канализационом водом, обавезно је чишћење (врућом водом и детерџентом уз обавезно кориштење гумених рукавица) и дезинфекција

зидова и подова просторија у које је доспела поплавна вода.

• Бацити загађене предмете и материјале који се не могу очистити и дезинфиковати.

• Одећу и обућу очистити и опрати, дечије играчке опрати и дезинфиковати.

• Бацити сву храну која је дошла у директан контакт са поплавном водом, као и сву

кварљиву храну која је стајала дуже од 4 сата на температури већој од 500 С.

• Очистити радне површине и прибор за јело и кување.

• Избегавати вожњу аутомобилом због могућег оштећeња путева у поплављеном

подручју.

Како и шта чистити

• Приликом чишћења носите гумене чизме, непромочиве рукавице и кецељу. Уколико чишћење изазива обимно прскање воде, носите и маску за лице. Заштитне

наочаре обезбјеђују додатну заштиту и могу се поново користити након што се

темељно оперу.

• Не заборавите да темељно оперете руке после сваког чишћења. Отворене

посекотине или ране очистите и користите водоотпорне фластере да спречите да

буду изложене поплавним водама.

• Одећу коју користите приликом чишћења перите одвојено од друге одеће.

• Будите опрезни у раду са електричним и гасним инсталацијама. Немојте

укључивати електричне и гасне уређаје ако су били поквашени. Укључите их тек

када су проверени од стране овлашћеног сервисера.

• Прљаву воду и муљ треба уклонити из свих просторија, укључујући и подруме, за

шта може бити потребно испумпавање.

• Ламинате и подигнуте и извитоперене паркете уклоните, да се омогући чишћење и

сушење подне глазуре.

• Очистите све тврде подлоге (зидове, подове): грубо остружите нечистоће са зидова

и подова, користите лопате, четке, компресоре и усисаваче за воду. Скините што

више слојева боје са зида, то ће убрзати исушивање зида и олакшати поправке.

Оперите зидове и подове топлом водом и детерџентом.

• Очистите и дезинфикујете радне површине, тањире, шерпе, прибор за јело, даске за

сечење итд. пре кориштења. Ако имате машину за прање суђа која је у функцији, то

је ефикаснији начин за чишћење и санитацију мањих предмета. Баците дрвене

даске за сечење, дрвене кашике и сл. ако су биле у контакту са поплавним водама.

• Оперите мекане предмете (нпр. одјећу, постељину и дјечије играчке) на 60°C, уз

кориштење детерџента.

Сушење

• Грејање просторија, кориштење уређаја за отклањање влаге, као и провјетравање

просторија, помажу брже исушивање.

• Ако за сушење у затвореном простору користите преносне уређаје за грејање,

обезбедите добру вентилацију. Немојте користити опрему за грејање која има

погон на гориво у затвореним просторијама: издувни гасови садрже угљен

моноксид, који може проузроковати смрт.

• Ако имате централно грејање на гас или дизел-гориво и оно је проверено од стране

стручних лица, укључите га. Држите термостат између 20 и 22°C.

• Редовно усисавајте прашину и растресит материјал који се ствара приликом

сушења паркета и зидова.

• Ако се вода налази у изолацији испод пода, потребна је специјална опрема за

вакуумско исушивање.

• Буђ ће нестати приликом исушивања просторија. Уколико се то не деси, обратите

се стручним лицима.

• Смеће одложите у контејнере или у кесе за смеће.

• Лешеве глодара и штеточина одложите у пластичне кесе, при том обавезно носите

гумене рукавице.

Умор, поремећај сна и анксиозност су уобичајени у ванредним околностима као што

су поплаве. Приликом чишћења пазите на своје здравље, не претерујте односно радите у

складу са својим могућностима. Потражите лекарску помоћ у случају појаве мучнине,

повраћања, слабости, пролива, повишене температуре и сличних симптома, јер то могу

бити симптоми заразних болести које су честе у време поплава.

Поплава Вас угрожава у објекту:

� пре напуштања куће искључити струју, гас и важније и

вредније предмете пренети на спрат или на таван ако

спрата нема,

� склонити опасне материје које могу да проузрокују

загађење животне средине,

� ако је поплава уследила изненада и поплавила кућу

напустити је не искључујући струју,

� не покушавати спасавање пливањем јер је то смртоносно у

хладној води,

� ако нема никаквог другог решења за спасавање попети се

на кућу од тврдог материјала, неки помоћни објекат или

дрво,

� понети са собом батерију или неко светлосно тело за

тражење помоћи по наступу мрака,

� Ако ваша вредна имовина може бити спасена, испишите

своје име на крову да помогне онима који вам дођу у

помоћ. Поплава Вас угрожена у аутомобилу:

� наставити полако вожњу,

� Одабрати руту пута тако да она води на пределе са већом

надморском висином,

� укључити локалну радио-станицу ради потпунијег

информисања о ситуацији на терену,

� ако је ниво воде на саобраћајници већи од 30 сантиметара

управљање возилом је тешко,

� вода дубине 60 сантиметара ће Вас однети са

саобраћајнице и морате даље наставити пешке.

� нипошто немојте остати у аутомобилу јер ћете смртно

страдати. Врло је непоуздано склониште,

� не прелазити преко моста изнад набујале реке, нарочито не

ноћу, можда је неки носач попустио,

� гоњени радозналошћу не гледајте из близа набујалу воду,

већ то треба обавити са неке узвишице,

� примите у аутомобил оне који се спасавају пешице,

� ако аутомобил мора остати у поплављеном подручју

скинути му клемне са акумулатора.