ТМ Г. XXIII Бр. 3-4 Стр. 247 - 274 Ниш јул - децембар 1999.

UDK 37.026-057.164:681.5+371.13:681.5(083.94) Бранимир Ђорђевић,

Претходно саопштење Весна Ђорђевић,

Примљено: 16.12.1999. Драгана Станојевић

Универзитет у Нишу

АСИСТЕНТИ И ПРИМЕНАСАВРЕМЕНЕ ОБРАЗОВНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ НАСТАВИ

Rezime

U radu su prikazani rezultati empirijskog istra`ivawa koje je re-alizovano u okviru projekta Didakti~ko usavr{avawe univerzitetskihsaradnika (14T19/11), a odnose se na primenu savremene obrazovne tehno-logije u visoko{kolskoj nastavi. U prvom delu rada poku{ali smo da krozteorijsko promi{qawe i razmatrawe istra`iva~kog problema pojasni-mo, odnosno, proniknemo u dru{tvenu i individualnu su{tinu obrazovnihpotreba asistenata pripravnika za didakti~ko-metodi~kim usavr{ava-wem u ovoj oblasti. Analiziraju}i i interpretiraju}i rezultate em-pirijskog istra`ivawa nastojali smo, u drugom delu rada, da utvrdimo isagledamo postoje}e stawe u pogledu didakti~ko-metodi~ke osposobqe-nosti asistenata pripravnika za primenu savremenih obrazovnih sredsta-va u nastavnom radu u odnosu na ono "kakvo bi trebalo da bude", odnosno,da identifikujemo obrazovne potrebe asistenata za usavr{avawem iz oveoblasti i, uz odre|ene napomene prakti~arima i svim subjektima visoko-{kolske obrazovne politike, u zavr{nom delu rada, uka`emo na pravce,mogu}nosti i potrebu wihovog permanentnog zadovoqavawa.

Kqu~ne re~i: savremena obrazovna tehnologija, kompjuter,didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe,asistenti pripravnici, visoko{kolska nastava

248

1. Uvod: teorijski pristup istra`ivawu primene obrazovnetehnologije u univerzitetskoj nastavi

Danas, na pragu 21. veka, suo~eni smo s fascinantnim sta-wem koje su uvele nove tehnologije u sva podru~ja qudskog delo-vawa. Intenzivan tehnolo{ki razvoj, eksplozija informacijau svim sektorima privre|ivawa i posebno razvoj informaci-one tehnologije, razvoj novih nau~nih disciplina i nau~ne me-todologije, izuzetna dinamika promena u sistemima i wihovomokru`ewu nisu mogli mimoi}i ni podru~je obrazovawa. Novasaznawa i nove tehnologije uti~u, neposredno ili posredno, nareformu i usavr{avawe sistema obrazovawa, izmene u nastav-nim sadr`ajima, unapre|ivawe tehnike i tehnologije nastave.Me|utim, dok je tehnologija u drugim sferama i podru~jimaqudskog rada i delovawa zna~ajno napredovala, {kola je, opet,kao jedan od inertnijih sistema dru{tvenog razvoja, u prili~-noj meri ostala na nivou klasi~ne organizacije rada. Ona je,uglavnom zadr`ala stariju obrazovnu tehnologiju i ukoliko sene bude, u tom pogledu, br`e mewala postoji opasnost wenogznatnog zaostajawa za de{avawima u drugim oblastima.

Na sre}u, to zoastajawe {kole mawe je uo~qivo u pogledusadr`aja obrazovawa, ali je zato, na `alost i te kako primetnou tehnici i tehnologiji nastave. Otuda, ne iznena|uje {to poje-dini autori ve} na po~etku druge polovine 20. veka upozoravajuda je pedago{ka tehnika, u celini uzev, za razliku od mnogihdrugih sektora qudske aktivnosti, takore}i u stadijumu zanat-skog rada (Kums 1971). Nefleksibilnost tradicionalne {koleprema nau~no-tehnolo{kom progresu i savremenim promenamau svim sferama ~ovekovog `ivota i rada nedopustiva je akoimamo u vidu da su nau~no mi{qewe i op{tedru{tveni progresoduvek bili u "sprezi" sa {kolom i sistemom vaspitawa iobrazovawa uop{te. Naime, stalni reformski pomaci na svimnivoima i stepenima vaspitno obrazovnog sistema povratno de-luju na sve dru{tvene resurse i kretawa. Me|utim, i pored po-ku{aja pa ~ak i zna~ajnih ostvarewa u oblasti uvo|ewa i pri-mene savremene obrazovne tehnologije ve}ina autora je mi{qe-wa da postoje}a vaspitno-obrazovna (nastavna) praksa u tompogledu jo{ uvek ne odgovara savremenim potrebama i zahtevi-ma. (Mandi}, P., Mandi}, D., 1996).

Prosvetna politika, politika kori{}ewa qudskih re-sursa i politika razvoja u celini baziraju se na principu ula-gawa u obrazovawe kao faktora nau~nog, tehni~kog, kulturnogi ekonomskog razvoja. S obzirom na to da je informacionatehnologija nesumwivo postala civilizacijskim obele`jem

249

na{eg razdobqa i neophodnim uslovom dru{tvenog razvoja uop-{te, to za sistem vaspitawa i obrazovawa, konkretno {kolu,imperativno zna~i kako uvo|ewe novih obrazovnih sadr`ajatako i promene u na~inu obrade, savladavawa, tj. samom pristu-pu obrazovnim sadr`ajima, zapravo, modernizaciju nastavnograda. Rezultati brzog razvoja automatizacije i elektronikestvorili su nove obrazovne potrebe, ali i otvorili neslu}enemogu}nosti didaktici.

Informati~ku epohu i elektronsku kulturu komunikaci-ja simbolizuje kompjuter, te kompjuterskoj tehnologiji pripadaposebno mesto pri razmatrawu aktuelnih promena u nastavi iu~ewu. Svuda u svetu ustanove visokog obrazovawa u svom nas-tavnom i nau~nom radu, u mawoj ili ve}oj meri koriste poreddijaprojektora, kinoprojektora, televizije, magnetofona, vide-orekordera i dr., i kompjuter. Postav{i sa svojim performan-sama interaktivni medij, kompjuter i wegova primena u obrazo-vawu, nastavi i u~ewu postaje i najve}a i najzna~ajnija promenau sistemu inovacija.2 Me|utim, i posle vi{egodi{we primeneu visoko{kolskoj nastavi, nau~noistra`iva~kom radu, zaupravqawe i vo|ewe fakultetom, za izgradwu informacionogsistema, ra~unovodstvo i drugo, jo{ uvek se istra`uje wegovaracionalna primena i posebno weni efekti na obrazovne isho-de nastave.

Pregled i analiza literature koja se bavi ovim pitawi-ma i problemima doveli su nas do zakqu~ka da je relativno ma-lo istra`ivawa preduzeto u ovoj oblasti. S obzirom na malo-brojne i skromne rezultate istra`ivawa, jo{ uvek nismo u si-tuaciji da sagledamo sve posledice uvo|ewa kompjutera u nasta-vu, ni s pedago{kog, ni s tehnolo{kog, a ni s programskog sta-novi{ta. Svakako, ta ~iwenica nikako ne sme biti merilo wi-hovog uvo|ewa. Naprotiv, tek prakti~nom proverom teorijskihpostavki i teorijskom analizom i osvetqavawem prakse mogu}eje do}i do verodostojnih saznawa. Naravno, prvi je korak - os-posobqavawe nastavnika i saradnika da koriste velike teh-ni~ke mogu}nosti koje im stoje na raspolagawu i tako pomognuda se obrazovawe i {kola vi{e nego do sada okrenu budu}nosti.

2 Kompjuter se na univerzitetima primewuje i pre nego {to se razvio do

stupwa interakcije. (Op{irnije: Malitza, M., 1987: 424).

250

1.1. Zna~ewe i su{tina osnovnih pojmova:1.1. Zna~ewe i su{tina osnovnih pojmova:1.1. Zna~ewe i su{tina osnovnih pojmova:1.1. Zna~ewe i su{tina osnovnih pojmova:obrazovna (nastavna) tehnologija i nastavna tehnikaobrazovna (nastavna) tehnologija i nastavna tehnikaobrazovna (nastavna) tehnologija i nastavna tehnikaobrazovna (nastavna) tehnologija i nastavna tehnika

Pre nego {to zakora~imo u teorijsko razmatrawe prob-lema, analizu i interpretaciju dobijenih istra`iva~kih re-zultata, ose}amo potrebu da, najpre, uka`emo na terminolo{kei sadr`ajne distinkcije pojmova obrazovna (nastavna) tehnolo-gija i nastavna tehnika. Tim pre, ako se ima u vidu da u {irojpedago{koj literaturi i svakodnevnom stru~nom op{tewu jo{uvek ima neslagawa me|u autorima u shvatawu i primeni ovihpojmova. Detaqno teorijsko promi{qawe i razgrani~avaweovih pojmova prevazilazi okvire ovog rada, ali nas, svakako, tone osloba|a obaveze da u radu koji se bavi problemima primenesavremene obrazovne tehnologije u visoko{kolskoj nastavi, neuka`emo na osnovne i op{teprihva}ene stavove u tom pogledu.

U izvornom zna~ewu re~ tehnika3 ozna~ava ve{tinu kakose ne{to radi, a tehnologija4 skup znawa i ve{tina o razli~i-tim postupcima i procesima. S obzirom na to da se zna~eweovih re~i tokom evolucije qudskog dru{tva pro{irilo danas,mo`emo govoriti o razli~itim tehnikama, odnosno, razli~i-tim tehnologijama. Pod pojmom nastavna tehnika danas se, ugla-vnom, podrazumeva skup raznovrsnih sredstava koje nastavnik iu~enici primewuju u nastavnom procesu5, mada se ponekad ovimterminom ozna~ava i sama ume{nost nastavnika u prakti~nomizvo|ewu nastavnog rada. (Prodanovi},T., Ni~kovi}, R.,1974:47). Za razliku od nastavne tehnike kod koje je naglasak nasredstvima, nastavna tehnologija se, kao {iri pojam, prete`noodnosi na organizaciju nastavnog procesa. Zapravo, nastavnatehnologija podrazumeva skup mera, postupaka i metoda organi-zacije nastavnog procesa. I dok jedni autori ovim terminimadaju istovetna zna~ewa (nastavne tehnike), drugi nastavnu teh-nologiju svode na audio-vizuelne medije (Hubalek Franc, prema:Kruq 1988), tre}i nastavnu tehnologiju smatraju naukom i toeksperimentalnom naukom (Hills, P. J., prema: Kruq 1988), ipakje najve}i broj onih teoreti~ara koji terminu nastavna tehno-logija daju znatno {ire zna~ewe koje ide daqe od ozna~avawatehni~ke osnove ili uop{te tehnike nastavnog rada. Po Kru-

3 Poti~e od gr~ke re~i - tehne (ve{tina)4 Poti~e od gr~kih re~i - tehne (ve{tina) i logos (re~, znawe, nauka)5 Npr. audio-vizuelna nastavna tehnika (magnetofon, radio, TV, nastavni

filmovi i dr.); klasi~na tehnika (tabla, uxbenik itd.); kompjuterskatehnika (kompjuter u nastavi)

251

qevom shvatawu u pitawu je "jedinstvo organizacionih oblikai metodolo{kih postupaka u ~ijoj je osnovi primena odgovara-ju}ih savremenih tehni~kih sredstava" (Kruq 1988:11). Te`i{-te je, dakle, na organizaciji nastave prema savremenim zahtevi-ma uz kori{}ewe savremenih sredstava. Upotreba termina"obrazovna tehnologija" podrazumeva jo{ {ire sagledavawe ishvatawe ovog pojma koje pored organizacije nastave, ukqu~ujei realizaciju i verifikaciju procesa nastave i u~ewa. TakoPetar i Danimir Mandi}, pod obrazovnom tehnologijom podra-zumevaju proces koji je usmeren na ostvarivawe ciqeva obrazo-vawa i stoga podrazumeva qude (nastavnike, saradnike, u~eni-ke), ideje, organizaciju, nastavne baze, sredstva, oblike i meto-de rada, te postupke i sredstva vrednovawa onoga {to je u pro-cesu obrazovawa ostvareno (Mandi}, P., Mandi}, D., 1996:42). Usvakom slu~aju, ve}ina autora je saglasna u tome da je tehnolo-gija su{tinski faktor nastave i u~ewa, a ne tehnika ilisredstvo kojim se koristi nastavnik.

1.2. Uloga i zna~aj primene kompjutera u nastavnom radu1.2. Uloga i zna~aj primene kompjutera u nastavnom radu1.2. Uloga i zna~aj primene kompjutera u nastavnom radu1.2. Uloga i zna~aj primene kompjutera u nastavnom radu

Intenzivna primena kompjuterske tehnologije u raznimoblastima qudske delatnosti, uticala je na to da kompjuteripostanu sve prisutniji i u procesu nastave i u~ewa. Uslovilisu i prouzrokuju promene u konceptu obrazovawa, nastavnimsadr`ajima, tehnologiji nastave i odnosima izme|u nastavnikai u~enika. S obzirom na to da kompjuteru, zahvaquju}i prednos-tima koje ima nad ostalim sredstvima, pripada vode}e mesto uprocesu uvo|ewa inovacija u nastavu, predmet na{eg istra`i-vawa u u`em smislu predstavqa upravo promi{qawe i razma-trawe primene kompjutera u nastavnom radu.

Dijapazon primene kompjutera u obrazovawu prakti~no jeneograni~en (nastava, istra`iva~ki rad, upravqawe, adminis-tracija i dr.). Po mi{qewu mnogih autora nema podru~ja uobrazovawu u kome se mikrokompjuter ne bi mogao koristiti.Tako je za J. Hebenstreita kompjuter nastavno sredstvo, uni-verzalni sistem za izvo|ewe nastave, vrednovawe znawa, kvali-teta rada nastavnika i saradnika; mikrokompjuter je izme|u os-talog i izvor saznawa i sredstvo br`eg i kvalitetnijeg u~ewa.(Hebenstreit 1984:6). U uslovima "eksplozije znawa" kompjutersa svojim hardverskim i softverskim mogu}nostima predstav-qa najboqe, najbr`e, najpreciznije i najpouzdanije sredstvo do-la`ewa do informacija i wihove primene u radu. U obrazova-wu wegova primena prakti~no mo`e doprineti re{avawu prob-lema "informacione barijere", tj. podi}i nastavni rad na vi-

252

{i, kvalitetniji nivo; u~initi ga efikasnijim, delotvornijimi savremenijim (Mandi}, P., Mandi}, D., 1996:148). Kao tehni-~ka baza savremene nastave kompjuteri imaju zna~ajnu ulogu uwenom razvoju, boga}ewu, prilago|avawu duhu vremena, potre-bama i interesovawima korisnika. U istra`iva~kim aktivno-stima primenom kompjutera tako|e se ostvaruju zna~ajni rezul-tati. Posledwih godina, sva ozbiqnija nau~na istra`ivawaobavqena su kori{}ewem kompjutera (istra`ivawe, obrada po-dataka, ispitivawe mi{qewa, simulirawe razli~itih procesaitd).

Primena kompjutera u nastavi i obrazovawu implicirakorenite i zna~ajne promene u organizaciji nastavnog procesa,polo`aju i ulogama u~esnika u ovom procesu. Istra`ivawaeksperata OECD-a (1984) pokazuju da savremena obrazovna teh-nologija kreira nove uslove u~ewa i pou~avawa, nove pogledena ulogu sadr`aja nastave na razvoj li~nosti i posebno na raz-voj mi{qewa u~enika i studenata.

Kompjuterski ure|aji omogu}avaju potpuno druga~ijuorganizaciju nastavnog rada, primerenu individualnim sposob-nostima i interesovawima u~enika i studenata. Osim {to kom-pjuter obezbe|uje kontrolu, regulisawe i upravqawe nastavomi u~ewem putem stalne povratne veze koja predstavqa sna`anmotivacioni podsticaj i ~ini osnovu sistema vrednovawa i ob-jektivnog ocewivawa, wegova primena, tako|e, osigurava, zah-vaquju}i mogu}nosti povezivawa sa bankom podataka, br`u iefikasniju emisiju, transmisiju i apsorpciju znawa {to, svaka-ko, doprinosi ve}oj aktivnosti, samostalnosti i kreativnostiu~esnika nastavnog procesa.

Mnoge napisane nastavne sekvence izra|ene su upravo pomeri nastave uz pomo} kompjutera (Computer - Assisted Instruc-tion). Nastavno gradivo obra|eno na kompjuteru, nazvano course-ware, pojavilo se u raznim nastavnim predmetima: matematika,fizika, medicina, tehni~ke nauke, biologija, strani jezici,pravo i dr. Rezultati eksperimenata organizovanih u SADpokazuju da je nastava uz pomo} kompjutera efikasnija od tradi-cionalne nastave u pogledu kvantiteta i kvaliteta ste~enihznawa, trajnosti i aplikativnosti znawa, a posebno u pogledumisaone mobilnosti, motivisanosti za u~ewe kao i br`eg i ob-jektivnijeg vrednovawa i ocewivawa. (Mandi}, P., Mandi}, D.,1996:158)

U visoko{kolskom obrazovawu, prednosti nastave uz po-mo} kompjutera tako|e su sadr`ane u mogu}nostima ve}e misa-one mobilnosti, aktivirawa i samostalnog rada studenata. Sa-vremeni kompjuteri pru`aju mogu}nost simultanog gledawa

253

slike, slu{awa govora i kori{}ewa multimedijskih izvorasaznawa, {to, svakako, doprinosi br`em i potpunijem usvajawugradiva, trajnijem pam}ewu nau~enog, efikasnijem kori{}ewui kreativnijoj primeni usvojenih znawa5. Kompjuter sa studen-tom komunicira pismeno i usmeno, vodi dijalog, pru`a neop-hodne informacije, predstavqa grafikone, slike, filmove,stranice kwiga, projekcije, simulacije, daje obja{wewa poka-zanog, upu}uje na re{avawe problema, po potrebi daje dopunskauputstva, ispravqa gre{ke i ocewuje rezultate u~ewa. Svojstatus i ulogu u visokom obrazovawu kompjuter je posebno u-~vrstio s pojavom ve{ta~ke inteligencije (artificial intelligence)i ekspertnih sistema. Od kqu~ne je va`nosti primena ve{ta~-ke inteligencije u nastavnom procesu za demonstrirawe te-orema i formula, zajedno s automatski dobijenim re{ewimaproblema; u modelirawu kognitivnih procesa i drugo. S drugestrane, ekspertni sistemi zajedno sa simulacijskim modelima,mogu predstavqati zna~ajnu podr{ku u nastavi na univerzi-tetskom nivou, izme|u ostalog, za aplikacije u prirodnim na-ukama, za elaboraciju studija slu~aja, u nastavi egzaktnih pred-meta, za upoznavawe pojava iz stvarnog `ivota itd.

Istra`ivawa razli~itih autora (Evans (1983), Majer(1969), Rodek (1986), Mu`i} (1973), [oqan (1972) i drugi) poka-zala su da je nastava uz pomo} kompjutera, u procesu usvajawanovih znawa, efikasnija od nastave uz pomo} drugih sredstavaupravo zato {to obezbe|uje ve}u samostalnost, aktivan odnos,dijalog i prilago|enost sposobnostima, potrebama i intereso-vawima pojedinaca. Wihova nala`ewa, pri tom, upozoravaju daefikasnost primene kompjutera u nastavi zavisi najpre od kva-liteta i vrste programa kojim se koriste, vrste gradiva koje seusvaja, zatim od kognitivnog stila, osobina li~nosti, kvalite-ta nastavnika koji realizuje nastavu i op{te dru{tvene klimeu kojoj se realizuje obrazovawe.

Napred navedene i razmatrane mogu}nosti i prednostiprimene kompjutera u visoko{kolskoj nastavi jo{ uvek, me|u-tim, ne zna~e da u nastavi vaqa preferirati primeni kompju-tera na {tetu ostalih nastavnih sredstava. Wegovu primenu unastavi vaqa kombinovati i s drugim nastavnim medijima, jerupravo takva komplementarna primena izvora znawa s wihovimoptimalnim mogu}nostima mo`e bitno doprineti pove}awuefikasnosti visoko{kolske nastave. Zapravo, radi se o po-trebi kombinovawa razli~itih metoda, oblika i sredstava u 5 Posebna vrednost multimedijske prezentacije je za transfer znawa.

254

"jedan celoviti didakti~ki vi{estruko funkcionalan multi-medijalni sistem" (Ni~kovi} 1975:165) koji }e osavremenitinastavu i u~initi je primerenom zahtevima i potrebamavremena u kojem `ivimo.

U okviru jednog takvog multimedijalnog sistema, kompju-ter mo`e osigurati vi{i stepen koordinacije raznih tehni~-kih medija u procesu informacija u nastavi. Istovremeno, mo-`e da osve`i, obogati i racionalizuje nastavne postupke i me-tode, da ih pravqewem novih spojeva i kombinacija u~ini raz-novrsnijim i efikasnijim. Naime, treba imati u vidu da kom-pjuter ne vr{i samo funkciju odre|enog nastavnog sredstva,ve} sve {ire vr{i i funkciju metode u~ewa.6 Pri tom, nastav-nik nije (kako se ~esto ka`e) zamewen ma{inom, ve} timomprogramera koji su u "funkciji" nastavnika i efikasnije re-alizacije nastavnog procesa.

Imaju}i u vidu trend razvoja kompjutera, sve ve}i brojautora smatra da }e u skorijoj budu}nosti oni postati glavniizvori, nosioci i prenosioci znawa. U skladu sa takvom ten-dencijom neminovno }e i nastavnik mewati i modifikovatisvoju ulogu i polo`aj u nastavnom procesu do uloge programera,usmeriva~a, upravqa~a, motivatora i savetodavca.

Kompjuter }e vi{e nego bilo koje drugo nastavno sred-stvo do sada primorati nastavnika da napusti ono {to Dieze-ide (Diezeide, C. H., prema: \or|evi} 1981) duhovito naziva"verbalnom nasladom magistralnog ekspozea" i obezbediti muvi{e vremena za konstruktivnije i kreativnije kontakte sastudentima - diskusije, razli~ita procewivawa, nove ideje,fleksibilniji pristup sticawu informacija i drugo.

Na kraju, vaqa ista}i da u nizu razmatranih mogu}nosti iprednosti primene kompjutera u visoko{kolskom obrazovawu iobrazovawu uop{te, od posebnog, moglo bi se re}i neprocewi-vog zna~aja je i wegova uloga u zadovoqavawu potreba savreme-nog ~oveka za samoobrazovawem i permanentnim obrazovawemkao neophodnim pretpostavkama i ~iniocima li~nog razvoja idru{tvenog progresa uop{te.

1.3. Neki od problema u vezi sa primenom1.3. Neki od problema u vezi sa primenom1.3. Neki od problema u vezi sa primenom1.3. Neki od problema u vezi sa primenomkompjutera u visoko{kolskoj nastavnoj praksikompjutera u visoko{kolskoj nastavnoj praksikompjutera u visoko{kolskoj nastavnoj praksikompjutera u visoko{kolskoj nastavnoj praksi

I pored toga {to primena kompjutera u visoko{kolskoj

6 Zamewuju}i brojne aktivnosti nastavnika i neke aktivnosti studenata

postaje specifi~no sredstvo - metoda (Okon, W., prema: \or|evi} 1981)

255

nastavi krije u sebi zna~ajan saznajni i didakti~ki potencijal,moraju se uzeti u obzir odre|eni problemi, ograni~ewa i ne-dostaci koji se pojavquju prilikom wegovog kori{}ewa u na-stavnom radu.

Samu dinamiku primene kompjutera u nastavi uslovqavaniz objektivnih ~inilaca: nedostatak finansijskih sredstavaza wihovu nabavku, nedostatak odgovaraju}ih softvera, skupiprogrami courseware i potreba wihovog stalnog mewawa, tj.osavremewivawa, nemogu}nost ostvarivawa jedinstvenog jezikaza sve vrste mikrokompjutera, jer hardver nije standardizovani tako daqe.

Sa aspekta na{eg istra`iva~kog problema posebno suinteresantni i va`ni problemi koji se odnose na osposobqe-nost nastavnika i saradnika za kori{}ewe i primenu kompju-tera u nastavnom radu. Kad se govori o osposobqenosti nastav-nika, misli se, u prvom redu, na kognitivno osposobqavawe (us-vajawe potrebnih znawa, ve{tina, sposobnosti itd.). Me|utim,mi bi smo tu problematiku pro{irili i na afektivno podru~-je (stavovi, interes, voqa itd.), pa bi otuda mo`da bilo adek-vatnije govoriti o pripremqenosti negoli samo o osposobqe-nosti nastavnika i saradnika za primenu ra~unara u nastavi.Naime, s obzirom na to da kompjuterska pismenost jo{ uvek, unajve}em broju slu~ajeva, nije postala sastavni deo tzv. op{tepismenosti, nastavnici vrlo ~esto ispoqavaju nezainteresova-nost, odbojnost ili otpor prema primeni kompjutera u nastavi.Tako|e, ~esto poku{avaju da u novi tehnolo{ki sistem progra-miraju, ugrade stari sadr`aj, stari na~in pou~avawa ili u~ewa,~ime smawuju rezultate i efikasnost nove obrazovne tehnolo-gije ili, pak, do`ivqavaju sopstveni neuspeh koji zatim pripi-suju kompjuterima. Su{tinski posmatrano, ovi problemi nasta-ju, upravo, zbog neosposobqenosti nastavnika, neadekvatne pri-premqenosti i nepoznavawa pedago{kog i didakti~kog smislai zna~aja kompjutera za nastavu i u~ewe.

U velikom broju zemaqa preduzimaju se zna~ajne mere dase budu}i nastavnici tokom svog {kolovawa pripreme za efi-kasnu upotrebu kompjutera u nastavi, u~ewu, vrednovawu, istra-`ivawu i drugim poslovima u obrazovawu. Tako|e se razvijajuforme i oblici posle {kolskog usavr{avawa i permanentnogobrazovawa nastavnika iz ove oblasti. Po mi{qewu Hebens-treita, nastavnike ne bi trebalo puno anga`ovati na pitawimaprogramirawa, ve} ih osposobiti kako da kompjuterizuju meto-de pou~avawa, otkrivaju nove mogu}nosti nastave i u~ewa iizgra|uju sopstvenu strategiju pedago{kog rada. (Hebenstreit1984:14-15). Prema ovom autoru, nastavnici ne mogu biti eks-

256

perti u programirawu, ali se zato za kratko vreme mogu ospo-sobiti da koriste preimu}stva koja pru`aju kompjuteri, mogupro{irivati i bogatiti svoju pedago{ku funkciju, uneti vi{esmisla u obrazovni proces i u~initi ga prihvatqivijim. (He-benstreit 1984:14-15). S druge strane, neophodno je, me|utim,osigurati takvu kadrovsku bazu, odnosno, stru~wake koji bi bi-li anga`ovani za rukovawe opremom i izradu kvalitetnih pro-grama za nastavu i u~ewe uz pomo} kompjutera.

Analize eksperata UNESKO-a pokazuju da primena kom-pjutera u nastavi jo{ uvek nije na zadovoqavaju}em nivou upra-vo zbog nedovoqnog nau~no verifikovanog iskustva u ovoj ob-lasti. Oni smatraju da kompjuteri mogu unaprediti nastavu iobrazovawe ukoliko se primene na pravom mestu, u pravo vre-me, sa adekvatnim sadr`ajem i metodi~ki osmi{qenim tehni-kama i postupcima (Hebenstreit 1984:9). To, zapravo, zna~i dabi bila potrebna posebna metodika primene kompjutera u na-stavi, a nova funkcija nastavnika u savremenim tehni~ko-teh-nolo{kim uslovima pretpostavqa i radikalnu promenu filo-zofije obrazovawa, korenite promene psiholo{kog i pedago-{kog obrazovawa, osavremewivawe metodi~ke spreme, potpuni-je poznavawe i adekvatnu upotrebu savremene obrazovne tehno-logije.

2. Analiza i interpretacijarezultata istra`ivawa

Polaze}i od ~iwenice da visoko{kolska nastava danas,neminovno nosi obele`ja "informati~kog dru{tva", realno jeo~ekivati da ona bude nosilac, ali i prete~a promena koje suposledica "kompjuterske revolucije". S obzirom na specifi~-nost delatnosti univerziteta, koja ukqu~uje dve komponenterada: reproduktivnu (nastavnu) i stvarala~ku (nau~noistra`i-va~ku), za takvu tvrdwu nesumwivo ima osnova. Posmatrano uokvirima pojave koju istra`ujemo, ne mo`e se osporiti ~iwe-nica da razvoj univerziteta, visoko{kolske nastave i obrazo-vawa uop{te zna~ajno zavisi i od toga u kojoj meri su univerzi-tetski nastavnici i saradnici, kao ona neposredna subjektivnasnaga koja treba da iznese o~ekivane promene, u stawu da seprilagode i odgovore novim potrebama i zahtevima.

S obzirom da asistenti pripravnici ~ine upravo onaj deopopulacije univerzitetskih radnika koji bi trebalo da odgo-vori aktuelnim potrebama i zahtevima u vezi sa primenom sa-vremene obrazovne tehnologije u visoko{kolskoj nastavi i da utoku univerzitetskog rada i napredovawa permanentno uti~e

257

na osavremewivawe i modernizaciju te nastave, u istra`ivawesmo po{li s namerom da ispitamo pojedine aspekte didakti-~ko-metodi~ke osposobqenosti asistenata u tom pogledu, da u-tvrdimo postoje}e stawe u odnosu na ono "kakvo bi trebalo dabude", odnosno, da identifikujemo obrazovne potrebe asistena-ta za usavr{avawem iz ove oblasti i predlo`imo wihovo zado-voqavawe u okviru pojedinih sesija seminara za didakti~kousavr{avawe asistenata.

U okviru posmatranih aspekata didakti~ko-metodi~keosposobqenosti asistenata, kao zavisne varijable na{eg istra-`ivawa, ispitivali smo preferenciju, odnosno, u~estalostprimene razli~itih nastavnih sredstava u nastavnoj praksi,primenu kompjutera kao savremenog obrazovnog sredstva u nas-tavnom radu, mi{qewe, odnosno stav prema potrebi kori{}e-wa kompjutera (dakle afektivne ~inioce pripremqenosti zaprimenu kompjutera), na~in osposobqavawa, odnosno, mestosticawa znawa za rad na kompjuteru, u~estalost primene komp-jutera u nastavnom, nau~nom radu i aktivnostima u slobodnomvremenu, kao i mi{qewe o mogu}nostima kori{}ewa kompju-tera u razli~itim fazama nastavnog ili nau~noistra`iva~kograda. S obzirom da je ukupni uzorak istra`ivawa (asistentipripravnici) bio podeqen po polu, socijalnom poreklu, fa-kultetu na kojem su zaposleni, posedovawu li~ne biblioteke ipo tome da li su ranije poha|ali seminar za didakti~ko usa-vr{avawe, ispitivali smo da li postoji i kakva je vrsta pove-zanosti ovih obele`ja uzorka sa posmatranim aspektima pri-mene obrazovne tehnologije.

1. Posmatrano na nivou ukupnog uzorka, sa statisti~kompouzdano{}u (r<0,001) mo`emo govoriti da od nastavnihsredstava koje asistenti uvek koriste primat i daqe ima tabla(71,5%), slede aplikacije (12,12%), grafoskop (8,42%), komp-juter (5,82%), dijaprojektor (4,81%), radio (2,14%), video(1,09%) i kao najmawe kori{}eno sredstvo - film (0,53%).

U uslovima sve aktuelnije primene savremene obrazovnetehnologije u nastavi i obrazovawu uop{te, moglo bi se zakqu-~iti da su dobijeni rezultati pora`avaju}i. Naime, simptoma-ti~an je vrlo visok procenat asistenata koji retko ili nikadne koriste pojedina (i to savremenija) nastavna sredstva, dokse tabla i razli~ite vrste aplikacija, kao klasi~na nastavnasredstva, i daqe svrstavaju u red naj~e{}e kori{}enih sredsta-va u nastavi. Na osnovu ovih podataka moglo bi se zakqu~iti daje visoko{kolska nastava na na{im prostorima jo{ uvek za-dr`ala karakter tradicionalne "predava~ke" nastave koja,

258

svakako, nije u skladu sa obele`jima i zahtevima vremena u ko-jem `ivimo.

Analiziraju}i primenu razli~itih nastavnih sredstava uuniverzitetskoj nastavi u zavisnosti od pola ispitanika, us-tanovili smo da nema statisti~ki zna~ajnih razlika izme|umu{karaca i `ena u pogledu preferencije, odnosno, u~esta-losti kori{}ewa razli~itih nastavnih sredstava u nastavnojpraksi. Ipak, procentualno posmatraju}i, uo~qivo je da mu{-karci i `ene naj~e{}e koriste tablu i razli~ite vrste apli-kacija (modele, {eme itd.) u radu, mu{karci ~e{}e od `enaprimewuju grafoskop i dijaprojektor, dok i jedni i drugi u vi-sokim i prili~no ujedna~enim procentima nikad (ne koriste)ili ponekad koriste film, radio zapise, video i kompjuterskeprojekcije u nastavi.

Me|utim, istra`uju}i primenu samog kompjutera kaosavremenog obrazovnog sredstva u nastavi, ohrabruju}e, ipak,deluju podaci koji govore da je, na nivou ukupnog uzorka, zna~aj-no vi{e asistenata koji koriste u nastavi kompjuter od onihkoji ga ne koriste u radu (r<0,01). Analiziraju}i primenu kom-pjutera u nastavnom radu u zavisnosti od pola ispitanika, na{anala`ewa pokazuju da asistenti mu{kog pola znatno vi{e(r<0,001) koriste u radu kompjuter od asistenata `enskog pola.(Tabela 1.)

Tabela 1.Pol ispitanika i primena kompjutera u nastavi

pol ukupnoMu{ki @enski

Koristim u nastavnomradu kompjuter f % f % f %da 85 74,56 50 52,63 137 64,93ne 29 25,44 45 47,37 74 35,07ukupno 114 100,0 95 100,0 211 100,0

Sa stanovi{ta pedago{ko-andrago{ke prakse od poseb-nog je zna~aja utvrditi organizacione, institucionalne i dr.mogu}nosti, oblike i ~inioce sticawa znawa za rad na kompju-teru. Imaju}i u vidu da primena kompjutera u nastavnom raduzavisi, pre svega, od osposobqenosti za wihovo kori{}ewe, ra-zumqiva je i na{a potreba da saznamo na koji na~in, odnosno,gde su to asistenti nau~ili da koriste kompjuter. Pretposta-vili smo da s obzirom na na~in sticawa znawa za rad na kompju-teru postoje razlike izme|u ispitanika mu{kog i `enskog po-la. Kako analiza rezultata pokazuje, ne mo`emo sa statisti-~kom pouzdano{}u govoriti o razlikama izme|u asistenata

259

mu{kog i asistenata `enskog pola u pogledu na~ina sticawaznawa za kori{}ewe kompjutera. Me|utim, posmatrano na ni-vou ukupnog uzorka, sa statisti~kom sigurno{}u (r<0,001) mo-`emo zakqu~iti da je najvi{e ispitanika nau~ilo da koristikompjuter u toku studija (na fakultetu 27,19%) i sa drugovima(25,35%) i to signifikativno vi{e u odnosu na ostale (predlo-`ene) na~ine sticawa znawa (na posebno organizovanim kurse-vima - 12,44%; u porodici - 11,98%; u sredwoj {koli - 10,6%).Ovi rezultati idu u prilog tvrdwi da fakultet, odnosno, viso-ko{kolska nastava predstavqa zna~ajno mesto zadovoqavawaobrazovnih potreba (izvor znawa) za kori{}ewe i rad na kom-pjuteru (kognitivna potreba), te u tom smislu svakako da pred-stavqaju podr{ku i podsticaj nastojawima za daqim i in-tenzivnijim uvo|ewem ove savremene obrazovne tehnologije nafakultete.

Analiziraju}i stav asistenata pripravnika prema potre-bi kori{}ewa kompjutera u zavisnosti od wihovog pola, nismoutvrdili, u tom pogledu, statisti~ki zna~ajne razlike. Sa sta-tisti~kom pouzdano{}u, tako|e, ne mo`emo govoriti da posto-je razlike izme|u asistenata mu{kog i asistenata `enskog po-la u pogledu u~estalosti primene kompjutera za nastavu, na-u~noistra`iva~ki rad i slobodno vreme. Me|utim, posmatranona nivou ukupnog uzorka, sa statisti~kom pouzdano{}u (r<0,01)mo`emo govoriti da asistenti pripravnici smatraju da je kom-pjuter najpotrebniji za nau~no istra`iva~ki rad (96,26%),znatno vi{e nego za nastavni rad, dok je u odnosu na nau~ni inastavni rad, po wihovom mi{qewu, znatno mawe potreban zaslobodno vreme (Tabela 2).

Tabela 2.Mi{qewe asistenata o potrebi kori{}ewakompjutera (na nivou ukupnog uzorka)

Nastavni rad Nau~ni rad Slob.vremeKoristim u nastavnomradu kompjuter f % f % f %Nije potreban 18 8,37 0 0,00 38 18,1Delimi~no je potreban 87 40,47 8 3,74 91 43,33Veoma je potreban 110 51,16 206 96,26 81 38,57ukupno 114 100,0 95 100,0 211 100,0

Analogno ovim rezultatima, istra`ivawe frekvencijekori{}ewa kompjutera pokazuje da ih asistenti naj~e{}e ko-riste za nau~ni rad (74,4%), zatim u nastavi (27,04%), a najma-we za aktivnosti u slobodnom vremenu (24,62%). Dobijeni re-zultati su sasvim razumqivi i potupuno o~ekivani ako se ima u

260

vidu da se univerzitetska karijera, tj. napredovawe u woj, pos-ti`e prvenstveno kroz istra`iva~ki rad i na wemu zasnovanimobjavqenim radovima (odnosno ste~enim nau~nim stepenima)dok je tu od daleko maweg zna~aja i uticaja afirmacija u peda-go{koj, zapravo, nastavnoj komponenti rada. Moglo bi se, da-kle, re}i da je opredeqenost i ve}a frekvencija kori{}ewara~unara u nau~nom negoli u nastavnom radu u velikoj meri u-slovqena i motivisana li~nim i profesionalnim potrebama irazlozima (univerzitetsko napredovawe) asistenata priprav-nika. Tim pre ako se ima u vidu da asistenti pripravnicinaj~e{}e imaju status saradnika u nastavi, "desne ruke" profe-sora, ali ne uvek i ne toliko mogu}nost samostalnog neposred-nog kreirawa i preno{ewa nastavnih sadr`aja.

Istra`uju}i preferencije asistenata razli~itim mogu}-nostima primene kompjutera, dobili smo podatke koji potvr-|uju prethodno navedena nala`ewa. Naime, iako nema sta-tisti~ki zna~ajnih razlika izme|u asistenata mu{kog i asi-stenata `enskog pola u pogledu preferencija razli~itim mo-gu}nostima primene kompjutera, ipak je, (posmatrano na nivouukupnog uzorka), uo~qivo da asistenti pripravnici najmawepreferiraju upotrebi kompjutera za vrednovawe znawa, uve`-bavawe gradiva i prezentirawe gradiva studentima, a naj~e{}epreferiraju upotrebi kompjutera za obradu i pripremu stru-~nih i nau~nih radova, za dobijawe podataka preko interneta,za statisti~ku obradu podataka, prikupqawe podataka za na-u~noistra`iva~ki rad i za formirawe bibliografske bazepodataka (r<0,001).

2. Slede}e obele`je uzorka koje smo ispitivali u odnosuna primenu obrazovne tehnologije kao na{ posmatrani aspektdidakti~ko-metodi~ke osposobqenosti asistenata pripravni-ka jeste wihovo porodi~no, odnosno, socijalno poreklo. Prenego {to krenemo u razmatrawe ovog odnosa moramo da istak-nemo da su rezultati ovog istra`ivawa potvrdili rezultatemnogih drugih istra`ivawa (Zdravkovi} 1977) koji ukazuju daje profesija univerzitetskog nastavnika i saradnika u velikojmeri prevazi{la svoju tradicionalnu zatvorenost i postaladostupna pripadnicima svih dru{tvenih slojeva.

U istra`ivawe smo po{li sa pretpostavkom da postojestatisti~ki zna~ajne razlike izme|u ispitanika razli~itogporodi~nog porekla u pogledu posmatranih aspekata wihovedidakti~ko metodi~ke osposobqenosti. Me|utim, na{a o~eki-vawa nisu potvr|ena. Naime, istra`iva~ki rezultati pokazujuda porodi~no poreklo asistenata pripravnika nije zna~ajan

261

(determini{u}i) faktor koji odre|uje primenu razli~itih(klasi~nih i savremenih) nastavnih sredstava u nastavnom ra-du, mi{qewe o potrebi kori{}ewa kompjutera u nastavnom inau~nom radu, u~estalost kori{}ewa kompjutera, na~in odnos-no, mesto sticawa znawa za rad na kompjuteru kao i preferen-cije asistenata razli~itim mogu}nostima primene kompjutera.Procentualno posmatrano, ispitanici razli~itog porodi~nogporekla u visokom i prili~no ujedna~enom procentu koristera~unar u nastavnom radu, u najve}em procentu nau~ili su dakoriste kompjuter u toku studija (na fakultetu), smatraju da jenajpotrebniji i naj~e{}e ga koriste za nau~ni rad i to u razli-~itim fazama, odnosno, razli~itim etapama nau~no istra`i-va~kog rada.

3. Za razliku od porodi~nog porekla, slede}e posmatranoobele`je uzorka - fakultet na kojem je asistent zaposlen,javqa se, kako rezultati istra`ivawa pokazuju, kao zna~ajna de-terminanta u pogledu posmatranih aspekata didakti~ko meto-di~ke osposobqenosti asistenata. Istra`uju}i primenu razli-~itih nastavnih sredstava u zavisnosti od fakulteta na kojemje asistent zaposlen ustanovili smo slede}e:

♦ tabla se koristi na tehni~kim fakultetima zna~ajno~e{}e nego na ostalim fakultetima (r<0,01);

♦ grafoskop se ~e{}e primewuje na fakultetima teh-ni~kih i dru{tvenih nauka, nego na fakultetima pri-rodnih nauka (r<0,001);

♦ dijaprojektor se naj~e{}e koristi na fakultetimaprirodnih nauka, a najre|e na fakultetima dru{tve-nih nauka;

♦ kompjuterska projekcija se koristi na tehni~kim fa-kultetima ~e{}e nego na ostalim fakultetima(r<0,001);

♦ radio zapisi se retko koriste, ali, ipak, zna~ajno~e{}e na fakultetima dru{tvenih nauka u odnosu nafakultete prirodnih (r<0,05) i tehni~kih nauka(r<0,001).

Ako se ima u vidu priroda obrazovnog gradiva, odnosno,karakter nastavnih sadr`aja koji se na pojedinim fakultetimaprezentiraju studentima, dobijeni rezultati su razumqivi ipotpuno u skladu sa na{im o~ekivawima.

Analiziraju}i primenu ra~unara kao savremenog obra-zovnog sredstava u nastavi pojedinih fakulteta, primetili smoda se ra~unar naj~e{}e koristi na tehni~kim fakultetima i to

262

statisti~ki zna~ajno ~e{}e nego na fakultetima dru{tvenihili fakultetima prirodnih nauka (r<0,001). Posmatrano u ok-viru grupa fakulteta, wegova primena je, tako|e, statisti~kizna~ajno zastupqena na tehni~kim fakultetima (r<0,001), dokje na ostale dve posmatrane grupe fakulteta (fakultetimadru{tvenih nauka i fakultetima prirodnih nauka) polovi~na.

Tabela 4.Fakultet i primena kompjutera u nastavnom radu

Fakultettehni~. nauka dru{tv.nauka prirod. nauka

Koristim u nastavnomradu kompjuter

broj % broj % broj %da 72 86,75 32 52,46 33 49,25ne 11 13,25 29 47,54 34 50,75Ukupno 83 100,00 61 100,00 67 100,00

Mi{qewa smo da se ovakva nala`ewa, izme|u ostalog, mo-gu tuma~iti ~iwenicom da se kompjuter kao savremeno nastavnosredstvo ipak svrstava u red tehni~kih sredstava, pa je otuda lo-gi~no o~ekivati da su asistenti sa tehni~kih fakulteta vi{enego asistenti sa ostalih fakulteta upoznati sa wegovim tehni-~kim svojstvima, sadr`ajima, mogu}nostima, odnosno, manipula-tivnim aspektima kori{}ewa kompjutera koji svakako pred-stavqaju bitnu pretpostavku wegove primene u nastavnom radu.

Zna~ajnu podr{ku takvim na{im razmi{qawima pru`ajui rezultati istra`ivawa mesta, odnosno, na~ina sticawa zna-wa za rad na kompjuteru. Naime, analiza istra`iva~kih rezul-tata pokazuje da je zna~ajno vi{e asistenata sa fakultetatehni~kih nauka nau~ilo da koristi ra~unar u toku studija nafakultetu u odnosu na asistente sa fakulteta prirodnih nauka(r<0,001). Tako|e, zna~ajno je vi{e ovih asistenata nau~ilo dakoristi kompjuter u sredwoj {koli u odnosu na asistente fa-kulteta dru{tvenih (r<0,01), odnosno fakulteta prirodnih na-uka (r<0,001). Zadovoqena kognitivna potreba (ste~ena znawaza rad na kompjuteru) uticala je, me|utim, i na boqu priprem-qenost (u afektivnom smislu) odnosno afektivne ~inioceprimene kompjutera u nastavnom radu. Otuda, asistenti sa fa-kulteta tehni~kih nauka statisti~ki zna~ajno vi{e od asiste-nata fakulteta prirodnih nauka (r<0,01) i asistenata fakulte-ta dru{tvenih nauka (r<0,001) isti~u potrebu kori{}ewa kom-pjutera u nastavnom radu. Ovi asistenti tako|e pokazuju i ve}uanga`ovanost u tom pogledu, zapravo zna~ajno ve}u frekvencijukori{}ewa kompjutera u nastavnoj praksi od asistenata fakul-teta prirodnih i fakulteta dru{tvenih nauka (r<0,01).

263

Analiziraju}i preferencije asistenata sa razli~itihfakulteta razli~itim mogu}nostima kori{}ewa kompjutera,ustanovili smo slede}e:

♦ asistenti fakulteta tehni~kih nauka u odnosu na asis-tente fakulteta dru{tvenih nauka zna~ajno vi{e pre-feriraju primeni kompjutera za prezentirawe gradiva(r<0,01);

♦ asistenti tehni~kih fakulteta, tako|e, vi{e prefe-riraju potrebi kori{}ewa kompjutera za uve`bavawegradiva od asistenata ostalih fakulteta (r<0,05);

♦ asistenti fakulteta prirodnih nauka ~e{}e isti~upotrebu kori{}ewa kompjutera za statisti~ku obradupodataka od asistenata fakulteta dru{tvenih nauka(r<0,05).

I ovi rezultati pokazuju da su asistenti sa tehni~kihfakulteta spremniji da koriste kompjuter u nastavnom radu zarazliku od asistenata sa drugih fakulteta koji vi{e preferi-raju primeni kompjutera u nau~no istra`iva~kom radu. Me|u-tim, kod asistenata sve tri posmatrane grupe fakulteta ipaksu najvi{e izra`ene preferencije upotrebi kompjutera za pri-kupqawe podataka za nau~noistra`iva~ki rad, za statisti~kuobradu podataka, za dobijawe podataka preko interneta, zaformirawe bibliografske baze podtaka, za obradu i pripremustru~nih radova, ~ak i za stvarala{tvo (kreativnost) i to sta-tisti~ki zna~ajno vi{e nego za prezentirawe gradiva studen-tima, uve`bavawe gradiva i vrednovawe znawa (r<0,01).

Izra`enije preferencije upotrebi kompjutera u nau~nomu odnosu na nastavni rad, ~ak i od strane asistenata tehni~kihfakulteta, upu}uju na zakqu~ak da nije dovoqno samo osposobi-ti asistente u tehni~kom, odnosno, manipulativnom smislu zarad na kompjuteru, ve} je za efikasnu realizaciju nastave uz po-mo} kompjutera neophodno didakti~ko-metodi~ko i pedago{ko-psiholo{ko osmi{qavawe celog tog procesa.

4. Pri razmatrawu primene savremene obrazovne tehno-logije u visoko{kolskoj nastavi treba se osvrnuti na ovajproblem i s obzirom na jo{ jedno posmatrano obele`je na{egistra`iva~kog uzorka - posedovawe li~ne biblioteke. U obav-qawu ove vrste posla (nastavni i nau~ni rad na fakultetima) ikori{}ewa kwige kao neposrednog izvora informacija i zna-wa, nu`no postoji specifi~na veza i uzro~no - posledi~ni od-nos. Kvalitet nastavnog i nau~nog rada podrazumeva visokukulturu slu`ewa kwigom i wihovo posedovawe ili dostupnost.

264

U tom smislu neshvatqivo je visok procenat asistenata koji neposeduju li~nu biblioteku (18,96%), odnosno, nemaju nijednukwigu stru~ne, uskostru~ne, pedago{ko-psiholo{ke ili drugesadr`ine. S obzirom na vrlo malu, skoro nikakvu dostupnostpedago{koj literaturi u bibliotekama svih fakulteta (izuzevmati~nih), postavqa se pitawe pripremawa za nastavni radonih skoro 19% asistenata bez li~ne biblioteke. Ovim smo di-ferencirali uzorak, a problem ra{~lanili na razmatrawekori{}ewa nastavnih sredstava od strane asistenata s obziromna posedovawe ili neposedovawe li~ne biblioteke kao va`nogobele`ja uzorka za na{e istra`ivawe.

Me|utim, analiziraju}i preferencije asistenata kori{-}ewu razli~itih nastavnih sredstava u radu u zavisnosti od to-ga da li poseduju ili ne poseduju li~nu biblioteku, nismo ut-vrdili statisti~ki zna~ajne razlike izme|u posmatranih gru-pa. Ipak, interesantno je da se u obe grupe ispitanika mnogoslabije koriste radio zapisi, film i video projekcije u odnosuna ostala nastavna sredstva.

Na pitawe koriste li kompjuter u nastavnom radu, dobilismo podatke koji ukazuju da je u obe grupe ispitanika zna~ajnove}i broj wegovih korisnika. U grupi asistenata sa li~nom bi-bliotekom kori{}enost ra~unara je statisti~ki zna~ajna na ni-vou verovatno}e od 0,05 (r<0,05). Izme|u grupa (po kriterijumuposedovawa biblioteke) nema statisti~ki zna~ajne razlike. Od-nos broja korisnika i nekorisnika kompjutera naizgled je po-voqan, ali je sigurno da treba da bude jo{ boqi, a osim toga nekazuje nam ni{ta o stepenu kori{}ewa kompjutera u nastavi.

Istra`uju}i mesto, odnosno, na~in sticawa znawa za radna kompjuteru u zavisnosti od toga da li asistenti poseduju iline poseduju li~nu biblioteku dobili smo slede}e rezultate:

♦ u grupi ispitanika koji poseduju li~nu biblioteku naj-ve}i je broj onih asistenata koji se osposobio za ko-ri{}ewe kompjutera u toku studija na fakultetu, znat-no vi{e nego u porodici ili na posebnim kursevima(r<0,001); najmawe wih je sticalo znawa na kursevimaili u sredwoj {koli, zna~ajno mawe nego sa drugovima(r<0,01) ili u toku studija na fakultetu (r<0,001);

♦ ispitanici koji ne poseduju li~nu biblioteku u najve-}em procentu nau~ili su da koriste kompjuter sa dru-govima, a najre|e u sredwoj {koli ili u porodici, alibez signifikantnih razlika;

♦ izme|u navedenih grupa ispitanika nema statisti~kizna~ajnih razlika u zastupqenosti pojedinih odgovora.

265

Sa statisti~kom pouzdano{}u, tako|e, ne mo`emo go-voriti da postoje razlike izme|u asistenata koji poseduju iasistenata koji ne poseduju li~nu biblioteku u pogledu mi{-qewa o potrebi kori{}ewa kompjutera za nastavni rad, nau~nirad i slobodno vreme. Me|utim, u pogledu u~estalosti kori{-}ewa kompjutera za nastavu, nau~noistra`iva~ki rad i aktiv-nosti u slobodnom vremenu ustanovili smo postojawe stati-sti~kih zna~ajnih razlika izme|u posmatranih grupa ispitani-ka (r<0,05). Na{a nala`ewa govore da ispitanici koji posedujuli~nu biblioteku zna~ajno ~e{}e od ispitanika koji ne pose-duju li~nu biblioteku koriste kompjuter za nau~noistra`iva~-ki rad, mada, posmatrano na nivou ukupnog uzorka, i jedna i dru-ga grupa ispitanika naj~e{}e koriste kompjuter za nau~ni rad,zatim za nastavu i na kraju za aktivnosti u slobodnom vremenu.

Analiziraju}i preferencije asistenata razli~itim mo-gu}nostima primene kompjutera, u zavisnosti od toga da li po-seduju ili ne poseduju li~nu biblioteku, nismo ustanovili po-stojawe statisti~ki zna~ajnih razlika izme|u posmatranihgrupa ispitanika. Posmatrano na nivou grupa ispitanika, usta-novili smo slede}e:

♦ ispitanici koji poseduju li~nu biblioteku smatrajuda je primena kompjutera najpotrebnija u slede}im na-menama (datim po redosledu dominacije u stavovima):za statisti~ku obradu podataka, prikupqawe podatakaza nau~noistra`iva~ki rad, za obradu i pripremustru~nih i nau~nih radova, dobijawe podataka prekointerneta, te formirawe bibliografske baze podata-ka; u ove svrhe je kompjuter daleko potrebniji, signi-fikantno vi{e na nivou 0,001 (r<0,001) nego za prezen-tirawe gradiva studentima, uve`bavawe gradiva, vred-novawe znawa i za stvarala~ki rad; ova grupa ispita-nika najmawe preferira primeni kompjutera za vred-novawe znawa (zna~ajno mawe u odnosu na sve ostalemogu}nosti na nivou od 0,001);

♦ po mi{qewu ispitanika koji ne poseduju li~nu bibli-oteku primenqivost kompjutera je najve}a za dobijawepodataka preko interneta, statisti~ku obradu podata-ka, obradu i pripremu stru~nih i nau~nih radova, pri-kupqawe podataka za nau~noistra`iva~ki rad, formi-rawe bibliografske baze podataka i, na kraju, za stva-rala~ki rad; za ove namene kompjuter je potrebnijizna~ajno vi{e (na nivou signifikantnosti od 0,001)nego za prezentirawe gradiva studentima, wegovouve`bavawe i vrednovawe znawa; ispitanici ove grupe

266

najmawu primenqivost kompjutera vide u procesuvrednovawa znawa (zna~ajno mawa na nivou od 0,001(r<0,001) u odnosu na sve ostale namene, osim za uve`-bavawe gradiva gde nema statisti~ki zna~ajne razli-ke).

Globalni osvrt na izvr{enu analizu dostupnih podatakapokazuje da u ispitivawu poznavawa tehni~kih nastavnih sred-stava i wihovog optimalnog kori{}ewa u nastavnom radu sastudentima nema bitnijih razlika me|u asistentima s obziromna to da li poseduju ili ne li~nu biblioteku. U obema grupama,tabla je i daqe daleko najkori{}enije nastavno sredstvo u od-nosu na sva ostala sredstva. U obema grupama znatno je ve}ibroj asistenata koji koriste od onih koji ne koriste kompjuteru svom radu. Nema znatne razlike me|u grupama u odnosu na togde su nau~ili da koriste kompjuter, naj~e{}e je to u toku stu-dija na fakultetu i sa drugovima. Ispitanici obeju grupa sma-traju da je kompjuter znatno potrebniji u nau~nom radu negonastavnom, pa ga shodno tome mnogo vi{e koriste za nau~ni ne-go za nastavni rad. Zna~ajno vi{e mogu}nosti za primenu kom-pjutera obe grupe vide u okviru pojedinih faza nau~noistra`i-va~kog rada nego u toku izvo|ewa nastavnog procesa.

Uzmemo li u obzir podatak da asistenti koji posedujuli~nu biblioteku, iz pedago{ko-psiholo{ke oblasti imajukwige u izuzetno visokom rasponu varijacije (min=1, max=200),pri ~emu je koeficijent varijacije visok (Cv=185,43), jasno jeda se radi o izuzetno velikoj heterogenosti ispitanika kada suu pitawu kwige ove problematike. Dakle, sama ~iwenica o po-sedovawu li~ne biblioteke nije garant pedago{ko-psiholo{keosposobqenosti asistenata za nastavni rad, jer me|u kwigamastru~ne i ostale problematike ubedqivo najmawi procenatpripada ovoj oblasti. Asistenti sa ve}im brojem kwiga oveproblematike su oni kojima je to upravo i struka.

U stvari, moglo bi se re}i da se upravo u tome krije os-novni razlog nepostojawa statisti~ki zna~ajnih razlika izme-|u asistenata koji poseduju li~nu biblioteku i onih koji je neposeduju u pogledu primene obrazovne tehnologije. Za obe grupeva`i karakteristika koju smo prona{li i za uzorak u celini-nepotpuna didakti~ko-metodi~ka osposobqenost za izvo|ewevisoko{kolske nastave. Zakqu~ak je izveden iz ~iwenice da suasistenti obeju grupa nedovoqno osposobqeni za primenu na-stavnih (posebno savremenih) sredstava u nastavnom radu. Nato, izme|u ostalog, ukazuju i ve}e preferencije asistenata pri-meni kompjutera u nau~nom nego u nastavnom radu. Po na{em

267

mi{qewu, pored ve}e motivisanosti asistenata pripravnikaza nau~noistra`iva~ki rad (profesionalne potrebe), ovajpodatak se mo`e tuma~iti i ~iwenicom da asistenti ne poznajuu dovoqnoj meri mogu}nosti i prednosti primene ra~unara unastavnoj praksi.

Zna~ajno mawa upotreba kompjutera za aktivnosti u slo-bodnom vremenu, ~ak i u odnosu na primenu u nastavi, govori dara~unari jo{ uvek nisu postali deo na{eg svakodnevnog `ivo-ta, odnosno, da asistenti, uglavnom, ne poseduju li~ni kompju-ter, {to na neki na~in reflektuje sliku sveukupnog polo`aja istandarda `ivota ovog dela populacije univerzitetskih radni-ka.

S druge strane, iako moderna sredstva masovne komunika-cije "umawuju" ulogu kwige u obrazovawu qudi, jo{ uvek je nisupotisnula. S tim u vezi, i kori{}ewe kwige kao neposrednogizvora informacija i znawa raste sa stepenom obrazovawa. Po-sedovawe li~ne biblioteke govori o op{toj i profesionalnojkulturi svakog pojedinca, a kada je re~ o nau~nom podmlatkudru{tva, onda je neshvatqiva ~iwenica da skoro 19% asistena-ta pripravnika ne poseduje li~nu biblioteku. Nepojmqiv je utom smislu odnos i na~in pripremawa za nastavni rad, kao i zastru~no usavr{avawe i sticawe vi{eg nau~nog zvawa.

5. Jedno od polazi{ta za razmatrawe problema didakti-~ko-metodi~ke osposobqenosti asistenata pripravnika je i u-tvr|ivawe uticaja i promene stavova od strane asistenatanakon poha|awa seminara za didakti~ko-metodi~ko usavr{a-vawe. S tim u vezi, ukupan uzorak istra`ivawa diferenciranje s obzirom na to da li su asistenti ranije poha|ali seminarza didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe ili nisu. Zapravo, u is-tra`ivawe smo po{li sa alternativnom pretpostavkom da pos-toje razlike izme|u asistenata u pogledu wihove didakti~ko-metodi~ke pripremqenosti u zavisnosti od toga da li su ilinisu poha|ali seminar za didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe.

Me|utim, analiza dobijenih rezultata pokazuje da poha-|awe seminara, kao ispitivano obele`je uzorka, nije faktorkoji zna~ajno razlikuje asistente u pogledu wihovih preferen-cija kori{}ewu razli~itih nastavnih sredstava u radu.

Grupa asistenata koja je poha|ala seminar koristi svanastavna sredstva, izuzev grafoskopa, mnogo slabije u odnosuna tablu na nivou zna~ajnosti od 0,01. Ova grupa najmawe kori-sti kompjutersku projekciju i radio zapise.

Grupa asistenata koja nije poha|ala seminar mnogo slabi-je koristi sva druga nastavna sredstva ponaosob u odnosu na

268

tablu ili grafoskop (r<0,05 i ve}e zna~ajnosti), a najmawe pre-ferira primeni radio zapisa u nastavnom radu.

Obe grupe ispitanika tablu koriste zna~ajno vi{e negosva ostala sredstva na nivou zna~ajnosti od 0,001 (r<0,001), stim {to je u grupi ispitanika koja je poha|ala seminar zna~aj-nost razlike kori{}ewa mawa u odnosu na grafoskop na nivouod 0,05 (r<0,05). Zastupqenost pojedinih odgovora nije stati-sti~ki zna~ajno razli~ita izme|u grupa, osim za film na nivouverovatno}e od 0,05 (r<0,05) u korist ispitanika koji su poha-|ali seminar.

Kod pitawa koriste li kompjuter u nastavnom radu, ana-lizom dobijenih podataka na|eno je da postoji statisti~ki zna-~ajna razlika izme|u grupa na nivou zna~ajnosti od 0,05(r<0,05). Interesantno i pomalo intrigiraju}e deluje podatakda ra~unar vi{e koriste u nastavnom radu asistenti koji nisupoha|ali seminar za didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe odonih koji su poha|ali ovaj seminar (Tabela 5).

Tabela 5.Seminar i primena ra~unara u nastavnom radu

SeminariDa Ne

koristim unastavnom radukompjuter broj % broj %da 8 40,00 129 67,89ne 12 60,00 61 32,11Ukupno 20 100,00 190 100,00

U grupi ispitanika koji nisu poha|ali seminar tako|e jezna~ajno ve}i broj onih asistenata koji koriste kompjuter unastavi (r<0,001). Verovatno je da se ovi podaci, izme|u osta-log, mogu tuma~iti i ~iwenicom da se programski sadr`ajiodr`anih seminara za didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe ni-su odnosili na metodi~ku pripremu asistenata za primenu ra-~unara u nastavnoj praksi.

Istra`ivawe na~ina (mesta) sticawa znawa za rad nakompjuteru i mi{qewa asistenata o potrebi kori{}ewa kom-pjutera za nau~ni rad, nastavne aktivnosti i aktivnosti u slo-bodnom vremenu, u zavisnosti od toga da li su ispitanici rani-je poha|ali seminar za didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe ilinisu, nije nas dovelo do rezultata koji bi upu}ivali na postoja-we statisti~ki zna~ajnih razlika izme|u posmatranih grupa,pa se na wihovoj interpretaciji i tuma~ewu ne}emo ovom pri-likom posebno ni zadr`avati. Sa statisti~kom pouzdano{}u,me|utim, mo`emo govoriti o postojawu razlika izme|u grupa

269

ispitanika u pogledu frekvencije kori{}ewa ra~unara za nas-tavni rad (r<0,05). Naime, iako obe grupe asistenata ~e{}ekoriste ra~unar za nau~ni nego za nastavni rad, ipak se pokaza-lo da ispitanici koji se svrstavaju u grupu onih koji nisu poha-|ali seminar ~e{}e koriste ra~unar za nastavni rad od onihispitanika koji su poha|ali ovaj seminar.

Analiziraju}i preferencije asistenata pripravnikarazli~itim mogu}nostima primene kompjutera do{li smo doslede}ih rezultata:

♦ asistenti pripravnici koji su poha|ali seminar za di-dakti~ko-metodi~ko usavr{avawe naj~e{}e preferi-raju slede}im mogu}nostima primene kompjutera: zaformirawe bibliografske baze podataka, statisti~kuobradu podataka, prikupqawe podataka za nau~noi-stra`iva~ki rad, za obradu i pripremu stru~nih i na-u~nih radova, te za dobijawe podataka preko interne-ta; u ove svrhe je kompjuter po wima najpotrebniji, alisignifikantno vi{e na nivou od 0,05 samo u odnosu naproces vrednovawa znawa; ispitanici ove grupe sma-traju da je mogu}nost primene kompjutera najmawa uvrednovawu znawa, i to zna~ajno mawa u odnosu na pri-menu u prezentirawu gradiva studentima, uve`bavawugradiva ili u stvarala{tvu;

♦ po mi{qewu asistenata pripravnika koji nisu poha-|ali seminar za didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe,primenqivost kompjutera je najve}a za obradu i pri-premu stru~nih i nau~nih radova, prikupqawe podata-ka za nau~noistra`iva~ki rad, statisti~ku obradu po-dataka, dobijawe podataka preko interneta, te zaformirawe bibliografske baze podataka; ovde je, powima, kompjuter najpotrebniji i to signifikantno vi-{e (r<0,001) nego za prezentirawe gradiva studentima,wegovo uve`bavawe, vrednovawe znawa i stvarala-{tvo; pri tom, najmawe preferiraju wegovoj primeniza vrednovawe znawa (u odnosu na ostale mogu}nostina nivou 0,001);

♦ izme|u posmatranih grupa asistenata pripravnikanema statisti~ki zna~ajnih razlika u okviru svakogpitawa ponaosob.

Izvr{ena analiza dostupnih podataka pokazuje da u pog-ledu poznavawa i kori{}ewa nastavnih sredstava u radu sa stu-dentima nema zna~ajnijih razlika izme|u asistenata koji su po-ha|ali seminar za didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe i onih

270

koji nisu. Naime, obe grupe ispitanika tablu koriste zna~ajnovi{e (izuzev grafoskopa) u odnosu na ostala nastavna sredstva.Ispitanici koji su poha|ali seminar zna~ajno vi{e koristefilm kao nastavno sredstvo od asistenata koji nisu poha|aliseminar. Kompjuter zna~ajno vi{e koriste asistenti koji nisupoha|ali seminar za didakti~ko-metodi~ko usavr{avawe. Naj-ve}i broj ispitanika iz obe grupe nau~io je da koristi kompju-ter u toku studija na fakultetu. Ispitanici i jedne i drugegrupe smatraju da je kompjuter daleko potrebniji u nau~noi-stra`iva~kom radu nego li u nastavnom radu. Obe grupe ga naj-vi{e koriste za nau~ni rad, potom nastavni, pa za aktivnosti uslobodnom vremenu, s tim {to ispitanici koji nisu poha|aliseminar zna~ajno vi{e kompjuter koriste u nastavnom radu uodnosu na aktivnosti u slobodnom vremenu za razliku od asi-stenata koji su poha|ali seminar. Obe grupe ispitanika zna~aj-no vi{e mogu}nosti za primenu kompjutera vide u okviru poje-dinih faza nau~noistra`iva~kog rada no u samom nastavnomprocesu.

Ovakvi nalazi, razumqivo je, nisu u skladu sa na{im o~e-kivawima, s obzirom da smo smatrali da poha|awe seminarapredstavqa bitnu pretpostavku didakti~ko-metodi~kog usavr-{avawa, odnosno, osposobqavawa asistenata pripravnika. Me-|utim, po na{im pokazateqima, izgleda da takvo osposobqava-we nije u dovoqnoj meri obezbe|ivalo pripremqenost za us-pe{nu organizaciju i efikasnu realizaciju nastavnog rada uzpomo} savremenih obrazovnih sredstava. S druge strane, vaqaukazati i na na{u sumwi~avost prema dobijenim istra`iva-~kim rezultatima. Naime, ako se ima u vidu da je mali broj asi-stenata pripravnika poha|ao seminar za didakti~ko-metodi-~ko usavr{avawe, odnosno da se radi o malom delu istra`iva-~kog uzorka (9,30%), postavqa se pitawe verodostojnosti dobi-jenih rezultata o vezi ovog obele`ja uzorka i primene obra-zovne tehnologije u nastavnom radu.

U svakom slu~aju, nesumwivo je da posedovawe li~ne bi-blioteke odnosno literature pedago{ko-psiholo{ke, andrago-{ke, didakti~ko-metodi~ke i dr. sadr`ine uz seminare takvihprogramskih sadr`aja koji }e obezbediti odgovaraju}u didak-ti~ko-metodi~ku osposobqenost asistenata, predstavqa neop-hodan uslov zadovoqavawa wihovih obrazovnih potreba u tompogledu.

271

3. Zakqu~ak

Istra`ivawe primene savremene obrazovne tehnologijeu visoko{kolskoj nastavi otpo~eli smo teorijskim promi{qa-wem i razmatrawem istra`iva~kog problema koje je obuhvati-lo definisawe osnovnih istra`iva~kih pojmova, poja{wewesu{tine i zna~aja primene savremenih nastavnih sredstava unastavnom radu, odnosno, u u`em smislu, mogu}nosti i ograni-~ewa primene ra~unara u visoko{kolskoj nastavi. Zapravo, uprvom delu rada poku{ali smo da proniknemo u dru{tvenu iindividualnu su{tinu obrazovnih potreba asistenata priprav-nika za didakti~ko-metodi~kim usavr{avawem u ovoj oblasti,koje smo, zatim, u drugom delu rada nastojali da sagledamo krozanalizu i interpretaciju rezultata empirijskog istra`ivawa,odnosno kroz analizu povezanosti odre|enih obele`ja ispita-nika (pol, socijalno poreklo, fakultet, posedovawe li~ne bib-lioteke i u~estvovawe na seminaru) i posmatranih aspekatawihove didakti~ko-metodi~ke osposobqenosti u vezi sa prime-nom nastavnih sredstava u nastavnoj praksi.

Potrebe asistenata pripravnika za didakti~ko-metodi-~kim usavr{avawem uslovqene su, s jedne strane, ~iwenicom davelika ve}ina asistenata ne poseduje ni elementarna didakti-~ko-metodi~ka znawa neophodna za uspe{nu realizaciju nastav-nog procesa i, s druge strane, prodorom novih informacionihtehnologija u visoko{kolsku nastavu i obrazovawe uop{te,{to je otvorilo neslu}ene mogu}nosti didaktici, ali i stvori-lo nove obrazovne potrebe za osposobqavawem i usavr{avawemu ovoj oblasti.

Radi sticawa potpunijeg uvida izme|u onoga {to "jeste"i onoga {to "treba da bude" u oblasti primene savremene nas-tavne tehnologije u nastavnom procesu, interesovalo nas jepostoje}e stawe u pogledu didakti~ko-metodi~ke pripremqe-nosti i osposobqenosti asistenata za primenu savremenihobrazovnih sredstava u nastavnom radu. Rezultati empirijskogistra`ivawa upu}uju na postojawe delimi~ne povezanosti iz-me|u posmatranih obele`ja ispitanika i prou~avanih aspekatawihove didakti~ko-metodi~ke osposobqenosti (kori{}ewemogu}nosti nastavne tehnike i tehnologije u nastavnom proce-su). Time je, u stvari, odgovaraju}a hipoteza na{eg istra`iva-wa samo delimi~no potvr|ena. Nizak nivo primene - dakle,poznavawa su{tine, efikasnosti i didakti~kih vrednostiobrazovne tehnologije u uslovima o~ekivawa "kompjuterskog{oka", govori da je nastava na visokim {kolama uglavnom osta-la u okviru i sa stilom rada kakav je bio i pre ovog tehni~kog

272

napretka. O~igledno je da se ovakav raskorak u nastavnom raduasistenata pripravnika mora prevazi}i, ako `elimo da visokoobrazovawe odgovori potrebama koje se u sada{wosti, a jo{vi{e u budu}nosti name}u.

Globalno rezimirawe i sagledavawe rezultata istra`i-vawa upu}uje na zakqu~ak da asistenti pripravnici jo{ uvekvi{e preferiraju primenu klasi~nih nastavnih sredstava u ra-du. Me|utim, kada je u pitawu primena ra~unara kao savremenogobrazovnog sredstva, vi{e je onih asistenata koji ga koriste usvom radu; koji imaju pozitivan stav prema wegovoj primeni,ali ipak vi{e preferiraju wegovom kori{}ewu za nau~ni negoza nastavni rad i to u razli~itim fazama nau~noistra`iva-~kog rada. Od svih posmatranih obele`ja asistenata, posebno jeuo~qiva i zna~ajna uloga fakulteta na kojem je asistent zapos-len u pogledu posmatranih aspekata wegove didakti~ko-meto-di~ke osposobqenosti. Naime, rezultati ukazuju da asistentitehni~kih fakulteta pokazuju izra`enije preferencije, pozi-tivniji stav, ve}u u~estalost kori{}ewa kompjutera u nastav-nom radu od asistenata sa ostalih fakulteta.

S obzirom da fakultet (priroda obrazovawa) mo`emoposmatrati i kao prethodno zadovoqavawe potreba za obrazo-vawem, odnosno, osposobqavawem za rad na kompjuteru i wegovuprimenu, smatramo da dobijeni rezultati mogu predstavqatikorisne napomene prakti~arima, odnosno svim subjektima vi-soko{kolske obrazovne politike koji su zainteresovani za po-boq{awe postoje}eg stawa u ovoj oblasti, odnosno za didakti-~ko-metodi~ko usavr{avawe univerzitetskih nastavnika isaradnika za primenu savremene obrazovne tehnologije u nasta-vi. U tom smislu, svakako da zna~ajnu pomo} mo`e pru`itiorganizacija seminara takvih programskih sadr`aja ~iji nagla-sak ne}e biti na faktografskim znawima, ve} na prakti~nim -metodi~kim momentima primene savremene obrazovne tehnolo-gije u visoko{kolskoj nastavi, odnosno, razvoju i unapre|iva-wu prakti~ne, didakti~ko-metodi~ke ume{nosti saradnika utom pogledu. Kako se, prema rezultatima brojnih istra`ivawa,zadovoqavawem obrazovnih potreba u jednoj oblasti neguju,razvijaju, vaspitavaju nove, budu}e obrazovne potrebe, jasno jeda bi zadovoqavawe potreba asistenata za didakti~ko-meto-di~kim osposobqavawem u ovoj oblasti poprimilo svojevrstanoblik permanentnog didakti~ko-metodi~kog usavr{avawa.

273

LITERATURA

1. Application of Computer Science to the Management and Evaulation of theEducational Process, UNESCO, Paris, 1984.

2. Balaban, N., i dr., Principi informatike, Savremena administra-cija, Beograd, 1994.

3. Bezi}, K., "Tehni~ko-tehnolo{ke determinante transformacije na-stavne funkcije", Pedagogija, Beograd, 5/1981.

4. Danilovi}, M., Perspektive savremene nastave, [kolski centarveze, Beograd, 1970.

5. Dreyfus, H. J., [ta ra~unari ne mogu, Beograd, 1977.

6. Druker, Y, "Kompjuteri osvajaju {kole", Prosvetni list, Sarajevo,5/1990.

7. \or|evi}, J., Savremena nastava, Nau~na kwiga, Beograd, 1981.

8. Evans, C., Kompjuterski izazov, Globus, Zagreb, 1983.

9. Zdravkovi}, S., Univerzitetski nastavnici u savremenom jugoslo-venskom dru{tvu, Savremena administracija, Beograd, 1977.

10. Krsmanovi}, S., Mandi}, D., Menaxment informacionih sistema,IK "Bra}a Kari}", Beograd, 1997.

11. Kruq, R., Nastavna tehnologija u funkciji pove}awa efikasnostiu~ewa, Jedinstvo, Pri{tina, 1988.

12. Kums, H.F., Svetska kriza obrazovawa, Nolit, Beograd, 1971.

13. Malitza, M., "Nove informacijske tehnologije u visokom obrazo-vawu", Pedago{ki rad, 42/1987.

14. Mandi}, P., Inovacije u nastavi i wihov pedago{ki smisao,Svijetlost, Sarajevo, 1987.

15. Mandi}, D., Informatika u obrazovawu, U~iteqski fakultet,Beograd, 1994.

16. Mandi}, P., Mandi}, D., Obrazovna informaciona tehnologija,U~iteqski fakultet, Beograd, 1996.

17. Meyer, G., Kibernetika i nastavni proces, [kolska kwiga, Zagreb,1969.

18. Mu`i}, V., Kompjuteri u savremenoj nastavi, [kolska kwiga,Zagreb, 1973.

19. Mu`i}, V., Programirana nastava, [kolska kwiga, Zagreb, 1974.

20. Nadrqanski, \., Obrazovni ra~unarski softver, Tehni~ki fa-kultet, Zrewanin, 1994.

21. Ni~kovi}, R., Racionalizacija nastave i u~ewa, RU "R. ]irpanov",Novi Sad, 1975.

22. Prodanovi}, T., Ni~kovi}, R., Didaktika, ZZINS, Beograd, 1974.

23. Rhys Gwyn, New Teaching Functions and Implications for New TrainingProgramm, OECD, Paris, 1984.

24. Schartz, J., Software and Courseware for Multimedia Educational Environment,OECD, 1984.

274

25. Hughes, J.M., Education in America, New York, 1970 26. Hebenstreit, J., Computers in Education in Developing Countries, UNESCO,

Paris, 1984. 27. [oqan, N., Nastava i u~ewe uz pomo} kompjutera, PKZ, Zagreb,

1972.

Branimir Đorđević, Vesna Đorđević, Dragana Stanojević, Niš

ASSISTANTS AND APPLICATION OF STATE-OF-THE-ARTEDUCATIONAL TECHNOLOGY IN UNIVERSITY INSTRUCTION

Summary

The paper presents the results of an empirical research that was carried outwithin the project Didactic Advanced Training of the University Junior Teaching Staff(14T19/11). The research was focused on the application of state-of-the-arteducational technology in higher education. In the first part of the paper the authors,relying on theoretical contemplation and consideration of the set research problem,attempted to clarify, or rather get through to the social and individual essence ofeducational needs of junior assistants for advanced training in didactics and teachingmethods. Analyzing and interpreting the obtained results, the authors made an effortin the second part of the paper to determine and inspect closely the current level ofdidactic-methodological competence of junior assistants in terms of their ability toimplement state-of-the-art teaching facilities, comparing it with the "should be"situation. In other words, the aim was to identify the educational needs of juniorassistants for further advanced training in this area and, with certain comments in theclosing part of the paper intended for the practitioners and other subjects of highereducation policy, to point to the directions, possibilities and necessity of theirpermanent satisfaction.

Key words: state-of-the-art educational technology, computer,advanced training in didactics and teaching methods,junior assistants, higher education.