Godina LIII ISSN 0354-3242 - Министарство … strucna misljenja...BILTEN SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA 1/januar 2013. Godina 0354-3242

B I L T E NSLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

1/januar 2013.

Godina

0354-3242

LIII

ISSN

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

I PRIVREDE

Broj 1 januar 2013.

godina LIIIISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE

BEOGRAD

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfp.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~amr Mla|an Dinki}, ministar finansija i privrede

Ure|iva~ki odborDanica Vasiqevi}, Vesna Hreqac-Ivanovi},

mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikDanica Vasiqevi}

sekretar Ministarstva

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija i privrede Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2013 by Ministarstvo finansija i privrede Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. a) Da li je promet usluga posredovawa kod prometausluga dozvoqavawa kori{}ewa puteva u Republici Ma|arskoj– prodaja tzv. viweta za kori{}ewe puteva u Republici Ma|arskoj,predmet oporezivawa PDV? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

b) Da li je privredno dru{tvo koje, na osnovu ugovora zakqu~enogsa inostranom kompanijom, prodaje fizi~kim licima tzv. viweteza kori{}ewe puteva u Republici Ma|arskoj du`no da predmetnuprodaju evidentira preko fiskalne kase? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2. Koji porez se pla}a kod otpisa nov~anog potraìvawa koji jednopravno lice u~ini drugom pravnom licu, pri ~emu pravno lice kojeje izvr{ilo otpis, u godini u kojoj je to u~inilo, nije vr{ilo drugabesteretna davawa pravnom licu koje je bilo du`no da predmetnopotraìvawe izmiri? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa usluga obuke kandidata za voza~eza pruàwe prve pomo}i koji vr{i obveznik PDV – Crveni krst . . . . . . . 15

2. a) Poreski tretman prometa usluga davawa podataka o bonitetufizi~kih i pravnih lica koji obveznik PDV – Kreditni biroUdruèwa banaka Srbije pruà poslovnim bankama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

b) Poreski tretman prometa usluga davawa podataka o bonitetu fizi~kihi pravnih lica koji obveznik PDV – poslovna banka vr{i fizi~komili pravnom licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

v) Poreski tretman prometa usluga stavqawa na raspolagawe podataka oklijentima banke (npr. o wihovoj zaduènosti, urednosti u izmirivawuobaveza i dr.) koji obveznik PDV – poslovna banka vr{i obvezniku PDV –Kreditnom birou Udruèwa banaka Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

3. Poreski tretman prometa usluga zdravstvenih pregleda zaposlenih,drugih lica i klicono{a (sanitarni pregledi), usluga ispitivawazdravstvene ispravnosti ìvotnih namirnica, vode, vazduha, predmetaop{te upotrebe, kao i prometa usluga imunizacije (vakcinacije) lica– putnika u me|unarodnom saobra}aju koji vr{i Institut za javnozdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} – Batut“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

4. Poreski tretman prometa usluga odobravawa kori{}ewa parkingmesta na odre|eno vreme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

5. Primena ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost. . . 246. a) Ko ima obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV za promet dobara i

usluga iz oblasti gra|evinarstva u slu~aju ako se obveznik PDV kojivr{i promet dobara i usluga investitoru ne smatra izvo|a~em radovau smislu zakona kojim se ure|uje planirawe i izgradwa? . . . . . . . . . . . . . . . . . 28b) Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV koji vr{ioporezivi promet dobara i usluga iz oblasti gra|evinarstvainvestitoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

7. Poreski tretman prometa usluga ~i{}ewa op{tinskih i nekategorisanihputeva od snega u seoskim podru~jima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

POREZI NA IMOVINU1. Nadle`nost za utvr|ivawe poreza na imovinu za 2012.

godinu, kao i nadle`nost za odlu~ivawe po àlbi protiv re{ewa outvr|ivawu poreza na imovinu za 2012. godinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

2. Da li du`nik kome poverilac otpi{e nov~anopotraìvawe – obavezu duguje porez na poklon po tomosnovu (zbog otpisa potraìvawa)?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

3. Ko je obveznik poreza na imovinu za stan u dràvnojsvojini na kome je u korist fizi~kog lica konstituisano pravo zakupaza period od pet godina, primenom Odluke o uslovima i na~inuraspolagawa stanovima izgra|enim prema Projektu izgradwe 1.100stanova u Beogradu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

4. Da li se pla}a porez na poklon na pokretne stvari: kompjuterskuopremu, hranu, medicinske aparate za dijagnostiku i hirurgiju kojeInstitut za onkologiju i radiologiju Srbije primi bez naknade? . . . . . . 41

5. Da li je Poreska uprava ovla{}ena da pruà informacijeo trì{nim vrednostima nepokretnosti koje su bilepredmet kupoprodajnog ugovora radi ostvarivawa zakonskog pravafizi~kog lica na podno{ewe tu`be za poni{taj predmetnog ugovorazbog povrede prava pre~e kupovine? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

6. Da li se, primenom ~lana 12. stav 1. ta~. 7) i 11) Zakona o porezima naimovinu, moè ostvariti pravo na oslobo|ewe od poreza na imovinu zaobjekte za odvodwavawe i za objekte koji neposredno sluè za obavqawekomunalne delatnosti u slu~aju kada poreski obveznik – pravno licenije u nadle`nom registru registrovao komunalnu delatnost kao svojuprete`nu delatnost, kao i da li zemqoradni~ka zadruga moè bitioslobo|ena poreza na imovinu za deo poqoprivrednog zemqi{ta kojekoristi, a koje je u svojini Republike Srbije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

7. Zahtev za preispitivawe re{ewa kojim je utvr|en porez na imovinu za2012. godinu na pravo svojine na stanu fizi~kom licu – supruzi (koji je2011. godine supruga nasledila iza pok. supruga), a iz razloga {to je drugomporeskom obvezniku (kako se navodi u zahtevu) za wegov stan, u istoj zgradi,iste povr{ine i sa istim koeficijentom kvaliteta nepokretnosti,utvr|en porez na imovinu za 2012. godinu u mawem iznosu . . . . . . . . . . . . . . 50

8. Da li pravno lice koje obavqa komunalnu delatnost imapravo na oslobo|ewe od poreza na imovinu za objekte koji (kako senavodi) sluè za sme{taj administrativnog osobqa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

9. Da li Ambasada Republike Indije pla}a porez na imovinukao zakupac objekata koji se koriste za potrebe rezidencije ambasadora,kao i zahtev za tuma~ewe ~lana 4. Nacrta Ugovora o zakupu predmetnihobjekata, koji treba da zakqu~e privredno dru{tvo „Dipos“ d.o.o. – kaozakupodavac i Ambasada Indije kao zakupac, kojim se ure|uju tro{kovikoji padaju na teret zakupca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA1. Poreski tretman prihoda koje ostvare fizi~ka lica (strani dràvqani

i dràvqani Republike Srbije) koja su angaòvana na realizacijiprojekta pod nazivom „Ekspertski elaborat o preostalim pitawimaizme|u zemaqa potpisnica Dejtonskog sporazuma: Statusna i imovinskapitawa gra|ana“ u skladu sa Grant ugovorom br. 2011/272-039 potpisanim4. oktobra 2011. godine, koji (projekat) se finansira iz IPA fondovaEvropske komisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

2. Poreski tretman primawa – mese~ne nov~ane pomo}i nezaposlenimporodiqama koja se ispla}uje iz sredstava skup{tine op{tine . . . . . . . . 59

3. Poreski tretman primawa ostvarenog po osnovu naknadeza rad lica u organima za sprovo|ewe izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

4. Oporezivawe prihoda po osnovu zarade koju ostvarujelokalno osobqe zaposleno u Ambasadi Republike Turske . . . . . . . . . . . . . . . . 64

DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURAWE1. Utvr|ivawe osnovice doprinosa za obavezno socijalno osigurawe po

osnovu primawa u vidu naknade za stru~no deùrstvo u vojnozdravstvenimustanovama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE1. Takseni tretman spisa i radwi u upravnim stvarima, kao i drugih spisa

i radwi kod nadle`nog organa u vezi sa obavqawem mewa~kih poslova . . 73

2. Zahtev da se monahiwe manastira Pe}ka patrijar{ija oslobodepla}awa republi~ke administrativne takse za prijem u dràvqanstvoRepublike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

CARINE

1. Obra~un uvoznih da`bina i naplata kompenzatorne kamateza robu u postupku privremenog uvoza sa delimi~nim oslobo|ewem odpla}awa uvoznih da`bina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

2. Popuwavawe rubrika 2, 8 i 24 JCI za stavqawe u slobodan promet robekoja je prethodno bila predmet prometa izme|u dva doma}a lica ucarinskom skladi{tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

3. Kako da se, po novom Carinskom zakonu, prilikomcariwewa plate uvozne da`bine na vi{ak robe koji je primqen, a nepostoji obaveza pla}awa dobavqa~u? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

F I S K A L N E K A S E

1. Da li privredni subjekt koji prodaje dobra – elektronsku itelekomunikacionu opremu, kao i opremu za ra~unare, posredstvompo{te ili preko interneta fizi~kim licima ima obavezuevidentirawa prometa preko fiskalne kase? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

2. Da li postoji obaveza evidentirawa prometa preko fiskalne kase uslu~aju kada privredni subjekt pruà usluge obuke fizi~kim licima?. . . 86

3. Da li Crveni krst Srbije, koji organizuje i sprovodi obuku iz prvepomo}i kandidatima za voza~e, ima obavezu da tako ostvaren prometevidentira preko fiskalne kase? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

J A V N I R A S H O D I

JAVNE NABAVKE

1. Na koji na~in ponu|a~ moè izvr{iti umawewe ponu|ene cene, odnosnona koji na~in je mogu}a izmena ponude? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

2. a) Da li su privredna dru{tva koja je osnovalo Javno preduze}e„Elektromreà Srbije“, sa vlasni{tvom udela 100%, naru~ioci usmislu ~lana 3. Zakona o javnim nabavkama? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

b) U slu~aju kada JP „Elektromreà Srbije“ zakqu~uje ugovore sapredmetnim privrednim dru{tvima po osnovu ~lana 87. stav 1. ta~ka 8. ZJN:– Da li u tom slu~aju privredna dru{tva mogu angaòvati tre}e pravnoili fizi~ko lice kao podizvo|a~a, odnosno da li privredna dru{tvamogu angaòvati tre}e pravno ili fizi~ko lice za realizaciju delaugovorenog posla?– Da li su predmetna privredna dru{tva u obavezi da prilikom podno{ewaponude Osniva~u prijave u~e{}e podizvo|a~a u predmetnom poslu, uzstriktno navo|ewe koje su to vrste poslova i koliko je wihovo maksimalnoprocentualno u~e{}e u ukupnoj vrednosti konkretnog posla?– Koliko je maksimalno procentualno u~e{}e podizvo|a~a u poslovimakoji se poveravaju privrednim dru{tvima po ~l. 87. stav 1. ta~ka 8. ZJN? . . 90

3. a) Da li je dovoqno da izmene elemenata kriterijuma ekonomskinajpovoqnije ponude naru~ilac samo dostavi licima koja su preuzelakonkursnu dokumentaciju ili je neophodno da navedenu izmenu objavi i u„Slu`benom glasniku RS“, kao i da li (ukoliko je u obavezi da predmetnuispravku objavi u „Slu`benom glasniku RS“) mora da produì prvobitnirok za dostavqawe ponuda? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95b) Da li se potencijalni ponu|a~i diskrimini{u tako {to je naru~ilacza element kriterijuma odredio primenu odgovaraju}ih sistema kvaliteta,s tim da se ocena vr{i na osnovu dostavqenih vaè}ih sertifikata oprimeni ISO sistema kvaliteta kod ponu|a~a izdatih od straneovla{}enog organa ili organizacije za kontrolu kvaliteta, na na~inda }e se ponu|a~ima koji dostave traène sertifikate dodeqivatiodgovaraju}i broj pondera, dok se ponu|a~ima koji navedene sertifikatene dostave ponderi ne}e dodeqivati?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

4. Da li je potrebno da se za izradu vodovodne mreè i fekalne kanalizacijesprovede postupak javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona o javnimnabavkama ili se mogu primeniti odredbe ~l. 7. st. 1. Zakona o javnimnabavkama?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

5. Da li obrazovne i druge buxetske ustanove imaju pravo i obavezu da upostupku javnog ogla{avawa zahtevaju od ponu|a~a da ponude ukupnu cenujavne nabavke bez poreza na dodatu vrednost i da nakon toga sa izabranimnajpovoqnijim ponu|a~em – turisti~kom agencijom ponu|enu cenu uugovoru uve}aju za iznos zakonom propisanog poreza na dodatu vrednost? . . 99

6. Da li JP „Gradsko zelenilo i pijaca“ Kikinda ima status naru~ioca saposebnim ili iskqu~ivim pravom obavqawa delatnosti odràvawa javnihzelenih povr{ina, kao i odràvawe pijaca i pruàwa usluga na wima,u op{tini Kikinda, te da li predmetno preduze}e moè pruàti uslugeiz okvira delatnosti za koje je JP osnovano na teritoriji Op{tineKikinda bez primene Zakona o javnim nabavkama, u skladu sa ~lanom7. stav 1. ta~ka 1. ZJN?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

7. Da li za javnu nabavku usluga organizovawa poqo~uvarske slu`be nateritoriji op{tine Kovin, a ~ija procewena vrednost na godi{wemnivou iznosi 6.500.000,00 dinara bez PDV-a, op{tina Kovin treba dasprovede postupak javne nabavke male vrednosti ili javne nabavkevelike vrednost?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

8. Da li je Nacionalni savet slova~ke nacionalne mawine obavezan daraspisuje tender za izvo|a~a radova na rekonstrukciji zgrade Muzejavojvo|anskih Slovaka imaju}i u vidu formalno-pravni statusNacionalnog saveta? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

B U X E T S K I S I S T E M1. Primena ~lana 47. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom

sistemu, a posebno kada su u pitawu lokalna javna preduze}a . . . . . . . . 105

F I N A N S I R A W E L O K A L N E S A M O U P R A V E1. Planirawe sredstava u buxetu op{tine Varvarin za Javno komunalno

preduze}e „Putevi Varvarin“ i za Centar za razvoj usluga socijalneza{tite Varvarin koje je Skup{tina op{tine Varvarin osnovala nasednici odrànoj dana 14. decembra 2012. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

F I N A N S I J S K I S I S T E M

PLATNI PROMET

1. Mogu}nost sprovo|ewa jednostrane, zakonske kompe n zacije na baziizjave pravnog lica ~iji ra~uni nisu blokirani radi izvr{ewa prinudnenaplate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

2. Mogu}nost zakqu~ewa ugovora o pristupawu dugu du`nika ~iji su ra~uniblokirani radi izvr{ewa prinudne naplate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u januaru mesecu 2013. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

Bilten � godina LIII � br.1/2013

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. a) Da li je promet usluga posredovawa kod prometausluga dozvoqavawa kori{}ewa puteva u RepubliciMa|arskoj – prodaja tzv. viweta za kori{}ewe puteva uRepublici Ma|arskoj, predmet oporezivawa PDV?b) Da li je privredno dru{tvo koje, na osnovu ugovorazakqu~enog sa inostranom kompanijom, prodajefizi~kim licima tzv. viwete za kori{}ewe puteva uRepublici Ma|arskoj du`no da predmetnu prodajuevidentira preko fiskalne kase?

(Mi{qewe Ministarstva finansija i privrede, br.011-00-562/2012-04 od 15.1.2013. god.)

a) Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Promet usluga posredovawa kod prometa uslugadozvoqavawa kori{}ewa puteva u Republici Ma|arskoj(prodaja tzv. viweta za kori{}ewe puteva u RepubliciMa|arskoj), nije predmet oporezivawa PDV, s obziromda mesto prometa usluga dozvoqavawa kori{}ewa putevau Republici Ma|arskoj za koji je pruèna uslugaposredovawa, a samim tim i mesto prometa uslugeposredovawa nije na teritoriji Republike Srbije.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05, 61/07 i 93/12, u daqem tekstu: Zakon oPDV), propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreskiobveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delatnosti.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 5. stav 1. Zakona o PDV, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu prometdobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona oPDV, mesto prometa usluga je mesto u kojem pruàlacusluga obavqa svoju delatnost, a ako se promet uslugavr{i preko poslovne jedinice, mestom prometa uslugasmatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometausluga smatra se mesto u kojem se nalazi nepokretnost,ako se radi o prometu usluge koja je neposredno povezanasa tom nepokretno{}u, ukqu~uju}i delatnostposredovawa i procene u vezi nepokretnosti, kao iprojektovawe, pripremu i izvo|ewe gra|evinskih radovai nadzor nad wima (stav 3. ta~ka 1) istog ~lana Zakona oPDV).

Mesto prometa usluga posredovawa, osim uslugaposredovawa iz stava 3. ta~ka 4) podta~ka (11) ovog~lana, odre|uje se prema mestu prometa dobara i uslugakoji je predmet posredovawa (~lan 12. stav 4. Zakona oPDV).

b) Sa aspekta Zakona o fiskalnim kasama

Privredno dru{tvo koje, na osnovu ugovorazakqu~enog sa inostranom kompanijom, prodaje


10 BILTEN/POREZI

fizi~kim licima tzv. viwete za kori{}ewe puteva uRepublici Ma|arskoj, du`no je da predmetnu prodajuevidentira preko fiskalne kase. Fiskalni ise~ak kojiprivredno dru{tvo izdaje fizi~kom licu po osnovuprodaje viwete sadrì, izme|u ostalog, podatak ocelokupnom iznosu cene viwete (koji ukqu~uje iposredni~ku proviziju). Pored toga, Ministarstvofinansija i privrede napomiwe, s obzirom na to da, saaspekta Zakona o PDV, usluga posredovawa kod prometausluga dozvoqavawa kori{}ewa puteva u RepubliciMa|arskoj, tj. prodaja viweta za kori{}ewe puteva uRepublici Ma|arskoj, kao i sama usluga dozvoqavawakori{}ewa puteva u Republici Ma|arskoj, nije predmetoporezivawa PDV, prilikom ozna~avawa poreskih stopau bazi podataka fiskalne kase prodaja viweta ozna~avase poreskom stopom „G“.

Naime, u skladu sa odredbom ~lana 3. stav 1.Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/04i 93/12, u daqem tekstu: Zakon), lice koje je upisano uodgovaraju}i registar i koje obavqa promet dobara namalo, odnosno pruà usluge fizi~kim licima, du`no jeda vr{i evidentirawe svakog pojedina~no ostvarenogprometa preko fiskalne kase.

^lanom 5. stav 1. Zakona propisano je ozna~avaweporeskih stopa u bazi podataka fiskalne kase. Oznakaporeske stope „G“ dodequje se dobrima, odnosno uslugamakoji su oslobo|eni poreza na dodatu vrednost (u daqemtekstu: PDV), oznaka poreske stope „\“ dodequje sedobrima, odnosno uslugama na ~iji promet se pla}a PDVpo op{toj stopi propisanoj zakonom kojim se ure|ujeporez na dodatu vrednost i oznaka poreske stope „E“dodequje se dobrima, odnosno uslugama na ~iji promet sepla}a PDV po posebnoj stopi propisanoj zakonom kojim


11BILTEN/POREZI

se ure|uje porez na dodatu vrednost. Lica koja nisuupisana u registar obveznika za PDV ozna~avaju dobra,odnosno usluge u bazi podataka fiskalne kase iskqu~ivooznakom poreske stope „A“.

2. Koji porez se pla}a kod otpisa nov~anog potraìvawakoji jedno pravno lice u~ini drugom pravnom licu, pri~emu pravno lice koje je izvr{ilo otpis, u godini ukojoj je to u~inilo, nije vr{ilo druga besteretna davawapravnom licu koje je bilo du`no da predmetnopotraìvawe izmiri?

(Mi{qewe Ministarstva finansija i privrede, br.413-00-00280/2012-04 od 26.12.2012. god.)

Sa stanovi{ta poreza na poklon

Pod izrazom „poklon“, po mi{qewu Mini star -stva finansija i privrede, podrazumeva se ne samotipi~an ugovor o poklonu na osnovu koga jedna ugovornastrana besteretno prenosi drugoj strani kakvu stvar ilipravo, ve} i svako raspolagawe kojim je (bez obavezeprotiv~inidbe) na ra~un poklonoprimca umawenaimovina poklonodavca.

Prema tome, kada nerezidentno pravno lice –poverilac donese odluku o otpisu nov~anogpotraìvawa (koje nije zastarelo) prema rezidentnompravnom licu – du`niku, na ime ~ega konkretnipoverilac ne prima protivnaknadu od predmetnogdu`nika (u bilo kom obliku), Ministarstvo finansija iprivrede smatra da takav otpis potraìvawa imakarakter poklona koji je predmet oporezivawa porezomna poklon, ako je iznos potraìvawa ve}i od 30.000dinara.


12 BILTEN/POREZI

Ministarstvo finansija i privrede napomiwe daje obveznik poreza na poklon poklonoprimac, shodnoodredbi ~lana 15. stav 2. Zakona.

Naime, prema odredbi ~lana 14. stav 2. Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i57/12–US, u daqem tekstu: Zakon), porez na nasle|e ipoklon pla}a se i na nasle|eni, odnosno na poklonprimqeni gotov novac, {tedne uloge, depozite ubankama, nov~ana potraìvawa, prava intelektualnesvojine, pravo svojine na upotrebqavanom motornomvozilu – osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru iradnoj ma{ini, upotrebqavanom plovilu, odnosno naupotrebqavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osimdràvnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnomlicu, odnosno hartija od vrednosti.

Porez na poklon pla}a se i u slu~aju prenosa beznaknade imovine pravnog lica koja je predmetoporezivawa u skladu sa odredbama ~lana 14. st. 1, 2. i 4.do 9. Zakona (~lan 14. stav 3. Zakona).

Odredbom ~lana 14. stav 8. Zakona propisano je dase od oporezivawa porezom na nasle|e i poklonizuzimaju novac, prava, odnosno stvari iz ~lana 14. stav2. Zakona, koje naslednik nasledi, odnosnopoklonoprimac primi na poklon, od istog lica, zavrednost nasle|a, odnosno poklona 30.000 dinara u jednojkalendarskoj godini.

Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

U slu~aju kada nerezidentno pravno lice(zajmodavac) izvr{i otpis potraìvawa po osnovupozajmice date obvezniku (rezidentnom pravnom licu),


13BILTEN/POREZI

obveznik u svojim poslovnim kwigama evidentiraprihod od smawewa obaveza koji se, saglasno propisimao ra~unovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI,iskazuje na odgovaraju}em ra~unu grupe 67 – Ostaliprihodi. Tako evidentiran prihod obveznika ukqu~ujese u osnovicu za oporezivawe i oporezuje se u skladu saZakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnikRS“, br. 25/01 ... 119/12, u daqem tekstu: ZPDPL).

Naime, odredbom ~lana 23. stav 1. ZPDPL, zautvr|ivawe oporezive dobiti priznaju se prihodi uiznosima utvr|enim bilansom uspeha, u skladu sa MRS,odnosno MSFI i propisima kojima se ure|ujera~unovodstvo i revizija, osim prihoda za koje je ovimzakonom propisan drugi na~in utvr|ivawa.


14 BILTEN/POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa usluga obuke kandidata zavoza~e za pruàwe prve pomo}i koji vr{i obveznik PDV –Crveni krst

(Mi{qewe Ministarstva finansija i privrede, br. 413-00-267/2012-04 od 31.1.2013. god.)

Na promet usluga obuke kandidata za voza~e zapruàwe prve pomo}i koji vr{i obveznik PDV – Crvenikrst Subotica, PDV se obra~unava po op{toj stopi PDV od20% i pla}a u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05, 61/07 i93/12, u daqem tekstu: Zakon). Za promet predmetnih uslugakoji vr{i fizi~kim licima koja nisu obveznici PDV,obveznik PDV – Crveni krst Subotica nema obavezuizdavawa ra~una iz ~lana 42. Zakona.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàwe


usluga (u daqem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreskiobveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delataosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, prometusluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviruobavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4.ovog zakona.

Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona, op{ta stopaPDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 20%.

Saglasno odredbi ~lana 42. stav 1. Zakona, obveznikje duàn da izda ra~un za svaki promet dobara i usluga.

Odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Pravilnika oodre|ivawu slu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawara~una i o ra~unima kod kojih se mogu izostaviti pojedinipodaci („Sl. glasnik RS“, br. 123/12) propisano je daobveznik PDV nema obavezu da izda ra~un iz ~lana 42.Zakona za promet dobara i usluga fizi~kim licima kojanisu obveznici PDV.

2. a) Poreski tretman prometa usluga davawa podataka obonitetu fizi~kih i pravnih lica koji obveznik PDV –Kreditni biro Udruèwa banaka Srbije pruà poslovnimbankamab) Poreski tretman prometa usluga davawa podataka obonitetu fizi~kih i pravnih lica koji obveznik PDV –poslovna banka vr{i fizi~kom ili pravnom licuv) Poreski tretman prometa usluga stavqawa naraspolagawe podataka o klijentima banke (npr. o wihovojzaduènosti, urednosti u izmirivawu obaveza i dr.) koji


16 BILTEN/POREZI

obveznik PDV – poslovna banka vr{i obvezniku PDV –Kreditnom birou Udruèwa banaka Srbije


a) Promet usluga davawa podataka o bonitetufizi~kih i pravnih lica koji Kreditni biro Udruèwabanaka Srbije pruà poslovnim bankama, oporezuje se poop{toj poreskoj stopi PDV od 20%. Za predmetni prometobveznik PDV – Kreditni biro Udruèwa banaka Srbijeima obavezu da izda ra~un u skladu sa odredbama ~lana 42.Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.84/04, 86/04–ispravka, 61/05, 61/07 i 93/12, u daqem tekstu:Zakon) i ~lanom 6. stav 1. Pravilnika o odre|ivawuslu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawa ra~una i ora~unima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl.glasnik RS“, br. 123/12, u daqem tekstu: Pravilnik).

b) Na promet usluga davawa podataka o bonitetufizi~kih i pravnih lica koji obveznik PDV – poslovnabanka vr{i fizi~kom ili pravnom licu u svrhu odobravawakredita, nezavisno od toga da li je kredit odobren, PDV sene obra~unava i ne pla}a u skladu sa ~lanom 25. stav 1. ta~ka3) Zakona. U ovom slu~aju, obveznik PDV – poslovna bankanema obavezu izdavawa ra~una iz ~lana 42. Zakona, a u skladusa ~lanom 2. stav 1. ta~ka 2) Pravilnika. Na promet uslugadavawa podataka o bonitetu fizi~kih i pravnih lica kojiobveznik PDV – poslovna banka ne vr{i u svrhu odobravawakredita fizi~kim i pravnim licima, PDV se obra~unava poop{toj stopi PDV od 20% i pla}a u skladu sa Zakonom. Zapromet predmetnih usluga obveznik PDV – poslovna bankaizdaje ra~un u skladu sa odredbama ~lana 42. Zakona i ~lana


17BILTEN/Porez na dodatu vrednost

6. stav 1. Pravilnika, osim ako taj promet vr{i fizi~komlicu koje nije obveznik PDV u kojem slu~aju ne postojiobaveza izdavawa ra~una iz ~lana 42. Zakona, a u skladu sa~lanom 2. stav 1. ta~ka 1) Pravilnika.

v) Na promet usluga stavqawa na raspolagawepodataka o klijentima banke (npr. o wihovoj zaduènosti,urednosti u izmirivawu obaveza i dr.) koji obveznik PDV –poslovna banka vr{i obvezniku PDV – Kreditnom birouUdruèwa banaka Srbije, PDV se obra~unava po op{tojstopi PDV od 20% i pla}a u skladu sa Zakonom. Za prometpredmetnih usluga obveznik PDV – poslovna banka izdajera~un u skladu sa odredbama ~lana 42. Zakona i ~lana 6. stav1. Pravilnika.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.


Odredbom ~lana 25. stav 1. ta~ka 3) Zakona propisanoje poresko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnogporeza, tj. da se PDV ne pla}a u prometu novca i kapitala, ito kod kreditnih poslova, ukqu~uju}i posredovawe, kao inov~anih pozajmica.

Prema odredbi ~lana 42. stav 1. Zakona, obveznik jeduàn da izda ra~un za svaki promet dobara i usluga.


18 BILTEN/POREZI

Saglasno odredbama stava 4. istog ~lana Zakona,ra~un naro~ito sadrì slede}e podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;2) mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca ra~una;4) vrstu i koli~inu isporu~enih dobara ili vrstu i

obim usluga;5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih

pla}awa;6) iznos osnovice;7) poresku stopu koja se primewuje;8) iznos PDV koji je obra~unat na osnovicu;9) napomenu o odredbi ovog zakona na osnovu koje nije

obra~unat PDV;10) napomenu da se za promet dobara i usluga

primewuje sistem naplate.Odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Pravilnika

propisano je da obveznik PDV nema obavezu da izda ra~un iz~lana 42. Zakona za promet dobara i usluga fizi~kimlicima koja nisu obveznici PDV.

Obveznik PDV nema obavezu da izda ra~un iz ~lana42. Zakona za promet dobara i usluga za koji je u skladu sa~lanom 25. Zakona propisano poresko oslobo|ewe bez pravana odbitak prethodnog poreza, osim ako ovim pravilnikomnije druk~ije ure|eno (~lan 2. stav 1. ta~ka 2) Pravilnika).

Prema odredbama ~lana 6. stav 1. Pravilnika,obveznik PDV koji vr{i oporezivi promet dobara i uslugaza koji je poreski du`nik u skladu sa Zakonom, izdaje ra~unu kojem ne iskazuje podatke:

1) iz ~lana 42. stav 4. ta~. 9) i 10) Zakona – ako za tajpromet ne primewuje sistem naplate;

2) iz ~lana 42. stav 4. ta~ka 9) Zakona – ako za tajpromet primewuje sistem naplate.



BILTEN/POREZI 20


3. Poreski tretman prometa usluga zdravstvenih pregledazaposlenih, drugih lica i klicono{a (sanitarni pregledi),usluga ispitivawa zdravstvene ispravnosti ìvotnihnamirnica, vode, vazduha, predmeta op{te upotrebe, kao iprometa usluga imunizacije (vakcinacije) lica – putnika ume|unarodnom saobra}aju koji vr{i Institut za javnozdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} –Batut“


Na promet usluga zdravstvenih pregleda zaposlenih,drugih lica i klicono{a (sanitarni pregledi), uslugaispitivawa zdravstvene ispravnosti ìvotnih namirnica,vode, vazduha, predmeta op{te upotrebe, kao i na prometusluga imunizacije (vakcinacije) lica – putnika ume|unarodnom saobra}aju koji vr{i Institut za javnozdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} – Batut“, PDV se neobra~unava i ne pla}a, a obveznik PDV – Institut za javnozdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} – Batut“ nema pravona odbitak prethodnog poreza po osnovu pruàwapredmetnih usluga.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05,61/07 i 93/12, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga (u daqem tekstu: promet dobara i usluga) kojeporeski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, prometusluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe uokviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona.

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 21


Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 7) Zakona propisanoje poresko oslobo|ewe za promet dobara i usluga bez pravana odbitak prethodnog poreza, tj. da se PDV ne pla}a napromet usluga koje pruàju zdravstvene ustanove u skladu sapropisima koji reguli{u zdravstvenu za{titu, ukqu~uju}ii sme{taj, negu i ishranu bolesnika u tim ustanovama, osimapoteka i apotekarskih ustanova.

Prema odredbi ~lana 4. stav 1. Pravilnika outvr|ivawu pojedinih dobara i usluga iz ~lana 25. Zakona(„Sl. glasnik RS“, br. 120/12, u daqem tekstu: Pravilnik),uslugama, u smislu ~lana 25. stav 2. ta~ka 7) Zakona, smatrajuse preventivne, dijagnosti~ko-terapijske irehabilitacione usluge koje pruàju domovi zdravqa,bolnice, zavodi, zavodi za javno zdravqe, klinike,instituti, klini~ko-bolni~ki centri, u skladu sapropisima koji ure|uju zdravstvenu za{titu, registrovaneza obavqawe tih delatnosti, kao i sme{taj, nega i ishranabolesnika u tim ustanovama, nezavisno od toga da li su oveustanove usmerene ka ostvarivawu dobiti.

Preventivnim uslugama iz stava 1. ovog ~lanasmatraju se usluge koje imaju za ciq spre~avawe nepovoqnogzdravstvenog stawa (~lan 4. stav 2. Pravilnika).

Dijagnosti~ko-terapijskim uslugama iz stava 1. ovog~lana smatraju se usluge uspostavqawa dijagnoze u ciquodre|ivawa terapije, uspostavqawa dijagnoze, odre|ivawa isprovo|ewa terapije (stav 3. istog ~lana Pravilnika).

Saglasno odredbi ~lana 2. stav 2. Zakona ozdravstvenoj za{titi („Sl. glasnik RS“, br. 107/05 ... 119/12, udaqem tekstu: Zakon o zdravstvenoj za{titi), zdravstvenaza{tita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovo|ewe mera zao~uvawe i unapre|ewe zdravqa gra|ana, spre~avawe,suzbijawe i rano otkrivawe bolesti, povreda i drugih

poreme}aja zdravqa i blagovremeno i efikasno le~ewe irehabilitaciju.

Prema odredbi ~lana 119. stav 2. Zakona ozdravstvenoj za{titi, zavod za javno zdravqe je zdravstvenaustanova koja se osniva za teritoriju vi{e op{tina,odnosno grada, kao i za teritoriju Republike, u skladu saPlanom mreè.

Pod javnim zdravqem, u smislu ovog zakona,podrazumeva se ostvarivawe javnog interesa stvarawemuslova za o~uvawe zdravqa stanovni{tva putemorganizovanih sveobuhvatnih aktivnosti dru{tvausmerenih na o~uvawe fizi~kog i psihi~kog zdravqa,odnosno o~uvawe ìvotne sredine, kao i spre~avawenastanka faktora rizika za nastanak bolesti i povreda, kojise ostvaruje primenom zdravstvenih tehnologija i meramanamewenih promociji zdravqa, prevenciji bolesti ipoboq{awu kvaliteta ìvota (stav 3. istog ~lana Zakona ozdravstvenoj za{titi).

4. Poreski tretman prometa usluga odobravawa kori{}ewaparking mesta na odre|eno vreme


Promet usluga odbravawa kori{}ewa parking mestana odre|eno vreme oporezuje se po op{toj stopi PDV od 20%u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl.glasnik RS“, br. 84/04, 86/04– ispravka 61/05, 61/07 i 93/12, udaqem tekstu: Zakon). Osnovicu za obra~unavawe PDV ~iniiznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primiod korisnika usluge ili tre}eg lica za promet predmetneusluge, u koju nije ura~unat PDV. S tim u vezi, ukoliko


22 BILTEN/POREZI


nov~ani iznos koji obveznik PDV potraùje od korisnikaparking mesta izdavawem tzv. parking naloga predstavqadeo naknade za promet usluge odobravawa kori{}ewaparking mesta, na taj nov~ani iznos, bez PDV, obra~unava sePDV. Obra~unati PDV pla}a se u skladu sa Zakonom.Me|utim, ukoliko nov~ani iznos koji obveznik PDVpotraùje od korisnika parking mesta izdavawem tzv.parking naloga predstavqa iznos ugovorne kazne u skladu sazakonom kojim se ure|uju obligacioni odnosi, taj iznos nepredstavqa deo naknade za uslugu odobravawa kori{}ewaparking mesta, {to zna~i da po tom osnovu ne postojiobaveza obra~unavawa i pla}awa PDV.

Naime, odredbama ~lana 3. Zakona propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga (u daqem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreskiobveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.


Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreskaosnovica (u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara iusluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama)koju obveznik prima ili treba da primi za isporu~enadobra ili pruène usluge od primaoca dobara ili uslugaili tre}eg lica, ukqu~uju}i subvencije koje su neposrednopovezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukqu~enPDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona, op{ta stopaPDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 20%.


Saglasno odredbi ~lana 270. stav 1. Zakona oobligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... 57/89 i„Sl. list SRJ“, br. 31/93 ... 44/99, u daqem tekstu: Zakon oobligacionim odnosima), poverilac i du`nik moguugovoriti da }e du`nik platiti poveriocu odre|eninov~ani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu koristako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa wenimispuwewem (ugovorna kazna).

Ugovorne strane, u skladu sa odredbom ~lana 271. stav1. Zakona o obligacionim odnosima, mogu odrediti visinuugovorne kazne po svom naho|ewu u jednom ukupnom iznosu, uprocentu, ili za svaki dan zadocwewa ili na koji drugina~in.

5. Primena ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona o porezu nadodatu vrednost

(Obja{wewe Ministarstva finansija i privrede, br. 011-00-77/2012-04 od 18.1.2013. god.)

1. Po~ev od 1. januara 2013. godine za promet dobara iusluga iz oblasti gra|evinarstva koji obveznik PDV –izvo|a~ radova vr{i investitoru – obvezniku PDV, odnosnolicu iz ~lana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05, 61/07 i93/12, u daqem tekstu: Zakon), obavezu obra~unavawa ipla}awa PDV ima investitor kao poreski du`nik iz ~lana10. stav 2. ta~ka 3) Zakona, ako je primalac dobara ili uslugainvestitor i ako je isporu~ilac dobara ili usluga izvo|a~radova, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje planirawe iizgradwa.


24 BILTEN/POREZI

Investitorom, u smislu zakona kojim se ure|ujeplanirawe i izgradwa, smatra se lice za ~ije potrebe segradi objekat i na koje glasi gra|evinska dozvola za gra|eweobjekta.

Izvo|a~em radova, u smislu zakona kojim se ure|ujeplanirawe i izgradwa, smatra se lice koje je sainvestitorom zakqu~ilo ugovor o gra|ewu gra|evinskogobjekta, ukqu~uju}i i dogra|ivawe, sa pravima i obavezamakoji su ovim zakonom propisani za izvo|a~a radova. S tim uvezi, re~ je o licu ~iji je naziv, u svojstvu izvo|a~a radova,istaknut na tabli kojom se obeleàva gradili{teobezbe|enoj od strane investitora, ~ije ovla{}eno lice prepo~etka radova potpisuje glavni projekat za izvo|a~aradova, koje re{ewem odre|uje odgovornog izvo|a~a radovana gradili{tu i dr.


Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra)licu koje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, akoovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu prometdobara iz ~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 1) Zakona,poreski du`nik, u smislu ovog zakona, je obveznik iz ~lana8. i ~lana 9. stav 2. ovog zakona.



BILTEN/POREZI 26


Odredbom ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakonapropisano je da je, izuzetno od stava 1. ovog ~lana, poreskidu`nik primalac dobara ili usluga iz oblastigra|evinarstva, obveznik PDV, odnosno lice iz ~lana 9.stav 1. ovog zakona, za promet izvr{en od strane obveznikaPDV, ako je primalac dobara ili usluga investitor i ako jeisporu~ilac dobara ili usluga izvo|a~ radova, u skladu sazakonom kojim se ure|uje planirawe i izgradwa.

Odredba ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona, a premaodredbi ~lana 52. Zakona o izmenama i dopunama Zakona oporezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 93/12),primewuje se od 1. januara 2013. godine.

Prema odredbi ~lana 2. ta~ka 21) Zakona oplanirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09,64/10, 24/11 i 121/2012, u daqem tekstu: Zakon o planirawu iizgradwi), investitor jeste lice za ~ije potrebe se gradiobjekat i na ~ije ime glasi gra|evinska dozvola.

Gra|ewe, u skladu sa ~lanom 2. ta~ka 31) Zakona oplanirawu i izgradwi, jeste izvo|ewe gra|evinskih igra|evinsko-zanatskih radova, ugradwa instalacija,postrojewa i opreme.

Dogradwa jeste izvo|ewe gra|evinskih i drugihradova kojima se izgra|uje novi prostor van postoje}eggabarita objekta, kao i nadzi|ivawe objekta, i sa wim ~inigra|evinsku, funkcionalnu ili tehni~ku celinu (~lan 2.ta~ka 33) Zakona o planirawu i izgradwi).

Odredbama ~lana 136. stav 1. Zakona o planirawu iizgradwi propisano je da gra|evinska dozvola sadrì,naro~ito, podatke o:

1) investitoru;2) objektu ~ije se gra|ewe dozvoqava sa podacima o

gabaritu, spratnosti, ukupnoj povr{ini i predra~unskojvrednosti objekta;


3) katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat;4) postoje}em objektu koji se ru{i ili rekonstrui{e

radi gra|ewa;5) roku vaèwa gra|evinske dozvole i roku

zavr{etka gra|ewa;6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.Prema odredbi ~lana 149. Zakona o planirawu i

izgradwi, pre po~etka gra|ewa investitor obezbe|uje:obeleàvawe gra|evinske parcele, regulacionih,nivelacionih i gra|evinskih linija, u skladu sa propisimakojima je ure|eno izvo|ewe geodetskih radova; obeleàvawegradili{ta odgovaraju}om tablom koja sadrì: podatke oobjektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu,broj gra|evinske dozvole, izvo|a~u radova, po~etku gra|ewai roku zavr{etka izgradwe.

Odredbama ~lana 152. stav 1. Zakona o planirawu iizgradwi propisano je da je izvo|a~ radova duàn da:

1) pre po~etka radova potpi{e glavni projekat;2) re{ewem odredi odgovornog izvo|a~a radova na

gradili{tu;3) odgovornom izvo|a~u radova obezbedi ugovor o

gra|ewu i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad,

u skladu sa zakonom.

2. Za promet dobara i usluga iz oblastigra|evinarstva u drugim slu~ajevima obavezu obra~unavawai pla}awa PDV ima obveznik PDV koji vr{i taj prometdobara i usluga (npr. u okviru izgradwe gra|evinskogobjekta za koji nije izdata gra|evinska dozvola, u okvirurekonstrukcije, adaptacije, sanacije postoje}ih objekta ... ).


6. a) Ko ima obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV zapromet dobara i usluga iz oblasti gra|evinarstva u slu~ajuako se obveznik PDV koji vr{i promet dobara i uslugainvestitoru ne smatra izvo|a~em radova u smislu zakonakojim se ure|uje planirawe i izgradwa? b) Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV kojivr{i oporezivi promet dobara i usluga iz oblastigra|evinarstva investitoru


a) Za promet dobara i usluga iz oblastigra|evinarstva koji obveznik PDV – izvo|a~ radova od 1.januara 2013. godine vr{i investitoru koji je obveznikPDV, odnosno lice iz ~lana 9. stav 1. Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka,61/05, 61/07 i 93/12, u daqem tekstu: Zakon), pri ~emu suisporu~ilac i primalac dobara i usluga lica koja sesmatraju izvo|a~em radova i investitorom u skladu sazakonom kojim se ure|uje planirawe i izgradwa, obavezuobra~unavawa i pla}awa PDV ima investitor kao poreskidu`nik iz ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona. Me|utim, ako seobveznik PDV koji vr{i promet dobara i uslugainvestitoru ne smatra izvo|a~em radova u smislu zakonakojim se ure|uje planirawe i izgradwa (npr. organizatorizgradwe gra|evinskog objekta), u tom slu~aju investitornije poreski du`nik iz ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona, {tozna~i da obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV zapredmetni promet ima obveznik PDV koji vr{i prometdobara i usluga investitoru (u konkretnom slu~aju,organizator izgradwe gra|evinskog objekta).


28 BILTEN/POREZI


Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra)licu koje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, akoovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu prometdobara iz ~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 1) Zakona,poreski du`nik, u smislu ovog zakona, je obveznik iz ~lana8. i ~lana 9. stav 2. ovog zakona.

Odredbom ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona propisanoje da je, izuzetno od stava 1. ovog ~lana, poreski du`nikprimalac dobara ili usluga iz oblasti gra|evinarstva,obveznik PDV, odnosno lice iz ~lana 9. stav 1. ovog zakona,za promet izvr{en od strane obveznika PDV, ako jeprimalac dobara ili usluga investitor i ako je isporu~ilacdobara ili usluga izvo|a~ radova, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje planirawe i izgradwa.

Odredba ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona, a premaodredbi ~lana 52. Zakona o izmenama i dopunama Zakona oporezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 93/12),primewuje se od 1. januara 2013. godine.

b) Obveznik PDV koji nabavqena dobra i uslugekoristi za obavqawe delatnosti u okviru koje vr{i prometdobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza(promet koji je oporeziv PDV, promet za koji u skladu sa



~lanom 24. Zakona postoji oslobo|ewe od pla}awa PDV ilipromet koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj prometpostojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{enu Republici) ima pravo da PDV koji mu je obra~unat odstrane prethodnog u~esnika u prometu, odbije kao prethodniporez, ako poseduje ra~un ili drugi dokument koji sluì kaora~un, izdat u skladu sa Zakonom. S tim u vezi, obveznikPDV koji vr{i oporezivi promet dobara i usluga iz oblastigra|evinarstva investitoru ima pravo na odbitakprethodnog poreza po tom osnovu u skladu sa Zakonom, bezobzira da li za promet predmetnih dobara i usluga obavezuobra~unavawa i pla}awa PDV ima obveznik PDV koji vr{ipromet ili tu obavezu ima investitor kao poreski du`nikiz ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona.

Naime, prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravona odbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari akodobra nabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i inabavku opreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti iekonomski deqivih celina u okviru tih objekata (u daqemtekstu: objekti za vr{ewe delatnosti), odnosno primqeneusluge, koristi ili }e ih koristiti za promet dobara iusluga:

1) koji je oporeziv PDV;2) za koji u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona postoji

oslobo|ewe od pla}awa PDV;3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj promet

postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{enu Republici.

Saglasno odredbama ~lana 28. stav 2. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari akoposeduje:

1)ra~un izdat od strane drugog obveznika u prometu oiznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;


30 BILTEN/POREZI

2) dokument o izvr{enom uvozu dobara u kojem jeiskazan prethodni porez i dokument kojim se potvr|uje da jeiskazani PDV pla}en prilikom uvoza.

Prema odredbama ~lana 28. stav 3. Zakona, u poreskomperiodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog ~lanaobveznik moè da odbije prethodni porez od dugovanog PDV,i to:

1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara i uslugakoji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugog obveznika uprometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom

ispuwewa uslova iz st. 1–3. ovog ~lana (stav 4. istog ~lanaZakona).

Pored toga, Ministarstvo finansija i privredenapomiwe da se prometom koji je oporeziv PDV iz ~lana 28.stav 1. ta~ka 1) Zakona smatra promet za koji postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV u skladu sa Zakonom,nezavisno od toga da li obavezu da obra~una i plati PDV zataj promet ima obveznik PDV (isporu~ilac doba -ra/pruàlac usluga) ili primalac dobara i usluga koji se, uskladu sa Zakonom, smatra poreskim du`nikom za prometkoji mu je izvr{en.

7. Poreski tretman prometa usluga ~i{}ewa op{tinskih inekategorisanih puteva od snega u seoskim podru~jima


Na promet usluga ~i{}ewa puteva od snega, ukonkretnom slu~aju op{tinskih i nekategorisanih puteva u



seoskim podru~jima, PDV se obra~unava po posebnoj stopiPDV od 8% i pla}a u skladu sa Zakonom.

Naime, saglasno odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona oporezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04,86/04–ispravka, 61/05, 61/07 i 93/12, u daqem tekstu: Zakon),op{ta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga iliuvoz dobara iznosi 20%.

Odredbom stava 2. ta~ka 18) istog ~lana Zakonapropisano je da se po posebnoj stopi PDV od 8% oporezujepromet usluga odràvawa ~isto}e na povr{inama javnenamene.

Odredbom ~lana 12v Pravilnika o utvr|ivawudobara i usluga ~iji se promet oporezuje po posebnoj stopiPDV („Sl. glasnik RS“, br. 108/04, 130/04–ispravka, 140/04,65/05, 63/07, 29/11 i 95/12) propisano je da se odràvawem~isto}e na povr{inama javne namene, u smislu ~lana 23. stav2. ta~ka 18) Zakona, smatra ~i{}ewe i prawe asfaltiranih,betonskih, poplo~anih i drugih povr{ina javne namene,prikupqawe i odvoèwe komunalnog otpada sa tihpovr{ina, odràvawe i pra`wewe posuda za otpatke napovr{inama javne namene, kao i odràvawe javnih ~esmi,bunara, fontana, kupali{ta, plaà i toaleta.


32 BILTEN/POREZI

POREZI NA IMOVINU

1. Nadle`nost za utvr|ivawe poreza na imovinu za 2012.godinu, kao i nadle`nost za odlu~ivawe po àlbi protivre{ewa o utvr|ivawu poreza na imovinu za 2012. godinu


Utvr|ivawe poreza na imovinu za 2012. godinu – napravo svojine na stanovima i idealnom delu jednog stana, svina istoj adresi u Beogradu, u nadle`nosti je grada Beograda.

Odlu~ivawe po àlbi protiv re{ewa o utvr|ivawuporeza na imovinu donetog u 2012. godini, za 2012. godinu, unadle`nosti je drugostepenog organa konkretne jedinicelokalne samouprave (tj. grada Beograda), a ne Ministarstvafinansija i privrede.

Porez na imovinu za 2012. godinu na pravo svojine nanavedenim nepokretnostima utvr|uje se primenom Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–US,80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i57/12–US, u daqem tekstu: Zakon) i odluke Skup{tine gradaBeograda o stopama poreza na imovinu na ~ijoj teritoriji seimovina nalazi koja je vaìla na dan 31. decembra 2011.godine.


Ukoliko je obveznik smatrao da je porez na imovinuza 2012. godinu pogre{no utvr|en, protiv re{ewa outvr|ivawu poreza imao je pravo àlbe, u roku od 15 dana oddana kada je re{ewe primio.

Naime, prema odredbi ~lana 38b Zakona, porez naimovinu utvr|uje se za kalendarsku godinu, primenomodredaba ovog zakona i odluke skup{tine jedinice lokalnesamouprave o stopama poreza na imovinu na ~ijoj teritorijise imovina nalazi koja vaì na dan 31. decembra godine kojaprethodi godini za koju se utvr|uje i pla}a porez na imovinu.

Porez na imovinu iz ~lana 2. Zakona utvr|uje sere{ewem organa jedinice lokalne samouprave (~lan 39. stav1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 2a stav 1. i stav 2. ta~ka 4)Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji(„Sl. glasnik RS“, br. 80/02, 84/02–ispravka, 23/03–ispravka,70/03, 55/04, 61/05, 85/05–dr. zakon, 62/06–dr. zakon, 61/07, 20/09,72/09–dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12–ispravka i 93/12, u daqemtekstu: ZPPPA), taj zakon primewuje se i na izvorne javneprihode jedinica lokalne samouprave koje te jediniceutvr|uju, napla}uju i kontroli{u u javnopravnom odnosu,kao i na sporedna poreska davawa po tim osnovama. Kodutvr|ivawa, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednihporeskih davawa iz stava 1. ovog ~lana, kao i kod podno{ewazahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka za poreskeprekr{aje, nadle`ni organ jedinice lokalne samoupraveima prava i obaveze koje po ovom zakonu ima Poreska uprava,osim prava i obaveza koje se odnose na odlu~ivawe popravnim lekovima uloènim protiv poreskih upravnihakata koje od 1. januara 2013. godine donesu jedinicelokalnih samouprava u poreskom postupku za izvorne javneprihode iz stava 1. ovog ~lana.


34 BILTEN/POREZI

Protiv poreskog upravnog akta kojim je odlu~eno opojedina~nim pravima i obavezama iz poreskopravnogodnosa moè se podneti àlba (~lan 140. stav 1. ZPPPA).

@alba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijemaporeskog upravnog akta, osim ako zakonom nije druk~ijepropisano (~lan 142. ZPPPA).

Ministarstvo finansija i privrede napomiwe da seàlba protiv re{ewa o utvr|ivawu poreza na imovinu kojasu doneta zakqu~no sa 31. decembrom 2012. godine podnosidrugostepenom organu jedinice lokalne samouprave koja jere{ewe donela.

2. Da li du`nik kome poverilac otpi{e nov~anopotraìvawe – obavezu duguje porez na poklon po tom osnovu(zbog otpisa potraìvawa)?


Po mi{qewu Ministarstva finansija i privrede,pod izrazom „poklon“ ne podrazumeva se samo tipi~anugovor o poklonu na osnovu koga jedna ugovorna stranabesteretno prenosi drugoj strani kakvu stvar ili pravo, ve}i svako raspolagawe kojim je bez naknade, na ra~unpoklonoprimca, umawena imovina poklonodavca (npr.odricawe od prava u korist poklonoprimca, oprost duga ...).

Prema tome, kada nov~ano potraìvawe nijezastarelo, niti je pravosna`nom utvr|uju}om odlukom sudaodbijen zahtev poverioca za wegovu naplatu, otpis tognov~anog potraìvawa koji poverilac izvr{i rezidentnompravnom licu – du`niku, na ime ~ega poverilac kojipotraìvawe opra{ta ne prima protivnaknadu od tog


35BILTEN/Porezi na imovinu

BILTEN/POREZI 36


du`nika (u bilo kom obliku), predmet je oporezivawaporezom na poklon – ako iznos opro{tenog nov~anogpotraìvawa u novcu, stvarima i pravima iz ~lana 14. stav2. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01,45/02–US, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10,24/11, 78/11 i 57/12–US, u daqem tekstu: Zakon) od stranekonkretnog poverioca konkretnom du`niku prelazivrednost od 30.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini.Obveznik poreza na poklon je poklonoprimac, dok jepoklonodavac jemac za izmirewe poreske obaveze po tomosnovu.

Ako je konkretni poverilac konkretnom du`niku,odlukom donetom nakon procene naplativostipotraìvawa, u jednoj kalendarskoj godini oprostio samonov~ano potraìvawe u iznosu preko 30.000 dinara (tj. nijemu ~inio i druge poklone iz ~lana 14. stav 2. Zakona), oprosttog nov~anog potraìvawa predmet je oporezivawa porezomna poklon ukoliko nije zastarelo, niti je pravosna`nomutvr|uju}om odlukom suda odbijen zahtev poverioca zawegovu naplatu.

Tako|e, ako nerezidentno pravno lice – poverilacoprosti nov~ano potraìvawe u iznosu preko 30.000 dinarau jednoj kalendarskoj godini rezidentnom pravnom licu –du`niku, a konkretni du`nik u svojstvu poverioca oprostisvoje nov~ano potraìvawe u iznosu preko 30.000 dinara ujednoj kalendarskoj godini drugom rezidentnom pravnomlicu, re~ je o dva prenosa bez naknade – poklona, koji supredmet oporezivawa porezom na poklon, pri ~emu suobveznici poreza na poklon rezidentna pravna lica – svakoza poklon koji je primilo. Lice koje je poklon u~inilojemac je za izmirewe poreske obaveze po osnovu poreza napoklon.

BILTEN/Porezi na imovinu

îwenica da je, kako se navodi, na usluge po osnovukojih je nastalo predmetno potraìvawe, obra~unat ipla}en porez na dodatu vrednost, nije od uticaja napostojawe predmeta oporezivawa porezom na poklon, poosnovu otpisa tog potraìvawa.

Nadle`ni poreski organ, u svakom konkretnomslu~aju, utvr|uje ~iwenice od uticaja na postojawe i visinuporeske obaveze po osnovu poreza na poklon ({to, izme|uostalog, zna~i i koliko je bilo prometa koji su predmetoporezivawa porezom na poklon, ko je obveznik poreza napoklon u svakom od tih slu~ajeva ...).

Naime, prema odredbi ~lana 14. stav 2. Zakona, porezna nasle|e i poklon pla}a se i na nasle|eni, odnosno napoklon primqeni gotov novac, {tedne uloge, depozite ubankama, nov~ana potraìvawa, prava intelektualnesvojine, pravo svojine na upotrebqavanom motornom vozilu– osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnojma{ini, upotrebqavanom plovilu, odnosno naupotrebqavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osimdràvnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnomlicu, odnosno hartija od vrednosti.

Porez na poklon pla}a se i u slu~aju prenosa beznaknade imovine pravnog lica koja je predmet oporezivawa uskladu sa odredbama ~lana 14. st. 1, 2. i 4. do 9. Zakona (~lan14. stav 3. Zakona).

Odredbom ~lana 14. stav 8. Zakona propisano je da se odoporezivawa porezom na nasle|e i poklon izuzimaju novac,prava, odnosno stvari iz ~lana 14. stav 2. Zakona kojenaslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi napoklon, od istog lica, za vrednost nasle|a, odnosno poklona30.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini.


37

Obveznik poreza na nasle|e i poklon koji naslediili na poklon primi predmet oporezivawa iz ~lana 14. stav2. Zakona je rezident Republike Srbije za predmet koji senalazi na teritoriji Republike Srbije, ili u inostranstvu(~lan 14. stav 2. Zakona).

Odredbom ~lana 15. stav 3. Zakona ure|eno je da jeobveznik poreza na nasle|e i poklon koji nasledi ili napoklon primi predmet oporezivawa iz ~lana 14. stav 2.Zakona nerezident Republike Srbije za predmet koji senalazi na teritoriji Republike Srbije.

Prema odredbi ~lana 360. st. 1. i 2. Zakona oobligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85,45/89 i 57/89 i „Sl. list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i44/99, u daqem tekstu: ZOO), zastarelo{}u prestaje pravozahtevati ispuwewe obaveze. Zastarelost nastupa kadprotekne zakonom odre|eno vreme u kome je poverilacmogao zahtevati ispuwewe obaveze.

Prema odredbi ~lana 54. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br.80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09,72/09, 53/10, 101/11, 2/12 i 93/12), u vezi sa ~lanom 39. stav 2.Zakona, utvr|ivawe poreza na poklon je delatnost Poreskeuprave, koja se sastoji u izdavawu upravnih akata, odnosno upreduzimawu zakonom propisanih radwi, kojima seustanovqava postojawe pojedina~ne poreske obaveze iodre|uju poreski obveznik, poreska osnovica i iznosporeske obaveze.

3. Ko je obveznik poreza na imovinu za stan u dràvnojsvojini na kome je u korist fizi~kog lica konstituisanopravo zakupa za period od pet godina, primenom Odluke o


38 BILTEN/POREZI


uslovima i na~inu raspolagawa stanovima izgra|enimprema Projektu izgradwe 1.100 stanova u Beogradu?


Kada je na stanu u dràvnoj svojini u korist fizi~koglica kao zakupca konstituisano pravo zakupa u skladu sazakonom kojim je ure|eno stanovawe – za period duì odjedne godine ili na neodre|eno vreme, obveznik poreza naimovinu za taj stan je fizi~ko lice – zakupac stana.

U konkretnom slu~aju, kada je Ugovorom o zakupustana zakqu~enom izme|u Grada Beograda i fizi~kog lica(kao lica u stawu socijalne potrebe) u korist fizi~koglica konstituisano pravo zakupa stana u dràvnoj svojini,saglasno Odluci o uslovima i na~inu raspolagawastanovima izgra|enim prema Projektu izgradwe 1.100stanova u Beogradu („Sl. list grada Beograda“, br. 20/03, 9/04,11/05, 4/07, 29/07, 6/10, 16/10, 37/10 i 17/12, u daqem tekstu:Odluka), na period od pet godina, porez na imovinu na tomstanu pla}a se na pravo zakupa, a poreski obveznik jefizi~ko lice kao zakupac.

Naime, prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~. 1) i 5)Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01,45/02–US, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/0, 61/07, 5/09, 101/10,24/11, 78/11 i 57/12–US, u daqem tekstu: Zakon), porez naimovinu pla}a se na pravo svojine na nepokretnosti,odnosno na pravo svojine na gra|evinskom zemqi{tupovr{ine preko 10 ari, kao i na pravo zakupa stana ilistambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je ure|enostanovawe – za period duì od jedne godine ili naneodre|eno vreme.


Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog ~lana,smatraju se: zemqi{te, stambene i poslovne zgrade, stanovi,poslovne prostorije, garaè, zgrade i prostorije za odmor irekreaciju i drugi gra|evinski objekti, odnosno wihovidelovi (~lan 2. stav 2. Zakona).

U slu~aju kad na nepokretnosti postoji neko od pravaiz stava 1. ta~. 3) do 6) ovog ~lana, porez na imovinu pla}a sena to pravo, a ne na pravo svojine (~lan 2. stav 3. Zakona).

Obveznik poreza na imovinu na prava iz ~lana 2. ovogzakona je pravno i fizi~ko lice koje je imalac tih prava nanepokretnosti koje se nalaze na teritoriji RepublikeSrbije, osim kada je ovim zakonom druk~ije ure|eno (~lan 4.stav 1. Zakona).

Stanovi izgra|eni prema Projektu izgradwe 1.100stanova u dràvnoj su svojini (~lan 1. stav 2. Odluke).

Stanove izgra|ene prema Projektu izgradwe 1.100stanova grad Beograd moè prodati, davati na kori{}ewena odre|eno vreme licima u stawu socijalne potrebe, kao ipreneti na kori{}ewe bez naknade ustanovi socijalneza{tite radi ostvarivawa posebnih oblika socijalneza{tite utvr|enih posebnom odlukom (~lan 2. stav 1.Odluke).

Prema odredbama ~lana 49. st. 1. do 3. Odluke, licu iz~lana 30. Odluke (licima u stawu socijalne potrebe) koje jeostvarilo prioritetno mesto na rang listi stan se daje uzakup u skladu sa odredbama zakona o stanovawu, osim akoovom odlukom nije druga~ije propisano. Stan se daje u zakupna pet godina. O zakupu stana zakqu~uje se ugovor o zakupu naodre|eno vreme.

Na zakqu~ewe ugovora o zakupu i na~in kori{}ewastana shodno se primewuju odredbe Zakona o stanovawu („Sl.glasnik RS“, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94,


40 BILTEN/POREZI


47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 1/05), ako ovomodlukom nije druga~ije ure|eno (~lan 50g Odluke).

4. Da li se pla}a porez na poklon na pokretne stvari:kompjutersku opremu, hranu, medicinske aparate zadijagnostiku i hirurgiju koje Institut za onkologiju iradiologiju Srbije primi bez naknade?


Porez na poklon pla}a se na pokretne stvari:kompjutersku opremu, hranu, medicinske aparate zadijagnostiku i hirurgiju ... koje Institut za onkologiju iradiologiju Srbije (u daqem tekstu: Institut) primi beznaknade – ukoliko su kumulativno ispuweni uslovi:

– da se na prenos tih stvari sa poklonodavca naInstitut, kao poklonoprimca, ne pla}a porez na dodatuvrednost u skladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatuvrednost (kada se pla}a porez na dodatu vrednost – ne pla}ase porez na poklon),

– da je vrednost poklowenog novca, stvari i prava iz~lana 14. stav 2. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnikRS“, br. 26/01, 45/02–US, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11,78/11 i 57/12, u daqem tekstu: Zakon), koja je Institut primiobez naknade od istog lica kao poklonodavca, u jednojkalendarskoj godini (u konkretnom slu~aju u 2012. godini),ve}a od 30.000 dinara,

– da Zakonom nije propisano pravo na poreskooslobo|ewe na primqeni poklon.

S tim u vezi, ukoliko se na prijem bez naknadenavedenih pokretnih stvari ne pla}a porez na dodatu


41

vrednost i ako je vrednost poklona koji je Institutu u 2012.godini u~inio svaki konkretni poklonodavac ve}a od 30.000dinara, poklon primqen od svakog konkretnog poklonodavcapredmet je oporezivawa porezom na poklon i za wega sepodnosi poreska prijava nadle`nom poreskom organu. Porezna poklon pla}a Institut kao poklonoprimac, osim ako supredmet poklona:

– ambulantna vozila koja su najmawe jedanput uskladu sa propisima bila registrovana u Republici Srbiji,

– donacija po me|unarodnom ugovoru koji jezakqu~ila Republika Srbija – kada je tim ugovorom ure|enoda se na dobijeni novac, stvari ili prava, ne}e pla}ati porezna poklon;

– imovina primqena od Republike Srbije, autonomnepokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Ukoliko Institut za onkologiju i radiologijusmatra da mu je prvostepenim re{ewem o utvr|ivawu porezana poklon neosnovano utvr|en porez po tom osnovu, protivtog re{ewa ima pravo àlbe u propisanom roku.

Naime, prema odredbi ~lana 14. stav 2. Zakona, porezna nasle|e i poklon pla}a se i na nasle|eni, odnosno napoklon primqeni gotov novac, {tedne uloge, depozite ubankama, nov~ana potraìvawa, prava intelektualnesvojine, pravo svojine na upotrebqavanom motornom vozilu– osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnojma{ini, na upotrebqavanom plovilu, odnosno naupotrebqavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osimdràvnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnomlicu, odnosno hartija od vrednosti.

Porez na poklon pla}a se i u slu~aju prenosa beznaknade imovine pravnog lica, koja je predmet oporezivawau skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. do 9. ovog ~lana (~lan 14.stav 3. Zakona).


42 BILTEN/POREZI


Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenosbez naknade prava na nepokretnostima i pokretnimstvarima iz st. 1. do 3. ovog ~lana na koji se pla}a porez nadodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se ure|ujeporez na dodatu vrednost, nezavisno od postojawa ugovora opoklonu (~lan 14. stav 5. Zakona).

Od oporezivawa porezom na nasle|e i poklonizuzimaju se novac, prava, odnosno stvari iz stava 2. ovog~lana, koje naslednik nasledi, odnosno poklonoprimacprimi na poklon, od istog lica, za vrednost nasle|a, odnosnopoklona, do 30.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini posvakom od tih osnova (~lan 14. stav 8. Zakona).

Prema odredbi ~lana 21. stav 1. ta~. 6), 12) i 13)Zakona, porez na nasle|e i poklon ne pla}a:

– naslednik, odnosno poklonoprimac ambulantnihvozila, specijalnih putni~kih vozila za obuku kandidata zavoza~e sa ugra|enim duplim no`nim komandama, kao iputni~kih vozila za taksi i „rent a car“ koji su posebnoozna~eni;

– primalac donacije po me|unarodnom ugovoru koji jezakqu~ila Republika Srbija, kada je tim ugovorom ure|enoda se na dobijen novac, stvari ili prava, ne}e pla}ati porezna poklon;

– se na imovinu primqenu od Republike Srbije,autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Tako|e, odredbom ~lana 140. stav 1. Zakona oporeskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnikRS“, br. 80/02, 84/02–ispravka, 23/03–ispravka, 70/03, 55/04,61/05, 85/05–dr. zakon, 62/06–dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09–dr.zakon, 53/10, 101/11, 2/12–ispravka i 93/12, u daqem tekstu:ZPPPA) propisano je da se protiv poreskog upravnog aktakojim je odlu~eno o pojedina~nim pravima i obavezama izporeskopravnog odnosa moè podneti àlba.


@albu moè podneti lice o ~ijim je pravima iliobavezama odlu~eno u prvostepenom poreskom postupku ilice koje ima pravni interes (~lan 141. ZPPPA).

5. Da li je Poreska uprava ovla{}ena da pruà informacijeo trì{nim vrednostima nepokretnosti koje su bilepredmet kupoprodajnog ugovora radi ostvarivawa zakonskogprava fizi~kog lica na podno{ewe tu`be za poni{tajpredmetnog ugovora zbog povrede prava pre~e kupovine?


Poreska uprava, odnosno nadle`ne organizacionejedinice Poreske uprave ne pruàju informacije otrì{nim vrednostima nepokretnosti koje su bile predmetkupoprodajnog ugovora, u kome lice koje traì informacijenije bilo ugovorna strana (kupac, odnosno prodavac), nitina zahtev tog lica vr{e naknadnu procenu trì{nevrednosti tih nepokretnosti, za potrebe parni~nogpostupka koji namerava da pokrene to lice.

Za potrebe parni~nog postupka trì{na vrednostnepokretnosti utvr|uje se izvo|ewem dokaza u tom postupku– ve{ta~ewem koje vr{i ve{tak odgovaraju}e struke.

Naime, ~lanom 160. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,84/02–ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05–dr.zakon, 62/06–dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09–dr. zakon, 53/10,101/11, 2/12–ispravka i 93/12, u daqem tekstu: ZPPPA),propisane su nadle`nosti Poreske uprave u poreskompostupku, te shodno propisanom delokrugu nadle`nosti


44 BILTEN/POREZI


Poreska uprava nije ovla{}ena da obavqa poslove i pruàinformacije koje se zahtevaju u predmetnom pismu.

6. Da li se, primenom ~lana 12. stav 1. ta~. 7) i 11) Zakona oporezima na imovinu, moè ostvariti pravo na oslobo|eweod poreza na imovinu za objekte za odvodwavawe i za objektekoji neposredno sluè za obavqawe komunalne delatnosti uslu~aju kada poreski obveznik – pravno lice nije unadle`nom registru registrovao komunalnu delatnost kaosvoju prete`nu delatnost, kao i da li zemqoradni~kazadruga moè biti oslobo|ena poreza na imovinu za deopoqoprivrednog zemqi{ta koje koristi, a koje je u svojiniRepublike Srbije?


1. Porez na imovinu ne pla}a se na objekte zaodvodwavawe (definisane zakonom kojim se ure|uju vode),pod uslovom da nisu ustupqeni uz naknadu drugom licu naperiod koji, u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima,traje duè od 183 dana.

Na ostvarivawe prava na poresko oslobo|ewe ponavedenom osnovu nije od uticaja vrsta prete`ne delatnostiporeskog obveznika.

2. Porez na imovinu ne pla}a se na objekte, odnosnodelove objekata, koji neposredno sluè centralizovanojproizvodwi i distribuciji u vi{e objekata – vodene pare,tople ili vrele vode za potrebe grejawa, pod uslovom da nisuustupqeni uz naknadu drugom licu na period koji, u toku 12meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duè od 183 dana


45

(s obzirom na to da se navedena delatnost smatrakomunalnom delatno{}u, u skladu sa zakonom kojim seure|uju komunalne delatnosti).

3. Porez na imovinu ne pla}a se na objekte, odnosnodelove objekata, koji neposredno sluè obezbe|ivawu javnogosvetqewa – kojim se osvetqavaju saobra}ajne i drugepovr{ine javne namene, pod uslovom da nisu ustupqeni uznaknadu drugom licu na period koji, u toku 12 meseci,neprekidno ili sa prekidima, traje duè od 183 dana (sobzirom na to da se navedena delatnost smatra komunalnomdelatno{}u, u skladu sa zakonom kojim se ure|uju komunalnedelatnosti).

4. Nema zakonskog osnova da se, primenom ~lana 12.stav 1. ta~ka 11) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnikRS“, br. 26/01, 45/02–US, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/0, 61/07,5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i 57/12–US, u daqem tekstu: Zakon),ostvari pravo na oslobo|ewe od poreza na imovinu – naobjekte, odnosno delove objekata, koji neposredno sluèproizvodwi elektri~ne energije (s obzirom na to da seproizvodwa elektri~ne energije ne smatra komunalnomdelatno{}u, u skladu sa zakonom kojim se ure|uju komunalnedelatnosti).

5. Kada postoji osnov za oslobo|ewe od poreza naimovinu, pravo na poresko oslobo|ewe utvr|uje se poreskomobvezniku – kao licu koje ima poresku obavezu.

Kako iz zahteva koji je podnet ne moè da se zakqu~ipo kom osnovu konkretna zemqoradni~ka zadruga u svojimposlovnim kwigama evidentira zemqi{te koje je, kako senavodi, u dràvnoj svojini, odnosno da li je ta zadrugaobveznik poreza na imovinu na konkretno zemqi{te ili ne,


46 BILTEN/POREZI

te ako jeste – koja odredba ~lana 12. Zakona izazivanedoumice u pogledu eventualnog postojawa prava naporesko oslobo|ewe, potrebno je da se precizira zahtev utom delu da bi se dobio odgovor Ministarstva finansija iprivrede.

Naime, prema ~lanu 2. stav 1. ta~. 1), 5a) i 6) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–US,80/02, 80/02–dr. zakon, 135/0, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i57/12–US, u daqem tekstu: Zakon), porez na imovinu pla}a sena pravo svojine na nepokretnosti, odnosno na pravo svojinena gra|evinskom zemqi{tu povr{ine preko 10 ari; na pravozakupa gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini, odnosnopoqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini, povr{inepreko 10 ari; kao i na pravo kori{}ewa gra|evinskogzemqi{ta u javnoj svojini povr{ine preko 10 ari.

Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog ~lana,smatraju se: zemqi{te, stambene i poslovne zgrade, stanovi,poslovne prostorije, garaè, zgrade i prostorije za odmor irekreaciju i drugi gra|evinski objekti, odnosno wihovidelovi (~lan 2. stav 2. Zakona).

U slu~aju kad na nepokretnosti postoji neko od pravaiz ~lana 2. stav 1. ta~. 3) do 6) Zakona, porez na imovinupla}a se na to pravo, a ne na pravo svojine (~lan 2. stav 3.Zakona).

Odredbom ~lana 4. st. 1, 2, 3. i 4. Zakona propisano jeda je obveznik poreza na imovinu na prava iz ~lana 2. Zakona– pravno i fizi~ko lice koje je imalac tih prava nanepokretnosti koje se nalaze na teritoriji RepublikeSrbije, osim kada je Zakonom druk~ije ure|eno. Ako vi{epravnih ili fizi~kih lica ostvaruje jedno od prava iz ~lana2. tog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik jesvako od wih, srazmerno svom udelu. U slu~aju kad je



BILTEN/POREZI 48


nepokretnost, koju je stekla i koristi javna slu`ba (javnopreduze}e, ustanova) i druga organizacija ~iji je osniva~Republika Srbija, odnosno preduze}e i druga organizacijaulagawem dràvnog kapitala, u dràvnoj svojini, u skladu sazakonom kojim se ure|uju sredstva u svojini RepublikeSrbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti. Kadaje imalac prava na nepokretnosti iz ~lana 2. ovog zakonanepoznat ili nije odre|en, obveznik poreza na imovinu jekorisnik nepokretnosti.

Prema odredbi ~lana 12. stav 1. ta~. 7) i 11) Zakona,porez na imovinu ne pla}a se na prava na nepokretnosti iz~lana 2. Zakona – na puteve, lu~ke obale i lukobrane,brodske prevodnice, pruge, aerodromske piste, brane(vodoustave), objekte za odvodwavawe, kao i na objekte,odnosio delove objekata koji u skladu sa propisimaneposredno sluè za obavqawe komunalnih delatnosti.

Odredbe ~lana 12. stav 1. ta~. 1) do 11) i stav 2. Zakonane primewuju se na nepokretnosti koje se trajno daju drugimlicima radi ostvarivawa prihoda (~lan 12. stav 3. Zakona).

Trajnim davawem drugim licima, u smislu ~lana 12.stav 3. Zakona, smatra se svako ustupawe nepokretnostidrugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidnoili sa prekidima, traje duè od 183 dana (~lan 12. stav 4.Zakona).

Prema odredbi ~lana 17. Zakona o vodama („Sl.glasnik RS“, br. 30/10 i 93/12), vodni objekti za za{titu od{tetnog dejstva unutra{wih voda – odvodwavawe suobjekti:

1) osnovne kanalske mreè za odvodwavawe: glavni isabirni odvodni kanali u koje se slivaju vode izmelioracionog sistema ili wegovog dela, sa objektima iure|ajima na wima (mostovi i propusti na kanalima,


sifoni, stepenice, brzotoci, ustave, crpne stanice isli~no) i glavne crpne stanice i ustave za odvo|ewe voda izsistema u recipijent (prirodni, odnosno ve{ta~ki vodotok);

2) detaqne kanalske mreè za odvodwavawe: detaqnikanali za neposredno prikupqawe vode sa poqoprivrednihi drugih povr{ina i wihovo odvo|ewe u sabirne kanale, kaoi objekti na detaqnim odvodnim kanalima (propusti,sifoni, stepenice, brzotoci, ustave, crpne stanice isli~no).

Prema odredbi ~lana 2. stav 3. ta~. 3) i 8) Zakona okomunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/11, udaqem tekstu: Zakon o komunalnim delatnostima), ukomunalne delatnosti ubraja se proizvodwa i distribucijatoplotne energije, kao i obezbe|ivawe javnog osvetqewa.

Prema odredbi ~lana 3. ta~. 3) i 8) Zakona okomunalnim delatnostima, komunalne delatnosti iz ~lana2. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima obuhvataju:

– proizvodwa i distribucija toplotne energije –centralizovana proizvodwa i distribucija u vi{e objekatavodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejawa;

– obezbe|ivawe javnog osvetqewa obuhvataodràvawe, adaptaciju i unapre|ewe objekata i instalacijajavnog osvetqewa kojima se osvetqavaju saobra}ajne i drugepovr{ine javne namene.

Komunalnim objektima, u smislu ~lana 4. stav 1. togzakona, smatraju se gra|evinski objekti sa ure|ajima,instalacijama i opremom, sama postrojewa, ure|aji iinstalacije i drugi objekti koji sluè za pruàwekomunalnih usluga korisnicima, kao i ure|eno gra|evinskozemqi{te i dobra u op{toj upotrebi koja se koriste zaobavqawe komunalne delatnosti (~lan 4. stav 2. Zakona okomunalnim delatnostima).


BILTEN/POREZI

Ministarstvo finansija i privrede napomiwe danadle`ni organ jedinice lokalne samouprave u svakomkonkretnom slu~aju utvr|uje ~iweni~no stawe od uticaja naeventualno ostvarivawe prava na poresko oslobo|ewe.

7. Zahtev za preispitivawe re{ewa kojim je utvr|en porezna imovinu za 2012. godinu na pravo svojine na stanufizi~kom licu – supruzi (koji je 2011. godine supruganasledila iza pok. supruga), a iz razloga {to je drugomporeskom obvezniku (kako se navodi u zahtevu) za wegov stan,u istoj zgradi, iste povr{ine i sa istim koeficijentomkvaliteta nepokretnosti, utvr|en porez na imovinu za 2012.godinu u mawem iznosu


Nadle`ni organ jedinice lokalne samouprave (a neSektor za fiskalni sistem Ministarstva finansija iprivrede) odlu~uje po pravnim lekovima uloènim protivre{ewa o utvr|ivawu poreza na imovinu koja su doneta do31. decembra 2012. godine.

S tim u vezi, Ministarstvo finansija i privrede –Sektor za fiskalni sistem nije nadle`no da preispitujere{ewa o utvr|ivawu poreza na imovinu koja donosenadle`ni organi jedinica lokalnih samouprava.

Ministarstvo finansija i privrede napomiwe da seporez na imovinu za nepokretnosti – stanove u istojstambenoj zgradi, iste povr{ine, istog koeficijentakvaliteta, sa istom stopom amortizacije, kao i ostvarenimpravom na poreski kredit, principijelno, utvr|uje u istomiznosu.


50


Me|utim, porez na imovinu za 2012. godinu, zanepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne kwige, zaodgovaraju}u povr{inu iste nepokretnosti, ne moè bitiutvr|en u ve}em iznosu od pripadaju}e poreske obaveze togobveznika za 2011. godinu. Dakle, jedan od uslova da bi seprimenilo navedeno ograni~ewe visine poreske obaveze za2012. godinu, je da u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu nijedo{lo do promene poreskog obveznika na nepokretnostikoja je predmet oporezivawa. S tim u vezi, ako je za 2011.godinu porez na imovinu za predmetni stan utvr|en suprugu,pa, nakon wegove smrti, porez na imovinu za 2012. godinuutvr|en supruzi kao „novom“ poreskom obvezniku, navedenoograni~ewe se ne primewuje prilikom utvr|ivawa poreza naimovinu za 2012. godinu supruzi, tj. porez na imovinu utvr|enza 2012. godinu za predmetni stan moè (u skladu sa zakonomi odlukom skup{tine jedinice lokalne samouprave ostopama poreza na imovinu za 2012. godinu) biti utvr|en uve}em iznosu u odnosu na porez na imovinu koji je za taj stanutvr|en za 2011. godinu. Stoga, ako su bili ispuweni uslovida se za kom{ijski stan primeni navedeno ograni~ewevisine poreza za 2012. godinu, postoji mogu}nost da je to biorazlog za razliku u visini utvr|enog poreza za 2012. godinu,wemu i predmetnom obvezniku. Svakako, organ jedinicelokalne samouprave nadleàn je za utvr|ivawe poreza, pa iza davawe informacija poreskom obvezniku o pitawu koje seti~e wegove poreske situacije.

Naime, prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Zakonao porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–US,80/02, 80/02–dr. zakon, 135/0, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i


51

57/12–US, u daqem tekstu: Zakon), porez na imovinu pla}a sena pravo svojine na nepokretnosti.

Nepokretnostima, u smislu ~lana 2. stav 1. Zakona,smatraju se: zemqi{te, stambene i poslovne zgrade, stanovi,poslovne prostorije, garaè, zgrade i prostorije za odmor irekreaciju i drugi gra|evinski objekti, odnosno wihovidelovi (~lan 2. stav 2. Zakona).

Odredbom ~lana 4. stav 1. 3akona propisano je da jeobveznik poreza na imovinu na prava iz ~lana 2. Zakonapravno i fizi~ko lice koje je imalac tih prava nanepokretnosti koje se nalaze na teritoriji RepublikeSrbije, osim kada je Zakonom druk~ije ure|eno.

Prema odredbi ~lana 6. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 78/11),porez na imovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznikakoji ne vodi poslovne kwige, za odgovaraju}u povr{inu istenepokretnosti, ne moè biti utvr|en u ve}em iznosu odpripadaju}e poreske obaveze tog obveznika za 2011. godinu.

Prema odredbi ~lana 2a stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“,80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09,72/09, 53/10, 101/11, 2/12 i 93/12, u daqem tekstu: ZPPPA), tajzakon primewuje se i na izvorne javne prihode jedinicalokalne samouprave koje te jedinice utvr|uju, napla}uju ikontroli{u u javnopravnom odnosu, kao i na sporednaporeska davawa po tim osnovama.

8. Da li pravno lice koje obavqa komunalnu delatnost imapravo na oslobo|ewe od poreza na imovinu za objekte koji


52 BILTEN/POREZI

(kako se navodi) sluè za sme{taj administrativnogosobqa?


Porez na imovinu ne pla}a se na objekte, odnosnodelove objekata, koji neposredno sluè obavqawukomunalnih delatnosti, u skladu sa propisima kojima seure|uje komunalna delatnost (na primer, na bunare koji su ufunkciji zahvatawa, pre~i{}avawa i snabdevawa vodom zapi}e, na kapele i krematorijume koji se nalaze u sklopugrobqa, na prihvatili{ta za ìvotiwe ...), pod uslovom daih obveznik nije ustupio drugom licu uz naknadu na periodkoji, u toku 12 meseci (neprekidno ili sa prekidima), trajeduè od 183 dana.

Na objekte za koje je obveznik poreza na imovinupravno lice koje obavqa komunalnu delatnost, a koji, kako senavodi, „sluè za sme{taj administrativnog osobqa“ tj.sluè kao administrativna zgrada, upravna zgrada, restoranza ishranu zaposlenih, biblioteka za zaposlene i sli~no,nema osnova za poresko oslobo|ewe primenom ~lana 12. stav1. ta~ka 11) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“,br. 26/01 ... i 57/12–US, u daqem tekstu: Zakon).

Naime, prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Zakona,porez na imovinu pla}a se na pravo svojine nanepokretnosti, odnosno na pravo svojine na gra|evinskomzemqi{tu povr{ine preko 10 ari.

Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog ~lana,smatraju se: zemqi{te, stambene i poslovne zgrade, stanovi,



poslovne prostorije, garaè, zgrade i prostorije za odmor irekreaciju i drugi gra|evinski objekti, odnosno wihovidelovi (~lan 2. stav 2. Zakona).

Prema odredbi ~lana 12. stav 1. ta~ka 11) Zakona,porez na imovinu ne pla}a se na prava na nepokretnosti iz~lana 2. Zakona na objekte, odnosno delove objekata koji uskladu sa propisima neposredno sluè za obavqawekomunalnih delatnosti.

Odredbama ~lana 2. stav 3. i ~lana 3. Zakona okomunalnim delatnostima („Sl. glasnik PC“, br. 88/11)bliè je ure|eno {ta se smatra komunalnim delatnostima.Shodno tome, odredbom ~lana 3. ta~ka 9) tog zakona ure|enoje da se komunalnom delatno{}u smatra upravqawepijacama – komunalno opremawe, odràvawe i organizacijadelatnosti na zatvorenim i otvorenim prostorima, koji sunameweni za obavqawe prometa poqoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda.

9. Da li Ambasada Republike Indije pla}a porez na imovinukao zakupac objekata koji se koriste za potrebe rezidencijeambasadora, kao i zahtev za tuma~ewe ~lana 4. NacrtaUgovora o zakupu predmetnih objekata, koji treba dazakqu~e privredno dru{tvo „Dipos“ d.o.o. –kao zakupodavaci Ambasada Indije kao zakupac, kojim se ure|uju tro{kovikoji padaju na teret zakupca


1. Kada Ambasada Republike Indije uzme u dugoro~nizakup zgrade ili delove zgrada za potrebe rezidencije


54 BILTEN/POREZI

ambasadora, Ambasada nije obveznik poreza na imovinu napravo zakupa tih nepokretnosti.

2. Ministarstvo finansija i privrede nije nadle`noza tuma~ewe odredaba Nacrta Ugovora o zakupunepokretnosti koji, kako se navodi, nameravaju da zakqu~eprivredno dru{tvo „Dipos“ d.o.o. i Ambasada RepublikeIndije.

Ako, kako se navodi, Ambasada Republike Indijeugovorom preuzme ispuwewe obaveze po osnovu poreza naimovinu (koja joj nije ustanovqena Zakonom o porezima naimovinu – „Sl. glasnik RS“, br. 26/10 ... 57/12–US), re~ je oobligacionom odnosu izme|u zakupodavca i zakupca u vezizakupa predmetne nepokretnosti, koji ugovorne straneme|usobno izvr{avaju primenom propisa kojima su ure|eniobligacioni odnosi.

Naime, prema odredbi ~lana 23. Be~ke konvencije odiplomatskim odnosima („Sl. list SFRJ“–dodatak, br. 2/64,u daqem tekstu: Be~ka konvencija), dràva koja akredituje i{ef misije oslobo|eni su svakog dràvnog, regionalnogili komunalnog poreza i taksa za prostorije misije ~iji suoni vlasnici ili zakupci, pod uslovom da se ne radi oporezima i taksama koji se ubiraju kao naknada za posebnou~iwene usluge. Fiskalno oslobo|ewe predvi|eno u ovom~lanu ne primewuje se na takve poreze i takse ako, premazakonodavstvu dràve kod koje se akredituje, one padaju nateret lica koje je saugovara~ dràve koja akredituje ili{efa misije.

Odredbom ~lana 1. ta~ka i) Be~ke konvencijepropisano je da izraz „prostorije misije“ ozna~ava zgrade



56


ili delove zgrada i okolno zemqi{te koji se, ma ko biowihov vlasnik, koriste za potrebe misije ukqu~uju}i irezidenciju {efa misije.

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 … i53/12–US, u daqem tekstu: Zakon), porez na imovinu pla}a sena pravo svojine na nepokretnosti, odnosno na pravo svojinena gra|evinskom zemqi{tu povr{ine preko 10 ari.

Odredbom ~lana 4. stav 1. Zakona propisano je da jeobveznik poreza na imovinu na prava iz ~lana 2. Zakonapravno i fizi~ko lice koje je imalac tih prava nanepokretnosti koje se nalaze na teritoriji RepublikeSrbije, osim kada je Zakonom druk~ije propisano.

BILTEN/POREZI


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Poreski tretman prihoda koje ostvare fizi~ka lica(strani dràvqani i dràvqani Republike Srbije) koja suangaòvana na realizaciji projekta pod nazivom„Ekspertski elaborat o preostalim pitawima izme|uzemaqa potpisnica Dejtonskog sporazuma: Statusna iimovinska pitawa gra|ana“ u skladu sa Grant ugovorom br.2011/272-039 potpisanim 4. oktobra 2011. godine, koji(projekat) se finansira iz IPA fondova Evropskekomisije


U slu~aju kada strano fizi~ko lice, iz dràveEvropske unije ili iz druge dràve prihvatqive na osnovuIPA, privremeno radi na teritoriji Republike Srbije iostvari prihod po osnovu radnog angaòvawa kao stru~wakukqu~en u poslove izvr{avawa ugovora koji su finansiraniiz IPA fondova Evropske komisije radi realizacijeprojekta „Ekspertski elaborat o preostalim pitawimaizme|u zemaqa potpisnica Dejtonskog sporazuma: Statusna

58


i imovinska pitawa gra|ana“ i koji, prema odredbi ~lana 26.stav 2. ta~ka v) Okvirnog sporazuma izme|u VladeRepublike Srbije i Komisije evropskih zajednica opravilima za saradwu koja se odnose na finansijsku pomo}Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovo|ewapomo}i prema pravilima instrumenta pretpristupnepomo}i – IPA („Sl. glasnik RS“, br. 124/07, u daqem tekstu:Okvirni sporazum o IPA), izvr{ava ugovore kojefinansira Zajednica, tako ostvaren prihod ne podleèobavezi pla}awa poreza na dohodak gra|ana u RepubliciSrbiji.

Imaju}i u vidu da se odredba ~lana 26. stav 2. ta~ka v)Okvirnog sporazuma o IPA odnosi iskqu~ivo na fizi~kalica iz dràva ~lanica Evropske unije ili iz drugihdràva prihvatqivih na osnovu IPA, koja izvr{avajuugovore koje finansira Zajednica, shodno tome prihodi kojefizi~ka lica – dràvqani Republike Srbije ostvare poosnovu radnog angaòvawa na navedenom projektu, podleùobavezi pla}awa poreza na dohodak gra|ana saglasnoodredbama Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnikRS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 31/09, 44/09,18/10, 50/11, 91/11–US i 93/12).

Naime, Okvirni sporazum o IPA, koji jeratifikovan 26. decembra 2007. godine, predstavqa pravniosnov za sprovo|ewe saradwe koja se odnosi na finansijskupomo} Evropske zajednice Republici Srbiji u okvirusprovo|ewa pomo}i prema pravilima Instrumentapretpristupne pomo}i (IPA).

Odredbom ~lana 26. stav 2. ta~ka v) Okvirnogsporazuma o IPA propisano je da }e dobit i/ili prihod

BILTEN/POREZI

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana 59


ostvaren na osnovu ugovora EZ podlegati oporezivawu uRepublici Srbiji, u skladu sa nacionalnim/lokalnimporeskim sistemom, s tim da }e fizi~ka i pravna lica,ukqu~uju}i i strano osobqe, iz dràva ~lanica Evropskeunije ili iz drugih dràva prihvatqivih na osnovu IPA,koja izvr{avaju ugovore koje finansira Zajednica, bitiizuzeta od pla}awa tih poreza u Republici Srbiji.

S tim u vezi, imaju}i u vidu navedenu odredbuOkvirnog sporazuma o IPA iz koje proizilazi da je poreskitretman prihoda koje ostvaruju strana fizi~ka lica kojaizvr{avaju ugovore koje finansira Evropska zajednica,ure|en me|unarodnim sporazumom – Okvirnim sporazumom oIPA, Ministarstvo finansija i privrede ukazuje da suprema ~lanu 16. stav 2. Ustava Republike Srbije („Sl.glasnik RS“, br. 98/06) op{teprihva}ena pravilame|unarodnog prava i potvr|eni me|unarodni sporazumisastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da seneposredno primewuju.

2. Poreski tretman primawa – mese~ne nov~ane pomo}inezaposlenim porodiqama koja se ispla}uje iz sredstavaskup{tine op{tine


Skup{tina op{tine Bor donela je Odluku o osnivawubuxetskog fonda za populacionu politiku, kojom je, izme|uostalog, predvi|eno pravo na nov~anu pomo} nezaposlenimporodiqama do navr{ene prve godine ìvota deteta.

Nov~ana pomo} je opredeqena u iznosu od 10.000 dinaramese~no i ispla}uje se za prvo, drugo i tre}e dete. Tako|e,tom odlukom su definisani i uslovi za ostvarivawe pravana navedenu pomo}: da je majka nezaposlena, da ìvi nateritoriji op{tine dve godine pre podno{ewa zahteva, da jedràvqanin Republike Srbije i da majka neposredno brineo detetu. Pravo na nov~anu pomo} se ostvaruje na osnovuzahteva porodiqe i, ukoliko su ispuweni uslovidefinisani pomenutom odlukom, op{tinska uprava donosire{ewe kojim se odobrava dodela nov~ane pomo}i.

Imaju}i u vidu navedene okolnosti, sa stanovi{taoporezivawa prihoda fizi~kih lica porezom na dohodakgra|ana, Ministarstvo finansija i privrede daje slede}iodgovor:

U slu~aju kada se isplata mese~ne nov~ane pomo}inezaposlenim porodiqama do navr{ene prve godine ìvotadeteta vr{i iz sredstava jedinice lokalne samouprave, takoda se pomo} ispla}uje nezavisno od wihovog socijalnog imaterijalnog stawa, Ministarstvo finansija i privredesmatra da ukoliko (cene}i svaki konkretan slu~aj) nisuispuweni uslovi propisani podzakonskim aktom kojiure|uje izuzimawe iz dohotka za oporezivawe primawa poosnovu organizovane socijalne i humanitarne pomo}i, usmislu da se neko lice nalazi u stawu potrebe za dobijawepomo}i u ciqu sanirawa i ublaàvawa posledica wegovete{ko naru{ene socijalne sigurnosti i te{ke humanitarnesituacije, primawe tih fizi~kih lica po navedenom osnovune bi moglo da ima karakter primawa koje je izuzeto izdohotka za oporezivawe. U tom slu~aju, primawe fizi~koglica po navedenom osnovu bilo bi predmet oporezivawaporezom na dohodak gra|ana na druge prihode u skladu sa


60 BILTEN/POREZI

odredbama ~l. 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak gra|ana(„Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11–US, 93/12 i114/12–US, u daqem tekstu: Zakon).

Naime, odredbama ~l. 1. i 2. Zakona propisano je daporez na dohodak gra|ana pla}aju fizi~ka lica kojaostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji suposebno izuzeti Zakonom.

Izuzimawe iz dohotka za oporezivawe ure|eno jeodredbom ~lana 9. Zakona, a stavom 1. ta~ka 11) tog ~lanapropisano je da se ne pla}a porez na dohodak gra|ana naprimawa ostvarena po osnovu organizovane socijalne ihumanitarne pomo}i.

Ostvarivawe prava na poresko izuzimawe primawapo osnovu organizovane socijalne i humanitarne pomo}ibliè je ure|eno Pravilnikom o ostvarivawu prava naporeska izuzimawa za primawa po osnovu pomo}i zboguni{tewa ili o{te}ewa imovine, organizovane socijalne ihumanitarne pomo}i, stipendija i kredita u~enika istudenata, hranarina sportista amatera i prava na poreskooslobo|ewe za primawa po osnovu solidarne pomo}i zaslu~aj bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 31/01 i 5/05, u daqemtekstu: Pravilnik).

Prema odredbi ~lana 4. ta~ka 2) Pravilnika, poreskoizuzimawe po osnovu organizovane socijalne i humanitarnepomo}i moè se ostvariti na primawa koja imaju karaktersocijalnog i humanitarnog davawa, odnosno pomo}i zasanirawe i ublaàvawe posledica te{ko naru{enesocijalne sigurnosti i te{ke humanitarne situacijeodre|enog lica ili grupe lica, koja se ostvaruju, poredostalog, iz sredstava dràvnih organa i organizacija i


BILTEN/Porez na dohodak gra|ana 61

BILTEN/POREZI

organa lokalne samouprave, dru{tvenih organizacija iudruèwa gra|ana registrovanih kod nadle`nog organa irazvrstanih u humanitarne i socijalne organizacije, sadelatno{}u pruàwa pomo}i svojim ~lanovima i drugimkategorijama socijalno ugroènih gra|ana.

Ina~e, saglasno odredbi ~lana 85. stav 1. ta~ka 11)Zakona, ostalim prihodima, u smislu tog zakona, smatraju se,pored ostalog, i nov~ane pomo}i i druga davawa fizi~kimlicima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja po svojojprirodi ~ine dohodak fizi~kih lica. Porez na dohodakgra|ana na druge prihode pla}a se po stopi od 20%, koja seprimewuje na osnovicu koju ~ini oporezivi prihod, kaobruto prihod umawen za normirane tro{kove u visini od20%, u skladu sa odredbama ~lana 85. st. 1. do 3. i ~lana 86.Zakona.

3. Poreski tretman primawa ostvarenog po osnovu naknadeza rad lica u organima za sprovo|ewe izbora


Primawe fizi~kog lica po osnovu naknade kojuostvari za rad u organima za sprovo|ewe izbora podleèoporezivawu porezom na dohodak gra|ana saglasno Zakonu oporezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02,135/04, 62/0b, 65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11,91/11–US, 93/12 i 114/12–US).

Naime, prema, odredbama ~lana 1. st. 1. i 2. Zakona oporezu na dohodak gra|ana, oporezivawe dohotka gra|ana


62

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

ure|uje se iskqu~ivo tim zakonom i fizi~ka lica kojaostvaruju dohodak pla}aju porez na dohodak gra|ana saglasnoodredbama tog zakona.

Odlukom Ustavnog suda, broj IUz-128/2011 od 8.novembra 2012. godine, koja je objavqena u „Slu`benomglasniku RS“, broj 114 od 4. decembra 2012. godine, utvr|enoje da odredba ~lana 9. stav 1. ta~ka 16) Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04,62/06, 65/06), u delu koji glasi: „za sprovo|ewe izbora ili“,nije u saglasnosti sa Ustavom. Navedena odredba zakona upomenutom delu prestala je da vaì danom objavqivawaOdluke Ustavnog suda u „Slu`benom glasniku RS“, a to je 4.decembar 2012. godine.

To zna~i da primawe koje fizi~ko lice ostvari poosnovu naknade za rad u organima za sprovo|ewe izbora,po~ev od dana kada je objavqena navedena Odluka Ustavnogsuda, dakle, po~ev od 4. decembra 2012. godine, nije izuzeto izdohotka za oporezivawe, ve} podleè porezu na dohodakgra|ana.

Pored toga, odredbama ~lana 15. st. 1. i 2. Zakona obuxetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/09 ... i 93/12)propisano je da se porezi mogu uvoditi samo zakonom i to napotro{wu, dohodak, dobit, imovinu i prenos imovinefizi~kih i pravnih lica, te da poreskim zakonom morajubiti utvr|eni predmet oporezivawa, osnovica, obveznik,poreska stopa ili iznos, sva izuzimawa i olak{ice odoporezivawa, kao i na~in i rokovi pla}awa poreza.

Prema tome, oporezivawe prihoda fizi~kih licaure|uje se iskqu~ivo Zakonom o porezu na dohodak gra|ana,{to zna~i da, ukoliko drugi propisi sadrè odredbe o ovojmateriji, u konkretnom slu~aju Zakon o izboru narodnihposlanika („Sl. glasnik RS“, br. 35/00 ... i 36/11) i Zakon o


63

lokalnim izborima („Sl. glasnik RS“, br. 129/07 ... i 54/11),za svrhu oporezivawa prihoda fizi~kih lica primewuju seodredbe Zakona o porezu na dohodak gra|ana.

4. Oporezivawe prihoda po osnovu zarade koju ostvarujelokalno osobqe zaposleno u Ambasadi Republike Turske


Ambasada Republike Turske, kao nerezidentRepublike Srbije, saglasno vaè}im propisima, nije du`nada vr{i obra~un i pla}awe poreza i doprinosa za obaveznosocijalno osigurawe po osnovu zarade lokalno angaòvanogosobqa u diplomatskom predstavni{tvu. U slu~aju kadastrano diplomatsko-konzularno predstavni{tvo uRepublici Srbiji ne obra~una i ne uplati pripadaju}iporez i doprinose za obavezno socijalno osigurawe,obveznik (fizi~ko lice) je duàn da sam obra~una i uplatiporez i doprinose na zaradu. .

• U pogledu obaveze obra~unavawa i pla}awa porezana prihode fizi~kih lica, Ministarstvo finansija iprivrede ukazuje da prema odredbi ~l. 1. i 2. Zakona o porezuna dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04,62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11–US, 93/12i 114/12–US, u daqem tekstu: Zakon) porez na dohodakgra|ana pla}aju fizi~ka lica koja ostvaruju dohodak i to naprihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti timzakonom.

Obveznik poreza na dohodak gra|ana je fizi~ko lice– rezident i nerezident, koje je po odredbama Zakona du`noda plati porez, saglasno ~l. 6, 7. i 8. Zakona.


64 BILTEN/POREZI

Fizi~ko lice koje ostvaruje zaradu obveznik jeporeza na zaradu, prema odredbi ~lana 15. Zakona.

Pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se zaradakoja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisanazakonom kojim se ure|uju radni odnosi i druga primawazaposlenog, saglasno odredbi ~lana 13. stav 1. Zakona.Zaradom, u smislu tog zakona, smatraju se i ugovorenanaknada i druga primawa koja se ostvaruju obavqawemprivremenih i povremenih poslova na osnovu ugovorazakqu~enog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovuugovora zakqu~enog preko omladinske ili studentskezadruge sa licem koje je ~lan omladinske ili studentskezadruge i koje ima navr{enih 26 godina ìvota ili se nenalazi na {kolovawu.

Osnovicu poreza na zaradu za zaposlene ~ini zaradaiz ~lana 13. stav 1. i ~l. 14. do 14b Zakona, umawena zaneoporezivi iznos od 7.822 dinara mese~no (vaì od 1.februara 2012. godine do 31. januara 2013. godine i uskla|ujese na godi{wem nivou, godi{wim indeksom potro{a~kihcena). Ugovorena naknada i druga primawa koja se ostvarujuobavqawem privremenih i povremenih poslova ne umawujuse za neoporezivi mese~ni iznos, ve} osnovicu ~ini brutonaknada. Na~in i postupak obra~unavawa poreza na zaradu iutvr|ivawe poreske osnovice u slu~aju primeneneoporezivog iznosa koji vaì u momentu isplate zaradeure|en je Pravilnikom o na~inu i postupku obra~unavawaporeza na zarade u slu~aju umawewa poreske osnovice („Sl.glasnik RS“, br. 116/06 i 37/07).

Saglasno odredbi ~lana 16. Zakona, porez na zaradupla}a se po stopi od 12%.


65BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

Porez na dohodak gra|ana na zaradu obra~unava se ipla}a po odbitku tako {to isplatilac za svakog obveznikai za svaki pojedina~no ispla}eni prihod, obra~unava,obustavqa i upla}uje porez na propisane ra~une u momentuisplate prihoda, u skladu sa propisima koji vaè na danisplate prihoda, saglasno ~l. 99. i 101. Zakona.

Me|utim, u slu~aju kada obveznik ostvaruje zaradeili druge prihode u ili iz druge dràve, kod diplomatskogili konzularnog predstavni{tva strane dràve, odnosnome|unarodne organizacije ili kod predstavnika islu`benika takvog predstavni{tva, odnosno organizacije,duàn je da sam obra~una i uplati porez po odbitku poodredbama Zakona, ako porez ne obra~una i ne uplatiisplatilac prihoda, kao i ako prihod ostvari od lica kojenije obveznik obra~unavawa i pla}awa poreza po odbitku,saglasno st. 1. i 2. ~lana 107. Zakona.

U tom slu~aju, obveznik je duàn da sam obra~una iuplati porez (konkretno na zarade, ako porez ne obra~una ine uplati isplatilac zarade, odnosno naknade zarade) i dadostavi poreskom organu, nadle`nom prema mestu svogprebivali{ta, odnosno boravi{ta, poresku prijavu naObrascu PP OPO najkasnije u roku od 30 dana od dana kadaje primio zaradu ili druge prihode, saglasno st. 3. i 4. ~lana107. Zakona.

Obrazac PP OPO – Poreska prijava o obra~unatomi pla}enom porezu po odbitku i pripadaju}im doprinosimana zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizi~kog lica kaoporeskog obveznika propisan je Pravilnikom o obrascuporeske prijave o obra~unatom i pla}enom porezu po


66 BILTEN/POREZI

odbitku i pripadaju}im doprinosima od strane fizi~koglica kao poreskog obveznika („Sl. glasnik RS“, br. 11/05).

Prema tome, u slu~aju kad strano diplomatsko-konzularno predstavni{tvo u Republici Srbiji neobra~una i ne uplati pripadaju}i porez i doprinose zaobavezno socijalno osigurawe, obveznik (fizi~ko lice) jeduàn da po ostvarivawu prihoda po osnovu zarade, odnosnoprivremenih i povremenih poslova podnese poresku prijavuna Obrascu PP OPO, u roku od 30 dana od dana kada jeprimio zaradu, odnosno naknadu po osnovu privremenih ipovremenih poslova.

U Obrazac PP OPO unose se podaci o ostvarenomprihodu (koji, u konkretnom slu~aju, ~ini zarada i drugaprimawa po osnovu zaposlewa); prihodu koji je izuzet ilioslobo|en pla}awa poreza; ostvarenom prihodu koji seoporezuje; oporezivom prihodu (poreska osnovica); iznosuporeza, obra~unatom primenom propisane stope poreza naoporezivi iznos; iznosu poreza za pla}awe; osnovici zaobra~un i pla}awe doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe; iznosu obra~unatih i pla}enih doprinosa zaobavezno socijalno osigurawe iz ostvarenog prihoda.

• U pogledu obaveze pla}awa doprinosa za obaveznosocijalno osigurawe, prema odredbama ~l. 7. do 9. Zakona odoprinosima za obavezno socijalno osigurawe („Sl.glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11, udaqem tekstu: Zakon o doprinosima), obveznici doprinosaza obavezno socijalno osigurawe (lica na ~iji teret sepla}a doprinos) su kako zaposleni kao lica koja suosiguranici u skladu sa zakonima koji ure|uju sistem



obaveznog penzijskog i invalidskog osigurawa, obaveznogzdravstvenog osigurawa i osigurawa za slu~ajnezaposlenosti, tako i poslodavci, po istoj stopi i na istuosnovicu.

Tako|e, prema navedenim odredbama Zakona odoprinosima, obveznici doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe su, pored ostalih, i lica koja obavqajuprivremene i povremene poslove po ugovoru, koja suosiguranici u skladu sa zakonima koji ure|uju sistemobaveznog penzijskog i invalidskog osigurawa, obaveznogzdravstvenog osigurawa i osigurawa za slu~ajnezaposlenosti, tako i poslodavci, odnosno i drugiisplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu.

Vrste doprinosa za obavezno socijalno osigurawekoji se pla}aju saglasno Zakonu o doprinosima su: doprinosza obavezno penzijsko i invalidsko osigurawe, doprinos zaobavezno zdravstveno osigurawe i doprinos za osigurawe zaslu~aj nezaposlenosti.

Stope po kojima se obra~unavaju i pla}aju doprinosiza obavezno socijalno osigurawe, prema odredbi ~lana 44.Zakona o doprinosima, jesu:

– za obavezno penzijsko i invalidsko osigurawe – 22%(11% na teret zaposlenog i 11% na teret poslodavca),

– za obavezno zdravstveno osigurawe – 12,3% (6,15%na teret zaposlenog i 6,15% na teret poslodavca),

– za doprinos za osigurawe za slu~aj nezaposlenosti– 1,5% (0,75% na teret zaposlenog i 0,75% na teretposlodavca).

Dakle, doprinosi za obavezno socijalno osigurawena zaradu pla}aju se po zbirnoj stopi od 35,8%, i to 17,9% nateret zaposlenog i 17,9% na teret poslodavca.


68 BILTEN/POREZI

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce jezarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate uskladu sa zakonom koji ure|uje radne odnose, op{tim aktomi ugovorom o radu, odnosno re{ewem nadle`nog organa(~lan 13. stav 1. Zakona o doprinosima). U tom smislu,odredbom ~lana 15. Zakona o doprinosima propisano je,pored ostalog, da osnovica doprinosa za doma}e dràvqanekoji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kodstranih ili me|unarodnih organizacija i ustanova, akome|unarodnim ugovorom nije druk~ije odre|eno, kao i zaposlodavce je zarada.

Za lica koja obavqaju privremene i povremeneposlove, kao i za poslodavca, osnovica doprinosa jeugovorena naknada po tom osnovu, saglasno odredbi ~lana16. Zakona o doprinosima.

U pogledu obaveze obra~unavawa i pla}awadoprinosa za obavezno socijalno osigurawe, prema odredbi~lana 51. st. 1. i 2. Zakona o doprinosima, obveznikobra~unavawa i pla}awa doprinosa iz osnovice i naosnovicu za zaposlene je poslodavac koji je duàn dadoprinose obra~una i uplati istovremeno sa isplatomzarade, po propisima koji vaè u momentu isplate tihprimawa.

U slu~aju kada obveznik doprinosa koji ostvarujezaradu od nerezidenta Republike Srbije (diplomatsko ilikonzularno predstavni{tvo strane dràve, odnosnome|unarodna organizacija ili predstavnik i slu`beniktakvog predstavni{tva, odnosno organizacije i dr.) ili koddrugog lica koje po zakonu nije u obavezi da obra~unava ipla}a doprinose po odbitku, a poslodavac ne obra~una i ne



uplati doprinose istovremeno sa obra~unom i isplatomzarade, odnosno naknade, duàn je da sam obra~una i platidoprinose po stopama iz ~lana 44. stav 1. tog zakona (pozbirnoj stopi od 35,8%), na na~in koji je za te slu~ajevepropisan za pla}awe poreza na dohodak gra|ana po zakonukoji ure|uje porez na dohodak gra|ana (stav 5. ~lana 51.Zakona o doprinosima).


70 BILTEN/POREZI

DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNOOSIGURAWE

1. Utvr|ivawe osnovice doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe po osnovu primawa u vidu naknade za stru~nodeùrstvo u vojnozdravstvenim ustanovama


Saglasno Instrukciji o na~inu utvr|ivawa osnovicedoprinosa za obavezno socijalno osigurawe po osnovuprimawa u vezi sa ostvarivawem prava na naknade putnih idrugih tro{kova i drugih nov~anih primawaprofesionalnih pripadnika Vojske Srbije, broj 414-00-89/2011-01 od 1. decembra 2011. godine, koju je doneo ministarfinansija, u osnovicu za obra~un doprinosa za obaveznosocijalno osigurawe po osnovu plate profesionalnihpripadnika Vojske Srbije ne ura~unava se, pored ostalog,iznos primawa u vezi sa ostvarivawem prava na naknadu zastru~no deùrstvo u vojnozdravstvenim ustanovama.

Naime, Instrukcijom o na~inu utvr|ivawa osnovicedoprinosa za obavezno socijalno osigurawe po osnovu


primawa u vezi sa ostvarivawem prava na naknade putnih idrugih tro{kova i drugih nov~anih primawaprofesionalnih pripadnika Vojske Srbije navedeno je da seu osnovicu za obra~un doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe po osnovu plate profesionalnih pripadnikaVojske Srbije ne ura~unava iznos primawa u vezi saostvarivawem prava na:

1. otpremninu i nov~anu nagradu;2. druga primawa i to: naknadu za izvr{ewe posebnih

zadataka i aktivnosti, naknadu za stru~no deùrstvo uvojnozdravstvenim ustanovama, naknadu za deùrstvo usistemu PVO i PT timovima i naknadu za slu`bu podoteànim uslovima;

3. naknadu tro{kova i to: prilikom prijema u slu`bu,za slu`beno putovawe, za rad na terenu, za slu`bu naposebnim vojnim objektima, zbog odvojenog ìvota odporodice, za zakup stana, u vezi sa re{avawem stambenogpitawa, za vreme {kolovawa, za dolazak na rad i za odlazaks rada, prevoza, u slu~aju smrti lica ili ~lana wegoveporodice i selidbenih tro{kova.


72 BILTEN/DOPRINOSI

REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE

1. Takseni tretman spisa i radwi u upravnim stvarima, kao idrugih spisa i radwi kod nadle`nog organa u vezi saobavqawem mewa~kih poslova


Ukoliko nakon dobijawa re{ewa o ovla{}ewu zaobavqawe mewa~kih poslova, skup{tina op{tine, odnosnograda svojim aktom izvr{i promenu naziva ulice,ovla{}eni mewa~ u takvoj situaciji nije u obavezi da ponovopodnosi zahtev i pla}a republi~ku administrativnu taksuiz Tarifnog broja 223v Odeqka A Tarife za izdavawe novogre{ewa (u konkretnom slu~aju, za re{avawe po zahtevu zaizdavawe ovla{}ewa za obavqawe mewa~kih poslova). Uovom slu~aju, ovla{}eni mewa~ podnosi zahtev nadle`nomorganu da mu se izvr{i promena podataka u registru, pri~emu pla}a republi~ku administrativnu taksu za zahtev izTarifnog broja 1. Odeqka A Tarife u iznosu od 250 dinara,kao i za re{ewe koje se donosi u vezi sa upisom u registar,


po zahtevu za upis promena u registar, iz Tarifnog broja 19.stav 1. ta~ka 2) Odeqka A Tarife u iznosu od 630 dinara.

Naime, Ministarstvo finansija i privredenapomiwe da je u Odeqku A Tarife republi~kihadministrativnih taksi, koja je sastavni deo Zakona orepubli~kim administrativnim taksama („Sl. glasnik RS“,br. 43/03, 51/03–ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05–dr. zakon,42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12 i 93/12, udaqem tekstu: Zakon), Tarifnim brojem 1. propisana taksaza zahtev, ako tim zakonom nije druk~ije propisano, u iznosuod 250 dinara.

Tarifnim brojem 19. stav 1. ta~ka 2) Odeqka ATarife propisana je taksa za re{ewe koje se donosi u vezi saupisom u registar, ako Zakonom nije druk~ije propisano, ito po zahtevu za upis promena u registar, u iznosu od 630dinara.

Tarifnim brojem 223v Odeqka A Tariferepubli~kih administrativnih taksi propisane su takse zaspise i radwe u upravnim stvarima, kao i za druge spise iradwe kod nadle`nog organa u vezi sa obavqawem mewa~kihposlova (izme|u ostalog, i za re{avawe po zahtevu zaizdavawe ovla{}ewa za obavqawe mewa~kih poslova).

2. Zahtev da se monahiwe manastira Pe}ka patrijar{ijaoslobode pla}awa republi~ke administrativne takse zaprijem u dràvqanstvo Republike Srbije


Vlada je 16. marta 2012. godine donela zakqu~ak 05broj: 434-1969/2012 kojim je saglasna da tro{kove


74 BILTEN/REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE

republi~kih administrativnih taksi, ukqu~uju}i ikonzularne takse, saglasno Zakonu o republi~kimadministrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03,51/03–ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05–dr. zakon, 42/06,47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11 i 70/11), kao i posebnetro{kove, saglasno Pravilniku o vrstama posebnih uslugadiplomatsko-konzularnih predstavni{tava, iznosutro{kova za posebne usluge i na~inu evidentirawa prihodapo osnovu napla}enih konzularnih taksi („Sl. glasnik RS“,br. 102/10), koje lica u regionu (Slovenija, Hrvatska, Bosnai Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Ma|arska, Rumunijai Albanija), kao obveznici takse, imaju u vezi sa postupcimaza prijem u dràvqanstvo Republike Srbije, odnosnoprestanak dràvqanstva Republike Srbije, koji se vodepred nadle`nim organima Republike Srbije, preuzmeRepublika Srbija.

Odredbom ~lana 2. st. 1. do 4. Zakona o republi~kimadministrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03,51/03–ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05–dr. zakon, 42/06,47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12 i 93/12, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da se za spise i radwe u upravnimstvarima, kao i za druge spise i radwe kod organa, pla}ajutakse po odredbama tog zakona. Iznosi taksi propisani suTarifom republi~kih administrativnih taksi. Tarifasadrì Odeqak A i Odeqak B. U Odeqku A Tarifepropisane su takse koje se pla}aju za spise i radwe organa uRepublici Srbiji. U Odeqku B Tarife propisane sukonzularne takse.

S tim u vezi, u postupcima za prijem u dràvqanstvoRepublike Srbije, pla}aju se republi~ke administrativnetakse iz Tarifnog broja 39, Odeqka A Tarife – Spisi iradwe u oblasti unutra{wih poslova i takse iz Tarifnogbr. 1, 2. i 6. Odeqka B Tarife – Konzularne takse.


75BILTEN/REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE

76


Odredbama ~l. 18. i 19. Zakona propisano je koja sulica oslobo|ena od pla}awa taksi, odnosno spisi i radwe zakoje se republi~ka administrativna taksa ne pla}a.

Prema odredbi ~lana 21. Zakona, strani dràvqani,pod uslovom uzajamnosti, imaju prava na takseno oslobo|eweza istorodne spise i radwe kao i dràvqani RepublikeSrbije u dràvi ~iji je strano lice dràvqanin.

Prema tome, ukoliko monahiwe manastira Pe}kapatrijar{ija, koje su navedene u zahtevu, sti~udràvqanstvo Republike Srbije na na~in utvr|en Zakonomo dràvqanstvu Republike Srbije – „Sl. glasnik RS“, br.135/04 i 90/07 (u konkretnom slu~aju, prijemom udràvqanstvo Republike Srbije), a pod uslovom da je re~ olicima iz regiona (Slovenija, Hrvatska, Bosna iHercegovina, Crna Gora, Makedonija, Ma|arska, Rumunija iAlbanija), mi{qewe Ministarstva finansija i privrede jeda, u tom smislu, tro{kove republi~kih administrativnihtaksi preuzima Republika Srbija.

BILTEN/REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE


CARINE

1. Obra~un uvoznih da`bina i naplata kompenzatornekamate za robu u postupku privremenog uvoza sa delimi~nimoslobo|ewem od pla}awa uvoznih da`bina

(Mi{qewe Ministarstva finansija i privrede, br. sl. od17.1.2013. god.)

^lanom 164. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/10 i 111/12) propisano je da u postupku privremenog uvozacarinski organ odobrava upotrebu u carinskom podru~juRepublike Srbije, strane robe namewene ponovnom izvozu uneizmewenom stawu, osim uobi~ajenog smawewa vrednostizbog upotrebe, uz potpuno ili delimi~no oslobo|ewe odpla}awa uvoznih da`bina i bez primene mera trgovinskepolitike.

U skladu sa ~lanom 168. Carinskog zakona, Uredbom ocarinski dozvoqenom postupawu s robom („Sl. glasnik RS“,br. 93/10) propisani su posebni uslovi i rokovi za primenupostupka privremenog uvoza sa potpunim oslobo|ewem odpla}awa uvoznih da`bina, kao i vrste robe koje je dozvoqenostavqati u taj postupak.

BILTEN/CARINE 78


Postupak privremenog uvoza uz delimi~nooslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina odobrava se za robuna koju se ne odnose odredbe Uredbe u vezi sa primenompostupka privremenog uvoza sa potpunim oslobo|ewem odpla}awa uvoznih da`bina ili na koju se te odredbe odnose,ali konkretna roba ne ispuwava sve propisane uslove zaodobravawe privremenog uvoza uz potpuno oslobo|ewe (~lan169. Carinskog zakona).

Iznos uvoznih da`bina koje se pla}aju za robu upostupku privremenog uvoza sa delimi~nim oslobo|ewem odpla}awa uvoznih da`bina propisan je ~lanom 170. st. 1. i 2.Carinskog zakona, i prema wemu taj iznos odre|uje se zasvaki mesec ili za deo meseca u kojem se roba nalazila upostupku u visini od 3% od iznosa uvoznih da`bina koje bitrebalo platiti za robu kad bi ona bila stavqena u slobodanpromet, na dan prihvatawa deklaracije za stavqawe robe upostupak privremenog uvoza. Iznos uvoznih da`bina koje senapla}aju ne moè biti ve}i od iznosa koji bi trebaloplatiti da je roba bila stavqena u slobodan promet na dankad je bila stavqena u postupak privremenog uvoza, s tim dau taj iznos ne ulaze kamate.

^lanom 237. Carinskog zakona propisane su situacijeu kojima u redovnim okolnostima nastaje obaveza lica daplati iznos na ime uvoznih da`bina (carinski dug prilikomuvoza). Konkretno, stavom 1. ta~ka 2. i stavom 2. tog ~lanapropisano je da carinski dug pri uvozu nastaje stavqawemrobe koja podleè pla}awu uvoznih da`bina u postupakprivremenog uvoza sa delimi~nim oslobo|ewem od pla}awauvoznih da`bina i to u trenutku prihvatawa deklaracije.

Tako|e, ~lanom 251. stav 1. istog zakona propisano jeda se iznos uvoznih ili izvoznih da`bina za odre|enu robuobra~unava prema propisima koji su za tu robu vaìli nadan nastanka carinskog duga, osim ako tim zakonom nijedruga~ije utvr|eno.

BILTEN/CARINE 79


S tim u vezi, na obra~un carinskog duga za robustavqenu u postupak privremenog uvoza primewuju seodredbe ~lana 171. Carinskog zakona prema kojima, akonastane carinski dug za tu robu, iznos duga se odre|uje naosnovu elemenata za obra~un koji se primewuju na danprihvatawa deklaracije za stavqawe robe u postupakprivremenog uvoza, osim ako je propisom donetim na osnovu~lana 168. ovog zakona predvi|eno da se iznos duga utvr|ujena osnovu elemenata za obra~un koji se primewuju na danodre|en u skladu sa ~lanom 251. ovog zakona. Ako carinskidug za robu stavqenu u postupak privremenog uvoza sadelimi~nim oslobo|ewem od pla}awa uvoznih da`binanastane iz drugih razloga a ne zbog stavqawa robe u tajpostupak, iznos duga bi}e razlika izme|u iznosa uvoznihda`bina izra~unatog u skladu sa odredbama ~lana 171. stav 1.i iznosa koji treba platiti u skladu sa odredbama ~lana 170.tog zakona.

Kako bi se spre~ilo neosnovano sticawe finansijskekoristi zbog pomerawa dana nastanka ili obra~unacarinskog duga, Vlada, na osnovu ~lana 251. stav 4. Carinskogzakona, utvr|uje uslove i okolnosti pod kojima se na iznoscarinskog duga napla}uje kompenzatorna kamata.

Na osnovu toga, ~lanom 285, stav 1. Uredbe, propisanoje da kada nastane carinski dug za dobijene proizvode iliuvezenu robu u postupku aktivnog oplemewivawa iliprivremenog uvoza, obra~una}e se i kompenzatorna kamatana iznos carinskog duga za navedeni period. Me|utim,stavom 5. ta~ka 9. istog ~lana, carinski dug koji pri uvozunastaje stavqawem robe koja podleè pla}awu uvoznihda`bina u postupak privremonog uvoza sa delimi~nimoslobo|ewem od pla}awa uvoznih da`bina je izuzet od togpravila.

BILTEN/CARINE

Imaju}i u vidu prethodno navedeno, moè sezakqu~iti slede}e:

Iznos uvoznih da`bina koji treba naplatiti za robu upostupku privremenog uvoza sa delimi~nim oslobo|ewem odpla}awa uvoznih da`bina, koja se stavqa u slobodan promet,se odre|uje na osnovu elemenata za obra~un koji seprimewuju na dan prihvatawa deklaracije za stavqawe terobe u postupak privremenog uvoza, ali se u skladu sa ~lanom171. stav 2. Carinskog zakona od tog iznosa oduzima iznosuvoznih da`bina koji je ve} pla}en po osnovu postupka sadelimi~nim oslobo|ewem.

Iznos uvoznih da`bina za robu u postupkuprivremenog uvoza sa delimi~nim oslobo|ewem od pla}awauvoznih da`bina za koju je postupak privremenog uvozazavr{en stavqawem te robe u drugi carinski postupak sodlagawem, pa je ona ponovo stavqena u postupakprivremenog uvoza, odre|uje se na osnovu elemenata zaobra~un koji se primewuju na dan prihvatawa deklaracije zastavqawe te robe u postupak privremenog uvoza, ali se iznosve} pla}en po osnovu prvog postupka mora uzeti u obzir i neura~unava se u osnovicu na osnovu koje se obra~unava iznosuvoznih da`bina u slede}em postupku privremenog uvoza.

Po istom principu se utvr|uje carinski dug za robukoja je u postupku privremenog uvoza sa delimi~nimoslobo|ewem, za koju je odre|en deo duga izmiren, a carinskidug nastaje u skladu sa ~lanom 240. stav 1. ta~ka 1. Carinskogzakona zbog neispuwavawa obaveza koje proizilaze izcarinskog postupka u koji je roba bila stavqena.

Kompenzatorna kamata se, na osnovu ~lana 285. stav 5.ta~ka 9. Uredbe, ne napla}uje na carinski dug koji pri uvozunastaje stavqawem robe koja podleè pla}awu uvoznihda`bina u postupak privremenog uvoza sa delimi~nimoslobo|ewem od pla}awa uvoznih da`bina, imaju}i u vidu da


80

BILTEN/CARINE

lice koje je stavilo robu u taj postupak iije neosnovanosticalo finansijsku korist zbog pomerawa dana nastankaili obra~una carinskog duga, ve} je pla}alo obaveze na na~inkoji je propisan za taj postupak.

2. Popuwavawe rubrika 2, 8 i 24 JCI za stavqawe u slobodanpromet robe koja je prethodno bila predmet prometa izme|udva doma}a lica u carinskom skladi{tu


^lanom 12. Pravilnika o obliku, sadrìni, na~inupodno{ewa i popuwavawa deklaracije i drugih obrazaca ucarinskom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 29/10 ... 102/12)kojim je, izme|u ostalog, regulisano popuwavawe JCI zastavqawe robe u slobodan promet, propisano je da serubrika 2 (Po{iqalac /Izvoznik) popuwava tako {to seupisuje naziv lica, po{iqaoca robe odnosno posledwegprodavca robe pre uvoza u Republiku Srbiju. Na osnovu~lana 106. stav 1. Uredbe o carinski dozvoqenom postupawusa robom („Sl. glasnik RS“, br. 93/10), moè se zakqu~iti dase pod licem koje predstavqa posledweg prodavca robepodrazumeva lice koje je posledwe prodalo robu pre nego{to je ona uneta na carinsko podru~je Republike Srbije, bezobzira da li se ta posledwa prodaja desila u RepubliciSrbiji ili van we. Kao dodatno pojednostavqewe, podposledwom prodajom se smatra i prodaja koja se desila kad jeroba ve} uneta u Republiku Srbiju, na primer u carinskoskladi{te. U slu~aju carinskih skladi{ta, posledwimprodavcem se smatra lice koje je posledwe prodalo robu prestavqaqa robe u slobodan promet u Republici Srbiji. U


81

BILTEN/CARINE

skladu sa iznetim, u rubriku 2 upisuju se podaci o doma}emlicu koje je vlasnik strane neocariwene robe, odnosno robekoja je predmet prodaje u skladi{tu.

Rubrika 8 (Primalac) popuwava se tako {to se upisujupodaci o primaocu odnosno uvozniku robe kojeg predstavqalice za ~iji ra~un se podnosi deklaracija i koje je u vremeprihvatawa deklaracije vlasnik robe ili ima sli~na pravaraspolagawa robom. Prilikom prodaje u skladi{tu, ovimlicem se smatra doma}e lice kupac robe iz navedenetransakcije.

U rubriku 24 (Vrsta spoqnotrgovinskog posla)upisuje se odgovaraju}a {ifra iz Kodeksa {ifara kojaodgovara vrsti transakcije koja se sprovodi nad stranomrobom, a ~iwenica da se radi o stranoj robi transakciji dajekarakter spoqnotrgovinske transakcije.

Vrednost robe iz prodajne transakcije u carinskomskladi{tu koja predstavqa osnovicu za utvr|ivawecarinske vrednosti primenom metoda transakcijskevrednosti je, u skladu sa ~lanom 106. stav 1. Uredbe, vrednostpo kojoj je doma}e lice, kupac robe iz navedene transakcije,kupilo robu.

Doma}e lice, kupac robe iz navedene transakcije, uskladu sa stavom 2. istog ~lana, ima mogu}nost da deklari{ei cenu koja se odnosi na prodaju koja je prethodila posledwojprodaji na osnovu koje je roba uneta u carinsko podru~jeRepublike Srbije, ali tada carinskom organu mora da sedokaè da se ova prodaja desila radi izvoza na carinskopodru~je Republike Srbije.

îwenice koje mogu ukazati da je konkretna robaprodata radi izvoza u Republiku Srbiju su, na primer,slede}e:

– roba je proizvedena prema specifikacijamaRepublike Srbije ili se (na primer, na osnovu oznaka koje


82

BILTEN/CARINE

nosi) moè zakqu~iti da nije namewena za neku drugudestinaciju,

– konkretna roba je proizvedena za odre|enog kupca uRepublici Srbiji,

– roba se naru~uje od posrednika koji je nabavqa odproizvo|a~a, a ta roba se dostavqa kupcu u RepubliciSrbiji direktno od proizvo|a~a.

Kori{}ewe ove mogu}nosti podrazumeva da lice kojepodnosi deklaraciju za uvezenu robu mora da raspolaè svim~iwenicama vezanim za prodajni posao na kojem je zasnovanadeklarisana vrednost {to, tako|e, zna~i da ima pristuprelevantnim podacima i dokumentima iz drugih zemaqa.

Ministarstvo finansija i privrede napomiwe da jeono saglasno sa predloènim carinskim formalnostimakoje bi se sprovodile u slu~aju prodaje robe u carinskimskladi{tima, uz napomenu da te formalnosti, kao i daqepostupawe sa carinskom robom ne bi trebalo da se razlikujeu zavisnosti od toga da li je kupac doma}e ili strano lice.

3. Kako da se, po novom Carinskom zakonu, prilikomcariwewa plate uvozne da`bine na vi{ak robe koji jeprimqen, a ne postoji obaveza pla}awa dobavqa~u?


^lanom 80. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/10 i 111/12) propisano je da kada strana roba koja je utranzitnom postupku, stigne u odredi{te u carinskompodru~ju Republike Srbije i dopremi se carinarnici, na turobu se primewuju odredbe ~l. od 67. do 78. tog zakona.

S tim u vezi, na osnovu ~lana 67. istog zakona roba sepo dopremawu carinarnici, na zahtev lica koje je ovla{}eno


83

84


da robi odredi carinski dozvoqeno postupawe iliupotrebu, a uz odobrewe carinskog organa, moè pregledatiili uzorkovati, kako bi se za wu odredilo carinskidozvoqeno postupawe ili upotreba.

Tako|e, u skladu sa ~lanom 103. st. 1, 2, 3. i 5.Carinskog zakona, carinski organ moè, po slu`benojdu`nosti ili na zahtev deklaranta, izmeniti ili dopunitideklaraciju nakon {to je roba pu{tena deklarantu,konkretno u ovom slu~aju tranzitnu deklaraciju.

Carinski organ moè, posle pu{tawa robe, daizvr{i kontrolu ra~unovodstvenih i komercijalnihisprava i podataka u vezi sa uvozom ili izvozom te robe iliu vezi s naknadnim komercijalnim poslovima s tom robom, dabi utvrdio ta~nost podataka koji su navedeni u deklaraciji.

Kontrola moè da se obavi u prostorijamadeklaranta, u prostorijama bilo kog drugog lica koje jeneposredno ili posredno poslovno ukqu~eno u pomenuteradwe ili u prostorijama bilo kog drugog lica koje posedujenavedene isprave i podatke. Carinski organ moè, tako|e,da izvr{i pregled i uzme uzorke robe ako je ona jo{ uvekdostupna.

Ako se naknadnom kontrolom deklaracije ilinaknadnom kontrolom cariwewa utvrdi da su propisi kojise odnose na odre|eni carinski postupak primeweni naosnovu neta~nih ili nepotpunih podataka, carinski organ, uskladu sa carinskim i drugim propisima, preduzimaneophodne mere i donosi odgovaraju}e odluke da senepravilnosti isprave i pravno stawe uskladi snovoutvr|enim okolnostima.

Ministarstvo finansija i privrede napomiwe da se,u skladu sa ~lanom 49. Carinskog zakona, carinska vrednostrobe uvezene bez pla}awa protivvrednosti utvr|uje u skladusa odredbama ~l. 40. do 45. tog zakona.

BILTEN/CARINE


F I S K A L N E K A S E

1. Da li privredni subjekt koji prodaje dobra – elektronskui telekomunikacionu opremu, kao i opremu za ra~unare,posredstvom po{te ili preko interneta fizi~kim licimaima obavezu evidentirawa prometa preko fiskalne kase?


Privredni subjekt koji prodaje dobra (elektronsku itelekomunikacionu opremu, kao i opremu za ra~unare)posredstvom po{te ili preko interneta fizi~kim licima,u okviru delatnosti iz grupe 47.91 (Trgovina na maloposredstvom po{te ili interneta) Klasifikacijedelatnosti, pri ~emu se navedena dobra uvoze iskqu~ivo ukoli~ini navedenoj u elektronski primqenoj naruxbinifizi~kog lica, nema obavezu evidentirawa tako ostvarenogprometa preko fiskalne kase.

Promet koji privredni subjekt vr{i pravnim licimai preduzetnicima ne evidentira se preko fiskalne kase.

Naime, odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona o fiskalnimkasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i 93/12) propisano je daje lice koje je upisano u odgovaraju}i registar i koje obavqapromet dobara na malo, odnosno pruà usluge fizi~kimlicima, du`no da vr{i evidentirawe svakog pojedina~noostvarenog prometa preko fiskalne kase.

BILTEN/FISKALNE KASE86


Prema Uredbi o odre|ivawu delatnosti kod ~ijegobavqawa ne postoji obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase („Sl. glasnik RS“, br. 61/10, 101/10, 94/11 i83/12), lice koje obavqa delatnost iz grupe 47.91 (Trgovinana malo posredstvom po{te ili interneta) Klasifikacijedelatnosti propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti(„Sl. glasnik RS“, br. 54/10) nema obavezu evidentirawasvakog pojedina~no ostvarenog prometa preko fiskalne kase.

2. Da li postoji obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase u slu~aju kada privredni subjekt pruàusluge obuke fizi~kim licima?


Privredni subjekt koji pruà usluge obuke fizi~kimlicima, u konkretnom slu~aju obuku za servisere –mehani~are, nije u obavezi da tako ostvaren prometevidentira preko fiskalne kase, pod uslovom da predmetneusluge pruà u okviru obavqawa delatnosti iz oblasti 85(Obrazovawe) Klasifikacije delatnosti.

Naime, u skladu sa odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona ofiskalnim kasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i 93/12),lice koje je upisano u odgovaraju}i registar i koje obavqapromet dobara na malo, odnosno pruà usluge fizi~kimlicima, du`no je da vr{i evidentirawe svakog pojedina~noostvarenog prometa preko fiskalne kase.


Prema Uredbi o odre|ivawu delatnosti kod ~ijegobavqawa ne postoji obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase („Sl. glasnik RS“, br. 61/10, 101/10, 94/11 i83/12), lica koja obavqaju delatnosti iz oblasti 85(Obrazovawe) Klasifikacije delatnosti propisaneUredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br.54/10) nemaju obavezu evidentirawa prometa prekofiskalne kase.

3. Da li Crveni krst Srbije, koji organizuje i sprovodiobuku iz prve pomo}i kandidatima za voza~e, ima obavezu datako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase?


Crveni krst Srbije koji organizuje i sprovodi obukuiz prve pomo}i kandidatima za voza~e, u skladu sa propisi-ma koji reguli{u rad Crvenog krsta Srbije, nije u obavezi datako ostvaren promeg evidentira preko fiskalne kase, poduslovom da predmetne usluge pruà u okviru obavqawadelatnosti iz oblasti 85 (Obrazovawe) Klasifikacijedelatnosti.

Naime, u skladu sa odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona ofiskalnim kasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i 93/12), licekoje je upisano u odgovaraju}i registar i koje obavqa prometdobara na malo, odnosno pruà usluge fizi~kim licima,du`no je da vr{i evidentirawe svakog pojedina~no ost-varenog prometa preko fiskalne kase.

BILTEN/FISKALNE KASE 87

BILTEN/FISKALNE KASE

Prema Uredbi o odre|ivawu delatnosti kod ~ijegobavqawa ne postoji obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase („Sl. glasnik RS“, br. 61/10, 101/10, 94/11 i83/12), lica koja obavqaju delatnosti iz oblasti 85(Obrazovawe) Klasifikacije delatnosti propisaneUredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br.54/10) nemaju obavezu evidentirawa prometa preko fiskalnekase.


88

J A V N I R A S H O D I

JAVNE NABAVKE

1. Na koji na~in ponu|a~ moè izvr{iti umawewe ponu|enecene, odnosno na koji na~in je mogu}a izmena ponude?


^lanom 53. stav. 4. Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08) propisano je da u roku za podno{eweponude ponu|a~ moè da izmeni, dopuni ili opozove svojuponudu, na na~in koji je odre|en za podno{ewe ponude. Iznavedene odredbe proizlazi da ponu|a~ moè da izmenibilo koji element ponude (ne samo cenu), moè da je dopuniili opozove, pri ~emu je duàn da to u~ini na na~in koji jeodre|en za podno{ewe ponude i u roku za podno{eweponude.

Ponuda se moè podneti, saglasno ~lanu 53. stav 1.Zakona, neposredno, putem po{te ili u elektronskomobliku.

Prema ~lanu 59. Zakona:– naru~ilac je duàn da u javnom pozivu i u konkursnoj

dokumentaciji odredi rok u kojem bi trebalo podneti ponude(stav 1);

– rok za podno{ewe ponuda odre|en u javnom pozivumora biti isti kao i rok za podno{ewe ponuda odre|en ukonkursnoj dokumentaciji (stav 2);


BILTEN/JAVNE NABAVKE

– rok za podno{ewe ponuda odre|uje se navo|ewemdana i sata u konkursnoj dokumentaciji i javnom pozivu,odnosno pozivu za dostavqawe ponuda (poziv u postupcimau kojima naru~ilac nije duàn da objavi javni poziv) do kojegse ponude mogu podnositi (stav 3);

– po isteku roka za podno{ewe ponuda ponu|a~ nemoè povu}i niti mewati ponudu, a ukoliko to ipak u~ininaru~ilac je ovla{}en da unov~i garanciju za ozbiqnostponude datu uz ponudu (~lan 4).

Rokovi za podno{ewe ponuda ra~unaju se od dana kadaje javni poziv za javnu nabavku objavqen u „Slu`benomglasniku Republike Srbije“, odnosno od dana kada je poziv zapodno{ewe ponuda poslat ponu|a~ima (~lan 60. Zakona), ablagovremenom ponudom smatra se ponuda primqena odstrane naru~ioca u roku odre|enom za podno{ewe ponuda(~lan 61. stav 1. Zakona).

Iz navedenog proizlazi da je ponu|a~ duàn daizmenu ponude podnese neposredno, putem po{te ili uelektronskom obliku, do dana i sata koji je odre|en ukonkursnoj dokumentaciji i javnom pozivu ili pozivu zadostavqawe ponuda. Ponu|a~ je duàn da jasno nazna~i kojideo ponude mewa, odnosno koju odgovaraju}u dokumentacijudostavqa. Ako se promena odnosi na cenu datu u ponudi,ponu|a~ je duàn da, na na~in i u roku koji je propisan zapodno{ewe ponuda, dostavi pre svega, obrazac ponude, modelugovora i obrazac strukture cene, u kojima }e nova cena bitinavedena i izraèna na na~in odre|en u konkursnojdokumentaciji.

2. a) Da li su privredna dru{tva koja je osnovalo Javnopreduze}e „Elektromreà Srbije“, sa vlasni{tvom udela100%, naru~ioci u smislu ~lana 3. Zakona o javnimnabavkama?


90


b) U slu~aju kada JP „Elektromreà Srbije“ zakqu~ujeugovore sa predmetnim privrednim dru{tvima po osnovu~lana 87. stav 1. ta~ka 8. ZJN:– Da li u tom slu~aju privredna dru{tva mogu angaòvatitre}e pravno ili fizi~ko lice kao podizvo|a~a, odnosno dali privredna dru{tva mogu angaòvati tre}e pravno ilifizi~ko lice za realizaciju dela ugovorenog posla?– Da li su predmetna privredna dru{tva u obavezi daprilikom podno{ewa ponude Osniva~u prijave u~e{}epodizvo|a~a u predmetnom poslu, uz striktno navo|ewe kojesu to vrste poslova i koliko je wihovo maksimalnoprocentualno u~e{}e u ukupnoj vrednosti konkretnogposla?– Koliko je maksimalno procentualno u~e{}e podizvo|a~au poslovima koji se poveravaju privrednim dru{tvima po ~l.87. stav 1. ta~ka 8. ZJN?


U zahtevu za mi{qewe konstatuje se da je Javnopreduze}e „Elektromreà Srbije“ osnovalo dva privrednadru{tva sa vlasni{tvom udela 100%: Privredno dru{tvo zaprojektovawe, konsalting i inèwering elektro ener -getskih i telekomunikacionih objekata i sistema„Elektroistok–Projektni biro“ d.o.o. Beograd i Privrednodru{tvo za izgradwu elektroenergetskih objekata„Elektroistok–Izgradwa“ d.o.o. Beograd (u daqem tekstu:privredna dru{tva)

Osim toga, u predmetnom dopisu konstatuje se da JP„Elektromreà Srbije“, kao osniva~, u postupku nabavkizakqu~uje ugovore sa privrednim dru{tvima „po osnovu~lana 87. stav 1. ta~ka 8, kao povezano pravno lice u smisluzakona kojim se ure|uje porez na dobit preduze}a za koja je


91


naru~ilac u prethodne tri godine ostvario najmawe 80%prose~nog ukupnog prihoda“.

a) ^lanom 3. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnikRS“, br. 116/08, u daqem tekstu; Zakon) propisano je da jenaru~ilac javne nabavke:

1) dràvni organ, organizacija, ustanova i drugidirektni ili indirektni korisnik buxetskih sredstava usmislu zakona kojim se ure|uje buxetski sistem i buxet, kaoi organizacija za obavezno socijalno osigurawe;

2) javno preduze}e;3) pravno lice koje obavqa i delatnost od op{teg

interesa, ukoliko je ispuwen neki od slede}ih uslova:(1) da vi{e od polovine ~lanova organa upravqawa

tog pravnog lica ~ine predstavnici naru~ioca;(2) da vi{e od polovine glasova u organu tog pravnog

lica imaju predstavnici naru~ioca;(3) da naru~ilac vr{i nadzor nad radom tog pravnog

lica;(4) da naru~ilac poseduje vi{e od 50% akcija, odnosno

udela u tom pravnom licu;(5) da se vi{e od 50% finansira iz sredstava

naru~ioca;4) pravno lice osnovano od naru~ilaca, a koje obavqa

i delatnost od op{teg interesa i koje ispuwava najmawejedan od uslova iz ta~ke 3) ovog ~lana.

U ~lanu 2. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawudelatnosti od op{teg interesa („Sl. glasnik RS“, br. 25/20,25/02, 107/05, 108/05 i 123/07) propisano je:

– da su delatnosti od op{teg interesa, u smislu ovogzakona, delatnosti koje su kao takve odre|ene zakonom uoblasti: proizvodwe, prenosa i distribucije elektri~neenergije; proizvodwe i prerade ugqa; istraìvawa,


92


proizvodwe, prerade, transporta i distribucije nafte iprirodnog i te~nog gasa; prometa nafte i naftnih derivata;èlezni~kog, po{tanskog i vazdu{nog saobra}aja;telekomunikacija; izdavawa slu`benog glasila RepublikeSrbije; informisawa; izdavawa uxbenika; kori{}ewa,upravqawa, za{tite i unapre|ivawa dobara od op{teginteresa (vode, putevi, mineralne sirovine, {ume, plovnereke, jezera, obale, bawe, divqa~), kao i komunalnedelatnosti (stav 1);

– da su delatnosti u smislu stava 1. ovog ~lana idelatnosti od strate{kog zna~aja za Republiku, kao idelatnosti neophodne za rad dràvnih organa i organajedinice lokalne samouprave, utvr|ene zakonom (stav 2).

Imaju}i u vidu navedene zakonske odredbe, privrednadru{tva se smatraju naru~iocima javne nabavke akoispuwavaju uslove propisane ~lanom 3. ta~ka 4) Zakona.Naime, Ministarstvo finansija i privrede nije umogu}nosti da zauzme stav o tome da li se privredna dru{tvasmatraju naru~iocima javne nabavke ili ne, pored ostalog, izbog toga {to uz molbu za davawe tuma~ewa nije dostavqenapotpuna, odnosno odgovaraju}a dokumentacija (tako npr.osniva~ka akta privrednih dru{tava nisu uskla|ena sazakonom).

b) Kada se radi o konstataciji iz zahteva za mi{qeweprema kojoj JP „Elektromreà Srbije“, kao osniva~, upostupku nabavki zakqu~uje ugovore sa privrednimdru{tvima „po osnovu ~lana 87. stav 1. ta~ka 8.“,Ministarstvo finansija i privrede ukazuje na slede}e:

Prema ~lanu 87. stav 1. ta~ka 8) Zakona, odredbe ovogzakona ne primewuju se na nabavke u oblastimavodoprivrede, energetike, rudarstva, telekomunikacija isaobra}aja u slu~ajevima kada naru~ilac kao povezano lice,


93


u smislu zakona kojim se ure|uje porez na dobit preduze}a,odnosno zakona kojim se ure|uje porez na dohodak gra|ana,vr{i nabavku od lica sa kojim je povezan, pod uslovom da je uprethodne tri godine naru~ilac ostvario najmawe 80%prose~nog ukupnog prihoda za lice sa kojim je povezan.

Nabavkama u oblasti energetike, saglasno ~lanu 85.Zakona, smatraju se nabavke:

– dobara, usluga i radova neophodnih za izgradwu,odràvawe i eksploataciju objekata za proizvodwu,transport, odnosno prenos i distribuciju elektri~neenergije (stav 1. ta~ka 1) i

– elektri~ne energije, nafte i gasa (stav 2).^lanom 55. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih

lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10 i101/11) propisano je da mati~no pravno lice i zavisnapravna lica, u smislu ovog zakona, ~ine grupu povezanihpravnih lica ako me|u wima postoji neposredna iliposredna kontrola nad najmawe 75% akcija ili udela.

Iz iznetog proizlazi da bi pod navedenim uslovimaJavno preduze}e „Elektromreà Srbije“ moglo bez primeneZakona da vr{i nabavke od privrednih dru{tava u oblastienergetike, odnosno nabavke dobara, usluga i radovaneophodnih za izgradwu, odràvawe i eksploatacijuobjekata za proizvodwu, transport, odnosno prenos idistribuciju elektri~ne energije.

• U pogledu pitawa da li u slu~aju primene ~lana 87.stav 1. ta~ka 8) Zakona „privredna dru{tva mogu angaòvatitre}e pravno ili fizi~ko lice kao podizvo|a~a“,Ministarstvo finansija i privrede obave{tava o slede}em:

Kako iz navedene zakonske odredbe proizlazi da jere~ o nabavci izme|u naru~ioca kao povezanog lica od licasa kojim je povezan, Ministarstvo smatra da lice koje se


94


pojavquje kao ponu|a~ moè biti samo lice povezano sanaru~iocem, a ne i „tre}e pravno ili fizi~ko lice“ kome biprivredna dru{tva poverila izvr{ewe nabavke kaopodizvo|a~u.

3. a) Da li je dovoqno da izmene elemenata kriterijumaekonomski najpovoqnije ponude naru~ilac samo dostavilicima koja su preuzela konkursnu dokumentaciju ili jeneophodno da navedenu izmenu objavi i u „Slu`benomglasniku RS“, kao i da li (ukoliko je u obavezi da predmetnuispravku objavi u „Slu`benom glasniku RS“) mora daproduì prvobitni rok za dostavqawe ponuda?b) Da li se potencijalni ponu|a~i diskrimini{u tako {toje naru~ilac za element kriterijuma odredio primenuodgovaraju}ih sistema kvaliteta, s tim da se ocena vr{i naosnovu dostavqenih vaè}ih sertifikata o primeni ISOsistema kvaliteta kod ponu|a~a izdatih od straneovla{}enog organa ili organizacije za kontrolu kvaliteta,na na~in da }e se ponu|a~ima koji dostave traènesertifikate dodeqivati odgovaraju}i broj pondera, dok seponu|a~ima koji navedene sertifikate ne dostave ponderine}e dodeqivati?


a) ^lanom 32. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnikRS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da:

– ako naru~ilac u roku predvi|enom za podno{eweponuda izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju, duànje da bez odlagawa i bez naknade te izmene ili dopunedostavi zainteresovanim licima koja su primila konkursnudokumentaciju (stav 1),


95


– ako naru~ilac izmeni ili dopuni konkursnudokumentaciju {est ili mawe dana pre isteka roka zapodno{ewe ponuda, naru~ilac je duàn da produì rok zapodno{ewe ponuda (stav 4).

– se odluka o produèwu roka objavquje na isti na~inna koji je objavqen javni poziv (stav 6).

Prema ~lanu 51. stav 1. Zakona naru~ilac je duàn daobjavi isti kriterijum i elemente kriterijuma za izbornajpovoqnije ponude u javnom pozivu i u konkursnojdokumentaciji.

Iz navedenog, kao pravilo, proizlazi da je naru~ilacduàn da bez odlagawa izmene ili dopune konkursnedokumentacije dostavi zainteresovanim licima koja suprimila konkursnu dokumentaciju, a izuzetno, ako jekonkursna dokumentacija izmewena ili dopuwena {est ilimawe dana pre roka za dostavqawe ponuda, naru~ilac jeduàn da produì rok za podno{ewe ponuda i da odluku oproduèwu roka objavi na isti na~in na koji je objavqenjavni poziv, odnosno u skladu sa ~lanom 69. Zakona.

U konkretnom slu~aju, kako je naru~ilac izmeniokonkursnu dokumentaciju u roku koji je duì od {est danapre isteka roka za podno{ewe ponuda, moglo bi sezakqu~iti da naru~ilac nije u obavezi da produì rok zadostavqawe ponuda i da odluku o produèwu roka objavqujena isti na~in na koji je objavqen i javni poziv. Me|utim,kako se radi o izmeni elemenata kriterijuma „ekonomskinajpovoqnija ponuda“ koji, kako su navedeni u javnom pozivumoraju biti identi~ni sa elementima kriterijuma koji susadràni u konkursnoj dokumentaciji (~lan 30. stav 2.Zakona) i objavqeni (~lan 51. stav 1. Zakona), proizlazi daje naru~ilac duàn da izmene tih elemenata kriterijumaobjavi na isti na~in na koji je objavqen i javni poziv (~lan69. Zakona). Naime, izmenom elemenata kriterijuma „eko -


96


nom ski najpovoqnija ponuda“, naru~ilac u su{tini mewajavni poziv.

b) ^lanom 44. stav 2. ta~. 1) do 7) Zakona propisani suobavezni uslovi za u~e{}e u postupku javne nabavke. Poredobaveznih uslova za u~e{}e u postupku javne nabavke,naru~ilac moè da odredi i druge dodatne uslove za u~e{}eu postupku javne nabavke, posebno ukoliko se odnose nasocijalna i ekolo{ka pitawa (~lan 44. stav 5 Zakona).

Saglasno navedenom, naru~ilac je mogao, u zavisnostiod predmeta javne nabavke i u skladu sa svojim potrebama, daodredi da ponu|a~ ispuwava me|unarodni standard za sistemupravqawa kvalitetom u poslovnoj organizaciji –sertifikat ISO 9001 i me|unarodni standard za sistemupravqawa za{titom ìvotne sredine – sertifikat ISO14001, kao dodatne uslove za u~e{}e u postupku javne nabavke.Kako ispuwenost navedenih standarda (posedovawenavedenih sertifikata) od strane ponu|a~a naru~ilac nijeodredio kao uslov za u~e{}e u postupku javne nabavke, moèse smatrati da oni i nisu neophodni u predmetnoj javnojnabavci, te da ih ne moè odre|ivati ni kao elemenatkriterijuma „ekonomski najpovoqnija ponuda“.

4. Da li je potrebno da se za izradu vodovodne mreè ifekalne kanalizacije sprovede postupak javne nabavke uskladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ili se moguprimeniti odredbe ~l. 7. st. 1. Zakona o javnim nabavkama?


U predmetnom dopisu navodi se „kako je od strane JP„Vodovod i kanalizacija“ ]uprija dostavqen predmer i


97


predra~un radova za izradu vodovodne mreè „NOVA2” odulice Alekse [anti}a do ulice Stevana Sremca, kao ipredra~un radova za izradu fekalne kanalizacije u reonuulice Narodnog fronta”.

^lanom 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama(„Sl. glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da se odredbe ovog zakona ne primewuju nanabavke od organizacija koje se, u smislu ovog zakona,smatraju naru~iocem i kojima je Republika Srbija,teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava na osnovuposebnog zakona, podzakonskog akta ili drugog propisadodelila posebno ili iskqu~ivo pravo na obavqawedelatnosti pruàwa usluga koje su predmet javne nabavke.

^lanom 5. stav 1. ta~ka 2) Zakona propisano je da jepredmet ugovora o javnoj nabavci radova projektovawe iizvo|ewe radova povezanih sa specifi~nim aktivnostimanavedenim u Aneksu II koji je od{tampan uz ovaj zakon i ~iniwegov sastavni deo.

Aneksom II Gra|evinski radovi odre|eni su radovi,odnosno grupe radova ~ija se nabavka vr{i na na~in i poduslovima koji su propisani ovim zakonom. Tako su u grupi502 Niskogradwa: gradwa puteva, mostova, pruga itd.podgrupa 502.6 Specijalizovani gra|evinski radovipovezani sa vodom svrstani radovi koji se odnose navodosnabdevawe, odstrawivawe otpadnih voda ikanalizaciju.

Osim toga, kako „izrada vodovodne mreè“ i izrada„fekalne kanalizacije“, saglasno Uredbi o klasifikacijidelatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 54/10), spada u sektor FGra|evinarstvo oblast 42 Izgradwa ostalih gra|evinagranu 42.2 Izgradwa cevovoda, elektri~nih i komuni -kacionih vodova grupu 42.21 Izgradwa cevovoda koja


98


obuhvata izgradwu cevovoda za transportovawe te~nosti iizgradwu me|usobno povezanih zgrada i gra|evina koje ~inesastavni deo tih sistema, Ministarstvo finansija iprivrede ukazuje da na predmetnu nabavku nije mogu}eprimeniti odredbu ~lana 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona, zato {tose navedena odredba ne odnosi na nabavku radova.

5. Da li obrazovne i druge buxetske ustanove imaju pravo iobavezu da u postupku javnog ogla{avawa zahtevaju odponu|a~a da ponude ukupnu cenu javne nabavke bez poreza nadodatu vrednost i da nakon toga sa izabranim najpovoqnijimponu|a~em – turisti~kom agencijom ponu|enu cenu u ugovoruuve}aju za iznos zakonom propisanog poreza na dodatuvrednost?


Prema Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“,br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon):

– ponu|ena cena je cena koju ponu|a~ odre|uje uponudi, izraèna u dinarima, u koju su ura~unati svitro{kovi koji se odnose na predmet javne nabavke (~lan 2.ta~ka 10);

– procewena vrednost javne nabavke iskazuje se uukupnom iznosu bez poreza na dodatu vrednost (~lan 37. stav2);

– nakon zakqu~ewa ugovora naru~ilac moè dadozvoli promenu cene samo iz objektivnih razloga kojimoraju biti odre|eni u konkursnoj dokumentaciji, odnosnopredvi|eni posebnim propisima (~lan 82. stav 4).


99

100


U ~lanu 2. stav 1. ta~ka 8) Pravilnika o obaveznimelementima konkursne dokumentacije u postupcima javnihnabavki („Sl. glasnik RS“, br. 50/09, u daqem tekstu:Pravilnik) propisano je da konkursna dokumentacija, kaojedan od obaveznih elemenata, sadrì i obrazac strukturecene, sa uputstvom kako da se popuni.

U obrascu strukture cene, saglasno ~lanu 10. stav 1.Pravilnika, moraju biti prikazani osnovni elementistrukture cene kao {to su:

1) jedini~ne cene i ukupna cena;2) ukupna cena bez PDV-a i ukupna cena sa PDV-om;3) posebno iskazani tro{kovi koji ~ine ukupnu cenu

(carina, tro{kovi prevoza, montaè i dr.).Iz navedenog proizlazi da naru~ilac, prilikom

odre|ivawa procewene vrednosti javne nabavke, tu vrednostiskazuje u ukupnom iznosu bez poreza na dodatu vrednost i dase prilikom ocewivawa i rangirawa ponuda upore|ujuponu|ene cene izraène bez poreza na dodatu vrednost.Naru~ilac u konkursnoj dokumentaciji, odnosno u obrascustrukture cene, treba da navede sve elemente koji ~ine cenupredmeta javne nabavke, kako bi na osnovu wihzainteresovani ponu|a~i mogli da ponude cene kojeprilikom ocewivawa ponuda mogu biti uporedive. Tako|e,naru~ilac je duàn da u konkursnoj dokumentaciji zahteva damu ponu|a~i uz ponudu dostave ukupnu cenu bez PDV-a iukupnu cenu sa PDV-om.

S obzirom da se prilikom ocewivawa i rangirawaponuda upore|uju ponu|ene cene izraène bez poreza nadodatu vrednost, proizlazi da porez na dodatu vrednost(promena u visini stope poreza na dodatu vrednost) ne moèda bude objektivan razlog za izmenu ugovorene cene, odnosnoponu|ena cena u ugovoru ne moè da se uve}a za iznoszakonom propisanog poreza na dodatu vrednost.


101


6. Da li JP „Gradsko zelenilo i pijaca“Kikinda ima statusnaru~ioca sa posebnim ili iskqu~ivim pravom obavqawadelatnosti odràvawa javnih zelenih povr{ina, kao iodràvawe pijaca i pruàwa usluga na wima, u op{tiniKikinda, te da li predmetno preduze}e moè pruàti uslugeiz okvira delatnosti za koje je JP osnovano na teritorijiOp{tine Kikinda bez primene Zakona o javnim nabavkama,u skladu sa ~lanom 7. stav 1. ta~ka 1. ZJN?


^lanom 7. stav 1. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama(„Sl. glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da se odredbe ovog zakona ne primewuju nanabavke od organizacija koje se, u smislu ovog zakona,smatraju naru~iocem i kojima je Republika Srbija,teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava na osnovuposebnog zakona, podzakonskog akta ili drugog propisadodelila posebno ili iskqu~ivo pravo na obavqawedelatnosti pruàwa usluga koje su predmet javne nabavke.

Iz navedene odredbe proizlazi da se Zakon neprimewuje ako su kumulativno ispuweni slede}i uslovi:

– da se nabavka vr{i od organizacija koje se, u smisluovog zakona, smatraju naru~iocem;

– da te organizacije imaju posebno ili iskqu~ivopravo na obavqawe delatnosti pruàwa usluga koje supredmet javne nabavke;

– da im je to posebno ili iskqu~ivo pravo dodeqenood strane Republike Srbije, teritorijalne autonomije ililokalne samouprave na osnovu posebnog zakona, podza -konskog akta ili drugog propisa.



Prema ~lanu 3. ta~ka 2) Zakona status naru~ioca javnenabavke ima javno preduze}e.

Iz Odluke o osnivawu Javnog preduze}a „Gradskozelenilo i pijaca“ Kikinda („Slu`beni list op{tineKikinda“, br. 13/11) proizlazi da:

– op{tina Kikinda ovom odlukom osniva javnopreduze}e (~lan 1),

– se javno preduze}e osniva radi obavqawa komunalnedelatnosti ure|ewa i odràvawe parkova, zelenih irekreacionih povr{ina; delatnosti za{tite, unapre|ewakori{}ewa i upravqawa {umama i {umskim zemqi{tem;kao i delatnosti odràvawa pijaca i pruàwe usluga nawima (~lan 2),

– je delatnost preduze}a ure|ewe i odràvaweparkova, zelenih i rekreacionih povr{ina; za{tita, una -pre |ewe kori{}ewa i upravqawa {umama i {um skimzemqi{tem i odràvawe pijaca i pruàwe usluga na wima(~lan 5).

S obzirom na izneto, mi{qewe Ministarstvafinansija i privrede je da se od Javnog preduze}a „Gradskozelenilo i pijaca“ Kikinda mogu vr{iti nabavke usluga izokvira delatnosti radi ~ijeg je obavqawa preduze}eosnovano za teritoriju op{tine Kikinda, odnosno dadràvni organi, organizacije, ustanove ili druga pravnalica koja se, u smislu ~lana 3. Zakona, smatraju naru~iocimamogu sa preduze}em da zakqu~e ugovor bez primene Zakona zanabavku usluga odràvawa javnih zelenih povr{ina, kao iodràvawe pijaca i pruàwa usluga na wima.

7. Da li za javnu nabavku usluga organizovawa poqo~uvarskeslu`be na teritoriji op{tine Kovin, a ~ija procewena


102

103BILTEN/JAVNE NABAVKE

vrednost na godi{wem nivou iznosi 6.500.000,00 dinara bezPDV-a, op{tina Kovin treba da sprovede postupak javnenabavke male vrednosti ili javne nabavke velike vrednost?


^lanom 6. stav 3. Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano jeda se na nabavku usluga navedenih u Aneksu IB primewujuodredbe ovog zakona kojima se ure|uju javne nabavke malevrednosti, bez obzira na vrednost tih usluga.

Aneksom IB Usluge Broj kategorije 23. obuhva}ene suistra`ne usluge i usluge obezbe|ewa (osim uslugaobezbe|ewa prevozom u oklopqenim automobilima).

Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnikRS“, br. 54/10), Sektor N Administrativne i pomo}neuslu`ne delatnosti, oblast 80 Za{titne i istra`nedelatnosti, grana 80.1 Delatnost privatnog obezbe|ewa,grupa 80.10 Delatnost privatnog obezbe|ewa obuhvata,izme|u ostalog, usluge za{tite i patrolirawa.

Iz iznetog proizlazi da usluga vr{ewa poqo~uvarskeslu`be spada u usluge obezbe|ewa obuhva}ene aneksom IBZakona, zbog ~ega se na nabavku navedene usluge primewujepostupak javne nabavke male vrednosti koji je propisanPravilnikom o postupku javne nabavke male vrednosti („Sl.glasnik RS“, br. 50/09).

8. Da li je Nacionalni savet slova~ke nacionalne mawineobavezan da raspisuje tender za izvo|a~a radova na



rekonstrukciji zgrade Muzeja vojvo|anskih Slovakaimaju}i u vidu formalno-pravni status Nacionalnogsaveta?


^lanom 3. ta~ka 1) Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, u daqem tekstu: Zakon) propisano jeda je naru~ilac javne nabavke dràvni organ, organizacija,ustanova i drugi direktni ili indirektni korisnikbuxetskih sredstava u smislu zakona kojim se ure|ujebuxetski sistem i buxet, kao i organizacija za obaveznosocijalno osigurawe.

Prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnihmawina („Sl. glasnik RS“, br. 72/09):

– sredstva za finansirawe rada nacionalnih savetaobezbe|uju se iz buxeta Republike Srbije, buxeta auto nom -ne pokrajine i buxeta jedinice lokalne samo uprave,donacija i ostalih prihoda (~lan 114);

– visina sredstava iz javnih izvora koja se obezbe|ujuza finansirawe delatnosti nacionalnih saveta odre|uju seza svaku godinu Zakonom o buxetu Republike Srbije, odnosnoodlukama o buxetu AP Vojvodine i jedinica lokalnesamouprave (~lan 115).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi danacionalni saveti nacionalnih mawina imaju statusnaru~ioca javne nabavke, u smislu ~lana 3. ta~ka 1) Zakona,odnosno da su du`ni da nabavku dobara i usluga i ustupaweizvo|ewa radova vr{e pod uslovima, na na~in i u postupkukoji je propisan ovim zakonom.


104

B U X E T S K I S I S T E M

1. Primena ~lana 47. Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o buxetskom sistemu, a posebno kada su u pitawu

lokalna javna preduze}a

(Mi{qewe Ministarstva finansija i privrede, br.

011-00-00639/2012-03 od 25.12.2012. god.)

^lanom 47. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o buxetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 93/12)

propisano je da danom stupawa na snagu ovog zakona

prestaju da vaè odredbe zakona i drugih propisa kojima

se ure|uje pripadnost sopstvenih prihoda korisnika

buxetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija

za obavezno socijalno osigurawe.Prema ~lanu 2. ta~ka 8) Zakona o buxetskom

sistemu, indirektni korisnici buxetskih sredstava supravosudni organi; buxetski fondovi; mesne zajednice;javna preduze}a, fondovi i direkcije osnovani od stranelokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda~ija je namena utvr|ena posebnim zakonom; ustanove


BILTEN/BUXETSKI SISTEM

osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalnevlasti, nad kojima osniva~, preko direktnih buxetskihsredstava, vr{i zakonom utvr|ena prava u pogleduupravqawa i finansirawa.

S obzirom da se JP Poslovni prostor Vo`dovacfinansira od prihoda od izdavawa u zakup poslovnogprostora ~ija je namena utvr|ena Zakonom ofinansirawu lokalne samouprave, ima statusindirektnog buxetskog korisnika.

U dopisu se navodi da primena ~lana 47. Zakona oizmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu nije uskladu sa Zakonom o javnim preduze}ima i obavqawudelatnosti od op{teg interesa, U vezi sa ovim,Ministarstvo finansija i privrede ukazuje da se bezobzira na pravnu formu, na Poslovni prostorVo`dovac, kao indirektnog buxetskog korisnika, odnosinavedeni ~lan Zakona o izmenama i dopunama Zakona obuxetskom sistemu.

U dopisu se navode i mogu}i problemi ufunkcionisawu preduze}a zbog nemogu}nostiraspolagawa prihodima koje preduze}e ostvari ipotencijalne „zavisnosti“ od voqe osniva~a.

Me|utim, da bi se obezbedilo efikasnofinansijsko planirawe i upravqawe javnim finansi -jama, kao i kontrola tro{ewa svih nov~anih sredstava


106

BILTEN/BUXETSKI SISTEM 107

korisnika javnih sredstava koji su ukqu~eni ukonsolidovani ra~un trezora, bilo je neophodnodosada{we sopstvene prihode korisnika ukqu~iti uprihod buxeta i raspore|ivati u skladu sa odobrenimaproprijacijama u buxetu.

Ministarstvo finansija i privrede napomiwe daZakonom o izmenama i dopunama Zakona o buxetskomsistemu, prema kome prihodi koje ostvare korisnicijavnih sredstava postaju op{ti prihod buxeta, nijesu{tinski promewen ukupan iznos prihoda, ve} je samore~ o metodolo{koj promeni u wihovom iskazivawu,odnosno prihodi koji su i do sada,u skladu sa Zakonom obuxetskom sistemu, morali biti planirani u odluci obuxetu jedinice lokalne samouprave na izvoru 04 –

Sopstveni prihodi buxetskih korisnika, sada se uodluci o buxetu planiraju i izvr{avaju kao prihodbuxeta jedinice lokalne samouprave na izvoru 01 –

Prihodi iz buxeta.Svrha i ciq navedene izmene Zakona o buxetskom

sistemu jeste da se ostvari uvid u tro{ewe buxetskihsredstava, radi wihove boqe kontrole i tro{ewa zastrogo definisane namene, u skladu sa zakonom.

Prema tome, odlukom o buxetu jedinice lokalnesamouprave planiraju se sredstva za obezbe|ivaweredovnog funkcionisawa direktnih i indirektnih


BILTEN/BUXETSKI SISTEM

buxetskih korisnika, {to zna~i da }e se, poredtro{kova koji su se i do sada finansirali iz buxetajedinice lokalne samouprave, ostali tro{kovi,prethodno finansirani iz sopstvenih prihoda JPPoslovnog prostora Vo`dovac, ubudu}e planirati ubuxetu i finansirati iz buxeta jedinice lokalnesamouprave.


108

F I N A N S I R A W E L O K A L N E

S A M O U P R A V E

1. Planirawe sredstava u buxetu op{tine Varvarin za Javnokomunalno preduze}e „Putevi Varvarin“ i za Centar zarazvoj usluga socijalne za{tite Varvarin koje jeSkup{tina op{tine Varvarin osnovala na sedniciodrànoj dana 14. decembra 2012. godine

(Mi{qewe Ministarstva finansija i privrede, br. 401-00-01784/2012-03 od 21.1.2013. god)

1. U Ministarstvu finansija i privrede razmotren jepredmetni dopis sa odlukama o osnivawu JKP „PuteviVarvarin“ i Centra za razvoj usluga socijalne za{titeVarvarin. U davawu ovog mi{qewa po{lo se, pre svega, ododredbi zakona kojim se ure|uje postupak dono{ewa iizvr{avawa buxeta, osnov za planirawe odre|enihbuxetskih rashoda i izdataka, kao i revizija javnihsredstava:

1.1. Zakonom o buxetskom sistemu („Sl. glasnik RS“,br. 54/09 ... 93/12) propisano je da plan izvr{ewa buxetapredstavqa pregled planiranih prihoda i primawa


BILTEN/FINANSIRAWE LOKALNE SAMOUPRAVE

direktnog korisnika buxetskih sredstava prema izvorufinansirawa i pregled planiranih rashoda i izdataka(~lan 51).

Odredbama ~lana 53. Zakona o buxetskom sistemupropisano je da direktni i indirektni korisnici buxetskihsredstava mogu da vr{e pla}awa do visine rashoda iizdataka koje, za tromese~ni ili neki drugi period, odredilokalni organ uprave nadleàn za finansije (kvota).

Osnov za planirawe rashoda i izdataka direktnog iindirektnog buxetskog korisnika je zakon, odnosno drugipropis, tako da se utvr|ivawem aproprijacija u buxetu dajeovla{}ewe nadle`nom izvr{nom organu lokalne vlasti zatro{ewe javnih sredstava do odre|enog iznosa i za odre|enenamene za buxetsku godinu.

^lanom 56. stav 4. Zakona o buxetskom sistemuregulisano je da se preuzete obaveze, ~iji je iznos ve}i odiznosa sredstava predvi|enog buxetom ili koje su nastale usuprotnosti sa Zakonom o buxetskom sistemu ili drugimpropisom, ne mogu izvr{avati na teret konsolidovanogra~una trezora lokalne vlasti.

Za nepo{tovawe navedenih odredbi Zakona obuxetskom sistemu, u ~lanu 103. istog zakona propisane sunov~ane kazne za odgovorno lice ako ne po{tuje odredbeovog zakona u delu kojim se ure|uje postupak izvr{ewabuxeta.

1.2. Prema Zakonu o dràvnoj revizorskojinstituciji („Sl. glasnik RS“, br. 101/05, 54/07 i 36/10),Dràvna revizorska institucija, kao najvi{i dràvniorgan revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, izme|uostalog, vr{i reviziju svrsishodnosti poslovawa, odnosno


110


da li su sredstva od strane subjekta revizije upotrebqena uskladu sa na~elima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti.Subjekat revizije je duàn da mi{qewe revizije razmotri ipreduzme mere za otklawawe utvr|enih nepravilnosti inesvrsishodnosti.

2. U Ministarstvu finansija i privrede razmotrenesu dostavqene odluke, Odluka o buxetu op{tine Varvarin za2013. godinu, koju je Op{tinska uprava, u skladu sa ~lanom31. Zakona o buxetskom sistemu, dostavila Ministarstvufinansija 27. decembra 2012. godine, kao i Odluka oosnivawu Javnog preduze}a – Direkcije za urbanizam iizgradwu op{tine Varvarin koju je Skup{tina op{tineVarvarin donela na sednici odrànoj dana 8. jula 2001.godine i Odluka o organizovawu Javnog komunalnogpreduze}a „Varvarin“ Varvarin, koje su dostavqene nazahtev ovog ministarstva.

2.1. U Odluci o osnivawu Javnog komunalnogpreduze}a „Putevi Varvarin“, koju je Skup{tina op{tineVarvarin donela na sednici odrànoj dana 14. decembra2012. godine, u ~lanu 4. utvr|eno je da je prete`na delatnostovog javnog komunalnog preduze}a izgradwa puteva iautoputeva ({ifra 42.11), a da su ostale delatnosti koje }eovo javno komunalno preduze}e obavqati: eksploatacija{qunka, peska, gline i kaolina ({ifra 08.12), kao i ru{eweobjekata ({ifra 43.11). U ~lanu 11. Odluke predvi|eno je daJavno komunalno preduze}e pribavqa sredstva, izme|uostalog, i iz buxeta Republike Srbije i iz buxeta op{tineVarvarin.


111


[ifre delatnosti su utvr|ene u skladu sa Uredbomo Klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 54/10).

2.2. U Odluci o osnivawu Centra za razvoj uslugasocijalne za{tite Varvarin, u ~lanu 5. utvr|eno je da jedelatnost Centra – socijalna za{tita bez sme{taja za staralica i lica sa posebnim potrebama ({ifra 88.10) idelatnost dnevne brige o deci ({ifra 88.91).

Davawe mi{qewa u vezi toga da li je osnivaweCentra u skladu sa zakonom, u nadle`nosti je Ministarstvarada, zapo{qavawa i socijalne politike, pa je potrebnopribaviti mi{qewe nadle`nog ministarstva.

2.3. Odlukom o buxetu op{tine Varvarin za 2013.godinu, na razdelu 3, glava 3.8. JP Direkcija za urbanizam iizgradwu, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 97,8miliona dinara, {to predstavqa 21% buxeta op{tineVarvarin.

Na razdelu 3, glava 3.10, Fondovi, pozicija 148,ekonomska klasifikacija 451, planirana su sredstva za JKPu iznosu od 6,5 miliona dinara.

2.4. Odlukom o osnivawu Javnog preduze}a –Direkcije za urbanizam i izgradwu op{tine Varvarin, u~lanu 3. propisano je da Direkcija vr{i, izme|u ostalog,„poslove izgradwe i rekonstrukcije, odràvawe za{tite,razvoja i upravqawa lokalnim i nekategorisanimputevima i ulicama na podru~ju op{tine u skladu sazakonom i drugim prate}im propisima“.

2.5. U Odluci o organizovawu Javnog komunalnogpreduze}a „Varvarin“ Varvarin, u ~lanu 3. propisano je daovo javno komunalno preduze}e, izme|u ostalog, obavqadelatnost va|ewa {qunka i peska ({ifra 14210), kao i


112

BILTEN/FINANSIRAWE LOKALNE SAMOUPRAVE 113

ru{ewe i razbijawe objekata ({ifra 45110). [ifredelatnosti su utvr|ene u skladu sa Zakonom oklasifikaciji delatnosti i o registru jedinicarazvrstavawa („Sl. list SRJ“, br. 31/96 ... 74/99) koji je tadabio u primeni.

3. Iz prethodno navedenog proizilazi da }enovoosnovano Javno komunalno preduze}e „PuteviVarvarin“ obavqati delatnosti koje ve} obavqaju dva javnapreduze}a (JP Direkcija za urbanizam i izgradwu op{tineVarvarin i JKP „Varvarin“). Zbog toga je Ministarstvofinansija i privrede mi{qewa, imaju}i u vidu osnovnebuxetske principe, principe efikasnosti, ekonomi~nostii efektivnosti, koji se moraju po{tovati prilikompripreme i izvr{ewa buxeta (~lan 4. Zakona o buxetskomsistemu), kao i nadle`nosti Dràvne revizorskeinstitucije u pogledu revizije svrsishodnosti, da se Odlukao osnivawu Javnog komunalnog preduze}a „PuteviVarvarin“ mora preispitati i uskladiti sa navedenimzakonima.

Istovremeno, Ministarstvo finansija i privredeukazuje da je ~lanom 40. Zakona o buxetu Republike Srbije za2013. godinu („Sl. glasnik RS“, br. 114/12) propisano da }e usprovo|ewu odredbe ~lana 10. stav 2. Zakona o odre|ivawumaksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji(„Sl. glasnik RS“, br. 104/09), Vlada u 2013. godini davatisaglasnost za pove}awe broja zaposlenih u jedinicamalokalne samouprave koje imaju mawi broj zaposlenih naneodre|eno vreme od maksimalnog broja, na predlogMinistarstva finansija i privrede.



S obzirom da je broj zaposlenih u ustanovamasocijalne za{tite ukqu~en u maksimalni broj zaposlenih, ami{qewe Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalnepolitike bude da op{tina Varvarin ima zakonskog osnovaza osnivawe i finansirawe Centra, u Ministarstvufinansija i privrede sagleda}e se da li je broj zaposlenih,koji se finansiraju iz buxeta op{tine Varvarin, mawi odmaksimalnog broja predvi|enog Zakonom, {to je preduslovza novo zapo{qavawe i u tom slu~aju, potrebno jeMinistarstvu finansija i privrede dostaviti zahtev zadobijawe saglasnosti za uve}awe mase sredstava za plate.Naime, ~lanom 39. Zakona o buxetu Republike Srbije za2013. godinu propisano je ograni~ewe mase sredstava zaplate zaposlenih koji se finansiraju iz buxeta jedinicelokalne samouprave.


114

F I N A N S I J S K I S I S T E M

PLATNI PROMET

1. Mogu}nost sprovo|ewa jednostrane, zakonske kompe n -zacije na bazi izjave pravnog lica ~iji ra~uni nisublokirani radi izvr{ewa prinudne naplate


Odredbom ~lana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu(„Sl. list SRJ“, br. 3/02, 5/03, „Sl. glasnik RS“, br. 43/04,62/06, 111/09–dr. zakon, 31/11, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da pravna lica i fizi~ka lica koja obavqajudelatnost mogu me|usobne nov~ane obaveze izmirivati iugovarawem promene poverilaca, odnosno du`nika uodre|enom obligacionom odnosu (asignacija, cesija,pristupawe dugu, preuzimawe duga, ustupawe duga i dr.),prebijawem (kompenzacija) i na drugi na~in, u skladu sazakonom.

Odredbom ~lana 46. stav 3. Zakona propisano je dapravna i fizi~ka lica koja obavqaju delatnost ne moguizmirivati nov~ane obaveze na na~in iz st. 1. i 2. ovog ~lanaako su wihovi ra~uni u trenutku pla}awa blokirani radiizvr{ewa prinudne naplate, osim ako druk~ije nijeutvr|eno zakonom kojim se ure|uje poreski postupak.


BILTEN/PLATNI PROMET 116


U dopisu se navodi da se zakonska kompenzacijasprovodi bez potpisa i saglasnosti druge strane – pravnoglica ~iji su ra~uni blokirani radi izvr{ewa prinudnenaplate, te podnosilac zahteva smatra da, prema wegovommi{qewu i mi{qewu stru~nih ~asopisa i savetnika,sprovo|ewe zakonske kompenzacije davawem izjave oprebijawu od strane pravnog lica ~iji ra~uni nisublokirani, nije u suprotnosti sa odredbama ~lana 46. stav 3.Zakona. Davawem pomenute izjave, daqe se navodi u dopisu,izvr{ena je kompenzacija u skladu sa Zakonom oobligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85,45/89–US i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, 22/99–dr. propis,23/99–ispravka, 35/99–dr. propis i 44/99–dr. propis) i obestrane mogu da prokwiè sprovedenu kompenzaciju u svojimposlovnim kwigama.

Imaju}i u vidu da se podnosilac zahteva za mi{qeweu dopisu poziva na odredbe Zakona o obligacionimodnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89–US i 57/89,„Sl. list SRJ“, br. 31/93, 22/99–dr. propis, 23/99–ispravka,35/99–dr. propis i 44/99–dr. propis), te da se navodi da sezakonska kompenzacija sprovodi davawem izjave o prebijawukoju jedna strana upu}uje drugoj, Ministarstvo finansija iprivrede skre}e pa`wu na razlike izme|u zakonske iugovorne kompenzacije.

Zakonska kompenzacija se propisuje posebnimzakonom ili propisom donetim na osnovu zakona, usituaciji kada je potrebno hitnim merama otklonitiporeme}aje koji su nastali u likvidnosti privrede (op{tanelikvidnost privrede). Ova vrsta kompenzacije moraimati ograni~eno vreme primene, obavezna je za sveprivredne subjekte i po svojoj prirodi je, naj~e{}e,multilaterarna. Zakonske kompenzacije su se, na opisani

BILTEN/PLATNI PROMET 117


na~in, sprovodile za vreme primene nekada vaè}e Odlukeo sprovo|ewu obavezne multilateralne kompenzacije („Sl.list SRJ“, br. 17/96) ili Odluke o rokovima i na~inusprovo|ewu obavezne multilateralne kompenzacije („Sl.list SRJ“, br. 36/97, 3/98, 31/98, 4/99, 31/99, 51/99, 1/00, 73/00 i3/02), donetih na osnovu zakona kojim se ure|uje nadle`nostNarodne banke Srbije i platni promet.

Za razliku od zakonske kompenzacije, ugovornakompenzacija se zakqu~uje u skladu sa odredbama Zakona oobligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85,45/89–US i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, 22/99–dr. propis,23/99–ispravka, 35/99–dr. propis i 44/99–dr. propis), kojim jepropisano da strane u obligacionom odnosu, shodno na~eluautonomije voqe iz ~lana 10. ovog zakona, svoje odnoseure|uju po svojoj voqi, ali u granicama prinudnih propisa,javnog poretka i dobrih obi~aja.

U dopisu se iznosi mi{qewe da pravno lice, ~ijira~uni nisu blokirani, dostavqawem izjave o prebijawu iz~lana 337. Zakona o obligacionim odnosima vr{iprebijawe svojih obaveza sa potraìvawima koje ima premadrugom pravnom licu, ~iji su ra~uni blokirani radiizvr{ewa prinudne naplate, odnosno da bi, s obzirom dasaglasnost drugog pravnog lica nije potrebna zapunova`nost ovog posla, prebijawe nastupilo iskqu~ivoradwama pravnog lica ~iji ra~uni nisu u blokadi.

Specifi~nost prebijawa, kao na~ina prestankaobaveza, ogleda se u posledici jednostrane izjave oprebijawu, koju jedna strana upu}uje drugoj. S obzirom daobaveza prebijawem moè prestati samo ukoliko dva licaimaju istovremeno uzajamna, nov~ana i dospela ipotraìvawa i dugovawa, prebijawem prestaju potra -ìvawa i dugovawa kako pravnog lica koje je uputilo izjavu

BILTEN/PLATNI PROMET

o prebijawu i ~iji ra~uni nisu blokirani, tako i drugogpravnog lica kome je upu}ena izjava o prebijawu i ~iji sura~uni blokirani radi izvr{ewa prinudne naplate.

^lanom 46. stav 2. Zakona propisano je da pravnalica i fizi~ka lica koja obavqaju delatnost mogume|usobne nov~ane obaveze izmirivati i ugovarawempromene poverilaca, odnosno du`nika u odre|enomobligacionom odnosu, prebijawem i na drugi na~in, u skladusa zakonom. Upotrebom termina „me|usobne nov~aneobaveze“ i mnoìne kod navo|ewa lica koja mogu obavezeizmirivati na na~in propisan ovom odredbom Zakona,implicira se da se navedena odredba odnosi na dva ili vi{elica koja imaju obaveze u odre|enom obligacionom odnosu ikoja ih mogu izmirivati na opisani na~in.

Istovremeno, odredbom ~lana 46. stav 3. Zakonapropisano je da pravna i fizi~ka lica koja obavqajudelatnost ne mogu izmirivati nov~ane obaveze na na~in izst. 1. i 2. ovog ~lana ako su wihovi ra~uni u trenutkupla}awa blokirani radi izvr{ewa prinudne naplate, osimako druk~ije nije utvr|eno zakonom kojim se ure|ujeporeski postupak.

Svrha propisivawa zabrane izmirivawa nov~anihobaveza prebijawem, ali i ostalim na~inima iz ~lana 46. st.1. i 2. Zakona, u situaciji kada su ra~uni pravnog lica utrenutku pla}awa blokirani radi izvr{ewa prinudnenaplate, je, pre svega, za{tita poverilaca u postupkuprinudne naplate. Imaju}i u vidu interes poverilaca usprovo|ewu postupka prinudne naplate nad du`nikom ~ijisu ra~uni blokirani, kaznenom odredbom ~lana 50. stav 1.ta~ka 5) i stav 2. Zakona propisani su prekr{aji iprekr{ajne kazne samo za pravno lice – du`nika ~iji sura~uni blokirani radi sprovo|ewa postupka prinudne


118


naplate, a koje obaveze izmiruje suprotno odredbi ~lana 46.stav 3. ovog zakona.

S obzirom na ranije obrazloènu specifi~nostprebijawa, u smislu posledice koju proizvodi davawejednostrane izjave o prebijawu, odnosno izmirewu obavezaobe strane u obligaciji, ukoliko pravno lice, ~iji ra~uninisu blokirani, uputi izjavu o prebijawu drugom pravnomlicu, ~iji su ra~uni blokirani radi izvr{ewa prinudnenaplate, mi{qewe Ministarstva finansija i privrede je dase moè smatrati da je drugo pravno lice izmirilo nov~aneobaveze koje ima prema licu – uputiocu izjave o prebijawuna na~in koji je suprotan ~lanu 46. stav 3. Zakona, bez obzirana okolnost da je ovakav na~in izmirewa obaveza posledicapostupawa drugog lica.

Odgovor u vezi primene propisa dat je premapodacima koji su izneti u zahtevu. Ministarstvo finansijai privrede napomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona oNarodnoj skup{tini („Sl. glasnik RS“, broj 9/10), Narodnaskup{tina donosi autenti~no tuma~ewe zakona, kao i da, uskladu sa ~lanom 80. stav 2. Zakona o dràvnoj upravi („Sl.glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), mi{qewa organadràvne uprave nisu obavezuju}a.

2. Mogu}nost zakqu~ewa ugovora o pristupawu dugu du`nika~iji su ra~uni blokirani radi izvr{ewa prinudne naplate


Odredbom ~lana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu(„Sl. list SRJ“, br. 3/02, 5/03, „Sl. glasnik RS“, br. 43/04,62/06,111/09–dr. zakon, 31/11–u daqem tekstu: Zakon) propi -


119


sano je da pravna lica i fizi~ka lica koja obavqajudelatnost mogu me|usobne nov~ane obaveze izmirivati iugovarawem promene poverilaca, odnosno du`nika uodre|enom obligacionom odnosu (asignacija, cesija,pristupawe dugu, preuzimawe duga, ustupawe duga i dr.),prebijawem (kompenzacija) i na drugi na~in, u skladu sazakonom.

Odredbom ~lana 46. stav 3. Zakona propisano je dapravna i fizi~ka lica koja obavqaju delatnost ne moguizmirivati nov~ane obaveze na na~in iz st. 1. i 2. ovog ~lanaako su wihovi ra~uni u trenutku pla}awa blokirani radiizvr{ewa prinudne naplate, osim ako druk~ije nijeutvr|eno zakonom kojim se ure|uje poreski postupak.

S obzirom na prethodno navedeno, mi{qeweMinistarstva finansija i privrede je da je izmirivawenov~ane obaveze pristupawem dugu du`nika ~iji su ra~uniblokirani radi izvr{ewa prinudne naplate, kao jedan odna~ina promene poverilaca, odnosno du`nika u odre|enomobligacionom odnosu, u suprotnosti sa ~lanom 46. stav 3.Zakona.

Odgovor u vezi primene propisa dat je premapodacima koji su izneti u zahtevu. Ministarstvo finansijai privrede napomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona oNarodnoj skup{tini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodnaskup{tina donosi autenti~no tuma~ewe zakona, kao i da, uskladu sa ~lanom 80. stav 2. Zakona o dràvnoj upravi („Sl.glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), mi{qewa organadràvne uprave nisu obavezuju}a.


120



122 BILTEN/PODSETNIK


123BILTEN/PODSETNIK





BILTEN/PODSETNIK128


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Danica Vasiqevi}. – God. 32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija i privrede Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

Documents

Godina LIII ISSN 0354-3242 - Министарство … strucna misljenja...BILTEN SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA 1/januar 2013. Godina 0354-3242