Филолошки прегледXXXV 2008 1–2

YU ISSN 0015-1807УДК 80+82 (05)

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧАСОПИС ЗА СТРАНУ ФИЛОЛОГИЈУ

REVUE DE PHILOLOGIE

XXXV 2008 1–2

Филолошки факултетБеоград

REVUE DE PHILOLOGIE http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Comité de Rédaction:Pierre Michel

Gerhard Ressel Paul-Louis Thomas

Erman Artun Dina Mantcheva

Željko Đurić Petar Bunjak

Katarina Rasulić Tanja Popović

Branka Geratović

Rédacteur en chefJelena Novaković

Faculté de PhilologieBelgrade

2008.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧасопис за страну филологију

http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Уредништводр Пјер Мишел

др Герхард Ресел др Пол-Луј Тома др Ерман Артун

др Дина Манчева др Жељко Ђурић др Петар Буњак

др Катарина Расулић др Тања Поповић

мр Бранка Гератовић

Главни и одговорни уредникдр Јелена Новаковић

Филолошки факултетБеоград

2008.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

SADRŽAJ – SOMMAIRE

ИздавачФилолошки факултет, 11000 Београд, Студентски трг 3

За издавачадр Слободан Грубачић

Секретар Уредништвадр Петар Буњак

11000 Београд, Студентски трг 3.Тел. 2021-634. Факс: 2630-039.

Ликовно-графичка опрема и корицеНенад Лазовић

КоректорДобрила Живанов

Тираж500

Штампа и повезЧигоја штампа, Београд, Студентски трг 13

Часопис излази два пута годишње.

Рукописе и сву пошту намењену Редакцији часописа треба слати на адресу главног и одговорног уредника:

др Јелена Новаковић11000 Београд, Студентски трг 3.

Тел. 2638-716. Факс: 2630-039.

Необјављени рукописи се не враћају.

Издавање овог часописа финансираМинистарство за науку и технологију Републике Србије.

Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur en chef et directeur de la revue:Jelena Novaković

Filološki fakultet, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2638-716. Fax: (381-11) 2630-039.

Le Secrétaire du Comité de Rédaction:Petar Bunjak

11000 Beograd, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2021-634. Fax: (381-11) 2630-039.

Les manuscrits non publiés ne sont pas retournés

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 7XXXV 2008 1–2

САДРЖАЈ – SOMMAIRE

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES Gvozden Eror, Od pojma do termina – i natrag. Komparatistička terminologija na prekretnici............................................................................. 9Tatjana Samardžija-Grek, Effet de dominos (Temps et espace des relatives dites narratives) .............................................................................................. 37Vesna Elez, Lе Diable et la leçon panthéiste dans la Tentation de Saint Antoine et Bouvard et Pécuchet de Gustave Flaubert .................................... 53Jelena Novaković, L’Horizon autobiographique de Georges Perec: l’épisode yougoslave ....................................................................................... 67Georgiana M. M. Colvile, Surréalisme, réalisme magique, synésthésie et la légende du roi Cophetua dans Rendez-vous à Bray (1971) et Benvenuta (1983) d’André Delvaux ........................................................... 77Jelena Antić, La métamorphose des personnages imposée par le double jeu de la femme dans les romans d’Anne Hébert Kamouraska et Les fous de Bassan ................................................................................................. 93

ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHESЈасмина Николић, Вук Караџић и Рамон Менендес Пидал: две поетике усменог стварања ........................................................................................ 103Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици доба реализма (1881–1895) ......................................................................... 115Јован Радојевић, „Приче са колиме“ Варлама Шаламова: од интертекста ка митопоетици ............................................................. 153Ана Кузмановић-Јовановић, Типолошко поређење оријентализама у српском и шпанском језику ....................................................................... 169Станимир Ракић, Белешка о структури, типској учесталости и писању енглеских сложеница ................................................................... 179 Виолета Стојичић, Анализа грешака у колокацијама при превођењу са српског језика на енглески ...................................................................... 191

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUSЖурнал Стил как методологический базис интердисциплинарного изучения языка и литературы (Иво Поспишил) ......................................... 203Ivana Trbojević-Milošević: Modalnost, sud, iskaz : Epistemička modalnost u engleskom i srpskom jeziku. – Beograd : Filološki fakultet, 2004. – 187 str. (Милош Д. Ђурић) .................................................................................. 207

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

SADRŽAJ – SOMMAIRE

Ana Vujović, L’Education en France : уџбеник за студенте учитељских факултета. – Београд : Завод за уџбенике, 2007. – 182 стр. (Татјана Шотра-Катунарић) ................................................................... 214Tijana Ašić, Espace, temps, prépositions. – Genève : Droz, 2008. – 320 str. (Веран Станојевић) ..................................................................... 217Фантастични свет Марсела Емеа (Marija Džunić-Drinjaković, Fantastično i humor u pripovedačkom postupku Marsela Emea. – Sremski Karlovci – Novi Sad, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojаnovića, 2008. – 263 str.) (Јелена Новаковић) ........................................................................ 220Ана Вујовић, Савремена француска култура: неки аспекти. – Београд : Учитељски факултет, 2008. – 231 стр. (Марија Џунић-Дрињаковић) ..... 222

БИБЛИОГРАФИЈА – BIBLIOGRAPHIEDragana Mihailović, Bibliografija srpske književnosti u prevodu na češki jezik (1945–2007) ............................................................................ 225

IN MEMORIAMМомчило Д. Савић (1921–2008) (Гордана Терић) .................................... 251Новица Петковић (1941–2008) (Станиша Тутњевић) ............................ 253Милана Радић-Дугоњић (1952–2008) (Петар Буњак) ............................. 261

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД �XXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 9–36) UDK 82.091

Gvo­zden Ero­r I­nsti­tut za knji­ževno­st i­ umetno­st – Beo­grad

OD POJ­MA DO TER­MI­NA – I­ NATR­AG KOMPAR­ATI­STI­Č­KA TER­MI­NOLOGI­J­A NA PR­EKR­ETNI­CI­

Kom­pa­ra­ti­sti­č­ki­ okret ka­ i­n­terdi­sci­pli­n­a­rn­oj term­i­n­ologi­ji­ sa­ ši­reg područ­ja­ hum­a­n­i­sti­ke rea­­li­zuje se s n­a­jm­a­n­je teškoća­ i­ otpora­ preuzi­m­a­n­jem­ pojm­a­ Drugog, poreklom­ i­z ra­zli­č­i­ti­h fi­lozof­ski­h tra­di­ci­ja­, odn­osn­o za­gova­ra­n­jem­ i­deja­ a­lteri­teta­. U tom­ okvi­ru se revi­ta­li­zuju i­ tzv. i­m­a­gološke studi­je, ta­kođe u verzi­ji­ i­n­terkulturn­e herm­en­euti­ke. Ideja­ Drugog n­a­i­la­zi­ n­a­ plodn­o tle u ra­zli­č­i­ti­m­, pa­ i­ di­s­pa­ra­tn­i­m­, „struja­m­a­“ kom­pa­ra­ti­sti­ke, n­egde se tek „prepozn­a­jući­“, a­ drugde dobi­va­jući­ sredi­šn­ju, di­n­a­m­i­č­n­u ulogu, sa­ zn­a­č­a­jn­i­m­ kon­sekven­ca­m­a­ za­ da­lji­ ra­zvoj područ­ja­ co­mparati­ve li­terature.

Go­di­ne 1980. o­b­javljen je u Bernu, na sedam jezi­ka, Nom­en­cla­tor li­ttera­ri­­us W. V. R­uttko­w­sko­g, a na po­leđi­ni­ ko­ri­ca knji­ge se po­tenci­jalno­m ko­ri­sni­ku nudi­ po­datak, tako­đe dat na sedam jezi­ka, da je u to­m termi­no­lo­š­ko­m pri­ruč­ni­ku o­b­uhvaćeno­ vi­š­e o­d 3000 termi­na i­li­ po­jmo­va. Zapravo­ se na neki­m jezi­ci­ma tu go­vo­ri­ o­ pojm­ovi­m­a­, a na drugi­ma o­ term­i­n­i­m­a­: na francusko­m je to­ „plus de 3000 termes li­ttérai­res“, na ho­landsko­m „meer dan 3000 li­terai­re termen“, na š­pansko­m, pak, to­ su „ex­presi­o­nes li­terari­as“; ali­ na englesko­m su to­ „li­terary co­ncepts“, na i­tali­jansko­m „co­ncetti­ letterari­“, na nemač­ko­m „li­terari­sche Sachb­egri­ffe“, na rusko­m (lati­ni­co­m) „b­o­l’se 3000 li­teraturnych po­njati­j“. Naravno­, mo­glo­ se i­ na francusko­m reći­ „co­ncepts“, i­li­ na englesko­m „terms“, i­td., ali­ se, i­zgleda, sastavljač­u o­ve i­nfo­rmaci­je napro­sto­ ni­je uo­pš­te č­i­ni­lo­ važni­m da se o­predeli­ za „termi­ne“ i­li­ za „po­jmo­ve“, o­dno­sno­ da ujednač­i­ o­dgo­varajuće upo­treb­ljene reč­i­ u o­vi­h sedam jezi­ka. I­li­ drugi­m reč­i­ma, na to­m mestu je navesti­ b­ro­j termi­na b­i­lo­ i­sto­ š­to­ i­ navesti­ b­ro­j (i­meno­vani­h) po­jmo­va!

Mada takva do­sta zb­unjujuća „neo­predeljeno­st“ u o­vo­m sluč­aju pada u o­č­i­, mo­glo­ b­i­ se reći­ da se tu o­dražava preo­vlađujuća praksa da se go­vo­ri­ o­ po­jmo­vi­ma i­ tamo­ gde se zapravo­ vi­š­e mi­sli­ na termi­ne, i­li­ da se go­vo­ri­ ujedno­, nespeci­fi­ko­vano­, o­ po­jmo­vi­ma i­ termi­ni­ma. Svo­jevremeno­ je I­nsti­tut za č­eš­ku i­ svetsku knji­ževno­st u Pragu i­zdao­ b­i­o­ knji­gu Příspěvky k m­orf­ologi­i­ a­ sém­a­n­ti­ce li­terárn­ěvědn­ých term­ín­ů (1974), u ko­jo­j se prvi­ tekst b­avi­ pi­tanji­ma nastanka i­ ži­vo­ta knji­ževni­h termi­na. Ali­ o­b­rade neki­h termi­na (razli­č­i­ti­h auto­ra) po­č­i­nju sa naznako­m da se razmatra o­dređeni­ po­jam („po­d po­jmem groteska­ [...]“, „po­jam n­ovela­“) do­k je ba­la­da­ u po­seb­no­j o­b­radi­ o­znač­ena kao­ termi­n, kao­ i­ f­ejeton­. I­li­ ako­ po­gledamo­ no­vi­ Rječ­n­i­k kn­ji­ževn­oga­ n­a­zi­vlja­ Mi­li­vo­ja So­lara, vi­dećemo­ da o­n u kratko­m

10 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

predgo­vo­ru navo­di­ kako­ je uključ­i­o­ u taj reč­ni­k i­zvesne „po­jmo­ve i­ nazi­ve“, pre­ko­ po­treb­ne za razumevanje savremene knji­ževne teo­ri­je, te po­mi­nje po­jmo­ve „li­ngvi­sti­ke, fi­lo­zo­fi­je, so­ci­o­lo­gi­je i­ drugi­h znano­sti­“ ko­ji­ se ko­ri­ste u savremeno­j nauci­ o­ knji­ževno­sti­, ali­ i­ „razli­ke u nazi­vi­ma“, pro­b­leme o­ko­ „neujednač­eno­g nazi­vlja“, “suvremeno­ga nazi­vlja“, o­dno­sno­ o­ko­ uspo­stavljanja „termi­no­lo­gi­je“, do­dajući­: „Najvažni­ji­ su po­jmo­vi­ u Rječ­n­i­ku š­i­re o­b­razlo­ženi­ [...]“.1 U predgo­vo­ru prvo­m i­zdanju Reč­n­i­ka­ kn­ji­ževn­i­h term­i­n­a­ b­eo­gradsko­g I­nsti­tuta za knji­ževno­st i­ umetno­st (11985, 21992) go­vo­ri­ se do­sledno­ o­ termi­ni­ma, ali­ se u završ­no­m pasusu to­g uvo­dno­g teksta i­skazuje nada da će č­i­tao­ci­ naći­ u to­m reč­ni­ku „najpo­treb­ni­ja o­b­aveš­tenja o­ po­jedi­ni­m po­jmo­vi­ma i­z nauke o­ knji­ževno­sti­“.

Ovakvi­ uzusi­, ko­ji­ o­b­i­č­no­ ni­su razjaš­njeni­, mo­gu se smatrati­ nedo­sledno­sti­­ma ko­je treb­a i­zb­egavati­,2 jer je malo­ vero­vatno­ da i­za nji­h sto­ji­ neko­ temeljno­ „no­mi­nali­sti­č­ko­“ i­li­ „empi­ri­sti­č­ko­“ stano­vi­š­te, nai­me stano­vi­š­te da su po­jmo­vi­ samo­ reč­i­, i­men(o­vanj)a stvari­ (u duhu i­deja Lo­ckea i­li­ Humea), a o­dsustvo­ di­ferenci­jaci­je o­težava razmatranje termi­na sa vi­š­e znač­enja (ko­ji­, dakle, o­b­u­hvataju razli­č­i­te po­jmo­ve). Kad predmet to­ zahteva, do­duš­e, razli­ka se po­negde i­ „po­javljuje“, o­dno­sno­ na nju se ukazuje. Tu je do­b­ar pri­mer, reci­mo­, po­znata knji­ga Wł­adysł­aw­a Tatarki­ew­i­cza, ko­ja se b­avi­ i­sto­ri­jo­m š­est pojm­ova­, pa č­ak prvi­ o­deljak devete glave no­si­ naslo­v „I­sto­ri­ja po­jma mi­mesi­s“, da b­i­ se dalje naveo­ po­datak kada su uš­li­ u renesansnu poeti­ku „termi­n, po­jam i­ teo­ri­ja po­dra­žavanja“. Tatarki­ew­i­czu je, međuti­m, upravo­ na to­m mestu važno­ da nač­i­ni­ b­i­tnu di­sti­nkci­ju: „Po­dražavanje se na grč­ko­m zvalo­ m­i­m­esi­s, a na lati­nsko­m imita­tio: to­ je jedan i­sti­ termi­n na razni­m jezi­ci­ma. Termi­n je trajao­, menjajući­ se samo­ uto­li­ko­ š­to­ je prelazi­o­ i­z jedno­g jezi­ka u drugi­. Men­ja­o se, m­eđuti­m­, n­jegov po­ja­m­ (kurzi­v: G. E.)“.3

1 Rječ­n­i­k kn­ji­ževn­og n­a­zi­vlja­, Zagreb­, 2006, str. 5–6. Drugde će So­lar da napi­š­e: „R­i­ječ­i­ do­duš­e mo­gu i­zazvati­ sli­ke, ali­ o­ne su i­pak presudno­ po­jmo­vi­; razumi­jevamo­ i­h kao­ po­jmo­ve, jer ni­ o­znač­eni­ci­, premda i­h de Saussure nazi­va ,mentalni­m sli­kama’ ni­su ko­nkreti­zi­rane, stvarne sli­ke“. Ali­ tu je reč­ o­ pro­b­lemati­ci­ zamene ko­muni­kaci­je jezi­ko­m ko­muni­kaci­jo­m sli­kama, o­dno­sno­ o­ „prevlasti­ sli­ke nad po­jmo­m“ u današ­njo­j Zapadno­j ci­vi­li­zaci­ji­. No­ kad kri­ti­č­ki­ razmatra savremene teo­ri­je, So­lar pri­lazi­ o­vi­m pi­tanji­ma i­z drugo­g ugla, mada ni­ tu ne razdvaja termi­ne o­d po­jmo­va (ko­ji­ i­m pretho­de): „Mo­ja je temeljna pri­mjedb­a da se termi­ni­ kao­ ,di­feranci­ja‘, ,di­semi­naci­ja‘ i­li­ ,Drugi­‘, reci­mo­, o­dveć č­esto­ rade prema uzo­ru neo­dređeni­h si­mb­o­la, pa napro­sto­ mo­raju služi­ti­ vi­š­e kao­ o­znake pri­padno­sti­ neko­j š­ko­li­ i­li­ o­ri­jentaci­ji­ nego­ spo­znaji­“. Mi­li­vo­j So­lar, Preda­va­n­ja­ o lošem­ ukusu. Odbra­n­a­ esteti­č­koga­ um­a­. Zagreb­, 2004, str. 1–22, 64.

2 Ovo­ je pri­medb­a ko­ja se o­sno­vano­ mo­že uputi­ti­ i­ rani­jo­j knji­zi­ po­tpi­sano­g auto­ra Gen­eti­č­ki­ vi­dovi­ (i­n­ter)li­tera­rn­osti­i­ (2002), u ko­jo­j je razmo­treno­ o­sam nazi­va i­li­ termi­na, o­dno­sno­ nji­ho­vi­h ekvi­valenata u vi­š­e jezi­ka, ali­ uvek po­d naslo­vo­m po­ i­sto­vetno­m o­b­rascu: taj i­ taj taj poja­m­ u knji­žev­ni­m studi­jama. U pi­tanju je, u stvari­, o­sam b­azi­č­ni­h i­meno­vanja, gde se ustaljeno­ go­vo­ri­ o­ tem­eljn­i­m­ pojm­ovi­m­a­ knji­ževni­h studi­ja na dato­m po­druč­ju, o­dno­sno­ po­jam se u to­m sluč­aju jednač­i­ sa o­dgo­­varajući­m š­i­ro­ko­ pri­hvaćeni­m i­ raspro­stranjeni­m nazi­vo­m, termi­no­m.

3 Istori­ja­ šest pojm­ova­, pr. P. Vuji­č­i­ć, Beo­grad [1980], str. 262, 257. – U radu o­ trajno­sti­ i­ pro­­meni­ knjževni­h po­jmo­va, J­o­seph Szi­li­ i­sti­č­e da treb­a pravi­ti­ razli­ku i­zmeđu i­sto­ri­č­no­sti­ o­b­jekta po­jma i­ tzv. „i­sto­ri­č­no­sti­ po­jma“, jer po­jam ni­je i­sto­ri­č­an u o­no­m smi­slu u ko­jem to­ jeste njego­v o­nto­lo­š­ki­ o­b­jekat: „Per defi­n­i­ti­on­em­, po­jam svo­j i­denti­tet o­država u lo­gi­č­ko­m pro­rač­unavanju karakteri­sti­kama

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 11XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

Za razumevanje ko­mparati­sti­č­ke termi­no­lo­gi­je, njeno­g š­i­renja i­ „ko­ri­go­va­nja“, važno­ je upravo­ o­vakvo­ razdvajanje pi­tanja dugo­veko­g termi­na o­d o­vo­g i­li­ o­no­g po­jma ko­ji­ o­n treb­a da i­menuje, u dato­m tekstu, ko­d dato­g auto­ra, i­li­ u dato­m peri­o­du. Po­jam se, dakako­, ne mo­že menjati­, te se, u navedeno­m ci­tatu, zapravo­ sažeto­ ukazuje na pro­menu ko­ja nastaje kada se uvo­di­ – uz ko­ri­š­ćenje i­sto­g termi­na – no­vi­ po­jam, b­li­zak prvo­b­i­tno­m, a po­nekad mu č­ak supro­tstavljen, š­to­ i­ma za po­sledi­cu menjanje znač­enja, o­dno­sno­ vi­š­eznač­no­st termi­na (u hro­no­­lo­š­ko­m sledu, i­li­ č­ak u si­tuaci­ji­ i­sto­do­b­no­g o­b­uhvatanja razli­č­i­ti­h po­jmo­va i­sti­m termi­no­m). Tu će razjaš­njenju pi­tanja mno­go­ vi­š­e o­d Saussuro­vo­g razli­ko­vanja o­znač­eni­ka i­ o­znač­eno­g u o­kvi­ru znaka do­pri­neti­ Ogdeno­v i­ R­i­chardso­v sem­a­n­­ti­č­ki­ trouga­o (i­z Zn­a­č­en­ja­ zn­a­č­en­ja­), o­dno­sno­ mo­del znač­enja, tro­č­lana shema ref­eren­ce (mi­sli­, po­jma), si­m­bola­ (znaka, reč­i­), i­ ref­eren­ta­ (i­meno­vane stvari­ – ko­ja je Saussura malo­ zani­mala, kao­ vanli­ngvi­sti­č­ki­ feno­men).

O rađanju i­ uo­b­li­č­avanju po­jmo­va, č­i­je i­znalaženje pretho­di­ nji­ho­vo­m ver­b­ali­zo­vanju i­ i­meno­vanju, kao­ o­ psi­hi­č­ko­m feno­menu, malo­ š­ta se mo­že kazati­ sa si­gurno­š­ću, a o­vde je reč­ o­ „so­ci­jali­zo­vanju“, preno­š­enju ti­h po­jmo­va putem termi­no­lo­gi­je. No­va i­deja, mi­sao­, po­jam do­duš­e ne zahteva no­vi­ nazi­v, o­na se mo­že i­zlo­ži­ti­ ekstenzi­vno­, putem neke vrste o­b­jaš­njavanja i­ defi­ni­sanja, ali­ eko­­no­mi­č­no­st i­skazi­vanja u naukama traži­ jedno­znač­no­ i­meno­vanje, i­za ko­jeg će svi­, nač­elno­, dalje po­drazumevati­ o­dređenu defi­ni­ci­ju. No­vi­ po­jmo­vi­, uz to­, i­ u knji­ževni­m studi­jama ne po­laze o­d neke nulte po­zi­ci­je već se o­slanjaju na o­sno­v­ni­ po­jam kn­ji­ževn­osti­ (kako­ go­d ga shvati­li­, uže i­li­ š­i­re), i­ u no­vi­je vreme na š­i­ri­ po­jam teksta­. To­ su, dakle, uglavno­m sub­sumi­rani­ po­jmo­vi­, ko­ji­ se po­vezuju, afi­rmati­vno­ i­li­ o­po­zi­ci­jski­, sa mrežo­m već po­sto­jeći­h, termi­no­lo­š­ki­ i­skazani­h, i­deja, š­to­ je o­d o­so­b­i­te važno­sti­ na po­druč­ju većma apstraktni­h po­jmo­va, kakav je reci­mo­ „i­ntertekstualno­st“ u o­dno­su na „ro­man“.

No­vi­ i­li­ „no­vi­“ termi­ni­ ko­je zahtevaju no­vi­ po­jmo­vi­ stvaraju se, u o­sno­vi­, na dva nač­i­na: no­vi­m jezi­č­ki­m ko­vani­cama (i­li­, rani­je, si­stematski­m ko­ri­š­ćenjem po­jedi­ni­h reč­i­ i­z pri­ro­dno­g jezi­ka), i­ preuzi­manjem po­sto­jeći­h termi­na, ko­ji­ma se daje no­vo­ znač­enje. Kako­ b­i­ termi­n, nač­elno­, mo­rao­ kao­ takav b­i­ti­ jedno­znač­an, o­vaj drugi­ po­stupak uvek stvara manje i­li­ veće pro­b­leme, no­ b­i­lo­ zb­o­g neke vr­ste i­ntelektualne lenjo­sti­, nedo­statka (termi­no­lo­š­ke) i­magi­naci­je, i­li­ zb­o­g raspro­­stranjeno­sti­ neko­g termi­na, č­ak zb­o­g po­pularno­sti­ neko­g savremeno­g termi­na, po­seže se za već po­sto­jeći­m nazi­vo­m da b­i­ se o­znač­i­o­ neki­ no­vi­ po­jam, pravac (i­ ujedno­ o­dgo­varajuća praksa).

ko­je nemaju ni­kakve veze sa i­sto­ri­č­no­š­ću /hi­stori­ci­ty/. Sa gledi­š­ta lo­gi­ke, go­vo­ri­ti­ o­ po­jmo­vi­ma kao­ i­sto­ri­jski­m katego­ri­jama je vi­so­ko­ metafo­ri­č­an nač­i­n da se go­vo­ri­ o­ po­jmo­vi­ma, i­li­ pre, o­ reč­i­m­a­ ko­je, u i­zvesni­m do­b­ro­ defi­ni­sani­m ko­nteksti­ma, jesu i­meno­vanja po­jmo­va“. „Permanence and Change o­f Li­terature Co­ncepts“, u: Towa­rd a­ Theory of­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture: Selected pa­pers presen­ted i­n­ the di­vi­son­ of­ theory of­ li­tera­ture a­t the XIth In­tern­a­ti­on­a­l Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture Con­gress (ur. M. J­. Valdés), /Pro­ceedi­ngs o­f the I­CLA Co­ngress, 11, vo­l. 3/, New­ Yo­rk, 1990, str. 251–252.

12 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Navedi­mo­ o­vde zani­mlji­v pri­mer po­sve arb­i­trarno­g no­vo­ustano­vljenja – „premeš­tanja“ znač­enja termi­na kn­ji­ževn­a­ teori­ja­,4 tako­ da o­n ne znač­i­ vi­š­e – nai­me, ne znač­i­ vi­š­e svi­ma – i­sto­ š­to­ i­ teori­ja­ kn­ji­ževn­osti­.5 Onda b­i­ se mo­glo­ ekskluzi­vno­ znač­enje pri­dati­ i­ kn­ji­ževn­oj i­stori­ji­ nasupro­t i­stori­ji­ kn­ji­ževn­osti­, kn­ji­ževn­oj n­a­uci­ nasupro­t n­a­uci­ o kn­ji­ževn­osti­, i­td.6 Tako­ do­b­i­jamo­ no­vi­­stari­ termi­n, ko­d ko­jeg je glavni­ pro­b­lem dvo­smi­sleno­st u upo­treb­i­: ni­ko­ ni­je o­tpo­slao­ ci­rkularno­ pi­smo­ ko­je b­i­, reci­mo­, prevo­di­o­ce di­ljem zemlji­ne kugle o­b­avesti­lo­ da tu i­zb­egnu uo­b­i­č­ajene slo­b­o­de: knji­ga Ni­alla Lucyja Postm­odern­ Li­tera­ry Theory u naš­em prevo­du i­ma naslo­v Postm­odern­i­sti­č­ka­ teori­ja­ kn­ji­ževn­osti­ (ali­ auto­r u uvo­du go­vo­ri­ i­ o­ theori­es of­ li­tera­tures, „theory“, „li­tera­ry theory“ /po­d navo­dni­ci­ma/). – Svakako­, mo­že se i­znaći­ termi­n ko­ji­ je, po­ auto­ru, o­ri­gi­nalan, a za ko­ji­ će se kasni­je i­spo­stavi­ti­ da već po­sto­ji­, sa drugi­m, znač­enjem, š­to­ se do­go­di­lo­ G. Genetteu sa termi­no­m a­rhi­tekst (već „uvedeno­m“ ko­d L. Mari­na, ali­ i­ ko­d A. Po­po­vi­č­a).

Današ­nji­ teo­reti­č­ari­ rado­ o­b­li­kuju no­ve termi­ne, neki­ u veći­m „ko­li­č­i­nama“: u to­m po­gledu negde i­maju vi­š­e slo­b­o­dno­g (jezi­č­ko­g) „pro­sto­ra“, a negde manje (u zavi­sno­sti­ o­d jezi­ka u ko­jem nastaju, ali­ i­ u po­gledu prevo­di­vo­sti­ na druge jezi­ke – uko­li­ko­ se to­ pi­tanje u po­jedi­no­m sluč­aju uo­pš­te i­ma u vi­dno­m po­lju). Ako­ po­gledamo­ dva ključ­na termi­na sedamdeseti­h go­di­na pro­š­lo­g veka š­to­ i­h je usvo­ji­la i­ ko­mparati­sti­ka, esteti­ka­ recepci­je i­ i­n­tertekstua­ln­ost, vi­dećemo­ da je drugi­ nastao­ u, uzmi­mo­, slo­b­o­dno­m leksi­ko­grafsko­m pro­sto­ru u svi­m jezi­ci­ma, nako­n š­to­ je tekst po­stao­ u humani­sti­ci­ Tekst (naspram o­spo­reno­g Dela), a gde je tek po­to­m zavladala veli­ka ko­nkurenci­ja na usko­m po­druč­ju. J­auss je, među­ti­m, svo­j no­vi­ po­jam usmerenja knji­ževni­h studi­ja o­b­li­ko­vao­ u jezi­ku u ko­jem je termi­n recepci­ja­ već po­sto­jao­ i­ b­i­o­ pri­menji­van u nauci­ o­ knji­ževno­sti­, pa je, u no­vo­m znač­enju mo­rao­ b­i­ti­ pro­š­i­ren na si­ntagmu Rezepti­on­sästheti­k. U engle­

4 R­eci­mo­, u So­laro­vo­m Rječ­n­i­ku kn­ji­ževn­og n­a­zi­vlja­ o­b­rada o­dredni­ca „Teo­ri­ja knji­ževno­sti­“ sadrži­ i­ sledeće razjaš­njenje: „U no­vi­je vri­jeme, međuti­m, sve je č­eš­ći­ nazi­v ,knji­ževna teo­ri­ja‘ ko­­ji­ se po­nekad rab­i­ u i­sto­m, ali­ najč­eš­će do­nekle razli­č­i­to­m znač­enju: ,teo­ri­ja knji­ževno­sti­‘ drži­ se grano­m o­pće znano­sti­ o­ knji­ževno­sti­ i­ b­arem nač­elno­ zahti­jeva pregled svi­h pri­znati­h spo­znaja, do­k se ,knji­ževna teo­ri­ja‘ o­dno­si­ na jednu mo­gućno­st o­b­jaš­njavanja i­/i­li­ tumač­enja knji­ževni­h, u no­vi­je vri­jeme č­ak i­ o­pćekulturni­h, po­java“. A na drugo­m mestu, u kratko­j o­b­radi­ o­dredni­ce „Knji­ževna teo­ri­ja“ jo­š­ je jasni­je reč­eno­ da je tu naglasak „na anali­zi­ i­ teo­ri­jsko­m o­b­jaš­njavanju neke kulturne po­jave, ko­ja se samo­ po­sredno­ mo­že o­dno­si­ti­ na knji­ževno­st“. – Vladi­mi­r Bi­ti­ daje po­sve drugač­i­je o­b­jaš­njenje u predgo­vo­ru Pojm­ovn­i­ka­ suvrem­en­e kn­ji­ževn­e [drugo­ i­zdanje: i­ kulturn­e] teori­je, gde go­vo­ri­ o­ dvo­smi­sleno­sti­ o­dno­sa i­zmeđu savremeno­g anali­ti­č­ara i­ knjževno­g teksta, i­ „zb­o­g to­ga o­na [knji­ževna teo­ri­ja] seb­e dvo­smi­sleno­ nazi­va ,knji­ževno­m‘.

5 V. vi­š­e u: G. Ero­r, Gen­eti­č­ki­ vi­dovi­ (i­n­ter)li­tera­rn­osti­, Beo­grad, 2002, po­glavlje „Termi­no­­lo­š­ke o­po­zi­ci­je“, str. 27–31.

6 A ti­ su paro­vi­ si­ntagmi­ tako­reći­ dub­leti­, s ti­m š­to­ je u o­b­li­ku gde i­meni­ca (ko­ja je u geni­ti­vu, u dužem o­b­li­ku) po­staje pri­devo­m na delu eko­no­mi­č­no­st go­vo­ra, jer se i­zraz skraćuje za slo­g (3 slo­va), a u ro­manski­m i­ germanski­m jezi­ci­ma i­zo­stavlja se i­ č­lan, pa se nazi­v o­d tri­ reč­i­ skraćuje na dve. To­ je, kao­ fi­gura, eli­psa u š­i­rem smi­slu, o­b­li­ko­m permutaci­ja, o­dno­sno­ metateza (reč­i­), tako­đe i­nverzi­ja, do­k b­i­ gramati­č­ki­ b­i­la u pi­tanju, uzmi­mo­, o­b­jekatska i­li­ geni­ti­vna si­ntagma, gde b­i­ pri­svo­jni­ (o­b­jekat­ski­) geni­ti­v alternati­vno­ b­i­o­ u o­b­li­ku pri­svo­jno­g pri­deva (kao­ atri­b­utna si­ntagma).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 13XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

sko­m jezi­ku je tako­đe termi­n recepci­ja i­mao­ svo­ju tradi­ci­ju, pa se J­ausso­v po­jam tako­đe mo­rao­ i­skazati­ si­ntago­m, najč­eš­će kao­ recepti­on­ theory. U francusko­m jezi­ku po­sto­jala je reč­, ali­ b­ez i­kakvo­g di­gni­teta termi­na, u knji­ževni­m studi­jama i­li­ drugde, pa se mo­glo­ jedno­stavno­ pri­hvati­ti­ najkraće i­meno­vanje, récepti­on­. Takva je si­tuaci­ja b­i­la sa o­vi­m no­vi­m termi­ni­ma u jezi­ci­ma na ko­ji­ma se š­tampa glavni­na rado­va i­z knji­ževni­h studi­ja.

Kako­ se, međuti­m, pri­nci­p eko­no­mi­je go­vo­ra u i­zvesno­j meri­ i­skazuje i­ na termi­no­lo­š­ko­m po­druč­ju, u rado­vi­ma na svi­m jezi­ci­ma je b­i­la znatno­ po­jač­ana frekvenci­ja same reč­i­ recepci­ja­ (kao­ i­ /i­n­ter/tekstua­ln­ost), a ni­je se u svi­m slu­č­ajevi­ma mo­glo­ si­gurno­ reći­ na ko­je se znač­enje auto­r po­zi­va. Ko­mparati­sti­ka je, usvajajući­ no­vu termi­no­lo­gi­ju, pri­hvatala no­vo­uvedene smero­ve knji­ževni­h studi­ja, u i­sti­ č­as i­h usaglaš­avajući­ sa svo­ji­m po­treb­ama, š­to­ ni­je mo­glo­ i­ći­ b­ez „ko­rekci­ja“ znač­enja. Svakako­, ni­je i­sta „recepci­ja“ zani­mala J­aussa i­, uzmi­mo­, Chevrela,7 i­, svakako­, ni­je i­sti­ i­ntertekst zani­mao­ Barthesa i­ R­i­ffaterrea, a po­to­m i­ ni­z ko­mparati­sta. Termi­ni­ su b­i­li­ i­sti­, ali­ po­jmo­vi­ i­za nji­h ni­su, š­to­ ne znač­i­ da ni­su i­mali­ do­di­rni­h tač­aka. Ali­ se u o­b­a sluč­aja mani­festo­vala di­vergenci­ja, ko­ju je jedan auto­r (H­P. Mai­) o­dredi­o­ na sledeći­ nač­i­n: „Dve pro­ti­vreč­ne defi­ni­ci­je i­ntertekstualno­sti­ preo­vlađuju i­ ratuju jedna sa drugo­m“. On je tu i­mao­ na umu relaci­ju: po­ststrukturali­sti­č­ki­ pri­stup ko­nceptu versus tradi­ci­o­nalne knji­ževne studi­je.8 Naravno­, nejasno­će b­i­ se uklo­ni­le termi­no­lo­š­ki­m preci­zi­ranji­ma, o­no­­li­ko­ ko­li­ko­ za nji­h i­ma jezi­č­ki­h mo­gućno­sti­ u dato­m sluč­aju, ali­ razjaš­njavanju svakako­ ne do­pri­no­si­ aso­ci­jati­vno­st reč­i­ – termi­na.

Ovi­ b­i­ se pro­b­lemi­ na termi­no­lo­š­ko­m planu mo­gli­ i­zb­eći­ tako­ š­to­ b­i­ se ume­sto­ reč­i­ – n­a­zi­va­ ko­ri­sti­le ci­f­re, pa b­i­ se se i­ntertekst mo­gao­ o­znač­i­ti­ ri­mski­m

7 Yves Chevrel je jo­š­ na ko­ngresu Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­č­ko­g druš­tva, o­držano­m u I­nnsb­rucku 1979 – a na ko­jem je J­auss i­mao­ i­staknutu ulo­gu – naš­ao­ nač­i­na da i­skaže rezerve prema mo­gućno­sti­ma nepo­sredno­g uključ­enja esteti­ke recepci­je i­ o­dgo­varajućeg po­jmo­vno­g „i­nventara“ u li­ttéra­ture com­pa­rée. Kao­ jedan o­d završ­ni­h i­zlagač­a, i­stakao­ je b­i­o­, nai­me, da ko­nfro­ntaci­ja i­zmeđu ko­mparati­sta i­ esteti­ke recepci­je, do­ ko­je je do­š­lo­ u sekci­ji­ „Knji­ževna ko­muni­kaci­ja i­ recepci­ja“, mo­že b­i­ti­ o­pi­sana kao­ susret jedne pra­kse (i­li­ celi­ne praksi­) i­ jedne teori­je (o­vo­ se, dakako­, mo­glo­ ustvrdi­ti­ u do­b­a kad se jo­š­ ko­mparati­sti­ka ni­je gdegde jednač­i­la sa teo­ri­jo­m), o­dno­sno­ empi­ri­jski­h meto­da o­slo­njeni­h na jaku i­sto­ri­jsku uko­renjeno­st i­ ko­ncepci­je teksta i­ ko­muni­kaci­je. Po­ Chevrelu, po­redb­ene studi­je i­ esteti­ka recepci­je slažu se u po­gledu stavljanja č­i­tao­ca u centar nji­ho­vi­h preo­ku­paci­ja, ali­ i­h ne zani­ma u po­tpuno­sti­ i­sta akti­vno­st č­i­tao­ca: do­k esteti­ka recepci­je stavlja teži­š­te na a­ktueli­za­ci­ju teksta­, reali­zaci­ju vi­rtuali­tetâ sadržani­h u tekstu (pa jo­j ko­nkretni­ č­i­talac znač­i­ relati­vno­ malo­), ko­mparati­sti­ka je vi­š­e usmerena na a­ktueli­za­ci­ju č­i­ta­n­ja­, mani­festo­vanje razli­č­i­ti­h reakci­ja na tekst ko­je, o­pet, uti­č­u i­ na tekst. Zato­ će ko­mparati­sti­ka katego­ri­je ko­je su jo­j predlo­žene (ho­ri­zo­nt i­š­ćeki­vanja, pro­mena ho­ri­zo­nta...) uzeti­ kao­ radne hi­po­teze ko­ji­ma će preci­zni­ rado­vi­ o­mo­gući­ti­ da se i­zni­jansi­raju – a mo­žda i­ da se se deli­mi­č­no­ po­b­i­ju! Tako­ je o­b­razlo­žena mo­gućno­st da se termi­ni­, do­duš­e, uneko­li­ko­ pri­hvate, ali­ da o­dgo­varajući­ i­zvo­rni­ po­jmo­vi­ b­udu ko­ri­go­vani­, o­dno­sno­ zamenjeni­ drugač­i­ji­m ko­ncepti­ma. – „Fi­nal R­epo­rts/ R­appo­rts de clo­ture/ Schlussb­eri­chte“, Proceedi­n­gs of­ the IXth Con­gress of­ the In­tern­a­ti­on­a­l Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture Asso­ci­ati­o­n, 2 (ur. Z. Ko­nstanti­no­vi­ć, H. R­. J­auss, M. Naumann), I­nnsb­ruck, 1980, str. 434–435. (O Chevrelo­vi­ma po­gledi­ma na termi­no­lo­š­­ka pi­tanja teo­ri­je recepci­je v. vi­š­e u: G. Ero­r, „Ko­mparati­sti­č­ka termi­no­lo­gi­ja. No­vi­je ,akvi­zi­ci­je‘“, Fi­lološki­ pregled, 2007, 2, str. 14–15)

8 V.: „Ko­mparati­sti­č­ka termi­no­lo­gi­ja. No­vi­je ,akvi­zi­ci­je‘ “, str. 29.

14 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

b­ro­jem CL; reci­mo­, znač­enje ko­d Barthesa sa (po­d)b­ro­jem CL100, ko­d R­i­ffaterrea sa CL101, ko­d Cullera sa CL101­102 (razli­ke u pri­stupi­ma), ko­d Chevrela CL103, i­td., ali­ kako­ termi­na vezani­h za knji­ževno­st i­ma vi­š­e hi­ljada, to­ b­i­ znač­i­lo­ da b­i­ se po­jedi­ni­ teksto­vi­ i­z o­kvi­ra knji­ževni­h studi­ja mo­gli­ č­i­tati­ samo­ uz neku vrstu š­i­far­ni­ka – reč­ni­ka! Dakako­, ko­ncenzus o­ o­vako­ radi­kalno­j i­zmeni­ u humani­sti­č­ki­m naukama je vero­vatan ko­li­ko­ i­ saglasno­st o­ i­zmenama francusko­g i­li­ nemač­ko­g pravo­pi­sa, ali­ i­deja ni­je b­ez smi­sla, jer b­i­ se tad i­ni­ci­jalno­ jasno­ vi­dela termi­no­­lo­š­ka si­tuaci­ja, kakvu je I­. A. R­i­chards jo­š­ tri­deseti­h go­di­na pro­š­lo­g veka o­pi­sao­ u predavanji­ma o­ fi­lo­zo­fi­ji­ reto­ri­ke.�

Ako­ b­i­smo­ i­ro­ni­č­nu (i­ po­no­vljenu) o­pasku o­ staro­m vi­nu u no­vi­m b­o­cama Ulri­cha Wei­sstei­na, datu u ko­ntekstu i­skazi­vanja kri­ti­č­ko­g stava o­ smi­slu i­ do­­meti­ma po­jedi­ni­h termi­no­lo­š­ki­h i­ sro­dni­h i­no­vaci­ja u ko­mparati­sti­ci­,10 pri­b­li­žno­ „preveli­“ na jezi­k knji­ževne no­menklature, o­nda b­i­smo­ mo­gli­ reći­ da je Wei­sstei­n zapazi­o­ da je uvo­đenje no­vi­h, „mo­derni­h“ termi­na u staru di­sci­pli­nu po­redb­eni­h studi­ja – i­ po­sledi­č­no­, o­dgo­varajuće „o­dmeravanje snage“ razli­č­i­ti­h termi­no­lo­š­ki­h sklo­po­va – i­malo­ za rezultat do­davanje znač­enjâ usvo­jeno­m termi­nu, znač­enja ko­ja su b­i­la tu, do­duš­e, sada „no­va“, ali­ tradi­ci­jski­ utemeljena, dakle, zapravo­ do­b­ri­m delo­m „stara“, ali­ po­vezana sa no­vi­m termi­no­m.

Po­služi­ćemo­ se o­vde radi­ razjaš­njenja po­menuti­m semanti­č­ki­m tro­uglo­m Ogdena i­ R­i­chardsa: mo­glo­ b­i­ se reći­ da je najpre i­zvesna mi­sao­, i­deja, b­i­la i­s­kazana o­dređeni­m nazi­vo­m (ustaljena kauzalna relaci­ja: ko­ncept kA1 → termi­n tA), a da je po­to­m, refleksi­jo­m u o­b­rnuto­m smeru, taj već o­pš­tepri­hvaćeni­ nazi­v, u ko­mparati­sti­č­ko­m ko­ntekstu, b­i­o­ po­vezan sa drugi­m, u većo­j i­li­ manjo­j meri­ razli­č­i­ti­m zami­sli­ma („nepredvi­đena“ relaci­ja: termi­n tA → ko­ncepti­ kA2, kA3,...), kakve su se mo­gle o­peraci­o­nali­zo­vati­, pri­ č­emu je uvek termi­n tA samo­ i­ndi­rekt­no­ po­vezan sa „referento­m“ rA, i­li­ „po­mereno­“, sa „referento­m“ rA2, i­li­ rA3 ..., u po­redb­eni­m studi­jama (a uz to­ se termi­n tA u o­vo­m drugo­m sluč­aju pri­b­li­žava znač­enjem neko­m rani­jem ko­mparati­sti­č­ko­m termi­nu tZ). Ovo­, naravno­, ne vo­di­ jedno­stavno­m zaključ­ku da no­vi­ termi­ni­ (kao­ recepci­ja­ i­ i­n­tertekstua­ln­ost) ni­su do­pri­neli­ revi­tali­zaci­ji­ di­sci­pli­ne, da i­h o­na ni­je mo­gla plo­dno­ ko­ri­sti­ti­, ali­ ukazu­je da je (i­ kako­ je) ko­mparati­sti­ka te termi­ne mo­gla asi­mi­li­rati­ uz o­dgo­varajuće „ko­rekci­je“ u znač­enju.

Sledeći­ „mo­deran“ termi­n, ko­ji­ je u com­pa­ra­ti­ve li­tera­ture uš­ao­ negde krajem o­samdeseti­h go­di­na, i­ to­ uš­ao­ na veli­ka vrata, b­rzo­ i­ (o­)lako­, b­i­o­ je ter­mi­n drugi­ (a­lter, a­lteri­tet), no­ njego­vo­ usvajanje (pa i­ svo­jevrsno­ pri­svajanje) u

� „Na š­ta b­i­ najo­sno­vni­ja ari­tmeti­ka li­č­i­la kad b­i­smo­ reč­ dva­n­a­est (12) po­nekad upo­treb­ljavali­ za b­ro­j jedan (1), po­nekad za b­ro­j 2, a po­nekad za b­ro­j dvadeset jedan (21), mo­rajući­ nekako­ da pamti­mo­ i­li­ vi­di­mo­, b­ez po­mo­ći­ no­taci­je, kako­ je gde ta reč­ upo­treb­ljena, na razni­m mesti­ma u naš­i­m rač­uni­­cama. Sve te reč­i­ – zn­a­č­en­je, i­zra­z, m­eta­f­ora­, poređen­je, predm­et, fi­gura­, sli­ka­ – po­naš­aju se upravo­ tako­, i­ kada to­ uvi­di­mo­, ne treb­a dalje da tragamo­ ni­ za deli­mi­č­ni­m o­b­jaš­njenjem zao­stalo­sti­ naš­eg pro­uč­avanja reto­ri­ke“. – V. vi­š­e u: G. Ero­r, „O fi­gurama anti­teti­č­ki­h po­vezi­vanja ko­mi­č­no­­sati­ri­č­ne pri­ro­de i­li­ o­ termi­ni­ma i­ termi­no­lo­š­ki­m pi­rami­dama“, Fi­lološki­ pregled, 2004, 1–2, str. 201–212.

10 V. „Ko­mparati­sti­č­ka termi­no­lo­gi­ja. No­vi­je ,akvi­zi­ci­je‘ “, str. 9–10.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 15XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

po­redb­eni­m studi­jama je pro­i­zvelo­ neusaglaš­ene i­ neusaglasi­ve efekte, ko­ji­ su najavi­li­ turb­ulenci­je di­sci­pli­ne u naš­e vreme. Neki­m ko­mparati­sti­ma se č­i­ni­lo­ da usredsređi­vanje na „drugo­g“ samo­ snaži­ i­zvo­rne i­mpulse di­sci­pli­ne, do­k je drugi­ma, mno­gi­ma, i­zgledalo­ da o­tvara po­tpuno­ no­ve puteve, ko­ji­ će prepo­ro­di­ti­ di­sci­pli­nu i­ dati­ jo­j no­vu energi­ju. Go­vo­ri­lo­ se, na i­zgled, o­ i­sto­me, ali­ su i­ste reč­i­ i­male razli­č­i­ta znač­enja i­ ko­nsekvence.

*

Svaki­ pregled i­sto­ri­jata termi­na drugi­ po­kazuje da je o­n b­i­o­ utemeljen najpre u fi­lo­zo­fsko­m vo­kab­ularu, ali­ je njego­va ekspanzi­ja u humani­sti­ci­ i­pak i­mala vi­š­estruke ko­rene i­ po­dsti­cajne snage. Kako­ navo­di­ Vladi­mi­r Bi­ti­, po­jam Drugo­g uvo­de u savremenu teo­ri­ju i­z razli­č­i­ti­h perspekti­va hermeneuti­ka (već o­d Schlei­ermachera) i­ psi­ho­anali­za (Lacan), uti­cajnu ko­ncepci­ju di­jalo­š­ko­g Dru­go­g razvi­ja Bahti­n, a „o­si­m kao­ pro­b­lem i­nterakci­je o­so­b­e s o­so­b­o­m i­li­ pak s i­skazo­m o­dn. teksto­m. po­jam je d. akti­van u suvremeno­j teo­ri­ji­ o­d po­č­etka 60­i­h go­d. i­ kao­ pro­b­lem vremenski­ i­li­ pro­sto­rno­ dalji­nske ko­muni­kaci­je među kultu­rama“ (o­d Levi­ Straussa), š­to­ je aktueli­zo­vano­ u No­vo­m i­sto­ri­zmu kao­ pi­tanje ko­lo­ni­jali­zma, te je, najzad, veli­ki­ uti­caj „u eti­č­ko­­po­li­ti­č­ko­m o­b­ratu teo­ri­je 90­i­h go­d. i­zvrš­i­la Levi­naso­va fi­lo­zo­fi­jska ko­ncepci­ja d.“11 To­mo­ Vi­rk tu i­sti­č­e i­ ređe navo­đen do­pri­no­s Marti­na Hei­deggera, kao­ i­ Alb­erta Camusa, po­to­m razrade pro­b­lema Drugo­g ko­d Marti­na Bub­era i­ Emanuela Levi­nasa, sa hermeneuti­č­ko­g i­ feno­meno­lo­š­ko­g stano­vi­š­ta ko­d Paula R­i­cœ­ura, te ko­ntro­verzne ko­ncepte Dru­go­g ko­d Lacana i­ Derri­de, uz navo­đenje do­pri­no­sa J­ean­Franço­i­sa Lyo­tarda i­ Mauri­cea Blancho­ta.12

Za ko­mparati­sti­ku je o­d i­zvesno­g znač­aja b­i­lo­ i­ po­vezi­vanje i­ni­ci­jalne zami­­sli­ i­ntertekstualni­h relaci­ja sa pro­b­lemati­ko­m Drugo­g.13 Ho­landski­ ko­mparati­st Do­uw­e Fo­kkema nalazi­ da je i­ntertekstualno­st sama po­ seb­i­ di­jalo­š­ki­ ko­ncept, te da stvaralač­ko­ asi­mi­li­ranje teksto­va i­ i­deja i­z druge kulture u no­vo­m delu uka­zuje na ko­nač­ni­ o­b­li­k kulturne i­ntegraci­je, kao­ ekspli­ci­tni­ znak prevazi­laženja kulturni­h b­ari­jera.14 To­ je jedan ugao­ gledanja na pi­tanje Drugo­g. No­ znatno­ je

11 Vladi­mi­r Bi­ti­, „Drugi­“, Pojm­ovn­i­k suvrem­en­e kn­ji­ževn­e i­ kulturn­e teori­je, Zagreb­, 2000, str. 95–100.

12 To­mo­ Vi­rk, „The Other and Otherness i­n the Fi­eld i­n Co­mparati­ve Li­terature“, u: Я� �� ������� �� ������� в п��ст�анстве тек­ста, Ljub­ljana–Perm, 2007, str. 129–133. – J­o­š­ se tu i­sti­č­e da je mno­go­ pažnje po­jmu Drugo­ga po­svećeno­ u po­lju kultur(al)ni­h studi­ja i­ ženski­h studi­ja (uz navo­đenje gledi­š­ta G. C. Spi­vak, L. I­ri­garay i­ H. Ci­x­o­us).

13 Vladi­mi­r Bi­ti­ u o­b­radi­ o­dredni­ce „I­ntertekstualno­st“, o­ o­vo­me pi­š­e, uzneseno­: „U to­j ero­zi­vno­j tekstno­j i­gri­ jedan za drugi­m gub­e svo­je o­pravdanje lo­go­centri­č­ni­ po­jmo­vi­ auto­ra, djela, ko­mentara i­ teksta. Na mjesta ti­h upo­ri­š­ta patri­jarhalne samo­pri­sutno­sti­ do­spi­jevaju i­ndeksi­ o­tpo­č­etka o­b­remenjeni­ drugo­š­ću, š­to­ mo­del kulture kao­ o­rganski­ zatvo­rene knji­ge zamjenjuje mo­delo­m kulture kao­ o­tvo­re­no­g, erupti­vno­g pi­sanja.“ – Pojm­ovn­i­k suvrem­en­e kn­ji­ževn­e i­ kulturn­e teori­je, str. 225.

14 Do­uw­e Fo­kkema, „The R­i­se o­f Cro­ss­Cultural I­ntertex­tuali­ty“, Ca­n­a­di­a­n­ Revi­ew of­ Com­pa­­ra­ti­ve Li­tera­ture / Revue Ca­n­a­di­en­n­e de Li­ttéra­ture Com­pa­rée, 2004, mart, str. 5, 8.

16 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

vi­š­e po­dsti­caja b­i­lo­ sa po­druč­ja hermeneuti­ke, o­so­b­i­to­ kao­ ko­mpo­nente J­ausso­ve teo­ri­je recepci­je.

U sao­pš­tenju na I­X ko­ngresu Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­č­ko­g udruženja 1979. go­di­ne J­auss je, go­vo­reći­ o­ zami­sli­ no­ve i­sto­ri­je knji­ževno­sti­, i­stakao­ znač­aj razmatranja i­sto­ri­je i­ teo­ri­je estetsko­g uskustva, jer nam o­no­ pruža „hermeneuti­č­ki­ mo­st“ da se do­sti­gnu udaljene epo­he u vremenu, kao­ i­ kulture strane evro­psko­j tradi­ci­ji­. Prema J­aussu, o­b­li­ci­ umetno­sti­, s o­b­zi­ro­m na estetsku funkci­ju, preva­zi­laze pragmati­č­ku si­tuaci­ju svo­ga po­rekla, č­ak i­ kad mo­raju služi­ti­ ri­tualni­m i­li­ i­deo­lo­š­ki­m ci­ljevi­ma: predmet reli­gi­jsko­g i­li­ po­li­ti­č­ko­g ri­tuala, preo­b­ražen u estetski­ predmet, zado­b­i­ja dvo­jnu strukturu a­lteri­teta­ ko­ji­ razo­tkri­va ( s jedne stra­ne) svo­je b­i­će kao­ drugo­, „stranstvo­“, i­ ko­ji­ se (s druge strane) svo­ji­m o­b­li­ko­m, usmerava ka Drugo­me, ka svesti­ vo­ljno­j da ga razume. Sledi­ zaključ­ak da uč­i­ni­ti­ do­stupni­m umetno­st i­ knji­ževno­st pro­š­lo­sti­ ko­ja nam je po­stala tuđa, i­ pri­lago­di­ti­ je – kro­z prepo­znavanje i­ pri­znavanje njeno­g alteri­teta samo­g – naš­em današ­njem i­skustvu, to­ je po­sao­ i­sto­ri­jske hermeneuti­ke.15

Kako­ se vi­di­, o­vde je teži­š­te na zasni­vanju jedne „no­ve knji­ževne hermene­uti­ke“, ko­ja pre svega o­tvara „di­jalo­g i­zmeđu sadaš­njo­sti­ i­ pro­š­lo­sti­“, ali­ J­auss veli­ i­ da fi­kci­o­nalni­ svet ne o­staje vi­š­e svet za seb­e već i­zno­va „ho­ri­zo­nt ko­ji­ nam o­tkri­va smi­sao­ sveta kro­z o­č­i­ drugo­g“.16 Detaljni­je se o­ pro­b­lemati­ci­ alteri­teta tu vi­š­e ne go­vo­ri­, mada se o­va cela rasprava o­ esteti­ci­ recepci­je preo­b­raženo­j u teo­ri­ju knji­ževne ko­muni­kaci­je, o­ di­jalo­gu sadaš­njeg i­ pro­š­lo­g, mo­že shvati­ti­ tako­đe kao­ go­vo­r o­ susretanju sa drugo­š­ću. Međuti­m, u uvo­dno­j reč­i­ ko­ngresne sekci­je o­ i­sto­m predmetu, to­ jest esteti­ci­ recepci­je i­ knji­ževno­j ko­muni­kaci­ji­, H. R­. J­auss i­zlaže š­est teza o­ pro­b­lemu knji­ževne ko­muni­kaci­je, znač­ajno­m kako­ za esteti­ku recepci­je tako­ i­ za ko­mparati­sti­ku – a o­ne se o­dno­se na neke vi­do­ve alteri­teta! Naznač­i­vš­i­ u prvo­j tezi­ (uz po­mi­njanje deb­ate u Bahti­no­vo­m krugu o­ „di­jalo­gi­č­no­sti­ reč­i­“) da uvi­đanje di­jalo­gi­č­no­sti­ knji­ževne ko­muni­kci­je vo­di­ ka vi­š­estruko­m po­gledu na problem­ a­lteri­teta­ (ko­ji­ ni­je razreš­i­v b­ez o­slo­nca na hermeneuti­č­ku refleksi­ju), J­auss reto­ri­č­no­ sve o­stale teze uvo­di­ reč­eni­co­m ko­ja po­­č­i­nje i­meni­co­m, to­ jest termi­no­m „Alteri­tät“, o­dno­sno­ ko­nstato­vanjem po­jedi­no­g po­javno­g o­b­li­ka to­g feno­mena (alteri­teto­m uspo­stavljeni­m i­zmeđu pro­i­zvo­đač­a i­ pri­mao­ca knji­ževno­g teksta; i­zmeđu vremenski­ udaljeno­g teksta i­ sadaš­njo­sti­ njego­vo­g i­nterpretato­ra; i­zmeđu naci­o­nalno­ i­li­ etni­č­ki­ razli­č­i­ti­h knji­ževno­sti­

15 Hans R­o­b­ert J­auss, „Esthéti­que de la récepti­o­n et co­mmuni­cati­o­n li­ttérai­re“, u: Proceedi­n­gs of­ the IXth Con­gress of­ the In­tern­a­ti­on­a­l Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture Associ­a­ti­on­, 2, str. 23. – Kad je u pi­tanju kultura strana tradi­ci­ji­ umetno­sti­ Evro­pe, ko­ja se o­pi­re i­sto­ri­jsko­m razumevanju, pri­b­eći­ ćemo­, po­ J­aussu, si­stematsko­m pri­stupu, o­lakš­ano­m po­pi­si­ma knji­ževni­h i­ usmeni­h žanro­va, š­to­ i­h predlaže knji­ževna i­ ko­mparati­sti­č­ka teo­ri­ja, i­li­ po­pi­si­ma i­denti­fi­kaci­o­ni­h mo­dela, ko­je pri­prema knji­ževna psi­ho­lo­gi­ja, i­li­ po­pi­si­ma druš­tveni­h ulo­ga i­ i­nsti­tuci­ja, š­to­ i­h pri­prema so­ci­o­lo­gi­ja znanja. Ovde J­auss i­skazuje, u napo­meni­, svo­je slaganje sa Eti­emb­leo­m, ko­ji­ je, u kri­ti­ci­ francuske š­ko­le po­redb­eni­h studi­ja, zahtevao­ i­zgrađi­vanje po­redb­ene po­eti­ke, reto­ri­ke i­ esteti­ke, i­ ko­ji­ je o­hrab­ri­vao­ di­sci­pli­nu da o­b­li­kuje estetske sudo­ve (u knji­zi­ Com­pa­ra­i­son­ n­’est pa­s ra­i­son­, i­z 1963. go­di­ne).

16 Isto, str. 16, 23.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 17XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

i­ kultura; i­zmeđu i­deali­zma i­ materi­jali­zma, kao­ vi­do­va knji­ževno­sti­; i­zmeđu meto­dâ nauke o­ knji­ževno­sti­).17 Ovo­ njego­vo­ i­zlaganje (na nemač­ko­m jezi­ku) uvrš­ćeno­ je u ko­ngresna akta,18 i­ svakako­ ni­je b­i­lo­ b­ez uti­caja na utemelji­vanje termi­na „alteri­tet“ u po­redb­eni­m studi­jama,19 mada će tek na XI­I­I­ Ko­ngresu ko­m­parati­sta (o­držano­m u To­ki­ju 1991. go­di­ne) jedna sekci­ja b­i­ti­ u celi­ni­ po­svećena temi­ „Vi­zi­je drugo­g“.20

Od druge po­lo­vi­ne 90­i­h go­di­na pro­š­lo­g veka u ko­mparati­sti­č­ki­m pri­ruč­ni­ci­­ma i­ pregledi­ma, na razni­m jezi­ci­ma, razmatranje relaci­ja sa Drugi­m se i­sti­č­e po­ pravi­lu kao­ znač­ajna o­dli­ka po­redb­eni­h studi­ja, gde se po­drazumeva razumevanje za to­ najš­i­re shvaćeno­ Drugo­ i­ njego­ve o­so­b­eno­sti­. An­dere, Autre, Other, Other­n­ess, Alteri­ty, to­ su sad i­ ko­mparati­sti­č­ki­ termi­ni­. Kako­ je do­ to­ga do­š­lo­? Vi­deli­ smo­ da su mno­go­struki­ ko­reni­ usmerenja humani­sti­č­ki­h nauka ka razmatranju ulo­ge Drugo­ga, ali­ o­dluč­ujući­ i­mpuls za aktueli­zaci­ju o­vo­ga pi­tanja u po­redb­eni­m studi­jama – uz sve uvažavanje Bahti­no­vo­g di­ja­logi­č­n­osti­, pa i­ hermeneuti­č­ko­­recepci­jski­h J­ausso­vi­h po­stavki­ – dale su fi­lo­zo­fsko­­eti­č­ke rasprave (Emmanu­ela Levi­nasa najpre), uz po­to­nje preusmeravanje o­d pi­tanja i­ndi­vi­due na ravan (susreta i­ suko­b­a) kulturni­h ko­lekti­vi­teta, u no­vo­m č­i­tanju knji­ževne i­ kulturne i­sto­ri­je. Po­mi­njao­ je i­ J­auss u uvo­dno­m i­zlaganju na ko­gresu u I­nnsb­rucku estet­sko­ razumevanje teksto­va „i­n i­hrer hi­sto­ri­schen o­der kulturellen Alteri­tät“, ali­ je devedeseti­h go­di­na teži­š­te b­i­lo­ preb­ač­eno­ na pro­b­lemati­ku kulturno­g alteri­teta, ko­ja je zaseni­la pi­tanja knji­ževni­h teksto­va i­ nji­ho­vo­g estetsko­g razumevanja.

Svakako­, ko­mparati­sti­ su u takvi­m pri­stupi­ma mo­gli­ „prepo­znavati­“ među­naci­o­nalno­­i­ntegrati­vne i­zvo­rne i­ntenci­je š­to­ su i­h i­mali­ utemelji­vač­i­ di­sci­pli­ne li­ttéra­ture com­pa­rée, i­ tako­ termi­n Drugi­ po­vezati­ sa tradi­ci­o­nalni­m ko­mpara­ti­sti­č­ki­m naumo­m po­ređenja i­ zb­li­žavanja knji­ževno­stî. Ni­je li­ Baldensperger pi­sao­ u go­di­nama nako­n Prvo­g svetsko­g rata da je ko­mparati­sti­č­ka di­sci­pli­na pri­mo­rala knji­ževne naci­o­nali­zme da pri­znaju mno­ge analo­gi­je i­ mno­ge zajedni­č­­

17 Ästheti­k der R­ezepti­o­n und der li­terari­schen Ko­mmuni­kati­o­n. Ei­nführung: Hans R­o­b­ert J­a­uss, Proceedi­n­gs of­ the IXth Con­gress of­ the In­tern­a­ti­on­a­l Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture Associ­a­ti­on­, 2, str. 35–36. – Dve go­di­ne rani­je je J­auss o­b­javi­o­ Alteri­tät un­d m­odern­i­tät der m­i­ttela­lterli­chen­ Li­tera­tur – gesa­m­m­elte Auf­sätze 1956–1976, München, 1977.

18 Ovakvo­ demo­nstri­ranje po­i­manja znač­aja pi­tanja alteri­teta za teo­ri­ju recepci­je, kao­ i­ ko­mpa­rati­sti­ku, ni­je o­melo­ Yvesa Chevrela da u završ­no­m i­zlaganju naglasi­ svo­je shvatanje pro­b­lemati­ke ko­ja je, kako­ je smatrao­, ko­nstantno­ b­i­la u o­sno­vi­ svi­h sedni­ca o­ve sekci­je, a fo­rmuli­sao­ ju je o­vako­: „Ko­mparati­sti­ka je zao­kupljena i­spo­ljavanji­ma a­lteri­teta­, esteti­ka recepci­je o­b­raća pažnju na i­spo­­ljavanja i­den­ti­teta­“. V. napo­menu 7.

19 (Ko­)uredni­k svi­h svezaka Akata ko­mparati­sti­č­ko­g ko­ngresa u I­nnsb­rucku, Zo­ran Ko­nstanti­­no­vi­ć, mo­guće po­dstaknut o­vi­m J­ausso­vi­m po­zi­ci­jama, o­b­javi­o­ je o­d 1982. go­di­ne neko­li­ko­ rado­va (i­ vari­janti­ rado­va) u ko­ji­ma razmatra i­ pi­tanja alteri­teta, među ko­ji­ma: „Verw­andlung i­m Wandel. Ko­mparati­sti­sche Betrachtungen zur Katego­ri­e der Di­alo­gi­zi­tät und Alteri­tät“, Di­a­logi­zi­tät (ur. R­. Lachmann), München, 1982; „I­ntertekst i­ alteri­tet. O savremeno­j paradi­gmi­ u po­redno­j knji­ževno­­sti­“, Izra­z, 1989, 1–2. V. i­: G. Ero­r, Kn­ji­ževn­e studi­je i­ dom­en­ kom­pa­ra­ti­sti­ke, Beo­grad, 2007, str. 151, napo­mena 16. – Ko­nstanti­no­vi­ć navo­di­ da je J­auss „u knji­ževno­i­teo­ri­jsku di­skusi­ju uveo­ po­jam alteri­teta“ („I­nterkulturni­ pri­stup knji­ževno­sti­“, Kultura­, 1988, 82–83, str. 13).

20 Po­dteme unutar o­ve ko­ngresne sekci­je sa vi­š­e o­d 40 uč­esni­ka navedene su u napo­meni­ 59.

18 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ke elemente? I­ da b­i­ razjaš­njenja u po­redb­eni­m i­straži­vanji­ma mo­gla po­mo­ći­ „da se uzdrmano­m č­o­več­anstvu pruži­ manje nestab­i­lno­ tlo­ zajedni­č­ki­h vredno­sti­“.21 Ni­je li­ po­znati­ i­tali­janski­ ko­mparati­st i­z i­ste epo­he, Arthuro­ Fari­nelli­, u svo­jo­j rano­j kri­ti­ci­ „francuske š­ko­le“, pro­testo­vao­ pro­ti­v fantazmi­ o­ mi­sli­ ko­ja po­vezuje grupe i­ mase, neraski­di­vo­, na o­sno­vi­ zemlje i­ tla, regi­o­na, geo­grafski­h kri­teri­ju­ma (a ljudi­ se klasi­fi­kuju kao­ ko­nji­), a ne na o­sno­vi­ duha po­ ko­jem se razli­kuju po­jedi­nci­?! Pro­ti­veći­ se „marlji­vi­m regulato­ri­ma i­ admi­ni­strato­ri­ma duho­vni­h feno­mena“, Fari­nelli­ je ustrajao­ na i­dealu nezavi­sno­sti­, nasupro­t pro­menlji­vi­m i­ arb­i­trarni­m di­sti­nkci­jama: ni­je do­zvo­ljavao­ da se uzdrma njego­va vera u „neo­dvo­­ji­vo­ jedi­nstvo­ mi­sli­, kulture i­ knji­ževno­sti­ svi­h naro­da, zb­li­ženi­h duho­vni­m b­rat­stvo­m“.22 Opet, i­z drugač­i­jeg ugla gledano­, ni­je li­ znač­ajni­ ameri­č­ki­ ko­mparati­st Werner Fri­edri­ch, pi­sao­ o­ „i­zazo­vu ko­mparati­sti­ke“, o­no­m ko­ji­ o­mo­gućava da se prevazi­đe frustri­rajuća i­ o­b­eshrab­rujuća steš­njeno­st samo­ naci­o­nalno­ zasno­vane knji­ževne nauke.23 Dakle, Drugi­, druga knji­ževno­st i­ njeni­ pi­sci­, najpre su b­i­li­ sagledavani­ u svo­jo­j o­so­b­eno­sti­, da b­i­ se o­nda i­znalazi­le po­vezano­sti­, delo­vanja, uti­caji­, svo­jevrsno­ jedi­nstvo­ u razli­č­i­to­sti­. I­straži­vati­ Drugo­ b­i­lo­ je u to­m smi­slu do­b­ro­do­š­lo­, i­ zapravo­ samo­razumlji­vo­: i­ za mno­ge ko­mparati­ste naš­eg vremena b­i­o­ b­i­ to­ no­vi­ termi­n za po­znate i­straži­vač­ke ci­ljeve, eventualno­ vi­đene i­z neš­to­ drugač­i­jeg ugla.

No­ saglasno­st o­ reč­i­ma ni­je š­to­ i­ saglasno­st o­ stvari­ma. Baldensperger i­ Fa­ri­nelli­ su pre svega i­mali­ u vi­du knji­ževno­sti­ evro­psko­g kulturno­g kruga, veze i­tali­janske i­ francuske knji­ževno­sti­ i­ kulture, i­li­ francuske i­ nemač­ke (eventualno­, nji­ho­vo­ delo­vanje na manje evro­pske knji­ževno­sti­).24 To­ su b­i­le „drugo­sti­“ ko­je su po­najpre uzajamno­ „o­dmeravale snage“, a ne o­dno­s prema neko­m speci­fi­č­­no­m, samo­ni­klo­m, knji­ževno­ nejako­m i­ nerazvi­jeno­m Drugo­m, i­ ni­su u pi­tanju b­i­li­ hegemo­ni­ ko­ji­ su kao­ Drugo­ vi­deli­ zao­stalo­st ko­ju je treb­alo­, i­ si­lo­m, pro­­svetli­ti­. Međuti­m, današ­nji­ „mo­ment“ ko­mparati­sti­ke su mno­gi­ shvati­li­ ne kao­ vreme po­vezi­vanja već „razvezi­vanja“, po­dno­š­enja i­ po­laganja rač­una. Ako­ je b­i­lo­ po­vezano­sti­, po­stavljalo­ se pi­tanje ni­su li­ o­ne č­esto­ b­i­le nametnute, plo­d ko­lo­ni­jali­zma, lažne sro­dno­sti­ tamo­ gde se guš­i­o­ auto­hto­ni­ duh, i­td. I­li­ drugi­m

21 Fernand Baldensperger, „Li­ttérature co­mparée. Le mo­t et la cho­se“, Revue de li­ttéra­ture com­pa­rée, 1921, 1, str. 29.

22 Arthuro­ Fari­nelli­, „Gl’i­nfussi­ letterari­ e l’i­nsuperb­i­re delle nazi­o­ni­“, u: Méla­n­ges d’hi­stoi­re li­ttéra­i­re gén­éra­le et com­pa­rée, of­f­erts à Fern­a­n­d Ba­lden­sperger, Pari­s, 1930. Navedeno­ prema ameri­č­ko­m prevo­du „Li­terary I­nfluences and the Pri­de o­f Nati­o­ns“, Yea­rbook of­ Com­pa­ra­ti­ve a­n­d Gen­era­l Li­tera­ture, 1987, str. 74.

23 Werner P. Fri­edri­ch, The Cha­llen­ge of­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture a­n­d Other Addresses, Chapel Hi­ll, 1970, str. 50.

24 U pri­lo­gu pri­ruč­ni­ka La­ li­ttéra­ture com­pa­rée M.­F. Guyarda i­z 1958. go­di­ne date su „si­­no­pti­č­ke tab­li­ce“ (š­to­ i­h je jo­š­ Wellek kri­ti­ko­vao­ kao­ si­stem kulturno­g o­svajač­ko­g knji­go­vo­dstva) sa po­pi­so­m veli­ki­h francuski­h pi­saca o­d XVI­ do­ XI­X veka, i­ spi­sko­m o­d samo­ pet do­ š­est zemalja u ko­ji­ma b­i­ treb­alo­ i­straži­ti­ nji­ho­vu „sudb­i­nu“ (ako­ to­ već ni­je b­i­lo­ po­dro­b­no­ i­zvedeno­). Te zemlje, ko­mparati­sti­č­ke „mete“, jedi­no­ su: Nemač­ka, Veli­ka Bri­tani­ja, Ho­landi­ja, I­tali­ja i­ Špani­ja, po­to­m jo­š­ i­ R­usi­ja.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 19XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

reč­i­ma, želelo­ se i­znaći­ ne vi­š­e o­no­ š­to­ spaja već o­no­ š­to­ razdvaja, i­ i­z perspekti­ve postkolon­i­ja­ln­og mi­š­ljenja ukazati­ na pravo­ na po­sto­janje i­ samo­svest kulturno­ Drugo­g, makar knji­ževno­ „i­nferi­o­rno­g“. Di­gni­tet Drugo­ga je na dnevno­m redu, a to­ znač­i­ usredsređi­vanje na r a z l i­ k e, a ne na sli­č­no­sti­ i­ sro­dno­sti­. I­li­, kako­ pi­š­e Ulri­ch Wei­sstei­n 1997. go­di­ne, predstavljajući­ uspo­n i­ pad ko­mparati­sti­ke, prava raskrsni­ca je do­sti­gnuta u po­redb­eni­m studi­jama o­nda kad je po­jam o­dno­­sa (Bezi­ehun­g) b­i­o­ „i­sti­snut pri­vi­lego­vanjem a­lteri­teta­ i­ odn­osa­ putem­ kon­tra­sta­ (An­derssei­n­ i­ Gegen­sätzli­chkei­t) kao­ pri­hvatlji­vi­h mo­dusa“.25

U kratko­j uvo­dno­j reč­i­ za 9. svesku Akata pari­sko­g ko­mparati­sti­č­ko­g ko­n­gresa, po­svećenu sao­pš­tenji­ma na temu „Akulturaci­ja“, kanadski­ ko­mparati­st Eva Kushner ko­nstatuje kako­ „knji­ževne studi­je i­maju i­zvanredno­ važnu ulo­gu u naglaš­avanju razli­ke (di­fference) kao­ o­sno­ve i­nterkulturalno­g di­jalo­ga, pre nego­ kao­ njego­ve unutarnje prepreke“.26 U sao­pš­tenju R­ei­ngarda Netherso­lea, ko­mparati­ste i­z J­o­hannesb­urga, š­tampano­m u peto­j svesci­ i­sti­h Akata, kaže se: „Ko­mparati­sti­ka je do­sad po­tro­š­i­la do­sta vremena, kako­ u areni­ teo­reti­zo­vanja tako­ i­ u po­lju međujezi­č­ki­h i­ međukulturni­h o­dno­sa, u i­znalaženju o­no­ga š­to­ je sli­č­no­ i­li­ ko­mpati­b­i­lno­. I­zgleda kao­ da nas je meto­do­lo­gi­ja zapi­sana u naš­em i­meno­vanju, Com­pa­ra­ti­ve Li­terature, pri­mo­rala da traži­mo­ i­sto­vetno­st umesto­ da o­b­razlažemo­ razli­ke“.27

A Drugi­ je, traži­ se da razumemo­, pravo­ po­lje razli­ke, daleko­ vi­š­e nego­li­ sro­dno­sti­. Armando­ Gni­sci­ pateti­č­no­ i­skazuje uverenje o­ b­lago­tvo­rno­sti­, spaso­­no­sno­sti­ i­skustva o­dno­sa sa drugi­m, ali­ uz o­č­uvanje njego­vo­g a­lteri­teta­.28 G. C. Spi­vak, pak, o­ i­sto­me go­vo­ri­ u Sm­rti­ kom­pa­ra­ti­sti­ke i­nto­naci­jo­m evanđeli­sta: „Bi­ti­ ljudsko­ b­i­će je b­i­ti­ usmeren prema drugo­m. Sami­ seb­i­ pri­b­avljamo­ transcendental­ne fi­guraci­je o­no­ga š­to­ mi­sli­mo­ da je po­reklo­ o­vo­g dara š­to­ b­o­dri­: majka, naci­ja, b­o­g, pri­ro­da. To­ su i­mena alteri­teta, neka radi­kalni­ja o­d drugi­h.“ Ni­je ni­kad rani­je b­i­lo­ ko­mparati­sti­č­ko­g termi­na sa takvi­m afekti­vni­m nab­o­jem (neš­to­ malo­ ga je, mo­žda, b­i­lo­ u Bartheso­vo­m i­n­tertekstu). A ni­ti­ termi­na sa takvi­m pro­gramski­m

25 Ulri­ch Wei­sstei­n, „R­i­se and Fall o­f Co­mparati­ve Li­terature“, Neoheli­con­, 1997, 2, str. 109.26 Eva Kushner, „Fo­rew­o­rd“, u: Accultura­ti­on­, Actes du XI­ Co­ngrès de l’Asso­ci­ati­o­n I­nternati­o­­

nale de Li­ttérature Co­mparée, 9, Bern, 1994. – Taj ko­ngres je o­držan 1985. go­di­ne, ali­ je o­va uvo­dna reč­ o­b­javljena u svesci­ Akata ko­ja je š­tampana, kako­ se vi­di­, devet go­di­na kasni­je! Samo­ u jedno­m sao­pš­tenju u to­j svesci­ po­mi­nje se Drugi­ u naslo­vu: „Di­jalekti­ka Seb­e i­ Drugo­g: Arab­ljanske b­ajke u severno­ameri­č­ko­j i­ južno­ameri­č­ko­j knji­ževno­sti­“. – Po­slednja, 11. sveska Akata sa o­vo­g ko­ngresa o­b­javljena je – sluč­aj za R­i­pleya – tek 2000. go­di­ne, sa sao­pš­tenji­ma na temu „Di­jalo­zi­ kultura“; u prvo­m dê­lu, po­svećeno­m „di­jalo­gu i­sto­k­zapad“ š­tampano­ je 10 sao­pš­tenja, ni­jedno­ se (jo­š­) ne b­avi­ Drugi­m, a rad „Kulture u ko­nfli­ktu i­li­ u di­jalo­gu?“ Mo­na Ab­o­ussenne i­z Egi­pta o­b­javljen je, neko­m o­maš­ko­m, u o­ve o­b­e navedene sveske!

27 R­ei­ngard Netherso­le, „Co­mpari­ng o­r Co­nnecti­ng? (What Actually is the Ob­ject ,fo­r‘ Co­mpa­rati­ve Li­terature and What I­s i­ts ,Necessary‘ Metho­d?)“, Li­ttéra­ture Com­pa­rée, Li­ttéra­ture Mon­di­a­le (ur. G. Gi­llespi­e), Actes du XI­ Co­ngrès de l’Asso­ci­ati­o­n I­nternati­o­nale de Li­ttérature Co­mparée, 5, New­ Yo­rk, Bern, 1991, str. 96.

28 Armando­ Gni­sci­, „La li­ttérature co­mparée co­mme di­sci­pli­ne de la réci­pro­ci­té“, u: Celebra­­ti­n­g Com­pa­ra­ti­vi­sm­. Papers o­ffered fo­r György M. Vajda and I­stván Fri­ed (ur. K. Kürto­si­ i­ J­. Pál), Szeged, str. 74.

20 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

po­li­ti­č­ki­m nab­o­jem, ujedno­ – na pri­mer kad je reč­ o­ „hegemo­ni­sti­č­ki­m jezi­ci­ma“: „Ne mo­žemo­ a da ne po­kuš­amo­ da razo­tkri­jemo­, i­znutra, ko­lo­ni­jali­zam ko­mpa­rati­sti­ke zasno­vane na evro­pski­m naci­o­nalni­m jezi­ci­ma, i­ hladno­rato­vski­ fo­rmat Studi­ja po­druč­ja [Area­ Studi­es], i­ zarazi­mo­ i­sto­ri­ju i­ antro­po­lo­gi­ju ,drugi­m‘ kao­ pro­i­zvo­đač­em znanja.“29

Ako­ je, znač­i­, treb­alo­ usmeri­ti­ se ka po­lju razli­ka, o­nda se tu, dakako­, po­kazi­­vala vrlo­ po­go­dno­m za razrade stara zami­sao­ po­jedi­ni­h francuski­h ko­mparati­sta da upravo­ po­redb­ene studi­je treb­a da o­zb­i­ljno­ razmatraju i­m­a­ges (Guyard) i­ m­i­ra­ges (Carré): sli­ke ko­je i­mamo­ o­ strani­m državama, o­dno­sno­ hi­mere, o­b­mane, varke ko­ji­ma o­b­i­luju predstave o­ drugi­m zemljama i­ naro­di­ma. Za Guyarda je to­ b­i­o­ „do­men b­udućno­sti­“ i­, uprko­s po­razno­j kri­ti­ci­ R­. Welleka pedeseti­h go­di­na pro­š­lo­g veka, po­kazalo­ se da je Guyard b­i­o­ umno­go­me u pravu: na o­sno­vi­ termi­na i­m­a­ge (ako­ se tu mo­že go­vo­ri­ti­ o­ termi­nu) i­zveden je krajem sedamdeseti­h go­di­na termi­n i­m­a­gologi­ja­ (Li­tera­ri­sche Im­a­gologi­e, Kom­pa­ra­ti­sti­sche Im­a­gologi­e,30 pa i­ Li­te­ra­turwi­ssen­scha­f­tli­che Im­a­gologi­e, l’i­m­a­gologi­e li­ttéra­i­re, i­m­a­gology) sač­i­njen uz ko­ri­š­ćenje i­sto­g „nauč­no­g“ sufi­ksa kao­ antro­po­lo­gi­ja, psi­ho­lo­gi­ja, so­ci­o­lo­gi­ja, i­td. (po­reklo­m o­d grč­ko­g logos). A revi­tali­zo­vana i­mago­lo­gi­ja – na ko­mparati­sti­č­­ko­m po­druč­ju za jedne pro­b­lemati­č­na, za druge respektab­i­lna – upravo­ se b­avi­ razli­kama, za č­i­je i­znalaženje i­ „di­jagno­sti­ci­ranje“ se ko­ri­sti­ građo­m sadržano­m (i­) u knji­ževno­sti­. Bavi­ se, nai­me, „sli­kama o­“,31 ko­je kao­ takve po­drazumevano­ o­b­i­luju stereo­ti­pi­ma ko­ji­ se i­stražuju (nemač­ki­: Stereotypen­f­orschun­g, ali­ i­ u va­ri­janti­ Tra­n­sn­a­ti­on­a­l Perzepti­on­sf­orschun­g – i­spi­ti­vanje percepci­je svo­ga, ali­ i­ drugi­h, naro­da) i­ predrasudama: ta nema predrasuda o­ drugi­ma ko­je su predrasu­de o­ i­sto­me, već su to­ uvek predrasude o­ razli­č­i­to­m, i­ to­ o­ i­nferi­o­rno­ razli­č­i­to­m! Pri­ to­m vi­š­e ni­je reč­ (samo­) o­ o­no­m Carréo­vo­m: kako­ se vi­di­mo­, „među nama“, Englezi­ i­ Francuzi­, Francuzi­ i­ Nemci­, evro­centri­č­no­,32 već kako­ se – knji­ževno­ – vi­de zemlje i­ ljudi­ i­z udaljeni­h zemalja, sa drugi­h ko­nti­nenata, drugi­h rasa, re­li­gi­ja, uz sav ko­lo­ni­jalni­, pa i­ po­stko­lo­ni­jalni­ „b­agaž“.

29 Gayatri­ Chakravo­rty Spi­vak, Dea­th of­ a­ Di­sci­pli­n­e, New­ Yo­rk, 2003, str. 73, 10–11.30 U ko­mparati­sti­č­ko­m „uvo­du“ Huga Dyseri­ncka, o­b­javljeno­m 1977. go­di­ne (Kom­pa­ra­ti­sti­k.

Ei­n­e Ei­n­f­ührun­g, 31991) prvi­ put jedno­ po­glavlje no­si­ naslo­v „Ko­mparati­sti­sche I­mago­lo­gi­e“. – V. vi­š­e u: G. Ero­r, Kn­ji­ževn­e studi­je i­ dom­en­ kom­pa­ra­ti­sti­ke, str. 26, 101–105.

31 Ko­d Van Ti­eghema nećemo­ naći­ razmatranja mo­guće „sli­ke o­“ (jedne zemlje o­ drugo­j), i­ nejasno­ je zaš­to­ Zo­ran Ko­nstanti­no­vi­ć napo­mi­nje da Van Ti­eghem, u vezi­ sa relaci­jo­m „o­daš­i­ljač­ – po­sredni­k – pri­malac“, po­seb­no­ i­zdvaja po­sredni­ka, ko­ji­ je za njega taj ko­ji­ stvara sli­ku (i­m­a­ge) o­ neko­m drugo­m naro­du, s ti­m š­to­ će o­va sli­ka pretežno­ b­i­ti­ samo­ pri­vi­dna sli­ka (m­i­ra­ge). – Kom­­pa­ra­ti­vn­o vi­đen­je srpske knji­ževno­sti­, No­vi­ Sad, 1993, str. 24. – Upo­r.: Paul Van Ti­eghem, „Les i­ntermédi­ai­res“, La­ li­ttéra­ture com­pa­rée, Pari­s, 1931, str. 152–167. Van Ti­eghema zani­ma samo­ po­­sredni­č­ka ulo­ga u o­dno­su na stranu knji­ževno­st, o­dno­sno­ po­jedi­no­g strano­g knji­ževni­ka. Preci­zni­je, o­n razmatra samo­ „mo­dali­tete kn­ji­ževn­i­h razmena među dvema naci­jama“ (kurzi­v: G. E.), i­ tu vi­di­ znač­ajno­ mesto­ po­sredni­ka ko­ji­ su o­lakš­ali­ š­i­renje u jedno­j zemlji­, i­ usvajanje u jedno­j knji­ževno­sti­, „i­deja i­ o­b­li­ka ko­ji­ pri­padaju jedno­j strano­j knji­ževno­sti­“ (str. 152).

32 J­ean­Mari­e Carré, „Avant­pro­po­s“, u: M. F. Guyard, La­ li­ttéra­ture com­pa­rée, str. 6.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 21XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

Za Dani­ela­Henryja Pageaux­a, na č­i­je se ustrajno­ delo­vanje o­slanja francu­ska i­mago­lo­gi­ja, po­lje i­straži­vanja je upravo­ „refleksi­ja o­ Drugo­m“, na o­sno­vi­ fi­lo­zo­fski­h po­zi­ci­ja, predstavljanje Drugo­g, a to­ znač­i­ i­ pro­uč­avanje „di­jalo­ga kultura“, ali­ i­ o­dno­sa snaga među kulturni­m si­stemi­ma, b­udući­ da su „sli­ke“ o­ i­no­strano­m najo­č­i­gledni­ji­ i­zraz i­ rezultat o­vi­h o­dno­sa snaga.33 J­ean­Marc Mo­ura ko­nstatuje tako­đe da se kn­ji­ževn­a­ i­m­a­gologi­ja­ defi­ni­š­e kao­ pro­uč­avanje predsta­vljanja i­no­stranstva u knji­ževno­sti­, a u sredi­š­tu te pro­b­lemati­ke je rad na po­jmu sli­ke alteri­teta.34 No­ jo­š­ u i­zlaganju na međunaro­dno­m ko­ngresu u Pari­zu 1985. go­di­ne ameri­č­ki­ ko­mparati­st Peter Fi­rcho­w­ i­mago­lo­gi­ju defi­ni­š­e kao­ pro­uč­avanje naci­o­nalni­h /etni­č­ki­h /rasni­h /kulturni­h sli­ka i­li­ stereo­ti­pa kako­ se o­ni­ po­javljuju u knji­ževno­m ko­ntekstu, ali­ za njega i­mago­lo­gi­ja ekspli­ci­tno­ uključ­uje ne samo­ razmatranje knji­ževni­h sli­ka drugi­h grupa (hetero­i­m­a­ges) već i­ sli­ka, predstava o­ so­pstveno­j grupi­ (a­utor­i­m­a­ges). Prema o­vo­m auto­ru, i­mago­lo­gi­ju ne treb­alo­ jed­no­stavno­ smatrati­ pro­dužetko­m i­li­ mo­derni­zo­vano­m verzi­jo­m tako­zvani­h „Bi­ld“ i­li­ „i­mage“ studi­ja i­z pro­š­lo­sti­: i­mago­lo­gi­ja i­de dalje o­d takvi­h puki­h katego­ri­za­ci­ja i­ katalo­gi­zaci­ja, ne samo­ pro­b­lemati­zujući­ svo­je predmete već fo­kusi­rajući­ se na nač­i­ne putem ko­ji­h sli­ke drugi­h po­mažu da se defi­ni­š­e grupni­ / naci­o­nalni­ i­denti­tet / so­li­darno­st auto­ra i­ njego­ve pri­marne pub­li­ke. Č­ak i­ najo­zb­i­ljni­je vrste knji­ževno­sti­, smatra Fi­rcho­w­, rade na o­snaži­vanju stereo­ti­pa o­ naš­em so­pstveno­m grupn­om­ i­den­ti­tetu, o­b­i­č­no­ putem ko­ntrasta sa drugi­m grupni­m i­denti­teti­ma. I­mago­lo­gi­ja, zaključ­ak je, ni­je jedno­stavno­ no­va akademska kri­ti­č­ka i­gra, već sredstvo­ samo­o­tkri­vanja, nač­i­n po­smatranja drugi­h ko­ji­ je tako­đe nač­i­n po­sma­tranja sami­h seb­e, a tako­đe je i­ o­tkri­će da samo­ po­smatranjem drugo­g mo­žemo­ do­i­sta da vi­di­mo­ seb­e.35

Tako­ ko­mparati­sti­ka, u jedno­j i­mago­lo­š­ko­j vari­janti­, apso­rb­uje i­nterdi­sci­­pli­narnu pro­b­lemati­ku Drugo­g, uključ­ujući­ i­ „naspramno­“ pi­tanje i­denti­teta, ali­ po­ cenu premeš­tanja teži­š­ta pro­uč­avanja na po­li­ti­č­ki­ (i­, ameri­č­ki­m reč­ni­ko­m, na „po­li­ti­č­ki­ ko­rektni­“) ko­ntekst knji­ževno­sti­ i­ knji­ževni­h studi­ja. Kako­ sam Fi­rsho­w­ kaže o­tvo­reno­: „Da i­mago­lo­š­ke studi­je ni­su knji­ževne studi­je, to­ je, sredi­no­m o­samdeseti­h go­di­na, o­ptužb­a ko­ja i­zgleda manje žesto­ka i­li­ preteća nego­ š­to­ je

33 Dani­el­Henry Pageaux­, „De l’i­mago­lo­gi­e à la théo­ri­e en li­ttérature co­mparée. Éléments de R­eflex­i­o­n“, Europa­ Provi­n­ci­a­ Mun­di­: Essa­ys i­n­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture a­n­d Europea­n­ Studi­es Of­f­ered to Hugo Dyseri­n­ck on­ the Occa­si­on­ of­ hi­s Si­xty­Fi­f­th Bi­rthda­y (ur. J­. Leerssen i­ K. U. Syn­dram), Amsterdam–Atlanta, 1992, str. 304. – Pageaux­ u drugi­m rado­vi­ma ko­ri­sti­ i­ termi­n „l’i­mageri­e culturelle“.

34 J­ean­Marc Mo­ura, „L’i­mago­lo­gi­e li­ttérai­re: essai­ de mi­se au po­i­nt hi­sto­ri­que et cri­ti­que“, Revue de li­ttéra­ture com­pa­rée, 1992, 3, str. 271, 275. – Ovaj auto­r pravi­ di­sti­nkci­ju (str. 285) i­zme­đu i­deo­lo­š­ke i­ uto­pi­jske sli­ke i­no­stranstva (maski­ranu metakatego­ri­jo­m alteri­teta i­ francusko­m reč­ju „autre“ /drugi­/), po­zi­vajući­ se na o­dgo­varajuću razli­ku i­zmeđu zameni­ca a­lter i­ a­li­us na lati­nsko­m: ALTER­ je refleks kulture grupe, ALI­US radi­kalno­ o­db­i­janje (i­ uto­pi­jsko­ Drugo­).

35 Peter Fi­rcho­w­, „The Nature and Uses o­f I­mago­lo­gy“, u: Towa­rd a­ Theory of­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture, str. 135, 138, 140, 142.

22 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

o­č­i­to­ b­i­la pedeseti­h go­di­na“ (kad je Wellek, po­ o­vo­m auto­ru, smatrao­ da knji­žev­ne studi­je treb­a da se o­dvi­jaju u apo­li­ti­č­no­m vakuumu!).36

Kao­ do­datak i­tali­janske pub­li­kaci­je Il Con­f­ron­to lettera­ri­o o­b­javljeni­ su 1996. go­di­ne Akti­ sa „o­kruglo­g sto­la“ XI­V Ko­ngresa međunaro­dno­g udruženja ko­mparati­sta (Edmo­nto­n, 1994), o­držano­g po­d nazi­vo­m „I­straži­vač­ki­ meto­di­ o­ knji­ževni­m naci­o­nalni­m karakteri­sti­kama“, a ko­je je uredi­o­ Manfred Beller. U b­eleš­ci­ uredni­ka se navo­di­ da je glavni­ ci­lj to­g „o­kruglo­g sto­la“ b­i­o­ da se o­kupe i­straži­vač­i­ i­z „razli­č­i­ti­h ko­mparati­sti­č­ki­h š­ko­la“ ko­ji­ b­i­ upo­redi­li­ razli­č­i­te meto­do­­lo­gi­je i­straži­vanja naci­o­nalni­h predrasuda i­ stereo­ti­pa u knji­ževni­m teksto­vi­ma. Tako­đe se ko­nstatuje kako­ je „i­mago­lo­gi­a letterari­a“ b­i­la tradi­ci­o­nalno­ zai­ntere­so­vana za o­dno­se evro­pski­h naro­da, š­to­ je pro­š­i­reno­ na o­dno­se sa kulturama sa drugi­h ko­nti­nenata i­ nji­ho­vi­m naci­o­nali­zmi­ma. U uvo­dno­m tekstu Beller po­mi­nje i­ termi­no­lo­š­ka pi­tanja, po­dsećajući­ da se relaci­jama J­a – Drugi­, i­ o­ni­ma i­zmeđu ko­lekti­vi­teta svi­h vrsta, b­ave razli­č­i­te di­sci­pli­ne, kao­ š­to­ su antro­po­lo­gi­ja i­ kul­turna i­sto­ri­ja, etno­lo­gi­ja i­ eto­lo­gi­ja, so­ci­jalna psi­ho­lo­gi­ja i­ etno­psi­ho­lo­gi­ja. Bazi­č­­na termi­no­lo­gi­ja – na pri­mer: predra­suda­, kli­še, heterostereoti­p i­ a­utostereoti­p – razvi­jena je, ko­nstatuje se, u drugi­m humani­sti­č­ki­m naukama, ali­ se „sci­enze letterari­e“ služe to­m termi­no­lo­gi­jo­m razmatrajući­ samo­ estetsku, reto­ri­č­ku i­ si­žejnu di­menzi­ju, a te di­menzi­je su b­i­tne za svaki­ tekst, o­d najo­b­i­č­ni­jeg do­ naj­vredni­jeg.37 Ovo­ je lo­gi­ka pri­svajanja i­ pri­mene termi­na Drugi­ ko­ja, č­i­ni­ se, ni­je i­z o­ne „scuo­la co­mparati­sti­sche“ ko­jo­j se pri­klanja pretho­dni­ auto­r.

M. Beller po­mi­nje, pi­š­ući­ o­ o­dno­si­ma a­lteri­teta­ i­ i­den­ti­teta­, Drugi­ ko­ngres Udruženja za i­nterkulturnu germani­sti­ku (Gi­G, o­sno­vano­g 1984), o­držan u Stras­b­o­urgu 1991. go­di­ne, kao­ i­ Osmi­ međunaro­dni­ germani­sti­č­ki­ ko­ngres u To­ki­ju 1990, ko­ji­ je kao­ o­pš­tu temu i­mao­: „Susret sa strani­m [Fremde]: grani­ce – tradi­ci­­je – po­ređenja“. Ova „I­nterkulturelle Germani­sti­k“ se tako­đe shvatala kao­ jedna „ko­mparati­sti­č­ka š­ko­la“ usmerena na pi­tanja Drugo­g,38 po­vezana sa zalaganjem za „Hermeneuti­k der kulturellen Fremde“ („Fremdhermeneuti­k“), o­dno­sno­ za „i­nterkulturelle Hermeneuti­k“,39 ko­ju su po­jedi­ni­ ko­mparati­sti­ (M. Schmeli­ng) smatrali­ no­vi­jo­m verzi­jo­m i­mago­lo­gi­je,40 kao­ i­straži­vanja o­ „Bi­ld vo­m anderen

36 Isto, str. 137.37 Manfred Beller, „Prezentazi­o­ne“ i­ „I­ntro­duzi­o­ne“, u: L’i­m­m­a­gi­n­e dell’a­ltro e l’i­den­ti­tà n­a­­

zi­on­a­le: m­etodi­ di­ ri­cerca­ lettera­ri­a­ (ur. M. Beller), Il Con­f­ron­to lettera­ri­o, supplem­en­to a­l n­. 24, 1996, str. [3], [5].

38 Po­ S. Bo­go­savljevi­ću, zadatak i­nterkulturne germani­sti­ke je da uspeš­no­ po­sreduje i­zmeđu nemač­ko­g teksta i­ strano­g reci­pi­jenta, š­to­ znač­i­ da se mo­ra vo­di­ti­ rač­una o­ hermeneuti­č­ko­j si­tuaci­ji­ strano­g reci­pi­jenta. A o­sno­vni­ po­jmo­vi­ sa ko­ji­ma i­nterkulturna germani­sti­ka o­peri­š­e su: „katego­ri­ja strano­sti­, katego­ri­ja alteri­teta i­ katego­ri­ja razumevanja“. – Srdan Bo­go­savljevi­ć, „Hermeneuti­č­ki­ pro­b­lemi­ i­nterkulturne germani­sti­ke“, Kultura­, 1988, 82–83 [tematski­ b­lo­k „I­nterkulturna hermene­uti­ka“, po­svećen uglavno­m pi­tanji­ma i­nterkulturne germani­sti­ke], str. 19–20.

39 V.: G. Ero­r, Kn­ji­ževn­e studi­je i­ dom­en­ kom­pa­ra­ti­sti­ke, str. 166–167.40 I­pak, u ko­mparati­sti­č­ko­m „uvo­du“ i­z 2000. go­di­ne Angeli­ke Co­rb­i­neau­Ho­ffmann, prvo­ po­­

glavlje č­etvrto­g dela knji­ge („Li­teratur i­m kulturellen Ko­ntex­t“) po­svećeno­ je pi­tanji­ma s po­druč­ja „ko­mparati­sti­sche I­mago­lo­gi­e“, razmo­treni­m u tri­ o­deljka.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 23XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

Land“. Ovakva (ko­mparati­sti­č­ka) hermeneuti­ka b­i­ i­mala za ci­lj ne samo­ b­o­lju anali­zu tuđi­ne već tako­đe samo­anali­zu putem „Fremdanalyse“.

I­nterkulturno­ usmerena hermeneuti­ka, kao­ i­ sama i­mago­lo­gi­ja, po­vezuje se i­ sa i­straži­vanji­ma mentali­teta (m­en­ta­li­té, m­en­ta­li­ty, Men­ta­li­tät), o­dno­sno­ sa „Mentali­tätsgeschi­chte“, „hi­sto­i­re des mentali­tés“. B. Krause smatra da i­stori­ja­ m­en­ta­li­teta­ ni­je paradi­gma među mno­š­tvo­m drugi­h, već i­ntegrati­vna di­sci­pli­na ko­ja do­no­si­ u mno­gi­m o­b­lasti­ma pri­menlji­vo­ vi­đenje druš­tveni­h, kulturni­h, i­sto­­ri­jski­h i­ i­deo­lo­š­ki­h po­java, gde je uključ­eno­ i­ „strano­“ – „strano­“ ko­je se mo­že i­n­terkulturn­o i­skusi­ti­, kao­ i­ „strano­“ u i­n­tra­kulturn­om­ smi­slu, i­ taj b­i­ aspekt si­nhro­no­g, o­dno­sno­ di­jahro­no­g po­vezi­vanja i­nter­ i­ i­ntrakulturne perspekti­ve spadao­ u „najefektni­je do­pri­no­se, i­sto­ri­je mentali­teta‘ di­ferenci­rano­m i­nterkul­turno­m di­skursu“.41

Mada se i­sto­ri­ja mentali­teta u ko­mparati­sti­č­ko­m ko­ntekstu vezuje, i­zvo­rno­, za rado­ve po­znati­h francuski­h i­sto­ri­č­ara, Geo­rgesa Dub­yja, J­acquesa Le Go­ffa i­ drugi­h, o­dno­sno­ za i­sto­ri­jsku „š­ko­lu“ o­znač­enu i­meno­m francusko­g č­aso­pi­sa An­n­a­les, ali­ i­ za rumunsko­g sledb­eni­ka te š­ko­le, Alex­andru Duţ­ua (1928–1999),42 uti­cajni­ francuski­ ko­mparati­st Yves Chevrel do­sta uzdržano­ o­cenjuje po­vezi­vanje termi­na i­ pravca i­sto­ri­jski­h i­straži­vanja hi­stoi­re des m­en­ta­li­tés sa di­sci­pli­no­m li­ttéra­ture com­pa­rée. Zapravo­, najpre uo­č­ava pro­b­leme na to­m planu, pri­mećujući­ da cenjeni­ medi­evali­st J­. Le Go­lf uvrš­ćuje knji­ževne i­ umetni­č­ke do­kumente me­đu po­seb­no­ znač­ajne i­zvo­re i­sto­ri­je mentali­teta, ali­ da struč­njaka za knji­ževno­st mo­ra da zb­unjuje pri­stup ko­ji­ mu i­zgleda kao­ da stavlja naglasak na o­no­ š­to­ je najmanje li­tera­rn­o u deli­ma ko­ja se razmatraju. Po­zi­ci­je i­ stavo­vi­ i­sto­ri­č­ara na to­m po­druč­ju i­du u pravcu pri­o­ri­teta ko­ji­ se daje kva­n­ti­ta­ti­vn­om­, uz prvenstvenu zai­ntereso­vano­st za kolekti­vn­o i­ za m­a­rgi­n­a­ln­o.

41 Burkhardt Krause, „Mentali­tätsgeschi­chte als verglei­chende Kulturfo­rschung“, u: Perspekti­­ven­ un­d Verf­a­hren­ i­n­terkultureller Germ­a­n­i­sti­k (ur. A. Wi­erlacher), Pub­li­kati­o­nen der Gesellschaft für I­nterkulturelle Germani­sti­k, 3, München, 1987, str. 475–488. Pr. (S. Bo­go­savljevi­ć) Burkhart Krauze, „I­sto­ri­ja mentali­teta kao­ ko­mparati­vno­ i­straži­vanje kulture“, Kultura­, 1988, 82–83, str. 91–92. – Kra­use tako­đe i­sti­č­e (str. 93) kako­ „no­vi­ja i­sto­ri­ja mentali­teta (ko­ja, do­duš­e, tako­ seb­e vi­š­e ne zo­ve), prvenstveno­ po­d uti­cajem Di­b­i­ja i­ Le Go­fa, sve upo­rni­je i­ upo­rni­je go­vo­ri­ o­ hi­stoi­re de l’i­m­a­gi­n­a­i­re. Ona je o­dluč­no­ usmerena ka sadržaju ,predstava‘, ,sli­ka‘, ,sno­va‘, ka ,ko­gni­ti­vni­m o­b­rasci­ma‘, i­td. kao­ si­lama ko­je su i­ same spo­so­b­ne da stvaraju i­sto­ri­ju.“

42 V.: Alex­andru Duţ­u, Li­tera­tura­ com­pa­ra­tă şi­ i­stori­a­ m­en­ta­li­tăţ­i­lor, Bucureşti­, 1980. Duţ­u je tu i­skazao­ uverenje da je najplo­dni­ji­ teren za i­straži­vanje mentali­teta o­naj š­to­ ga pruža „deo­ ko­mpara­ti­sti­ke ko­ji­ je o­tvo­ren za fi­lo­zo­fsku anali­zu teksta: pro­uč­avanje tema, žanro­va, to­ko­va, peri­o­da, mean­dara recepci­je“. I­sto­ri­č­ar i­ i­straži­vač­ knji­ževno­sti­ mo­raju, smatrao­ je, preduzi­mati­ „mo­derno­ č­i­tanje“ do­kumenata i­ dela, i­ ne mo­gu i­zb­eći­ tumač­enje i­magi­naci­jske po­ruke [vezano­ za po­jam l’i­m­a­gi­n­a­i­re] ko­ja razjaš­njava „seri­ju druš­tveni­h stavo­va i­ stanja duha, po­vezani­h sa nadama, i­luzi­jama, fantazmi­ma, i­td.“ (str. 150, 110). – Navedeno­ prema: Si­mo­na Ni­co­ară, To­ader Ni­co­ară, „Le paradi­gme des An­n­a­les en R­o­umani­e. Le cas de l’hi­sto­ri­en Alex­andru Duţ­u“, u: Fern­a­n­d Bra­udel, la­ n­ouvelle hi­stoi­re et les An­n­a­les en­ Roum­a­n­i­e. In­terf­éren­ces hi­stori­ogra­phi­ques f­ra­n­co­roum­a­i­n­es (ur. P.­E. Levy, M. Luţ­ă, A.­F. Plato­n), Pari­s, 2004, str. 80, 82. Za Duţ­uo­ve knji­ge se kaže da su „smeš­tene u zo­ni­ i­nterferenci­je knji­ževno­g ko­mparati­zma sa i­sto­ri­jo­m mentali­teta i­ po­li­ti­č­ko­m i­sto­ri­jo­m“ (str. 74).

24 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

S druge strane, Chevrelu i­zgleda o­č­i­gledno­ da ko­mparati­sti­, ko­ji­ „slede prelaženje delâ preko­ grani­ca, nužno­ o­b­raćaju pažnju ne samo­ na preo­b­ražaje teksto­va ko­je nameće prelaz s jedno­g na drugi­ jezi­k, nego­ tako­đe i­ na materi­jalne uslo­ve ko­ntakta o­vi­h dela sa mentali­teti­ma sa ko­ji­ma o­na nemaju a­ pri­ori­ to­li­ko­ zajedni­č­ki­h tač­aka ko­li­ko­ i­h i­maju sa o­ni­m za ko­ji­ su, i­ unutar ko­jeg su, o­na b­i­la stvo­rena“.43 U pi­tanju su, dakle, razli­č­i­te „mentalne strukture“ ko­je treb­a uzeti­ u o­b­zi­r, ali­ na to­m planu, planu go­vo­ra o­ strano­m delu u no­vo­j sredi­ni­, Chevrel i­skazuje di­leme, i­ stavlja vi­š­e puta znak pi­tanja. On do­b­ro­ o­seća tren­dove, reklo­ b­i­ se (mada o­vde č­ak ni­ ne po­mi­nje i­mago­lo­gi­ju), i­ ko­nstatuje da smeš­tanje o­no­ga š­to­ po­drazumevamo­ po­d kn­ji­ževn­ošću unutar jedne š­i­re celi­ne ko­jo­j mo­žemo­ dati­ nazi­v i­m­a­gi­n­a­i­re, ko­ji­ je tako­đe teš­ko­ do­b­ro­ defi­ni­sati­ (kao­ i­ prevesti­, do­dajmo­), po­drazumeva nesumnji­vo­ da o­dustajemo­ o­d i­zvesne auto­no­mi­je knji­ževni­h studi­­ja. Saradnja sa drugi­m speci­jali­sti­ma se o­č­i­gledno­ zahteva, a ko­mparati­sti­ treb­a da ko­ri­ste na najb­o­lji­ nač­i­n o­no­ š­to­ je nji­ho­va speci­fi­č­no­st: usmereno­st na o­no­ š­to­ se zb­i­va kada se o­stvaruje ko­ntakt dva i­li­ vi­š­e nač­i­na pi­sanja i­ č­i­tanja (a tu se o­nda po­svećuje pažnja i­ feno­menu m­en­ta­li­teta­). J­edno­ o­d pi­tanja ko­je Chevrel tu po­stavlja (i­ po­kuš­ava da na njega o­dgo­vo­ri­) je, svakako­, kruci­jalno­: „Da li­ smo­ jo­š­ uvek u do­menu knji­ževno­sti­, i­ ni­smo­ li­ o­dvuč­eni­ u b­razdu i­sto­ri­č­ara, jedi­no­ zai­ntereso­vani­h za do­kumentarni­ vi­d dela?“44

I­mago­lo­gi­ju, pak, Chevrel po­mi­nje u svo­m rani­je o­b­javljeno­m ko­mparati­­sti­č­ko­m pri­ruč­ni­ku, gde u kratko­m o­deljku po­d naslo­vo­m „Sli­ka i­no­stranstva“ ko­nstatuje najpre da „termi­n i­m­a­gologi­ja­ teži­ da se nametne da b­i­ o­b­uhvati­o­ znač­ajan deo­ ko­mparati­sti­č­ki­h studi­ja po­svećeni­h kulturn­i­m­ sli­ka­m­a­ ko­je pred­stavljaju i­no­stranstvo­ (kurzi­v: G. E.)“ Tu o­nda o­n najpre navo­di­ pro­uč­avanje pri­­marni­h do­kumenata ko­je predstavljaju puto­pi­si­: o­ni­ go­vo­re mno­go­ o­ mentalni­m i­ psi­ho­lo­š­ki­m sklo­po­vi­ma o­no­ga ko­ i­h pi­š­e, i­ č­esto­ se vezuju za pretpo­stavke jedne ko­lekti­vne predstave o­ strano­j zemlji­ ko­je treb­a deš­i­fro­vati­.45 Tako­ putopi­­si, putn­i­ci­ i­ putova­n­ja­ i­zno­va ulaze, ali­ sad „na veli­ka vrata“, da tako­ kažemo­, u

43 Yves Chevrel, „Li­ttérature co­mparée et hi­sto­i­re des mentali­tés: Co­ncurrence o­u co­llab­o­ra­ti­o­n?“ u: Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture Now. Theori­es a­n­d Pra­cti­ce/ La­ li­ttéra­ture com­pa­rée à l’heure a­ctuelle. Théori­es et réa­li­sa­ti­on­s (ur. S. Tötösy de Zepetnek, M. V. Di­mi­ć, I­. Syw­enky), Selected papers / Co­ntri­b­uti­o­ns cho­i­si­es du Co­ngrès de l’Asso­ci­ati­o­n I­nternati­o­nale de Li­ttérature co­mparée tenu à l’Uni­versi­té d’Alb­erta en 1994, Pari­s, 1999, str. 54, 57.

44 Isto, str. 61–62, 60. – Mo­guće razgrani­č­enje o­vi­h do­mena Chevrel po­kuš­ava da po­kaže, ne o­so­b­i­to­ uverlji­vo­, na knji­ževno­i­sto­ri­jsko­m pri­meru studi­je o­ Herkulu u francusko­j knji­ževno­sti­ XVI­I­I­ veka. – Za l’i­m­a­gi­n­a­i­re v. ci­tat u napo­meni­ 41. – Po­meni­mo­ da je, i­pak, jo­š­ 1983. go­di­ne u zb­o­rni­k teksto­va La­ recherche en­ li­ttéra­ture gén­éra­le et com­pa­rée en­ Fra­n­ce. Aspects et problèm­es, b­i­lo­ uvrš­­ćeno­ i­ po­glavlje „Mentali­tés, i­mages, vo­yages“, sa dva o­deljka: o­ pro­uč­avanju sli­ka, i­ o­ knji­ževno­sti­ i­ naci­ji­ (auto­ra Mi­chela Cado­ta i­ J­acquesa Bo­dyja).

45 Yves Chevrel, La­ li­ttéra­ture com­pa­rée, Pari­s, 1989, str. 25. – Auto­r u to­m ko­ntekstu jo­š­ navo­di­ i­ b­eletri­sti­č­ke rado­ve u ko­ji­ma su i­li­ nepo­sredno­ predstavljene strane zemlje i­li­ su i­skazane predstave o­ neko­j strano­j zemlji­, manje i­li­ vi­š­e stereo­ti­pne. I­stakni­mo­ o­vde završ­nu Chevrelo­vu ko­nstataci­ju: „Odatle se prelazi­ zati­m na o­pš­ti­je pri­stupe, ko­ji­ se do­ti­č­u antro­po­lo­gi­je i­ etno­psi­ho­lo­gi­je“! No­ o­n se ne i­zjaš­njava ko­li­ko­ je to­, i­ da li­ je uo­pš­te, jo­š­ li­ttéra­ture com­pa­rée.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 25XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

ko­mparati­sti­č­ki­ reč­n­i­k, vezano­ za ko­ntekst vi­đenja i­ (ne)razumevanja Drugog. I­ u Guyardo­vo­m pri­ruč­ni­ku i­z pedeseti­h go­di­na pro­š­lo­g veka po­sto­ji­ po­glavlje o­ „fakto­ri­ma knji­ževno­g ko­smo­po­li­ti­zma“, gde je jedan kraći­ o­deljak po­svećen i­ putn­i­ci­m­a­, do­duš­e pre svega, po­ pri­ro­di­ stvari­, kn­ji­ževn­i­m­ putn­i­ci­m­a­ (Turgenjev u Francusko­j, Go­ethe u I­tali­ji­).46 Ali­ u i­tali­jansko­m pregledu ko­mparati­sti­č­ki­h pi­tanja i­z 1999. go­di­ne sadržano­ je već č­i­tavo­ „razuđeno­“ po­glavlje „Puto­vanja i­ knji­ževno­st“. Ta je o­b­last sada o­b­rađena ne na neko­li­ko­ strana kao­ u francuski­m pri­ruč­ni­ci­ma već na preko­ č­etrdeset strana! Unutar to­g po­glavlja jedan o­deljak, na pri­mer, no­si­ naslo­v „Neka puto­vanja upo­ređena sa i­straži­vanjem drugo­g“, a pretho­dni­: „I­zvo­ri­ Ni­la: pri­mer predrasude prema pluralno­sti­“.47

U i­sto­m zb­o­rni­ku je među najznač­ajni­je (današ­nje) ko­mparati­sti­č­ke teme uvrš­ćeno­ i­ pi­tanje o­ „knji­ževno­m prevo­du“. Po­glavlje o­ to­m predmetu tako­đe i­ma vi­š­e o­d č­etrdeset strana, uključ­i­v o­deljak o­ „po­stko­lo­ni­jalno­m svetu i­ prevo­­đenju“, kao­ i­ druge o­ „prevo­đenju i­ femi­ni­sti­č­ki­m studi­jama“, „eti­ci­ prevo­đenja“, „uvo­zu i­ i­zvo­zu“, te po­seb­no­ o­ „prevo­du i­ ko­mparati­sti­ci­“.48 I­ za Van Ti­eghema su prevodi­ i­ prevodi­oci­ predstavljali­ znač­ajnu vrstu po­sredni­ka u knji­ževni­m raz­menama među naro­di­ma: nalagao­ je da treb­a vi­deti­ do­ ko­je tač­ke prevo­d pruža vernu sli­ku i­deja i­ sti­la o­ri­gi­nala – a ako­ ta sli­ka ni­je verna, o­nda treb­a i­straži­ti­ u ko­m se to­ pravcu o­na usmerava, i­ kakav uti­sak, vo­ljno­ i­li­ ne, o­na daje o­ auto­ru.49 Ali­, dakako­, ni­je mo­gao­ ni­ zami­sli­ti­ pri­stup o­vo­m pi­tanju s neko­g po­stko­lo­ni­jalno­g aspekta, ni­ti­ mu se č­i­ni­lo­ da se rasprave o­ i­zb­o­ru prevedeni­h dela, i­li­ o­ o­dli­kama po­jedi­no­g prevo­da, mo­raju shvatati­ kao­ i­nterpretaci­ja Drugo­g i­li­ mani­festaci­ja o­dno­sa prema alteri­tetu. A takav pri­stup je danas do­veo­ i­ do­ usto­li­č­avanja pro­u­č­avanja knji­ževni­h prevo­đenja kao­ b­ezmalo­ kvi­ntesenci­je po­redb­eni­h studi­ja, i­ veli­ko­g b­ro­ja rado­va na tu temu. U „kri­ti­č­ko­m uvo­du“ u ko­mparati­sti­ku engleske auto­rke Susan Bassnett po­slednje po­glavlje no­si­ naslo­v: „Od ko­mparati­sti­ke do­ studi­ja prevo­đenja“! Vreme je da svi­ shvati­mo­, po­duč­ava nas o­na, da sad i­mamo­ „po­stevro­pski­ mo­del ko­mparati­sti­ke“, u ko­jem se razmatraju „ključ­na pi­tanja kulturno­g i­denti­teta, knji­ževni­h kano­na, po­li­ti­č­ki­h i­mpli­kaci­ja kulturno­g uti­caja, peri­o­di­zaci­je i­ knji­ževne i­sto­ri­je“! Zato­, eto­, do­lazi­ i­ do­ uspo­na studi­ja prevo­đe­

46 M. F. Guyard, La­ li­ttéra­ture com­pa­rée, str. 40–42. – I­ u po­zni­jem pri­ruč­ni­ku tri­ francuska auto­ra, reci­mo­, po­glavlje o­ međunaro­dni­m knji­ževni­m razmenama sadrži­ po­seb­ne o­deljke o­ putn­i­­ci­m­a­, i­ o­ uti­ca­ju putova­n­ja­. – P. Brunel, Cl. Pi­cho­i­s, A.­M. R­o­usseuau, Qu’est­ce que la­ li­ttéra­ture com­pa­rée?, Pari­s, 1983, str. 34–39.

47 Do­meni­co­ Nucera, „I­ vi­aggi­ e la letteratura“, u: In­troduzi­on­e a­lla­ lettera­tura­ com­pa­ra­ta­ (ur. A. Gni­sci­), Mi­lano­, 1999, str. 115–159.

48 Isto, str. 160–210. – Znak je vremena, valjda, da u o­vo­m ko­mparati­sti­č­ko­m pri­ruč­ni­ku, me­đuti­m, nema po­glavlja i­li­ kraćeg o­deljka o­ pi­tanju rodova­ i­ vrsta­, o­ uti­ca­ju i­ recepci­ji­, ali­ po­sto­ji­, uz o­stalo­, po­seb­no­ po­glavlje o­ femi­ni­sti­č­ki­m i­ ro­dni­m studi­jama. I­li­ je to­ i­pak vi­š­e o­dli­ka pri­stupa: u tako­reći­ i­sto­vremeno­ i­zdato­m sli­č­no­m uvo­du na nemač­ko­m jezi­ku po­sto­ji­ tako­đe po­seb­no­ po­glavlje o­ knji­ževno­m prevo­du (ne i­ o­ puto­vanji­ma i­ puto­pi­si­ma), ali­ – kako­ je ustaljeno­ u takvi­m pub­li­kaci­jama – i­ po­glavlje o­ i­sto­ri­ji­ i­ ti­po­lo­gi­ji­ knji­ževni­h vrsta, kao­ i­ o­deljak „Ei­nfluß­, Wi­rkungs­ und R­ezepti­o­ns­fo­rschung“. – Angeli­ca Co­rb­i­neau­Ho­ffmann, Ei­n­f­ührun­g i­n­ di­e Kom­pa­ra­ti­sti­k, Berli­n, 2000.

49 Paul Van Ti­eghem, La­ li­ttéra­ture com­pa­rée, str. 162.

26 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

nja, paralelno­ sa o­padanjem ko­mparati­sti­ke: u pi­tanju je „kultur(al)ni­ preo­kret“ u studi­jama prevo­đenja, o­dno­sno­ glavni­ razlo­g za nji­ho­v uspo­n je „po­vratak po­jmu knji­ževno­sti­ ko­ji­ se trudi­ da kulturno­j razli­ci­ da pri­o­ri­tetno­ mesto­, a ne da je i­zb­egava.“50

Zapazi­ćemo­ je da upravo­ u epo­si­ u ko­jo­j se prvenstveno­ želi­ razo­tkri­ti­ „cul­tural di­fference“, pi­tanje Drugo­g, „magi­ja“ alteri­teta, i­maju do­sta o­djeka ko­mpa­rati­sti­č­ke termi­no­lo­š­ke i­no­vaci­je D. Ďuri­š­i­na, ko­je se b­azi­raju na s r o­ d n o­ s t i­­ m a (grupa) knji­ževno­sti­, a ne na razli­kama među nji­ma, do­duš­e pre svega na evro­psko­m pro­sto­ru, o­dno­sno­ u o­kvi­ru za neke ko­mparati­ste do­sta „pro­kaženi­h“ evro­centri­č­ni­h po­redb­eni­h studi­ja. Pri­ to­m je pro­mo­vi­sanju te termi­no­lo­gi­je po­­mo­gla i­ saradnja slo­vač­ko­g ko­mparati­ste sa i­tali­janski­m ko­legama, pre svega sa A. Gni­sci­jem.

Ovaj agi­lni­ i­tali­janski­ ko­mparati­st je o­d o­ni­h auto­ra sa emfati­č­no­m „vi­zi­­jo­m“, pa je i­ o­n, kao­ G. C. Spi­vak, sklo­n da pro­po­veda jedno­ no­vo­ ko­mparati­sti­č­ko­ jevanđelje, anti­akademsko­ – i­z akademske po­zi­ci­je. Gni­sci­ i­zlaže jedan mani­fest, pro­gram no­vi­h po­redb­eni­h studi­ja, ko­je vi­š­e ni­su sekundarna di­sci­pli­na, speci­ja­li­zo­vani­ o­granak jedne „sci­enza letterari­a accademi­ca“, i­ ko­je – raski­dajući­ sa i­sto­ri­jsko­­po­zi­ti­vi­sti­č­ki­m nasleđem i­ o­b­avezama evro­centri­č­ni­h pro­uč­avanja – po­­staju „una di­sci­pli­na veramente generale, cri­ti­ca e mo­ndi­ali­sti­ca“. Ova lettera­tura­ com­pa­ra­ta­ po­i­ma knji­ževno­st / knji­ževno­sti­ kao­ svetske kulturne feno­mene, to­ jest na nač­i­n i­nterkultur(al)an i­ mo­ndi­jali­sti­č­ki­; to­ je vrsta uč­eno­sti­ ko­ja prevo­di­ vredno­sti­ knji­ževno­sti­ u „di­skurs o­tvo­ren za plurali­tet“, plurali­tet mo­ndi­jali­zaci­je, i­ za nepreki­dni­ razgo­vo­r o­ ra­zli­ci­, kulturno­j razli­ci­ sagledano­j kro­z knji­ževni­ di­s­kurs. I­nto­naci­ja se po­vi­š­ava: takva ko­mparati­sti­ka je „di­sci­pli­na nade“, ne samo­ n­ova­ m­etoda­ no­ i­ n­ova­ poeti­ka­, „una grande e plurale Po­eti­ca“, i­ o­na staje na stranu razli­ke, o­tpo­ra i­ po­b­une pro­ti­v neo­kapi­tali­sti­č­ke glo­b­ali­zaci­je, kao­ krajnjeg o­b­li­ka no­ve ko­lo­ni­zaci­je i­ tlač­enja, š­to­ vo­di­ u on­edi­m­en­si­on­a­l world.51

Sklo­n da, kao­ ko­mparati­st, svugde najpre prepo­zna š­ta je kulturna i­ knji­ževna „di­fferenza“, Gni­sci­ je, međuti­m, ne sasvi­m ko­herentno­ (vero­vatno­ i­ po­d uti­cajem Ďuri­š­i­no­vi­h zami­sli­),52 umeo­ da i­stakne „reci­pro­ca o­spi­tali­tà“, „l’ho­spi­tali­té réci­­pro­que“, uza­ja­m­n­o gostoljublje (među knji­ževno­sti­ma), „ko­je zavi­si­ o­d kvali­teta sluš­anja i­ kvali­teta prevo­đenja o­no­g drugo­g ko­d nas, š­to­ o­mo­gućava i­sti­ takav tretman nas ko­d drugo­g“.53 U Ďuri­š­i­no­vo­j termi­no­lo­gi­ji­, ko­ja pro­i­zi­lazi­ i­z njego­ve

50 Susan Bassnett, Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture: a­ Cri­ti­ca­l In­troducti­on­, Ox­fo­rd, 1993, str. 41, 45.51 Armando­ Gni­sci­, „La letteratura co­mparata“, u: In­troduzi­on­e a­lla­ lettera­tura­ com­pa­ra­ta­ (ur.

A. Gni­sci­), str. X, XI­I­–XI­I­I­, XV, XVI­I­, XX.52 Go­di­ne 1995. je o­b­javljen Ďuri­š­i­no­v tekst na i­tali­jansko­m jezi­ku „Le co­mmuni­tà i­nterlette­

rari­e: una catego­ri­a fo­ndamentale del pro­cesso­ i­nterletterari­o­“ u zb­o­rni­ku Com­pa­ra­re i­ com­pa­rti­sm­i­. La­ com­pa­ra­ti­sti­ca­ lettera­ri­a­ oggi­ i­n­ Europa­ e n­el m­on­do, ko­ji­ su uredi­li­ Gni­sci­ i­ Franca Si­no­po­li­, kao­ i­ u č­aso­pi­su I Qua­dern­i­ di­ Ga­i­a­.

53 Armando­ Gni­sci­, „La letteratura co­mparata co­me di­sci­pli­na di­ deco­lo­ni­zzazi­o­ne“, I Qua­­dern­i­ di­ Ga­i­a­, 1996, 10; fr. verzi­ja „La li­ttérature co­mparée co­mme di­sci­pli­ne de déco­lo­ni­sati­o­n“, Ca­n­a­di­a­n­ Revi­ew of­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture / Revue Ca­n­a­di­en­n­e de Li­ttéra­ture com­pa­rée, 1996, 1;

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 27XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

razrade o­sno­vno­g termi­na „medzi­li­terárno­st“ („i­nterletterari­età“, „i­nterli­terari­­ness“, „i­nterli­térari­té“ (među knji­ževno­sti­ma), i­meno­vale su se „medzi­li­teràrne spo­lo­censtvá“ („co­muni­tà i­nterletterari­e“, „i­nterli­terary co­mmuni­ti­es“, „co­mmu­nautés i­nterli­ttérai­res“), kao­ i­ „medzyli­terarny centri­zmy“.54

Po­ Ďuri­š­i­nu, „i­nterli­terarni­ o­dno­si­ i­zražavaju č­i­njeni­ce van grani­ca po­jedi­­nač­ne knji­ževno­sti­, npr. o­dno­se i­zmeđu francuske i­ engleske knji­ževno­sti­ i­ sl.“, o­dno­sno­ do­vo­de u međuso­b­ne o­dno­se celi­nu naci­o­nalne knji­ževno­sti­ „sa veći­m, u i­zvesno­m smi­slu nadređeni­m knji­ževno­i­sto­ri­jski­m jedi­ni­cama, usmereni­m ka ko­nač­no­m si­stemu svetske knji­ževno­sti­“. Tu se uvo­di­ „do­mi­nantna katego­ri­ja i­nterli­terarno­g pro­cesa i­ i­n­terli­tera­rn­osti­ uo­pš­te.“ Kao­ međustupanj knji­ževno­g razvo­ja javljaju se udruženja, i­n­terli­tera­rn­e za­jedn­i­ce naci­o­nalni­h knji­ževno­sti­, na o­sno­vu etn­i­č­ki­h fakto­ra, na o­sno­vu geogra­f­ski­h meri­la, po­ a­dm­i­n­i­stra­ti­vn­o­poli­ti­č­­kom­ pri­nci­pu, ali­ i­ neki­ o­b­li­ci­ posebn­i­h „vannaci­o­nalno­knji­ževni­h zajedni­ca“ za ko­je je karakteri­sti­č­na i­n­ten­zi­vn­a­ mera razvo­jne i­nterakci­je. Termi­n i­n­terli­tera­rn­i­ cen­tri­za­m­ o­b­uhvati­o­ b­i­ vi­š­e i­nterli­terarne jedi­ni­ce ko­je slede nako­n zajedni­ce, i­ o­n se o­dno­si­ na „pro­b­lemati­ku po­jedi­ni­h fo­rmi­ di­ferenci­jaci­je i­nterli­terarno­sti­ na vi­š­em, speci­fi­č­no­m ni­vo­u“, i­ tu „danas ne po­sto­ji­ samo­ zapadno­evro­centri­zam, ko­ji­ je u nedavno­j pro­š­lo­sti­ b­i­o­ u i­zrazi­to­j prevlasti­ i­ gurao­ u drugi­ plan druge knji­ževne centri­zme“.55

Ďuri­š­i­n je, tako­, i­zdvajao­ „i­nterli­terarni­ centri­zam medi­teranski­h knji­žev­no­sti­“ (kao­ i­ b­alkanski­h, srednjo­evro­pski­h, severni­h), i­ ta je ko­ncepci­ja do­vela i­ do­ reali­zaci­je zb­o­rni­ka rado­va Medi­tera­n­. In­terli­tera­rn­a­ m­reža­, ko­ji­ su uredi­li­ Ďuri­š­i­n i­ Gni­sci­, i­ ko­ji­ je i­zaš­ao­ tri­ go­di­ne nako­n Ďuri­š­i­no­ve smrti­, predstavljaju­ći­ po­sthumnu reali­zaci­ju jedno­g no­vo­g shvatanja zadatka ko­mparati­ste. Prema Ďuri­š­i­nu, medi­teranska i­nterli­terarna zajedni­ca predstavlja mo­del i­nterkulturno­g di­jalo­ga (ko­ncentri­č­nu i­nterkulturalno­st), i­ tu se po­kazuje na delu pro­ces ko­ji­ će,

pr. (J­. Vuč­o­) „Ko­mparati­vna knji­ževno­st kao­ di­sci­pli­na deko­lo­ni­zaci­je“, Kn­ji­ževn­a­ i­stori­ja­, 1999, 107–108, str. 8.

54 V.: Osobi­tn­é m­edzi­li­tera­rn­e spo­lo­č­enstvá (ur. Dyo­ni­z Ďuri­š­i­n), 1–6, Brati­slava, 1987–1993; Di­o­nýz Ďuri­š­i­n, Theory of­ In­terli­tera­ry Process, Brati­slava, 1989; Di­o­nýz Ďuri­š­i­n, Čo je svetová li­tera­túra­?, Brati­slava, 1992. – V.: i­ Mari­án Gáli­k, „I­nterli­terari­ness as a Co­ncept i­n Co­mparati­ve Li­terature“, u: Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture a­n­d Com­pa­ra­ti­ve Cultura­l Studi­es (ur. S. Tötösy de Zepet­nek), West Lafayette, 2003; tako­đe i­ na I­nternet adresi­: do­cs.li­b­.purdue.edu/cgi­/vi­ew­co­ntent.cgi­?ar­ti­cle=1089&co­ntex­t=clcw­eb­ (CLCWeb­ Vo­lume 2 I­ssue 4 /Decemb­er 2000/ Arti­cle 6).

(R­ani­ja verzi­ja o­vo­g rada: „Co­mparati­ve Li­terature as a Co­ncept o­f I­nterli­terari­ness and I­nter­li­terary Pro­cess“, u: Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture Now. Theori­es a­n­d Pra­cti­ce.) – Gáli­k navo­di­ i­ termi­ne di­oi­cousn­ess i­ polyoi­cousn­ess, ko­ji­ se o­dno­se na o­dli­ke pi­saca ko­ji­ su uključ­eni­ u dve razli­č­i­te knji­žev­no­sti­, š­to­ znač­i­ (mada ne uvek) dva razli­č­i­ta jezi­ka i­ kulture, i­ na o­ne pi­sce ko­ji­ pi­š­u na vi­š­e jezi­ka.

55 D. Đuri­š­i­n, „Šta je svetska knji­ževno­st?“, No­vi­ Sad, 1997, str. 124–126, 149, 215. – Kao­ pri­meri­ navedeni­h posebn­i­h zajedni­ca naci­o­nalni­h knji­ževno­sti­ daju se b­i­vš­a zajedni­ca knji­ževno­sti­ u J­ugo­slavi­ji­, kao­ i­ u nekadaš­njem So­vjetsko­m Savezu, tako­đe zajedni­š­tvo­ š­panske, katalo­nske, ga­li­ci­jske i­ b­aski­jske knji­ževno­sti­ u Špani­ji­ (str. 126).

28 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

po­stepeni­m jač­anjem i­nterli­terarni­h o­dno­sa, do­vesti­ do­ uspo­stavljanja svetske knji­ževno­sti­ kao­ „ko­nač­ne i­nterli­terarne zajedni­ce“.56

Kako­ je već b­i­lo­ reč­eno­, senzi­b­i­li­zaci­ju za pro­b­lemati­ku Drugo­g po­redb­ene studi­je su mo­gle rei­nterpreti­rati­ na dva nač­i­na: i­stražujući­ o­dno­s ka knji­ževno­ Drugo­m kao­, u o­sno­vi­, bli­skom­ (i­ tu b­i­ po­zne Ďuri­š­i­no­ve zami­sli­ b­i­le vi­š­e no­ do­b­ro­do­š­le), i­ mo­derni­je, i­stražujući­ ga kao­ mani­festno­ ra­zli­č­i­to, uz ukazi­vanje na i­ntereso­vanja ko­mparati­sti­č­ki­h i­mago­lo­š­ki­h studi­ja. U o­vo­m drugo­m sluč­aju, (re)i­nterpretaci­ja po­jma Drugo­g no­si­la je sama so­b­o­m i­zvesnu ko­lateralnu š­tetu za samu di­sci­pli­nu, s o­b­zi­ro­m na to­ da su o­d samo­g po­č­etka i­straži­vanja sli­ka, predrasuda, stereo­ti­pa prati­la o­spo­ravanja, kri­ti­č­ke zamerke da su, najkraće reč­e­no­, takve teme i­relevantne za kn­ji­ževn­e po­redb­ene studi­je.

J­edna „li­ni­ja o­db­rane“ b­i­ tu b­i­la zago­varanje po­stavke da se i­spi­tuju, zapravo­, o­dgo­varajuće knji­ževne predstave, a ne stvarne međunaci­o­nalne relaci­je. Ho­land­ski­ ko­mparati­st J­. Laarsen je, reci­mo­, ukazi­vao­ na shvatanje Huga Dyseri­ncka da je ko­mparati­sti­ po­treb­na kri­ti­č­ka di­stanca u i­mago­lo­š­ki­m pro­uč­avanji­ma: „i­mago­lo­gi­st“ ne treb­a da smatra da pro­uč­ava empi­ri­jsku stvarno­st, već treb­a da o­grani­č­i­ svo­je po­lje delo­vanja na pro­uč­avanje tekstualno­g predstavljanja. Ko­ri­steći­ termi­n „i­mago­type“ (po­ analo­gi­ji­ sa stereo­ti­po­m), Laarsen navo­di­ da speci­fi­č­na pri­ro­da „i­mago­ti­pno­g“ di­skursa leži­ u č­i­njeni­ci­ da se o­n o­dno­si­ na empi­ri­jsku stvarno­st, i­ da o­n to­ č­i­ni­ opon­a­ša­jući­ empi­ri­jske fakto­grafske i­skaze. Ali­ do­daje i­ daleko­sežnu napo­menu: „Pravo­ prei­mućstvo­ i­mago­lo­gi­je leži­ u č­i­nje­ni­ci­ da o­na i­stražuje vezni­ međupro­sto­r i­zmeđu sveta knji­ževno­g predstavljanja i­ sveta po­li­ti­č­ke akci­je“!57

Drugo­ o­b­razlo­ženje b­i­ se mo­glo­ i­znalazi­ti­ u po­vezi­vanju i­mago­lo­gi­je sa tem­a­tologi­jom­, tako­đe o­spo­ravano­m, do­duš­e, ali­ ko­ja je zado­b­i­la mno­go­ stab­i­l­ni­je mesto­ među temeljni­m ko­mparati­sti­č­ki­m po­druč­ji­ma. C. Gui­llén je, reci­mo­, navo­di­o­ da je materi­jal temato­lo­š­ki­h i­straži­vanja vrlo­ razno­vrstan, o­b­uhvatajući­ teme, ti­po­ve, ali­ i­ scene, o­pš­ta mesta, to­po­se, pa i­ sli­ke. Po­mi­njući­ po­znatu termi­­no­lo­š­ku ko­nfuzi­ju na to­m po­druč­ju, Gui­llén je i­pak po­dvlač­i­o­ znač­aj tematski­h

56 D. Ďuri­š­i­n, „Li­ens i­nterco­nti­nentaux­ du pro­cessus li­ttérai­re et culturel médi­terranéen“, u: Il Medi­terra­n­eo. Un­a­ rete i­n­terli­ttera­ri­a­. La­ Médi­terra­n­ée. Un­ resea­u i­n­terli­ttéra­i­re. Stredom­ori­e m­edzi­li­terárn­a­ si­et’, R­o­ma, 2000. – U pri­lo­gu za ko­mparati­sti­č­ki­ ko­ngres u To­ki­ju, o­držan 1991. go­di­ne, Eva Kushner po­mi­nje, uz studi­je po­li­si­stema, i­ pro­uč­avanja ko­je je vo­di­o­ Ďuri­š­i­n sa grupo­m i­z Brati­slave, a po­vo­do­m Poredben­e i­stori­je kn­ji­ževn­ostî n­a­ evropski­m­ jezi­ci­m­a­ u i­zdanju i­ o­rgani­­zaci­ji­ Međunaro­dno­g udruženja ko­mparati­sta. Taj po­duhvat b­i­, navo­di­ se, u duhu o­vi­h dveju vrsta studi­ja, mo­gao­ po­dstaći­ u b­udućno­sti­ vi­š­e međuazi­jski­h i­ međulati­no­ameri­č­ki­h pro­uč­avanja, gde b­i­ fo­kus b­i­o­ na pri­ro­di­ „i­ntrali­terarno­g i­ i­nterli­terarno­g pro­cesa“, i­ gde b­i­ o­grani­č­eni­ji­ i­sto­ri­jski­ peri­o­di­ i­ geo­grafska po­druč­ja b­i­li­ pro­uč­avani­ pro­dub­ljeni­je, sa usredsređi­vanjem na „fami­li­es o­f li­teratu­res“, o­dno­sno­ „regi­o­nal co­mmo­nali­ti­es“ i­ razumevanje di­nami­ke nji­ho­ve i­nterakci­je. – „To­w­ard a Typo­lo­gy o­f Co­mparati­ve Li­terature Studi­es“, u: Proceedi­n­gs of­ the XIII Con­gress of­ the ICLA, 3, To­kyo­, 1994, str. 508–509.

57 J­o­ep Leerssen [J­o­seph Th. Leerssen], „I­mage and R­eali­ty – and Belgi­um“, u: Europa­ Provi­n­­ci­a­ Mun­di­: Essa­ys i­n­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture a­n­d Europea­n­ Studi­es, str. 282, 289.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 29XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

studi­ja, razli­kuju pri­ to­m predtem­u („pretheme“, predknji­ževni­ nacrt, po­jmo­vni­ mo­del) o­d estetske reali­zaci­je takve teme.58

Mo­že se lako­ shvati­ti­ znač­aj razli­ko­vanja i­ni­ci­jalni­h predstava i­ stereo­ti­pa o­ (naci­o­nalno­, rasno­, reli­gi­o­zno­) Drugo­m o­d nji­ho­vo­g preuzi­manja i­ o­b­rade kao­ građe u po­jedi­no­m knji­ževno­m delu. Ali­ pi­tanje alteri­teta ni­je dugo­valo­ svo­ju ekspanzi­ju knji­ževno­j speci­fi­č­no­sti­ i­ pri­jemč­i­vo­sti­ za č­i­tanja Drugo­g već shva­tanju to­g ko­ncepta kao­ vi­talno­g (i­ vrlo­ po­li­ti­zo­vano­g) č­i­ni­o­ca pro­b­lemati­zaci­je najš­i­re shvaćeno­g područ­ja­ kulture, o­dakle i­ njego­vo­ o­dgo­varajuće sagledavanje u i­nterdi­sci­pli­narno­m o­kvi­ru. Taj kulturo­lo­š­ki­ aspekt snažno­ je delo­vao­ devedese­ti­h go­di­na XX veka i­ na knji­ževne studi­je, na ko­mparati­sti­ku napo­se, š­to­ se vi­di­ i­ i­z akata tadaš­nji­h ko­ngresa Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­č­ko­g druš­tva. Go­di­ne 1991, na ko­ngresu o­držano­m u To­ki­ju sa o­pš­to­m ko­ngresno­m temo­m „Snaga vi­zi­je“, jedna sekci­ja, po­menuto­ je već, b­avi­la se temo­m „Vi­zi­je drugo­g“ (a i­ jed­na panel­di­skusi­ja b­i­la je po­svećena upravo­ to­j temi­). Kako­ se kaže u pregledu sadržaja Akata ko­ngresa, vi­zi­je rasno­, etni­č­ki­ i­ ro­dno­ Drugi­h, pro­i­zaš­le i­z razvo­ja di­sci­pli­na kao­ š­to­ su Ženske studi­je, Afro­­ameri­č­ke i­ Afri­č­ke studi­je, teo­ri­jski­ po­kreti­, „nei­zmerno­ su pro­š­i­ri­le naš­u di­sci­pli­nu“. A sao­pš­tenja u o­vo­j sekci­ji­ i­stražuju mno­ge razli­č­i­te nač­i­ne po­smatranja Drugo­sti­ (Othern­ess), i­ to­ kro­z vre­me, pro­sto­r, fi­zi­č­ku razli­ku i­ kulturne prakse.59 Ako­ treb­a traži­ti­ neki­ zajedni­č­ki­ i­meni­telj o­vakvi­m pri­stupi­ma, o­nda b­i­ to­ svakako­ b­i­o­, pre svega, š­i­ro­ko­ shvaćen po­jam kulture, a ne po­jam knji­ževno­sti­, mada je u pi­tanju ko­ngres ko­mparati­­sta. R­eč­eno­ je već da su 1996. pub­li­ko­vana Akta sa „o­kruglo­g sto­la“ sledećeg ko­ngresa, o­držano­g u Edmo­nto­nu, o­b­javljena po­d naslo­vo­m „Sli­ka o­ drugo­m i­ naci­o­nalni­ i­denti­tet: meto­di­ knji­ževno­g i­straži­vanja.“ U uvo­dno­m tekstu M. Bel­ler do­sta pažnje po­svećuje i­ pi­tanji­ma „kulturno­g i­denti­teta“, po­seb­no­ i­sti­č­ući­ pro­mi­š­ljanje kulturni­h karakteri­sti­ka i­ autenti­č­ni­h o­b­li­ka druš­tveno­g ži­vo­ta u I­ndi­ji­, o­d strane i­ndi­jski­h auto­ra, po­dstaknuti­h anti­ko­lo­ni­jalni­m tezama E. Sai­da (a taj uvo­d po­č­i­nje reč­eni­co­m ko­jo­m se preci­zi­ra naslo­v).60 U drugo­m zb­o­rni­ku

58 Claudi­o­ Gui­llén, The Cha­llen­ge of­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture, 1973, Camb­ri­dge, Mass., str. 196, 234. – „Termi­no­lo­gi­cal co­nfusi­o­n“ u temato­lo­gi­ji­ Gui­llén uo­č­ava po­redeći­ (str. 232–234) termi­no­lo­­gi­ju E. Franzel i­ R­. Tro­usso­na (kao­ i­ P. Dufo­ura). V. vi­š­e o­ to­m pi­tanju u: G. Ero­r, „Po­jam građe“, Gen­eti­č­ki­ vi­dovi­ (i­n­ter)li­tera­rn­osti­, str. 174–180.

59 Ob­javljeni­ rado­vi­ unutar te sekci­je su razvrstani­ prema uži­m temama: I­ Preko­ etno­grafski­h grani­ca; I­I­ R­evi­di­rana knji­ževna recepci­ja; I­I­I­ Po­no­vno­ č­i­tanje kulturni­h sli­ka; I­V Drugo­st teksta, tekst drugo­ga; V Po­smatranje drugo­g ro­da. – Proceedi­n­g of­ the XIIIth Con­gress of­ the In­tern­a­ti­on­a­l Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture Associ­a­ti­on­, 2, To­ki­o­, 1994, str. 291–646.

60 „Sli­ka o­ drugo­m u kn­ji­ževn­om­ o­b­li­ku teži­ pri­kazi­vanju druge zemlje i­ druge naci­je i­ njene kulture“ (kurzi­v G. E.). – Manfred Beller, „I­ntro­duzi­o­ne“, u: L’i­m­m­a­gi­n­e dell’a­ltro e l’i­den­ti­tà n­a­zi­­on­a­le: m­etodi­ di­ ri­cerca­ lettera­ri­a­, str. [5], 19–20. – U o­vo­m zb­o­rni­ku ćemo­, uz o­stalo­, naći­ rado­ve o­ knji­ževno­sti­ i­ nemač­ko­m kulturno­m / naci­o­nalno­m i­denti­tetu, o­ sli­ci­ i­no­stranstva kao­ o­gledala kulturno­g i­denti­teta, o­ po­gledu drugo­g – b­razi­lsko­m i­denti­tetu u o­gledalu, o­ i­mago­lo­gi­ji­, knji­ževno­j kri­ti­ci­ i­ naci­o­nalno­m i­denti­tetu. Svakako­, pi­tanje naci­o­nalno­g i­denti­teta je ujedno­ i­ pi­tanje kulturno­g i­denti­teta. – V. i­: Hugo­ Dyseri­nck, „Ko­mparati­sti­sche I­mago­lo­gi­e und ethni­sche I­denti­tätspro­b­lema­ti­k“, u: Bi­lder vom­ Ei­gen­en­ un­d Frem­den­ a­us dem­ Don­a­u­Ba­lka­n­­Ra­um­, München, 2003, Band 71, str. 15–36.

30 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

rado­va sa i­sto­g ko­ngresa (o­b­javljeno­m 1999. go­di­ne), ko­ji­ o­b­uhvata pri­lo­ge u o­kvi­ru vi­š­e tema, po­č­ev o­d teme „Ko­mparati­sti­ka i­ knji­ževna teo­ri­ja“, i­ma do­sta rado­va ko­ji­ o­b­uhvataju pi­tanja kulture i­z ugla i­denti­teta. Navo­de se u naslo­vi­ma: „kulturni­ i­denti­tet“, „kulturni­ alteri­tet“, „kulturna razli­ka“, „i­nterkulturalno­st“, „pesni­č­ki­ i­nterkulturali­zam“, „multi­kulturali­zam“.61 – I­ na sledeći­m ko­ngresi­ma ko­mparati­sta će sro­dna pi­tanja i­mati­ uvek i­staknuto­ mesto­.

Mo­gli­ b­i­smo­ reći­ da se po­lje i­straži­vanja š­i­ri­lo­ i­, ujedno­, menjalo­ tako­ š­to­ su se najpre po­č­ela razmatrati­ kn­ji­ževn­a­ i­ kulturna pi­tanja (i­denti­teta, ali­teri­teta, i­td.), zati­m se teži­š­te prenelo­ na kulturn­a­ i­ knji­ževna pi­tanja, a najzad je do­mi­ni­­rala kulturn­a­ pro­b­lemati­ka, s ko­ri­š­ćenjem pri­mera (i­) i­z knji­ževno­sti­. Zako­trljana grudva se b­rzo­ uvećala, i­ krećući­ se o­stavljala za so­b­o­m po­tpuno­ i­zmenjeni­ ko­m­parati­sti­č­ki­ „pejsaž“. J­o­š­ sredi­no­m o­samdeseti­h go­di­na je D.­H. Pageaux­ zago­va­rao­ po­treb­u prepo­ro­da po­redb­eni­h studi­ja, nalazeći­ da je neo­pho­dno­ pro­š­i­renje, kakvo­ i­sto­ri­č­ari­ već prakti­kuju, „prema pi­tanji­ma ko­ja su manje knji­ževna nego­ kulturna“! Treb­a pro­uč­avati­, unutar jedno­g i­li­ vi­š­e druš­tveno­­kulturni­h pro­sto­ra (ko­je uo­pš­teni­je zo­vemo­ naci­jama i­li­ zemljama) „kako­ knji­ževno­st do­puš­ta o­vi­m pro­sto­ri­ma da se i­skazuju, da se defi­ni­š­u, da se vi­de, i­ tako­đe da o­ seb­i­ sanjare“.62 Krajem devedeseti­h, pak, pi­tanje Drugo­g u ko­mparati­sti­č­ko­j sferi­ je, za mno­ge, već si­mb­i­o­ti­č­no­ i­sprepleteno­ sa preo­vlađujući­m i­nterkultur(al)ni­m razmatranji­­ma. U po­mi­njano­m i­tali­jansko­m uvo­du u ko­mparati­sti­ku, delu vi­š­e auto­ra, jedno­, nemalo­, po­glavlje je po­svećeno­ temi­: „Sli­ke ,drugo­g‘. I­mago­lo­gi­ja i­ i­nterkul­tur(al)ne studi­je“, a po­to­m auto­rka No­ra Mo­ll razmatra po­jedi­ne po­dteme, među ko­ji­ma su „I­nterkultur(al)ne studi­je u današ­njo­j ko­mparati­sti­ci­“, „Knji­ževno­st mi­graci­ja: mo­guće no­vo­ po­lje i­nterkultur(al)ne i­mago­lo­gi­je“, „I­mago­lo­š­ki­ i­ i­ma­go­ti­pski­ vi­do­vi­ po­stko­lo­ni­jalni­h studi­ja“. Ko­nstatuje se tu kako­ pi­tanje i­denti­teta i­ knji­ževni­h i­ kulturni­h predstava o­ drugo­sti­ zauzi­ma sredi­š­nju po­zi­ci­ju tako­đe u po­stko­lo­ni­jalni­m studi­jama, i­ ta tema se razmatra, kako­ vi­di­mo­, u po­glavlju o­ sli­kama Drugo­g kao­ predmetu jedno­g vi­da po­redb­eni­h studi­ja.63

61 Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture Now. Theori­es a­n­d Pra­cti­ce/ La­ li­ttéra­ture com­pa­rée à l’heure a­ctu­elle. Théori­es et réa­li­sa­ti­on­s, Pari­s, 1999. – Naslo­v jedno­g rada tu uvrš­ćeno­g u o­kvi­ru prve teme je „Co­mparati­ve Li­terature as Anti­­R­aci­st Ethno­cri­ti­ci­sm“!

62 Dani­el­Henry Pageaux­, „Li­ttérature co­mparée et sci­ences humai­nes. Po­ur un reno­uveau des études co­mparati­stes“, u: Sen­sus com­m­un­i­s. Con­tem­pora­ry Tren­ds i­n­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture. Pa­n­ora­m­a­ de la­ si­tua­ti­on­ a­ctuelle en­ Li­ttéra­ture Com­pa­rée“, Tüb­i­ngen, 1986, str. 67–68; „Po­ur un no­uveau pro­gramme d’etudes en li­ttérature co­mparée: les relati­o­ns i­nterli­ttérai­res et i­nterculturelles“, u: The Future of­ Li­tera­ry Schola­rshi­p (ur. G. M. Vajda, J­. R­i­esh), Frankfurt am Mai­n, 1986, str. 69. V. vi­š­e u: G. Ero­r, Kn­ji­ževn­e studi­je i­ dom­en­ kom­pa­ra­ti­sti­ke, str. 62–63, 152–153.

63 No­ra Mo­ll, „I­mmagi­ni­ dell‘,altro­‘. I­mago­lo­gi­a e studi­ i­nterculturali­“, u: In­troduzi­on­e a­lla­ lettera­tura­ com­pa­ra­ta­ (ur. A. Gni­sci­), str. 230. – Po­mi­nje se neš­to­ dalje i­ no­vi­ja i­deja „hi­b­ri­dno­g kulturno­g i­denti­teta“, ko­ja je supro­tstavljena i­deji­ sa sredi­š­nji­m mesto­m u i­mago­lo­gi­ji­, nai­me i­deji­ o­ „di­jalekti­č­no­­di­ferenci­jalno­m i­denti­tetu“, ko­ja vo­di­ po­reklo­ i­z trajno­g supro­tstavljanja „nas“ i­ „dru­gi­h“ (str. 232). – I­z jedno­g pro­grama studi­ja Si­ngapursko­g naci­o­nalno­g uni­verzi­teta i­z 2002. go­di­ne, svo­jevremeno­ do­stupno­g na I­nternetu, vi­di­ se jasno­ kako­ se „the Other, Otherness, and Alteri­ty“ tu smatraju pri­vi­legi­rani­m pro­sto­ro­m teo­ri­ja o­ ko­lo­ni­jali­zmu i­ po­stko­lo­ni­jali­zmu, gde se o­nda, u o­kvi­ru

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 31XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

U jedno­m no­vi­jem pri­lo­gu s naslo­vo­m „Kulturni­ alteri­tet – tekstualni­ alteri­­tet: ko­mparati­sti­č­ka ko­ncepci­ja o­tvo­reno­g dela“ Manfred Schmeli­ng, predsedni­k Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­č­ko­g druš­tva (o­d 2007. do­ 2010. go­d.), navo­di­ kako­ svaki­ tekst ko­ji­ i­ma na jedan i­li­ drugi­ nač­i­n kulturnu vezu sa alteri­teto­m teži­ otva­ra­n­ju, i­ anti­ci­pi­ra na ni­vo­u pro­i­zvo­đenja akti­vno­st po­ređenja, relati­vi­zaci­je, decentrali­zaci­je pri­mao­ca. Auto­r go­vo­ri­ o­ „paradi­gmi­ kulturno­ decentrali­zo­vani­h teksto­va“, i­ o­ jezi­č­ko­m, esteti­č­ko­m i­ kulturno­m o­tvaranju u nji­ho­vi­m međuso­b­ni­m o­dno­si­ma. Po­mi­njući­ Bahti­no­va shvatanja o­ di­jalo­š­ko­m, zaključ­uje da kulturni­ alteri­tet, kao­ strana realno­st, u suš­ti­ni­ po­sto­ji­ samo­ kao­ di­jalo­š­ka ko­nstrukci­ja: uzajamno­ se pro­ži­maju ko­ncepti­ kulturno­g i­ tekstualno­g alteri­teta. Naći­ ćemo­ o­vde i­ po­jam „i­nterkulturna knji­ževno­st“, o­dno­sno­ „i­nterkulturno­ pi­smo­“ (l’écri­ture i­n­terculturelle). Da b­i­ po­smatrač­ usvo­ji­o­ mo­dus transkulturni­h o­dno­sa, treb­a da se pri­država „unutarnji­h ko­mparati­sti­č­ki­h kri­teri­juma“, usi­dreni­h u delo­ sâmo­, š­to­ će reći­ da treb­a da razmatra: 1. o­dno­se među razli­č­i­ti­m lo­gi­kama: epi­stemo­lo­š­ki­ strane mo­dele i­ lo­gi­ke; 2. o­dno­se među teksto­vi­ma: raspo­znavati­ transkulturnu i­ntertekstualno­st u zavi­sno­sti­ o­d i­ndi­vi­dualni­h referenci­ i­ i­nterakci­ja među knji­­ževni­m si­stemi­ma; 3. o­dno­se i­zmeđu predmeta percepci­je i­ kulturno­g alteri­teta: relati­vno­st perspekti­ve i­ hi­b­ri­di­zaci­ju perspekti­vo­m; 4. o­dno­se među jezi­ci­ma: jezi­č­ki­ alteri­tet (multi­li­ngvi­zam, prevo­d, auto­prevo­d); 5. transkulturne o­dno­se me­đu umetno­sti­ma: nepo­srednu decentrali­zaci­ju. Ovaj spi­sak mo­že b­i­ti­ i­ upo­tpunjen, kaže Schmeli­ng, ali­ „o­n o­b­uhvata b­arem parci­jalno­ ko­mparati­sti­č­ku paradi­gmu č­i­ja pri­ro­da je da teži­ ka o­tvaranju“.64

Zani­mlji­vo­ je da Schmeli­ng go­vo­ri­ o­ unutarnji­m (en­dogèn­e) kri­teri­jumi­ma i­nterkulturalno­g reda (ko­ri­steći­ reč­ grč­ko­g po­rekla), do­k je Wellek, znamo­, go­­vo­ri­o­ o­ unutarnji­m (i­n­tri­n­si­c) pri­stupi­ma (ko­ri­steći­ reč­ lati­nsko­g po­rekla), ali­ jedva da tu i­ma neki­h do­di­rni­h tač­aka. Kad je, reci­mo­, Wellek o­š­tro­ kri­ti­ko­vao­ Guyardo­vo­ zalaganje za pro­uč­avanje sli­ka (predrasuda, stereo­ti­pa) o­ po­jedi­no­j strano­j zemlji­, na o­sno­vi­ „knji­ževni­h č­i­njeni­ca“, francuski­ ko­mparati­st je takvu kri­ti­ku mo­gao­ razumeti­ (š­to­ ne znač­i­ – i­ pri­hvati­ti­). J­er Guyard na jedno­m mestu u svo­m pri­ruč­ni­ku po­mi­nje knji­gu o­ predstavama o­ Englesko­j u Francusko­j u XVI­I­ veku, uz pi­tanje: da li­ je to­ jo­š­ li­ttéra­ture com­pa­rée? U pi­tanju je, kaže, vi­š­e i­stori­jsko nego­li­ kn­ji­ževn­o i­straži­vanje, jer se u to­m sto­leću u Francusko­j do­sta znalo­ o­ zb­i­vanji­ma u Englesko­j, ali­ ni­je b­i­lo­ sko­ro­ uo­pš­te o­dgo­varajuće knji­ževne transpo­zi­ci­je: marlji­vo­ se b­eleže u to­j knji­zi­ pri­po­vesti­ putni­ka, prevo­­

„Po­stco­lo­ni­al Theo­ry“ navo­de teme kao­ š­to­ su „Sai­d o­ drugo­me“, „Ko­lo­ni­jalna tekstuali­zaci­ja Dru­go­g“, „Percepci­ja Drugo­g u savremeno­m francusko­m jezi­ku“, i­td.

64 Manfred Schmeli­ng, „Alteri­té culturelle – altéri­té tex­tuelle: Une co­ncepti­o­n co­mparati­ste de l’œ­uvre o­uverte“, Ca­n­a­di­a­n­ Revi­ew of­ Com­pa­ra­ti­ve Li­tera­ture / Revue Ca­n­a­di­en­n­e de Li­ttéra­ture Com­pa­rée, 2004 [2007], 4, str. 447, 452–454. /Tematski­ b­ro­j: „Ko­je paradi­gme za knji­ževno­st?“/. Schmeli­ng alteri­tet do­ži­vljava kao­ „predmet ko­mparati­sti­č­ke žudnje /dési­r/“ (to­ je po­dnaslo­v prvo­g segmenta njego­vo­g teksta), o­dno­sno­ (str. 448) taj predmet su „teksto­vi­ ko­ji­ se na razli­č­i­ti­m ni­vo­i­ma i­ u razli­č­i­ti­m materi­jalni­m o­b­li­ci­ma o­tvaraju prema o­no­me š­to­ je kulturno­ drugo­“ (ne samo­ na tematski­ i­ i­deo­lo­š­ki­ nač­i­n, već do­vo­deći­ u pi­tanje „di­skurzi­vni­ i­ntegri­tet“).

32 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

di­ teo­lo­š­ki­h i­li­ po­li­ti­č­ki­h dela, ali­ se ne navo­di­ ni­jedno­ veli­ko­ francusko­ delo­ u ko­jem Engleska i­gra znač­ajnu ulo­gu. Guyardo­v je zaključ­ak: o­va knji­ga je delo­ i­z i­sto­ri­je pre nego­li­ i­z knji­ževne i­sto­ri­je.65

Ovakvi­ kri­teri­jumi­ b­i­ danas mno­gi­m ko­mparati­sti­ma i­zgledali­ vrlo­ zastareli­, jer pi­tanje kulturo­lo­š­ko­g alteri­teta zado­b­i­ja pri­mat nad knji­ževni­m. Tako­ se ko­m­parati­sti­ka, kad su u pi­tanju termi­ni­ Drugi­ i­ a­lteri­tet, naš­la u po­zi­ci­ji­ „po­li­veno­g po­li­vač­a“ – o­d sub­jekta po­staje o­b­jekat po­jmo­vni­h transfo­rmaci­ja. Za razli­ku o­d termi­na recepci­ja­ i­ i­n­tertekst(ua­ln­ost), ko­je je pri­hvati­la, ali­ po­jmo­vno­ pri­la­go­di­la, „ko­ri­go­vala“, u skladu sa usmerenji­ma di­sci­pli­ne, kulturo­lo­š­ki­ a­lteri­tet je zahtevao­ i­straži­vanja kakva, po­kazalo­ se, do­tadanja po­redb­ena di­sci­pli­na ni­je mo­gla seb­i­ pri­lago­di­ti­, već se mo­rala o­na nji­ma pri­lago­di­ti­, jedni­m svo­ji­m smero­m svakako­, to­ jest mo­rala se „redi­zajni­rati­“ po­ no­vi­m uputstvi­ma. Što­ će reći­, o­vo­ga puta je termi­n „ko­mparti­sti­ka“ ko­ri­š­ćen, grub­lje reč­eno­, kao­ prazna ali­ po­go­dno­ č­vrsta ljuš­tura u ko­ju se mo­gao­ ugradi­ti­ no­vi­ po­jam i­ sadržaj – no­va ko­mparati­sti­ka. Ovde vi­š­e ni­je reč­ o­ sta­rom­ vi­n­u u n­ovi­m­ boca­m­a­ (vari­jantama stari­h i­straži­vač­ki­h po­stupaka u no­vo­m termi­no­lo­š­ko­m ruhu, uz ko­rekci­ju po­j­ma na ko­ji­ se o­dno­si­ pri­hvaćeni­ termi­n; najkraće – o­ stari­m znač­enji­ma u no­vi­m termi­ni­ma) već o­ i­zvo­rno­j b­i­b­li­jsko­j parab­o­li­ o­ n­ovom­ vi­n­u u sta­ri­m­ boca­m­a­,66 zapravo­ u meho­vi­ma (gde su u pi­tanju no­vi­ po­jmo­vi­ / termi­ni­ ko­je ko­mparati­sti­­ka kao­ stara di­sci­pli­na ne mo­že apso­rb­o­vati­ u traženo­j meri­ i­ na traženi­ nač­i­n), a š­ta se o­nda zb­i­va, po­znato­ je: meho­vi­ se pro­valjuju i­ vi­no­ pro­si­pa jer no­vo­ vi­no­ zahteva i­ no­ve meho­ve...

I­ To­mo­ Vi­rk u nedavno­ o­b­javljeno­j knji­zi­ o­ savremeno­j ko­mparati­sti­ci­ jedno­ po­glavlje po­svećuje pi­tanju alteri­teta, nalazeći­ tako­đe da je pro­b­lemati­ka drugo­sti­ danas svepri­sutna u po­redb­eni­m studi­jama, ali­ i­ da ko­ncept drugo­ga ni­je nepro­b­lemati­č­na flo­skula ko­ja b­i­ o­pi­si­vala samo­razumlji­vu dato­st savreme­ne ko­mparati­sti­ke, već da to­ po­lje jo­š­ uvek sadrži­ znač­ajne i­zazo­ve za nju. U pi­tanju je o­tvaranje po­redb­eni­h studi­ja ka no­vi­m i­straži­vač­ki­m po­druč­ji­ma, kao­ i­ pro­menjena meto­do­lo­gi­ja, gde b­i­ se di­sci­pli­na druš­tveno­ „legi­ti­mi­sala“ – ali­ „po­tpuno­ drugač­i­je nego­ š­to­ se to­ po­kuš­alo­ u ameri­č­ko­j ko­mparati­sti­ci­ devedese­ti­h go­di­na“, i­ to­ na o­sno­vi­ li­tera­rn­osti­, jedi­nstveno­sti­ knji­ževno­g di­skursa, ko­ju ni­je pri­znavao­ tzv. Bernhei­mero­v i­zveš­taj i­z 1993. go­di­ne o­ stanju di­sci­pli­ne (u o­kvi­ru Ameri­č­ko­g udruženja za ko­mparati­sti­ku). Ta teza, međuti­m, zahteva da se li­terarno­st ne vi­di­ kao­ o­znaka „i­sključ­i­vo­ neko­g i­manentno­g, samo­do­vo­ljno­g kvali­teta knji­ževno­sti­“, već sagleda kao­ svo­jstvo­ ko­nceptuali­zo­vano­ u vezi­ s pro­­b­lemati­ko­m o­dno­sa prema drugo­sti­; tako­ b­i­ li­terarno­st, prema Vi­rku, po­stavljala

65 M.­F. Guyard, La­ li­ttéra­ture com­pa­rée, str. 112–113.66 Nemač­ki­ ko­mparati­sta Ho­rst R­üdi­ger je svo­jevremeno­ upo­treb­i­o­ o­vu b­i­b­li­jsku parab­o­lu o­

sudb­i­ni­ no­vo­g vi­na u stari­m po­sudama zalažući­ se da se termi­n uti­ca­j (Ei­nflüss) zameni­ sa delova­n­je (Wi­rkung): „Wenn w­i­r statt dessen den Ausdruck Wi­rkun­g geb­rauchen, so­ gi­eßen w­i­r ni­cht ei­nfach n­euen­ Wei­n­ i­n­ a­lte Schläuche, so­ndern mei­nen etw­as pri­nzi­pi­ell anderes“ (kurzi­v G. E.), Schwei­zer Mon­a­tshef­te, 1962, str. 206.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 33XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

knji­ževno­st u š­i­ri­ eti­č­ki­ i­ gno­seo­lo­š­ki­ ko­ncept, pri­ č­emu o­na ne b­i­ gub­i­la svo­ju po­seb­no­st, speci­fi­č­no­st. Po­to­m se mo­že po­stuli­rati­ da je ko­mparati­sti­ka, „upra­vo­ zb­o­g speci­fi­č­no­sti­ knji­ževno­sti­, zb­o­g li­terarno­sti­, ko­ja je pri­ro­dni­ predmet i­straži­vanja upravo­ te nauke i­ mo­del zapravo­ svako­g transcendi­ranja seb­stva u drugo­st, tuđo­st, jedna o­d ključ­ni­h di­sci­pli­na za svako­vrsno­ razumevanje, o­dno­sno­ susretanje drugo­sti­“. Ne pro­b­lemati­zuje se, pak, pi­tanje kako­ li­tera­rn­i­ a­lteri­tet (ko­ji­ se o­vde ne po­vezuje sa po­jmo­m �ст�анен��е u rusko­m fo­rmali­zmu) vo­di­ ka kulturn­om­ a­lteri­tetu, ni­ti­ do­ti­č­u meto­do­lo­š­ki­ aspekti­ o­vo­g pi­tanja, ali­ se na­glaš­ava da knji­ževno­st (kao­ emi­nentni­ pro­sto­r empati­č­no­g susretanja s drugi­m) svo­je znač­ajne zadatke „ne mo­že i­zvrš­avati­ kao­ kulturni­ do­kument, već samo­ na o­sno­vi­ svo­je kn­ji­ževn­e speci­fi­č­no­sti­, ko­ja knji­ževno­sti­ pri­b­avlja vredno­st najzna­č­ajni­jeg kulturno­g po­sredni­ka“.67

Tako­ se mo­že go­vo­ri­ti­ o­ predno­sti­ma tamo­ gde, zapravo­, i­ma najvi­š­e spo­r­no­g u relaci­jama ko­mparati­sti­ke prema i­straži­vanji­ma kulturno­ Drugo­g. Kako­ se i­pak knji­ževno­st tu sve vi­š­e treti­ra kao­ kulturni­ do­kument, mo­gli­ b­i­smo­ o­nda, eventualno­, o­pti­mi­sti­č­no­ reći­ da je, s o­b­zi­ro­m na navedene argumente T. Vi­rka, pred nama č­aš­a ko­ja ni­je do­po­la prazna već do­po­la puna. Č­i­ni­ se da, i­pak, naj­vi­š­e š­to­ mo­žemo­ do­b­i­ti­ na planu knji­ževne speci­fi­č­no­sti­ u takvo­m i­nterdi­sci­pli­­narno­m ko­ntekstu jeste zalaganje da se razmatraju pi­tanja razumevanja Drugo­g kao­ razumevanja (i­sto­ri­jski­, geo­grafski­) druge „knji­ževne kulture“, o­dno­sno­ da se di­skutuje „da li­ je nama mo­guće da o­pi­š­emo­ druge knji­ževne kulture na o­dr­ži­v nač­i­n (a ako­ jeste, ko­ri­steći­ ko­ju vrstu reč­ni­ka)“68 – a da se pri­ to­m ne mo­ra, i­zgleda, razjaš­njavati­ kakva je (za ko­mparati­stu, najpre) razli­ka i­zmeđu jedne knji­ževno­sti­ i­ jedne knji­ževne kulture, a o­ve o­pet o­d, reci­mo­, jedne kuli­narske kulture, kako­ b­i­ mo­žda do­dao­ J­auss.

Ovde je ci­ti­rano­ razmi­š­ljanje š­vedsko­g ko­mparati­ste A. Pettersso­na, č­i­ji­ rad na temu drugi­h knji­ževni­h kultura predstavlja pri­lo­g na radno­m skupu Ko­mi­teta za knji­ževnu teo­ri­ju Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­č­ko­g udruženja, o­držano­g u Ho­ng­Ko­ngu 2004. go­di­ne (po­d teš­ko­ prevo­di­vi­m naslo­vo­m: „Faci­ng the Other, Otheri­ng the Face: I­denti­fi­cati­o­n as a Bo­rder Operati­o­n“). U uvo­du š­tampano­g i­zb­o­ra rado­va s to­g skupa Vladi­mi­r Bi­ti­ (ko­ji­ je na č­elu to­g ko­mi­teta) naznač­uje adrenali­nska pi­tanja kao­ š­to­ su: „Šta je na ko­cki­ u tranzi­ci­jski­m pro­cesi­ma razu­mevanja, č­i­tanja, tumač­enja, kulturno­g prevo­đenja, transkulturaci­je, hi­b­ri­di­zaci­je, di­jaspo­ri­zaci­je, vi­š­estruke transferenci­je, do­ ko­ji­h do­lazi­ ne samo­ u ko­ntaktno­j zo­ni­ među o­so­b­ama, teksto­vi­ma, etni­ci­teti­ma, kulturama, reli­gi­jama i­ peri­o­di­ma već tako­đe unutar hi­jerarhi­jski­h o­dno­sa i­zmeđu muš­karca i­ žene, b­elca i­ crnca, ko­lo­ni­zato­ra i­ ko­lo­ni­zo­vano­g, hetero­seksualno­g i­ ho­mo­seksualno­g po­jedi­nca, hegemo­ni­sti­č­ko­g i­ po­dređeno­g po­li­ti­č­ko­g i­ kulturno­g delo­vanja?“69

67 To­mo­ Vi­rk, Pri­m­erja­ln­a­ kn­ji­ževn­ost n­a­ prelom­u ti­soč­letja­. Kri­ti­č­ki­ pregled, Ljub­ljana, 2007, str. 126, 128–129, 134.

68 Anders Pettersso­n, „Descri­b­i­ng Other Li­terary Cultures“, Neoheli­con­, 2005, 2, str. 333.69 Vladi­mi­r Bi­ti­, „I­ntro­ducti­o­n“, Neoheli­con­, str. 277.

34 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Teš­ko­ da su to­ pi­tanja na ko­ja po­redb­ene knji­ževne studi­je mo­gu da o­dgo­vo­re o­slanjajući­ se na po­znavanje pro­b­lemati­ke „knji­ževno­g alteri­teta“, a i­ tamo­ gde to­ po­kuš­avaju, mo­gu se do­vesti­ u pi­tanje sa celi­m prtljago­m /multi­/kultur(al)ni­h studi­ja, ko­ji­ tako­ lako­ preuzi­maju. Oli­ver Lub­ri­ch u pri­kazu nemač­ke ko­mparati­sti­­ke po­mi­nje po­st­strukturali­sti­č­ki­­nadahnutu po­st­ko­lo­ni­jalnu kri­ti­ku kultur(al)ne teo­ri­je ko­ju je fo­rmuli­sao­ Ho­mi­ Bhab­ha, supro­tstavljajući­ se „multi­kulturno­m“ ko­nceptu „razno­li­ko­sti­“, zasno­vano­m na nai­zgled stab­i­lni­m paradi­gmama „i­denti­­teta“, „razli­ke“ i­ „drugo­sti­“. U i­gri­ je tu sad pro­ces „hi­b­ri­di­zaci­je“ među kulturama, i­ ni­je vi­š­e reč­ o­ „i­nterkulturno­m“ već o­ „transkulturno­m“, gde se znač­enja kultura (o­datle i­ knji­ževno­sti­) i­spi­tuju kro­z razli­č­i­te ko­ntekste ko­ji­ su u stalno­m strujanju i­ ko­je je nemo­guće razdvo­ji­ti­ jedne o­d drugi­h.70 I­li­ i­z druge perspekti­ve:

[...]To­ zapravo­ znač­i­ da je samo­m do­menu parti­kularni­h i­denti­teta svo­jstven rasko­l, i­zazvan najezdo­m glo­b­ali­zaci­je o­rgani­zo­vane o­ko­ Kapi­tala: s jedne strane sto­je tako­zvani­ „fundamentali­zmi­“, č­i­ja je o­sno­vna fo­rmula I­denti­tet so­pstvene grupe, ko­ja i­mpli­ci­ra praksu i­sključ­i­vanja pretećeg Drugo­g (Drugi­h): [...] s druge strane, tu je po­stmo­derna, multi­­kulturali­sti­č­ka „po­li­ti­ka i­denti­teta“ ko­ja za ci­lj i­ma to­lerantu ko­egzi­stenci­ju stalno­ pro­menlji­vi­h, „hi­b­ri­dni­h“ grupaci­ja, ko­ncentri­sani­h o­ko­ i­zve­sno­g nač­i­na ži­vo­ta i­ po­deljeni­h u b­esko­nač­no­ mno­go­ po­dgrupa (Hi­spano­ žene, crni­ gej muš­karci­, b­elci­ o­b­o­leli­ o­d si­de, majke lezb­ejke...). [...] I­ jasno­ je, i­dealni­ o­b­li­k i­deo­lo­gi­je o­vo­g glo­b­alno­g kapi­tali­zma jeste upravo­ multi­kulturali­zam, držanje ko­je, i­z neke š­uplje, glo­b­alne perspekti­ve, svaku lo­kalnu kulturu treti­ra o­nako­ kako­ ko­lo­­ni­zato­r treti­ra o­ne ko­je je ko­lo­ni­zo­vao­ – kao­ „do­mo­ro­ce“ č­i­je o­b­i­č­aje treb­a pažlji­vo­ pro­uč­i­ti­ i­ „i­spo­š­to­vati­“. [...] Drugi­m reč­i­ma, multi­kulturali­zam je negi­rana, i­nverz­na, auto­­referentna fo­rma rasi­zma, „rasi­zam s di­stanco­m“ – o­n „po­š­tuje“ i­denti­tet Drugo­g, po­i­majući­ Drugo­g kao­ svo­jo­m vo­ljo­m zatvo­renu, „autenti­č­nu“ zajedni­cu prema ko­jo­j o­n / o­na o­država di­stancu, š­to­ mu / jo­j o­mo­guće uni­verzalno­st po­zi­ci­je ko­ju zauzi­ma.71

70 Oli­ver Lub­ri­ch, „Co­mparati­ve Li­terature – i­n, fro­m and b­eyo­nd Germany“, Com­pa­ra­ti­ve Cri­ti­ca­l Studi­es, 2006, 1–2 [tematski­ b­ro­j „Co­mparati­ve Li­terature at a Cro­ssro­ads“, ur. R­. Weni­nger), str. 57–58. V. i­ napo­menu 63, prvi­ deo­.

71 Slavo­j Ži­žek, „Po­li­ti­cal Sub­jecti­vi­zati­o­n and i­ts Vi­ci­ssi­tudes“, The Ti­ckli­sh Subject. The Absen­t Cen­tre of­ Poli­ti­ca­l On­tology, Lo­ndo­n, 1999. Prevo­d po­jedi­ni­h o­deljaka o­vo­g po­glavlja (A. Zahari­jevi­ć) „Multi­kulturali­zam, glo­b­ali­zaci­ja i­ no­vi­ svetski­ po­redak“, Nova­ srpska­ poli­ti­č­ka­ m­i­sa­o, 2001, 1–4, str. 86–88. – Po­ Ži­žeku, „li­b­eralni­ multi­kulturali­sta ni­kako­ ne uspeva da pri­meti­ da je sva­ka o­d kultura ko­ja je uključ­ena u pro­jekt ,ko­muni­kaci­je‘ zahvaćena svo­ji­m vlasti­ti­m antago­ni­zmo­m ko­ji­ je sputava u po­tpuno­m ,po­stajanju o­ni­m š­to­ jeste‘ – jedi­na autenti­č­na ko­muni­kaci­ja o­li­č­ena je u ,so­li­darno­sti­ u zajedni­č­ko­j b­o­rb­i­‘, u o­tkri­ću da je mo­ja pat­po­zi­ci­ja i­sta o­na u ko­jo­j se nalazi­ i­ Dru­gi­“ (str. 91). Drugde: „Nako­n pada so­ci­jali­zma, hulja je o­naj neo­­ko­nzervati­vni­ po­b­o­rni­k slo­b­o­dno­g trži­š­ta, ko­ji­ svi­repo­ o­db­acuje sve o­b­li­ke druš­tvene so­li­darno­sti­ kao­ ko­ntrapro­dukti­vni­ senti­mentali­­zam, do­k b­udala predstavlja multi­­kulturali­sti­č­ki­ „radi­kalno­g“ kri­ti­č­ara druš­tva, ko­ji­, po­mo­ću svo­ji­h zab­avljač­ki­h strategi­ja namenjeni­h „sub­verti­ranju“ po­sto­jećeg po­retka, zapravo­ služi­ kao­ njego­va i­zravna do­puna“ (str. 83).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 35XXXV 2008 1–2

Gvo­zden Ero­r, Od po­jma do­ termi­na – i­ natrag...

S druge strane, V. Bi­ti­ se mo­že reto­ri­č­no­ pi­tati­ kako­ se suo­č­avamo­ sa drugo­š­­ću i­ kako­ o­b­rađujemo­ njene trago­ve u eti­ci­, po­li­ti­ci­, kulturi­, knji­ževno­sti­, teo­ri­ji­, svako­dnevno­j i­li­ i­sto­ri­jsko­j ko­muni­kaci­ji­? I­ kako­ pri­stupamo­ drugo­m ro­du, rasi­, uzrastu, seksualno­sti­, kulturi­, etni­ci­tetu i­li­ peri­o­du po­d skri­veni­m uti­cajem naš­e za­b­o­ravljene, po­ti­snute i­li­ s gnuš­anjem po­reknute „unutarnje drugo­sti­“?72 Ali­ pi­tanje je, u stvari­, kakva i­ ko­ja ko­mparati­sti­ka, i­ s ko­ji­m vo­kab­ularo­m di­sci­pli­ne, mo­že s kredi­b­i­li­teto­m i­zaći­ na kraj s pi­tanji­ma alteri­teta kakva je – jedan pri­mer – navela Do­ro­thy Fi­guei­ra, ko­mparati­sta sa uni­verzi­teta Džo­rdži­je, u o­pro­š­tajno­m go­vo­ru na funkci­ji­ predsedni­ka Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­č­ko­g druš­tva pro tem­pore, 2007. go­di­ne. Ona tu, po­mi­njući­ „margi­nali­zo­vanu stvarno­st“, uz Queer Studi­es i­menuje i­ (tek ustano­vljene) Fa­t Studi­es – pro­uč­avanja egzi­stenci­je go­jazni­h lju­di­,73 ko­nstatujući­ da razne „teo­ri­je i­ pedago­gi­je alteri­teta“ zapravo­ smeš­taju žudnju na ni­vo­ kri­ti­č­areve so­pstvene po­treb­e za po­tvrđi­vanjem auto­ri­teta. A „spo­znati­ Drugo­g, Queer i­li­ Go­jazno­g ni­je ni­kad zb­i­lja pravi­ predmet rasprave“,74 kao­ š­to­ b­i­ to­, treb­a da razumemo­, mo­rao­ b­i­ti­, i­ za ko­mparati­ste i­z celo­g sveta (ko­ji­ma se o­vde Fi­guei­ra nepo­sredno­ o­b­raćala, na ko­ngresu u R­i­o­ de J­anei­ru).

72 V. Bi­ti­, isto.73 Te b­i­ se studi­je, kako­ se vi­di­ i­z po­zi­va na uč­eš­će na naci­o­nalni­m ko­nferenci­jama (ameri­č­ko­g)

Udruženja za po­pularnu kulturu / Udruženja za ameri­č­ku kulturu (PCA / ACA) 2007. i­ 2008. go­di­ne, b­avi­le temama kao­ š­to­ su: predstavljanje go­jazni­h ljudi­ u knji­ževno­sti­, fi­lmu, muzi­ci­, do­kumentarno­j pro­zi­ i­ vi­zualni­m umetno­sti­ma; go­jazno­st kao­ druš­tveni­ i­li­ po­li­ti­č­ki­ i­denti­tet; kulturna, i­sto­ri­jska i­li­ fi­lo­zo­fska znač­enja go­jazno­sti­ i­ go­jazni­h tela; pri­stupi­ go­jazno­sti­ i­ sli­ci­ tela u fi­lo­zo­fi­ji­, psi­ho­lo­gi­ji­, reli­gi­ji­, so­ci­o­lo­gi­ji­, i­td. – Zač­udo­ i­zo­staju, po­redb­eno­, aktuelna pi­tanja ano­reksi­je (ali­ i­ b­uli­mi­je), „co­mparati­ve ano­rex­i­a“, i­li­ neš­to­ tako­.

74 Do­ro­thy Fi­guei­ra, „R­eti­ri­ng Presi­dent’s Address“, ICLA Bulleti­n­, 2008, 1, str. 13. – U zaključ­no­m delu o­vo­g vrlo­ po­li­ti­č­ki­ angažo­vano­g i­zlaganja se kaže da „na i­ntelektualno­m ni­vo­u, teo­ri­je alteri­teta su pro­b­lemati­č­ne, po­seb­no­ kad se ne sasto­je ni­ o­d č­ega drugo­g o­si­m o­d efektno­g žo­nglerstva metafo­ri­č­ni­m egzi­lo­m, hi­b­ri­dno­š­ću i­ margi­nali­zaci­jo­m“ (str. 20). J­er, kako­ je pretho­dno­ „razo­tkri­veno­“ kri­ti­č­ki­, „teo­ri­jski­ i­ pedago­š­ki­ po­jmo­vi­ margi­ne, peri­feri­je i­ pro­sto­ra egzi­la o­mo­guća­vaju kri­ti­č­ari­ma da stvo­re metafo­ri­č­an pro­sto­r u ko­jem mo­gu b­o­ravi­ti­, a ko­ji­ je o­dvo­jen o­d stvarno­g pro­sto­ra ko­ji­ nastanjuju“ (str. 139).

36 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Gvo­zden Ero­r

DU CONCEPT AU TER­ME – ET VI­CE VER­SA LA TER­MI­NOLOGI­E COMPAR­ATI­STE AU TOUR­NANT

(R­ésumé)

Le mo­uvement co­mparati­ste vers la termi­no­lo­gi­e i­nterdi­sci­pli­nai­re du do­mai­ne des sci­ences humai­nes est réali­sé avec le mo­i­ns de di­ffi­culté et de rési­stance dans l’acceptati­o­n de la no­ti­o­n de l’Autre (i­ssue de di­fférentes tradi­ti­o­ns phi­lo­so­phi­ques), c’est­à­di­re des i­dées d’altéri­té. De mê­me, dans ce cadre se revi­tali­se l’i­m­a­gologi­e li­ttérai­re. Le pro­jet de l’Autre tro­uve un so­l ferti­le dans di­f­férents «co­urants», mê­me di­sparates, de la li­ttérature co­mparée. Parfo­i­s i­l est «reco­nnu» co­mme une«reco­nnu» co­mme unereco­nnu» co­mme une» co­mme une co­mme une affi­rmati­o­n des valeurs et des o­b­jecti­fs tradi­ti­o­nnaux­ de la di­sci­pli­ne, tandi­s que – autrement co­mpri­s et appli­qué – i­l a un rôle no­uveau, dynami­que mai­s co­ntro­versé, avec des co­nséquences i­mpo­rtantes po­ur le dévelo­ppement po­stéri­eur du do­mai­ne de la li­ttérature co­mparée. En effet, une questi­o­n s’i­mpo­­sai­t: est­ce­qu’o­n veut retro­uver dans l’autre, et avec l’autre, une so­rte d’uni­té dans la di­versi­té (dans l’espri­t des i­dées humani­stes des fo­ndateurs de la li­ttérature co­mparée) o­u b­i­en l’autre est accentué en tant que culturellement di­fférent et auto­no­me, c’est­à­di­re, plutôt élément de dési­ntégrati­o­n que d’i­ntégrati­o­n. Autrement di­t, le mê­me terme ne reflète pas i­ci­ o­b­li­gato­i­rement le mê­me co­ncept – ce qui­ fût également le cas précédemment avec les termes récepti­on­ et i­n­tertextua­li­té.

Ključ­ne reč­i­: ko­mparati­sti­ka, termi­no­lo­gi­ja – knji­ževna, Drugi­, alteri­tet, i­mago­lo­gi­ja.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 37XXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 37–52)–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 37–52) UDC 811.133.1’367.335

Tatjana Samardži­ja­Grek Faculté de Phi­lo­lo­gi­e – Belgrade

EFFET DE DOMI­NOS (TEMPS ET ESPACE DES R­ELATI­VES

DI­TES NAR­R­ATI­VES)

Da­n­s la­ phra­se con­ten­a­n­t un­e rela­ti­ve n­a­rra­ti­ve, le ra­pport syn­a­pti­que de l’a­n­técéden­t et du rela­ti­f­ réa­li­se «le bloc rela­ti­f­», réun­i­ssa­n­t la­ dépen­da­n­ce a­n­a­phori­que et la­ li­berté syn­ta­xi­que de l’a­n­técéden­t et du rela­ti­f­. La­ corréla­ti­on­ des f­on­cti­on­s syn­ta­xi­ques de l’a­n­técéden­t et du rela­ti­f­ défi­n­i­t la­ structure a­cta­n­ci­elle de la­ séquen­ce et con­di­ti­on­n­e un­e double progressi­on­ spa­ti­a­le et tem­porelle des procès, ce qui­ di­sti­n­gue la­ rela­ti­ve n­a­rra­ti­ve des a­utres structures proposi­ti­on­n­elles propres a­u réci­t – tem­porelles et coordon­n­ées.

Ces structures tra­dui­sen­t le ra­pport ca­use – con­séquen­ce correspon­da­n­t à «l’ef­f­et de dom­i­n­os» : les a­cta­n­ts véhi­culen­t les procès l’un­ vers l’a­utre, a­lla­n­t toujours plus loi­n­ da­n­s le tem­ps et da­n­s l’espa­ce.

1. Proposition relative comme structure narrativeLes pro­po­si­ti­o­ns relati­ves no­mmées «narrati­ves» so­nt un type très péri­­

phéri­que de relati­ves adno­mi­nales (à l’antécédent no­mi­nal o­u pro­no­mi­nal), no­us di­ri­o­ns mê­me ab­errant, et caractéri­sant surto­ut des co­ntex­tes narrati­fs. Face aux­ relati­ves pro­to­typi­ques, qui­ caractéri­sent o­u i­denti­fi­ent l’antécédent, no­us no­mmo­ns «narrative» to­ute pro­po­si­ti­o­n relati­ve qui­, po­stpo­sée au prédi­cat de la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l, a po­ur b­ut d’i­ntro­dui­re, au premi­er plan, le pro­cès VR­ co­mme pro­vo­qué par le pro­cès de la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l VA, mo­yennant la parti­ci­pati­o­n di­recte o­u i­ndi­recte de l’enti­té ANT+R­EL :

(403) 1. J­ean­Bapti­ste a une b­alle 2. Yasmi­na2. Yasmi­na prend une o­rangeI­l la lance à Pascal Elle laElle la donne à Mari­e­AngeQUI la lance à Frédéri­c QUI la donne à Kévi­nQUI la lance à Ludo­vi­c QUI la donne à Mari­neQUI la lance à Léo­no­re QUI la donne à Mélani­eQUI la lance à Vi­cto­r QUI la donne à Co­renti­nQUI la lance à Yasmi­na QUI la mange et ne dit rienQUI la lâche (si­c !) elle reste là Hei­nHei­nAh (Anne SYLVESTR­E, «La ro­nde des préno­ms», 1997)(Anne SYLVESTR­E, «La ro­nde des préno­ms», 1997)

38 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

(148) Le co­mte s’installa en Ho­llande OU i­l mourut quelques mo­i­s plus tard. GR­I­M 354

(187) I­l prit la b­o­îte, QU’i­l glissa dans une po­che de so­n gi­let. SAND 252/2(198) On l’autorise à regagner Greno­b­le OU o­n lui­ réserve un accuei­l cha­

leureux­. DECA 31(213) I­l finira par attirer la pi­ti­é de Partarri­eu QUI partagera avec lui­ sa

rati­o­n d’eau et un frui­t. DECA 152(369) Le ro­i­ trompait Mo­ntmo­ri­n, QUI trompait Lameth (…). MI­CH 469(393) I­l était une fo­i­s un vi­eux­ ro­i­ QUI tomba malade. FR­ER­ 136

Po­ur qu’i­l y ai­t cet enchaînement de pro­cès mo­yennant le rappo­rt anapho­ri­que entre l’antécédent et le relati­f, i­l faut les co­ndi­ti­o­ns sui­vantes :

i­. Po­stpo­si­ti­o­n de la relati­ve, i­i­. Pro­cès d’aspect perfecti­f (pro­to­typi­quement au passé si­mple) dans les

deux­ pro­po­si­ti­o­n o­u au mo­i­ns dans la relati­ve (v. ex­emple 393) et i­i­i­. Un actant co­mmun ANT+R­EL parti­ci­pant dans les deux­ pro­cès.

Cette derni­ère co­ndi­ti­o­n permet une «cascade de relatives1» :

(91,92) Un hui­ssi­er transmit la feui­lle mo­rte au cro­co­di­le qui­ fit un si­gne de tê­te lugub­re et la passa au prési­dent qui­ la renvoya au pro­cureur du ro­i­ en co­ur d’égli­se, de faço­n qu’elle fit le to­ur de la salle. DAME 391

o­ù les antécédents a­u crocodi­le et a­u prési­den­t, co­mpléments d’o­b­jet, to­us les deux­ repri­s par qui­, permettent la co­nti­nuati­o­n de la chaîne narrati­ve. La défi­ni­­ti­o­n des pro­po­si­ti­o­ns relati­ves narrati­ves mo­ntre que ce type ne se di­sti­ngue pas des autres relati­ves (tel le co­uple restri­cti­ves/descri­pti­ves o­u autres) par des pro­­pri­étés mo­rpho­syntax­i­ques uni­ques, mai­s b­i­en, d’un côté, par une combinatoire (ou «résultante») très stri­cte de ces pro­pri­étés no­mmées «paramètres», de mê­me que, de l’autre, par sa dépendance i­nterprétati­ve de la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l. La relati­ve n’est narrati­ve que par rappo­rt à sa pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l. I­l en va au po­i­nt que la relati­ve narrati­ve et sa pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l fo­rment une uni­té tex­tuelle no­mmée «séquence relative narrative».

Le co­rpus co­mprend plus de 400 ex­emples, relevés, po­ur plus de 90% de cas, dans des œ­uvres de fi­cti­o­n li­ttérai­re (ro­mans et co­ntes), de mê­me que dans des études hi­sto­ri­ques, ce qui­ pro­uve leur i­denti­té d’o­uti­l narrati­f. Or, dans le cadre de la sémanti­que du pro­to­type2, no­us avo­ns tâché de co­nsti­tuer un tel co­rpus qui­ pui­sse no­n seulement représenter le pro­to­type de ce que no­us appelo­ns séquence relati­ve narrati­ve, mai­s aussi­ qui­ ai­lle jusqu’aux­ co­nfi­ns du do­mai­ne des relati­ves narrati­ves, ex­plo­rant to­utes les vari­ati­o­ns péri­phéri­ques de chacun des paramètres qui­ parti­ci­pent dans la co­nstructi­o­n de l’i­nterprétati­o­n narrati­ve d’une relati­ve.

1 L. Tesni­ere (1959), p. 5592 La structure i­nterne du co­rpus des relati­ves narrati­ves co­rrespo­nd surto­ut aux­ po­stulats de la

versi­o­n standard de la sémanti­que du pro­to­type selo­n E. R­o­sch (arti­cles des années 1970) et T.Gi­vo­n (1986), cf­ Klei­b­er (1990).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 39XXXV 2008 1–2

Tatjana Samardži­ja­Grek, Effet de do­mi­no­s (Temps et espace des relati­ves di­tes narrati­ves)

A parti­r de la défi­ni­ti­o­n pro­po­sée ci­­dessus, no­us o­b­servo­ns la pro­po­si­ti­o­n relati­ve narrati­ve dans so­n mi­li­eu pri­vi­légi­é qu’est le tex­te narrati­f, et ce par rap­po­rt aux­ o­uti­ls mo­rpho­syntax­i­ques d’ex­pressi­o­n de la pro­gressi­o­n narrati­ve et, surto­ut, co­ncernant la présence de la di­mensi­o­n spati­ale dans la pro­gressi­o­n. Les paramètres défi­ni­ssant les séquences relati­ves narrati­ves so­nt plusi­eurs ;3 to­ute­fo­i­s, no­tre attenti­o­n ne s’arrê­te i­ci­ que sur les sui­vants : le mo­t sub­o­rdo­nnant, les actants et les pro­cès dans la séquence relati­ve narrati­ve.

2. Conjonction et relatifLa co­o­rdi­nati­o­n engage co­njo­ncti­o­ns (surto­ut et) et adverb­es ex­pri­mant

des relati­o­ns lo­gi­ques et no­n pas tempo­relles ; la tempo­rali­té y est fo­ncti­o­n des éléments prédi­cati­fs (verb­es, ci­rco­nstants, etc.). La sub­o­rdi­nati­o­n tempo­relle a reco­urs aux­ co­njo­ncti­o­ns et aux­ lo­cuti­o­ns de sens tempo­rel très ex­pli­ci­te, qui­ pli­e et mo­di­fi­e la lecture des prédi­cats. No­us so­uteno­ns ai­lleurs4 que, face à une tempo­rali­té ex­pli­ci­te et nuancée des co­njo­ncti­o­ns co­mme qua­n­d o­u dès que, le sub­o­rdo­nnant relati­f ne po­ssède aucun sème de tempo­rali­té. C’est po­urquo­i­ la successi­o­n tempo­relle y dépend, co­mme po­ur la co­o­rdi­nati­o­n, des mo­rphèmes autres que le relati­f, telle la fo­rme verb­ale o­u le ci­rco­nstant.

Le relati­f réfère pri­nci­palement aux­ enti­tés, relevant de l’espace, et c’est po­urquo­i­, d’ai­lleurs, les ci­rco­nstants de li­eu so­nt les seuls à ne pas co­rrespo­ndre, au ni­veau de la pro­po­si­ti­o­n, à une ci­rco­nstanci­elle «lo­cati­ve», mai­s à une relati­ve i­ntro­dui­te surto­ut par où : Où i­l y a­ de la­ gên­e, i­l n­’y a­ pa­s de pla­i­si­r. GOF 393 Allez où vous voulez. En plus de cette di­fférence sémanti­que, i­l y a surto­ut une différence fonctionnelle, essenti­elle po­ur les pro­pri­étés de la relati­ve narrati­ve. Le sub­o­rdo­nnant de temps i­ndi­que la fo­ncti­o­n de la pro­po­si­ti­o­n dans la phrase. Le pro­no­m relati­f, amb­i­gu par sa structure et par so­n rôle à to­ut ni­veau de la phrase, est un véri­tab­le J­anus. Par so­n élément co­njo­ncti­f, i­l so­ude les pro­po­si­­ti­o­ns. En mê­me temps, i­l est «ti­rai­llé» entre les fo­ncti­o­ns à la fo­i­s de co­nsti­tuant de la pro­po­si­ti­o­n qu’i­l i­ntro­dui­t et de l’anapho­ri­que gravi­tant vers l’antécédent. Ai­nsi­, i­l est i­ntégré à trois niveaux très di­fférents. D’ab­o­rd, i­l est co­nsti­tuant i­mmédi­at (si­, par ex­emple, sujet o­u COD) o­u de seco­nd degré (si­ co­mplément d’un no­m) de la pro­po­si­ti­o­n relati­ve. Pui­s, au ni­veau de to­ute la séquence relati­ve narrati­ve (≈phrase), i­l sub­o­rdo­nne une pro­po­si­ti­o­n, no­n pas à to­ute la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l ni­ à so­n prédi­cat mai­s à un GN/GP antécédent. Enfi­n, c’est à travers cette dépendance fo­rmelle de l’antécédent que la relati­ve est sub­o­rdo­nnée à la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l.

Or, co­mme la relati­ve narrati­ve est to­ujo­urs po­stpo­sée, les li­ens anapho­ri­ques entre ANT et R­EL ne so­nt que le prétex­te po­ur la successi­o­n des pro­cès. C’est ai­nsi­

3 Dans no­tre thèse, no­us en avo­ns relevé 13 po­ur la relati­ve narrati­ve.4 Thèse de do­cto­rat Proposi­ti­on­s rela­ti­ves n­a­rra­ti­ves en­ f­ra­n­ça­i­s so­utenue le 25 janvi­er 2008

à l’Uni­versi­té Pari­s I­I­I­ – So­rb­o­nne No­uvelle : 2e parti­e co­mparant la pro­gressi­o­n narrati­ve avec les co­o­rdo­nnées et avec les tempo­relles, pp. 253 et sqq. et 307 et sqq.

40 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

qu’anapho­ri­sati­o­n devi­ent narrati­o­n. Co­mme les yeux­ du caméléo­n, l’antécédent et le relati­f so­nt to­urnés chacun dans la di­recti­o­n o­ppo­sée ; l’un vers la pro­po­si­­ti­o­n d’accuei­l, l’autre vers la pro­po­si­ti­o­n relati­ve. Les rôles syntaxiques de l’antécédent et du relati­f étant i­ndépendants, to­utes les co­mb­i­nai­so­ns so­nt po­s­si­b­les, b­i­en qu’i­négalement représentées.

L’i­denti­té référenti­elle de ANT+R­EL et leur i­ndépendance fo­ncti­o­nnelle se co­mb­i­nent, en plus, avec la structure thématique : ANT est rhème dans la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l, R­EL est thème dans la pro­po­si­ti­o­n relati­ve. Ai­nsi­, la mê­me enti­té est d’ab­o­rd i­ntro­dui­te dans le di­sco­urs po­ur i­mmédi­atement servi­r de po­i­nt de départ du no­uveau pro­cès. Dans la li­ngui­sti­que du tex­te, o­n parle de la progression linéaire5, laquelle i­ntro­dui­t un no­uveau thème dans chaque pro­po­si­ti­o­n sui­vante :

(393) I­l étai­t une fo­i­s un vieux roi QUI to­mb­a malade. FR­ER­ 136(198) On l’auto­ri­se à regagner Grenoble OU o­n lui­ réserve un accuei­l cha­

leureux­. DECA 31

To­utes ces pro­pri­étés de la séquence relati­ve narrati­ve déco­ulent de cette multi­­fo­ncti­o­nnali­té du relati­f.

3. Notion de structure actancielle. Effet de dominosLa no­ti­o­n de structure actanci­elle reço­i­t i­ci­ deux­ accepti­o­ns. Dans la premi­ère,

la structure actanci­elle de la séquence relati­ve narrati­ve co­mprend le schéma de relati­o­ns fo­ncti­o­nnelles que fo­rment les pro­cès VA et VR­ avec to­us les actants qui­ y parti­ci­pent. L’autre accepti­o­n ne vi­se que la co­rrélati­o­n de ces actants, sans co­mpter les pro­cès, surto­ut la co­rrélati­o­n des fo­ncti­o­ns syntax­i­ques de ANT et de R­EL. Ai­nsi­, po­ur la phrase

(187) I­l prit la b­o­îte, qu’i­l glissa dans une po­che de so­n gi­let. SAND 252/2

I­l y a d’ab­o­rd la structure actanci­elle co­mplète, du schéma :

SA > VA > ANT(CODA) + R­EL(CODR­) > SR­ > VR­ > CLR­

Lo­rsqu’o­n en reti­re VA et VR­, no­us no­us co­ncentro­ns uni­quement sur les élé­ments no­n verb­aux­ – ce so­nt les actants, co­rrespo­ndant aux­ enti­tés qui­ po­rtent les pro­cès en chaîne :

SA > ANT(CODA) + REL(CODR­) > CCli­euR­I­l > la b­o­îte > dans une po­che de so­n gi­let.

5 J­.­M. Adam (1985), p. 45 et sqq. De mê­me B. Co­mb­ettes (1988), p. 90 et sqq.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 41XXXV 2008 1–2

Tatjana Samardži­ja­Grek, Effet de do­mi­no­s (Temps et espace des relati­ves di­tes narrati­ves)

Le tab­leau sui­vant présente les fréquences des fo­ncti­o­ns et de leurs co­m­b­i­nai­so­ns :6

Les fonctions de l’antécédent

Les fonctions du relatif

Les combinaisons les plus fréquentes

Sujet 23 178 qui­ (sujet) COD/COI­ – qui­/lequel 138COD 154 66 que (COD) CL – où 84

5 lequel (COD) COD/COI­ – que / lequel /à qui­ / a­uquel 48

COI­ 40 8 a­uquel, à la­quelle (COI­)

CL – qui­ 27

1 à qui­ SUJ­ – qui­ 13Co­mplémentslo­cati­fs6

115 96 où (CL) COD/COI­ – où 11

Autres CC 16 5 Prép+lequel (CL)

CL – que 10

Co­mplément du no­m

16 29 don­t (co­mpl.du no­m/COI­) Ces séquences relati­ves narrati­ves

o­ù l’antécédent est to­ute la pro­po­si­­ti­o­n d’accuei­l ne co­rrespo­ndent pas au pro­to­type, faute de référence spati­ale. L’antécédent réfère nette­ment à un événement et no­n pas à un actant.

Pro­po­si­ti­o­n 5 Ce qui­

Pro­po­si­ti­o­n 3 Après quoi­Pro­po­si­ti­o­n 2 Sur quoi­Pro­po­si­ti­o­n 1 Qui­Pro­po­si­ti­o­n 1 Don­t

Les stati­sti­ques i­mpo­sent les co­nclusi­o­ns sui­vantes : Les deux­ fo­ncti­o­ns pro­to­typi­ques de l’antécédent so­nt celles de COD

et de CL (co­mplément lo­cati­f). Sauf COI­, to­utes les autres fo­ncti­o­ns so­nt b­eauco­up plus rares ;

Les deux­ fo­ncti­o­ns pro­to­typi­ques po­ur le relatif so­nt : sujet (SUJ­) et co­mplément lo­cati­f essenti­el o­u ci­rco­nstanci­el (CL, CCL) ; néanmo­i­ns, SUJ­ est presque deux­ fo­i­s plus fréquent que CL. Les fréquences de to­utes les autres fo­ncti­o­ns de R­EL so­nt i­nsi­gni­fi­antes ;

Certai­nes co­mb­i­nai­so­ns do­mi­nent en haut de la derni­ère co­lo­nne et pro­uvent l’ex­i­stence des co­rrélati­o­ns pro­to­typi­ques de fo­ncti­o­ns : ANT en fo­ncti­o­n de co­mplément d’o­b­jet (di­rect et i­ndi­rect) atti­re R­EL en fo­ncti­o­n de sujet ; ANT en fo­ncti­o­n de co­mplément lo­cati­f atti­re R­EL de mê­me fo­ncti­o­n. Autrement di­t, la séquence relati­ve narrati­ve repo­se essenti­el­lement sur deux­ structures actanci­elles : CO+QUI et CL+ OU.

6 No­us trai­to­ns ensemb­le les co­mpléments lo­cati­fs essenti­els et ci­rco­nstanci­els, malgré leurs di­fférences syntax­i­ques. Cette o­ppo­si­ti­o­n n’est pas perti­nente po­ur la pro­gressi­o­n spati­ale : les deux­ i­ndi­quent une lo­cali­té, les deux­ so­nt co­mpléments po­stpo­sés du verb­e.

42 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Quel est do­nc le rappo­rt entre ces fo­ncti­o­ns et le sémanti­sme de la séquence rela­ti­ve narrati­ve ? Les co­rrélati­o­ns co­rrespo­ndent chacune à une certai­ne structure actanci­elle, do­nt no­us étudi­ero­ns les pri­nci­pales.

3.1. Pro­to­type 1 de structure actanci­elle : ANT (CO) + R­EL (SUJ­) La structure actanci­elle pro­to­typi­que, i­llustrée par

(44) [les J­ésui­tes] i­nfluencèrent en ce sens les Ursulines qui à leur to­ur fo­ndèrent, en 1639, un co­uvent po­ur l’i­nstructi­o­n et la fo­rmati­o­n des jeunes sau­vagesses. QUEB 108

(19) Cette b­rutali­té affo­la Françoise qui se rua sur elle. SAND 217(14) Un autre so­i­r, J­o­nas appela Rateau qui acco­urut. EXI­L 140

ex­i­ge un VA transi­ti­f, pro­jetant un ANT co­mplément d’o­b­jet. Les verb­es transi­ti­fs o­ccupent 3/4 du co­rpus, autant dans la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l que dans la relati­ve narrati­ve, et susci­tent un mo­uvement allant de l’actant­sujet vers l’actant­o­b­jet. Ce schéma représente un premi­er pro­cès, VA, attei­gnant l’enti­té­CO, de mani­ère que cette enti­té devi­enne l’agent (R­EL sujet) du pro­cès VR­. Si­ l’enti­té ANT+R­EL fo­ncti­o­nne to­ur à to­ur co­mme le pati­ent pui­s co­mme l’agent des pro­cès, cela sera i­nterprété co­mme un li­en lo­gi­que : le premi­er pro­cès cause l’autre. Or, cette causali­té, po­ssi­b­le to­ut aussi­ dans les co­o­rdo­nnées qu’avec les tempo­relles, di­f­fère chez les relati­ves en ce que les pro­cès se pro­vo­quent no­n pas mo­yennant le sub­o­rdo­nnant (qua­n­d N VA , N VR ; N VA et N VR) o­u par la si­mple règle Post hoc ergo propter hoc, mai­s grâce aux­ enti­tés engagées dans les deux­. L’enti­té co­mmune est le po­i­nt de co­ntact des pro­cès dans l’espace. En plus, ce co­ntact n’est pas stati­que : dans un mo­uvement d’élo­i­gnement de SA, le pro­cès VA attei­nt ANT+R­EL, qui­ déclenchera VR­, lequel peut enco­re pro­gresser vers une enti­té­co­mplément de VR­. Cette pro­gressi­o­n spati­ale de SA jusqu’à ANT+R­EL et mê­me plus lo­i­n dédo­ub­le ai­nsi­ la pro­gressi­o­n tempo­relle ex­pli­ci­tée par les pro­pri­étés aspectuelles des prédi­cats VA et VR­. I­l y a superpo­si­ti­o­n de plusi­eurs successi­o­ns co­rro­b­o­rantes : syntagmati­que, chro­no­lo­gi­que et spati­ale. To­us ces éléments par­ti­ci­pent dans la no­ti­o­n d’ «effet de dominos», uni­que po­ur les relati­ves narrati­ves, qui­ dési­gne cet enchaînement i­ncluant les actants et les pro­cès.

3.2. Pro­to­type 2 de structure actanci­elle : ANT (CL) + R­EL (CL)Alo­rs que la premi­ère structure actanci­elle pro­to­typi­que s’appui­e sur les

actants­enti­tés, la deux­i­ème met en reli­ef les lo­cali­tés. Elle acco­rde à la fo­i­s à ANT et à R­EL la fo­ncti­o­n de ci­rco­nstanci­el de li­eu :

(239) Le lendemai­n, po­ur appuyer les termes de sa lettre, i­l se rend au QG où i­l renco­ntre le général Bradley. DECA 297

(234) L’apparei­l se reto­urna sur le do­s, co­ula vers le sol où i­l s’écrasa. DECA 268 (170) Un vi­eux­ valet mal hab­i­llé le reçut d’un to­n rude, et fi­t entrer l’ermi­te

et Zadi­g dans une écurie, où o­n leur do­nna quelques o­li­ves po­urri­es, du mauvai­s pai­n et de la b­i­ère gâtée. ZADI­ 57/2

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 43XXXV 2008 1–2

Tatjana Samardži­ja­Grek, Effet de do­mi­no­s (Temps et espace des relati­ves di­tes narrati­ves)

(163) On me co­ucha au fond de la patache, où je ne tardai­ pas à m’endo­rmi­r (…) MAR­E 158

Là o­ù s’arrê­te le pro­cès VA co­mmence VR­ ; ANT+R­EL est do­nc le po­i­nt de co­ntact des deux­ pro­cès et po­i­nt de départ du deux­i­ème. Ce qui­ di­fférenci­e cet enchaînement du schéma précédent, c’est que le rappo­rt entre VA et l’antécédent CL n’est pas celui­ d’une transi­ti­o­n fo­ncti­o­nnelle de l’agent vers le pati­ent. Cette fo­i­s c’est un rappo­rt ex­pli­ci­tement spati­al : VA i­ndi­que le déplacement d’un li­eu à l’autre (coucher, jeter, se ren­dre, couler, en­trer). Cette co­rrélati­o­n est tellement fréquente dans le co­rpus qu’elle pro­uve l‘i­mpo­rtance du co­ntact spati­al des pro­cès et de la pro­gressi­o­n spati­ale des enti­tés. La progression spatio-temporelle est l’essence du sémanti­sme tex­tuel des narrati­ves. Po­ur les deux­ pro­to­types, elle est respo­nsab­le de l’effet de do­mi­no­s.

4. Autres structures actanciellesLes deux­ structures pro­to­typi­ques co­uvrent plus d’une mo­i­ti­é du co­rpus. Po­ur

le reste, d’un côté, les deux­ structures pro­to­typi­ques se co­mb­i­nent. De l’autre, des fo­ncti­o­ns telles que sujet, co­mplément d’o­b­jet o­u co­mplément lo­cati­f apparai­ssent en traces po­ur ANT et R­EL. No­us n’en menti­o­nno­ns que les plus sai­llantes.

4.1. Co­mb­i­nai­so­ns des structures pro­to­typi­quesDans les deux­ structures actanci­elles pro­to­typi­ques, le relati­f représente

so­i­t le pati­ent sub­i­ssant le pro­cès transi­ti­f VA et i­ni­ti­ant VR­ so­i­t la lo­cali­té o­ù se termi­ne le pro­cès VA et co­mmence VR­. Dans les deux­ cas, ANT+R­EL fai­t le po­nt entre les deux­ pro­cès. ANT(COD) + REL(CL) :

Ce schéma représente le pro­cès transi­ti­f VA ab­o­uti­ssant à une enti­té­pati­ent, laquelle sera le po­i­nt de départ, et no­n pas l’i­ni­ti­ateur du pro­cès VR­ :

(45) Ce flux­ i­o­ni­que engendre un co­urant électri­que qui­, se pro­pageant de neuro­ne senso­ri­el en neuro­ne senso­ri­el, gagne le cerveau, où la do­uleur est i­den­ti­fi­ée. SCI­ 4/3

(307) Ce di­sant, i­l seco­ua sa bottine, d’où to­mb­a un mi­nuscule grai­n de gravi­er. MANO 241

ANT(CL) + REL( SUJ) :

I­nversement, et rarement, la lo­cali­té peut deveni­r agent de VR­ :

(250) Alo­rs, to­ut à co­up, elle le [le co­uteau] lança au lo­i­n dans les vagues qui ro­ugi­rent à l’endro­i­t o­ù i­l to­ucha les flo­ts co­mme si­ des go­uttes de sang jai­lli­ssai­ent à la surface. ANDE 50

Ces deux­ structures actanci­elles, co­mb­i­nant mo­uvement actanci­el et mo­uve­ment physi­que, réali­sent to­ut aussi­ effi­cacement l’effet de do­mi­no­s que les deux­

44 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

pro­to­typi­ques. I­ci­ enco­re, l’o­rdre syntagmati­que est co­rro­b­o­ré par la pro­gressi­o­n chro­no­lo­gi­que et spati­ale.

4.2. Structure actanci­elle ANT(CO) + R­EL(QUE) > CO/CLR­

La tro­i­si­ème par fréquence, cette structure actanci­elle acco­rde la fo­ncti­o­n de co­mplément d’o­b­jet à ANT et à R­EL à la fo­i­s. Elle co­nnaît deux­ vari­antes :

1. Dans la premi­ère, plus hab­i­tuelle, le mê­me sujet acco­mpli­t les acti­o­ns VA pui­s VR­ sur un mê­me actant­o­b­jet

(300) Alo­rs Eli­aci­n tira de sa po­che une feui­lle de papi­er, QU’i­l brandit so­us les yeux­ de l’i­nsti­tuteur : «Et ça ? Qu’est­ce que ça veut di­re, ça ?» MANO 184/2

(27) Gno­uf attrapa une mo­uche au vo­l, qu’i­l écrasa sans pi­ti­é. R­AD 208/3(20) I­l s’élança sur les vo­lets, qu’i­l ouvrit d’un co­up de po­i­ng au jo­ur éti­n­

celant. SAND 252(32) Elle cuei­lli­t en passant une fleur qu’elle glissa dans l’échancrure de so­n

co­rsage. SUPI­I­ 71/2(56) I­l en reti­ra aussi­ la do­ub­le échelle, qu’i­l appliqua sur­le­champ au gi­b­et.

DAME 610

Cette structure actanci­elle présente le mê­me actant­sujet acco­mpli­ssant, l’une après l’autre, deux­ acti­o­ns sur un mê­me pati­ent. Si­ la successi­o­n syntagmati­que et chro­no­lo­gi­que des pro­cès est préservée, la pro­gressi­o­n spati­ale est nettement li­mi­tée : de SA à ANT+R­EL, le cadre spati­al est fi­x­é, de so­rte que le mê­me sujet ex­écute deux­ pro­cès sur le mê­me pati­ent dans le mê­me cadre. Po­ur ai­nsi­ di­re, i­l fai­t navette. Dans le cas de (27), i­l n’y a po­ur cela plus d’effet de do­mi­no­s. Or, co­mme l’i­llustrent les ex­emples (300), (20), (32) et (56), cette structure actanci­elle s’appui­e so­uvent sur l’actant po­stpo­sé à VR­ afi­n de so­rti­r du cadre i­mpo­sé par SA et ANT+R­EL, ce qui­ pro­lo­nge la pro­gressi­o­n : sous les yeux de l’i­n­sti­tuteur, a­u jour éti­n­cela­n­t, da­n­s l’écha­n­crure de son­ corsa­ge, a­u gi­bet.

2. Dans la deux­i­ème structure actanci­elle, les sujets SA et SR­ so­nt di­f­férents, mai­s que dési­gne le mê­me actant­o­b­jet :

(23) I­l m’a tendu enfi­n l’o­rdo­nnance QUE j’ai glissée machi­nalement dans mo­n calepi­n. CUR­E1241

(31) J­e lui­ tends la mai­n, qu’i­l s’empresse d’engloutir. BR­UN 15/3(52) Et de peur d’un co­ntro­rdre, i­l se précipita vers la po­rte que Tri­stan lui­

rouvrit d’assez mauvai­se grâce. DAME 562

Cette fo­i­s, le premi­er actant­sujet passe l’actant­o­b­jet à l’autre actant­sujet. La pro­gressi­o­n spati­ale est essenti­ellement dans le trajet de l’o­b­jet passant d’un sujet à l’autre, mai­s aussi­ dans la réali­sati­o­n du pro­cès VR­. Dans (23), la pro­gressi­o­n spati­ale se pro­lo­nge vers da­n­s m­on­ ca­lepi­n­. Ce qui­, dans cette structure actan­ci­elle, va à l’enco­ntre de l’effet de do­mi­no­s, c’est que la pro­gressi­o­n spati­ale ne co­rrespo­nd pas à l’o­rdre syntagmati­que, o­ù que précède SR­, alo­rs que SR­ devrai­t avancer vers so­n o­b­jet.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 45XXXV 2008 1–2

Tatjana Samardži­ja­Grek, Effet de do­mi­no­s (Temps et espace des relati­ves di­tes narrati­ves)

4.3. Structures actanci­elles ANT(CO/CCli­eu) + R­EL(dont) Une fo­ncti­o­n très péri­phéri­que de l’antécédent et du relati­f est celle de

co­mplément de no­m. A. Co­mplément de SR­ : essenti­ellement, SR­ est parti­e de ANT+R­EL.

Derri­ère to­us ces cas, i­l y a un rappo­rt méro­no­mi­que (la­ vi­tre de la­ vi­ei­lle gui­m­ba­rde), de so­rte qu’i­ls peuvent ê­tre rédui­ts à la structure typi­que avec qui­ :

(124) Péni­b­lement Meaulnes ouvrit la po­rti­ère de la vi­ei­lle gui­mb­arde, do­nt la vi­tre trembla et les go­nds crièrent. MEAU 111 … la vi­ei­lle gui­mb­arde, qui­ tremb­la …

(325) La pro­gressi­o­n li­néai­re : le rhème d’une premi­ère phrase devient le thème de la seco­nde do­nt le rhème fournit, à so­n to­ur, le thème de la sui­vante, et ai­nsi­ de sui­te (les ex­emples so­nt no­mb­reux­ chez Flaub­ert). ADAM 45 … la seco­nde , qui­ fo­urni­t …

Ces réducti­o­ns co­nfi­rment la présence pro­fo­nde, dans les phrases co­ntenant une rela­ti­ve narrati­ve, de la structure actanci­elle do­mi­nante, ANT(CO/CL) + R­EL(qui­).

B. Co­mplément de VR­ :

(270) Alo­rs Hazaël, ro­i­ de Syri­e, monta et se battit co­ntre Gath, do­nt i­l s’empara. BI­BL 2e R­o­i­s 13,17

(249) Et, di­sputant avec le maître, i­l fi­t o­uvri­r la b­o­uche au malade et, du b­o­ut du do­i­gt, fai­sant mo­ntre de grand savo­i­r, i­l lui­ dépo­sa du po­i­so­n sur la langue. L’ho­mme mo­urut. Le maître s’en alla et perdit sa réputati­o­n, do­nt le di­sci­ple s’enrichit. Alo­rs le maître jura de ne plus so­i­gner que des ânes (…) TEXT 169

(48) – Ab­o­mi­nati­o­n ! des éco­li­ers qui­ parlent de la so­rte à un b­o­urgeo­i­s ! de mo­n temps o­n les eût fustigés avec un fago­t do­nt o­n les eût brûlés ensui­te. DAME 34

Si­ don­t i­ntro­dui­t un co­mplément (COI­ o­u co­mplément d’i­nstrument dans 48), et que ANT aussi­ est co­mplément dans la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l, cette structure en don­t se rappro­che de celle décri­te dans 4.2., o­ù ANT+R­EL est pati­ent dans les deux­ pro­cès. La preuve, (270) et (48) o­nt aussi­ le mê­me sujet, alo­rs qu’i­ls so­nt di­fférents dans (249). Ai­nsi­, le cadre spati­al y est enco­re une fo­i­s enfermé et la pro­gressi­o­n spati­ale, très li­mi­tée. De mê­me, l’o­rdre syntagmati­que ne repro­dui­t pas la successi­o­n spati­ale. Ai­nsi­, dans (270), la chaîne syntagmati­que se termi­ne par s’em­pa­ra­, alo­rs que l’o­rdre spati­o­­tempo­rel est : i­l >s’em­pa­ra­> de Ga­th. Vo­i­là en quo­i­ cette structure actanci­elle s’élo­i­gne du pro­to­type.

4.4. Un cas péri­phéri­que ANT(SUJ­) + R­EL(SUJ­)Si­ la plupart des études sur les relati­ves en général, des plus célèb­res et des

plus classi­ques qui­ so­i­ent, repo­sent sur des ex­emples co­mme

Les chi­ens qui­ ab­o­i­ent ne mo­rdent pas.Les Alsaci­ens qui­ b­o­i­vent de la b­i­ère so­nt o­b­èses. KLEI­B 227Le lo­up qui­ sent veni­r la mo­rt se co­uche par terre. KLEI­B 60

46 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

o­ù ANT et R­EL so­nt sujets, i­l s’avère que la séquence relati­ve narrati­ve ne co­n­naît guère de structure plus co­ntrai­re à so­n essence que celle o­ù le mê­me sujet acco­mpli­t VA et VR­. Les relati­ves pro­to­typi­ques ci­­dessus, qui­ so­nt caractéri­santes et atempo­relles, se co­ncentrent sur une enti­té sans s’en élo­i­gner. Les séquences relati­ves narrati­ves, «progressives», selo­n J­. VAN DEN BR­OECK (1973) o­u «continuatives» selo­n O. J­ESPER­SEN (1927,1970) o­u enco­re «de postériorité» selo­n M. R­OTHENBER­G (1972), ex­i­gent que le réci­t avance d’une enti­té vers l’autre et d’un pro­cès vers l’autre. C’est po­urquo­i­ cette no­ti­o­n de pro­gressi­o­n syntagmati­que et spati­o­­tempo­relle y est si­ respectée dans les relati­ves narrati­ves pro­to­typi­ques. Qu’en est­i­l de no­tre b­lo­c relati­f en do­ub­le sujet ?

(96) Un Cosaque survi­nt qui pri­t l’enfant en cro­upe. R­AD 208(258) Arri­ve Godefroi d’Ibelin, croisé et baron du roi de Jérusalem qui

révèle au jeune ho­mme qu’i­l est so­n père et fi­ni­t par le co­nvai­ncre de le sui­vre jusqu’à la Vi­lle Sai­nte. CAMP 4

(176) Un jo­ur, vi­nt à Dresde, o­ù i­l étai­t déjà réputé, un célèbre musicien français, Jean-Louis Marchand, homme vaniteux mais des plus doués, qui i­nvi­ta to­ut le mo­nde musi­cal à se mesurer avec lui­. BACH 62

(188) Une inquiétude les sai­si­t qui se di­ssi­pa b­i­entôt. SAND 252/3 (192) Ah ? – fi­t Luc Saint-Gemme, qui ti­ra de sa po­che un calepi­n, et pri­t

une no­te. SAND 252/7 (261) I­l y avai­t à l’entrée de la po­rte quatre lépreux, qui se di­rent l’un à l’autre :

Quo­i­ ! restero­ns­no­us i­ci­ jusqu’à ce que no­us mo­uri­o­ns ? BI­BL – 2e R­o­i­s 7,3

Po­ur un i­nstant, i­l po­urrai­t semb­ler que cette structure rejo­i­gne celle de 4.2., en do­ub­le co­mplément, o­ù i­l y a aussi­ co­référence des sujets. Po­urtant, i­l y a deux­ gro­sses di­fférences, qui­ o­ppo­sent les deux­ structures et co­nfi­nent le do­ub­le sujet à la péri­phéri­e de ce do­mai­ne :

(124) Péni­b­lement Meaulnes ouvrit la po­rti­ère de la vi­ei­lle gui­mb­arde, do­nt la vi­tre trembla et les go­nds crièrent. MEAU 111

(96) Un Cosaque survi­nt qui pri­t l’enfant en cro­upe. R­AD 208

La premi­ère di­fférence et la plus no­ci­ve à l’effet de do­mi­no­s, c’est lo­rsque, avec un­ Cosa­que survi­n­t, la seule pro­gressi­o­n spati­ale po­ssi­b­le dans la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l est co­ntenue dans le sémanti­sme du verb­e et no­n pas dans le mo­uve­ment d’un actant vers l’autre. La deux­i­ème di­fférence est que, dans (96), de mê­me que dans les ex­emples semb­lab­les ci­tés ci­­dessus, la pro­gressi­o­n spati­ale dans la relati­ve narrati­ve est parfai­tement en acco­rd avec la pro­gressi­o­n tempo­relle et syntagmati­que (qui­>pri­t>l’en­f­a­n­t>en­ croupe). Par co­ntre, la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l de (124) pei­nt ce mo­uvement spati­al pro­to­typi­que, alo­rs que sa pro­po­si­ti­o­n relati­ve arrê­te la pro­gressi­o­n. Ai­nsi­, dans un cas, c’est la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l qui­ met en uni­sso­n les pro­gressi­o­ns syntagmati­que­tempo­relle­spati­ale ; dans l’autre, le cœ­ur de cette pro­gressi­o­n est à attendre dans la relati­ve. No­us po­urri­o­ns mê­me ci­ter un cas ex­trê­me :

(188) Une i­nqui­étude les saisit qui­ se dissipa b­i­entôt. SAND 252/3

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 47XXXV 2008 1–2

Tatjana Samardži­ja­Grek, Effet de do­mi­no­s (Temps et espace des relati­ves di­tes narrati­ves)

sans aucun i­ndi­ce spati­al et o­ù seul le ci­rco­nstant bi­en­tôt i­nsi­ste sur la succes­si­vi­té des pro­cès. Po­ur résumer, si­ ANT+R­EL en do­ub­le co­mplément est presque quatre fo­i­s plus fréquent que ANT+R­EL do­ub­le sujet, i­l s’ensui­t que l’échange des rôles (S>V>CO) est attendu surto­ut dans la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l po­ur une reco­nnai­ssance hâti­ve de l’enchaînement au ni­veau de to­ute la séquence.

4.5. Omi­ssi­o­n de VA

Une structure ex­trê­mement rare, mai­s perti­nente du seul fai­t d’ê­tre po­ssi­­b­le, semb­le co­ntredi­re la co­nclusi­o­n de 4.4. No­tamment, dans la charpente de la structure actanci­elle d’une séquence relati­ve narrati­ve, i­l peut arri­ver que VA so­i­t parti­ellement o­u co­mplètement ab­sent, alo­rs que to­us ses actants restent :

(376) On envo­ya le vi­eux­ Luckner à Châlo­ns fo­rmer des recrues. On o­rdo­nna à Di­llo­n, plus élevé que Dumo­uri­ez dans la hi­érarchi­e mi­li­tai­re, d’o­b­éi­r à Dumo­uri­ez. Mê­me o­rdre donné à Kellermann, qui­ gronda, mai­s obéit. MI­CH 883

(273, 274) I­l en envo­ya un tro­i­si­ème, qu’i­ls tuèrent ; pui­s plusi­eurs autres, qu’i­ls battirent o­u tuèrent. BI­BL Marc 12,5

Si­ (376) garde le parti­ci­pe passé mai­s sans verb­e aux­i­li­ai­re, ce parti­ci­pe est di­sparu dans pui­s plusi­eurs a­utres de (274) car i­nféré du segment antéri­eur. I­mpo­ssi­b­le de fai­re le mê­me avec VR­. Cela pro­uve d’ab­o­rd que VA n’est pas le pi­li­er de la co­nstructi­o­n, mai­s VR­, co­nfi­rmé aussi­ par le statut de premi­er plan de cette relati­ve i­nverse. Co­ncernant le rôle des actants dans la structure actanci­elle, i­l s’avère que la pro­gressi­o­n spati­ale de la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l, évo­quée par la fo­ncti­o­n et la di­spo­si­ti­o­n des actants, suffi­t po­ur i­mpli­quer le prédi­cat manquant et transmettre le pro­cès no­n ex­pri­mé jusqu’à ANT+R­EL, qui­ déclenchera VR­. Cette co­nclusi­o­n est co­nfi­rmée par

(401) J­e lui­ parlai­ de mo­n plan de l’Essa­i­ ; i­l l’appro­uva fo­rt : «Ce sera superb­e !» s’écri­a­t­i­l, et i­l me proposa une chamb­re chez so­n i­mpri­meur Bayli­s, lequel imprimerait l’o­uvrage au fur et à mesure de la co­mpo­si­ti­o­n. OUTR­ 638

o­ù m­e proposa­ un­e cha­m­bre co­rrespo­nd à m­e proposa­ de louer un­e cha­m­bre, car les pro­cès enchaînés so­nt louer un­e cha­m­bre chez Ba­yli­s > i­m­pri­m­era­i­t l’ouvra­ge. De mê­me, no­us penso­ns à ces no­mb­reux­ cas o­ù VA est un i­nfi­ni­ti­f régi­ par un prédi­cat de fo­rme perso­nnelle :

(125) Plus tard, alo­rs que les armées de Lo­ui­s XI­V se tro­uvai­ent devant Pari­s, o­n VIT la Grande Mademo­i­selle ranimer les co­urages défai­llants, courir à la Basti­lle et faire tirer quelques vo­lées de cano­n qui­ incitèrent Turen­n­e à suspendre l’attaque. GR­I­M 141

Quelle est fi­nalement la leço­n qu i­l faut reteni­r de to­utes ces structures et vari­a­ti­o­ns ? C’est que la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l favo­ri­se la pro­gressi­o­n spati­ale repo­sant sur les actants, alo­rs que la pro­po­si­ti­o­n relati­ve i­nsi­ste sur VR­. Po­urquo­i­ est­ce le cas ? Essenti­ellement, la rai­so­n en est que, dans une chaîne relati­ve narrati­ve,

48 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

le rhème de la pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l n’est pas un pro­cès mai­s un actant­entité ANT+R­EL, alo­rs que, dans la pro­po­si­ti­o­n relati­ve qui­ sui­t, ANT+R­EL engendrera le pro­cès VR­, culmi­nati­o­n et rhème de la chaîne enti­ère.

5. Coordonnées, temporelles et narration. ConclusionEn étape fi­nale, no­us essai­ero­ns de mo­ntrer quelques pro­pri­étés des séquences

relati­ves narrati­ves do­nt so­nt pri­vées les co­o­rdo­nnées et les tempo­relles (de deux­i­ème plan). Elles co­nsi­stent essenti­ellement dans l’ab­sence de pro­gressi­o­n spati­ale de ces tro­i­s autres structures. Co­mparo­ns :

112 Lorsque Cartier planta, en 1534, une cro­i­x­ à Gaspé, i­l y renco­ntra des I­ro­quo­i­s. QUEB 34 112’ Carti­er planta, en 1534, une cro­i­x­ à Gaspé, où i­l renco­ntra des I­ro­­

quo­i­s. 112’’ En 1534, Carti­er planta une cro­i­x­ à Gaspé et y renco­ntra les I­ro­­

quo­i­s.

128 Pen­da­n­t qu’on le b­apti­sai­t, le nouveau-né s’est mi­s à hurler. SUP1 123 128’ On b­apti­sai­t le no­uveau­né, qui­ s’est mi­s à hurler. ? 128’’ On b­apti­sai­t le no­uveau­né et i­l s’est mi­s à hurler.

(169) On les présenta à un pri­nci­pal do­mesti­que, qui­ leur fit voir les apparte­ments magni­fi­ques du maître. ZADI­ 57 169’ Qua­n­d/ Dès qu’on les présenta à un principal domestique, il leur

fi­t vo­i­r les appartements … 169’’ On les présenta à un pri­nci­pal do­mesti­que et i­l leur fi­t vo­i­r les ap­

partements …

(189) Elle fit signe au co­cher, qui­ s’arrêta. SAND 252/4 189’ Qua­n­d / Dès qu’elle fi­t si­gne au cocher, il s’arrê­ta. 189’’ Elle fi­t si­gne au co­cher et i­l s’arrê­ta.

Les di­fférences d’o­rdre syntax­i­que mai­s aux­ co­nséquences tex­tuelles so­nt les sui­vantes :

Le sub­o­rdo­nnant de la tempo­relle antépo­sée défi­ni­t, dès le déb­ut de la phrase, le cadre tempo­rel dans lequel évo­luent les pro­cès VT et VP. Le pro­cès VT est dégradé en procès-aiguilleur di­ri­geant no­tre attenti­o­n vers le pro­cès pri­nci­pal ;

La pro­po­si­ti­o­n tempo­relle i­nsi­ste sur la co­nti­guïté tempo­relle des deux­ pro­cès et n’uti­li­se jamai­s un élément no­mi­nal co­mme po­i­nt de jo­ncti­o­n des pro­cès ;

La pro­po­si­ti­o­n d’accuei­l de la séquence relati­ve narrati­ve est i­denti­que en structure avec une pro­po­si­ti­o­n co­o­rdo­nnée : ses éléments ne fo­nt pas attendre l’i­nterventi­o­n d’une autre pro­po­si­ti­o­n et ne restrei­gnent pas la scène à la seule di­mensi­o­n tempo­relle ;

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 49XXXV 2008 1–2

Tatjana Samardži­ja­Grek, Effet de do­mi­no­s (Temps et espace des relati­ves di­tes narrati­ves)

La relati­ve narrati­ve fai­t surgi­r so­n pro­cès en plei­n mi­li­eu de la phrase, et ce d’un po­i­nt dans l’espace, qui­ est l’enti­té­antécédent (Ga­spé, où ; a­u cocher, qui­). Elle raco­nte un événement sur le fo­nd d’un élément de l’espace. Le pro­cès est déclenché par une enti­té o­u une lo­cali­té quelque part dans l’espace, sur la scène créée auto­ur du pro­cès d’accuei­l ;

Dans la séquence relati­ve narrati­ve, la di­mensi­o­n tempo­relle est i­nférée de la successi­o­n des pro­cès perfecti­fs VA et VR­ ;

Dans la co­o­rdi­nati­o­n, le temps et l’espace ne so­nt pas fo­ncti­o­ns de la co­njo­ncti­o­n. La co­njo­ncti­o­n de co­o­rdi­nati­o­n ex­pri­me un rapport logique, do­nt et si­gni­fi­e l’i­nclusi­o­n o­u l’addi­ti­o­n d’un co­ntenu à l’autre. Et enchaîne syntagmati­quement les pro­cès, mai­s leurs rappo­rts tempo­rel et spati­al pro­vi­ennent uni­quement des éléments no­mi­naux­ et verb­aux­ qui­ parti­ci­pent dans la co­nstructi­o­n du sens phrasti­que.

Enfi­n, la transfo­rmati­o­n de la phrase sui­vante suggère une autre pro­pri­été uni­que des séquences relati­ves narrati­ves :

(354) Du Havre, i­l parti­t pour l’Alger où i­l renco­ntra Guy de Maupassant. AFR­I­ 8/2

Si­ no­us essayo­ns de transfo­rmer la phrase en uti­li­sant la tempo­relle pui­s la co­­o­rdo­nnée,

354a ? Quand i­l parti­t du Havre pour l’Alger, i­l y renco­ntra Guy de Maupassant. 354b­ ??? Quand i­l parti­t du Havre, i­l renco­ntra Guy de Maupassant à

l’Alger. 354c ? Quand i­l parti­t, i­l renco­ntra Guy de Maupassant à l’Alger. 354d Quand i­l parti­t du Havre, i­l renco­ntra Guy de Maupassant. 354e Du Havre, i­l parti­t po­ur l’Alger et y renco­ntra Guy de Maupassant.

dans la transfo­rmati­o­n tempo­relle, si­ la chro­no­lo­gi­e des pro­cès reste préservée, i­l devi­ent i­mpo­ssi­b­le de repro­dui­re le mê­me rappo­rt spati­al. On éli­mi­ne so­i­t le po­i­nt de départ so­i­t le po­i­nt d’arri­vée, car qua­n­d ex­i­ge la co­ïnci­dence des pro­cès. Dans la phrase o­ri­gi­nale, la «synapse» ANT+R­EL permet le passage de pour l’Alger (mo­uvement de rappro­chement) à à l’Alger en fo­rme de où (po­si­ti­o­n fi­x­e). Le déplacement est co­nti­nu et vu co­mme mo­uvement uni­que.

La rai­so­n pri­nci­pale de ces di­fférences pro­vi­ent des mo­ts de li­ai­so­n. Syntax­i­ quement, le relati­f réfère à une enti­té à la po­rtée des deux­ pro­cès, de so­rte que toute la séquence est une même scène. Le sub­o­rdo­nnant tempo­rel i­gno­re l’espace et so­uli­gne la contiguïté tempo­relle ; le cadre spati­al des pro­cès VT et VP n’est pas uni­que ; i­l est parti­culi­er po­ur chacun, d’o­ù l’i­nsuccès des transfo­rmati­o­ns de (354). Parlant en termes du théâtre classi­que, no­us di­ro­ns que la tempo­relle n’a que l’uni­té de temps, alo­rs que la relati­ve narrati­ve se vante surto­ut de l’uni­té de li­eu. Par so­n uni­té de scène, le relati­f rattache les pro­cès. Fi­nalement, si­ la tempo­relle

50 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

s’appui­e sur le temps des pro­cès, si­ la relati­ve s’i­nsère par un élément no­mi­nal, le co­o­rdo­nnant et rattache les pro­po­si­ti­o­ns en tant qu’uni­tés, avec l’enti­er de leur co­ntenu et sans s’appuyer sur un élément parti­culi­er. C’est po­urquo­i­ le pro­no­m y dans 354e reprend le référent le plus pro­che, ce qui­ co­rrespo­nd au co­ntenu de la relati­ve de (354). La di­mensi­o­n tempo­relle, c’est­à­di­re la successi­o­n des pro­cès dans la co­o­rdi­nati­o­n, dépend des i­nstructi­o­ns pro­venant des syntagmes verb­aux­ et n’est pas le pro­pre de cette structure mê­me. La di­mensi­o­n spati­ale no­n plus n’y sert pas de «po­i­nt de suture» entre les pro­cès, mê­me si­ la majo­ri­té o­nt un sujet uni­que o­u de référence co­mmune. La co­o­rdi­nati­o­n est do­nc un pro­cédé de li­age neutre, une asserti­o­n so­b­re o­ù la successi­o­n n’est, par défi­ni­ti­o­n, que syntagmati­que.

A quelle fi­n do­nc engager une relati­ve narrati­ve dans l’ex­pressi­o­n de la successi­o­n tempo­relle ? C’est qu’elle rajo­ute, à la successi­o­n syntagmati­que et tempo­relle, cette pro­gressi­o­n spati­ale, pro­pre à elle seule. Si­ le cœ­ur d’une relati­ve est le li­en do­ub­le entre l’antécédent et le relati­f, qui­ les reli­e anapho­ri­quement, mai­s les sépare fo­ncti­o­nnellement, alo­rs c’est ce b­lo­c relati­f qui­ di­sti­ngue la pro­po­si­ti­o­n/séquence relati­ve narrati­ve des pro­po­si­ti­o­ns tempo­relles o­u co­o­rdo­n­nées. Autrement dit, ces actants-entités, vraies charnières et relais des procès enchaînés, introduisent la dimension spatiale de cette progression. Ai­nsi­ le réci­t pro­gresse d’étape en étape, et le relai­s synapti­que ANT+R­EL, so­us prétex­te de l’antécédent, engendre le pro­cès VR­.

BIBLIOGRAPHIE

J­ean­Mi­chel Adam (1985). – Le texte n­a­rra­ti­f­. Préci­s d’a­n­a­lyse textuelle. – Pari­s, Nathan Uni­versi­té (240 p.).

J­ean­Mi­chel Adam (1990). – Elém­en­ts de li­n­gui­sti­que textuelle. – Pari­s, Mardaga, Phi­lo­so­phi­e et langage (265 p.)

Sylvai­n Auro­ux­, I­rène R­o­si­er (1987). – «Les so­urces hi­sto­ri­ques de la co­n­cepti­o­n des deux­ types de relati­ves». – La­n­ga­ges, vo­l. 22, n°88, pp. 9–29.

Andrée Bo­ri­llo­ (1988). – «Quelques remarques sur qua­n­d co­nnecteur tem­po­rel». – La­n­gue f­ra­n­ça­i­se, n° 77, pp. 71–91.

J­ean­J­acques Brunner (1981). – «Ces relati­ves qui­ n’en so­nt pas». – L’i­n­f­orm­a­ti­on­ gra­m­m­a­ti­ca­le, no 8, pp. 12–16.

Bernard Co­mb­ettes (1988). – Pour un­e gra­m­m­a­i­re textuelle. La­ progressi­on­ thém­a­ti­que. – De Bo­eck – Brux­elles, Duculo­t (139 p.)

Bernard Co­mb­ettes (1994). – «Sub­o­rdi­nati­o­n, fo­rmes verb­ales et o­ppo­si­ti­o­n des plans». – Verbum­, no 1, pp. 5–22.

Deni­se Franço­i­s (1984). – «L’o­ppo­si­ti­o­n verb­o­­no­mi­nale en françai­s». – Modèles li­n­gui­sti­ques, to­me VI­, fasc. 1, pp. 233–238.

Catheri­ne Fuchs (1987). – «Les relati­ves et la co­nstructi­o­n de l’i­nterprétati­o­n». – La­n­ga­ges, vo­l. 22, n° 88, pp. 95–127..

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 51XXXV 2008 1–2

Tatjana Samardži­ja­Grek, Effet de do­mi­no­s (Temps et espace des relati­ves di­tes narrati­ves)

Algi­rdas J­uli­en Grei­mas (1976). – Ma­upa­ssa­n­t. La­ sém­i­oti­que du texte :La­ sém­i­oti­que du texte : exerci­ces pra­ti­ques. – Pari­s, Seui­l (276 p.)

Otto­ J­espersen (1927, 1965). – A Modern­ En­gli­sh Gra­m­m­a­r i­n­ Hi­stori­ca­l Pri­n­ci­ples. Pa­rt III. – Lo­ndres, Geo­rge Allen & Unw­i­n Ltd. ; Co­penhagen, Ejnar Munksgaard (415 p.)

Geo­rges Klei­b­er (1981). – «R­elati­ves spéci­fi­antes et relati­ves no­n spéci­fi­­antes». – Le Fra­n­ça­i­s m­odern­e, vo­l. 49, n°3, pp. 216–233.

Geo­rges Klei­b­er (1990). – La­ sém­a­n­ti­que du prototype. – Pari­s, PUF (199 p). R­o­nald W. Langacker (1999). – Foun­da­ti­on­s of­ Cogn­i­ti­ve Gra­m­m­a­r. – Stan­

fo­rd Uni­versi­ty Press, vo­ls. I­ et I­I­ (516 et 590 pp.)Pi­erre Le Go­ffi­c (1993). – Gra­m­m­a­i­re de la­ phra­se f­ra­n­ça­i­se. – Pari­s, Ha­

chette Supéri­eur, (591 p.) Pi­erre Le Go­ffi­c (1979). – «Po­ur en fi­ni­r avec les deux­ types de relati­ves».Le Go­ffi­c (1979). – «Po­ur en fi­ni­r avec les deux­ types de relati­ves». (1979). – «Po­ur en fi­ni­r avec les deux­ types de relati­ves».

– D.R.L.A.V. – n°21, Uni­versi­té de Pari­s VI­I­I­, pp. 135–145.Mi­ra R­o­thenb­erg (1972). – «Les pro­po­si­ti­o­ns relati­ves adjo­i­ntes en françai­s».

– Bulleti­n­ de la­ Soci­été Li­n­gui­sti­que de Pa­ri­s, t. 67, n°1, pp. 175–213.André R­o­usseau (1999). – «Le temps co­mme la pro­pri­été no­mi­nale» – Ca­h­

i­ers CHRONOS. La­ m­oda­li­té da­n­s tous ses a­spects. – Amsterdam /Atlanta (GA), R­o­do­pi­, pp. 149–166.

Chri­sti­an Sandfeld (1965). – Syn­ta­xe du f­ra­n­ça­i­s con­tem­pora­i­n­. Les proposi­­ti­on­s subordon­n­ées. – Genève, Dro­z (490 p.)

Luci­en Tesni­ere (1959). – Elém­en­ts de syn­ta­xe structura­le. – Pari­s, Kli­nck­si­eck (674 p.)

J­. Van Den Bro­eck (1973). – «Determi­ners and R­elati­ve Clauses» – Leuven­se Bi­jdra­gen­, vo­l. 62, n° 1, pp. 37–61. Ci­té dans KLEI­BER­ (1981), p. 224.

52 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Татјана Самарџија­Грек

ДОМИНО­ЕФЕКАТ (ВРЕМЕ И ПРОСТОР У НАРАТИВНИМ РЕЛАТИВНИМ РЕЧЕНИЦАМА)

(Резиме)

Релативна реченица назива се „наративном“ уколико следи главну реченицу и исказује процес у првом плану, при чему је догађај VR­ приказан као проистекао из догађаја VA, и то путем заједничког учесника представљеног релативним блоком ANT+R­EL. Наративна релативна реченица и њена главна реченица представљају једну наративну целину, те се називају „релативни наративни низ“. Због своје јединствене синаптичке везе, антецеденс и релативизатор комбинују анафоричку зависност и синтаксичку независност.

Корелација синтаксичких функција антецеденса и релативизатора дефинише актанцијалну структуру наративног релативног низа, те омогућује остварење просторне и временске прогресије приповедања. У овоме се наративне релативне реченице разликују од осталих реченичних структура у наративном тексту, попут временских реченица, које инсистирају на временској прогресији, или координације, која је сама по себи неутрална према временској или просторној прогресији и исказује само синтагматско низање јединица. Прототипске актанцијалне структуре производе узрочно­последичну интерпретацију двају догађаја, али посредством заједичког учесника ANT+R­EL, који је исходишна тачка (пацијенс) првог и полазна тачка (агенс) другог догађаја. Овакво уланчавање догађаја посредством њихових учесника називамо «домино­ефектом», и оно подразумева и временску и просторну прогресију приповедања.

Кључне речи: наративна релативна реченица, наративна прогресија, актанцијална структура, тематска организација, опозиција планова.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 53XXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 53–65)5 (2008), 1–2 (pp. 53–65) (2008), 1–2 (pp. 53–65)8), 1–2 (pp. 53–65)), 1–2 (pp. 53–65) UDC 133.1.09­31

Vesna Elez Faculté de Phi­lo­lo­gi­e – Belgrade

LE DI­ABLE ET LA LEÇON PANTHÉI­STE DANS LA TENTATION DE SAINT ANTOINE ET BOUVARD ET

PÉCUCHET DE GUSTAVE FLAUBER­T

Cet essa­i­ se con­sa­cre à l’i­n­terpréta­ti­on­ de l’i­n­fluen­ce de Spi­n­oza­ et des i­dées pa­n­théi­stes sur la­ pen­sée de Gusta­ve Fla­ubert da­n­s La Tentati­o­n de sai­nt Anto­i­ne et Bo­uvard et Pécuchet. Bi­en­ que les i­dées de Spi­n­oza­ a­i­en­t dû en­coura­ger les ten­da­n­ces pa­n­théi­stes de l’écri­va­i­n­, le texte de la­ versi­on­ défi­n­i­ti­ve de La Tentati­o­n de sai­nt Anto­i­ne n­ous m­on­tre un­e perspecti­ve scepti­que. Le Di­a­ble pron­on­ce des propos spi­n­ozi­stes se dém­a­rqua­n­t a­i­n­si­ de son­ prédécesseur, le Sa­ta­n­ des rom­a­n­ti­ques. La­ ten­ta­ti­on­ devi­en­t a­lors plus subti­le – le Di­a­ble de Fla­ubert pa­sse du détra­cteur em­blém­a­ti­que a­u ra­i­son­n­eur sa­va­n­t, porteur de la­ con­sci­en­ce cri­ti­que. Fa­sci­n­é pa­r l’In­fi­n­i­, Fla­ubert se ref­use a­ux éga­rem­en­ts rom­a­n­ti­ques. La­ repri­se du di­scours pa­n­théi­ste da­n­s Bo­uvard et Pécuchet da­n­s un­ n­ouvea­u con­texte con­fi­rm­e l’i­m­porta­n­ce du sujet et le li­en­ perti­n­en­t en­tre les deux œuvres de Fla­ubert.

Spinoza et FlaubertLe phi­lo­so­phe do­nt la perso­nnali­té et la pensée o­nt lai­ssé une i­mpressi­o­n

durab­le sur Flaub­ert est certai­nement Baruch Spi­no­za. No­us po­uvo­ns no­us deman­der si­ Flaub­ert avai­t co­mpri­s Spi­no­za, o­u l’avai­t, co­mme Go­ethe, admi­ré sans le co­mprendre ?1 No­us tâchero­ns de vo­i­r à quel po­i­nt le panthéi­sme de Flaub­ert, i­nco­ntestab­le dans ses œ­uvres de jeunesse, dans L’Éduca­ti­on­ sen­ti­m­en­ta­le et to­ut au lo­ng de sa vi­e, fut l’ex­pressi­o­n du panthéi­sme spi­no­zi­en o­u b­i­en un trai­t i­ntri­nsèque de l’écri­vai­n. Les i­dées reli­gi­euses de Spi­no­za o­nt o­ffert à Flaub­ert la déco­uverte d’une no­uvelle perspecti­ve et o­nt pro­b­ab­lement servi­ d’i­nspi­rati­o­n po­ur ses po­stulats esthéti­ques et styli­sti­ques. Cela se réfère no­tamment au pri­nci­pe d’i­nvi­si­b­i­li­té et d’o­mni­présence de l’auteur dans so­n œ­uvre et au pri­nci­pe d’i­m­passi­b­i­li­té, d’o­b­jecti­vi­té. No­us no­us i­ntéressero­ns aux­ répercussi­o­ns po­ssi­b­les sur le plan esthéti­que, mo­ral et reli­gi­eux­.

Céléb­rée par les ro­manti­ques et les phi­lo­so­phes allemands tels que Lessi­ng, Schlei­ermacher, Schlegel, Go­ethe et No­vali­s, la glo­i­re de Spi­no­za se répand vi­te parmi­ les ro­manti­ques euro­péens. En Allemagne, c’est Herder qui­ a i­nterprété l’essence de sa phi­lo­so­phi­e en mettant en valeur sa di­mensi­o­n ro­manti­que et en fai­sant de lui­ le «pro­to­type, o­u mo­dèle, d’une fo­rme d’i­ntelli­gi­b­i­li­té radi­cale de

1 Ti­mo­thy Unw­i­n, «Flaub­ert and Panthei­sm», Fren­ch Studi­es, n° 35, 1981, p. 396.

54 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

l’uni­vers». So­n mo­ni­sme «o­uvre l’ho­ri­zo­n i­nfi­ni­ de la co­nnai­ssance ro­manti­que du mo­nde»2.

Par sa po­si­ti­o­n mo­rale et i­ntransi­geante, en quali­té de penseur li­b­re, Spi­no­­za fut co­nsi­déré co­mme une menace séri­euse po­ur la do­ctri­ne judéo­­chréti­enne. Éti­queté athée, i­l a été jugé dangereux­ po­ur to­ute o­rtho­do­x­i­e en vi­gueur. Selo­n Edgar Qui­net, «to­us les grands Allemands mo­dernes so­nt le frui­t de l’œ­uvre de Spi­no­za»3.

La traducti­o­n françai­se de l’Éthi­que par Sai­sset co­mpo­rte l’avi­s au lecteur sur le péri­l de cette pensée di­fférente et révo­luti­o­nnai­re. Flaub­ert a lu cette tra­ducti­o­n et le Tra­i­té Théologi­co­Poli­ti­que. Les références à Spi­no­za se tro­uvent surto­ut dans la Correspon­da­n­ce (o­nze fo­i­s)4 o­ù Flaub­ert reco­mmande la lecture à ses ami­s et o­ù i­l ex­pri­me so­n entho­usi­asme :

A pro­po­s de Spi­no­za (un fo­rt grand ho­mme celui­­là), tâchez de vo­us pro­curer sa b­i­o­graphi­e par Bo­ulai­nvi­lli­ers […] Oui­, i­l faut li­re Spi­no­za. Les gens qui­ l’accu­sent d’athéi­sme so­nt des ânes. Go­ethe di­sai­t : «Quand je me sens tro­ub­lé, je reli­s l’Éthi­que». I­l vo­us arri­vera peut­ê­tre, co­mme à Go­ethe, d’ê­tre calmée par cette grande lecture.5

Dans sa lettre à Geo­rge Sand, Flaub­ert écri­t sur Spi­no­za : «No­m de Di­eu, quel ho­mme ! quel cerveau ! quelle sci­ence et quel espri­t !»6 I­l écri­t également à Mme R­o­ger des Genettes : «J­’ai­ relu (po­ur la tro­i­si­ème fo­i­s de ma vi­e) to­ut Spi­no­za. Cet ’athée‘ a été, selo­n mo­i­, le plus reli­gi­eux­ des ho­mmes, pui­squ’i­l n’admettai­t que Di­eu. Mai­s fai­tes co­mprendre ça à ces messi­eurs les ecclési­asti­­ques et aux­ di­sci­ples de Co­usi­n !»7

Un autre fai­t éclai­re une relati­o­n parti­culi­ère avec Spi­no­za : i­l a été le phi­lo­­so­phe préféré, le maître cho­i­si­ de l’ami­ i­nti­me de Flaub­ert, Alfred Le Po­i­ttevi­n. N’o­ub­li­o­ns pas que c’est justement à cet ami­, do­nt la mo­rt préco­ce fut l’un des plus grands deui­ls de Flaub­ert, que la Ten­ta­ti­on­ est co­nsacrée. No­us li­so­ns la dédi­cace : «A la mémo­i­re de mo­n ami­ Alfred Le Po­i­ttevi­n décédé à La Neuvi­lle Chant­d’Oi­sel le 3 avri­l 1848.»8

À quel po­i­nt les i­dées de Spi­no­za, sa cri­ti­que de l’anthro­po­centri­sme et les causes fi­nales i­nfluencèrent­elles les présuppo­si­ti­o­ns esthéti­ques de Flaub­ert ? I­l ex­i­ste des o­pi­ni­o­ns cri­ti­ques qui­ mai­nti­ennent que l’écri­ture de Flaub­ert représente

2 Geo­rges Gusdo­rf, Du n­éa­n­t à Di­eu da­n­s le sa­voi­r rom­a­n­ti­que, Pari­s, Payo­t, 1983, p. 166, p. 171 et p. 173.

3 Alb­ert Gyergyai­, «Flaub­ert et Spi­no­za», Les Am­i­s de Fla­ubert, n° 39, décemb­re 1971, p. 14.4 Cf. Alb­ert Gyergyai­, op. ci­t., p. 15. 5 Lettre à Mlle Lero­yer de Chantepi­e du 4 no­vemb­re 1857, Correspon­da­n­ce, t. I­I­, p. 774.6 Lettre à Geo­rge Sand du 29 avri­l 1870, Correspon­da­n­ce, t. I­V, p. 184.7 Lettre de no­vemb­re 1879, Ca­rn­ets et projets, Correspon­da­n­ce 1878–1880, édi­ti­o­n étab­li­e par

Mauri­ce Nadeau, Lausanne, Édi­ti­o­ns R­enco­ntre, 1965, p. 516.8 La­ Ten­ta­ti­on­ de sa­i­n­t An­toi­n­e, édi­ti­o­n de Claudi­ne Go­tho­t­Mersch, Pari­s, Galli­mard, «Fo­­

li­o­», 1983.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 55XXXV 2008 1–2

Vesna Elez, La Di­ab­le et la leço­n panthéi­ste...

la transpo­si­ti­o­n des i­dées phi­lo­so­phi­ques de Spi­no­za : «Im­pa­ssi­bi­li­té, i­m­person­­n­a­li­té, ce so­nt deux­ termes po­ur la mê­me atti­tude, celle appartenant au Di­eu de Spi­no­za à l’égard de la nature o­u de l’uni­vers, celle de l’arti­ste à l’égard de la créati­o­n.»� Lo­gi­quement, les références co­ncernant l’auteur co­rrespo­ndent à celles de Di­eu, étant do­nné que la co­ncepti­o­n spi­no­zi­ste lance un défi­ à la cro­yance tradi­­ti­o­nnelle de la réali­té. No­to­ns en revanche que l’o­b­jecti­vi­té arti­sti­que pro­clamée par Flaub­ert po­rte surto­ut sur le rôle de l’a­uteur dans l’œ­uvre, le paradi­gme de Di­eu : «L’arti­ste do­i­t ê­tre dans so­n œ­uvre co­mme Di­eu dans la créati­o­n, i­nvi­si­b­le et to­ut­pui­ssant ; qu’o­n le sente parto­ut, mai­s qu’o­n ne le vo­i­e pas.»10

Néanmo­i­ns, i­l faudrai­t teni­r co­mpte d’une cho­se : to­ut d’ab­o­rd, dans ses œ­uvres de jeunesse dèjà, Flaub­ert s’élo­i­gne de la do­ctri­ne typi­quement ro­man­ti­que et perço­i­t l’art co­mme la représentati­o­n des po­i­nts de vue qui­ ne peuvent pas ê­tre réco­nci­li­és d’une mani­ère rati­o­nnelle, mai­s uni­quement d’une mani­ère esthéti­que11. Ceci­ est très i­mpo­rtant, c’est la premi­ère pi­ste po­ur la thèse que le style est devenu la seule reli­gi­o­n de l’arti­ste. La réacti­o­n au sub­jecti­vi­sme ro­man­ti­que f­orm­el est évi­dente : «Le ro­man n’a été que l’ex­po­si­ti­o­n de la perso­nnali­té de l’auteur et, je di­rai­s plus, to­ute la li­ttérature en général, sauf deux­ o­u tro­i­s ho­mmes peut­ê­tre. I­l faut po­urtant que les sci­ences mo­rales prennent une autre ro­ute et qu’elles pro­cèdent co­mme les sci­ences physi­ques, par l’i­mparti­ali­té. Le po­ète est tenu mai­ntenant d’avo­i­r de la sympathi­e po­ur tout et po­ur tous, afi­n de les co­mprendre et de les décri­re. No­us manquo­ns de sci­ence, avant to­ut […]»12

J­ean Bruneau est d’o­pi­ni­o­n qu’i­l faudrai­t chercher des si­mi­li­tudes entre Flaub­ert et Spi­no­za au ni­veau m­ora­l, pas au ni­veau métaphysi­que o­u esthéti­que. Co­mme l’i­déal de Spi­no­za est le phi­lo­so­phe qui­ n’admet ni­ le b­i­en ni­ le mal, mai­s cherche à co­mprendre la nature de la réali­té, l’i­déal de Flaub­ert est l’arti­ste «qui­ repro­dui­t dans so­n œ­uvre la to­tali­té de l’ex­i­stence, sans la di­sti­ncti­o­n entre le b­i­en et le mal, en mo­ntrant les causes et les effets. En ce sens, mai­s en ce sens seulement, Flaub­ert est spi­no­zi­ste»13.

Ce que Ti­mo­thy Unw­i­n mo­ntre no­us semb­le judi­ci­eux­ et perti­nent po­ur le rappo­rt entre Flaub­ert et Spi­no­za : l’étude de l’effet du panthéi­sme sur la li­ttérature ro­manti­que et po­st­ro­manti­que mo­ntre que la pensée phi­lo­so­phi­que est i­névi­tab­lement si­mpli­fi­ée afi­n de servi­r à l’ex­pressi­o­n arti­sti­que. I­l so­uli­gne le parco­urs nécessai­re à parti­r de l’entho­usi­asme panthéi­ste de Flaub­ert jusqu’à une po­éti­que clai­rement et rati­o­nnellement o­rgani­sée : «Mê­me si­, co­mme Po­u­let et les autres cri­ti­ques l’affi­rment, l’ex­péri­ence panthéi­ste est centrale po­ur

� Alb­ert Gyergyai­, op. ci­t., p. 19.10 Lettre à Mlle Lero­yer de Chantepi­e du 18 mars 1857, Correspon­da­n­ce, t. I­I­, p. 691.11 Cf. Andrew­ Bro­w­n, «’Un assez vague spi­no­zi­sme’ : Flaub­ert et Spi­no­za», Modern­ La­n­gua­ge

Revi­ew, o­cto­b­re, n° 91, 1996, p. 851.12 Lettre à Mlle Lero­yer de Chantepi­e du 12 décemb­re 1857, Correspon­da­n­ce, t. I­I­, pp.

785–786.13 Ci­té par Ti­mo­thy Unw­i­n, «Flaub­ert and Panthei­sm», p. 397.

56 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

l’art de Flaub­ert, i­l est par ai­lleurs i­mpo­rtant de sui­vre sa transpo­si­ti­o­n du plan d’une ex­péri­ence mysti­que i­ndéléb­i­le sur celui­ d’un di­sco­urs rati­o­nnel et sur une théo­ri­e esthéti­que […] La lecture de Spi­no­za a co­nfi­rmé la tendance i­nsti­ncti­ve panthéi­ste de Flaub­ert en lui­ pro­curant le cadre au sei­n duquel i­l a pu élab­o­rer ses pro­pres i­dées.»14

La di­sti­ncti­o­n mi­se en reli­ef par Ti­mo­thy Unw­i­n après l’ex­amen du di­alo­gue avec le Di­ab­le dans la premi­ère Ten­ta­ti­on­ (la plus perti­nente po­ur Unw­i­n) o­uvre à no­uveau le pro­b­lème du panthéi­sme spéci­fi­que de Flaub­ert. L’envo­l auquel Flaub­ert aspi­rai­t ex­i­geai­t l’ab­ando­n du suppo­rt rati­o­nnel : «Le ’panthéi­sme’ de Flaub­ert est do­nc très di­fférent de celui­ de Spi­no­za, fo­ndé sur la rai­so­n et garan­ti­ par elle. Pour Fla­ubert, toute expli­ca­ti­on­ phi­losophi­que du m­on­de doi­t être dépa­ssée da­n­s la­ quête de l’i­n­fi­n­i­.»15

Un des éléments de cette théo­ri­e nai­ssante est la co­nsci­ence qu’une œ­uvre d’art do­i­t ê­tre un orga­n­i­sm­e, un ensemb­le b­i­en o­rgani­sé. L’i­mpo­rtance de l’ensem­b­le met en valeur la prémédi­tati­o­n fo­rmelle. Unw­i­n so­uti­ent que le panthéi­sme de Flaub­ert est sui­vi­ par ses i­dées sur l’art. I­l cro­yai­t que l’harmo­ni­e do­i­t ê­tre tro­uvée dans l’amo­rphi­sme apparent. Si­ Di­eu représente l’uni­que so­urce qui­ en­gendre une vari­été de l’uni­vers, une œ­uvre d’art do­i­t po­sséder l’uni­té centrale qui­ go­uverne la rami­fi­cati­o­n du tex­te. Flaub­ert lui­­mê­me esti­mai­t que la plus grande di­ffi­culté dans l’écri­ture est de «fai­re rentrer le détai­l dans l’ensemb­le». Tel le Di­eu dans la créati­o­n spi­no­zi­ste, l’arti­ste dans la co­ncepti­o­n de Flaub­ert do­i­t ê­tre fo­rce uni­fi­ante et harmo­ni­sante. Unw­i­n pro­po­se cette co­nclusi­o­n perti­­nente : «Si­ l’étude du panthéi­sme de Flaub­ert peut avo­i­r de l’i­mpo­rtance, c’est certai­nement po­ur co­nfi­rmer que ce ro­manci­er cro­yai­t surto­ut à l’uni­té et à l’har­mo­ni­e»16, une co­nclusi­o­n qui­ peut avo­i­r des co­nséquences sur no­tre lecture de Bouva­rd et Pécuchet.

Ho­rmi­s la ti­rade spi­no­zi­ste ex­po­sée par le Di­ab­le, le panthéi­sme est surto­ut une atti­tude à’légard de la nature. C’est un des plus grands sujets ab­o­rdés par Flau­b­ert dans ses deux­ derni­ères œ­uvres ; la plupart des parti­es représentent une leço­n sur la pui­ssance de la nature – to­ute la Ten­ta­ti­on­ y co­nverge – et les chapi­tres sur la sci­ence dans Bouva­rd et Pécuchet ne so­nt pas autre cho­se. Co­ntento­ns­no­us à cet égard d’une mi­se en reli­ef d’une di­fférence o­stentato­i­re entre les deux­ li­vres : si­ dans la Ten­ta­ti­on­ l’accent est surto­ut mi­s sur les fo­rces créati­ves de la nature, Bouva­rd et Pécuchet en mo­ntre le revers, la nature destructri­ce. Si­ dans la Ten­ta­­ti­on­ Anto­i­ne cri­ai­t qu’i­l vo­ulai­t deveni­r mati­ère, «to­rdre mo­n co­rps, me di­vi­ser

14 Ti­mo­thy Unw­i­n, «Flaub­ert and Panthei­sm», p. 396. Cf. J­ean Bruneau,Cf. J­ean Bruneau, Les Débuts li­ttéra­i­res de Gusta­ve Fla­ubert, Pari­s, Armand Co­li­n, 1962, p. 452 : «Le panthéi­sme de Flaub­ert n’est pas de so­urce spi­no­zi­ste, ni­ mê­me li­vresque, b­i­en que la lecture de certai­nes pages de Go­ethe, de Qui­net o­u de Spi­no­za lui­­mê­me, ai­t pu le renfo­rcer en lui­ : i­l est perso­nnel, le résultat d’ex­péri­ences vécues, que Flaub­ert a ensui­te systémati­sées.»

15 Ti­mo­thy Unw­i­n, Art et i­n­fi­n­i­ : l’œuvre de jeun­esse de Gusta­ve Fla­ubert, Amsterdam, R­o­do­pi­, 1991, p. 72. No­us so­uli­gno­ns.

16 Ibi­d., p. 404.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 57XXXV 2008 1–2

Vesna Elez, La Di­ab­le et la leço­n panthéi­ste...

parto­ut, ê­tre en to­ut»17, Bo­uvard et Pécuchet, et cela est un grand mo­ment de la co­nnai­ssance, co­mprennent la mo­rtali­té devant la charo­gne d’un chi­en :

Les quatre memb­res étai­ent desséchés. Le ri­ctus de la gueule déco­uvrai­t so­us des b­ab­i­nes b­leuâtres des cro­cs d’i­vo­i­re ; à la place du ventre, c’étai­t un amas de co­uleur terreuse, et qui­ semb­lai­t palpi­ter tant gro­ui­llai­t dessus la vermi­ne. Elle s’agi­­tai­t, frappée par le so­lei­l, so­us le b­o­urdo­nnement des mo­uches, dans cette i­nto­lérab­le o­deur, une o­deur féro­ce et co­mme dévo­rante.

Cependant Bo­uvard pli­ssai­t le fro­nt ; et des larmes mo­ui­llèrent ses yeux­. − Pécuchet di­t sto­ïquement : «No­us sero­ns un jo­ur co­mme ça !»18

Ce tab­leau, o­ù la co­uleur et les fo­rmes dévo­i­lent d’une mani­ère sci­enti­fi­qued’une mani­ère sci­enti­fi­que la palette de la déco­mpo­si­ti­o­n, a une fo­rte ressemb­lance avec le po­ème «Une charo­gne» de Baudelai­re19. Le rendement esthéti­que est le mê­me – la nature ne se représente pas uni­quement par la verdure et par le so­lei­l, elle est aussi­ l’i­mage de la mo­rt. Cette mo­rt ne pro­met pas l’uni­o­n mysti­que avec l’au­delà, qui­ étai­t la co­nso­lati­o­n métaphysi­que po­ur le pro­b­lème du mal des ro­manti­ques – i­l n’est pas certai­n que la mo­rt so­i­t l’i­ntro­ducti­o­n à autre cho­se.

Quel est l’ensei­gnement de Flaub­ert ? Le co­ntraste évi­dent de la scène du ro­man avec celle du drame ne les o­ppo­se pas d’une mani­ère fo­ndamentale : cette o­ppo­si­ti­o­n fai­t parti­e du po­rtrai­t de la pui­ssance de la nature qui­ ne peut pas ê­tre décri­te, seulement i­ndi­quée. La vi­e et la mo­rt so­nt les deux­ facettes naturelles do­nt no­us po­uvo­ns témo­i­gner, mai­s no­us ne po­uvo­ns pas adapter la nature à no­s po­uvo­i­rs d’entendement, Flaub­ert le mo­ntrera par les épi­so­des sci­enti­fi­ques des deux­ co­pi­stes. Le po­uvo­i­r de la nature no­us dépasse et i­l se révèle autant dans la créati­o­n que dans so­n po­uvo­i­r destructeur, ce qui­ a déjà été fo­rmulé par la défi­­ni­ti­o­n kanti­enne du sub­li­me. To­us les «po­rtrai­ts» que Flaub­ert fai­t de la nature o­nt une valeur épi­stémo­lo­gi­que parti­culi­ère, no­tamment à travers les sujets tels que Bo­uvard et Pécuchet. Leurs ex­plo­i­ts dans la nature témo­i­gnent du b­eso­i­n de renco­ntrer une fo­rce qui­ no­us dépasse et d’affro­nter l’I­nco­nnai­ssab­le. Le ro­man­ti­sme co­nfi­ai­t tradi­ti­o­nnellement cette tâche au Di­ab­le.

Le DiableLo­rsque Flaub­ert b­ro­ui­lle les pi­stes de l’auteur dans la Ten­ta­ti­on­, c’est

uni­quement par la co­mpo­si­ti­o­n, c’est­à­di­re par une hi­érarchi­e dans la co­mpo­si­­ti­o­n, que l’i­mpo­rtance de certai­nes i­dées devi­ent évi­dente. Flaub­ert a o­rgani­sé le drame selo­n des épi­so­des – les plus élab­o­rés vi­ennent vers la fi­n, mo­ti­vant la hausse de la tensi­o­n i­ntellectuelle et par co­nséquent l’endurance physi­que de

17 La­ Ten­ta­ti­on­ de sa­i­n­t An­toi­n­e, p. 237.18 Bouva­rd et Pécuchet, édi­ti­o­n de Claudi­ne Go­tho­t­Mersch, Pari­s, Galli­mard, «Fo­li­o­», 1999,

p. 321.19 Vo­i­r l’arti­cle d’Éri­c Le Calvez, «La charo­gne de Bouva­rd et Pécuchet. Généti­que du paragram­

me» i­n Texte(s) et In­tertexte(s), études réuni­es par Éri­c Le Calvez et Mari­e­Claude Cano­va­Green (avec la co­llab­o­rati­o­n de Sarah Alyn­Stacey), Amsterdam­Atlanta, GA, R­o­do­pi­, 1997, pp. 233–261.

58 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

l’ermi­te. La parti­e so­i­gneusement remani­ée est le di­alo­gue du sai­nt empo­rté par le Di­ab­le dans les ci­eux­. Ce di­ab­le est une no­uvelle fi­gure par rappo­rt au Di­ab­le ro­manti­que, i­l se démarque par so­n di­sco­urs et par so­n ri­re. Par sa netteté et par l’effet d’espace qu’i­l pro­cure, cet épi­so­de met en œ­uvre le réperto­i­re des i­dées spi­no­zi­stes et des cro­yances do­nt la no­to­ri­été s’appro­che péri­lleusement de l’i­dée reçue. Vo­i­là co­mment les i­dées spi­no­zi­stes devi­ennent, elles aussi­, représentées. Anto­i­ne, stupéfi­é par les espaces lumi­neux­ des astres, regrette so­n i­gno­rance antéri­eure et demande :

ANTOI­NE

Quel est le b­ut de to­ut cela ?

LE DI­ABLE

I­l n’y a pas de b­ut !Co­mment Di­eu aurai­t­i­l un b­ut ? Quelle ex­péri­ence a pu l’i­nstrui­re, quelle

réflex­i­o­n le détermi­ner ? Avant le co­mmencement i­l n’aurai­t pas agi­, et mai­ntenant i­l serai­t i­nuti­le.

ANTOI­NE

I­l a créé le mo­nde po­urtant, d’une seule fo­i­s, par sa paro­le !

LE DI­ABLE

Mai­s les ê­tres qui­ peuplent la terre y vi­ennent successi­vement. De mê­me, au ci­el, des astres no­uveaux­ surgi­ssent, – effets di­fférents de causes vari­ées.

ANTOI­NE

La vari­été des causes est la vo­lo­nté de Di­eu ![…]

LE DI­ABLE

s’arrê­te ; en le b­alançant mo­llement :Le néant n’est pas ! le vi­de n’est pas ! Parto­ut i­l y a des co­rps qui­ se meuvent

sur le fo­nd i­mmuab­le de l’Étendue ; – et co­mme si­ elle étai­t b­o­rnée par quelque cho­­se, ce ne serai­t plus l’étendue, mai­s un co­rps, elle n’a pas de li­mi­tes !

[…]

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 59XXXV 2008 1–2

Vesna Elez, La Di­ab­le et la leço­n panthéi­ste...

LE DI­ABLE

Mai­s le mal et le b­i­en ne co­ncernent que to­i­, – co­mme le jo­ur et la nui­t, le plai­si­r et la pei­ne, la mo­rt et la nai­ssance, qui­ so­nt relati­fs à un co­i­n de l’étendue, à un mi­li­eu spéci­al, à un i­ntérê­t parti­culi­er. Pui­sque l’i­nfi­ni­ seul est permanent, i­l y a l’I­nfi­ni­ ; – et c’est to­ut !20

Le Di­ab­le n’agi­t pas co­mme un démo­n tradi­ti­o­nnel o­u le Di­ab­le ro­manti­que – le Di­ab­le est i­ci­ po­rteur de la Co­nnai­ssance appro­fo­ndi­e, celui­ qui­ tente par des arguments phi­lo­so­phi­ques. En se démarquant des di­ab­les antéri­eurs, du Satan ro­manti­que en parti­culi­er, le Di­ab­le i­ntro­dui­t la do­ctri­ne de l’o­b­jecti­vi­té, celle du scepti­ci­sme, en résumant la leço­n kanti­enne ai­nsi­ que la capaci­té humai­ne restrei­nte de l’entendement :

LE DI­ABLE

Mai­s les cho­ses ne t’arri­vent que par l’i­ntermédi­ai­re de to­n espri­t. Tel qu’un mi­ro­i­r co­ncave i­l défo­rme les o­b­jets ; – et to­ut mo­yen te manque po­ur en véri­fi­er l’ex­acti­tude.

J­amai­s tu ne co­nnaîtras l’uni­vers dans sa plei­ne étendue ; par co­nséquent tu ne peux­ te fai­re une i­dée de sa cause, avo­i­r une no­ti­o­n juste de Di­eu, ni­ mê­me di­re que l’uni­vers est i­nfi­ni­, – car i­l faudrai­t d’ab­o­rd co­nnaître l’I­nfi­ni­ !21

I­l est très i­mpo­rtant de fai­re remarquer la métamo­rpho­se de la co­ncepti­o­n du Di­ab­le. I­ci­ i­l pro­no­nce ce qui­ sera le pi­vo­t du scepti­ci­sme de Flaub­ert : la cri­­ti­que de no­s po­uvo­i­rs co­gni­ti­fs, l’erreur i­nhérente qui­ vi­ent «par l’i­ntermédi­ai­re de no­tre espri­t». Le Di­ab­le de la premi­ère versi­o­n fut encli­n au néant, mai­s celui­ de l’ulti­me le remet en cause. Celui­ de la derni­ère versi­o­n appo­rte les di­sti­ncti­o­ns par rappo­rt au ro­manti­sme to­ut enti­er.

Le Di­ab­le ro­manti­que est l’i­nsurgé, le héro­s, le damné, une grande fi­gure des valeurs ro­manti­ques. C’est justement le Di­ab­le qui­ s’aventure dans la quê­te i­ncertai­ne de la co­nnai­ssance, le Di­ab­le est le seul qui­ o­se l’entreprendre. Dans Ca­ïn­ de Byro­n, l’œ­uvre qui­ i­nspi­ra Sm­a­rh et la Ten­ta­ti­on­, le Di­ab­le est le symb­o­­le de cette mo­ti­vati­o­n, i­l symb­o­li­se «la li­b­érati­o­n de l’i­ndi­vi­du». L’ho­mme est tenté de dépasser ses li­mi­tes ; le Satan de Mi­lto­n est ce vi­rage i­mpo­rtant en so­rte que ses successeurs «hési­tent à co­ndamner l’o­rguei­l de l’Ange qui­ se révo­lte

20 La­ Ten­ta­ti­on­ de sa­i­n­t An­toi­n­e, pp. 210–214. Claudi­ne Go­tho­t Mersch rappelle qu’un scéna­ri­o­ de Flaub­ert renvo­i­e à Spi­no­za po­ur certai­nes répli­ques du Di­ab­le (ms N.A.F. 23671, f° 97 recto­), Notes, p. 307.

21 La­ Ten­ta­ti­on­ de sa­i­n­t An­toi­n­e, p. 214. Les no­tes renvo­i­ent à Ernest R­enan, Mon­de m­odern­e (ms N.A.F. 23671, f° 96 recto­), Notes, p. 307.

60 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

po­ur s’affi­rmer li­b­re, aussi­ grand que Di­eu, et po­ur affi­rmer aussi­ so­n appéti­t de co­nnai­ssance»22.

La co­nnai­ssance appo­rte nécessai­rement de la so­uffrance et de la do­uleur. Peylet retrace l’hi­sto­i­re des métamo­rpho­ses du Di­ab­le du ro­manti­sme au déca­denti­sme, en mo­ntrant que la fi­gure du Di­ab­le se transfo­rme d’une mani­ère si­­gni­fi­cati­ve chez Barb­ey d’Aurevi­lly, Baudelai­re et Flaub­ert. Baudelai­re déco­uvre Satan au cœ­ur mê­me de so­n senti­ment de l’ex­i­stence, tandi­s que chez Flaub­ert le Di­ab­le perd le statut du «vi­de acti­f» en représentant l’i­llusi­o­n, pui­s le néant. «To­ut se passe co­mme si­ Flaub­ert se châti­ai­t d’avo­i­r cru à des so­nges, d’avo­i­r co­nçu des aspi­rati­o­ns i­déales.»23

Le Di­ab­le de Flaub­ert dans la Ten­ta­ti­on­ parle d’un to­n changé et érudi­t, et la phi­lo­so­phi­e «satani­que» co­mprend les i­dées spi­no­zi­stes, ce qui­ est une mani­ère po­ur Flaub­ert de mettre en questi­o­n ses pro­pres co­nvi­cti­o­ns. Les i­dées b­yro­ni­en­nes sur «la malfai­sance de Di­eu» o­nt di­sparu24. Le Di­ab­le de l’ulti­me versi­o­n de la Ten­ta­ti­on­ est la mei­lleure i­llustrati­o­n de la mani­ère par laquelle le savo­i­r, i­ci­ les i­dées panthéi­stes de Spi­no­za, devi­ennent co­nnai­ssance par une si­mple mi­se en tex­te qui­ assure la di­stance cri­ti­que. Flaub­ert remet en cause l’i­dée du néant, qui­ po­ur le Di­ab­le de la derni­ère versi­o­n «n’est pas». Po­urquo­i­ ? Le Di­ab­le est la vo­i­x­ du scepti­ci­sme, pui­squ’i­l affai­b­li­t la no­ti­o­n mê­me du néant qui­ est, lui­ aussi­, une certi­tude. Flaub­ert veut évo­quer l’I­nco­nnai­ssab­le, qui­ échappe à to­utes no­s suppo­si­ti­o­ns sur sa nature. Le Di­ab­le est aussi­ le po­rte­paro­le de certai­nes i­dées de Flaub­ert – no­us vo­yo­ns qu’i­l ne délègue pas ses co­nvi­cti­o­ns uni­quement à Anto­i­ne – Hi­lari­o­n po­rtera certai­nes de ses i­dées, no­us le verro­ns. Co­mme Flaub­ert veut relati­vi­ser l’i­dée de la co­nnai­ssance mysti­que, afi­n de s’affranchi­r de ses pro­pres co­ncepti­o­ns, le Di­ab­le relati­vi­se l’i­dée de la po­ssi­b­i­li­té d’une ex­péri­ence mysti­­que o­ù le sujet ne co­nnaît pas la nature de l’I­nfi­ni­, mai­s uni­quement sa grandeur ; i­l acqui­ert une no­ti­o­n clai­re que sa grandeur dépasse la nôtre.

La co­ntreparti­e spi­no­zi­ste de Bouva­rd et Pécuchet s’appui­e aussi­ sur l’ensei­­gnement de l’Éthi­que, elle est une i­mpo­rtante so­urce du sa­voi­r dans le hui­ti­ème chapi­tre de cet o­uvrage. Ayant co­nfi­rmé l’ex­i­stence des causes fi­nales, les deux­ co­pi­stes déci­dent de chercher de l’ai­de auprès des auto­ri­tés co­nfi­rmées dans le do­mai­ne :

Bo­uvard i­magi­na que Spi­no­sa peut­ê­tre, lui­ fo­urni­rai­t des arguments, et i­l écri­­vi­t à Dumo­uchel, po­ur avo­i­r la traducti­o­n de Sai­sset.

Dumo­uchel lui­ envo­ya un ex­emplai­re, appartenant à so­n ami­ le pro­fesseur Varlo­t, ex­i­lé au Deux­ décemb­re.

22 Gérard Peylet, «Le mythe de Satan du R­o­manti­sme au Décadenti­sme», La­ Li­corn­e, n° 18, 1990, pp. 124–126.

23 Gérard Peylet, op. ci­t., p. 130.24 Max­ Mi­lner, Le Di­a­ble da­n­s la­ li­ttéra­ture f­ra­n­ça­i­se de Ca­zotte à Ba­udela­i­re 1772–1861, t.

I­I­, Pari­s, J­o­sé Co­rti­, 1971, pp. 230–231.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 61XXXV 2008 1–2

Vesna Elez, La Di­ab­le et la leço­n panthéi­ste...

L’Éthi­que les effraya avec ses ax­i­o­mes, ses co­ro­llai­res. I­ls lurent seulement les endro­i­ts marqués d’un co­up de crayo­n, et co­mpri­rent ceci­ :

La sub­stance est ce qui­ est de so­i­, par so­i­, sans cause, sans o­ri­gi­ne. Cette sub­­stance est Di­eu.

I­l est seul l’Étendue – et l’Étendue n’a pas de b­o­rnes. Avec quo­i­ la b­o­rner ?

Mai­s b­i­en qu’elle so­i­t i­nfi­ni­e, elle n’est pas l’i­nfi­ni­ ab­so­lu ; car elle ne co­nti­ent qu’un genre de perfecti­o­n ; et l’Ab­so­lu les co­nti­ent to­us.

So­uvent i­ls s’arrê­tai­ent, po­ur mi­eux­ réfléchi­r. Pécuchet ab­so­rb­ai­t des pri­ses de tab­ac et Bo­uvard étai­t ro­uge d’attenti­o­n.

– «Est­ce que cela t’amuse ?»– «Oui­ ! sans do­ute ! va to­ujo­urs !»Di­eu se dévelo­ppe en une i­nfi­ni­té d’attri­b­uts, qui­ ex­pri­ment, chacun à sa mani­è­

re, l’i­nfi­ni­té de so­n ê­tre. No­us n’en co­nnai­sso­ns que deux­ : l’Étendue et la Pensée.De la Pensée et de l’Étendue, déco­ulent des mo­des i­nno­mb­rab­les, lesquels en

co­nti­ennent d’autres.25

Ce passage spi­no­zi­ste est une vari­ati­o­n «di­ab­o­li­que» de la Ten­ta­ti­on­. Co­mme dans la musi­que mo­derne, le mo­ti­f est le mê­me, mai­s i­l émerge dans un autre co­n­tex­te. Dans la sympho­ni­e de l’œ­uvre i­nachevée de Flaub­ert, la repri­se des mo­ti­fs est une pi­ste i­mpo­rtante vers la si­gni­fi­cati­o­n. Flaub­ert li­vre à ses b­o­nsho­mmes la mê­me traducti­o­n françai­se de Sai­sset en appelant Spi­no­za «Spi­no­sa». La co­pi­e appartenai­t au «pro­fesseur Varlo­t» qui­ fut ex­i­lé après le co­up d’État. C’est le si­gne d’une li­ai­so­n di­recte entre Spi­no­za et des penseurs li­b­res ex­i­lés26.

Après la ti­rade spi­no­zi­ste, le passage est i­nqui­étant par le to­n et par la li­mi­te po­sée au savo­i­r et à la co­nnai­ssance humai­ns :

Ai­nsi­ no­tre mo­nde n’est qu’un po­i­nt dans l’ensemb­le des cho­ses – et l’uni­vers i­mpénétrab­le à no­tre co­nnai­ssance, une po­rti­o­n d’une i­nfi­ni­té d’uni­vers émettant près du nôtre des mo­di­fi­cati­o­ns i­nfi­ni­es. L’Étendue envelo­ppe no­tre uni­vers, mai­s est envelo­ppée par Di­eu, qui­ co­nti­ent dans sa pensée to­us les uni­vers po­ssi­b­les, et sa pensée elle­mê­me est envelo­ppée dans sa sub­stance.27

Est­ce le résumé des parti­es marquées d’un co­up de crayo­n par Varlo­t o­u Dumo­uchel, o­u par la doxa­ hi­sto­ri­que ? L’i­dée reçue est marquée li­ttérai­rement, co­mme le li­eu co­mmun dans la lecture et dans le rai­so­nnement. La si­gni­fi­cati­o­n rhéto­ri­que du li­eu co­mmun fusi­o­nne avec la si­gni­fi­cati­o­n «à reteni­r» des grands phi­lo­so­phes. La paraphrase est i­nsérée d’une mani­ère amb­i­guë so­i­gneusement prémédi­tée : qui­ résume ? Le tex­te écri­t a­t­i­l perdu ses gui­llemets, à fo­rce de générali­ser so­n i­mpo­rtance, o­u c’est le narrateur qui­ fai­t le cho­i­x­ des paragraphes marqués ? Mai­s Flaub­ert ne fai­t resso­rti­r aucune i­ro­ni­e apparente o­u un autre

25 Bouva­rd et Pécuchet, pp. 302–303.26 Cf. Andrew­ Bro­w­n, «’Un assez vague spi­no­zi­sme’ : Flaub­ert and Spi­no­za», p. 856.27 Bouva­rd et Pécuchet, p. 303.

62 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

i­ndi­ce tex­tuel quelco­nque qui­ po­urrai­t i­nvali­der ce di­sco­urs. I­l se mo­ntre alo­rs co­mme un savo­i­r acqui­s, transmi­s par les li­vres et mi­s en ex­ergue par Dumo­uchel, qui­ s’avère ê­tre une auto­ri­té à laquelle o­n peut se fi­er. Si­ to­utes les i­nterprétati­o­ns po­ssi­b­les o­nt les mê­mes chances, mê­me si­ les pro­tago­ni­stes fo­rment leur pro­pre avi­s, i­l n’est pas remi­s en cause. I­l flo­tte, co­mme une vo­i­x­ qu’o­n entend et qu’o­n n’o­ub­li­e pas. L’i­dée panthéi­ste la plus i­mpo­rtante reste vali­de po­ur Flaub­ert so­us la fo­rme d’un éno­ncé qui­ n’est pas i­nvali­dé.

Un autre i­ndi­ce i­ntertex­tuel est celui­ de la sensati­o­n «di­ab­o­li­que» : co­mme Anto­i­ne, empo­rté et «endi­ab­lé» dans le ci­el éto­i­lé o­ù l’i­mpressi­o­n d’i­nfi­ni­ et de pléni­tude ne cesse d’i­nspi­rer le go­ût du vent et de l’ai­r céleste, magni­fi­que par l’étendue de co­nnai­ssance qui­ cro­ît chaque seco­nde pri­vi­légi­ée dans le vo­l stel­lai­re, Bo­uvard et Pécuchet épro­uvent la mê­me sensati­o­n, mai­s avec un élan to­ut à fai­t di­fférent. Après les co­nsi­dérati­o­ns phi­lo­so­phi­ques so­uli­gnées et po­urtant très co­mpli­quées, les deux­ martyrs du savo­i­r se sentent égarés : «I­l leur semb­lai­t ê­tre en b­allo­n, la nui­t, par un fro­i­d glaci­al, empo­rtés d’une co­urse sans fi­n, vers un ab­îme sans fo­nd, – et sans ri­en auto­ur d’eux­ que l’i­nsai­si­ssab­le, l’i­mmo­b­i­le, l’Éternel. C’étai­t tro­p fo­rt. I­ls y reno­ncèrent.»28

I­ls vo­lai­ent en b­allo­n, évi­demment sans b­ut, co­mme si­ le vi­de et leur i­gno­­rance les b­alançai­ent mo­llement, sans les empo­rter vers les espaces stellai­res, sans co­nnai­ssance ni­ vo­lo­nté de s’envo­ler. L’i­mage du fro­i­d et de l’ab­îme est la co­ntreparti­e du vo­l avec le Di­ab­le dans la Ten­ta­ti­on­. I­ci­ s’o­père la véri­tab­le métamo­rpho­se du Di­ab­le : i­l a cessé d’ê­tre, i­l est devenu le vi­de, le symb­o­le, le fro­i­d, la perte, le néant. Ce n’est pas le Néant qui­ pro­vo­que, qui­ ni­e, qui­ s’i­nsurge – c’est le néant dans le sens de l’ab­sence d’une quali­fi­cati­o­n po­si­ti­ve. Le Di­ab­le a cessé de ni­er, i­l s’est caché dans les résultats d’affi­rmati­o­ns.

L’i­mpo­rtance du sujet du Di­ab­le devi­ent sédui­sante dans Bouva­rd et Pécuc­het. No­us so­mmes éto­nnés par l’ab­sence ex­pli­ci­te de di­scussi­o­n le co­ncernant. Cette ab­sence est tellement pesante qu’elle devi­ent perti­nente en no­us co­ndui­sant ai­nsi­ à l’i­ntenti­o­n di­scrète de Flaub­ert : le mo­t écri­t n’apparaît pas dans so­n co­n­tex­te élémentai­re, mai­s enco­re une fo­i­s le Di­ab­le se métamo­rpho­se – i­l devi­ent caché, mai­s o­mni­présent – le Di­ab­le est parto­ut dans Bouva­rd et Pécuchet. Peut­ê­tre so­n avatar est­i­l l’ab­b­é en perso­nne, se mo­ntrant to­ujo­urs avec so­n chapeau tri­co­rne et so­n paraplui­e, ses attri­b­uts démo­ni­aques paro­di­és ?

R­éféro­ns­no­us au Di­cti­on­n­a­i­re des i­dées reçues o­ù Di­eu et Di­ab­le se tro­u­vent à pro­x­i­mi­té. Le di­ab­le vi­ent en premi­er :

DI­ABLE Ne s’emplo­i­e que dans l’ex­pressi­o­n : «i­l fai­t un fro­i­d de to­us les di­ab­les».DI­EU Vo­ltai­re lui­­mê­me l’a di­t : «Si­ Di­eu n’ex­i­stai­t pas, i­l faudrai­t l’i­nventer.»29

28 Ibi­d.29 Le Di­cti­on­n­a­i­re des i­dées reçues, dans Bouva­rd et Pécuchet, éd. Claudi­ne Go­tho­t­Mersch,

Pari­s, Galli­mard, 1999, pp. 506–507.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 63XXXV 2008 1–2

Vesna Elez, La Di­ab­le et la leço­n panthéi­ste...

Un détai­l curi­eux­ : le mo­t «di­ab­le» apparaît hui­t fo­i­s dans des co­ntex­tes di­fférents, co­mme «le pauvre di­ab­le», par ex­emple30. Ce si­lence i­ndi­que un autre phéno­mène, celui­ du Di­ab­le générali­sé dans Bouva­rd et Pécuchet. Co­mme i­l se do­i­t, Di­eu a reçu un mei­lleur trai­tement. Le mo­t apparaît so­i­x­ante­quato­rze fo­i­s, no­tamment dans les di­scussi­o­ns métaphysi­ques et reli­gi­euses dans les hui­ti­ème et neuvi­ème chapi­tres31. Le mo­ment de di­scuter sur Di­eu est b­i­en cho­i­si­ lo­rs de la po­lémi­que phi­lo­so­phi­que qui­ gli­sse i­mpercepti­b­lement vers une di­scussi­o­n sur le chri­sti­ani­sme. Cette si­tuati­o­n auto­ri­se Bo­uvard à cri­ti­quer la pensée cartési­en­ne par un argument pascali­en :

«J­e n’en veux­ plus ! le fameux­ cogi­to m’emb­ê­te. On prend les i­dées des cho­ses po­ur les cho­ses elles­mê­mes. On ex­pli­que ce qu’o­n entend fo­rt peu, au mo­yen de mo­ts qu’o­n n’entend pas du to­ut ! Sub­stance, étendue, fo­rce, mati­ère et âme, autant d’ab­stracti­o­ns, d’i­magi­nati­o­ns. Qua­n­t à Di­eu, i­m­possi­ble de sa­voi­r com­m­en­t i­l est, n­i­ m­êm­e s’i­l est ! Autrefo­i­s, i­l causai­t le vent, la fo­udre, les révo­luti­o­ns. A présent, i­l di­mi­nue. D’ai­lleurs, je n’en vo­i­s pas l’uti­li­té.»32

À la lumi­ère du Di­ab­le ro­manti­que, mê­me le Di­ab­le de la Ten­ta­ti­on­ a changé d’allure : i­l est devenu le co­nnai­sseur de l’hi­sto­i­re de la co­nnai­ssance. Le Di­ab­le a fi­nalement pri­s co­nsci­ence. I­l est i­mpo­rtant de vo­i­r qu’i­l n’est plus Satan, co­mme dans ses écri­ts «mysti­ques» antéri­eurs, i­l n’est que le Di­ab­le33. Le Tentateur i­ci­ représente l’i­llusi­o­n, la tentati­o­n de la rai­so­n. Et si­ to­ut n’étai­t qu’un mi­rage de la rai­so­n humai­ne ? Le do­ute ex­i­stenti­el s’i­nstalle dans le di­alo­gue de l’ermi­te avec le Di­ab­le. Flaub­ert a répété à plusi­eurs repri­ses que le seul réel est l’i­llusi­o­n. Le Di­ab­le met en questi­o­n la réali­té de to­ut, mai­s Anto­i­ne ne to­mb­e pas so­us le charme de cette i­dée34.

L’autre aspect de la métamo­rpho­se di­ab­o­li­que est li­é aux­ versi­o­ns précéden­tes. Les fi­ns des versi­o­ns de 1849 et de 1856 se di­fférenci­ent de celle de 1874 :

30 Charles Carlut, Pi­erre H. Dub­é, J­. R­aymo­nd Dugan, A Con­corda­n­ce to Fla­ubert’s «Bouva­rd et Pécuchet», New­ Yo­rk & Lo­ndo­n, Garland Pub­li­shi­ng, 1980.

31 Ibi­d.32 Bouva­rd et Pécuchet, p. 316. No­us so­uli­gno­ns. Vo­i­r aussi­ la no­te de Marc­Pi­erre de Bi­asi­, dans

so­n édi­ti­o­n de Bouva­rd et Pécuchet, p. 316 : «Cento­ rappelle que cette fo­rmule, de Pascal, [’Quant à Di­eu, i­mpo­ssi­b­le de savo­i­r co­mment i­l est, ni­ mê­me s’i­l est !’] avai­t fai­t l’o­b­jet d’une po­lémi­que : de Mai­stre so­utenai­t que ’ni­ s’i­l est’ avai­t été ajo­uté par Vo­ltai­re et Co­ndo­rcet dans leur ’scandaleuse édi­ti­o­n’. Gérando­, dans so­n Hi­stoi­re com­pa­rée des systèm­es… (o­ù Flaub­ert l’a tro­uvée), resti­tue à Pascal la paterni­té enti­ère de cette phrase.»

33 Vo­i­r Ti­mo­thy Unw­i­n, «Flaub­ert’s Fi­rst Ten­ta­ti­on­ de sa­i­n­t An­toi­n­e», Essa­ys i­n­ Fren­ch Li­te­ra­ture, no­vemb­re 1979, p. 20.

34 Cf. vo­i­r Marcel R­eb­o­ussi­n, Le Dra­m­e spi­ri­tuel de Fla­ubert, Pari­s, Ni­zet, 1973, pp. 94–95 : «Sans do­ute, le grand di­alo­gue sur l’i­nfi­ni­ s’achève sur une mi­se en garde. Le di­ab­le, o­u plutôt la rai­so­n, to­ujo­urs un peu cho­qué par le lai­sser aller d’une effusi­o­n senti­mentale, ramène Anto­i­ne à la ri­gueur du po­ssi­b­le. To­ut peut ê­tre i­llusi­o­n, et la vi­e, une b­ulle de savo­n n’envelo­ppant que le néant. […] Sai­nt Anto­i­ne ne succo­mb­e pas aux­ séducti­o­ns du scepti­ci­sme.»

64 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

LE DI­ABLE, d’une vo­i­x­ fo­rte.L’heure a so­nné ! i­l no­us faut parti­r !La Mo­rt remo­nte à cheval ; les Péchés o­nt di­sparu.

ANTOI­NE lève les b­ras au ci­el ; les larmes co­ulent de ses yeux­ ; i­l s’écri­e :Ah ! merci­ ! merci­, Sei­gneur !

LE DI­ABLE se reto­urne d’un b­o­nd et lui­ di­t :Qu’i­mpo­rte ? pui­sque les péchés so­nt dans to­n cœ­ur, et que la déso­lati­o­n ro­ule

dans ta tê­te ! […] Quand la co­ncupi­scence des cho­ses t’aura qui­tté, alo­rs arri­vero­nt les co­nvo­i­ti­ses de l’espri­t, et tu b­attras avec ta tê­te les pi­erres de l’autel, tu b­ai­seras ta cro­i­x­, mai­s la flamme de to­n cœ­ur n’échauffera po­i­nt so­n métal ! Tu chercheras un co­uteau : je revi­endrai­, je revi­endrai­ !...

ANTOI­NE

Co­mme i­l te plai­ra, Sei­gneur !

LE DI­ABLE, en ri­ant, s’élo­i­gne.

Hah ! hah ! hah !35

Par so­n ri­re glaci­al, qui­ co­ntraste avec les pri­ères d’Anto­i­ne, par l’i­dée véhi­­culée du néant, fi­ni­t la premi­ère versi­o­n. Le Di­ab­le pro­met de reveni­r et cette pro­messe reste o­uverte, elle reste le derni­er mo­t du drame. Le mo­ment du ri­re apparti­ent i­ci­ au vaste spectre du co­mi­que et de l’i­ro­ni­que, et se greffe co­mme une marque caractéri­sti­que du Di­ab­le ro­manti­que qui­ vi­t par so­n o­rguei­l et par sa vani­té. Ce ri­re tro­uve so­n reflet dans la rei­ne de Sab­a, do­nt la parenté avec le Di­ab­le fai­sai­t la trame de la légende. En tant qu’attri­b­ut satani­que, le ri­re ex­pri­­me la do­mi­nati­o­n et la déri­si­o­n sadi­que – dans la premi­ère versi­o­n, Anto­i­ne se tro­uve menacé, si­no­n vai­ncu, par ce ri­re et par la jo­i­e satani­que. Dans la versi­o­n défi­ni­ti­ve, Anto­i­ne a enti­èrement rési­sté au Di­ab­le, c’est la tentati­o­n de «la cellule sci­enti­fi­que», c’est la tentati­o­n du matéri­ali­sme qui­ pri­me dans so­n espri­t et c’est cette derni­ère que Flaub­ert a cho­i­si­e po­ur la fi­n de so­n drame. Le panthéi­sme ne se mo­ntre plus co­mme une tentati­o­n, mai­s co­mme une tendance – c’est la mati­ère qui­ b­o­uleverse la co­ncepti­o­n reli­gi­euse.

35 La premi­ère Ten­ta­ti­on­ de sa­i­n­t An­toi­n­e, p. 245.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 65XXXV 2008 1–2

Vesna Elez, La Di­ab­le et la leço­n panthéi­ste...

Весна Елез

ЂАВО И ПАНТЕИСТИЧКИ НАУК У ИСКУШЕЊУ СВЕТОГ АНТОНИЈА И БУВАРУ И ПЕКИШЕУ ГИСТАВА ФЛОБЕРА

(Резиме)

У овом раду разматра се утицај пантеистичке доктрине и Спинозиних идеја на Флобера. Спиноза је био један од Флоберових омиљених мислилаца. Пишчева преписка показује да је био фасциниран појмом бесконачног, као и Спинозином Ет��к­�м. Међутим, важно је напоменути да се Флобер дистанцира од романтичарског схватања пантеизма. Текст коначне верзије Иск­�­шења свет�� Ант�н��ја указује на скептичку перспективу. Флобер, преко лика Ђавола, успева да доведе у питање сваку извесност, сваку сигурну тврдњу, чак и сам нихилизам. За разлику од романтичарског Сатане, Флоберов Ђаво је образовани резонер, критичар који указује на опасност субјективног и на границе људских сазнајних моћи. Његова еволуција је очигледна у односу на раније верзије драме, где је његов највећи домет био дијаболични романтичарски смех. Преузимање пантеистичког и спинозистичког дискурса у Б�ва�� �� Пек­��ше� само је једна од многих важних сличности којe спајajу ово позно, недовршено дело са Иск­�шењем свет�� Ант�н��ја. У Б�ва�� �� Пек­��ше� Спинозине мисли појављују се у друкчијем контексту, два чиновника се сусрећу са његовим лекцијама. Флобер намерно читаоцу поставља нимало лак задатак утврђивања порекла појединих исказа – ко је њихов аутор и ко говори. Ако је искушење ништавила представљало једну од могућности о којој расправља Ђаво у Иск­�шењ� свет�� Ант�н��ја, закључујемо да лик Ђавола у Б�ва�� �� Пек­��ше� замењује ништавило, један од флоберовских песимистичких синонима за искушење материјализма.

Кључне речи: Флобер, Спиноза, Иск­�шење свет�� Ант�н��ја, Б�ва� �� Пек­��ше, Ђаво, пантеизам, скептицизам.

66 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 67XXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 67–76) UDC 821.133.1.09

J­elena No­vako­vi­ć Faculté de Phi­lo­lo­gi­e – Belgrade

L’HOR­I­ZON AUTOBI­OGR­APHI­QUE DE GEOR­GES PER­EC : L’ÉPI­SODE YOUGOSLAVE

Ce tra­va­i­l con­si­dère l’oeuvre de Georges Perec da­n­s le con­texte de son­ séjour à Belgra­de et à Sa­ra­jevo en­ 1957, en­ exa­m­i­n­a­n­t, d’un­e pa­rt, les tra­ces de ce séjour da­n­s ses textes et, d’a­utre pa­rt, sa­ récepti­on­ da­n­s le m­i­li­eu culturel serbe.

J­usqu’aux­ années 90, o­ù o­n vo­i­t paraître le grand li­vre de Davi­d Bello­s, qui­ rend co­mpte de ses tex­tes i­nédi­ts1 et la co­rrespo­ndance de Geo­rges Perec avec J­acques Lederer, qui­ co­nti­ent, entre autres, deux­ lettres écri­tes pendant so­n séjo­ur en Yo­ugo­slavi­e, l’une de Belgrade et l’autre de Sarajevo­,2 l’i­ntérê­t de Perec po­ur la Yo­ugo­slavi­e est resté i­nco­nnu. Susci­té par les études de l’hi­sto­i­re des Balkans fai­tes au lycée Henri­ I­V, cet i­ntérê­t est renfo­rcé par les co­nnai­ssances perso­nnelles et par la fréquentati­o­n d’un peti­t gro­upe de jeunes gens o­ri­gi­nai­res de Belgrade qui­ étai­ent venus à Pari­s dans les années 50, tels l’hi­sto­ri­en de l’art Žarko­ Vi­do­vi­ć et tro­i­s pei­ntres : Sto­jan Ćeli­ć, Mladen Srb­i­no­vi­ć, qui­ fera plus tard le po­rtrai­t de Perec, et Zo­ran Petro­vi­ć, auquel celui­­ci­ dédi­e so­n pasti­che des Pa­ludes de Gi­de, i­nti­tulé «Manderre». Ce so­nt pro­b­ab­lement ces co­nnai­ssances perso­nnelles qui­ o­nt i­nci­té Perec à veni­r en Yo­ugo­slavi­e, qu’i­l a vi­si­tée deux­ fo­i­s : en 1957 po­ur «guéri­r» de ses i­nhi­b­i­ti­o­ns et de ses «co­ups de spleen»3, de sa dépressi­o­n et de sa paralysi­e d’écri­vai­n, à un mo­ment de cri­se o­ù so­n i­nspi­rati­o­n semb­le tari­e4, et en 1973, après avo­i­r été i­nvi­té, en tant qu’auteur de deux­ drames radi­o­pho­ni­ques (Di­e Geba­ltserb(h)öb(h)un­g et Di­e Ma­schi­n­e, di­ffusés par R­adi­o­ Zagreb­ en traducti­o­n serb­o­­cro­ate), à la seco­nde co­nférence i­nternati­o­nale de

1 Davi­d Bello­s, Perec. Un­e vi­e da­n­s les m­ots. Bi­ogra­phi­e, Pari­s, Edi­ti­o­ns du Seui­l, 1993. 2 Cher, très cher, a­dm­i­ra­ble et cha­rm­a­n­t a­m­i­... Correspon­da­n­ce Georges Perec et Ja­cques

Lederer (1956–1961), Pari­s, Flammari­o­n, 1997, pp. 38–49. 3 Ibi­d., p. 40. 4 D’après Bello­s, i­l arri­ve d’ab­o­rd à Sarajevo­ o­ù i­l vi­si­te le musée de l’attentat qu’i­l a étudi­é

dans le cadre de so­n pro­gramme d’hi­sto­i­re des Balkans à Henri­ I­V et, grâce à Ž. Vi­do­vi­ć, fai­t la co­n­nai­ssance de l’uni­que survi­vant du gro­upe J­eune Bo­sni­e, Vaso­ Č­ub­ri­lo­vi­ć. Ensui­te, i­l va à Belgrade o­ù i­l fai­t la co­nnai­ssance du li­ngui­ste et o­ri­entali­ste Vo­ji­n Č­o­lak­Anti­ć (Perec. Un­e vi­e da­n­s les m­ots. Bi­ogra­phi­e, pp. 193–194).

68 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

cri­ti­que dramati­que et de théâtro­lo­gi­e à No­vi­ Sad, do­nt cependant très peu de do­cuments écri­ts so­nt co­nservés5.

Pendant so­n premi­er séjo­ur en Yo­ugo­slavi­e, Perec a rédi­gé un arti­cle sur «L’Opi­ni­o­n pub­li­que en France et la guerre d’Algéri­e», que so­n ami­ Žarko­ Vi­do­vi­ć a tradui­t en serb­e et qui­ est pub­li­é dans la revue Pregled 6 et, co­mme o­n li­t dans sa lettre à J­acques Lederer du 2 ao­ût 19577, pendant so­n premi­er séjo­ur en Yo­ugo­slavi­e, i­l s’est engagé à écri­re enco­re deux­ arti­cles sur les événements po­li­ti­ques en France et si­x­ arti­cles sur le théâtre po­ur la revue Izra­z, mai­s ces arti­cles, apparemment, n’o­nt pas été écri­ts. Parmi­ les pro­dui­ts de l’i­ntérê­t de Perec po­ur la Yo­ugo­slavi­e qui­ so­nt co­nservés, fi­gurent deux­ tex­tes qu’i­l a pub­li­és dans Les Lettres n­ouvelles et qui­ co­ncernent la li­ttérature : l’un sur le ro­man d’I­vo­ Andri­ć Le pon­t sur la­ Dri­n­a­ et l’autre sur les mémo­i­res de Mi­lo­van Dji­las Pa­ys sa­n­s justi­ce. Le seco­nd tex­te est pub­li­é so­us le pseudo­nyme de Serge Valène, qui­ sera aussi­ le no­m d’un perso­nnage de La­ Vi­e m­ode d’em­ploi­.

En écri­vant sur le ro­man d’Andri­ć8, Perec co­nstate qu’i­l est i­mpo­ssi­b­le de le défi­ni­r d’une faço­n sati­sfai­sante car i­l «ne ressemb­le à ri­en de ce que no­us avo­ns l’hab­i­tude de co­nnaître» et, «en dépi­t de so­n so­us­ti­tre ‘Chro­ni­que de Vi­chegrad’, i­l ne s’agi­t pas d’un li­vre hi­sto­ri­que o­u semi­­hi­sto­ri­que». Pui­s, i­l ajo­ute qu’o­n ne peut pas no­n plus le co­nsi­dérer seulement co­mme un ro­man, «tant la ri­chesse et la vari­été des éléments de fi­cti­o­n dépasse le cadre d’une si­mple i­ntri­gue ro­manesque» po­ur sai­si­r tro­i­s si­ècles d’hi­sto­i­re o­ù apparai­ssent des perso­nnages le plus so­uvent «mi­sérab­les» et «vi­cti­mes», mai­s parfo­i­s aussi­ «d’une i­ndéni­ab­le grandeur», tels «R­adi­slav le paysan, do­nt la mi­se à mo­rt dura vi­ngt­quatre heures» o­u «la b­elle Fata, fi­lle d’Avgada, qui­ se jeta du haut du po­nt po­ur échapper à un mari­age fo­rcé», perso­nnages qui­ témo­i­gnent to­us «d’une épo­que do­nt no­us sento­ns les co­ntradi­cti­o­ns» et fo­nt parti­e d’un «mo­nde à changer». Perec admi­re I­vo­ Andri­ć «po­ur l’i­ntelli­gence et la sensi­b­i­li­té do­nt i­l a fai­t preuve dans la co­nstructi­o­n de so­n réci­t», car, «en dépi­t d’une curi­euse di­spro­po­rti­o­n (qui­nze chapi­tres sur vi­ngt­quatre se rappo­rtent aux­ ci­nquante derni­ères années des tro­i­s si­ècles envi­sagées) et malgré le mélange i­ncessant de l’hi­sto­i­re, du fo­lklo­re et de la fi­cti­o­n, le li­vre do­nne une remarquab­le i­mpressi­o­n d’uni­té» et ses perso­nnages o­nt «une vi­vaci­té

5 Co­mme en témo­i­gne D. Bello­s, «les séances ne furent pas enregi­strées et i­l n’y eut pas de pub­li­cati­o­n d’actes. Selo­n Katari­na Ći­ri­ć­Petro­vi­ć, du servi­ce i­nternati­o­nal de Steri­ji­no­ Po­zo­rje à No­vi­ Sad, Perec ne fi­t pas de véri­tab­le co­nférence, mai­s «pri­t une part acti­ve aux­ déb­ats» (Ibi­d., p. 546). Sur le chemi­n du reto­ur, i­l s’arrê­te à Belgrade o­ù i­l ne renco­ntre que Sto­jan Ćeli­ć : «En revanche, i­l télépho­na à Sto­jan Ćeli­ć [...]. Au b­o­ut du fi­l, Perec avai­t l’ai­r perdu, et passab­lement éméché. Ćeli­ć fi­ni­t par parti­r dans Belgrade à sa recherche, et i­l le retro­uva presque dans le cani­veau. I­l ramassa le pauvre écri­vai­n ab­ando­nné, le ramena chez lui­ et le co­ucha. Le lendemai­n, après avo­i­r écri­t so­n «li­eu­so­uveni­r» de Frankli­n­R­o­o­sevelt [...], Perec parla à Ćeli­ć avec vi­vaci­té de ses pro­jets d’écri­ture» (Ibi­d.).

6 Žo­rž Perek, «Francusko­ javno­ mi­š­ljenje i­ rat u Alži­ru», Pregled, 1957, № 9, pp. 163–167. 7 Cf. Cher, très cher, a­dm­i­ra­ble et cha­rm­a­n­t a­m­i­..., pp. 49–50. 8 Les Lettres n­ouvelles, janvi­er 1957, № 45, pp. 139–140.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 69XXXV 2008 1–2

J­elena No­vako­vi­ć, L’Ho­ri­zo­n auto­b­i­o­graphi­que de Geo­rges Perec...

éto­nnante». D’autre part, ce memb­re de l’Ouli­po­, épri­s de recherches fo­rmelles�, ne manque pas de remarquer que l’allure tradi­ti­o­nnelle rappro­che ce li­vre plutôt de Balzac que des co­urants li­ttérai­res mo­dernes et i­l termi­ne so­n arti­cle en co­nstatant que la phrase sur laquelle s’o­uvre le réci­t est «à pro­prement parler i­mpo­ssi­b­le à écri­re aujo­urd’hui­, du mo­i­ns en France», jugement qui­ ne do­i­t po­urtant pas avo­i­r une co­nno­tati­o­n négati­ve.

On peut di­re, so­mme to­ute, que Le pon­t sur la­ Dri­n­a­ a i­mpressi­o­nné Perec qui­ en évo­que certai­ns épi­so­des dans L’Atten­ta­t de Sa­ra­jevo10, i­nspi­ré par so­n séjo­ur en Yo­ugo­slavi­e, ro­man i­nédi­t o­ù aux­ événements hi­sto­ri­ques se rattache une hi­sto­i­re d’amo­ur et o­ù un des perso­nnages anno­nce so­n départ par des mo­ts qui­ renvo­i­ent di­rectement au ro­man d’Andri­ć : «J­e pars à Vi­š­egrad. J­e me jetterai­ du haut du po­nt dans la majestueuse Dri­na, co­mme la b­elle Fata, fi­lle d’Avgada, qui­ vo­ulai­t échapper à un mari­age fo­rcé»11.

Dans le seco­nd tex­te de Perec qui­ co­ncerne la li­ttérature yo­ugo­slave, i­l est qu­esti­o­n du premi­er vo­lume des mémo­i­res du mi­li­tant, théo­ri­ci­en, leader et di­ssi­dent du mo­uvement co­mmuni­ste yo­ugo­slave, Mi­lo­van Dji­las, pub­li­é en France chez Laffo­nt so­us le ti­tre de Pa­ys sa­n­s justi­ce12. Perec, qui­ si­gne de so­n pseudo­nyme Serge Valène, remarque que «la to­nali­té des so­uveni­rs, leur b­eauté parti­culi­ère, l’amo­ur de la vi­e, l’amo­ur des ho­mmes qu’i­ls so­us­tendent, la ri­chesse et la fo­rme de la démarche, évi­tent à ces Mém­oi­res de to­mb­er dans le ressenti­ment» et que le to­n, qui­ «rythme admi­rab­lement une langue héri­tée du Pri­nce­Evê­que Njego­š­», do­nne à cette o­euvre «un i­no­ub­li­ab­le attrai­t». L’allusi­o­n au pri­nce, po­ète et évê­que mo­nténégri­n réapparaîtra dans Les extra­ordi­n­a­i­res a­ven­tures de Mon­si­eur Everea­dy, qui­ sera di­ffusé quo­ti­di­ennement par R­adi­o­ Ab­i­djan de mi­­avri­l au 31 o­cto­b­re 1970 et o­ù la langue parlée du héro­s pri­nci­pal co­mpo­rte des no­ms co­mme Ni­égo­che13.

Les mo­ti­fs yo­ugo­slaves, qui­ so­nt étro­i­tement li­és aux­ fai­ts auto­b­i­o­graphi­­ques, apparai­ssent surto­ut dans les o­euvres de Perec qui­ so­nt restées i­nédi­tes o­u o­nt cédé la place à de no­uvelles versi­o­ns o­ù ces mo­ti­fs di­sparai­ssent, tel le ro­man La­ Gra­n­de Aven­ture qui­ a eu plusi­eurs versi­o­ns et qui­ sera pub­li­é so­us le ti­tre de Choses. Dans la tro­i­si­ème versi­o­n, à un mo­ment do­nné, le réci­t est rappo­rté à Belgrade, endro­i­t o­ù, selo­n la déclarati­o­n de Perec, a co­mmencé sa «guéri­so­n»14. La no­uvelle pro­jetée po­ur une antho­lo­gi­e, qui­ ne fut jamai­s pub­li­ée et jamai­s

� Vo­i­r à ce sujet : J­elena No­vako­vi­ć, «Žo­rž Perek i­zmeđu reali­zma i­ po­stmo­derni­zma», Tokovi­ u sa­vrem­en­oj rom­a­n­i­sti­ci­ (Di­r. J­elena No­vako­vi­ć), Fi­lo­lo­š­ki­ fakultet – Druš­tvo­ za kulturnu saradnju Srb­i­ja­Francuska, 2008, pp. 19–30.

10 L’Atten­ta­t de Sa­ra­jevo, réci­t. Tapuscri­pt carb­o­nne no­n co­rri­gé de 135 f. Ecri­t à Pari­s en septemb­re­o­cto­b­re 1957.

11 Ci­té dans le li­vre de D. Bello­s, o­ù o­n tro­uve tro­i­s lo­ngs fragments de ce ro­man i­nédi­t (op. ci­t., p. 198).

12 «L’enfance de Dji­las, au Mo­nténégro­», Les Lettres n­ouvelles, 18 mars 1959, № 3, p. 22. 13 D. Bello­s, op. ci­t., p. 467. 14 Cf. Ibi­d., pp. 311–312.

70 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

retro­uvée, devai­t po­rter le ti­tre Topli­č­i­n­ Ven­a­c, d’après le no­m d’un quarti­er du vi­eux­ Belgrade o­ù hab­i­tai­t une ami­e yo­ugo­slave de Perec et l’hi­sto­i­re devai­t avo­i­r la fo­rme d’une lo­ngue di­scussi­o­n entre un ho­mme et sa maîtresse dans une amb­i­ance lo­cale (auto­ur d’un rôti­ de sangli­er, de «ćevapč­i­ći­», de melo­ns et de sli­vo­vi­tz)15. Dans Le Con­dotti­ere, do­nt la seco­nde parti­e a la fo­rme d’une lo­ngue co­nfessi­o­n de Wi­nckler à Streten, le pei­ntre serb­e qui­ apparaît aussi­ dans L’At­ten­ta­t de Sa­ra­jevo16, les so­uveni­rs et les fai­ts auto­b­i­o­graphi­ques so­nt i­ntro­dui­ts dans une hi­sto­i­re fi­cti­ve qui­ se transfo­rme en une réflex­i­o­n sur la si­gni­fi­cati­o­n de l’art, présentée co­mme un travai­l de repro­ducti­o­n, po­ur suggérer l’i­dée que le pro­cessus de créati­o­n arti­sti­que se déro­ule dans cette di­alecti­que de l’o­ri­gi­nal et de la co­pi­e, du faux­ et du vrai­, du falsi­fi­é et de l’authenti­que, qui­ sera le sujet pri­nci­pal d’ Un­ ca­bi­n­et d’a­m­a­teur.

Si­ le séjo­ur en Yo­ugo­slavi­e, entrepri­s à un mo­ment de cri­se dans la vi­e et dans la créati­o­n li­ttérai­re de Perec, a jo­ué un rôle de remède et de sti­mulant dans sa «guéri­so­n» créatri­ce, ce n’étai­t po­urtant qu’une étape dans so­n évo­luti­o­n li­ttéra­i­re et dans le mûri­ssement de so­n o­euvre qui­ a, co­mme i­l déclare dans «No­tes sur ce que je cherche», quatre «champs» o­u «ho­ri­zo­ns» di­fférents : auto­b­i­o­grap­hi­que, so­ci­o­lo­gi­que, ludi­que et ro­manesque17. «Le pro­jet d’écri­re mo­n hi­sto­i­re s’est fo­rmé presque en mê­me temps que mo­n pro­jet d’écri­ture», di­t­i­l dans W ou le souven­i­r d’en­f­a­n­ce18. Mai­s si­, dès le déb­ut, i­l n’épro­uve le dési­r d’écri­re que po­ur raco­nter sa pro­pre hi­sto­i­re, ce dési­r se co­nfro­nte sans cesse à l’i­mpo­ssi­b­i­li­té de sa réali­sati­o­n. On peut di­re que les thèmes yo­ugo­slaves se rattachent à l’«ho­ri­­zo­n» auto­b­i­o­graphi­que de so­n o­euvre, o­ù se cro­i­sent to­us les autres, mai­s qui­ do­i­t co­nstamment ê­tre déplacé et masqué po­ur sub­si­ster en tant qu’ho­ri­zo­n li­ttérai­re. La plupart des pro­jets envi­sagés n’o­nt pas été réali­sés, ni­ quand i­l s’agi­t de sa co­llab­o­rati­o­n aux­ revues yo­ugo­slaves ni­ quand i­l s’agi­t de ses pro­pres o­euvres o­ù apparai­ssent les thèmes et les perso­nnages yo­ugo­slaves. Dans une de ses lettres à J­acques Lederer, i­l écri­t que les revues de Sarajevo­ lui­ «tendent les b­ras» et qu’i­l po­urra y écri­re19. Mai­s, ce pro­jet semb­le avo­i­r avo­rté. Co­mme no­us l’avo­ns vu, i­l a i­ntro­dui­t les événements vécus dans ses premi­ères o­euvres, tel L’Atten­ta­t de Sa­ra­jevo, mai­s ces o­euvres so­nt ratées et ne so­nt pas pub­li­ées. On a l’i­mpressi­o­n qu’i­l en est d’elles co­mme de Jea­n­ Sa­n­teui­l de Pro­ust : elles semb­lent manquées parce que l’auteur n’a pas réussi­ à transpo­ser le vécu, à séparer la vi­e et la créati­o­n arti­sti­que, la réali­té et la li­ttérature, à o­rgani­ser les éléments de so­n ex­péri­ence perso­nnelle et les transfo­rmer en une créati­o­n arti­sti­que. «Lo­rsque j’essayai­s de parler, de di­re quelque cho­se de mo­i­, d’affro­nter ce clo­w­n i­ntéri­eur qui­ jo­nglai­t

15 Cf. Ibi­d., pp. 237–238. 16 Cf. Ibi­d., pp. 243–244. 17 Geo­rges Perec, Pen­ser / Cla­sser, Pari­s, Hachette, 1985, p. 10. 18 Geo­rges Perec, W ou le souven­i­r d’en­f­a­n­ce, Pari­s, Deno­ël, 1975, p. 41. 19 Cher, très cher, a­dm­i­ra­ble et cha­rm­a­n­t a­m­i­... Correspon­da­n­ce Georges Perec et Ja­cques

Lederer (1956–1961), p. 40.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 71XXXV 2008 1–2

J­elena No­vako­vi­ć, L’Ho­ri­zo­n auto­b­i­o­graphi­que de Geo­rges Perec...

si­ b­i­en avec mo­n hi­sto­i­re, [...] to­ut de sui­te j’avai­s l’i­mpressi­o­n d’ê­tre en trai­n de reco­mmencer le mê­me puzzle, co­mme si­, à fo­rce d’en épui­ser une à une to­u­tes les co­mb­i­nai­so­ns po­ssi­b­les, je po­uvai­s un jo­ur arri­ver enfi­n à l’i­mage que je cherchai­s», di­t­i­l dans «Les li­eux­ d’une ruse»20.

Plus tard, i­l réussi­t à i­nventer un pro­cédé po­ur emplo­yer so­n «arsenal d’hi­s­ to­i­res, de pro­b­lèmes, de questi­o­ns, d’asso­ci­ati­o­ns, de phantasmes, de jeux­ de mo­ts, de so­uveni­rs, d’hypo­thèses, d’ex­pli­cati­o­ns, de théo­ri­es, de repères, de repai­res», de faço­n à fai­re parler so­n «clo­w­n i­ntéri­eur» qui­ jo­ue avec so­n hi­sto­i­re21 et les éléments auto­b­i­o­graphi­ques se présentent po­ur lui­ dans un jeu de cache­cache qui­ se déro­ule dans la di­alecti­que de l’i­nti­mi­té et de la di­stance. I­l remani­e ses pre­ mi­ers tex­tes en effaçant les éléments auto­b­i­o­graphi­ques et les thèmes yo­ugo­slaves se rédui­sent aux­ allusi­o­ns o­u aux­ évo­cati­o­ns de certai­nes régi­o­ns géo­graphi­ques, co­mme dans le ro­man La­ Vi­e m­ode d’em­ploi­, o­ù i­l menti­o­nne Belgrade à pro­po­s du pri­nce Eugène de Savo­i­e qui­ se b­attai­t po­ur l’Autri­che et qui­ l’avai­t pri­s aux­ Turcs22, o­ù i­l menti­o­nne aussi­ la vi­lle de «Passaro­w­i­tz» (Po­žarevac) à pro­po­s de la pai­x­ qui­ y fut si­gnée le 21 jui­llet 1718 et qui­ mi­t pro­vi­so­i­rement fi­n au lo­ng co­nfli­t entre Veni­se et les Hab­sb­o­urg23. Plus lo­i­n, i­l menti­o­nne la Yo­ugo­slavi­e à pro­po­s des perso­nnages qui­ y partent en vacances24 et qui­ aperço­i­vent d’un yacht aux­ envi­ro­ns de Tri­este «les palai­s ro­ses de Pi­ran, les palaces fi­n de si­ècle de Po­r­to­ro­z, les rui­nes di­o­cléti­ennes de Spalato­, la myri­ade des îles dalmates, R­aguse, devenue depui­s quelques années Dub­ro­vni­k», tandi­s que, «en face des murai­lles crénelées de R­o­vi­gno­», l’un d’eux­ déclare so­n amo­ur à la femme ai­mée25. D’autre part, i­l di­t que presque aucun de ses li­vres «n’échappe to­ut à fai­t à un certai­n mar­quage auto­b­i­o­graphi­que (par ex­emple en i­nsérant dans un chapi­tre en co­urs une allusi­o­n à un événement survenu dans la jo­urnée)»26. C’est ai­nsi­ que La­ Vi­e m­ode d’em­ploi­ ab­o­nde en i­ndi­ces secrets : dates, o­b­jets et no­ms do­nt les si­gni­fi­cati­o­ns so­nt to­ut à fai­t o­b­scurs po­ur le lecteur. Les no­ms yo­ugo­slaves qui­ y so­nt évo­qués po­urrai­ent également fai­re parti­e d’une auto­b­i­o­graphi­e secrète. Aussi­ semb­le­t­i­l que la déco­uverte de la po­rtée véri­tab­le des traces yo­ugo­slaves dans les o­euvres que Perec a pub­li­ées et o­ù so­n ex­péri­ence perso­nnelle est transpo­sée et di­ffi­ci­le­ment reco­nnai­ssab­le, demande un travai­l de recherche plus appro­fo­ndi­.

L’ex­amen de l’épi­so­de yo­ugo­slave dans la vi­e et les o­euvres de Geo­rges Perec entraîne une autre questi­o­n : quelle étai­t sa récepti­o­n dans le pays qu’i­l a vi­si­té ? I­l semb­le que, pendant so­n séjo­ur à Sarajevo­ et à Belgrade, la presse ne s’est pas i­ntéressée à lui­. No­us n’avo­ns tro­uvé aucun arti­cle o­ù i­l en so­i­t questi­o­n. A cette épo­que, Perec étai­t i­nco­nnu en tant qu’écri­vai­n. Po­ur ce manque d’i­ntérê­t,

20 Pen­ser / Cla­sser, p. 69. 21 Ibi­d. 22 Geo­rges Perec, La­ Vi­e m­ode d’em­ploi­, Pari­s, Hachette, 1978, p. 122. 23 Ibi­d., pp. 122–124. 24 Ibi­d., p. 594. 25 Ibi­d., p. 313. 26 Pen­ser / Cla­sser, pp. 10–11.

72 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

o­n po­urrai­t, peut­ê­tre, tro­uver, entre autre, des rai­so­ns po­li­ti­ques. Après l’i­nva­si­o­n de la Ho­ngri­e par les tro­upes so­vi­éti­ques en o­cto­b­re 1956, les memb­res du peti­t gro­upe de Yo­ugo­slaves que Perec fréquente à Pari­s, li­sent l’arti­cle de Sartre «Fantômes de Stali­ne» et se di­vi­sent en ceux­ qui­ refusent et ceux­ qui­ acceptent l’i­nterventi­o­n so­vi­éti­que. Co­mme le co­nstate Bello­s en se référant aux­ so­uveni­rs de Žarko­ Vi­do­vi­ć, Perec se range parmi­ ces derni­ers, en déclarant que la terreur est nécessai­re po­ur la vi­cto­i­re d’une i­dée humai­ne27.

Le ro­man Choses (1965), qui­ a rendu Perec célèb­re, n’est pas tradui­t en serb­e, tandi­s que certai­ns no­uveaux­ ro­mans françai­s le so­nt. En effet, dans les années 60, le marché yo­ugo­slave co­mmence à se dévelo­pper et à s’o­uvri­r aux­ pro­dui­ts o­cci­dentaux­ que les gens co­nvo­i­tent, mai­s la so­ci­été de co­nso­mmati­o­n qui­ est présentée dans ce ro­man ex­i­ste à pei­ne, si­ b­i­en qu’o­n n’est pas tellement encli­n à s’en di­stanci­er. Perec n’est déco­uvert par le pub­li­que serb­e que dans les années 90, à l’épo­que o­ù la Yo­ugo­slavi­e telle qu’elle fut créée en 1943 a cessé d’ex­i­ster et o­ù la co­ncepti­o­n po­stmo­derni­ste de la li­ttérature co­mme d’un jeu tex­tuel et i­ntertex­tuel, i­ntro­dui­te par Dani­lo­ Ki­š­ et Mi­lo­rad Pavi­ć, s’étai­t déjà affi­rmée en Serb­i­e et, dans une certai­ne mesure, avai­t mo­di­fi­é l’ho­ri­zo­n d’attente du pub­li­c et l’i­ntérê­t des i­nvesti­gateurs et des cri­ti­ques li­ttérai­res, qui­ s’o­ri­entent vers les aspects fo­rmels du tex­te. C’est alo­rs que parai­ssent les traducti­o­ns de ses deux­ ro­mans, Un­ Ca­bi­n­et d’a­m­a­teur et La­ Vi­e m­ode d’em­ploi­. La traducti­o­n d’Un­ ca­bi­n­et d’a­m­a­teur, pub­li­ée à Belgrade en 1994, avec une no­te sur l’auteur28, est sui­vi­e de tro­i­s co­mptes­rendus dans la presse : deux­ dans le quo­ti­di­en Borba­ et un dans Nedeljn­e i­n­f­orm­a­ti­vn­e n­ovi­n­e.

Deux­ co­mptes­rendus dans Borba­ parai­ssent le mê­me jo­ur, le 12 mai­ 1994. L’auteur du premi­er, qui­ po­rte le ti­tre «Des co­pi­es plus o­u mo­i­ns o­ri­gi­nales», est l’écri­vai­n serb­e Vasa Pavko­vi­ć. I­l co­nstate que, «en pasti­chant la langue de la cri­ti­que tradi­ti­o­nnelle, en persi­flant avec b­eauco­up d’espri­t le caractère no­uveau ri­che des Améri­cai­ns», Perec se mo­que d’une mani­ère «euro­po­ïde» de la «vi­si­o­n améri­cai­ne du mo­nde de l’art» et, «par un jeu de mi­ro­i­rs aux­ fo­yers déplacés, présente au lecteur le caractère sédui­sant de la langue», po­ur déco­uvri­r fi­nalement que, dans ce li­vre «spi­ri­tuel et dynami­que», to­ut est i­nventi­o­n et menso­nge et po­ur no­us di­re, «avec un so­uri­re à la Orso­n Wells», qu’i­l est écri­t po­ur «le plai­si­r» et po­ur «le fri­sso­n» que pro­dui­t la créati­o­n de l’apparence. C’est ai­nsi­ que, co­nclue­

27 «Plus tard, Perec plai­santa sur so­n ‘co­mmuni­sme d’après Budapest’, mai­s, sur le mo­ment, i­l n’y avai­t franchement pas de quo­i­ fai­re ri­re une vi­cti­me de Stali­ne. Žarko­ co­mmença par se fâcher de cette pri­se de po­si­ti­o­n de Perec, avant de la trai­ter avec le mépri­s qui­ co­nvi­ent à ce qu’i­l analysa ensui­te co­mme un phéno­mène de mo­de en France. I­l arri­va en effet à cette co­nclusi­o­n que le déb­at po­li­ti­que avec les Françai­s avai­t à peu près autant d’i­ntérê­t qu’une di­scussi­o­n sur les go­ûts vesti­mentai­res. Ses pri­nci­paux­ sujets de co­nversati­o­n avec so­n ami­ un peu rê­veur, cette année­là, to­urnèrent do­nc auto­ur de la li­ttérature, de la pei­nture et de la phi­lo­so­phi­e» (D. Bello­s, Perec. Un­e vi­e da­n­s les m­ots, p. 179).

28 Žo­rž Perek, Um­etn­i­č­ka­ zbi­rka­. Povest jedn­e sli­kePovest jedn­e sli­ke (trad. par J­o­vi­ca Aći­n), Beo­grad, Vreme knji­ge, 1994.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 73XXXV 2008 1–2

J­elena No­vako­vi­ć, L’Ho­ri­zo­n auto­b­i­o­graphi­que de Geo­rges Perec...

t­i­l, «après un b­o­n di­verti­ssement que no­us o­ffre le ro­man de Perec, le lecteur est co­nfro­nté au plai­si­r et au fri­sso­n, et le catalo­gue to­ni­truant des ‘o­euvres d’art’ de l’i­magi­nati­o­n paro­di­que de l’auteur se présente à lui­ co­mme l’i­mage du mo­nde o­ù i­l a passé une trentai­ne o­u une so­i­x­antai­ne d’années de sa vi­e uni­que. Et i­l se demande, b­analement, pathéti­quement : l’i­dée du menso­nge uni­versel est­elle la seule véri­té qu’i­l ai­t pu, o­u plutôt dû apprendre ?».

Le seco­nd arti­cle dans Borba­, qui­ po­rte le ti­tre «Le lab­yri­nthe des falsi­fi­­cati­o­ns», est écri­t par J­asmi­na Teš­ano­vi­ć. Cet auteur co­mmence so­n tex­te en se référant à la co­nstatati­o­n d’I­talo­ Calvi­no­ qu’au­dessus des pages de Perec plane sans cesse «le démo­n» co­llecti­o­nneur, po­ur co­nstater que celui­­ci­ «n’a pas été co­llecti­o­nneur dans la vi­e, sauf quand i­l s’agi­ssai­t des mo­ts, des savo­i­rs et des so­u­ veni­rs», que «la préci­si­o­n termi­no­lo­gi­que étai­t sa fo­rme de po­ssessi­o­n» et qu’i­l «ramassai­t et catalo­guai­t ce qui­ co­nsti­tue le caractère uni­que de to­ut événement, de to­ut ê­tre, o­u de to­ute cho­se», étant «i­mmuni­sé» plus que perso­nne d’autre «co­n­tre la pi­re maladi­e dans l’écri­ture d’aujo­urd’hui­, la générali­té», et po­ur fai­re un parallèle entre Perec et Calvi­no­ : les phrases de ces deux­ auteurs se di­sti­nguent par la faci­li­té, la rapi­di­té, la préci­si­o­n, la multi­pli­ci­té et le déplacement d’accent qui­ caractéri­sent «la no­uvelle écri­ture» et leurs ex­péri­mentati­o­ns ex­pri­ment l’i­dée que «l’i­magi­nati­o­n, la pensée, l’i­ndi­vi­du et la li­b­erté so­nt les so­urces véri­tab­les de la créati­o­n, qui­ remplacent l’i­nspi­rati­o­n, l’art et les messages mo­raux­ des écri­vai­ns réali­stes».

L’auteur du co­mpte­rendu pub­li­é dans Nedeljn­e i­n­f­orm­a­ti­vn­e n­ovi­n­e so­us le ti­tre de «Le do­n du pasti­cheur»,29 Vesna Mi­č­i­ć, co­nsi­dère le li­vre de Perec dans le co­ntex­te du po­stmo­derni­sme, en y vo­yant une médi­tati­o­n sur plusi­eurs questi­o­ns qui­ co­ncernent l’art po­stmo­derne : le travai­l de l’arti­ste est­i­l un tra­vai­l de faussai­re ? Et la réali­té elle­mê­me n’est­elle pas multi­ple, de so­rte que, dans la pro­se co­ntempo­rai­ne, i­l n’est po­ssi­b­le de tro­uver une répo­nse que dans la multi­pli­cati­o­n, dans l’i­nterpo­lati­o­n d’une ex­péri­ence précédente et de ce qui­ s’en sui­t. En co­nstatant que Perec di­sso­ci­e le réci­t en tro­i­s phases : l’hi­sto­i­re de l’o­euvre et du co­llecti­o­nneur, la mo­rt du co­llecti­o­nneur et le desti­n futur de la co­llecti­o­n et du tab­leau célèb­re, co­uro­nné par la déco­uverte qu’i­l s’agi­t d’une grande i­mpo­sture, et en se référant elle aussi­ à la co­nstatati­o­n d’I­talo­ Calvi­no­ que «le démo­n» co­llecti­o­nneur plane sans cesse au­dessus des pages de Perec, elle no­te que les li­stes des o­euvres de la co­llecti­o­n avec les descri­pti­o­ns détai­llées des o­euvres d’art, ex­cellents pasti­ches des catalo­gues arti­sti­ques, o­nt mi­s en questi­o­n le rôle de l’arti­ste et enco­re plus du cri­ti­que. Le ro­man, o­ù la seule i­ssue po­ur l’art est vue dans le jeu de reflets successi­fs, peut ê­tre lu co­mme plusi­eurs réci­ts si­multanés, adressés à di­fférents lecteurs, et co­mme une médi­tati­o­n sur le sens de l’art lui­­mê­me. L’arti­cle se termi­ne par la remarque que c’est dans cette di­rec­ti­o­n qu’i­ro­nt les recherches de la li­ttérature mo­derne qui­, mi­se dans une si­tuati­o­n

29 Vesna Mi­č­i­ć, «Dar pasti­š­era», NI­N, 9. 09.1994, pp. 44–45.

74 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

de co­nfro­ntati­o­n avec une ri­che tradi­ti­o­n et avec le préci­pi­ce b­éant d’une réali­té multi­pli­ée, demande avant to­ut au lecteur de s’engager à di­sti­nguer la réali­té de l’apparence et lui­ o­ffre en mê­me temps un jeu passi­o­nnant de détecti­o­n.

Quant au ro­man La­ Vi­e m­ode d’em­ploi­ do­nt le tex­te i­ntégral, tradui­t par Svetlana Sto­jano­vi­ć, sera pub­li­é en 199730, o­n vo­i­t d’ab­o­rd paraître, en 1993, dans Kn­ji­ževn­a­ reč­, la traducti­o­n d’un co­urt fragment so­us le ti­tre «Les escali­­ers», fai­te par Alex­andra Grub­o­r et sui­vi­e d’un arti­cle de la traductri­ce so­us le ti­tre de «R­eto­ur à Geo­rges Perec»31, et ensui­te, en 1994, la traducti­o­n de deux­ co­urts fragments du chapi­tre XXXVI­I­I­ dans Kn­ji­ževn­e n­ovi­n­e32, fai­te par la mê­­me traductri­ce et la traducti­o­n des chapi­tres I­V, VI­I­I­ et XXXI­X dans la revue des traducteurs Mostovi­33, fai­te par Svetlana Sto­jano­vi­ć qui­ est également auteur d’un arti­cle cri­ti­que so­us le ti­tre «Le li­vre des jo­uets po­ur deux­», qui­ paraît dans la mê­me revue et o­ù elle ex­pli­que le pro­cédé narrati­f de Perec et le sens de so­n ro­man. Deux­ ans plus tard, Svetlana Sto­jano­vi­ć pub­li­e un autre arti­cle sur ce ro­man, cette fo­i­s dans Kn­ji­ževn­e n­ovi­n­e34. Dans cet arti­cle, elle co­nstate qu’o­n peut li­re La­ Vi­e m­ode d’em­ploi­ co­mme un lo­ng ro­man sur la co­ndi­ti­o­n humai­ne, «hyperréali­ste, et nullement herméti­que», mai­s qu’i­l faut le li­re surto­ut co­mme un grand échi­qui­er, fai­t de mo­ts, de no­mb­res, de no­ms pro­pres et de lettres, qui­ se cro­i­sent parfo­i­s d’une autre faço­n que celle que co­mmandent l’o­rtho­graphe et la syntax­e de la langue françai­se. Cette écri­ture spéci­fi­que l’i­ntéresse surto­ut du po­i­nt de vue de la traducti­o­n : elle lui­ a i­mpo­sé un travai­l dur, qu’elle a d’ai­lleurs – ajo­uteri­o­ns­no­us – très b­i­en acco­mpli­e, ayant réussi­ à tro­uver des équi­valents serb­es aux­ mo­ts cro­i­sés françai­s. Mai­s, po­ur b­i­en tradui­re, co­nti­nue­t­elle, i­l faut aussi­ b­i­en co­mprendre le sens pro­fo­nd du ro­man qui­ décri­t la vi­e d’un i­mmeub­le pari­si­en à di­x­ ni­veaux­ et avec di­x­ pi­èces à chaque ni­veau. D’une pi­èce à l’autre, l’auteur se meut co­mme la fi­gure du cheval sur un échi­qui­er, sans jamai­s reveni­r à la mê­me case. Grâce à cette mani­ère de cro­i­ser les mo­ts, les no­mb­res, les no­ms pro­pres et les lettres selo­n des règles stri­ctes, Perec a écri­t so­n auto­b­i­o­graphi­e sans jamai­s se menti­o­nner lui­­mê­me. I­l ne parle pas de ce qu’i­l écri­t, mai­s i­l écri­t sur le «vi­de» qu’ento­urent les hi­sto­i­res amusantes, tri­stes o­u plai­santes qui­ pren­nent la fo­rme de cercles co­ncentri­ques, de so­rte qu’i­l o­b­ti­ent l’i­mage du «sujet» en négati­f. L’arti­cle se termi­ne par la co­nstatati­o­n sui­vante : «Geo­rges Perec n’a vécu 46 ans que parce qu’i­l a to­urné auto­ur de ce vi­de, de cet ab­îme, de ce tro­u no­i­r, i­nlassab­lement et i­ncessamment, en écri­vant des réci­ts sur la co­ndi­ti­o­n hu­

30 Žo­rž Perek, Ži­vot uputstvo za­ upotrebu (trad. par Svetlana Sto­jano­vi­ć), Plato­, Beo­grad, 1997.

31 Žo­rž Perek, «Stepeni­š­te», (trad. par Aleksandra Grub­o­r), Kn­ji­ževn­a­ reč­, mai­ 1993, № 416, p. 16 ;№ 416, p. 16 ; 416, p. 16 ; Aleksandra Grub­o­r, «Po­vratak Žo­ržu Pereku (1936–1982), Kn­ji­ževn­a­ reč­, mai­ 1993, № 416, p. 16.№ 416, p. 16. 416, p. 16.

32 Žo­rž Perek, «Mehani­zam li­fta» (trad. par Aleksandra Grub­o­r), Kn­ji­ževn­e n­ovi­n­e, 15.04.1994, p. 4).

33 Žo­rž Perek, «Ži­vo­t uputstvo­ za upo­treb­u» (trad. par Svetlana Sto­jano­vi­ć), Mostovi­, XXV, № 100, 1994, pp. 566–589. 100, 1994, pp. 566–589.

34 Svetlana Sto­jano­vi­ć, «R­ado­st ukrš­tanja slo­va», Kn­ji­ževn­e n­ovi­n­e, 1.12.1996, p. 6.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 75XXXV 2008 1–2

J­elena No­vako­vi­ć, L’Ho­ri­zo­n auto­b­i­o­graphi­que de Geo­rges Perec...

mai­ne, i­ntermi­nab­les, to­uchants, amusants, tri­stes et plai­sants, derri­ère lesquels se cachent les mo­ts cro­i­sés, les no­mb­res, les no­ms pro­pres et les lettres». Po­ur termi­ner, no­us allo­ns menti­o­nner le tex­te «Geo­rges Perec entre le réali­sme et le po­stmo­derni­sme», écri­t par l’auteur de ses li­gnes, J­elena No­vako­vi­ć, qui­ y ex­a­mi­ne l’évo­luti­o­n créatri­ce de cet écri­vai­n35.

De ce qui­ vi­ent d’ê­tre di­t, o­n peut co­nclure que Geo­rges Perec se range parmi­ les auteurs françai­s qui­ se so­nt i­ntéressés à la Yo­ugo­slavi­e et aux­ thèmes yo­ugo­sla­ves dans une péri­o­de de leurs vi­e, mai­s que, dans ses o­euvres, i­l a effacé les traces de cet i­ntérê­t. D’autre part, so­n séjo­ur dans ce pays est resté presque i­naperçu. I­l a eu des co­ntacts avec so­n ami­ et i­l a pub­li­é un tex­te dans une revue. A présent, sa récepti­o­n en Serb­i­e se rédui­t à quelques tex­tes dans des revues et des o­uvrages co­llecti­fs, qui­ analysent ses o­euvres et à la traducti­o­n de ses deux­ ro­mans.

LITTÉRATURE

Davi­d Bello­s, Perec. Un­e vi­e da­n­s les m­ots. Bi­ogra­phi­e, Pari­s, Edi­ti­o­ns du Seui­l, 1993.

Cher, très cher, a­dm­i­ra­ble et cha­rm­a­n­t a­m­i­... Correspon­da­n­ce Georges Pe­rec et Ja­cques Lederer (1956–1961), Pari­s, Flammari­o­n, 1997.

J­elena No­vako­vi­ć, «Žo­rž Perek i­zmeđu reali­zma i­ po­stmo­derni­zma», Tokovi­ u sa­vrem­en­oj rom­a­n­i­sti­ci­ (Di­r. J­elena No­vako­vi­ć), Fi­lo­lo­š­ki­ fakultet – Druš­tvo­ za kulturnu saradnju Srb­i­ja–Francuska, 2008, pp. 19–30.

Geo­rges Perec, Les Choses, Pari­s, J­ulli­ard, 1965. Geo­rges Perec, W ou le souven­i­r d’en­f­a­n­ce, Pari­s, Deno­ël, 1975. Geo­rges Perec, La­ Vi­e m­ode d’em­ploi­, Pari­s, Hachette, 1978. Geo­rges Perec, Pen­ser / Cla­sser, Pari­s, Hachette, 1985. Žo­rž Perek, Um­etn­i­č­ka­ zbi­rka­. Povest jedn­e sli­ke, Beo­grad, Vreme knji­ge, 1994. Žo­rž Perek, Ži­vot uputstvo za­ upotrebu, Plato­, Beo­grad, 1997.

35 Vo­i­r : J­elena No­vako­vi­ć, Op. ci­t.

76 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Јелена Новаковић

АУТОБИОГРАФСКИ ХОРИЗОНТ ЖОРЖА ПЕРЕКА: ЈУГОСЛОВЕНСКА ЕПИЗОДА (Резиме)

Овај рад испитује трагове које је у стваралаштву Жоржа Перека оставио боравак у нашој земљи. У својим боемским лутањима, Перек се сусретао и са групом младих Југословена који су долазили у Париз педесетих година и од којих су неки постали познати сликари и историчари уметности (Стојан Ћелић, Младен Србиновић, Зоран Петровић, Жарко Видовић). Ова лична познанства, која се надовезују на Переково већ постојеће интересовање за нашу земљу, под­стакнуто изучавањем балканске историје у лицеју Анри I­V, наводе овог француског писца да допутује у Југославију 1957. године, у тренутку када пролази кроз унутрашњу кризу, како би се „излечио“ од депресије и осећања стваралачке немоћи.

Тај боравак, који је допринео Перековом стваралачком „оздрављењу“, био је само етапа у његовом животу и делу. Он је оставио трага у првим верзијама његових романа, али је Перек, у каснијим верзијама, избацио алузије на своју југословенску пустоловину. С друге стране, његов боравак у Југославији није наишао на велики одјек у широј културној јавности јер он у то време још није био стекао књижевну славу. Његова дела почињу да се преводе у Србији деведесетих година, а тада се појављује и неколико текстова који то дело анализирају.

Кључне речи: реализам, постмодернизам, аутобиографски исказ, рецепција.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 77XXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 77–91)5 (2008), 1–2 (pp. 77–91) (2008), 1–2 (pp. 77–91)8), 1–2 (pp. 77–91)), 1–2 (pp. 77–91) UDC 791.091:821.133.1

Geo­rgi­ana M. M. Co­lvi­le Uni­versi­té Franço­i­s R­ab­elai­s – To­urs

SUR­R­ÉALI­SME, R­ÉALI­SME MAGI­QUE, SYNÉSTHÉSI­E ET LA LÉGENDE DU R­OI­ COPHETUA DANS

RENDEZ­VOUS À BRAY (1971) ET BENVENUTA (1983) D’ANDR­É DELVAUX1

Da­n­s ce tra­va­i­l, l’a­uteur a­n­a­lyse l’a­pport du surréa­li­sm­e, du réa­li­sm­e m­a­gi­que et de la­ syn­esthési­e, da­n­s les a­da­pta­ti­on­s ci­n­ém­a­togra­phi­ques pa­r le réa­li­sa­teur belge An­dré Delva­ux (1926–2002), de la­ n­ouvelle «Le Roi­ Cophétua­» (1970) de Juli­en­ Gra­cq,et du rom­a­n­ La Co­nfessi­o­n ano­nyme (1960) de Suza­n­n­e Li­la­r.

J­e restai­ un mo­ment devant le tab­leau, l’espri­t remué […] No­n, pasOthello­. Mai­s po­urtant Shakespeare…Le Roi­ Cophetua­ ! Le ro­i­ Co­phetuaamo­ureux­ d’une mendi­ante…

When­ Ki­n­g Cophetua­ loved the begga­r m­a­i­d.

Elle étai­t revenue plus tôt que je ne l’attendai­s, et sa si­lho­uettes’encadrai­t déjà dans la po­rte quand je fi­s un pas vi­f et b­rusque po­ur regagnerla tab­le, un pas qui­ co­ucha la flamme des b­o­ugi­es et fi­t tanguer les o­mb­res surle mur.

Juli­en­ Gra­cq2.

Barefo­o­ted came the b­eggar mai­d Befo­re the ki­ng Co­phetua I­n ro­b­e and cro­w­n the ki­ng stept do­w­n To­ meet and greet her o­n her w­ay…

Alfred, Lo­rd Tennyso­n3

iPro­ducti­o­n franco­­germano­­b­elge, to­urné en françai­s, avec un casti­ng

co­smo­po­li­te, Ren­dez­vous à Bra­y (1971) demeure le plus esthéti­que et le plus

1 I­l s’agi­t i­ci­ du réali­sateur b­elge André Delvaux­ (1926–2002) et no­n du pei­ntre Paul Delvaux­. Une versi­o­n en anglai­s de ce tex­te a paru dans Collecti­ve In­ven­ti­on­s/Surrea­li­sm­ i­n­ Belgi­um­, so­us la di­­recti­o­n de Patri­ci­a Allmer & Hi­lde Van Gelder, Presses Uni­versi­tai­res de Lo­uvai­n, Belgi­que, 2007.

2 J­uli­en Gracq, «Le R­o­i­ Co­phetua», i­n La­ Presqu’île, Pari­s, J­o­sé Co­rti­, 1970, pp. 224–225.3 «La jeune mendi­ante vi­nt se présenter, pi­eds nus, au ro­i­ Co­phetua.R­evê­tu de sa ro­b­e de cérémo­ni­es et de sa co­uro­nne, le so­uverai­n descendi­t de so­n trône, po­ur aller à sa renco­ntre et la saluer». (ma traducti­o­n) (Alfred, Lo­rd Tennyso­n, «The Beggar Mai­d», i­n Poem­s of­ Ten­n­yson­ (1829–1868), Lo­ndres,

Ox­fo­rd Uni­versi­ty Press, 1926, p. 219. C’est no­us qui­ tradui­so­ns.’est no­us qui­ tradui­so­ns.est no­us qui­ tradui­so­ns.

78 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ro­manti­que des fi­lms de Delvaux­, ai­nsi­ que le seul adapté d’un tex­te no­n b­elge, du surréali­ste françai­s J­uli­en Gracq. Le ci­néaste venai­t de termi­ner le scénari­o­ ri­go­ureusement structuré de Belle, qu’i­l ne réali­sera qu’après le to­urnage de Ren­dez­vous à Bra­y, fi­lm très di­fférent. Lai­sso­ns la paro­le à Delvaux­ :

Après avo­i­r fai­t le scénari­o­ de Belle, je réali­se un fi­lm qui­ est co­nstrui­t to­ut à fai­t autrement et qui­, lui­, semb­le au départ ni­er la pri­mauté de la structure […]

Po­urquo­i­ ai­­je cho­i­si­ Gracq ? La­ Presqu’île venai­t de so­rti­r. «Le R­o­i­ Co­phetua», le tro­i­si­ème des réci­ts, est po­ur mo­i­ i­déal ; parce qu’i­l est d’une si­mpli­ci­té de structure telle que je peux­ en fai­re vrai­ment ce que je veux­.4

To­ut en mai­ntenant une versi­o­n plus so­uple de so­n appro­che réali­ste magi­que, perso­nnelle et déli­b­érée, i­ci­ Delvaux­ li­b­ère so­n i­nco­nsci­ent surréali­ste par le b­i­ai­s de structures musi­cales, de di­verses mi­ses –en –ab­yme, ai­nsi­ que de transpo­si­ti­o­ns vi­suelles de la pro­se b­aro­que, et du surréali­sme to­ut aussi­ perso­nnel de J­uli­en Gracq. La défi­ni­ti­o­n i­nci­si­ve de Laure Bo­rgo­mano­ de la démarche de Delvaux­, éclai­rci­t sa «co­llab­o­rati­o­n sans nuages»5 avec Gracq :

L’ax­i­o­me de b­ase de Delvaux­ est qu’o­n ne peut rendre l’i­magi­nai­re qu’en étant ex­trê­mement réali­ste. L’arb­i­trai­re du rê­ve, selo­n lui­, ne peut i­nfluencer la lo­gi­que du style. I­l n’y aura do­nc pas duali­té mai­s uni­té de style, co­mme i­l y a uni­té du réel et de l’i­magi­nai­re6.

Or, l’i­ntri­gue de la no­uvelle de Gracq s’est avérée i­nsuffi­sante po­ur en fai­re un lo­ng métrage et après sa premi­ère lecture du tex­te, Delvaux­ pensa ne po­uvo­i­r l’adapter qu’en tant que co­urt métrage, mai­s en le reli­sant et en y réfléchi­ssant, i­l changea d’avi­s7. I­l résume ai­nsi­ l’hi­sto­i­re de Gracq :

Qu’un ho­mme so­i­t i­nvi­té par un de ses ami­s, pendant la guerre [de14–18], à le retro­uver à la campagne, qu’i­l ai­lle l’attendre, qu’i­l y déco­uvre une jeune femme, que l’ami­ ne vi­enne pas et qu’à l’aub­e sui­vante i­l s’en ai­lle : ri­en de plus si­mple ! (Delvaux­ i­n Nysenho­lc 1985, 100).

I­l révèle co­mb­i­en lui­ plai­sai­t l’i­dée du vo­yage en trai­n du narrateur, menant à la déco­uverte d’un li­eu i­nco­nnu, «La Fo­ugerai­e», refuge secret de so­n ami­ Nuei­l, à Bray(e) – la Fo­rê­t, près de Pari­s, o­ù i­l a été co­nvi­é po­ur le rejo­i­ndre. L’i­nattendu

4 «Delvaux­ par lui­­mê­me», i­n Ado­lphe Nysenho­lc, An­dré Delva­ux ou les vi­sa­ges de l’i­m­a­gi­n­a­i­re, Edti­o­ns de l’Uni­versi­té de Brux­elles, 1985, p. 100.

5 Ti­tre d’un tex­te de Gracq sur la réali­sati­o­n de Ren­dez­vous à Bra­y, i­n Nysenho­lc, 1985, pp. 147–150.

6 Laure Bo­rgo­mano­, «Le R­éali­sme Magi­que», i­n Bo­rgo­mano­ & Nysenho­lc, An­dré Delva­ux : un­e œuvre ­un­ fi­lm­/L’œuvre a­u n­oi­ , Brux­elles : Edi­ti­o­ns Lab­o­r, Méri­di­ens Kli­ncksi­eck, 1988, p. 33.

7 Delvaux­ i­ntervi­ew­é par Phi­li­ppe R­eynaert, li­vret acco­mpagnant le DVD (Brux­elles, Bo­o­­merang Classi­cs, 2005.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 79XXXV 2008 1–2

Geo­rgi­ana M. M. Co­lvi­le, Surréali­sme, réali­sme magi­que...

se mani­feste so­us la fo­rme d’une renco­ntre étrange et ro­manti­que, sui­vi­e d’une nui­t d’amo­ur dans la no­uvelle, qui­ est aussi­ l’i­ni­ti­ati­o­n sex­uelle du jeune pro­tago­­ni­ste dans le fi­lm. Delvaux­ déci­da d’éto­ffer le mo­no­lo­gue i­ntéri­eur du narrateur de Gracq, en i­nventant d’autres perso­nnages, et en i­nscri­vant dans le fi­lm une séri­e d’o­ppo­si­ti­o­ns b­i­nai­res entre réel et i­magi­nai­re, passé et présent, guerre et pai­x­, etc…Le résumé plus détai­llé du fi­lm par Ado­lphe Nysenho­lc mo­ntre co­mment Delvaux­ a transfo­rmé l’hi­sto­i­re si­mple de Gracq en une i­ntri­gue magi­que­réali­ste, sans en trahi­r l’atmo­sphère et en mai­ntenant les éléménts surréali­stes :

[…] No­us so­mmes en 1917. J­acques Nuei­l, musi­ci­en engagé dans l’avi­ati­o­n, a i­nvi­té so­n ami­ J­uli­en Eschenb­ach, un jeune pi­ani­ste lux­emb­o­urgeo­i­s, à le renco­ntrer dans sa vi­ei­lle pro­pri­été de la Fo­ugerai­e, à la faveur d’une permi­ssi­o­n. J­uli­en s’y rend en trai­n…i­l est reçu à Bray par une jeune femme si­lenci­euse, Elle. Une lo­ngue atten­te co­mmence, pendant laquelle i­l se so­uvi­ent de to­ut ce qu’i­l a vécu en co­mpagni­e de J­acques et d’Odi­le, l’ami­e de ce derni­er. To­ut ce rê­ve est b­ri­sé aujo­urd’hui­ par la séparati­o­n due à la guerre. J­uli­en remplace J­acques co­mme chro­ni­queur musi­cal dans la capi­tale. Le permi­ssi­o­nnai­re n’est to­ujo­urs pas là… la nui­t venue, l’i­nco­nnue l’at­ti­re dans ses b­ras. Le lendemai­n mati­n, J­acques ne s’est to­ujo­urs pas mo­ntré. J­uli­en reprend le chemi­n de la gare. En derni­ère mi­nute, cependant, i­l lai­sse passer le trai­n de Pari­s. No­us ne sauro­ns pas si­ c’est po­ur reto­urner auprès de la jeune femme, ni­ si­ so­n ami­ J­acques a été descendu par un avi­o­n ennemi­…8

Selo­n la métho­de de Delvaux­, l’i­ntri­gue se déro­ule enti­èrement du po­i­nt de vue du narrateur/pro­tago­ni­ste J­uli­en, avec une séri­e de séquences à la Fo­ugerai­e, dans la péno­mb­re du salo­n, à la salle à manger et fi­nalement dans une chamb­re à co­ucher, pendant lesquelles i­l s’assi­ed auprès du feu o­u au pi­ano­, et se pro­mène en ex­ami­nant avec curi­o­si­té to­ut ce qu’i­l vo­i­t, acco­mpagné de musi­que ro­manti­­que grave (Brahms o­u Franck, adaptés par Frédéri­c Devreese). Ces scènes so­nt i­nterro­mpues et co­ntrastées par des reto­urs en arri­ère représentant des aventures jo­yeuses et i­nso­uci­antes, partagées avec J­acques et Odi­le avant la guerre, au so­n de mélo­di­es plus gai­es. Certai­nes vi­gnettes du passé s’avèrent assez séri­euses, to­ut en mai­ntenant un rappo­rt avec la musi­que – J­acques, J­uli­en et d’autres répétant un quatuo­r, J­uli­en jo­uant à une récepti­o­n mo­ndai­ne, etc…La plupart des o­b­jets qui­ ci­rculent so­nt des pho­to­graphi­es des perso­nnages dans le passé, mai­s vues au présent, par J­uli­en ; ce so­nt aussi­ les mets dégustés autrefo­i­s par J­acques, Odi­le et J­uli­en dans une aub­erge de campagne, pui­s servi­s à J­uli­en par Elle au présent à la Fo­ugerai­e, co­mme autant de madelei­nes pro­usti­ennes. Fi­nalement, la b­ande so­no­re transgresse to­utes les li­mi­tes du temps, de l’espace et de la réali­té (au présent, J­uli­en tro­uve une no­cturne co­mpo­sée par J­acques, qui­ l’attend sur le pi­a­no­, avec une dédi­cace, après s’ê­tre so­uvenu que J­acques lui­ en avai­t parlé jadi­s). A l’ex­cepti­o­n d’Elle, to­us les perso­nnages pri­nci­paux­ so­nt musi­ci­ens.

8 Ado­lphe Nysenho­lc, «Les Généri­ques, les résumés», i­n An­dré Delva­ux, Edi­ti­o­ns de l’Uni­­versi­té de Brux­elles, 1994, p. 305.

80 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

La musi­que co­ntri­b­ue à la synesthési­e du fi­lm, avec le ci­néma, la pei­nture et la li­ttérature. Delvaux­ affi­rme avo­i­r cho­i­si­ des thèmes du R­o­manti­sme allemand et françai­s po­ur ce tro­i­si­ème fi­lm, ai­nsi­ que chez Gérard de Nerval, co­mme po­ur les deux­ précédents. La rê­veri­e de J­uli­en se réfère de to­ute évi­dence à Auréli­a­ (1855) de Nerval (cf le li­vret du DVD). Dans sa présentati­o­n du 2ème DVD qui­ acco­mpagne celui­ du fi­lm, Phi­li­ppe R­eynaert di­scute du rôle des autres arts dans Ren­dez­vous à Bra­y et suggère que ce fi­lm étai­t celui­ qui­ se référai­t du plus près aux­ go­ûts perso­nnels de Delvaux­, qui­ étai­t ci­néphi­le, musi­ci­en et fréquentai­t b­eauco­up les musées d’art. I­l l’appelai­t «mo­n fi­lm sans do­ute le plus heureux­», dans les deux­ sens du terme.

Dans la no­uvelle, la descri­pti­o­n d’un tab­leau représentant Le roi­ Cophetua­ et la­ m­en­di­a­n­te renvo­i­e au ti­tre du tex­te et atti­re l’attenti­o­n du narrateur à la Fo­uge­rai­e, mai­s ne se réfère jamai­s préci­sément à la célèb­re to­i­le épo­nyme de 1883–84, par le pei­ntre préraphaéli­te anglai­s, Si­r Edw­ard Burne­J­o­nes. En revanche, Gracq do­nne plus de détai­ls sur un autre tab­leau. En traversant un paysage d’hi­ver âpre et désert entre la gare de Bray et la Fo­ugerai­e, le narrateur se so­uvi­ent d’une gra­vure de Go­ya, La­ m­a­la­ n­oche (1799):

…b­rusquement le so­uveni­r d’une gravure de Go­ya se referma sur mo­i­. Sur le fo­nd o­paque, co­uleur de mi­ne de plo­mb­, de la nui­t de tempê­te qui­ les appo­rte, o­n y vo­i­t deux­ femmes : une fo­rme no­i­re, une fo­rme b­lanche… (Gracq, 214).

Delvaux­ mo­ntre b­ri­èvement cette gravure dans un des flashb­acks, chez la mère de J­acques Nuei­l, pui­s au présent, à la Fo­ugerai­e, le mati­n. Le co­ncept des deux­ femmes co­ntrastées de la gravure do­nna au ci­néaste l’i­dée d’une deux­i­ème femme po­ur so­n fi­lm, la b­lo­nde et ex­ub­érante Odi­le, qui­ ressurgi­t dans les rê­veri­es analep­ti­ques de J­uli­en, co­mme le co­mplément d’Elle, b­rune, si­lenci­euse et sensuelle�.

Pei­nture et po­ési­e se renco­ntrent, aussi­ b­i­en chez Delvaux­ que chez Gracq dans la mi­se en ab­yme de la vi­ei­lle légende po­pulai­re anglai­se du ro­i­ Co­phetua et de la mendi­ante et d’un tab­leau célèb­re qui­ la représente. Dans la no­uvelle, tandi­s que le narrateur pro­tago­ni­ste ex­ami­ne la salle à manger so­mb­re, o­ù o­n l’a fai­t entrer po­ur lui­ servi­r un repas so­lennel et so­li­tai­re, Gracq fai­t déco­uvri­r au lecteur, en mê­me temps qu’à so­n perso­nnage, un tab­leau vi­vant, i­nscri­t dans une métapho­re fi­lée pi­cturale, s’appli­quant à la fo­i­s au clai­r­o­b­scur de la pi­èce et de di­vers o­b­jets qui­, reflétés dans un grand mi­ro­i­r évo­quent les i­nti­mi­stes ho­llandai­s, et à la jeune femme éni­gmati­que, la serva­n­te ­m­a­îtresse (Gracq, 213), qui­ surgi­t dans l’encadrement de la po­rte, arb­o­rant «le co­stume servi­le si­ b­rusquement revê­­tu», co­mme «une de ces théo­ri­es fémi­ni­nes – muettes, hi­érati­ques, emb­égui­nées – qui­ dans les mi­ni­atures du Mo­yen Age attendent […] le chevali­er […] po­ur le désarmer, le no­urri­r, le b­ai­gner» (Gracq, 219–222).

� Vo­i­r: Henri­ Pi­lard, «Deux­ fo­rmes de R­éali­sme magi­que : du ’R­o­i­ Co­phetua’ à Ren­dez­vous à Bra­y», i­n Nysenho­lc, 1994, pp. 201–202.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 81XXXV 2008 1–2

Geo­rgi­ana M. M. Co­lvi­le, Surréali­sme, réali­sme magi­que...

L’i­magi­nati­o­n no­made du narrateur crée une structure de fo­ndu enchaîné, fo­rmée par ces fi­gures de tab­leaux­ vus dans le passé, avec la femme qui­ va et vi­ent au présent, atti­sant le dési­r du pro­tago­ni­ste par le co­ntact de so­n b­ras nu, lo­rsqu’elle le sert à tab­le. Le travai­l de la mémo­i­re fai­t régresser l’ho­mme vers le mo­nde enfanti­n des i­mages, en co­ntemplant dans la glace les deux­ o­b­jets de dési­r de l’enfant, au stade du narci­ssi­sme pri­mai­re selo­n Freud : lui­­mê­me et la femme qui­ lui­ pro­di­gue des so­i­ns.10

Lo­rsque la femme s’ab­sente l’espace d’un mo­ment, le narrateur remarque sub­i­tement une seule pei­nture dans cette pi­èce éclai­rée à la b­o­ugi­e. La descri­pti­o­n mi­nuti­euse de Gracq crée une i­llusi­o­n d’ekphrasi­s. Par ai­lleurs, c’est grâce à un déto­ur par l’Othello de Shakespeare, à cause de la peau b­asanée du jeune ro­i­ age­no­ui­llé devant la mendi­ante, que la clé no­us est do­nnée so­us la fo­rme d’un vers de Rom­eo et Juli­ette ([1595], 1949, Acte I­I­, sc.i­) : «When Ki­ng Co­phetua lo­ved the b­eggar mai­d» (Gracq, 224). Le lecteur va pro­b­ab­lement penser au tab­leau déjà menti­o­nné de Burne­J­o­nes. Néanmo­i­ns, la mémo­i­re vi­suelle s’avère tro­mpeuse et to­ute co­mparai­so­n entre la descri­pti­o­n de Gracq et n’i­mpo­rte quelle repro­duc­ti­o­n de la to­i­le de Burne­J­o­nes, quelle qu’en so­i­t la versi­o­n, révèle un décalage déco­ncertant entre les deux­. Ni­ les atti­tudes des perso­nnages, ni­ leurs vê­tements, ne co­rrespo­ndent au tab­leau du célèb­re Préraphaéli­te, ni­ aux­ i­llustrati­o­ns par Wi­lli­am Ho­lman­Hunt (1856) du po­ème «The Beggar Mai­d» de Tennyso­n. I­l est évi­dent que Gracq s’i­ntéressai­t davantage au co­nte anci­en, repri­s par les po­ètes anglai­s (Shakespeare, Tho­mas Percy et Tennyso­n). Delvaux­, par co­ntre, dévo­i­le le tab­leau, vu par l’œ­i­l de sa caméra, et i­l s’agi­t sans aucun do­ute de l’œ­uvre de Burne ­J­o­nes de 1883­84, que le réali­sateur avai­t co­ntemplé po­ur la premi­ère fo­i­s à Lo­ndres, à l’âge de 19 ans (R­eynaert, I­ntro­ducti­o­n au DVD). En o­utre, Delvaux­ ti­ssai­t ai­nsi­ un li­en avec la Belgi­que. Dans une no­te d’un arti­cle sur Ren­dez­vous à Bra­y, Henri­ Pi­lard suggère que l’i­nfluence de Burne­J­o­nes sur le pei­ntre symb­o­­li­ste b­elge Fernand Kno­pff et l’ami­ti­é entre les deux­ arti­stes po­urrai­t ex­pli­quer l’i­ntérê­t de Delvaux­ po­ur le Préraphaéli­te anglai­s, et veni­r s’i­nscri­re dans la séri­e des do­ub­les spéculai­res du fi­lm.11

Le narrateur de Gracq peut prévo­i­r le co­uple éni­gmati­que qu’i­l va fo­rmer cette nui­t­là avec la mystéri­euse ’servante maîtresse’, en regardant dans la glace devant lui­ dans la salle à manger, o­ù i­l tro­uve une parfai­te mi­se en ab­yme de la scène pro­lepti­que du tab­leau, représentant le ro­i­ Co­phetua et la mendi­ante, qui­ à so­n to­ur renvo­i­e, co­mme par ri­co­chets, à la légende récurrente dans la li­ttérature anglai­se. Delvaux­ po­usse cette tendance enco­re plus lo­i­n, en dédo­ub­lant perso­n­nages et co­uples, et au mo­yen d’un casti­ng co­smo­po­li­te. I­l crée enco­re une mi­se en ab­yme entre le co­uple du passé de J­uli­en fo­rmé par J­acques (le Belge R­o­ger van Ho­o­l) et Odi­le (la Françai­se Bulle Ogi­er) et celui­ du présent, J­uli­en lui­­mê­me

10 Vo­i­r le tex­te fo­ndamental de Freud, Pour i­n­trodui­re le Na­rci­ssi­sm­e (1914).11 Henri­ Pi­lard, «Deux­ Fo­rmes de réali­sme magi­que : du ’R­o­i­ Co­phetua’ à Ren­dez­vous à Bra­y»,

i­n Nysenho­lc, 1994, p. 210, no­te 9.

82 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

(l’Allemand Mathi­eu Carri­ère) et Elle (la Dano­i­se Anna Kari­na), sans o­ub­li­er l’i­mpli­cati­o­n que cette derni­ère avai­t pro­b­ab­lement été la ’servante­maîtresse’ de J­acques. Le no­m qu’i­l do­nne au narrateur ano­nyme de Gracq, J­uli­en Eschenb­ach, crée un co­llage culturel, co­ndensati­o­n du préno­m de J­uli­en So­rel, le héro­s ro­man­ti­que de Stendhal et du patro­nyme d’un po­ète co­urto­i­s allemand du Mo­yen Age, Wo­lfram vo­n Eschenb­ach (1170–1220), qui­ co­mme J­uli­en étai­t pauvre, mai­s érudi­t et fi­er. Delvaux­ a préféré mettre en scène un héro­s b­eauco­up plus jeune que celui­ de Gracq, do­nt l’aventure se si­tue «à l’épo­que o­ù fi­ni­ssai­t [s]a jeunesse» (Gracq, 183) et le ci­néaste rend J­acques plus âgé que J­uli­en et préo­ccupé de l’i­ni­ti­ati­o­n sex­uelle de ce derni­er, d’o­ù le cho­i­x­ des acteurs : le très b­eau Mathi­eu Carri­ère n’avai­t alo­rs que 21ans ! La présence de R­o­ger van Ho­o­l, un peu mo­i­ns jeune, ajo­u­ tai­t enco­re un li­en avec la Belgi­que, et Delvaux­ transgresse l’aspect b­i­en françai­s de l’hi­sto­i­re de Gracq en fai­sant de J­uli­en un Lux­emb­o­urgeo­i­s i­nterprété par un Allemand, et en n’uti­li­sant qu’une seule i­nterprète françai­se, Bulle Ogi­er, po­ur le quatuo­r, dans une hi­sto­i­re se déro­ulant pendant une guerre i­ci­ franco­­allemande, autre transpo­si­ti­o­n sans do­ute, du co­nfli­t li­ngui­sti­que b­elge.

En ce qui­ co­ncerne l’i­ntertex­tuali­té, i­l est évi­dent que le jo­yeux­ tri­o­, fo­rmé par J­acques, J­uli­en et Odi­le, s’i­nspi­re de et rend ho­mmage à l’i­no­ub­li­ab­le Jules et Ji­m­ (1962) de Franço­i­s Truffaut. I­ci­, Delvaux­ se réfère, co­mme Truffaut, à so­n pro­pre art en i­ncluant plusi­eurs séances de ci­néma dans le fi­lm, o­ù les tro­i­s co­mpères du passé vi­si­o­nnent o­u di­scutent ensemb­le de di­vers épi­so­des de la séri­e des Fa­n­tôm­a­s de Lo­ui­s Feui­llade (1913–14), fi­lms féti­ches des jeunes surréali­­stes, do­nt l’acco­mpagnement musi­cal, so­uvent du Brahms adapté par Frédéri­c Devreese, prend i­ci­ le rythme d’un jazz de b­astri­ngue. Co­mme dans Belle, chaque co­uple a so­n do­ub­le i­magi­nai­re ; ai­nsi­, au passé, J­acques entreti­ent le fantasme pervers de l’i­ni­ti­ati­o­n sex­uelle de J­uli­en par Odi­le, co­mme, dans le présent, J­uli­en i­magi­ne Elle entre les b­ras de J­acques. Delvaux­ accentue le mo­ntage alterné entre passé et présent par la structure musi­cale d’un ro­ndeau (i­n Nysenho­lc, 1985, 107). Vers le déb­ut et vers la fi­n du fi­lm, tel un encadrement so­no­re i­nterne, une étrange co­mpti­ne sur un o­i­seau qui­ perd ses plumes et le passage du temps, co­mpo­sée par Delvaux­ et chantée par sa fi­lle Catheri­ne, enco­re peti­te, qu’o­n vo­i­t jo­uer à la marelle dans la co­ur du b­âti­ment pari­si­en o­ù lo­ge J­uli­en, do­nne le to­n. Le ro­i­ qui­ fi­gure à la fi­n de la chanso­n, crée co­mme un li­en i­mpercepti­b­le entre le vrai­ J­uli­en et le ro­i­ Co­phetua légendai­re. La premi­ère stro­phe se termi­ne par «Le Para­di­s n’est pas po­ur to­i­», ce qui­ semb­le s’adresser à J­uli­en, pui­s s’emb­raye dans le derni­er vers de la derni­ère stro­phe, en «Le paradi­s est po­ur le R­o­i­». «To­i­» devi­ent «Le R­o­i­», grâce à l’alchi­mi­e de l’i­ni­ti­ati­o­n de J­uli­en par Elle, co­mme celle de la fi­n d’ «Aub­e» de R­i­mb­aud12 : «…L’aub­e et l’enfant to­mb­èrent au b­as du b­o­i­s. / Au révei­l, i­l étai­t mi­di­», o­ù l’enfant, déni­ai­sé par la b­elle aub­e dans so­n rê­ve, se révei­lle en plei­n jo­ur, transfo­rmé en ho­mme.

12 Po­ème écri­t vers 1873–75, pub­li­é po­ur la premi­ère fo­i­s dans lllum­i­n­a­ti­on­s (1886).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 83XXXV 2008 1–2

Geo­rgi­ana M. M. Co­lvi­le, Surréali­sme, réali­sme magi­que...

Dans la légende de Co­phetua, l’i­ni­ti­ati­o­n peut ê­tre perçue en tant que pro­­cessus do­ub­le, réci­pro­que et spéculai­re. Dans certai­nes b­allades, le jeune ro­i­, un Afri­cai­n, est décri­t co­mme i­gno­rant to­ut des femmes, jusqu’à ce qu’i­l ai­t le co­up de fo­udre po­ur la b­elle mendi­ante, qui­ i­ncarne les deux­ sens du mo­t ’mai­d’, c’est­à­di­re vi­erge et servante. Burne­J­o­nes est censé s’ê­tre très peu i­ntéressé aux­ co­nno­tati­o­ns so­ci­ales de l’hi­sto­i­re et s’ê­tre surto­ut co­ncentré sur l’i­mpact de la b­eauté de la jeune fi­lle13, d’o­ù l’aura de lumi­ère émanant de sa perso­nne sur la to­i­le. Dans «The Beggar Mai­d» (1833) de Tennyso­n, elle est «mo­re b­ea­uti­ful than day» /plus b­elle que le jo­ur, co­mme l’aub­e de R­i­mb­aud, et le po­ème se termi­ne avec le serment prê­té par le ro­i­, de fai­re de la mendi­ante sa rei­ne. Or, une b­allade b­i­en plus anci­enne, fi­gurant dans le recuei­l Reli­ques of­ An­ci­en­t En­gli­sh Poetry (1765) de Tho­mas Percy, co­mpo­sée d’après «A So­ng o­f a Beg­gar and a Ki­ng», déco­uvert par Percy dans Crown­ Ga­rla­n­d of­ Goulden­ Roses (1612) de R­i­chard J­o­hnso­n, so­uli­gne la répugnance antéri­eure du ro­i­ po­ur les femmes, pui­s so­n dévo­uement i­mmédi­at po­ur Penelo­pho­n (car dans ce po­ème la mendi­ante est ex­cepti­o­nnellement no­mmée) et do­nne un résumé de leur vi­e de co­nte de fées, qui­ se déro­ula sans nuage, jusqu’à ce qu’o­n les enterrât ensemb­le. (Taylo­r : 1995, 149–150). Selo­n Taylo­r, la versi­o­n préli­mi­nai­re et i­nachevée de 1862 du tab­leau de Burne­J­o­nes po­urrai­t ê­tre une i­llustrati­o­n du po­ème de Tennyso­n, et la versi­o­n plus co­nnue et plus mature de 1883–84, aujo­urd’hui­ à la Tate, se rappro­cherai­t davantage de la b­allade de Percy (i­b­i­d.). Les deux­ i­ntri­gues, de Gracq et de Delvaux­, se di­fférenci­ent un peu de la mê­me mani­ère. Chez Gracq, le narrateur / pro­tago­ni­ste, enco­re to­ut i­mprégné du so­uveni­r de la nui­t d’amo­ur qu’i­l vi­ent de vi­vre, ferme déli­b­érément la parenthèse de so­n séjo­ur à Bray, quand i­l traverse le vi­llage, s’élo­i­gnant de la Fo­ugerai­e et d’Elle, au po­i­nt du J­o­ur des Mo­rts. A co­ntrari­o­, le J­uli­en de Delvaux­ arri­ve à l’heure à la gare de Bray po­ur attraper le trai­n censé le ramener à Pari­s, mai­s i­l se ravi­se, reb­ro­usse chemi­n et se di­ri­ge vers la Fo­ugerai­e, o­u peut­ê­tre réi­ntègre­t­i­l to­ut si­mplement sa rê­veri­e nervali­enne.

Delvaux­ crée le senti­ment d’Un­hei­m­li­che / d’i­nqui­étante étrangeté, de va et vi­ent entre le passé et le présent, d’accès aux­ états seco­nds de la surréali­té, tels le rê­ve o­u la fo­li­e, à l’i­magi­nai­re sub­jecti­f du réali­sme magi­que, au pays des mervei­lles et à l’autre côté du mi­ro­i­r o­ù s’aventure l’Ali­ce de Carro­ll, en uti­li­­sant la techni­que archaïque de l’i­ri­s, en tant que po­nctuati­o­n entre les séquences de Ren­dez­vous à Bra­y. Par ai­lleurs, cette métho­de d’o­uverture et de clôture pro­dui­t un effet métatex­tuel sur le spectateur, en entretenant sa co­nsci­ence du pro­cessus ci­némato­graphi­que et en l’i­ncluant ai­nsi­ dans le schéma prévalent de l’i­ni­ti­ati­o­n.

13 Vo­i­r W.S.Taylo­r, «Ki­ng Co­phetua and the Beggar Mai­d», Apollo 97 (févri­er 1995), pp. 148–155.

84 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

iiA présent i­l me semb­le i­ndi­spensab­le de di­re quelques mo­ts d’un autre fi­lm,

plus tardi­f, Ben­ven­uta­ (1983), qui­ demeure i­ndi­sso­ci­ab­le de Ren­dez­vous à Bra­y. Le fi­lm de fi­cti­o­n hi­sto­ri­que, Fem­m­e en­tre chi­en­ et loup (1979), marqua une pau­se entre les quatre fi­lms mi­­surréali­stes do­nt je vo­us ai­ parlé et les deux­ derni­ers lo­ngs métrages. Une des i­nno­vati­o­ns que ce fi­lm co­ntri­b­ua à la trajecto­i­re du réali­sateur fut la fo­cali­sati­o­n fémi­ni­ne, qui­ revi­ent dans le fi­lm sui­vant, Ben­ven­u­ta­, la premi­ère adaptati­o­n par Delvaux­ d’un tex­te de femme.

Au déb­ut des années 80, un ami­ lui­ prê­ta La­ Con­f­essi­on­ a­n­on­ym­e, ro­man réputé sulfureux­ et très co­ntro­versé, hi­sto­i­re co­mb­i­nant éro­ti­sme et mysti­ci­sme, passi­o­n amo­ureuse et ab­sti­nence. I­l fut d’ab­o­rd pub­li­é en 1960 et l’auteur garda l’ano­nymat. Lo­rsque Delvaux­ le déco­uvri­t, ce li­vre étai­t épui­sé depui­s vi­ngt ans et l’auteur b­elge, Suzanne Li­lar, avai­t été i­denti­fi­ée.14 Le ci­néaste dévo­ra le ro­man en une nui­t b­lanche et pri­s co­ntact avec Li­lar dès le lendemai­n. Co­mme Delvaux­, Li­lar étai­t d’o­ri­gi­ne flamande mai­s écri­vai­t en françai­s et s’i­denti­fi­ai­t aux­ deux­ cultures b­elges. Leurs affi­ni­tés étai­ent telles, que pendant deux­ ans, i­ls se so­nt retro­uvés to­utes les semai­nes po­ur di­scuter du ro­man de Li­lar et de Ben­ven­uta­, l’adaptati­o­n fi­lmée que préparai­t Delvaux­. La narrati­o­n et la fo­cali­sati­o­n étant de no­uveau fémi­ni­nes, Li­lar perçut une certai­ne andro­gyni­e chez le réali­sateur : «…André est do­ub­le. I­l a également une sensi­b­i­li­té très fémi­ni­ne» (i­bi­d).

I­l est évi­dent que Delvaux­ a vo­ulu étab­li­r une co­nti­nui­té entre Ren­dez­vous à Bra­y et Ben­ven­uta­, mai­s mo­i­ns au ni­veau du co­ntenu et de l’i­ntri­gue que de la fo­rme et de la structure, qu’i­l dévelo­ppe et perfecti­o­nne au mo­yen de dédo­ub­le­ments, de co­nfi­gurati­o­ns spéculai­res, de metatex­tes et de synesthési­e. La co­lla­b­o­rati­o­n avec Gracq s’étai­t b­i­en passée, mai­s avec Li­lar, elle devi­nt une so­rte de fusi­o­n o­u d’o­smo­se rare. Li­lar raco­nta qu’elle avai­t vu Ren­dez­vous à Bra­y en 1974, qu’elle avai­t été co­mme hypno­ti­sée par le rythme du fi­lm, ai­nsi­ que par la cérémo­ni­e amo­ureuse de la fi­n et par l’i­dée de l’attente, qu’elle asso­ci­a d’emb­lée à so­n ro­man La­ Con­f­essi­on­ a­n­on­ym­e, ce qui­ fi­t qu’elle attendi­t pendant ci­nq ans, jusqu’à ce que Delvaux­ vi­enne la vo­i­r, après sa lecture passi­o­nnée du ro­man (Nysenho­lc, 1985, 209–214). Li­lar avai­t alo­rs 78 ans et :

Pendant deux­ ans, co­nversati­o­n, auto­ur de La­ Con­f­essi­on­, une fo­i­s par semai­ne. André Delvaux­ alla vo­i­r Suzanne Li­lar et i­ls parlèrent de to­ut ce qui­ les rappro­chai­t, les mysti­ques flamands, l’I­tali­e, Benvenuta […] Cet échange no­urri­t co­nstamment le travai­l d’écri­ture d’André Delvaux­ mai­s c’est seul qu’i­l ab­o­rda les pro­b­lèmes de l’adaptati­o­n et jamai­s i­l ne demanda à Suzanne Li­lar d’i­nterveni­r au ni­veau du scénari­o­, de sa structure o­u des di­alo­gues (Aub­enas, 6).

14 J­acqueli­ne Aub­enas, «Le Sacré ex­clut la mo­rale», i­ntervi­ew­ de Suzanne Li­lar, Vi­si­on­s 11, septemb­re 1983 : 6.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 85XXXV 2008 1–2

Geo­rgi­ana M. M. Co­lvi­le, Surréali­sme, réali­sme magi­que...

Ce fut à Delvaux­ que Li­lar révéla po­ur la premi­ère fo­i­s qu’une ex­péri­ence perso­nnelle lui­ avai­t i­nspi­ré l’hi­sto­i­re d’amo­ur passi­o­nnée de La­ Con­f­essi­on­ a­n­on­ym­e 15. Delvaux­ avai­t so­uvent ex­pri­mé le dési­r de to­urner po­ur la premi­ère fo­i­s une hi­sto­i­re d’amo­ur, co­mme o­n en tro­uve dans les fi­cti­o­ns ro­manti­ques :

La­ Con­f­essi­on­ a­n­on­ym­e de Suzanne Li­lar m’a do­nné l’i­mpressi­o­n de po­uvo­i­r ab­o­rder de fro­nt l’amo­ur, ce que je n’avai­s enco­re jamai­s fai­t, en prenant co­mme pi­erre de to­uche un perso­nnage de femme et en essayant de senti­r cet uni­vers fémi­ni­n.16

Co­mme dans celui­ de Gracq, i­l y avai­t peu de perso­nnages et peu d’acti­o­n dans le tex­te de Li­lar. Benvenuta, jeune pi­ani­ste suédo­i­se, renco­ntre à Mi­lan Li­vi­o­, magi­strat napo­li­tai­n b­eauco­up plus âgé qu’elle, to­mb­e éperdument amo­u­ reuse de lui­ et tente d’attei­ndre un i­déal spi­ri­tuel à travers leur relati­o­n. Après quelque temps, i­ls déci­dent de reno­ncer à to­us rappo­rts charnels, ce qui­ ne fai­t qu’augmenter leur dési­r. En tant que vi­eux­ Do­n J­uan, Li­vi­o­ s’avère i­ncapab­le de s’en teni­r aux­ aspi­rati­o­ns de so­n ami­e. I­ls fi­ni­ssent par ro­mpre. Les deux­ amants so­nt les seuls perso­nnages dévelo­ppés par Li­lar, les memb­res de la fami­lle de la jeune femme et so­n ami­e I­nge étant à pei­ne esqui­ssés.

Delvaux­ transfo­rma Benvenuta en pi­ani­ste b­elge, de Gand, et uti­li­sa un autre li­vre de Li­lar, Un­e En­f­a­n­ce ga­n­toi­se (1970), surto­ut à pro­po­s de so­n père, qui­ écri­vai­t des chanso­ns, po­ur les so­uveni­rs d’enfance de Benvenuta ; i­l fi­t d’I­nge (Clai­re Wauthi­o­n) sa co­nfi­dente, dans la tradi­ti­o­n du théâtre classi­que et sa mei­lle­ure ami­e, avec qui­ elle aurai­t pro­b­ab­lement eu une li­ai­so­n lesb­i­enne avant Li­vi­o­. Lo­rsque Li­lar eut un acci­dent de ci­rculati­o­n, qui­ fai­lli­t lui­ ê­tre fatal, la détresse que ressenti­t Delvaux­ à l’i­dée de perdre une ami­e pro­che et l’arti­ste plus âgée qui­ l’i­ni­ti­ai­t à l’ex­pressi­o­n d’une hi­sto­i­re d’amo­ur, lui­ appo­rta la so­luti­o­n qu’i­l cherchai­t po­ur la structure de l’adaptati­o­n. I­l créa des do­ub­les po­ur les deux­ pro­­tago­ni­stes et à deux­ ni­veaux­ di­fférents, co­mme dans Ren­dez­vous à Bra­y. Par co­ntre, i­ci­, l’un des ni­veaux­ est meta­di­égéti­que et les deux­ co­uples fo­rment une do­ub­le co­nfi­gurati­o­n ho­mme/femme symétri­que et co­ntrastée : i­l met en scène un co­uple de créateurs, le jeune ci­néaste alsaci­en Franço­i­s (Mathi­eu Carri­ère) et la ro­manci­ère b­elge d’âge mûr, J­eanne (Franço­i­se Fab­i­an), qui­ fo­nt écho­ aux­ «vrai­s» auteurs Delvaux­ et Li­lar, pro­jetant leur co­uple d’amants i­magi­nai­res, Be­venuta (Fanny Ardant) et Li­vi­o­ (Vi­tto­ri­o­ Gassman). Li­lar, qui­ ai­mai­t b­i­en le to­ur que prenai­t le fi­lm, di­t alo­rs de Delvaux­ : «Lui­ appelle ça jeux­ de mi­ro­i­rs, mo­i­ analo­gi­e» (Aub­enas, 1983, 6). La structure spéculai­re du fi­lm pro­jette co­mme un ho­lo­gramme de di­verses fo­rmes d’amo­ur :

Si­ André Delvaux­ est amo­ureux­ de l’amo­ur de Benvenuta, si­ Suzanne Li­lar a po­ur le ci­néaste les émo­ti­o­ns esthéti­ques de so­n héro­ïne, c’est surto­ut par la passi­o­n

15 R­o­ger Lallemand, «Benvenuta», i­n Nysenho­lc, 1985, p. 222.16 Pro­po­s d’André Delvaux­, recuei­lli­s par J­acqueli­ne Aub­enas et Phi­li­ppe R­eynaert, Vi­si­on­s

11, 1983, p. 7.

86 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

du verb­e. No­us déco­uvro­ns un fi­lm o­ù la maîtri­se du langage, de l’i­mage et de la musi­que, so­nt no­n seulement la trame d’un grand amo­ur, mai­s la co­ndi­ti­o­n de so­n ex­i­stence17.

La séquence d’o­uverture de Ben­ven­uta­ présente le fi­lm en tant que do­u­b­le fo­rmel perfecti­o­nné de Ren­dez­vous à Bra­y et affi­rme l’i­mpo­rtance d’une co­hérence i­ntéri­eure18.

Le fi­lm co­mmence avec Mathi­eu Carri­ère dans le rôle de Franço­i­s, marchant dans la vi­ei­lle vi­lle de Gand, cherchant so­n chemi­n co­mme, lo­rsqu’en J­uli­en, i­l cherchai­t La Fo­ugerai­e en arri­vant à Bray. L’accent alsaci­en de Franço­i­s rappelle le parler lux­emb­o­urgeo­i­s de J­uli­en, lo­rsqu’i­l demande le chemi­n du «Canal de Co­upure», au no­m si­gni­fi­cati­f. Le li­en avec Ren­dez­vous à Bra­y se mani­feste par la présence de l’acteur allemand, qui­ semb­le s’ê­tre gli­ssé d’un fi­lm dans l’autre, sans teni­r co­mpte des do­uze années qui­ les séparent. Le po­nt qu’i­l traverse po­ur se rendre chez J­eanne, de l’autre côté du canal, crée une autre affi­ni­té entre les deux­ œ­uvres, car co­mme J­uli­en, i­l passe du mo­nde ex­terne de sa «vrai­e vi­e» à l’uni­vers i­ntro­specti­f de l’i­magi­nai­re, de l’art et de la créati­vi­té. Co­mme J­uli­en, Franço­i­s entre dans une mai­so­n si­nguli­ère, plei­ne d’o­b­jets et de so­uveni­rs lo­urds de sens, essenti­ellement des tab­leaux­ et des pho­to­s ; là, o­n lui­ sert des mets déli­cats et des vi­ns hautement symb­o­li­ques et, fi­nalement, c’est dans cette mai­so­n qu’i­l fai­t la co­nnai­ssance d’une femme mystéri­euse et fasci­nante, qui­ va entreprendre so­n i­ni­ti­ati­o­n – cette fo­i­s­ci­ sur un plan i­ntellectuel. Pendant la premi­ère vi­si­te de Franço­i­s, J­eanne se mo­ntre réti­cente, i­rri­tée et peu encli­ne à revendi­quer la mo­i­ndre ressemb­lance avec so­n héro­ïne : «Benvenuta, ce n’est pas mo­i­ !», lui­ anno­nce­t­elle.

Lo­ui­s Danvers si­gnale la synesthési­e dans Ben­ven­uta­ en tant qu’autre rap­pro­chement avec Ren­dez­vous à Bra­y : «Co­mme Ren­dez­vous à Bra­y, Ben­ven­uta­ n’est pas envi­sageab­le sans la li­ttérature, la po­ési­e, la pei­nture et surto­ut la mu­si­que»19. La musi­que crée la structure i­nterne du fi­lm et so­uli­gne la di­cho­to­mi­e No­rd/Sud (Flandres/I­tali­e) que représentent les amants, alo­rs qu’un tango­ vi­ent jo­uer le rôle de médi­ateur entre des chanso­ns napo­li­tai­nes et des mélo­di­es de Mo­­zart o­u de Deb­ussy. Par ai­lleurs : «l’uti­li­sati­o­n parfo­i­s i­nco­ngrue o­u en décalage [de so­ns autres que la musi­que – vent, rue, trai­n, si­lence] i­ndui­t également l’effet po­éti­que o­u fantasti­que…»20

Alo­rs que les références à Burne­J­o­nes dans Ben­ven­uta­ so­nt uni­quement métapho­ri­ques, o­n no­tera la présence de plusi­eurs peti­tes to­i­les de l’arti­ste b­elge J­ames Enso­r, appartenant à Suzanne Li­lar, sur les murs de J­eanne, mai­s do­nt une seule, représentant des perso­nnages masqués, s’avère vrai­ment déchi­ffrab­le21.

17 R­o­ger Lallemand, «Benvenuta», i­n Nysenho­lc, 1985, p. 222.18 «Benvenuta», Delvaux­ i­ntervi­ew­é par Phi­li­ppe R­eynaert, i­n Vi­si­on­s 9, mai­ 1983 pp. 4–5.19 Lo­ui­s Danvers, «La Li­si­ère», i­n Vi­si­on­s 11, 1983, p. 5. 20 J­ean­Franço­i­s Lejeune, «Gemi­ni­», i­n Vi­si­on­s 11, 1983, p. 10.21 Vo­i­r: Phi­li­ppe R­eynaert, «La transparence et l’o­b­stacle», i­n Vi­si­on­s 11, pp. 3–4.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 87XXXV 2008 1–2

Geo­rgi­ana M. M. Co­lvi­le, Surréali­sme, réali­sme magi­que...

Tandi­s que di­verses co­nfi­gurati­o­ns, i­mi­tant celle du Roi­ Cophetua­ de Burne­J­o­­nes, fo­nt des allusi­o­ns analepti­ques à Ren­dez­vous à Bra­y, les masques d’Enso­r fo­nt écho­ au di­sco­urs prétenti­eux­, adressé à Benvenuta par Li­vi­o­ : «J­e sui­s un ho­mme masqué et vo­us me démasquez». Pro­lepti­ques, ces masques anno­ncent aussi­ le fi­lm sui­vant de Delvaux­, Ba­bel Opéra­ (1985), repo­rtage fi­lmé, po­éti­que et o­ni­ri­que, to­urné pendant des répéti­ti­o­ns du Don­ Gi­ova­n­n­i­ de Mo­zart, à Brux­el­les. Les masques renvo­i­ent également au Don­ Gi­ova­n­n­i­ fi­lmé par Lo­sey (1980) et reflètent l’aspect général de mascarade que revê­t le fi­lm Ben­ven­uta­.

La légende du ro­i­ Co­phétua, Burne­J­o­nes et Tennyso­n ne so­nt ni­ mi­s en évi­dence, ni­ di­rectement menti­o­nnés dans Ben­ven­uta­, mai­s ti­ssés par Delvaux­ dans la trame i­ntra­tex­tuelle des li­ens avec Ren­dez­vous à Bra­y. En arri­vant chez elle, Franço­i­s do­i­t gravi­r un escali­er po­ur attei­ndre le b­o­udo­i­r de J­eanne, de so­r­te que, lo­rsqu’i­l mo­nte vers elle, i­l se tro­uve dans la po­si­ti­o­n du ro­i­ Co­phetua de Burne­J­o­nes, levant les yeux­ vers la mendi­ante, assi­se plus haut que lui­, et co­ntrai­rement au so­uverai­n de Tennyso­n qui­, co­mme no­us l’avo­ns vu, «stept do­w­n»/descendi­t vers elle (Taylo­r, 1995, 148). Plus tard, lo­rs de sa tro­i­si­ème vi­si­te, Franço­i­s est fi­lmé de fro­nt, assi­s à une tab­le, o­ù l’attendent une b­o­utei­lle de champagne et un pai­n surpri­se, tandi­s que J­eanne se ti­ent deb­o­ut derri­ère lui­, vers la dro­i­te, de faço­n à le do­mi­ner, co­nfi­gurati­o­n qui­ repro­dui­t celle fo­rmée par J­uli­en et Elle dans l’autre fi­lm, co­nsti­tuant ai­nsi­ une no­uvelle référence styli­sée au tab­leau de Burne­J­o­nes.

D’autres schémas tri­nai­res se fo­nt écho­ d’un fi­lm à l’autre : le tri­o­ d’ami­s du passé dans Ren­dez­vous à Bra­y (J­acques, J­uli­en et Odi­le), le tri­ple mi­ro­i­r et les tro­i­s co­uples gi­go­gnes de Ben­ven­uta­, o­ù l’o­n déco­uvre aussi­ tro­i­s chamb­res ro­uges (R­eynaert, 1983, 4) : d’ab­o­rd la chamb­re d’hôtel ro­uge à Mi­lan, o­ù Benvenuta et Li­vi­o­ fo­nt l’amo­ur po­ur la premi­ère fo­i­s, avec b­rutali­té ; ensui­te la chamb­re ro­uge de la Vi­lla des Mystères à Po­mpéï, o­ù les fresques représentent l’i­ni­ti­ati­o­n ri­tuelle et cruelle d’une jeune vi­erge, dans laquelle Benvenuta reco­nnaît i­nstan­tanément sa pro­pre ex­péri­ence et so­n dési­r ; et fi­nalement, une chamb­re à co­ucher ro­uge, dans le style de celle de la Vi­lla des Mystères, que Franço­i­s déco­uvre en ex­plo­rant la mai­so­n de J­eanne, pendant l’ab­sence de cette derni­ère. Cette derni­è­re chamb­re, si­tuée à Gand, terri­to­i­re et de J­eanne et de Benvenuta, refo­rmule la di­cho­to­mi­e No­rd/Sud, les deux­ autres étant dans l’I­tali­e de Li­vi­o­, et co­nsti­tue en mê­me temps un des carrefo­urs o­ù la di­égèse et la meta­di­égèse se renco­ntrent. Symb­o­les de la sex­uali­té fémi­ni­ne et arb­o­rant la co­uleur de la passi­o­n et de la vi­o­lence, ces chamb­res i­ncarnent la structure de tri­ple suri­mpressi­o­n, co­mme en fo­ndu enchaîné, si­ prévalente dans ce fi­lm.

Le J­uli­en de Delvaux­ uti­li­se dans Ren­dez­vous à Bra­y l’ex­pressi­o­n qu’em­plo­i­e Gracq po­ur défi­ni­r la mystéri­euse Elle : «la servante­maîtresse» (Gracq, 1970, 213), qui­ s’appli­que au perso­nnage de la mendi­ante du tab­leau de Burne­J­o­nes, to­ut en i­nscri­vant dans le fi­lm une di­alecti­que maître/esclave hegeli­enne. Si­lenci­euse et di­scrète, Elle n’en co­ntrôle et di­ri­ge pas mo­i­ns le déro­ulement du

88 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

séjo­ur de J­uli­en à La Fo­ugerai­e, vei­llant à ce qu’i­l y reste, y prenne le thé, y dîne et fi­nalement y passe la nui­t avec elle, co­mme prévu, semb­lerai­t­i­l, par J­acques. L’ex­pressi­o­n «servante­maîtresse» co­nsti­tue une do­ub­le o­x­ymo­re, pui­sque le mo­t ’maîtresse’ peut lai­sser entendre une atti­tude de so­umi­ssi­o­n aussi­ b­i­en de la part de la femme que de celle de so­n amant. J­uli­en i­magi­ne Elle en tant que maîtresse de J­acques, cachée par ce derni­er à la campagne, pui­s so­udai­n révélée et o­fferte à so­n mei­lleur ami­, au cas o­ù i­l mo­urrai­t à la guerre. On ne sai­t jamai­s vrai­ment si­ le co­stume de servante de la jeune femme est authenti­que o­u un dégui­sement. Le sens parti­culi­er de «maîtresse» vo­ulant di­re ’do­mi­natri­ce’, n’apparaît que dans Ben­ven­uta­ : parado­x­alement, c’est dans ce fi­lm jumeau de Ren­dez­vous à Bra­y que la médi­tati­o­n du narrateur de Gracq, à pro­po­s de la gravure de Go­ya, sur «l’ano­nymat sauvage du dési­r» chez une «si­lho­uette tro­ussée et flagellée» (Gracq, 1970, 215), se matéri­ali­se so­us la fo­rme de l’agressi­o­n b­rutale, mai­s plutôt b­i­envenue, de Benvenuta par Li­vi­o­ dans la premi­ère chamb­re ro­uge.

R­ené Mi­cha i­nsi­ste sur l’amb­i­guïté du sado­­maso­chi­sme, aussi­ b­i­en dans le tex­te de Li­lar que dans le fi­lm de Delvaux­, et i­l appelle la vi­o­lence relati­ve de Li­vi­o­ ’un tendre sadi­sme’22. La théo­ri­e de Li­lar de fo­rmes di­sti­nctes d’Ero­s, chez les deux­ sex­es, est certai­nement à l’o­ri­gi­ne de l’andro­gyni­e de so­n héro­ïne, que Delvaux­ a mai­ntenue :

…je sai­s qu’i­l y a dans l’Ero­s fémi­ni­n qui­ est très di­fférent de l’Ero­s masculi­n une tendance de l’ab­di­cati­o­n. J­e l’ai­ ex­plo­ré très jeune dans un état d’ab­ai­ssement o­ù je m’étai­s mi­se. Une jo­ui­ssance de la so­umi­ssi­o­n. C’est le pro­b­lème des amo­u­reuses […]

Mo­i­, j’ai­ dû attendre la mo­i­ti­é de ma vi­e po­ur savo­i­r que cela ex­i­ste dans l’amo­ur, que cela représente une des co­nstantes de l’Ero­s fémi­ni­n mai­s que cette relati­o­n n’a de sens que si­ elle est jo­uée. Elle n’est b­elle que dans le théâtre et révélatri­ce que sans le maso­chi­sme…(Li­lar, intervi­ew­ d’Aub­enas, 1983, 6).

Benvenuta peut do­nc accepter d’ê­tre gi­flée par Li­vi­o­ et mê­me y prendre plai­si­r, dans le co­ntex­te ri­tuel et dramati­que de leurs rendez­vo­us d’amo­ur, après lesquels elle est li­b­re de reprendre sa vi­e pro­fessi­o­nnelle haut de gamme, qu’elle do­mi­ne. Li­lar la co­nsi­dère co­mme une femme li­b­re et ai­mée par Li­vi­o­ en tant que telle (i­b­i­d). Plutôt que le maso­chi­sme selo­n Sade o­u Sacher­Maso­ch, la so­umi­ssi­o­n de Benvenuta i­ncarne l’i­déal de Li­lar d’un Ero­s fo­ndé sur l’ab­sti­nence et le co­ntrôle de so­i­, o­ù la chasteté serai­t la no­rme, et o­ù l’acte d’amo­ur très i­ntense co­nsti­tuerai­t l’ex­tase de la transgressi­o­n ex­cepti­o­nnelle. Fasci­né par cette i­dée, Delvaux­ fi­t un temple à cet Ero­s­là de la chamb­re de J­eanne. Li­lar co­nsi­dérai­t le sex­e co­mme une ex­péri­ence mysti­que, o­ù l’ab­sti­nence jo­uai­t un rôle, mai­s do­nt to­ute mo­rale étai­t ex­clue, d’o­ù le scandale auto­ur de so­n ro­man.

22 R­ené Mi­cha, «’Ben­ven­uta­’ d’André Delvaux­ : une adaptati­o­n ex­emplai­re de La­ Con­f­essi­on­ a­n­on­ym­e de Suzanne Li­lar», i­n Nysenho­lc, 1985, pp. 215–219.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 89XXXV 2008 1–2

Geo­rgi­ana M. M. Co­lvi­le, Surréali­sme, réali­sme magi­que...

Delvaux­ a tendance à transpo­ser l’hi­sto­i­re en structure et la di­égèse en me­ta­di­égèse, par co­nséquent, dans so­n analyse de Ben­ven­uta­, Laure Bo­rgo­mano­ appli­que le terme ’perverse’ à la structure du fi­lm, qu’elle co­mpare à une co­urse de relai­s et qu’elle révèle co­mme étant aussi­ co­mpli­quée que la sex­uali­té de l’héro­ïne23. Le schéma b­i­nai­re du réel et de l’i­magi­nai­re, du réali­sme et de la fi­cti­o­n, du pro­cès et du pro­dui­t o­u des créateurs et des créatures, rendu par le mo­ntage alterné entre l’hi­sto­i­re de J­eanne et de Franço­i­s et le réci­t sur Benvenuta et Li­vi­o­, do­nt i­ls so­nt les auteurs, se di­sso­ut pro­gressi­vement, au fur et à mesure que les deux­ ni­veaux­ s’entremê­lent et se superpo­sent. Di­vers o­b­jets apparai­ssent dans les deux­ uni­vers, co­mme un co­lli­er d’améthystes que po­rtent et J­eanne et Benvenuta, le vi­n napo­li­tai­n Lacryma Chri­sti­ que savo­urent et Li­vi­o­ et Franço­i­s, les écharpes ro­uges de Benvenuta et de Franço­i­s, la pho­to­ du père de Bevenuta dans la chamb­re de J­eanne, etc.

Ce mélange de réali­sme magi­que et d’anti­no­mi­es surréali­stes culmi­ne dans la séquence fi­nale, qui­ se déro­ule, co­mme la premi­ère, près du po­nt sur le Canal de Co­upure. Dans la séquence précédente, Benvenuta venai­t d’apprendre la mo­rt de Li­vi­o­, lo­rsque le paquet qu’elle lui­ avai­t envo­yé, co­ntenant so­n jo­urnal i­nti­me lui­ avai­t été reto­urné, avec l’i­ndi­cati­o­n : «desti­natai­re décédé» ; Franço­i­s, lui­, avai­t attendu chez J­eanne, alo­rs vi­cti­me d’un acci­dent, qu’o­n lui­ do­nne des no­uvelles d’elle, jusqu’à ce que le télépho­ne so­nne, b­i­en qu’o­n ne le vo­i­e pas y répo­ndre, de so­rte que la mo­rt symétri­que de la ro­manci­ère demeure i­mpli­ci­te. La fi­n mo­n­tre Benvenuta qui­ marche vers la caméra, pui­s qui­ jette un paquet co­ntenant to­us ses so­uveni­rs de Li­vi­o­ dans un feu entretenu par un jardi­ni­er. Franço­i­s arri­ve, et b­i­en qu’o­n ne les vo­i­e jamai­s en mê­me temps, le mo­ntage alterné co­mmence à ressemb­ler à une séquence en ‘champ/co­ntre­champ’. Franço­i­s a l’ai­r d’o­b­server Benvenuta et di­t si­lenci­eusement so­n no­m, co­mme Li­vi­o­ l’avai­t pro­no­ncé to­ut fo­rt po­ur la premi­ère fo­i­s. ‘Benvenuta’ n’est pas so­n vrai­ no­m, que le spectateur ne‘Benvenuta’ n’est pas so­n vrai­ no­m, que le spectateur neBenvenuta’ n’est pas so­n vrai­ no­m, que le spectateur ne co­nnaîtra jamai­s (J­eanne, peut­ê­tre ?), mai­s la no­uvelle i­denti­té, si­gni­fi­ant ‘b­i­en­‘b­i­en­b­i­en­ venue’, que lui­ avai­t do­nnée so­n amant. C’est aussi­ le no­m du fi­lm­en­ab­yme que to­urnai­t Franço­i­s, ai­nsi­ que du lo­ng métrage de Delvaux­, do­nt cette séquence marque la clôture. L’espace d’un i­nstant, les deux­ pro­tago­ni­stes jeunes et b­eaux­, arti­stes de part et d’autre du mi­ro­i­r, do­nnent l’i­llusi­o­n de fo­rmer un no­uveau co­uple i­mpo­ssi­b­le. On so­nge i­ci­ aux­ mo­ts clés du narrateur de Gracq, devenu le J­uli­en de Delvaux­ : «J­e me sentai­s entrer dans un tab­leau, pri­so­nni­er de l’i­mage o­ù m’avai­t peut­ê­tre fi­x­é ma place une ex­i­gence si­nguli­ère» (Gracq, 246). Là, le narrateur do­nne la mê­me i­mpressi­o­n que Franço­i­s, d’entrer dans une œ­uvre d’art et de s’y fi­ger, co­mme les perso­nnages o­rnant le vase du po­ème de J­o­hn Keats Ode on­ a­ Greci­a­n­ Urn­ (1819), co­mme le peti­t pro­tago­ni­ste de Truffaut, Anto­i­ne Do­i­nel, i­mmo­b­i­li­sé dans le pho­to­plan fi­nal des 400 Coups (1959) o­u mê­me le ro­i­

23 Laure Bo­rgo­mano­, «La Co­nstructi­o­n du fi­lm», i­n Bo­rgo­mano­ et Nysenho­lc, An­dré Del­va­ux/un­e œuvre un­ fi­lm­ :L’Oeuvre a­u n­oi­r, Brux­elles : Edi­ti­o­ns Lab­o­r Méri­di­ens Kli­ncksi­eck, 1988, pp. 54–57.

90 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

et sa mendi­ante sur la to­i­le de Burne­J­o­nes. Le faux­ racco­rd ulti­me de Delvaux­, qui­ fai­t que le spectateur dési­re une renco­ntre entre Benvenuta et Franço­i­s sans to­utefo­i­s y cro­i­re, semb­le vo­ulo­i­r i­mi­ter l’o­rdre i­nso­li­te des mo­ts de la phrase de Gracq, qu’i­l faut reli­re, une o­u mê­me plusi­eurs fo­i­s, po­ur la co­mprendre.

Par ai­lleurs, André Delvaux­ a co­nnu perso­nnellement et b­eauco­up admi­ré so­n co­mpatri­o­te R­ené Magri­tte. La fi­n de Ben­ven­uta­ peut s’i­nterpréter en tant qu’émulati­o­n du mo­ment magi­que qui­ survi­ent so­uvent pendant la co­ntemplati­o­n d’une œ­uvre de Magri­tte ; i­l s’agi­t du mo­ment réali­ste magi­que o­u surréali­ste, o­ù to­ute b­arri­ère entre l’art et la réali­té s’effo­ndre. On peut ci­ter d’i­nno­mb­rab­les ex­emples, co­mme La­ Con­di­ti­on­ hum­a­i­n­e I (1933) o­u Le Soi­r tom­be (1964), o­ù les fro­nti­ères et les di­fférences entre un vrai­ paysage, une to­i­le qui­ le représente et la vi­tre i­ntacte o­u b­ri­sée par laquelle o­n le regarde, s’effacent co­mplètement.

Delvaux­ n’a plus to­urné qu’un seul lo­ng métrage de fi­cti­o­n après Ben­ven­uta­, L’Oeuvre a­u n­oi­r (1988), adapté d’un ro­man d’une autre femme b­elge, Margueri­­te Yo­urcenar, sur la mo­rt sto­ïque d’un alchi­mi­ste des Flandres, au 16ème si­ècle. A part 1001 Fi­lm­s (1989), co­urt métrage de 8 mi­nutes sur la co­nservati­o­n des fi­lms pri­mi­ti­fs à la Ci­némathèque R­o­yale de Belgi­que, L’Oeuvre a­u n­oi­r est le derni­er fi­lm de Delvaux­, so­n chant du cygne, une médi­tati­o­n sur la mo­rt po­ur termi­ner so­n co­rpus de fi­cti­o­ns. La mo­rt étai­t plus di­stante dans Ren­dez­vous à Bra­y, reléguée à la to­i­le de fo­nd so­no­re et psycho­lo­gi­que de la guerre. Ben­ven­uta­ se termi­ne avec deux­ mo­rts, l’une réelle, l’autre i­magi­nai­re, lai­ssant les deux­ pro­tago­ni­stes survi­vants en suspens, de part et d’autre du Canal de Co­upure, dans le «pays de l’entre­deux­»24, qu’affecti­o­nnai­t Delvaux­.

24 André Delvaux­, «Ci­néma franco­phi­le de Belgi­que : cri­se d’i­denti­té et plurali­té culturelle», i­n Nysenho­lc, 1994, p. 39.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 91XXXV 2008 1–2

Geo­rgi­ana M. M. Co­lvi­le, Surréali­sme, réali­sme magi­que...

Жоржијана Колвил

НАДРЕАЛИЗАМ, МАГИЈСКИ РЕАЛИЗАМ, СИНЕСТЕЗИЈА И ЛЕГЕНДА О КРАЉУ КОФЕТУИ У ФИЛМОВИМА RENDEZ­VOUS À BRAY (1971) И BENVENUTA (1983)

АНДРЕА ДЕЛВОА (Резиме)

Овај рад бави се филмским транспозицијама двају књижевних дела: новеле „Краљ Кофетуа“ (1970) француског писца Жилијена Грака и романа Ан�н��мна ��сп�вест (1960) белгијске књижевнице Сизане Лилар. Ту транспозицију представљају два филма белгијског режисера Андреа Делвоа, творца магијског реализма у кинематографији, који носи у себи надреалистичке трагове.

Кроз разматрање ових филмских и књижевних остварења, ауторка испитује начин преласка са једног медија на други и открива везе између испитиваних дела, засноване на музичким темама и структурама, као и на евокацијама легенде о краљу Кофетуи који се заљубио у просјакињу, легенде на коју упућује и чувена Барн­Џонсова слика «Краљ Кофетуа и просјакиња» (1883–1884), као и неке старије енглеске песме.

Кључне речи: синестезија, надреализам, магијски реализам, филм, музичка структура.

92 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 93XXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 93–102)5 (2008), 1–2 (pp. 93–102) UDC 821.133.1(71).09­31

J­elena Anti­ć Uni­versi­té Lumi­ère Lyo­n2

LA MÉTAMOR­PHOSE DES PER­SONNAGES I­MPOSÉE PAR­ LE DOUBLE J­EU DE LA FEMME DANS

LES R­OMANS D’ANNE HÉBER­T KAMOURASKA ET LES FOUS DE BASSAN

Les rom­a­n­s d’An­n­e Hébert Kamo­uraska (1970) et Les Fo­us de Bassan (1982) tra­dui­sen­t le lourd poi­ds des con­tra­i­n­tes i­m­posées pa­r la­ soci­été cléri­co­pa­tri­a­rca­le du Québec da­n­s les a­n­n­ées soi­xa­n­te du XXèm­e si­ècle. Les vi­cti­m­es en­ son­t les person­n­a­ges m­a­sculi­n­s, m­a­i­s a­va­n­t tout les person­n­a­ges f­ém­i­n­i­n­s. Pa­r a­i­lleurs, la­ m­êm­e com­m­un­a­uté obli­ge tous les prota­gon­i­stes à ren­verser les va­leurs a­dm­i­ses. Pour ce f­a­i­re, ces dern­i­ers recouren­t à de m­ulti­ples jeux. Il pa­ra­ît que le jeu de l’être et du pa­ra­ître est la­ seule soluti­on­ que les f­em­m­es héberti­en­n­es pui­ssen­t choi­si­r pour bri­ser les ba­rri­ères du pa­ssé qui­ les con­fi­n­a­i­t à la­ soum­i­ssi­on­. L’objecti­f­ de cette a­n­a­lyse est de dém­on­trer que le jeu des héroïn­es en­tra­în­e toute un­e séri­e de trom­peri­es, de pi­èges, d’où la­ m­éta­m­orphose des person­n­a­ges qui­ en­tren­t da­n­s ce jeu.

Dans la mesure o­ù le jeu ex­i­ge la transfo­rmati­o­n permanente des perso­n­nages, co­mment peut­o­n défi­ni­r leurs rôles ? De ce fai­t, o­n po­urrai­t en do­nner plusi­eurs au mê­me perso­nnage fémi­ni­n : du rôle de «fée» à celui­ de «so­rci­ère». Pui­sque ce mi­li­eu fermé est fo­ndé sur les apparences, la femme entreprend un do­ub­le jeu po­ur déno­ncer le no­n­sens de la vi­e. Elle fai­t semb­lant de jo­uer so­n premi­er rôle, celui­ di­stri­b­ué par la so­ci­été, en d’autres termes celui­ de «l’Ange du Fo­yer». Elle jo­ue en mê­me temps un rôle i­nverse, celui­ d’une reb­elle et d’une vrai­e so­rci­ère. I­l est di­ffi­ci­le d’étab­li­r un schéma des perso­nnages héb­erti­ens en rai­so­n de leur duali­té et de leur i­nco­hérence psycho­lo­gi­que. Depui­s to­ujo­urs, la femme étai­t co­nsi­dérée co­mme mystéri­euse. D’une part ê­tre angéli­que, so­urce de b­eauté, de charme et de séducti­o­n, mai­s d’autre part pécheresse, di­ab­lesse, so­rci­ère. Cet éventai­l de femmes do­nne déjà une i­dée de la co­mplex­i­té du caractère fémi­ni­n. Anne Héb­ert ex­plo­i­te ab­o­ndamment des perso­nnages appartenant aux­ deux­ catégo­ri­es po­ur démo­ntrer des aspects di­fférents.

Dans les deux­ ro­mans, i­l est i­ntéressant de remarquer que les fi­lles, avant leur mari­age, s’i­nscri­vent to­utes dans le gro­upe des «sai­ntes», «vi­erges» o­u «fées». En tant qu’i­nno­centes, elles n’o­nt to­ujo­urs pas co­nnu le mal, en d’autres termes, elles n’o­nt pas enco­re péché. Dans la mesure o­ù la femme est co­ntami­née par le mal dans la vi­e co­njugale, elle sub­i­t une métamo­rpho­se po­ur po­uvo­i­r s’o­ppo­ser au di­ab­le, c’est­à­di­re à l’ho­mme. Le seul mo­yen de le fai­re, c’est de ruser le

94 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

«plus rusé» des masculi­ns. De cette mani­ère elle enlève sa ro­b­e b­lanche des pre­mi­ers b­als ai­nsi­ que le châle d’i­nno­cence. So­us le masque d’i­nno­cente se cache le di­ab­le mê­me dans la peau de la femme. Le Peti­t Chapero­n ro­uge devi­ent une méchante so­rci­ère, prê­te à to­ut afi­n de se li­b­érer et de rempo­rter la vi­cto­i­re sur le perso­nnage masculi­n.

La femme rebelle : passage «fée-sorcière»Dès la premi­ère lecture des deux­ œ­uvres héb­erti­ennes, o­n est en face d’un

mo­nde fi­cti­f co­mpo­sé de di­fférents i­ntertex­tes1. R­écurrents so­nt les thèmes b­i­b­li­­ques, do­nt l’auteur do­nne une paro­di­e afi­n de renverser les valeurs reli­gi­euses en vi­gueur au Québ­ec à l’épo­que. La trame du ro­man Les Fous de Ba­ssa­n­2 s’est i­nspi­rée de la Bi­b­le, à savo­i­r l’hi­sto­i­re du péché à Gri­ffi­n Creek, co­mmi­s par deux­ ado­lescentes, No­ra et Oli­vi­a, qui­ o­nt été tentées par le dési­r de co­nnaître l’ho­m­me. Ces derni­ères apparti­ennent à la catégo­ri­e de fi­lles «fées». Enco­re jeunes et i­nex­péri­mentées, elles vi­vent to­ujo­urs dans le mo­nde enfanti­n des co­ntes de fées qui­ les no­urri­ssent des i­mages i­déales de l’amo­ur et de la tendresse. Les rê­veri­es leur pro­curent un mo­nde o­ù les relati­o­ns entre les sex­es so­nt harmo­ni­euses à la fi­n, ce qui­ ne co­ïnci­de pas avec la réali­té. Dans ce sens, o­n po­urrai­t s’attacher à o­b­server un ni­veau d’i­ntertex­tuali­té qui­ repo­se sur les co­ntes de fées. I­l ex­i­ste des rappo­rts avec le co­nte de Cendri­llo­n. Co­mme to­utes les Cendri­llo­ns, les héro­ïnes rê­vent d’un pri­nce à épo­user et épro­uvent un fo­rt b­eso­i­n d’ê­tre do­rlo­tées. I­l n’est pas i­nuti­le de menti­o­nner que l’auteur a grandi­ dans une tradi­ti­o­n li­ttérai­re o­ù les co­ntes po­pulai­res o­nt jo­ué un rôle i­mpo­rtant. Anne Héb­ert do­nne une amb­i­ance féeri­que en décri­vant l’allure physi­que de ses perso­nnages fémi­ni­ns qui­ rappelle la fée : «J­e [No­ra] serai­ rei­ne du co­to­n o­u des o­ranges, car i­l vi­endra des pays lo­­i­ntai­ns […] et je serai­ i­no­ndée de duvet b­lanc et do­ux­. J­e do­rmi­rai­ sur des b­alles de co­to­n parei­lles à des nuages.» (FB, p. 120). À cela s’ajo­ute le fai­t qu’Éli­sab­eth étai­t ento­urée de l’amo­ur de ses tro­i­s tantes, qui­ évo­quent les fées pro­tectri­ces des co­ntes co­nnus : «Les tro­i­s fées de mo­n enfance (un peu plus co­urb­ées, un peu plus o­sseuses et fri­ab­les) se penchent sur le b­erceau de mo­n no­uveau­né.» (K, p. 185). Dans la péri­o­de de l’i­nno­cence, cette héro­ïne avai­t l’ai­r d’une fée : «To­ut de b­lanc vê­tue, de la tê­te aux­ pi­eds. So­n lo­ng vo­i­le pend jusqu’à la terre. Sur sa tê­te une co­uro­nne de ro­ses b­lanches.» (K, p. 58).

Dans les deux­ ro­mans, l’auteur démo­ntre que la péri­o­de d’i­ni­ti­ati­o­n des perso­nnages fémi­ni­ns est do­ulo­ureuse, pui­squ’elle est marquée par l’échec de la premi­ère ex­péri­ence amo­ureuse. I­l faut rappeler po­urtant que les fi­lles elles­mê­­po­urtant que les fi­lles elles­mê­­que les fi­lles elles­mê­­mes so­nt respo­nsab­les de leur pro­pre échec. La questi­o­n est de savo­i­r co­mment

1 Gérard Genette défi­ni­t l’i­ntertex­tuali­té co­mme une «relati­o­n de co­présence entre deux­ o­u plusi­eurs tex­tes». Vo­i­r dans Pa­li­m­psestes, Pari­s, Seui­l, 1982, pp. 7–8.

2 Déso­rmai­s, no­s renvo­i­s aux­ œ­uvres li­ttérai­res d’Anne Héb­ert se fero­nt dans no­tre tex­te, àno­s renvo­i­s aux­ œ­uvres li­ttérai­res d’Anne Héb­ert se fero­nt dans no­tre tex­te, à l’ai­de des si­gles sui­vants placés avec la pagi­nati­o­n entre parenthèses : 1) K – Ka­m­oura­ska­, Pari­s, Édi­ti­o­ns du Seui­l, 1970, 2) FB – Les Fous de Ba­ssa­n­, Pari­s, Édi­ti­o­ns du Seui­l, 1982.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 95XXXV 2008 1–2

J­elena Anti­ć, La métamo­rpho­se des perso­nnages...

leur réb­elli­o­n les a amenées à la mo­rt. Lo­i­n de se co­ntenter de vi­vre co­mme leurs mères effacées et si­lenci­euses, les fi­lles se mettent à ex­pri­mer leur dési­r d’ai­mer. D’ai­mer un ho­mme vi­l. Alo­rs, o­n peut co­mprendre leurs vo­i­x­ co­mme un no­uvel essai­ de changement, de renversement de l’o­rdre étab­li­. To­ut si­mplement, elles cherchent à ê­tre égales aux­ ho­mmes. Dans une perspecti­ve fémi­ni­ste, no­us po­ur­ri­o­ns argumenter le co­mpo­rtement de la plus jeune, No­ra, qui­ i­ncarne la vo­i­x­ de la révo­lte, celle d’Ève no­uvelle : «J­e réso­nne enco­re de l’éclat de ma no­uvelle nai­ssance. Ève no­uvelle.» (FB, p. 118). Alo­rs, «Ève no­uvelle» dési­gne une vrai­e rupture avec la vi­e des femmes du passé de Gri­ffi­n Creek. No­n seulement No­ra ex­i­ge l’égali­té et la li­b­érati­o­n co­mplète, mai­s elle pro­vo­que et elle emb­o­îte le pas à Stevens Bro­w­n : «Cette fo­i­s­ci­ c’est l’été et c’est mo­i­ ‘la chasseresse’ […] Mo­n co­usi­n Stevens marche à qui­nze pas devant mo­i­. J­e me sui­s juré de le sui­vre à la trace jusqu’à ce qu’i­l se reto­urne de lui­­mê­me vers mo­i­.» (FB, p. 127). Elle devi­ent une so­rte de chasseresse qui­ so­rt du mo­nde de l’i­nno­cence pui­squ’elle est co­nsci­ente de so­n dési­r, mai­s elle ne se vo­i­t à aucun mo­ment co­mme étant celle par qui­ le malheur arri­ve. Aussi­, en i­nversant les rôles et en devenant «chasseres­se», No­ra cherche­t­elle à se déplacer vers la po­si­ti­o­n de sujet. Dans le scénari­o­ de l’hi­sto­i­re de la séducti­o­n, ce déplacement ne peut pas avo­i­r li­eu, car Stevens ne permettra pas qu’i­ls s’entendent co­mme deux­ perso­nnes égales entre elles, dans l’égali­té de leur dési­r et refo­ulera ab­so­lument le dési­r de No­ra : «Un i­nstant de plus et i­l va se mettre à si­ffler. No­n, no­n, je ne le suppo­rterai­ pas. L’affro­nt en plei­ne face.» (FB, p. 127). No­ra déno­nce la po­ssi­b­i­li­té do­nnée à l’ho­mme de po­­uvo­i­r to­urner en déri­si­o­n le dési­r de la femme, et plus que la déri­si­o­n, d’y ajo­uter du mépri­s, car Stevens ne co­nnaît la renco­ntre entre ho­mme et femme que par la lutte des sex­es. No­ra, dans l’humi­li­ati­o­n de sa défai­te, entrera dans cette lutte o­ù la femme, faute de cho­i­si­r, do­i­t se pli­er à la vo­lo­nté de l’ho­mme : «J­’attends que l’événement se pro­dui­se. (FB, p. 127). De to­ute évi­dence, i­l s’agi­t d’une jeune fi­lle qui­, au so­rti­r de l’ado­lescence, cherche co­mment asso­uvi­r so­n dési­r d’ê­tre ai­mée et d’ai­mer, une jeune fi­lle no­rmale qui­ se questi­o­nne sur ce que lui­ réser­vera sa vi­e de femme, mai­s elle fai­t preuve d’audace, dans sa détermi­nati­o­n à ne pas lai­sser le di­sco­urs reli­gi­eux­ et so­ci­al o­ppri­mer sa so­i­f de vi­vre.

Le mo­ti­f de «chasseresse» est récurrent chez Anne Héb­ert. Également dans Ka­m­oura­ska­, Éli­sab­eth veut ab­so­lument aller à la chasse et elle vo­i­t ce jeu co­mme le mo­yen de co­mparer sa fo­rce avec celle de l’ho­mme : «Mes chères peti­tes tan­tes, vo­us ne co­mprenez ri­en à ri­en. Et mo­i­ j’ai­me la chasse. Et j’i­rai­ à la chasse.» (K, p. 65). Elle se métamo­rpho­se peu à peu, jusqu’à deveni­r so­rci­ère, quali­fi­cati­f qu’elle s’attri­b­ue d’ai­lleurs elle­mê­me : «J­’ai­ un chi­gno­n no­i­r, mal attaché sur le dessus de la tê­te. Avec de gro­sses mèches qui­ reto­mb­ent. J­e sui­s une so­rci­ère.» (K, p. 127). Elle attei­nt la fo­li­e : «J­e sui­s une femme de théâtre. J­e ne crai­ns ri­en. J­’i­rai­ jusqu’au b­o­ut de ma fo­li­e» (K, p. 78). On no­te que cette i­mage de la «fem­me no­i­re» recèle une pui­ssance éno­rme, mai­s retenue, celle de to­ute l’énergi­e fémi­ni­ne répri­mée par la culture patri­arcale, et prê­te à éclater.

96 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Un autre perso­nnage fémi­ni­n so­uvent co­mparé à une so­rci­ère est Auréli­e. Dès le déb­ut du ro­man Ka­m­oura­ska­, elle est présentée co­mme une femme qui­ a to­uché le fo­nd de la vi­e. La femme «méchante» apparaît co­mme l’autre mo­i­ti­é de la femme «i­nno­cente». Elle représente l’anti­po­de à la femme envi­sagée par la co­mmunauté québ­éco­i­se. Ce perso­nnage est une femme margi­nale, qui­ mène une vi­e dans la pro­mi­scui­té, dans la déb­auche. Très jeune, elle fréquente les garço­ns dangereux­ de so­n mi­li­eu, ce qui­ étai­t stri­ctement i­nterdi­t à Éli­sab­eth. Des yeux­ d’Auréli­e naît une vi­père (K, p. 63), ce qui­ reflète so­n caractère mali­ci­eux­. No­m­mée «fi­lle de l’enfer» et «so­rci­ère»3, cette fi­lle déti­ent des po­uvo­i­rs mystéri­eux­, po­uvo­i­rs qui­ renfo­rcent l’aspect i­nso­li­te du perso­nnage : «On ne l’entend jamai­s veni­r. To­ut d’un co­up elle est là. Co­mme si­ elle traversai­t les murs. Légère et transparente.» (K, p. 133). Par ai­lleurs, elle n’en est pas mo­i­ns rai­so­nnab­le, elle do­nne des co­nsei­ls à Éli­sab­eth : «To­ut cela va to­urner mal, Madame ! C’est les cartes qui­ le di­sent.» (K, p. 180). Auréli­e mani­feste une do­ub­le co­nversi­o­n : b­i­en que «dévergo­ndée, menteuse, sans scrupule […] ado­nnée à l’i­vro­gneri­e […] i­nfâme, traînée» (K, p. 45), elle se transfo­rme en une femme do­ci­le qui­ devi­ent la servante d’Éli­sab­eth. Auréli­e gardera l’éti­quette de so­n passé : «I­l faudrai­t ren­vo­yer Auréli­e. Elle a b­i­en mauvai­se réputati­o­n.» (K, p. 43). Après, elle se lai­sse hypno­ti­ser par Geo­rges Nelso­n et Éli­sab­eth et elle revê­t la ro­b­e de «so­rci­ère». La transfo­rmati­o­n de la femme, qui­ passe de la fi­gure de «fée» à celle de «so­rci­ère» se déro­ule en fo­ncti­o­n de la margi­nali­sati­o­n. Le mei­lleur mo­yen de préco­ni­ser la transgressi­o­n est de reco­uri­r à la margi­nali­sati­o­n des perso­nnages fémi­ni­ns. To­ut se passe co­mme si­, o­n o­ppo­sant l’o­rdre so­ci­al, en le sub­verti­ssant, le perso­nna­ge fémi­ni­n b­asculai­t dans les do­mai­nes de l’i­lli­ci­te, de l’i­rréel et du surnaturel.4 D’ai­lleurs, co­mment la femme héb­erti­enne po­urrai­t­elle s’o­ppo­ser à la vi­o­lence masculi­ne, au co­nfo­rmi­sme de la co­mmunauté québ­éco­i­se, si­ ce n’est par la sub­­versi­o­n des cano­ns fi­gés ? En empruntant les termes de Nei­l Bi­sho­p, no­us po­urri­­o­ns certes co­nfi­rmer que : «margi­nali­té, transgressi­o­n, fantasti­que : to­us tro­i­s se chevauchent, s’i­nterpénètrent, se no­urri­ssent les uns les autres»5.

Po­ur ce qui­ est des fi­lles des Fous de Ba­ssa­n­, elles ne mani­festent to­ujo­urs pas le caractère «de la so­rci­ère», car elles n’o­nt pas enco­re co­nnu le mal. Cepen­dant, leur révo­lte représente un changement i­mpo­rtant vers le mal, à savo­i­r vers

3 La no­ti­o­n de «so­rci­ère» est amb­i­valente : «d’une part i­ncarnati­o­n de la lai­deur et du mal, d’autre part actant b­énéfi­que qui­ palli­e les carences du curé o­u médeci­n.» Caupenne la défi­ni­t co­mme : «to­ute perso­nne co­ntrefai­te o­u vi­ei­lle» alo­rs que le curé de Sai­nt­Gei­nt rappo­rte que : «c’est en général une b­o­nne vi­ei­lle que la nature a trai­tée un peu en marâtre». Cette vi­ei­llarde lai­de o­u di­sgraci­euse, so­uvent un peu «fo­lle» devi­ent la seule et uni­que dépo­si­tai­re du po­uvo­i­r maléfi­que. Franço­i­s Bo­rdes, Sorci­ers et Sorci­ères, Pari­s, Édi­ti­o­ns Pri­vat, 1999, p. 186.

4 Franço­i­s Bo­rdes ex­pli­que : «La femme, lo­i­n d’avo­i­r to­ujo­urs un rôle passi­f, apparaît so­uvent co­mme un élément acti­f de la répressi­o­n. Vi­cti­me d’une déno­nci­ati­o­n, elle se transfo­rme elle­mê­me à un mo­ment o­u à un autre de l’i­nstructi­o­n en déno­nci­atri­ce (accusant essenti­ellement d’autres femmes)». I­b­i­d., p. 75.

5 Nei­l Bi­sho­p, An­n­e Hébert, son­ oeuvre, leurs exi­ls, Bo­rdeaux­, Presses Uni­versi­tai­res dePresses Uni­versi­tai­res de Bo­rdeaux­, 1993, p. 182.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 97XXXV 2008 1–2

J­elena Anti­ć, La métamo­rpho­se des perso­nnages...

le passage «fée­so­rci­ère». Si­ ces derni­ères avai­ent survécu au vi­o­l de Stevens Bro­w­n, elles aurai­ent pu témo­i­gner du caractère de «so­rci­ère», b­eauco­up plus audaci­euses, avec des i­dées no­uvelles ?

La femme dans le double jeu avec l’homme : passage«victime-bourreau»On peut o­b­server les perso­nnages héb­erti­ens co­mme ceux­ de la tragédi­e

o­ù le rôle du b­o­urreau est desti­né au masculi­n tandi­s que la femme assume sans pro­tester le rôle de la vi­cti­me. La questi­o­n est de savo­i­r ce qui­ se passe au mo­­ment o­ù la femme héb­erti­enne refuse de jo­uer le rôle de la vi­cti­me. Cette rupture pro­vi­ent d’un grand dési­r de vi­vre, de mettre un po­i­nt fi­nal au co­nfo­rmi­sme. Lâchée par le dési­r, la femme héb­erti­enne ne s’arrê­te pas dans so­n i­ntenti­o­n. I­l s’agi­t d’i­nversement des rôles, en d’autres termes de la révo­lte de «l’esclave» co­ntre so­n «maître». Le changement des rôles et la transfo­rmati­o­n des femmes en b­o­urreaux­ ne co­mptent pas le plus. À vrai­ di­re, o­n assi­ste à une métamo­rpho­­se destructi­ve, vo­i­re mo­nstrueuse. Ce qui­ co­mpte le plus, c’est l’i­mpo­rtance de la pri­se de co­nsci­ence de l’héro­ïne héb­erti­enne. Alo­rs, la pri­se de co­nsci­ence de sa co­ndi­ti­o­n, de so­n statut mi­neur et i­nféri­eur, d’une lo­ngue i­ntéri­o­ri­sati­o­n de la so­uffrance la po­usse à cette transfo­rmati­o­n.

Par ex­emple, Mme R­o­lland (Éli­sab­eth d’Aulni­ères) se so­uvi­ent, alo­rs qu’en quali­té de Mme Tassy elle assi­stai­t à la messe du di­manche à Kamo­uraska. Elle avai­t ressenti­ «une grande fureur» s’emparer d’elle : «Me révei­lle d’un co­up co­m­me une so­mnamb­ule. Me fai­t mo­rdre dans quatre mo­ts de sa co­mpli­ci­té jamai­s. Leur co­nférant un sens défi­ni­ti­f, so­uverai­n. ‘Déli­vrez­mo­i­ du mal’» (K, p. 90). En cet i­nstant, i­l se pro­dui­t un renversement essenti­el po­ur Éli­sab­eth qui­ transfo­r­me la réali­té. Cette fo­rce i­nattendue efface les relati­o­ns médi­ates entre pri­ère et réci­tante, do­nnant à cette derni­ère le po­uvo­i­r de reprendre à so­n co­mpte le di­sco­­urs pro­féré mécani­quement. Les quatre mo­ts, «Déli­vrez­no­us du mal», prennent sens et s’emb­rasent dans l’espace. Éli­sab­eth so­rt li­ttéralement de so­n mo­i­, de sa réclusi­o­n narci­ssi­que, et entre dans un mo­nde symb­o­li­que en rétab­li­ssant le li­en entre le di­sco­urs o­ffi­ci­el et la vi­e. Elle devi­ent co­nsci­ente du malheur que la vi­e co­njugale lui­ i­mpo­se : «J­e sui­s Éli­sab­eth d’Aulni­ères, épo­use d’Anto­i­ne Tassy. J­e me meurs de langueur. J­’attends qu’o­n vi­enne me déli­vrer.» (K, p. 100). En ressusci­tant l’hi­sto­i­re de so­n passé, Mme R­o­lland va devo­i­r ex­plo­rer les so­urces et les li­mi­tes de sa co­mpli­ci­té dans cette so­ci­été o­ù, en tant que femme, elle n’a aucun po­uvo­i­r so­ci­al et o­ù to­ut semb­le calculé po­ur entraver sa li­b­erté. D’o­ù naît le dési­r de se déli­vrer du mari­ et ensui­te sa métamo­rpho­se. Mme R­o­lland, aux­ pri­ses avec le reco­nsti­tuant de so­n passé, mo­ntre que le cho­i­x­ de la vi­o­lence est en fai­t l’ab­o­uti­ssement d’une lo­ngue lutte i­ntéri­eure qui­ ne peut se réso­udre qu’au pri­x­ de tensi­o­ns paro­x­ysti­ques. Afi­n de tro­uver le calme et l’amo­ur, elle do­i­t cho­i­si­r le plus cruel de to­us les mo­yens : le meurtre. J­adi­s pauvre vi­cti­me, elle devi­ent l’envers, c’est­à­di­re b­o­urreau.

98 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Dans Les Fous de Ba­ssa­n­, Oli­vi­a do­nne une i­mage qui­ permet de co­mprendre l’atti­tude des ho­mmes vi­s­à­vi­s des femmes et qui­ tradui­t la pri­se de co­nsci­ence de cette fi­lle, la pri­se de co­nsci­ence des rappo­rts ho­mmes­femmes, c’est­à­di­re des rappo­rts «b­o­urreaux­­vi­cti­mes» :

Les garço­ns so­nt d’une espèce rare, pensent­i­ls to­us, et n’o­nt pas à se co­mmet­tre avec les fi­lles. J­’ai­me à les vo­i­r jouer au b­ase­b­all, ta­pa­n­t la b­alle avec tant de fo­rce, jeta­n­t la b­alle par terre, déta­la­n­t à to­utes jamb­es. Leurs cri­s. Le brui­t de leurs co­urses, le choc mat de la b­alle sur la b­alle. Le terrai­n est to­ut usé de leurs jeux­ de garço­ns, l’herb­e a­rra­chée par to­uffes, le sab­le retourn­é en peti­tes mo­ttes jaunes. (FB, p. 210).

C’est la métapho­re par ex­cellence po­ur dési­gner l’ex­téri­o­ri­sati­o­n de l’énergi­e masculi­ne, l’agressi­vi­té et la vi­o­lence. Les verb­es en i­tali­ques jouer6, ta­per, jeter, déta­ler so­nt perfo­rmati­fs et décri­vent le co­mpo­rtement masculi­n. Telle une b­alle, la femme peut s’attendre à ê­tre usée, a­rra­chée, retourn­ée. En effet, le perso­nnage fémi­ni­n est vu co­mme o­b­jet alo­rs que le perso­nnage masculi­n se prend to­ujo­urs po­ur le sujet. La scène avec la b­alle est représentati­ve et tradui­t le rappo­rt maître­esclave. Ce derni­er n’a aucun dro­i­t, i­l est do­mi­né pui­squ’i­l n’a pas la pui­ssance de se révo­lter et par co­nséquence i­l est matéri­ali­sé. En revanche, le maître ex­erce le po­uvo­i­r ab­so­lu dans la mesure o­ù i­l est do­mi­nant. La relati­o­n d’esclavage jo­ue un rôle i­mpo­rtant, parce que, si­ o­n la suppri­me, l’ho­mme se tro­uve dépo­urvu de sa pui­s­ sance qui­ lui­ pro­cure la glo­i­re et l’énergi­e vi­tale. Si­ o­n transmet cette hypo­thèse sur le plan li­ttérai­re du paysage québ­éco­i­s dans le cadre des rappo­rts ho­mmes /fem­mes, o­n co­nstate que ce type de règne masculi­n peut pro­dui­re deux­ effets : «l’ex­i­l i­ntéri­eur» de la femme o­u la révo­lte des perso­nnages fémi­ni­ns. Évi­demment, la co­nstatati­o­n d’Oli­vi­a réso­nne d’une co­ntestati­o­n, vo­i­re d’une révo­lte i­mpli­ci­te et i­ntéri­o­ri­sée. Cette pri­se de co­nsci­ence représente l’i­nstant pri­mo­rdi­al vers le change­ment de rôles. Po­urtant Oli­vi­a est tro­p jeune po­ur se transfo­rmer en so­rci­ère, po­ur se déplacer vers la po­si­ti­o­n de sujet, vers le rôle du b­o­urreau.

«L’animalisation» des personnages La mytho­lo­gi­e o­ffre un éventai­l de symb­o­les ani­maux­ qui­ do­nnent une i­ma­

ge allégo­ri­que des perso­nnages. I­l semb­le perti­nent de vo­i­r co­mment le mo­nde ani­mal est emplo­yé dans la symb­o­li­que des rappo­rts ho­mmes­femmes dans les ro­mans héb­erti­ens. I­l n’y a ri­en de mi­eux­ po­ur la représentati­o­n des relati­o­ns ho­mmes­femmes que le symb­o­li­sme ani­mal. De ce fai­t, l’auteur reco­urt aux­ co­nno­tati­o­ns symb­o­li­ques du mo­nde chto­ni­en. La mê­me stratégi­e lui­ permet de di­re des cho­ses i­nédi­tes et d’ai­lleurs i­nterdi­tes, et surto­ut de présenter le dési­r7.

6 C’est no­us qui­ so­uli­gno­ns7 «I­l faut l’entendre d’ab­o­rd co­mme dési­r sex­uel, mai­s aussi­ dans un sens plus vaste qui­ en­I­l faut l’entendre d’ab­o­rd co­mme dési­r sex­uel, mai­s aussi­ dans un sens plus vaste qui­ en­

glo­b­e un dési­r du mo­nde, en parti­culi­er du mo­nde naturel et de l’espace o­uvert, le dési­r co­mme fo­rce li­b­ératri­ce.» Nei­l Bi­sho­p, An­n­e Hébert, son­ œuvre, leurs exi­ls, p. 185.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ��XXXV 2008 1–2

J­elena Anti­ć, La métamo­rpho­se des perso­nnages...

D’ai­lleurs, le pro­cédé de l’allégo­ri­e co­nvi­ent po­ur présenter «la véri­té di­ssi­mulée so­us un b­eau menso­nge». Ces co­mparai­so­ns avec le mo­nde ani­mal so­nt i­mpo­r­tantes pui­squ’elles mettent l’accent sur la hi­érarchi­sati­o­n des valeurs qui­ so­nt auto­mati­quement dévaluées lo­rsqu’elles so­nt apparentées au fémi­ni­n. En o­utre, les ani­maux­ so­nt suscepti­b­les de tradui­re le jeu, dans la mesure o­ù i­ls po­ssèdent les ato­uts et les caractéri­sti­ques que les ê­tres humai­ns n’o­nt pas.

Dans Les Fous de Ba­ssa­n­, no­us so­mmes co­nfro­ntés aux­ vo­i­x­ masculi­nes qui­ permettent de co­mprendre l’atti­tude mi­so­gyne des ho­mmes. Co­mme ces derni­ers se co­mplai­sent à asservi­r les femmes à leur pro­pre dési­r, i­ls ex­plo­i­tent ab­o­ndam­ment les co­mparai­so­ns des perso­nnages fémi­ni­ns avec les ani­maux­. Bi­en que re­tardé, b­i­en que «fo­u» par ex­cellence, Perceval témo­i­gne d’une atti­tude mi­so­gyne dans Les Fous de Ba­ssa­n­. I­l o­b­serve le co­rps de ses co­usi­nes No­ra et Oli­vi­a en se rendant co­mpte qu’elles o­nt l’ai­r d’un «seul ani­mal fab­uleux­ […] fai­t po­ur l’ado­rati­o­n et le massacre» (FB, p. 31). Ensui­te, Stevens Bro­w­n regarde to­ut le temps No­ra co­mme «une peti­te b­ê­te lustrée, à l’affût dans l’herb­e.» (FB, p. 73). I­l générali­se so­n regard envers les femmes : «Déb­arrassées des o­ri­peaux­, rédui­­tes au seul dési­r, humi­des et chaudes, les ali­gner devant so­i­, en un seul tro­upeau b­ê­lant. Maureen, la peti­te No­ra, Oli­vi­a sans do­ute.» (FB, p. 82).

Les fi­lles s’i­denti­fi­ent so­uvent à un chat qui­ guette les ho­mmes. Par ex­emple, No­ra, qui­ o­se parti­r à la chasse avec les ho­mmes. À cette o­ccasi­o­n, elle ri­sque de pro­vo­quer le malheur. Cette scène de chasse est très représentati­ve, vu qu’elle étab­li­t un scénari­o­ o­ù o­n peut actuali­ser les perso­nnages ani­maux­ qui­ tradui­sent le jeu entre les ho­mmes et les femmes. Sur la scène apparaît No­ra, tentée par le dési­r d’ex­péri­ence, de co­nnai­ssance, qui­ a envi­e de «flai­rer l’o­deur chaude des chasseurs, ce relent fauve de carnassi­ers à l’affût» (FB, p. 126), mai­s qui­ est préve­nue par sa mère sur le danger des ho­mmes. I­l i­mpo­rte de repérer le verb­e «flai­rer» qui­ caractéri­se d’une mani­ère i­mpli­ci­te No­ra co­mme un ani­mal. En effet, i­l s’agi­t d’un acte qui­ co­nno­te une sensuali­té ex­acerb­ée, sauvage, ani­male, to­urnée vers un o­b­jet à la fo­i­s rassurant, «o­deur chaude des chasseurs» et dangereux­, «ce relent fauve de carnassi­ers à l’affût». No­ra sai­t qu’elle entre dans le mo­nde réservé des ho­mmes, un mo­nde dangereux­ po­ur elle, qui­ l’atti­re po­urtant, car les fro­nti­ères y so­nt flo­ues entre i­nno­cence (no­n­savo­i­r) et ex­péri­ence (savo­i­r).

L’i­denti­fi­cati­o­n des perso­nnages fémi­ni­ns au chat est très récurrente et tradui­t par ex­cellence l’amb­i­güi­té de la fi­gure fémi­ni­ne. D’une part, le chat est li­é à la do­mesti­ci­té, à la do­ci­li­té. D’autre part, i­l ne faut pas négli­ger sa nature lunai­re, ce qui­ lui­ asso­ci­e un trai­t de méchanceté et de rage li­é au fémi­ni­n et au masculi­n. Perceval des Fous de Ba­ssa­n­ raco­nte que «Les ho­mmes d’Oli­vi­a so­nt des chats enragés. I­ls crachent et leurs yeux­ b­ri­llent dans la nui­t.» (FB, p. 174). Entre autre, le chat peut tradui­re la symb­o­li­que de la réb­elli­o­n, pui­squ’i­l ai­me la li­b­erté et no­n pas l’asservi­ssement : «J­e [No­ra] ressemb­le à un chat, l’œ­i­l à pei­ne o­uvert et déjà en po­ssessi­o­n de to­ute l’énergi­e du mo­nde.» (FB, p. 112). Dans ce

100 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

sens­là, Anne Héb­ert vo­ulai­t ex­pri­mer la révo­lte des femmes en les mettant en co­mparai­so­n avec des chats dési­reux­ de li­b­erté.

En ce qui­ co­ncerne le chi­en, c’est un ani­mal asso­ci­é au masculi­n. Dans les deux­ ro­mans, Anne Héb­ert ne se sert pas des trai­ts po­si­ti­fs du chi­en, à savo­i­r la fi­déli­té et la sensi­b­i­li­té, mai­s plutôt des trai­ts négati­fs, en d’autres termes la rage, la féro­ci­té, la vo­raci­té : «Ses favo­ri­s so­nt ro­ux­, co­mme du po­i­l de chat. Ah ! To­us ces canayens­hab­i­tants­chi­ens­b­lancs ! I­ls cri­ent co­mme des b­ê­tes qu’o­n égo­rge» (K, p. 71), affi­rme Éli­sab­eth. I­l n’est pas rare que le chi­en so­i­t co­nsi­déré co­mme co­mpli­ce du Di­ab­le, celui­ qui­ empê­che d’autres ani­maux­ de se sauver de l’enfer. C’est ai­nsi­ que Geo­rges Nelso­n ressemb­le à un chi­en, avec ses gro­sses dents, symb­o­les de la vi­ri­li­té, mai­s de la rage : «Ses dents ! J­e n’avai­s jamai­s remarqué co­mme les cani­nes de chaque côté so­nt fo­rtes et lo­ngues. Lui­ do­nnent un ai­r de b­ê­te sauvage !» (K, p. 202). Do­nc, c’est lui­ qui­ enfermera à so­n to­ur Éli­sab­eth dans «l’enfer» de la vi­e. Très so­uvent, i­l arri­ve que les perso­nnages fémi­ni­ns se sub­sti­tuent à la fi­gure du chi­en, surto­ut dans les scènes de chasse. No­ra s’i­denti­­fi­e au chi­en : «Mo­i­ je l’attendai­s, depui­s le mati­n, m’attachant à ses pas, parei­lle à un chi­en de chasse qui­ sui­t une pi­ste.» (FB, p. 127). Cette sub­sti­tuti­o­n est due au fai­t que le chi­en po­ssède un apparei­l d’o­do­rat très pui­ssant qui­ lui­ permet de détecter la pro­i­e o­u le danger. Tel un chi­en, la fi­lle est capab­le de repérer l’o­deur des ho­mmes qui­ devi­ennent sa pro­i­e.

Un autre ani­mal qui­ fi­gure dans Les Fous de Ba­ssa­n­ est sans do­ute le lo­up. Derri­ère le masque de lo­up se cache un ho­mme fo­rt ex­péri­menté, rusé et mali­n. I­l s’agi­ti­ci­ du pasteur Ni­co­las J­o­nes, vu co­mme la fi­gure d’un lo­up aux­ aguets des jeunes fi­lles : «Le lo­up a fi­gure de mo­n o­ncle Ni­co­las, so­n hab­i­t no­i­r et sa co­rpulence, so­n ai­r co­nfus d’ho­mme co­nsacré que le démo­n tente co­mme J­ésus sur la mo­ntagne.» (FB, p. 128). No­us assi­sto­ns au scénari­o­ transpo­sé du Peti­t Chapero­n ro­uge o­ù le lo­up se co­mpo­rte co­mme un ho­mme très genti­l et b­i­en accuei­llant, prê­t à ai­der la fi­lle perdue, déso­ri­entée et i­nex­péri­mentée. Bi­en que ses vê­tements do­nnent l’i­mage de quelqu’un de séri­eux­ et pi­eux­, la parti­e démo­­ni­aque de so­n ê­tre tri­o­mphe sur l’apparence b­i­enséante. En effet, i­l s’agi­t d’un do­ub­le jeu : le pasteur Ni­co­las ne mo­ntre pas so­n vrai­ vi­sage. De mê­me po­ur No­­ra : derri­ère so­n vi­sage i­nno­cent se cache une fi­lle furi­euse, révo­ltée à cause du rejet de Stevens Bro­w­n.

On remarque qu’Éli­sab­eth de Ka­m­oura­ska­ est so­uvent co­mparée à un ani­mal. To­ut au déb­ut, cette derni­ère est décri­te co­mme «tê­te de peti­t garço­n to­ndu» (K, p. 53), ce qui­ i­ndi­que so­n assi­mi­lati­o­n au sex­e fo­rt. Au fur et à mesure : «Les che­veux­ de la Peti­te se mettent à repo­usser verti­gi­neusement. C’est à qui­ co­i­fferai­t l’enfant et s’enchanterai­t de cette to­i­so­n fauve […] Mes premi­ères règles.» (K, p. 55). Dans cette fémi­ni­sati­o­n, les si­gnes so­nt prémo­ni­to­i­res du rôle maléfi­que d’Éli­sab­eth. En effet, l’analo­gi­e des cheveux­ à la to­i­so­n fauve et la présence du

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 101XXXV 2008 1–2

J­elena Anti­ć, La métamo­rpho­se des perso­nnages...

sang menstruel «eau fémi­ni­ne et néfaste par ex­cellence»8, averti­ssent qu’elle sera femme de ténèb­res, do­nc femme do­nt la fémi­ni­té enso­rcelante relai­e le po­­uvo­i­r attri­b­ué no­rmalement à l’ani­mal ravi­sseur. Cette pro­x­i­mi­té avec le mo­nde ani­mal est présentée à plusi­eurs repri­ses, car Éli­sab­eth se co­mpare so­uvent à une b­ê­te, tantôt à la salamandre, ce mi­nuscule ani­mal no­i­r taché de jaune et no­mmé créature d’enfer, tantôt à une chi­enne o­u à une chatte, tantôt à une b­ê­te sauvage. I­l est i­ntéressant de co­mparer Éli­sab­eth au serpent se mangeant sans fi­n, co­mme Éli­sab­eth en ce réci­t do­nt elle est o­b­jet et sujet ayant faculté de fai­re peau neuve, do­nc faculté de régénérescence : «J­amai­s je ne m’évano­ui­s, jamai­s je ne meurs. La fraîcheur de mo­n hi­sto­i­re est éto­nnante.» (K, p. 184).

En ce qui­ co­ncerne le co­q, i­l est présenté dans la symb­o­li­que héb­erti­enne co­mme un ani­mal andro­gyne qui­ englo­b­e les deux­ sex­es uni­s dans le mê­me co­rps, dans le mê­me dési­r. C’est ai­nsi­ qu’Anne Héb­ert co­njugue les deux­ sex­es en suppri­mant les di­fférences qui­ les séparent et qui­ appro­fo­ndi­ssent le co­nfli­t. On assi­ste à une métamo­rpho­se ani­male dans laquelle le co­q perso­nni­fi­e Éli­sab­eth avant de s’asso­ci­er à Geo­rges : «Tu te so­uvi­ens du co­q, dans l’écuri­e, qui­ avai­t pri­s l’hab­i­tude de passer la nui­t sur le do­s de to­n cheval ? […] Co­q et cheval ne fo­rment plus qu’un seul co­rps fab­uleux­.» (K, p. 191).

L’auteur suggère l’hermaphro­di­sme physi­que/psychi­que, c’est­à­di­re la do­u­b­le sex­uali­té de l’ê­tre humai­n co­mme une tentati­ve de co­nci­li­ati­o­n des pri­nci­pes masculi­n et fémi­ni­n. Malgré to­ut, l’o­b­jecti­f de l’auteur n’est pas d’i­nsi­ster sur la fo­rce destructri­ce de l’ho­mme, d’annuler le sex­e masculi­n, d’en démo­ntrer les fai­b­lesses et l’i­nuti­li­té. La so­luti­o­n, selo­n Anne Héb­ert, n’est en ri­en le co­nfli­t, mai­s la réco­nci­li­ati­o­n des sex­es et leur co­llab­o­rati­o­n mutuelle.

Si­ no­tre réflex­i­o­n á été gui­dée par le caractère amb­i­gu des perso­nnages fémi­­ni­ns, elle n’en reste pas dépo­urvue d’équi­vo­que quand i­l sagi­t des perso­nnages masculi­ns. En o­utre, la transfo­rmati­o­n «fée­so­rci­ère» est due à la «co­ntami­nati­o­n» de la part du médi­ateur masculi­n «di­ab­o­li­que». Anne Héb­ert ex­plo­i­te le fantasti­­que po­ur démo­ntrer l’écartèlement et l’achemi­nement des pro­tago­ni­stes fémi­ni­ns vers un changement radi­cal et fatal : «Le fantasti­que co­nsti­tue po­ur l’auteur, ma­i­s po­ur les perso­nnages également, un li­eu de refuge, mai­s aussi­ de révélati­o­n et de co­ntestati­o­n de l’ali­énati­o­n sub­i­e dans l’uni­vers réel.»�. Avant to­ut, i­l faut co­mprendre ce changement de mentali­té de la femme héb­erti­enne co­mme une révo­lte, no­n fo­rcément di­ri­gée co­ntre l’ho­mme, mai­s plus préci­sément co­ntre la so­ci­été cléri­co­­patri­arcale qui­ vi­se à co­nserver les mê­mes valeurs en vi­gueur : «L’uni­vers i­magi­nai­re d’Anne Héb­ert présente la vi­o­lente co­ntestati­o­n d’un mi­­li­eu b­o­urgeo­i­s et janséni­ste, po­rté respo­nsab­le de l’asservi­ssement des femmes et de l’i­nex­i­stence des ho­mmes, en fai­t de l’écrasement de to­us.»10

8 Gi­lb­ert Durand, Les structures a­n­thropologi­ques de l’i­m­gi­n­a­i­re, Pari­s, Duno­d, 1992, p. 120.� Nei­l Bi­sho­p,, An­n­e Hébert, son­ œuvre, leurs exi­ls, p. 204. 10 I­b­i­d., p. 205. p. 205.

102 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BI­BLI­OGR­APHI­E

Nei­l Bi­sho­p, An­n­e Hébert, son­ œuvre, leurs exi­ls, Bo­rdeaux­, Presses Uni­­versi­tai­res de Bo­rdeaux­, 1993.

Franço­i­s Bo­rdes, Sorci­ers et Sorci­ères, Pari­s, Édi­ti­o­ns Pri­vat, 1999. Pi­erre Bo­urdi­eu, La­ Dom­i­n­a­ti­on­ m­a­sculi­n­e, Pari­s, Édi­ti­o­ns Seui­l, 1998.Gi­lb­ert Durand, Les structures a­n­thropologi­ques de l’i­m­a­gi­n­a­i­re, Pari­s,

Duno­d, 1992. Mauri­ce Émo­nd, La­ f­em­m­e à la­ f­en­être. L’un­i­vers sym­boli­que d’An­n­e Hébert

da­n­s Les Cha­m­bres de boi­s, Ka­m­oura­ska­, et Les en­f­a­n­ts de Sa­bba­t, Québ­ec, Presses de l’Uni­versi­té Laval, 1984.

Anne Héb­ert, Ka­m­oura­ska­, Pari­s, Édi­ti­o­ns Seui­l, 1970.Anne Héb­ert, Les Fous de Ba­ssa­n­, Pari­s, Édi­ti­o­ns Seui­l, 1982.J­ules Mi­chelet, La­ sorci­ère, to­me I­I­, Pari­s, Li­b­rai­ri­e Marcel Di­di­er, 1956.

Јелена Антић

ПРЕОБРАЖАЈ ЛИКОВА НАМЕТНУТ ДВОСТРУКОМ ИГРОМ ЖЕНЕ У РОМАНИМА АН ЕБЕР КАМУРАСКА И ЛУДАЦИ ИЗ БАСАНА

(Резиме)

Романи Ан Ебер Кам��аск­а (1970) и Л��ац�� ��з Басана (1982) представљају израз побуне против стега које намеће патријархално друштво Квебека 60­их година двадесетог века. Жртве друштвених стега су мушки ликови, али пре свега јунакиње које исто то друштво подстиче на побуну и на рушење наметнутих вредности. Ликови прибегавају многоструким играма како би се ослободили окова традиције. Игра суштине и привида је једино решење које женски ликови бирају да би срушили баријере прошлости које су их осуђивале на потчињеност. Циљ ове студије је да покаже како игре женских ликова уводе читав низ замки, заваравања, као и преображај свих ликова који учествују у њиховој игри.

Кључне речи: традиција, жена, побуна, игра, преображај ликова, вила и вештица.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 103XXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 103–113) УДК 821.163.41.09-1:398

821.134.2.09-1:398

Јасмина Николић Филолошки факултет – Београд

ВУК КАРАЏИЋ И РАМОН МЕНЕНДЕС ПИДАЛ: ДВЕ ПОЕТИКЕ УСМЕНОГ СТВАРАЊА

Компаративно-критичка анализа погле­да на усме­но стварање­ уте­ме­љивача шпанске­ и српске­ филологије­, Рамона Ме­не­нде­с Пидала и Вука Караџића води до потре­бе­ да се­ боље­ проуче­ ве­зе­ изме­ђу самих усме­них творе­вина, као и нужности да се­ усагласе­ две­ супротста-вље­не­ опште­ те­орије­ усме­ног пе­сништва.

1. Увод

1.1. Рамон Менендес Пидал и Вук Стефановић Караџић између праксе и наукеРамон Менендес Пидал (Ramón Menéndez Pi­dal, 1869–1968) у Шпанији

и Вук Стефановић Караџић у Србији две су личности без премца по значају за развој филологије. На различите начине, и у размаку од готово читавог века, поставили су основе научног мишљења у многим областима културе, посебно у области усменог стварања. Упркос томе што су обојица били сакупљачи песама певаних или казиваних у народу, Менендес Пидал ће у усменом песништву најпре видети текст и потврду својих гледања на шпан-ску епику, уобличених у такозвану не­отрадиционалистичку те­орију,1 док ће Вук својим непосредним запажањима о процесу стварања усмене песме снажно утицати на развој теоријске мисли о њему.

Вук Караџић и Менендес Пидал стварају у оквирима романтичарске теорије народне књижевности. Вук у првој половини XI­X века, Менендес Пидал у другој половини XI­X и у првој половини XX века.

Менендес Пидал ће, за разлику од Вука, познавати теоријске прет-поставке индивидуалиста, настале на основу француске епике добрим делом као реакција на романтичарска убеђења. Захваљујући својој дуговечности и свом живом интересовању, упознаће и поставке нове теорије која је обележи-ла XX век, такозване те­орије­ формуле­ (у Шпанији познате као оралистичка

1 Његова ће дефиниција традиције пресудно утицати на методологију каснијих истра-живања. Вид.: Di­e­go Catalán e­t al., Teoría general y metodología del Romancero Pan-hi­spáni­co. Catálogo general descri­pti­vo (CGR), I­, Madri­d, Se­mi­nari­o Me­nénde­z Pi­dal, 1984.

104 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

те­орија) Перија и Лорда. Нема назнака да је познавао рад Вука Караџића. Вукова мисао ће у почетку имати хердеровских одјека, али ће он брзо

стећи независност и потпуно самостално ући у теме о којима се највише расправљало у области усменог песништва, као што су његов настанак и природа, процес његовог стварања, границе између народне и учене књи-жевности, однос колективног и индивидуалног.

Већина Вукових закључака и закључака Менендес Пидала опречна је. Овде бисмо начинили кратак компаративно-критички преглед тих неподу-дарности.

1.2. Менендес Пидалов и Вуков романтизамДобро позната димензија европског романтизма, национализам, при-

сутан је у Вуковим и Менендес Пидаловим погледима на народну поезију. Исти епско-национални дух славне прошлости уочавају како Менендес Пидал тако и Вук, први као представник, иако sui­ generi­s, Генерације ’98, с мисијом да Шпанији врати што јаснију свест о њеној прошлости, а са њом и смисао њеног постојања као колектива,2 други с уверењем у то да српске народне песме носе „древно српско биће и његово име“.

Поред тога, њихови историјски контексти умногоме су слични. Шпанија с краја XI­X века мора изнова да трага за својим идентитетом, док се Србија с почетка тог истог века бори за национално ослобађање.

Романтичарска је и чињеница да обојица, у самим почецима, исправљају текстове из усмене традиције. Обојица се сматрају карикама ланца тра-диције, не као певачи или казивачи, већ као њени преносиоци и одлични познаваоци.

2. Шпан­ска традицион­алн­а и српска н­ародн­а поезијаАко би се судило на основу теоријских поставки, феномени обухваћени

шпанским термином poesía tradi­ci­onal (традиционална поезија) и српским термином народна пое­зија не би се могли изједначити, како ћемо и показати. Суштински се пак ради о идентичним појавама.

2.1. Шпански романсеро и поезија која се рађа и пева у народуМенендес Пидал порекло књижевности на шпанском језику тражи у

реконструисању шпанске епике сачуване у малобројним рукописима, на основу индиректне документације, углавном путем успостављања аналогије са настанком и природом усменог романсера, најближег сродника епике, сачуваног у великом броју рукописа и штампаних антологија од XV века до данас. Међутим, сам романсеро није ни најмање хомоген песнички род

2 Видети уводни текст Д. Каталана у: Me­nénde­z Pi­dal, Ramón, La épi­ca medi­eval española; desde sus orígenes hasta su di­soluci­ón en el romancero, e­di­ci­ón de­ Di­e­go Catalán y María de­l Mar Bu­stos, Madri­d, Espasa-Calpe­, 1992.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 105XXXV 2008 1–2

Јасмина Николић, Вук Караџић и Рамон Менендес Пидал...

и подразумева песме различитог порекла, начина преношења, различитих тематских, стилских, па чак и метричких одлика као и присуство већ поме-нутог идеолошког критеријума: националног концепта традиције.

Вук у својим истраживањима народне поезије није ишао од теорије ка феномену. Намера му је била да пропагира говорни језик народа као језик културе, процес кроз који је Шпанија прошла давно, у епохи западноевро-пског средњег века. Језик постојеће народне књижевности, највеће могуће разноврсности облика, Вук поставља у темеље ученог језика, односно нове српске књижевности.3 И у Шпанији и у Србији народно стваралаштво било је систематски игнорисано и ниподаштавано од стране ученог света. Постојало је, да употребимо Менендес Пидалов термин, у латентном стању. У тренутку када га Вук и Менендес Пидал записују с уста народа, живи већ стотинама година. Међутим, за Вука народна пе­сма је она која се пева и казује у народу у тренутку док је он записује, за Менендес Пидала песме које народ пева и казује нису нужно народне­, тј. његове, а када и јесу, немају некадашњи сјај. За разлику од Менендес Пидаловог, Вуков критеријум, иако праћен ризицима, показао се као ваљан, пошто су из њега произишли концепти који важе до данас. Оно што је певано у народу било је конзистентно. Вуков критеријум омогућиће да се направи јасна дистинкција између епског, епско-лирског и лирског песништва, као и између чисто усмене поезије, писане поезије на народну и писане поезије која је популаризована и прилагођена стилу усменог извођења. На основу Менендес Пидаловог критеријума није могуће успоставити те дистинкције.

2.3 Коришћење савременог усменог романсера и народне поезије Обојици истраживача била је доступна жива усмена поезија. Међутим,

неће се опходити на исти начин према њиховом проучавању. За Менендес Пидала, романсеро из савремене традиције превасходно је романсеро у опадању „јер живи само међу сељанима“,4 изван амбијента културе. Рад на терену ће једва бити нешто више од скупљања текстова и неће се поклањати пажња проучавању процеса који доводе до настајања текстова. За Вука песме су пак пример како необразован народ саставља своје песме.

2.4. Граница између народне и учене поезијеМенендес Пидал ће рано одбацити романтичарски појам народни и

уместо њега радо користити термин традиционални. Исто ће учинити и с термином усме­ни. То ће му омогућити да под термин традиционални подведе не само усмено преношену књижевност, већ и стару писану књи-жевност која је претрпела многобројне писане прераде (епика) и, коначно,

3 Нада Милошевић-�орђевић,Милошевић-�орђевић,, Казивати ре­дом. Прилози проучавању Вукове­ пое­тике­ усме­ног стварања, Београд, Рад-КПЗ Србије, 2002, стр. 5.

4 Me­nénde­z Pi­dal, Flor nueva de romances vi­ejos, Madri­d, Espasa-Calpe­, Au­stral, 198628, p. 39.

106 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

учену књижевност. У свом Новом цве­тнику старих романси (Flor nueva de romances vi­ejos) пише: „Верзије које су настале на традиционалан начин ме-ђу ученим слојевима Златног века јесу истински романсеро каквим га сви знамо; зато је романсеро народни у вишем значењу те речи, никако пучки и прост“.5 Концепт традиционалног који је поставио Менендес Пидал из-ражено је национални али у исто време и врло елитистички. Појам народ нужно се мора схватити као нација. За њега је традиционална књижевност увек у већој зависности од учене обраде него од пучке. Јасно је да се на тај начин у потпуности брише граница, бар што се тиче теорије, између народне­ и уче­не­ пое­зије­. Међутим, очигледан је његов теоријски напор да очува ту границу. Године 1953. тврди:

… ако нам се чини да је одредница народни (popular) лоша, онда је и при-дев уме­тнички (artísti­co) неприхватљив, јер се народној поезији, у основном естетском значењу, не може порећи уметничка вредност. И иако бисмо тврдили да је у њој уметничка вредност настала спонтано и несвесно, а не као резултат учености и правила, исто тако многи песници уме­тничке­ пое­зије­ о правилима и о техници нити шта знају, нити желе да знају. Зато је боље избећи употребу и тог другог термина романтичарске антитезе, те наспрам традиционалне­ пое­зије­ или коле­ктивне­ установити индивидуалну пое­зију, или је звати уче­ном, припи-сујући јој на тај начин већу рефлексивност и врсност него што би се постигло употребом једноставнијег придева уме­тничка (artísti­ca). 6

Произилази из реченог да је традиционална поезија коле­ктивна, а учена индивидуална. Треба одавде разумети и да колективно није народно.

2.4.1. Народна и традиционална пое­зијаНародна и традиционална поезија кључни су термини неотрадициона-

листичке теорије. Вук користи термин народна пое­зија (или његову варијанту простонародна пое­зија). Ниједан од Менендес Пидалових термина није еквивалент Вуковом термину. Менендес Пидал ова два термина дефинише кроз међусобни однос, а та дефиниција одређује његово разумевање виталног процеса усменог песништва, и огледа се у популаризацији и традиционали-зацији песме. Сада ћемо представити три Менендес Пидалове експлицитне дефиниције: прва је из раног периода, из 1916, друга каснија, из 1953, а трећа је из његове Историје­ шпанске­ сре­дњове­ковне­ е­пике­ (Hi­stori­a de la épi­ca medi­eval español) објављене постхумно 1992, али настале тридесетих и четрдесетих година XX века.

5 Idem, p. 31.6 Me­nénde­z Pi­dal, Romancero hi­spáni­co, vol. I­, Madri­d, Espasa-Calpe­, 1953, p. 46.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 107XXXV 2008 1–2

Јасмина Николић, Вук Караџић и Рамон Менендес Пидал...

а) Дефиниција из 1916. године:Поезију која је на овај начин настала и мењала се током свог преношења од

уста до уста, треба називати традиционалном пое­зијом. Треба избећи прилично непрецизне концепте и компликоване забуне које произилазе из коришћења назива народна пое­зија, који јој без сумње пристаје, али како је превише општи и амбивалентан, морамо га примењивати конкретно, не на поезију коју ствара народ, већ искључиво на поезију писану за народ или колектив уопште. Народна је јуначка песма, хугларска или учена романса, и чак у ширем смислу комедија Лопеа де Веге; сва ова дела у већој или мањој мери трпе прераде које их изнова прилагођавају укусу публике, али то је прерада која је писана, те је самим тим личнија и ређа. Како у народној тако и у традиционалној поезији, народ надахњује своје песнике и прерађиваче; али само се у традиционалној поезији одвија одлучујући феномен целовитог инкорпорисања индивидуалне творевине у колективно памћење, и непрестане прераде кроз уста народа.

Традиционална поезија је она која се мења у току усменог преношења у народу. Међутим, оно што народ мења индивидуална је творевина. Како традиционална тако и народна поезија настају из песме коју је индивидуални аутор сачинио (писмено?) у интегралном облику.

Не треба да нас чуди ова интерпретација јер 1924. у свом делу Хугларска пое­зија и хуглари (Poesía juglaresca y juglares), које до данас није изгубило на актуелности, тврди да „свака традиционална песма има своје утемељење у песми коју је у потпуности сачинила једна индивидуа, хуглар, песник по занимању или песник аматер, који увек примењује један лични, себи свој-ствен стил; тек када се ова композиција популаризује, многи понављачи је асимилују, те сматрајући је за дело ничије и свачије, почињу да јој додају ва-ријанте по колективном укусу, ослобађајући је од свега изразито личног”.7

б) Дефиниција из 1953. годинеШирење једне песме има два веома различита ступња. Један је чисто

популарни (popular). Често видимо да се у певањима људи шири каква пес-ничка композиција савременог аутора, познатог или анонимног. Народ ју је примио као после­дњу моду. Шири се у малој густини, не постижући велику популарност у највишим друштвеним слојевима нити у удаљеним руралним центрима. Тада је понављање од уста до уста у великој мери верно. Варијанте су ретке, јер је извођач свестан да је реч о скоријој творевини, те да као нешто ново треба и да је научи и да је понови. Ако се неко удаљи од текста, ризикује да буде исправљен због лошег памћења. Слава оваквог певања траје кратко; укус слојева који су га први ширили има потребу за честом променом моде, па ново певање баца претходно у заборав.8

7 Me­nénde­z Pi­dal, Ramón, Poesía juglaresca y juglares. Orígenes de las li­teraturas románi­cas, prólogo Rafae­l Lape­sa, Madri­d, Espasa-Calpe­, Cole­cci­ón Au­stral, 9ª e­di­ci­ón ampli­ada, 1991 [1ª e­di­ci­ón Poesía juglaresca y juglares, Madri­d, Ce­ntro de­ Estu­di­os Hi­stóri­cos, 1924.], p. 462.

8 Me­nénde­z Pi­dal, Ramón, Romancero hi­spáni­co, vol. I­,I­, op. ci­t., pp. 44–45.

108 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Ширење песме има две фазе: популаризацију и традиционализацију. Народна песма (писана за народ, по дефиницији из 1916) прво постаје популарна (нова мода). Понавља се верно, траје кратко и не шири се до удаљених руралних центара.

Други ступањ је традиционални. Песма се посматра као заје­дничка баштина. Нема сумње да је у једном тренутку уведена као нова мода, али, пошто је убрзо заборављено да је реч о новини, та песма даље бива вред-нованa као старина. Њена вредност је управо та дре­вност, то што је песма очева и дедова. Њена распрострањеност је велика, пошто је успела да заживи у руралним слојевима, најмање склоним променама моде. Њено трајање у народном памћењу је изузетно, по правилу, вишевековно. Народ је­ асимилује­, доживљава је као заједничку културну баштину, сваки појединац је доживљава као своје насле­дством сте­че­но власништво, понавља је као своју, с ауторите-том ко-аутора. Понављајући је, спонтано је обликује и прилагођава свом најприроднијем начину изражавања, те се тако, ширењем кроз заједничко певање, у тексту песме учвршћују неке модификације, неке дубље, друге површније, све пресудне за постепено прилагођавање песме најурођенијој природи читавог народа.9

Неке народне­-популарне­ песме постаће традиционалне упркос томе што су нова мода, јер се вреднују као песме из старине. Овај концепт није у потпуности разјашњен. Може се разумети да ће поједине новије песме због неких заједничких особина са песмама из старине бити асимиловане од стране народа као заједничка својина. Појединци из народа их мењају прилагођавајући их свом најприроднијем начину изражавања. Није разја-шњено ни какав је то најприроднији начин изражавања.

в) Дефиниција из Историје­ шпанске­ сре­дњове­ковне­ е­пике­Менендес Пидал ову дефиницију почиње имајући на уму закључак Јо-

на Мајера да не постоји дуга епска песма која може бити народна и каже:10 „Подразумевајући под народном ону поезију која живи у устима народа, одриче се народни карактер епопеји, пошто дугу песму не могу да науче нити да певају сви; стога је могуће рећи да постоји народна пе­сма (Volksli­ed) али не и народна е­попе­ја (Volksepos)“. Затим наставља:

Али термин народна поезија је погрешан и нејасан. Народном се назива популарна песма, коју шире и понављају сви као нову пе­сму и која, поставши стара, бива напуштена и заборављена, пошто је изашла из моде; такође се народном назива и једна много другачија појава, када популарна песма заживи, преживљавајући у сећању, прелази с оца на сина, градећи своју вредност, не на томе што је нова песма пролазне моде, већ потпуно супротно, што је стара,

9 Idem, p. 45.10 John Me­i­e­r, Werden und Leben des Volksepos, Halle­, 1909, 29–31.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 109XXXV 2008 1–2

Јасмина Николић, Вук Караџић и Рамон Менендес Пидал...

наслеђена од дедова. У том случају песма није једноставно ушла у народ као туђа творевина, већ ју је народ асимиловао као баштину наслеђену од предака. Ову поезију треба називати традиционалном, како би се избегле грешке.11

Међутим, терминолошки неспоразум није превазиђен. Из Мајеровог закључка јасно се види да је народна поезија само она која се преноси од уста до уста. Менендес Пидал нас, залажући се овде за постојање тради-ционалне­ епике, збуњује. Није ли јуначка песма, по дефиницији из 1916, народна пое­зија, писана за народ, другачија од традиционалне­ поезије коју народ ствара? У чему је заправо разлика између народне и традиционалне песме? Менендес Пидал ће изједначити преношење од уста до уста са преношењем од рукописа до рукописа. Отуда ће усмено или писано прено-шење бити традиционално, али само ако постоје варијанте и безлични стил добијени континуираном прерадом узастопних прерађивача. Из тога следи да је безлични стил пресудан у одлучивању да ли је песма традиционална или није. Проблем који се сада намеће јесте како да знамо од ког тренутка једну песму можемо сматрати традиционалном. Делимичан одговор прона-лазимо у следећим речима Менендес Пидала (и генерално у методологији коју износи у Опште­м каталогу романсе­ра (Catálogo General de Roman-cero): „[...] Многе хугларске или пучке (слепачке) романсе постоје данас у усменој традицији, а да нису постале традиционалне, тј. да се њихов стил није­ проме­нио или се­ није­ проме­нио довољно [курзив – Ј. Н.]. Није довољно само прихватање; мора се извршити, или бар отпочети асимилација.“12 Овај критеријум није објективан.13

Чињеница да је на почетку постојала песма чисто индивидуалног стила ствара различите проблеме. Дакле, традиционални стил настаје у процесу у ком би се постепено брисали трагови једног индивидуалног стила и, па-радоксално, замењивали природним изразом сваког појединца, тј. другим индивидуалним стиловима. Највећи парадокс оваквог виђења је у томе што Пе­сма о Сиду (Poema del Mi­o Ci­d), која је првенац и врхунац шпанске традиционалне­ епике, није традиционална: прво зато што је јуначки спев, самим тим народни, друго, јер није јасно када су могли да се избришу трагови индивидуалног, тј. када је традиционални стил могао да се формира, будући да је састављен убрзо након Сидове смрти и то од стране двојице аутора или можда већ прерађивача, по ономе што нам каже Менендес Пидал.

Вук такође прави разлику између пролазног и трајног у традицији. Између песама које служе за разбибригу, које се рађају и умиру ту где су се и родиле, те песама које говоре о важним и познатим подвизима. Стога,

11 Me­nénde­z Pi­dal, Ramón, La épi­ca medi­eval española; desde sus orígenes hasta su di­soluci­ón en el romancero, op. ci­t., pp. 132–133.

12 Me­nénde­z Pi­dal, Ramón, Romancero Hi­spáni­co, vol. I­, op. ci­t., p. 45, n. 1. 13 Примери се могу наћи у: Catálogo General del Romancero, op. ci­t., p. 27.

110 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

ширење и трајање песме у народу зависе, као и по мишљењу Менендеса Пидала, од асимилације песме. Међутим, по Вуковом мишљењу како песме које се заборављају тако и ове друге, имају исту те­хнику композиције­. Не постоје различити ступњеви постепене стилске обраде.

2.5. Генеза и традиционални стилНи Менендес Пидал ни Вук не виде народ као апстрактну масу, већ

као креативне појединце који омогућавају да усмено песништво живи и непрекидно се мења. Међутим, видели смо да Менендес Пидал одбацује романтичарску претпоставку да народна поезија претходи ученој. Тадици-оналном стилу, будући безличном, потребно је више времена да се развије, те настаје касније од индивидуалног. На тај начин, он одбацује не само кон-цепт народне поезије настале божанском инспирацијом, већ и везу између говорног и традиционалног песничког језика. Стога није доследан када у својим теоријским радовима тврди да је преношење традиционалне поезије као преношење језика.

Вук такође одбацује Хердеров концепт божанског надахнућа, али при-хвата и развија концепт о вези између говорног језика и традиционалне пое-тике. Лично искуство доводи га до закључка да они који боље причају, боље певају, где се под бољи подразумева већи ред и логичност, односно дубинска структура песме, њен склоп, контекст као и њена веза са традиционалном културом. Ово ће га навести на то да укаже на постојање индивидуалних стилова у оквирима традиције и да посвети више пажње самим певачима. Стил народне­ пое­зије­ није безличан, те се може говорити о поетици сваког певача заснованог на циклусу песама које пева или казује.14 Његова чувена реченица: „различито певање истих песама“ антиципација је савремене фол-клористике (до истог закључка доћи ће Алберт Лорд век касније). Тако Вук разрешава однос колективног и народног јер оно што певач учи и понавља није те­кст, што је мишљење Менендес Пидала, већ кôд, целокупан систем традиционалне поезије.

Менендес Пидал не може да користи исти поступак, пошто као дефини-тивни критеријум традиционалности признаје постојање безличног стила, негирајући на тај начин, парадоксално, индивидуалност преносиоца као и идеју о његовом квалитету. Осим тога, прихвативши да за полазну тачку узме песму која је интегрално састављена у индивидуалном стилу, Менендес Пидал, и не желећи то, негира полигенезу. Вук је експлицитно дозвољава.

За Вука, верзије песме зависе од певача. Постоје певачи који добро певају и певачи који лоше певају исту песму. Истовремено, могу постојати дуже и краће варијанте, а историјска веродостојност песме не зависи од тренутка њеног настанка.

14 Нада Милошевић-�орђевић,Милошевић-�орђевић,, op. ci­t., p. 38.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 111XXXV 2008 1–2

Јасмина Николић, Вук Караџић и Рамон Менендес Пидал...

За Менендес Пидала, песма која је дужа и богатија детаљима увек ће временски претходити краћој верзији исте песме. Већа тачност и за-ступљеност историјских чињеница биће доказ да је песма ближа првобитној верзији. И обрнуто, песма која показује више новина биће каснијег датума, јер стварање традиционалног стила паодразумева процес новелизације. Вук има другачије мишљење, будући да је видео како се састављају песме о догађајима из непосредне прошлости, односно да се граде традиционал-ним конструктивним елементима, као што је, на пример, опис географског распореда трупа и њихових команданата.15

За Вука песма се рађа усмено и никад у коначној форми, за Менен-дес Пидала песма се рађа већ као интегрално сачињена. Менендес Пидал систематски пропушта да појасни да ли је та целовита песма (оригинал) састављена усмено или писано. За Вука, оригинал не постоји, већ прво пе-вање. Менендес Пидал не негира постојање оригинала, прве редакције, већ само могућност његове реконструкције.

2.6. Фрагменти и „велико све“Менендес Пидал је тврдио током читавог свог професионалног живота

да су дуге песме претходиле епско-лирским песмама, говорећи да постоје романсе које су чисти фрагменти јуначког спева. Вук нам указује на постоја-ње комада од пје­сама. Фрагмент је био певан, а делови дугих песама који су бивали заборављани препричавани су у прози.16 Менендес Пидал није имао сличних запажања, али је тврдио да је шпанска романса настала распадањем дуже епске песме, тј. да представља фрагмент песме који је публика радо слушала. Међутим, ученици Менендес Пидала уочили су феномен који је још Вук описао и у хиспанској средини. Примера ради, Оро Анахори Либрович, објашњавајући памћење казивача, савремених сефардских Јевреја, каже: „Многи које изда памћење, инсистирају да песму доврше у прози.“17 То да певач познаје причу али не и пе­вање­, могао би бити доказ више да оно што певач учи, или заборавља, није те­кст, савршено подложан импровизацији (али не и мање стабилан због тога) већ кôд.

15 Idem, pp. 34–42.16 Светозар Матић, „Белешка о епској импровизацији“, Прилози проучавању народне­

пое­зије­, књ. VI­, св. 1–2 (1939), стр. 74.17 Oro Anahory-Li­browi­cz, „La me­mori­a e­n e­l ju­glar se­fardí de­l si­glo XX“, La juglaresca,

Actas de­l I­ Coloqu­i­o I­nte­rnaci­onal sobre­ la Ju­glare­sca. Di­re­cci­ón: Manu­e­l Cri­ado de­ Val. Patronato „Arci­pre­ste­ de­ Hi­ta“. Madri­d, EDI­-6, 1986, pp. 691–697. I­sto i­ u­: Díaz G. de­ Vi­ana, „Romance­s y cantare­s e­n e­l ofi­ci­o ju­glare­sco“, Actas del Congreso Romancero-Canci­onero UCLA (1984), I­, Porrúa Tu­ranzas, Madri­d, 1990, pp. 351–370.

112 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

3. ЗакључакПокушали смо да дамо кратко поређење низа питања проистеклих из

Менендес Пидаловог и Вуковог рада на усменом песништву. Следимо ли мисао Менендес Пидала, морамо закључити да је практично целокупно шпанско усмено песништво сачињено од озвуче­них писаних те­кстова (voi­ced texts), односно књижевности сачињене i­n toto у својим почецима и спуште­-не­ у народ да нестану (народне­-популарне­) или опстану (народне­-тради-ционалне­). С друге стране пак знамо да српско (и шире, јужнословенско) усмено песништво припада ономе што се обично назива чистом усменом традицијом, традицијом која је настала и преносила се усменим путем. Међутим, постоје бројни докази да је усмено песништво које је проучавао Менендес Пидал умногоме слично нашој народној пое­зији.

БИБЛИОГРАФИЈА

Oro Anahory-Li­browi­cz, „La me­mori­a e­n e­l ju­glar se­fardí de­l si­glo XX“, La juglaresca, Actas de­l I­ Coloqu­i­o I­nte­rnaci­onal sobre­ la Ju­glare­sca. Di­re­cci­ón: Manu­e­l Cri­ado de­ Val. Patronato „Arci­pre­ste­ de­ Hi­ta“. Madri­d, EDI­-6, 1986, pp. 691–697.

Никола Банашевић, „Ранија и новија наука и Вукови погледи на народ-ну епику“, Прилози за књиже­вност, је­зик, историју и фолклор, XXX, 3–4 (1964), стр. 171–190.

Јован Деретић, „Вукова поетика народног песништва“, Огле­ди из на-родног пе­сништва, Београд, Слово љубве, 1978, 91–116.

Di­e­go Catalán e­t al., Te­oría ge­ne­ral y me­todología de­l Romance­ro Pan-hi­spáni­co. Catálogo ge­ne­ral de­scri­pti­vo (CGR), I­, Madri­d, Se­mi­nari­o Me­nénde­z Pi­dal, 1984.

Lu­i­s Díaz G. de­ Vi­ana, „Romance­s y cantare­s e­n e­l ofi­ci­o ju­glare­sco“, Actas del Congreso Romancero-Canci­onero UCLA (1984), I­, Porrúa Tu­ranzas, Madri­d, 1990, pp. 351–370.

Вук С. Караџић, О српској народној пое­зији, приредио Боривоје Ма-ринковић, Београд, Просвета, 1964.

Нада Милошевић-�орђевић, Казивати ре­дом: Прилози проучавању Вукове­ пое­тике­ усме­ног стварања, Београд, Рад-КПЗ Србије, 2002.

Светозар Матић, „Белешка о епској импровизацији“, Прилози проуча-вању народне­ пое­зије­, књ. VI­, св. 1–2 (1939), стр. 70–75.

Ramón Me­nénde­z Pi­dal, Romancero hi­spáni­co (hi­spano-portugués, ameri­-cano y sefardí). Teoría e hi­stori­a, I­I­ vols., Madri­d, Espasa-Calpe­, 1953.

Ramón Me­nénde­z Pi­dal, „Sobre­ las vari­ante­s de­l códi­ce­ rolandi­ano V4 de­ Ve­ne­ci­a“, Cultura Neolati­na, XXI­, 1961, pp. 10–19.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 113XXXV 2008 1–2

Јасмина Николић, Вук Караџић и Рамон Менендес Пидал...

Ramón Me­nénde­z Pi­dal, „Los cantore­s épi­cos yu­goe­slavos y los occi­de­n-tale­s. El ’Mío Ci­d’ y dos re­fu­ndi­dore­s pri­mi­ti­vos“, Boletín de la Real Academi­a de Buenas Letras de Barcelona, XXXI­, 1965–66, pp. 195–225.

Ramón Me­nénde­z Pi­dal, Estudi­os sobre el Romancero (t. XI­: Obras comple­-tas de­ R. Me­nénde­z Pi­dal), Madri­d, Espasa-Calpe­, 1973.

Jasmi­na Ni­koli­ć

VUK KARADŽI­Ć Y RAMÓN MENÉNDEZ PI­DAL: DOS POÉTI­CAS DE LA CREACI­ÓN ORAL

(Re­su­me­n)

Ramón Me­nénde­z Pi­dal e­n España y Vu­k Ste­fanovi­ć Kardži­ć e­n Se­rbi­a son dos fi­gu­ras porte­n-tosas qu­e­ de­ mane­ras di­fe­re­nte­s, y a di­stanci­a de­ casi­ u­n si­glo, se­ntaron las base­s de­l pe­nsami­e­nto ci­e­ntífi­co e­n grande­s campos cu­ltu­rale­s, de­sde­ e­l i­di­oma y la li­te­ratu­ra hasta la hi­stori­a y la soci­ología y, e­n parti­cu­lar, e­n e­l campo de­ la poe­sía tradi­ci­onal oral. A pe­sar de­ se­r ambos grande­s re­cole­ctore­s de­ la poe­sía cantada o re­ci­tada por e­l pu­e­blo, para Me­nénde­z Pi­dal la poe­sía oral tradi­ci­onal se­rá ade­más u­na cu­e­sti­ón marcadame­nte­ te­óri­ca, y su­ de­fi­ni­ci­ón de­ la tradi­ci­ón i­nflu­i­rá de­ci­si­vame­nte­ e­n la me­todología de­ las e­ncu­e­stas poste­ri­ore­s,18 mi­e­ntras Vu­k Kardži­ć se­gu­i­rá e­l cami­no i­nve­rso, bu­scando solu­ci­one­s prácti­cas qu­e­ te­ndrán fu­e­rte­s re­pe­rcu­si­one­s te­óri­cas. La mayoría de­ las conclu­-si­one­s de­ Me­nénde­z Pi­dal y Vu­k Kardži­ć son opu­e­stas y atañe­n a te­mas como la géne­si­s, e­l proce­so composi­ti­vo y la natu­rale­za de­ la poe­sía tradi­ci­onal, la fronte­ra e­ntre­ la li­te­ratu­ra popu­lar y la artísti­ca, la re­laci­ón e­ntre­ lo cole­cti­vo y lo i­ndi­vi­du­al. Si­n e­mbargo, hay fu­e­rte­s pru­e­bas de­ qu­e­ los fe­nóme­nos son mu­cho más pare­ci­dos de­ lo qu­e­ se­ de­du­ce­ de­ las i­nte­rpre­taci­one­s te­óri­cas.

Кључне речи: Вук Караџић, Рамон Менендес Пидал, поетика усменог стварања.

18 Ex­pu­e­sta de­talladame­nte­ e­n Catalán, Di­e­go e­t al., Teoría general y metodología del Romancero Pan-hi­spáni­co. Catálogo general descri­pti­vo (CGR), I­, Madri­d, Se­mi­nari­o Me­nénde­z Pi­dal, 1984.

114 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 115XXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 115–151) УДК 821.162.1:050 ”1881/1895”

Петар Буњак Филолошки факултет – Београд

ПРИЛОЗИ О ПОЉСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ У СРПСКОЈ ПЕРИОДИЦИ ДОБА РЕАЛИЗМА (1881–1895)1

У истраживању се­ даје­ критички пре­гле­д написа о пољској књиже­вности, пласираних у српској пе­риодици изме­ђу 1881. и 1895, с циље­м да се­ пружи одговор на питање­ шта је­ и колико српски читалац доба ре­ализма могао знати о пољској књиже­вности, односно колико му је­ то могло користити за прове­ру и вре­дновање­ у проце­су властите­ ле­ктире­.

IУ настојању да се успостави систем укупних књижевних веза између

двеју националних средина у дијахронијској перспективи, поготово ако се те везе сагледавају у границама сродних стилских парадигми, једине су мање или више егзактно мерљиве категорије: (1) доток информација о књижевнос-ти из друге средине кроз институције домаћег књижевног живота, (2) процес превођења књижевних дела и (3) њихова непосредна читалачка верифика-ција. Док последње две категорије повезује каузалитет и сукцесивност, дотле прва с њима зна бити у веома лабавој вези – може им а не мора претходити, може се а не мора одвијати паралелно. Информативна „припрема“ средине само се мањим делом одиста подудара с потоњом преводилачком праксом, док, с друге стране, сама та пракса, уколико је интензивна и наилази на стваран одјек код публике, често изискује систематизацију података о књи-жевности друге средине, те тако намеће и нови квалитет.

Овде ћемо приказати корпус информација о пољској књижевности који је српском читалишту понуђен кроз књижевну периодику у доба развије-ног реализма као један сегмент укупног процеса српске рецепције пољске књижевности у томе времену.

1.С догоревањем омладинског доба, током седамдесетих година XI­X

века, дошло је до извесне стагнације у процесу дотле доста интензивног

1 Рад је део истраживања на пројекту Ле­ксикон српског ре­ализма који финансира Ми-нистарство науке Републике Србије.

116 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

пријема пољске књижевности код Срба,2 те су и информације о њој биле крајње оскудне. Разлоге би, поред осталог, ваљало тражити у сиромашној лепези тадашње српске књижевне периодике, али и програмском избега-вању ове словенске књижевности у појединим гласилима. Тако ће се стари Јавор, примера ради, ограничити на једну једину, готово сасвим безвредну белешку о Мицкјевичу,3 док новооснована Отаџбина током целог свог излажења ниједном неће обратити пажњу на пољску књижевност.4 У том погледу једини је изузетак била бечка Српска зора: преко рубрике „Слике из културног живота словенског“ до нашег читаоца стизале су драгоцене вести и са пољског терена.5 Као медијски догађај, пажњу српске штампе привукла је прослава 50-годишњег јубилеја пољског књижевника Јузефа Игнација Крашевског 1879. године.

На томе се завршавала сва та скромна информативна подршка једнако скромној преводилачкој продукцији током седамдесетих, у време прве, припремне фазе српског реализма.6

Од наредне деценије, међутим, могуће је пратити постепени раст броја информативних написа о пољској књижевности, њиховог квалитета и чиње-ничког обухвата. Тај је процес напослетку био толико снажан да се може рећи како је за време српског реализма код нас формиран информативни канон о пољској књижевности, који ће се потом дуго само допуњавати новим појавама.

Међу важнијим периодичним издањима из седамдесетих своје излажење настављају само Јавор и Отаџбина (бечка Српска зора прати их још веома кратко), а у различитим српским културним средиштима рађају се и нова: Србадија (Београд), Српске­ илустроване­ новине­, Црногорка, Стражилово, Босанска вила, Коло и др.7 Нова гласила окупљају у односу на претходно раздобље релативно велики број сарадника, од којих су неки тек пристигли са наших и европских високих школа, носећи отуд и свеже идеје. Такве при-лике погодовале су и процвату преводилаштва у осамдесетим годинама, што добро илуструје пример пољске књижевности. У периодици срећемо, премда крајње различито заступљене, и пољске ауторе које наша публика дотад није

2 О рецепцији пољске књижевности до почетка реализма вид.: �. Живановић, Срби и пољска књиже­вност (1800–1871). Београд, 1941.

3 Јавор, V/1878, 9, 286–288.4 Разлог је у првом реду била антируски усмерена „пољска револуција“ – Јануарски

устанак 1863.5 Уп.: П. Буњак, „Чех Едвард Јелинек као посредник информација о пољском књижевном

животу у Српској зори“. Славистика, 2005, I­X, 335–341.6 Уп. библиографију „Преводи из пољске књижевности објављени на српском језику од

1826. до 1941.“ [У:] П. Буњак, Пре­гле­д пољско-српских књиже­вних ве­за (до II све­тског рата). Београд, 1999, 129–179.

7 У рефлексији о српској периодици овога времена ослањали смо се на: Д. Иванић, За-бавно-поучна пе­риодика српског ре­ализма. Јавор и Стражилово. Нови Сад, 1988.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 117XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

читала – песнике-романтичаре: Словацког, Красињског, Ујејског, Романов-ског, Жмиховску или прозне писце: Балуцког, Свјентоховског, Сјенкјевича, од којих су последња двојица истакнуте присташе реализма (позитивизма) у пољској књижевности. Примера ради, Сјенкјевич се – као практична подршка реалистичкој норми у српској књижевности, али истовремено и као њен одраз – у првом српском преводу јавља већ 1881 („Свирач Јанко“ у календару Банаћанин); 1882. године објављују га Српске­ илустроване­ новине­ („Сиромах Јанко“) и одмах потом, 1883, Јавор („Младост-лудост“), док ће прво засебно издање доживети већ 1887 (Припове­тке­).

Тих се година упоредо прте и путеви модерног српског издаваштва, шири се опсег библиокомуникације као битан замајац књижевног живота. Књига почиње да циља на најшире слојеве читалачке публике, па се, и по-ред још увек присутног института пренумерације, све више пласира готов производ – књига која се, како каже Стојан Новаковић, пушта „сама у свет тражећи читаоце“,8 а која истовремено својим квалитетом започиње (вечиту и неравноправну) битку са „простонародном“, тривијалном књижевношћу.

У тој матици нашла се, више но солидно заступљена, и пољска књи-жевност. Панчевачка књижара браће Јовановића са својом „Народном биб-лиотеком“, односно књижара браће Поповића из Новога Сада, објавиле су осамдесетих и у првој половини деведесетих година XI­X века чак 22 засебне позиције превода с пољског.9 Овај процес пратила је све израженија потреба за систематичним књижевним информацијама.

2.Пољска књижевност као тема присутна је у српској књижевној периоди-

ци осамдесетих и деведесетих година XI­X века у прилозима најразличитијег формата – почев од белешчица у тек неколико редака, па све до екстензивних написа с амбицијама на исцрпност. Ситнији прилози и књижевне вести, иако прикупљани знатно систематичније, још увек допиру по правилу из друге руке, односно најчешће из сродних рубрика у страним часописима.

И у ово време можемо пратити одјеке различитих догађања у пољском књижевном животу: хапшење и суђење Крашевском, потом његова смрт 1887. године или свечаност око преноса Мицкјевичевог праха у Краков 1890. Ипак, премда у почетку и помало невешто, прате се све новији писци, њихова новообјављена дела, доносе се судови о тим делима, засад још посредни, али такође не без значаја за потоњу рецепцију тих писаца и њихових дела у нашој средини. С порастом броја оваквих ситних прилога и поновним буђењем интересовања за пољску књижевност, оличеног у све организова-

8 Уп.: С. Новаковић, Српска књига, ње­ни продавци и читаоци у XIX ве­ку. Београд, СКЗ, 1900, 51–52.

9 Уп.: П. Буњак, „Две српске књижаре у XI­X веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности“. Славистика, 1997, I­, 97–105.

118 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

нијем преводилачком раду, уочава се настојање да се та спорадична сазнања синтетизују у комплексније информације. Тако је настао један број маркан-тних текстова – попут прегледа „украјинске школе“ пољског романтизма „Пољска појезија“ од Владислава Алина (Јавор, 1884), прилога „Најновије пољско песништво“ Николе Манојловића-Рајка (Коло, 1889) или опширне компилацијe­ Стевана Павловића „Књижевност у Пољака“ (Ле­топис Матице­ српске­, 1891–1892).

Материјал ћемо излагати управо тим редом – почевши од кратких при-лога и монотематских осврта (I­I­), да бисмо најпосле приказали синтетичке прегледе пољске књижевности (I­I­I­) – све то с циљем да покажемо шта је српски читалац тога времена могао да дозна о пољском књижевном животу и пољској књижевности као систему.

II. Краћи прилози и белешке

1. Почетком осамдесетих година јављају се још увек само вести о Јузефу

Игнацију Крашевском. У Јавору за 1882. налазимо кратку белешку Миленка Веснића, где читамо: „Јан [!] И. Крашевски је најбољи пољски романописац. Недавно је написао тенденциозан роман Szaloma у коме црта тамне стране женске еманципације у Русији.“10 Поред погрешног пишчевог имена, грешка је и у наслову романа – реч је о роману Szalona (1882). Аутор белешке се у наставку укратко осврће на списатељску плодност Крашевског и завршава свој текст: „Баш сада читамо у бечкој ’Реформи’ како овај Нестор сувре-мене пољске књижевности, пишући уреднику тога листа, јада се како му је здравље поремећено, те мора да лежи и не може за сада ни да мисли на какав рад.“ Из овога се види да је информација до нас допрла посредним путем – преко бечког недељника Ре­форма (Di­e Reform).

Исте године Српске­ илустроване­ новине­ донеле су у рубрици „Словенски писци“ подужи текст „Ј. И. Крашевски“ из пера анонимног аутора. И овде се српски читалац могао обавестити о монументалности књижевног дела пољскога писца, о основним чињеницама из његове биографије, као и о његовој улози у демократизацији пољске књижевности, иако при том није споменут ниједан једини наслов. „Крашевскова је највећа слава“ – вели писац – „што је он Пољаке ’научио читати’, он је први принудио пољско племство да се остави читања француских романа и омилио је пољску књижевност средњем сталежу...“11

Хапшење старог и оронулог Крашевског 1883. од стране немачких власти, и то под оптужбом за шпијунажу и велеиздају, снажно је одјекнуло у целокупној европској слободоумној јавности. Тај догађај био је познат и у нашој средини, а о новим моментима у вези с њим огласио се у Србадији

10 Јавор, I­X/1882, 46, 1470.11 Српске­ илустроване­ новине­, I­I­/1882, 23, 175.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 119XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

песник Војислав Илић текстом „Подробности о Крашевском“. Како Илић сам каже, те „нове подробности“ о „уапшењу познатог пољског песника Крашевског“12 наводи према краковским новинама Nowa Reforma и задржа-ва се само на голим чињеницама, не показујући или сматрајући сувишним да покаже ма какво ближе познавање овога писца. Наш песник осврће се на инкриминисану сарадњу Крашевског у француском часопису Moni­teur, наводећи чак и канале којима је пољски писац слао своје антипруске напи-се. Нарочито се детаљно зауставља на односу Крашевског према пруском капетану Хентшу, проналазачу и конструктору оружја, који је преко Краше-вског покушао да прода своје проналаске Французима. Уопште узев, текст је доста сувопаран, те иако је из за нас тако значајног пера, није од превелике вредности за познавање личности и дела Крашевског код српске књижевне публике. Значајан је, међутим, из сасвим другог разлога: показује да је Илић прилично познавао пољски језик. Прегледајући лист Nowa Reforma, Миро-слав Топић је у бр. 173 (8. VI­I­I­ 1883) нашао напис „Sprawa Krasze­wski­e­go“, „који је Војислав верно парафразирао, а поједина места и превео“.13

2.Почев од 1884. године јављају се разноврсније белешке, посвећене

и другим пољским књижевницима. Веома је важан у том смислу сажети преглед новости из пољског књижевног живота који је за Јавор начинио Владислав Алин. Ту су садржани, бар према нашем сазнању, први подаци о Хенрику Сјенкјевичу и Елизи Ожешковој,14 а спомињу се и Бронислав Грабовски, Т. Т. Јеж, Мјечислав Романовски и др.

Обавештавајући о изласку 5. књиге Сјенкјевичевих сабраних дела, Алин користи прилику да се на њих и осврне:

Приповетке су му писане реалним правцем, живим сликањем осећаја и дивним карактерисањем освојио је он прво место у савременој пољској белетристичкој књижевности. Пољска га критика меће напоредо са Уидом, Кабалером [...], Брет Хартом и Павлом Хајзом.

Бележи потом и појављивање романа Огње­м и маче­м:

Последње му је дело Ogni­em i­ mi­eczem од кога су изишле две свеске, а и трећа ће за који дан да изиђе. У том роману дивно слика Сјенкијевић доба ко-зачког четовања [...]. Публика је примила с највећим одушевљењем тај потоњи умотвор генија Сјенкјевићева...

12 Србадија, I­I­I­/1883, 5–6, 239.13 М. Топић, „Вацлав Ролич-Лидер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове

поезије код нас“. Анали Филолошког факулте­та, 1968, VI­I­I­, 434.14 Ожешкову је годину дана раније први поменуо А. Хаџић у једном свом предавању,

али без икаквих ближих података. Уп.: А. Хаџић, „Српкиња у народу и са светом“. Јавор, X/1883, 6, 168.

120 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Поврх свега, Алин даје и кратку библиографију српских превода из Сјенкјевича, наводећи, између осталог, да је Na marne прави наслов романа Младост-лудост „у лепом преводу г. Владимира“.15

„У исти мах“ – читамо даље – „излазе у свескама и приповетке гласо-вите Елизе Оржешкове, коју пољска критика убраја у ред најбољих пољских приповедача [...].“ Овде је реч о збирци приповедака под насловом Z różnych sfer, а те приповетке Алин оцењује као „махом тенденциозне“. По наслову и уз кратак коментар спомиње три романа Ожешкове: Marta, Pi­erwotni­ и Mei­r Ezofowi­cz; у првом је „изнела тип пољске жене, показавши жалосне појаве модерног васпитања“, „у другима опет открива љуте ране данашњега друштва“, а у публицистици (мисли се на Ki­lka słów o kobi­etach) „бори се јуначки за еманципацију женскиња“ (127).

3.Неколико бројева касније у истој рубрици Јавора изишао је сличан

напис о новим пољским књигама, чији је аутор био Никола Шумоња. Овде откривамо много слабије познавањe­ прилика; тако нпр., читамо: „Почели су да излазе изабрани романи Е. Орзешковића [!]; у првој свесци изашло је: Ostatni­a mi­łość.“16 Не можемо а да се не зачудимо како је „гласовита Елиза Оржешкова“ за кратко време у истом листу могла постати „Е. Орзешковић“. У наставку је споменут „чувени пољски песник“ Јузеф Кошћелски – иначе епигон романтизма и ефемерна књижевна појава – чије су песме, како бележи Шумоња, „нашле лепа одзива у пољске публике“ (реч је о издању његових сабраних песама Poezje из 1883). Поред тога, најављена је и намера Зенона Пшесмицког Мирјама да изда антологију чешке поезије, што је уједно у нашој средини и први спомен имена будућега модернисте и реформатора пољске књижевности.

У једној од наредних бележака о словенским књижевностима Шумоња пише о појављивању руског превода Успоме­на (Pami­ętni­ki­) Михала Чајков-ског под насловом Turecki­e anekdoty, представљајући аутора као личност коју српска публика већ познаје по преводима: „У нашој литератури има више његових приповедака, нарочито истичемо Крџалију и Чајчину могилу.“17 Иако су оба дела одиста била преведена на српски, па чак и доста добро знана српском читаоцу, морамо подсетити да Чајковски није аутор овог другог романа, већ да је то Паулин Стахурски. Даље, приказујући саме мемоаре Чајковског, Шумоња хвали њихову занимљивост и тврди да ће се ту наћи „доста непознатих ствари о Карађорђу и другима“ (992).

15 Јавор, XI­/1884, 4, 127.16 Јавор, XI­/1884, 11, 351.17 Јавор, XI­/1884, 31, 991.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 121XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

4.Од самога почетка свог излажења године 1885. Стражилово Јована Гр-

чића поклањало је изузетну пажњу управо пољској књижевности, како књи-жевним новостима са тога простора, тако и преводима, за шта је у највећој мери био заслужан Грчићев ђак и пријатељ Никола Манојловић-Рајко.18

Тако је читалац Стражилова током 1885. године сазнао нпр., за две нове драме: Przedni­a straż Казимјежа Залевског и Aspazja Владислава Окоњског (Александра Свјентоховског).19 Могао се такође пратити рад Крашевског: било је речи о управо довршеном историјском роману Крашевског Bani­ta, као и о онима на којима је писац тренутно радио – Rokoszani­e и Męczenni­ca na troni­e са по неколико речи коментара.20 Добијамо даље податак да је написао „у затвору три нове историјске приповетке“21 које су после споменуте и по насловима: реч је о романима Bajbuza, Bani­ta и Na królewski­m dworze.22

У напомени уз свој превод Сјенкјевичеве приповетке „Из паметара познањског учитеља“ Рајко је начинио прву опширнију белешку о Сјенкје-вичу код нас. Из ње дознајемо и неке детаље везане за пишчев животопис: „родио се у Литавској (отуд му псеудоним ’Li­twos’), учио се у Варшави на тако званој ’великој школи’ (’szkoła główna’), а после се искључиво посве-тио књижевности“. У томе је погрешна једино Рајкова аналогија између псеудонима и места рођења: Сјенкјевич је, наиме, рођен у Подласју (Вола Окшејска). Оно што је у овоме напису значајније јесте покушај да се одреди усмерење Сјенкјевичеве поетике:

У своме раду држи се реалистичког правца, каткад са нешто романтично- -идеалне примесе. Реализам је његов сушта противност реализму Золе, Флобера и др. [...] Професор гроф Тарновски, који се иначе не слаже са реализмом Шенкјевичевим, признаје ипак да нико није живот народни у свима нијансама верније снимио од Шенкјевича...

Сјенкјевич, вели даље Рајко, „слика човека, не идеалног, већ реалног, не цивилизованог, већ човека из народа са урођеним му врлинама и са гре-сима и пороцима, које је стекао у друштву“, а то чини с „дубоком тугом и горким хумором“. У овој белешци Рајко запажа нешто што би могло бацити додатно светло на каснију популарност Сјенкјевичеву код Срба: „Често се нађе у његовим делима слика и прилика, које, мутатис мутандис, потпуно

18 Уп.: П. Буњак, „Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти)“. Филолошки пре­гле­д, XXI­V/1997, 1–2, стр. 139–162; П. Буњак, „Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка“ [У књ.:] Poloni­ca et polono-serbi­ca. Београд, 2001, 122–146.

19 Стражилово, I­/1885, 1, 30.20 Стражилово, I­/1885, 8, 256. 21 Стражилово, I­/1885, 31, 991.22 Стражилово, I­/1885, 45, 1440.

122 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

одговарају нашем животу народном, па опет је он код нас слабо познат.“23 Од Сјенкјевичевих дела Рајко спомиње она која су код Срба дотад преведе-на – Na marne и Janko muzykant, затим „красне“ приповетке Szki­ce węglem, Hani­a, Za chlebem, као и роман Ogni­em i­ mi­eczem, а, како каже, „хвале му и Li­sty z podróży“.

У Стражилову за 1885. годину писало се и о подизању споменика Мицкјевичу у Кракову, па се ту нашло и присећање члана жирија на конкурсу за тај споменик, проф. Гијома из Париза, иначе Мицкјевичевог студента са Collège­ de­ France­. Париски професор се сећа:

Често смо чекали на цичи зими пред капијом да би високоцењеном учитељу своме доказали љубав нашу и високо штовање. Касније је и мени у део пала част да предајем на истом том ’Collège­ de­ France­’-у. Баш смо пре негде у истој дворани где је неумрли ваш песник предавао наместили плочу-споменицу њему у славу [...].“24

Ни наредне, 1886. године не попушта пажња Стражилова кад је реч о пољској књижевности. Сјенкјевич који већ приметно продире у српску средину предмет је и живог интересовања. Према непотписаном сараднику (можда је то био и Рајко), Сјенкјевич

...саопштава сад у варшавском часопису ’Słowo’ наставак своје историјске трилогије. Први је део те трилогије био дивни роман Огње­м и маче­м, а изашао је у четир свеске. Други део који је скоро већ завршен зове се Потоп, а обу-зима шведске ратове под Јованом Казимиром. Затим ће доћи трећи део којем је наслов Pan Wołodyjowski­.25

Тако је, дакле, још и пре но што је настала у оригиналу, српској публици најављена Сјенкјевичева Трилогија, која ће код њених каснијих нараштаја бити толико популарна.

У наставку ове белешке наводи се ласкаво мишљење из немачког ча-сописа Das Magazi­n für di­e Li­teratur des In- und Ausländes:

Са Шенкјевичем је роман у Пољака добио таквог полета да сад надмаша историјску белетристику свију других земаља. Уелтер се Скот не може ни мерити са Шенкјевичем, јер је Уелтер Скот досадан, а у делима пољског песника врије живот и снага, која сваког за собом вуче.

Не изостаје ни оцена истога часописа „да би многи немачки романсије могао сасвим лепо у школу ићи код Шенкјевича“ (210–211).

23 Стражилово, I­/1885, 28, 881–882 [фуснота].24 Стражилово, I­/1885, 11, 347–348.25 Стражилово, I­I­/1886, 6, 210.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 123XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

Стражилово је кратким читуљама обележило смрт двојице пољских романтичара – Михала Чајковског и Јузефа Бохдана Залеског. У кратком тек-сту о Чајковском налазимо поред осталог непрецизну годину рођења – 1808. уместо 1804, а књижевни рад оцењен му је у једној реченици: „Најлепша су му дела Козачке­ приче­.“ Најпосле се спомиње роман Крџалија у преводу Стојана Новаковића, по којем је Чајковски познат у нашој средини.26 Залески је означен као „славни пољски песник“, а од дела спомиње му се фантазија Rusałki­, и „знаменит [...] лирски еп Дух сте­пе­“ (Duch od stepu).27 Михал Чајковски поменут је још једном, и то у вези с најавом штампања његових успомена у Лавову, до којег, узгред, никад није ни дошло.28

5.Јавор је током новембра 1886. у два наставка донео опширан и врло

информативан преглед пољске периодике, чији је аутор, по свој прилици, Владислав Алин. Преглед је, како је назначено, рађен према краковском часопису Przewodni­k Bi­bli­ograficzny. Од књижевних гласила или листова који су доносили и књижевне прилоге, а уз коментаре о уредницима, са-радницима и општем усмерењу, споменути су следећи: Wi­ek, Słowo („у том листу прославио се Сјенкијевић са својим приповеткама Огње­м и маче­м и Потопом“29), Bi­bli­oteka Warszawska, Ateneum, Ni­wa, Bluszcz, Bi­esi­ada Li­terac-ka, Kłosy, Tygodni­k Ilustrowany, Czas и Reforma. У овом последњем сарађује „и др Адам Асник, један од првих пољских песника“.30

Током 1887. у ситнијим прилозима бележи се нпр., без навођења наслова ново дело „о бугарским стварима“ Т. Т. Јежа,31 затим песме „пољског песника Адама Асијука“ (реч је о Аснику), нов Сјенкјевичев роман „Володијски“ (Pan Wołodyjowski­), као и песме Марје Конопњицке.32 Српски читалац могао је дознати и да се приповетке Елизе Ожешкове „преводе јако на немачки“, те да у тамошњим часописима управо излази роман Господин Граба и приповетка Снажни Самсон,33 као и да јој се „дела превађају већ и на француски“.34

6.У 1887. години у средишту пажње наше средине поново је личност и

дело Ј. И. Крашевског, овога пута поводом пишчеве смрти. Штампа је тим поводом донела приличан број текстова неједнаке вредности, углавном

26 Стражилово, I­I­/1886, 4, 132.27 Стражилово, I­I­/1886, 14, 484.28 Стражилово, I­I­/1886, 35, 1259.29 Јавор, XI­I­I­/1886, 44, 1408.30 Јавор, XI­I­I­/1886, 45, 1439.31 Јавор, XI­V/1887, 6, 96.32 Јавор, XI­V/1887, 31, 496.33 Стражилово, I­I­I­/1887, 7, 110–111.34 Јавор, XI­V/1887, 36, 576.

124 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

пуних фраза и општих оцена, без озбиљнијег приказивања његових дела. Смрт Крашевског забележена је у Виде­лу, Српским новинама, Наше­м добу, Одје­ку, Гласу Црногорца, Застави...

Поводом смрти Крашевског први се огласио београдски лист Виде­ло 13/25. марта, дакле, после недељу дана. Напис „Јосиф Игњат Крашевски“35 анонимног аутора не пружа неки суштински садржај, али сасвим задовољава новинске стандарде: ту су основни биографски подаци, и то углавном корект-ни, осврт на квантитет дела („пола хиљаде свезака“), подаци о Крашевском као издавачу листа Gazeta Polska, емигранту и најзад магдебуршком сужњу, иако при том није споменуто ниједно дело овога књижевника.

Приличну обавештеност, међутим, показао је аутор чланка „Јосиф И. Крашевски, књижевник и родољуб пољски“ у Застави, који се потписивао са „-к“. Текст не оперише великим бројем дела Крашевског (у специфичном контексту споменута су само три – Mori­turi­, Resurrecturi­ и Бе­з срца), а не задржава се ни на излагању пишчевог животописа. Реч је заправо о врло ус-пелом кратком есеју. Пошто је подсетио на срамно тамновање преминулог писца, „-к“ га даље овако представља: „Многи је прошао поред малог, слабу-њавог старца са плавим очима и погнутом главом и не слутећи шта лежи у њему.“ Као „главно обележје његово“ истиче марљивост и радиност током целог свесног живота (тако је опус Крашевског нарастао на фамозних 500 свезака), али и свестраност: „Био је и новинар; вешто је цртао – неке своје романе сам је илустровао – и свирао.“

Оно што је највредније у тексту из Заставе­ јесте изостанак немог дивљења делу Крашевског и сасвим умесно критичко запажање:36 „ни њега, као никога, није прославила продуктивност“, а „ни универзалност не прибавља славе“; „разуме се да се он поред таког разноврсног рада није могао нигде задубити“. Ту тезу аутор написа чак појачава: „У њега налазимо наклоност да све саопћи што може само, да не речемо да воли – ћаскање.“ Ипак, да би се начинио преокрет у домаћој књижевности, за какав је заслужан Крашевски у пољској (демократизација књижевности и окретање властитим националним вредностима), морао је писати „и много и о многоме“.37

Најбољи и најопширнији прилог овим поводом у целокупној нашој пе-риодци, рачунајући и књижевну, изишао је у Стражилову у рубрици читуља, а завидна обавештеност његовога писца готово сасвим сигурно упућује на Рајка. Упоредимо ли, наиме, позамашну биобиблиографску фактографију овога написа са Рајковим знатно опширнијим предговором роману Пе­сник и све­т, објављеном исте године, неће остати никакве дилеме. У овом другом

35 Виде­ло, VI­I­I­/1887, 55, 2.36 Први критички исказ такве врсте, иако нешто уздржанији, срећемо у Хауснеровом

напису у Стражилову 1885.37 Застава, XXI­I­/1887, 49, 1.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 125XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

тексту Рајко је исправио неке ситније пропусте и недоследности и остављао више простора појединим делима, али чињенички костур остао је исти.

Текст из Стражилова крцат је углавном коректним подацима о пореклу пољскога писца и породичним приликама, току школовања, годинама пред устанак из 1830. и непосредно после њега, чега није било у ранијим споме-нима Крашевског код Срба. Наравно, и остатак биографије је згуснут, али то је српском читаоцу могло бити углавном већ познато које из Јелинекових написа у Српској зори, које из различитих бележака последњих година (еми-грација, хапшење, тамновање) или из Хауснерове студије „Новија пољска књижевност“ у Стражилову за 1885. Пишчев животопис у овој белешци заузима више од половине текста. И преглед стваралаштва овде је неуоби-чајено исцрпан за прилоге овакве врсте. „Најбољи су му“ – вели аутор на-писа – „друштвени романи: Коле­ба иза се­ла, Уљана, Пе­сник и све­т“ (уз овај последњи стоји напомена да ће се појавити „за који дан у српском преводу Рајковом“), а „од историјских је романа на првом месту Стара прича, Љу-боњи, Браћа која су устала из мртвих, Маслав“38 итд. Први пут је, међутим, споменут Крашевски као аутор троделног спева Анафје­лас, као драматичар (Портре­т, Коса и брус и Тре­ћи мај), есејист (Студије­ књиже­вне­, Расправе­ о књиже­вности и уме­тности, Данте­) и најзад као – филозоф.39

7.Наредних година у нашој периодици новости везане за пољску књи-

жевност бележене су нешто мањим интензитетом. У Стражилову је, поред белешке о књизи Мицкјевичевог сина Владислава Adam Mi­cki­ewi­cz, sa vi­e et ses oeuvres,40 донет телеграфски сажет преглед збивања у пољској „лепој литератури“, препун имена и дела, од којих су нека значајна, а нека већ дав-на књижевна прошлост. Од песника на првом месту је Марија Конопњицка и „трећи низ њених песничких дела“ (Poezje. Seri­a trzeci­a), Михал Балуцки са својим преводима из Хајнеа, Влођимјеж Загурски (Хохлик) који је „издао спев Цар Соломон“, Крашевски и његове песме (Poezje J. I Kraszewski­ego. Oprac. W. Bełza). Нарочито су темељно побележена нова драмска дела и њихови аутори – Алфред Носиг, „писац Траге­дије­ мисли“, од којег „изиђоше Пе­сме­ и Цар Сиона“, Адам Асник и његова „шаљива игра Браћа Ле­рхе­“, Зигмунт Пшибилски (погрешно наведен као „Пшибуљски“) који је „написао драму Вице­к и Ваце­к и наставак томе Породица Ваце­к“ (реч је о комедијама), Марјан Јасјењчик (В. Карчевски) и драма Ле­на, Јузеф Грајнарт и Феликс

38 Стражилово, I­I­I­/1887, 13, 208.39 Крашевском је при том погрешно приписано ауторство дела „Историја природне­

филозофије­ Хе­глове­“, док је заправо реч о преводу одломка Хегелове књиге Vorlesungen über Phi­losophi­e der Geschi­chte, који је под насловом „Rys hi­stori­i­ fi­lozofi­i­ we­dłu­g He­gla“, Крашевски објавио у часопису Athenaeum. Иста ова грешка понавља се у предговору уз превод романа Пе­сник и све­т, па би то могло послужити и као доказ ауторства овог написа.

40 Стражилово, I­V/1888, 25, 400.

126 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Језјерски са својим новим комедијама. Међу прозаистима су Винценти Ра-пацки који је издао „приповетку К све­тлости“ (реч је о роману Do świ­atła), Крашевски и његова „приповетка Над провалијом“ (роман Nad przepaści­ą), док „Валерија Марене узима свој предмет из сфере пролетаријата“. „Осим тога се баве“ – закључује писац прегледа – „гроф Станислав Тарновски, Станислав Козмјан, Петар Хмјеловски, Владислав Белза и Јован Сјемјењски с историјом књижевности и са оцењивањем савременх писаца.“41

Податак из овог написа да је „Болеслав Приш [написао] новелу Обма-на“ више је него индикативан. Реч је, свакако о Болеславу Прусу, али нисмо могли наћи наслов новеле који би одговарао „Обмани“; 1888. штампана је засебно једино Omyłka (Гре­шка) и сва је прилика да је посредовала руска реч обман, што би могло значити да импозантни списак имена и наслова који смо представили потиче из неког руског извора.

8.Никола Манојловић-Рајко је успоставио сарадњу са Колом Данила

Живаљевића од самога почетка излажења овог београдског часописа 1889. године. Ту је, поред својих превода и ширег прегледа „Најновије пољско песништво“, о којем ће посебно бити речи у даљем излагању, Рајко направио и „Белешку из културнога живота у Пољака“, где се бави различитим темама. Бележи, нпр., појаву романа Cham Елизе Ожешкове, о којем преноси похвале критике и најављује да ће „неколико њених новела Из разних сфе­ра изићи [...] наскоро и у српском преводу“ (реч је о његовом избору и преводу С брда и с дола). „Лепа приповедачка дара“ – наводи даље Рајко – „показа Вићентије Кошакјевић у својим новелама под натписом Wi­dmo“ и истиче свежину и једноставност Косјакјевичевог приповедања; две приповетке из ове књиге изићи ће још исте године у Колу. Најзад, споменимо као занимљивост и случај са Сјенкјевичевим романом Pan Wołodyjowski­, за који је писац добио „од непозната Кијевљанина 15.000 рубаља на дар“; пошто није успео да га врати власнику, Сјенкјевич „одреди тај новац за помагање књижевника и уметника који пате од груди, па морају да мењају климу“,42 те је на тај начин настала фондација која је понела име његове преминуле жене.

9.Година 1890. остала је и у нашој штампи и књижевној периодици

упамћена по преносу Мицкјевичевих земних остатака из Париза у Краков. То је била једна од оних националних манифестација које постају више општи медијски догађај, него што се тичу књижевности и њене рецепције у строгом смислу, али које и као такве могу бити од значаја за буђење инте-ресовања средине према делу одређеног књижевника. Што се Мицкјевича

41 Стражилово, I­V/1888, 29, 464.42 Коло, I­/1889, 15/16, 157–158.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 127XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

тиче, он је у српској средини и дотад познат; ипак, у време кад се споме-нутим поводом о њему интензивно писало – није се појавио ниједан нови превод. Дакле, написи које ћемо представити нису, по свој прилици, имали никаквог квалитативног одјека, сем што су свакако деловали на стварање вредносног стереотипа код наше публике, тј. представе да је Мицкјевич највећи пољски песник.

Велику свечаност прва је најавила Застава у прилогу под насловом „Адам Мицкијевић“ из пера свога сарадника који се потписивао са „-а“. Поред најаве свечаности, текст доста детаљно представља песникову биографију и донекле књижевни рад. Међутим, и поред уопште узев коректно пренетих чињеница, праву су збрку унеле слагачке грешке. Тако је, нпр., Мицкјевич рођен „у неком селу близу Новгородска“ (Новогрудек), радио као учитељ у „Ровну“ (Ковно), у Паризу упознао „неког пољског племића Томшанског“ (Товјањски), чије су присталице били „меманисти“ (месијанисти).

Кад је реч о књижевном стваралаштву, споменуто је „величанствено дело“ Конрад Вале­нрод, а као „најзнатнија“ Мртвачка слава (Dzi­ady) и Господар Тадија (Pan Tadeusz). Овима су потом додата још два: Grażyna и Farys. „Дела су му“ – пише на крају сарадник Заставе­ – „превађана мал-тене на све јевропске језике. И српски народ имао је прилике да у својим повременим листовима чита нека дела Мицкијевићева и да у њима ужива.“43 Писац овога текста тако ничим не показује да су му познати засебно издати српски преводи Мицкјевича – Конрад Вале­нрод Данила Медића (1871) и Гражина Стојана Новаковића (1886).

Неколико дана после написа у Застави београдске Мале­ новине­ Пере Тодоровића у рубрици „Из бела света“ донеле су осврт на саму церемонију. Овом приликом није дато ништа о самом Мицкјевичу, нити о његовом делу, али пружен је детаљан увид у ток свечаности дословце из сата у сат.44

Знатно сажетије, иако на исти начин, о другом погребу пољског песника пише и Босанска вила.45

Задарски Српски глас, који је издавао и уређивао српски првак у Дал-мацији Сава Бјелановић, приказао је ову свечаност у сасвим другом светлу. У тексту „Адам Мицкијевић“, после кратког увода (о Мицкјевичевим пре-давањима, о томе да је та предавања на италијански превео Медо Пуцић и сл.), анонимни аутор, али по свој прилици сам уредник, говори о сплету забрана којима је аустријска држава спутала ову манифестацију. „Само у Паризу“ – вели писац – „могли су они [Пољаци] по својој милој вољи чинити част свом пјеснику“, док су аустријске власти забраниле говоре приликом пропутовања костију кроз Беч и чак наредиле да се ковчег тајно пренесе с

43 Застава, XXV/1890, 95, 1–2.44 Мале­ новине­, I­I­I­/1890, 175, 2–3. 45 Босанска вила, V/1890, 11/12, 191–192.

128 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

једне железничке станице на другу раније него што је најављено. У самоме Кракову „забрањена је била свака демонстрација са стране Пољака из Ње-мачке и Русије“, а „одређени говорници имали су поднијети полицији своје говоре на преглед“.46

Пажње је вредан и неколико недеља каснији текст у Застави, потписан са „П. К. Л.“, под насловом „Поглед на прославу Мицкијевићеву“. Текст је релативно опширан, а бави се оценом чисто моралне димензије краковске церемоније. После необавезних реченица о песниковом животу и раду, каткад пуних недоследности и нетачности, аутор у први план ставља своју визију Мицкјевича као револуционарног борца. На свечаности преноса песникових костију, наиме, била је „заступљена сва пољска аристокрација, грофови и кнежеви; више свештенство, бискупи и надбискупи надтицали су се који ће од њих данас већу почаст указати том покојнику“. Међутим, Мицкјевич је, према сараднику Заставе­, увек био против великаша и црквених главара као тлачитеља простога народа. Највише места посвећено је у овом осврту Мицкјевичу као уреднику La Tri­bune des Peuples (узгред, име гласила наводи се погрешно: „Tri­bu­ne­ de­ Pe­u­ple­“); при том се инсистира на томе да је лист „заступао само социјалне идеје“, док је он уистину заговарао братимљење народа у духу револуционарне 1848. године, у духу „пролећа народа“. Ау-тор се, додуше, ограничава: „Не може се никако рећи да је Мицкијевић био социјалиста по данашњем значењу самог социјализма“, али „је он зато наје-нергичније дизао свој глас за слободу човечанства“. Најбољи доказ у корист своје тезе сарадник новосадског листа види у снажном антиклерикализму, који је пољски песник одиста у више наврата исказивао на ступцима La Tri­bune des Peuples, а који је, истини за вољу, био производ Мицкјевичевог разочарења у политику Наполеона I­I­I­, и то због његове војне интервенције против римске републике и рестаурације папске власти.

Писац овог прилога, дакле, држи да је врхунски цинизам од стране конзервативне галицијске аристократије и високог клера да човеку какав је био Мицкјевич приређују тако велелепне церемоније: „Од мртвог тела тога револуционара они се сада више не плаше; али никако им не би годило да се томе истом генију још једном живот поврати, јер би са њиме одма морали поступати тако исто као што и данас поступају са оним људима који његове идеје попримише.“47

Споменућемо још један ситан прилог посвећен посредно Мицкјевичу. Реч је o укратко скицираној историји катедре за словенске језике и књижев-ности на Collège­ de­ France­, коју је Јавор пренео из Revue i­nternati­onale de l’ensei­gnement. Тадашњи предавач на Катедри Луј Леже говорио је за фран-цуски часопис о развоју ове институције, а Јавор је пренео између осталог и

46 Српски глас, Задар, XI­/1890, 27, 2.47 Застава, XXV/1890, 112, 1–2.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 129XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

његову оцену Мицкјевичевог педагошког рада: „Мицкјевић је у свима својим предавањима остао песник. Од младости своје наклоњен мистицизму, [...] он не беше чисто професор него то беше Питија на троношцу.“ Леже при том није заобишао ни уврежено мишљење о ерозији Мицкјевичевог рада као последице познанства са Товјањским, којег је велики песник „сматрао за посланика небеског“ и под чијим су утицајем његова предавања „постала праве богословске предике“.48 У тексту су даље споменути и Мицкјевичеви наследници – Сипријан Робер и Александер Хоћко.

10.Од ситнијих прилога у периодици до половине деведесетих година

требало би споменути још неколико, из Јавора и Стражилова који су у то време лагано догоревали.

Некролог пољском комедиографу Фредру Сину спомињемо понајви-ше да бисмо илустровали како српска средина, због недостатка поузданих информација, заправо није разликовала дела Фредра Оца и Фредра Сина. Бележећи да је умро „гроф Јован Александар Фредро, славни Пољак, писац шаљивих игара“, аутор некролога вели: „Од Фредрових глума имамо ми на репертоару нашег народног позоришта Де­војачки заве­т [!] и Је­диницу.“ Де­војачки заве­т (Śluby pani­eń­ski­e) дело је Фредра Оца, о којем у истом тексту читамо: „Отац Фредров био је још знаменитији као писац шаљивих игара, важи као пољски Молијер. Од његових комада давале [су] се пре јед-но дваестину година у нас и његове Госпође­ и хусари.“49

Вест о објављивању „записника“ Чајковског у Кије­вским старинама сама по себи није толико значајна, колико податак да се аутор тих успоме-на у свести наше публике још увек, дакле у последњој деценији XI­X века, ближе одређује као „писац Крџалије­, кога наша књижевност има у преводу Стојана Новаковића“.50

Стражилово је 1892. донело само белешчицу о историјском роману Szary Wi­lk Адама Креховјецког. При том се спомињу његова ранија дела Starosta zygwulski­ (1886; 1887) и Veto! (1888; 1889), којима је „на пољу нове-листике лепо успео“. Роман Szary Wi­lk (1891; 1892), за који је „предмет узео из времена Казимира Великог“ критика, како се каже у белешци, изузетно хвали и „вели да је Креховјецки њиме достигао и самога Шенкјевича“.51 Аутор ове белешке без сумње је Никола Манојловић-Рајко, који је тај роман превео и објавио у Стражилову наредне године.

Рајко је, по свој прилици, и аутор информације о Марији Конопњицкој, штампаној у последњем годишту Јавора поводом објављивања на његовим

48 Јавор, XVI­I­/1890, 40, 640.49 Јавор, XVI­I­I­/1891, 19, 304. 50 Јавор, XVI­I­I­/1891, 20, 319.51 Стражилово, V/1892, 17, 272.

130 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

страницама приповетке „Стари млин“ („W starym młyni­e­“, 1888; 1890). Ту се најпре у неколико реченица представља Конопњицка52 као песникиња, чије се песме „одликују [...] дивним језиком, живим сликама и смелим мислима“. Поглед ове песникиње „зарања у највеће загонетке друштвене, покреће питања која занимају данас све умове“, али „у души њеној оставио је дубока трага и романтизам, у коме је одрасла и васпитала се, те отуде оно унутарње растројство, очајање, колебање, онај тешки песимизам, који се огледа у делима свију пољских појеткиња“. Као приповедач Конопњицка је на себе скренула пажњу збирком приповедака Моји знанци (Moi­ znajomi­, 1890), за коју се у белешци из Јавора погрешно наводи да је објављена 1892. године. „Ти су знанци махом потиштени, бедни људи и боне душе, којима она необичном вештином уме да похвата осећаје и мисли. Разуме се да је то све сетно, невесело.“53 У тексту је, рецимо и то, споменута и најновија збирка приповедака пољске списатељице Na drodze (1893).

*Из овог прегледа тематски врло хетерогених прилога у периодици

може се, надамо се, стећи утисак о ширини дотока информација о пољској књижевности у нашу средину. Ипак, и на основу изложеног јасно се сагле-давају три момента: 1) континуитет интересовања српске средине за кори-феја пољског романтизма – Мицкјевича; 2) наставак интензивног праћења живота и рада Крашевског које у нашој средини траје од прославе његовог полувековног јубилеја; 3) продор пољских позитивиста и пораст занимања пре свега за Сјенкјевича.

III. Син­тезеМозаичну слику коју пружа претходни одељак знатно употпуњавају

општи прегледи одређених периода или жанрова у пољској књижевности, као и покушаји скицирања целокупног књижевноисторијског процеса код Пољака. Они се јављају повремено, и то током целог периода. Као што смо напред напоменули, и ти су сумарни прегледи – или преводи, или компила-ције наших људи, дакле, не проистичу из зрелога познавања ове књижев-ности у српској средини. Једина је њихова намена – уношење реда у обиље случајних и делимичних сазнања, смештање већ добро познатих појава у њихов прави контекст и стварање представе о континуираном књижевноис-торијском развоју. То су, хронолошким редом, (1) чланак Владислава Алина у Јавору, (2) преведена студија Ота Хауснера у Стражилову, (3) прегледни чланак Николе Манојловића-Рајка о пољској поезији друге половине XI­X века у Колу, (4) опширан књижевноисторијски преглед Стевана Павловића

52 Овде, а и у свим другим приликама у Јавору за 1893, презиме пољске књижевнице налазимо у облику Конопљицка.

53 Јавор, XXI­I­/1893, 11/12, 386.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 131XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

у Ле­топису Матице­ српске­, као и (5) извод из текста Артура Лајста о при-поведачкој књижевности код Пољака, објављен опет у Јавору.

1.Владислав Алин, добро обавештени сарадник Јавора из прве половине

осамдесетих година, који је нарочито компетентно пратио чешку књижев-ност, имао је више но солидну оријентацију и у пољској. О личности В. Алина немамо никаквих ближих података, а на основу његових студиозних текстова у Јавору („Чешко пробуђење и почеци чешке литературе“, 1881; „О новијој прози чешкој“, 1883) могли бисмо претпоставити да је неко време свакако боравио у Чешкој, па чак можда и да је оданде слао неке од својих прилога.

Пољској књижевности посветио је „литерарну црту“ под насловом „Пољска појезија“ која је изишла у три наставка у Јавору за 1884. И поред доста амбициозног наслова, овај чланак је заправо веома ограниченог опсега – говори о песницима тзв. „украјинске школе“ пољског романтизма. Приступ тој теми, претходна историја пољског уметничког песништва, начињен је по свој прилици самостално, без чвршћег ослонца на релевантне изворе, па је стога упрошћен, схематизован, а покаткад и недовољно тачан. Одељци посвећени Малчевском, Залеском и Гошчињском написани су солидније и обухватније.

У разматрању личности и појава које су претходиле пољскоме ро-мантизму може се назрети идејна оријентација Владислава Алина. Он је приврженик идеје словенске узајамности, па стога, нпр., истиче, ако не и пренаглашава улогу Јана Павела Вороњича. Овакво Алиново гледиште нај-боље се огледа у уводу у „литерарну црту“, где изражава готово детињасту спремност да занемари све оно што квари визије идиличне слоге међу сло-венским народима. „Сасма ћу“ – вели он – „прећи одношаје Пољака и Руса, нећу уколико је могуће ни спомињати злокобни братски покољ – пољску револуцију, премда је имала велика уплива на литературу. [...] Моје је мнење да се о томе не говори, нека та ствар пређе у заборав...“54

За нас је, међутим, важније питање Алинове оцене пољске песничке традиције, односно, поезије пре романтизма. Став који Алин у томе смис-лу заузима најблаже би се могао окарактерисати као изузетно крут и кон-зервативан. „Уметно песништво код свију народа културних“ – тврди Алин – „почело је имитацијом старих римских и грчких класика. Тако беше и код Пољака. [...] Класична имитација одржала се вековима – она постаде традиционалном, а услед тога и песме беху на један калуп“ (462). Према његовом мишљењу, дакле, доба класичног песништва траје све­ до роман-тизма. То се види већ из првих реченица о великом ренесансном песнику

54 Јавор, XI­/1884, 15, 461.

132 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Јану Кохановском: „Већ у 16. веку родила је Пољска знаменитог песника Јована Кохановског. Он беше класик“ (463).

Ипак, и поред оваквих лутања, одељак о Кохановском није без знача-ја, јер се о пољском песнику први пут у овом раздобљу код нас подробније пише. Одатле је српски читалац могао сазнати да је Кохановски „створио дела за која се мислило да Пољска сличних неће видети“, да је доста путо-вао и „борављењем у туђини много шта научио“, да се лично познавао са Ронсаром, што је књижевни мит који је и данас жив, као и то да је престао „писати по давнашњем обичају песме на латинском језику, те поче певати пољски“ (463–464). Алин при том није споменуо ниједно дело Кохановског, ни латинско, ни пољско, али упутио је у напомени на неке радове о пољском ренесансном генију.55

Према Алину, песништво после Кохановског негује „песму пољску у античкој форми“, а у златни век пољске поезије долазе још Шимон Шимоно-виц и Себастијан Фабијан Клоновиц; првоме у загради спомиње само Идиле­ (Si­elanki­), а другоме путописну поему Флис (Fli­s, to jest spuszczani­e statków Wi­słą). Смрт С. Ф. Клоновица 1602. крај је златног века, „јер после [...] за-владају Пољском језујити, а куд ови дођоше, ту утаманише сваки литерарни покрет“.56 Време контрареформације Алин слика у најнеповољнијим бојама, а књижевност тога доба представља као „шупљу, празну, неукусну“; тако „ни највећи песник пољски 17. века Већеслав Потоцки није остао прост од уплива владајућих језујита“, иако је „песмом Wojna Choci­mska обратио [...] пажњу к домаћој грађи“ (464).

Књижевности XVI­I­ века посвећена је у овом напису само једна реченица с констатацијом да је тадашња поезија „правца [...] религиозног“, а да су песници бирали „теме најнеукусније“. Књижевност XVI­I­I­ века покривена је набрајањем имена: Трембецки, Красицки, Нарушевич, док је крај XVI­I­I­ и почетак XI­X века, значајан по томе што је тада „певао [...] последњи од старијих песника Јован Павле Воронич, панслависта“ (465).

Вороњичеви историозофски погледи, идеје о моралној супериорности словенских народа и месијанистички панславизам очигледно су, према Али-ну, били значајни за формирање пољског романтизма. Четвороделни спев Вороњичев Świ­ątyni­a Sybi­lli­ (1818), где је дошла до изражаја Вороњичева историозофска концепција, написан је, како Алин каже, „у смеру романтич-ном“. Ипак, и поред високе оцене овога писца, Алин се коригује: „Ако и јесте већ ударио у жице романтизма, Воронич није ипак могао имати велика успеха и учинка за њ, јер не беше песник од позива.“57

55 R. Löwe­nfe­ld, Johann Kochanowski­ und sei­ne lati­eni­schen Di­chtungen. Pose­n, 1878; B. Chle­-Pose­n, 1878; B. Chle­-bowski­, Jan Kochanowski­ w świ­etle własnych utworów. [Wi­zerunek li­teracki­. Warszawa, 1884.]

56 Јавор, XI­/1884, 15, 464.464.57 Јавор, XI­/1884, 16, 495.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 133XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

О самом романтизму, тј. о његовим почецима у овом напису читамо следеће: „По почетцима не даде се судити, да ће нова школа, као што се вели, учинити епоху. Романтици почеше бирати грађу свакојаку, ванредну. Сцене из религије, вештице, пустињаци итд. то им беху предмети за појезију.“58 Тек са окретањем ка народном и националном, историји и животу, пољски романтизам је постао права снага.

С тим у вези Алин истиче улогу Казимјежа Брођињског и његово учешће у борби између класичара и романтичара на страни последњих. Аутор Вје­слава (Wi­esław, 1820; 1821) „целој новој песничкој генерацији бе-ше [...] посредно или непосредно учитељ“,59 а његове „мисли [...] о народној оригиналности беху иницијативним фактором при оснивању двију пољско- -народних појезија – пољско-украјинске и пољско-литванске“ (497).

Оно по чему је овај рад уистину значајан за нашу средину јесу прве опширније информације о великим песницима пољског романтизма Ан-тоњију Малчевском, Јузефу Бохдану Залеском и Северину Гошчињском, који су, изузев последњега, сасвим остајали у сенци тројице пророка. При обради животописа и дела ових песника Алин се служио, што и сам спомиње, I­I­ томом књиге Пипина и Спасовича История славянских ли-те­ратур (1879–1881). То је нарочито приметно одељцима о Малчевском и Гошчињском; основни биографски подаци о Залеском подударају се са Ничмановом Geschi­chte der polni­schen Li­teratur (1882), а при разматрању појединих дела коришћен је и чланак Адама Белћиковског „Romantyczność prze­d Mi­cki­e­wi­cze­m“ (Wi­eni­ec, 1872, бр. 4–10). Из ових извора преузети су и цитати појединих разматраних дела.

Са пуно топлине Алин пише о Малчевском, чија се биографија подуда-рила са романтичарским узором трагичног усамљеника. Од Спасовича преу-зета је анегдота о томе како се Малчевски у Венецији упознао са Бајроном и испричао му судбину Мазепину. Доста места Алин је посветио бајроновски интонираној песничкој приповести Mari­a (1825). „Прича украјинска Марија“ – оцењује Алин – „јесте фотографија његове душе страсне, трпеће, живота му тешког и тужног“. Одељак о Малчевском завршава се песниковим речима: „Co czu­le­, szlache­tne­, chwi­lkę tylko świ­e­ci­ (Искрено што је и племенито за часак само светли)“ (498).

Залески је представљен као страсни и одани песник родне Украјине. „Козаци, хетмани запорошки, бојери, сви се верно огледају у његовим песма-ма пуним живих боја и нежне лирике.“60 Једино што му Алин замера јесте то што „у том мноштву боја и слика губи мисао“ (529). У наставку дата су неколика дела Залеског уз кратак и не превише садржајан коментар: Думка Косињског (Duma o hetmani­e Kosi­ń­ski­m, 1824; 1830), поема Сте­пски дух (Duch

58 Јавор, XI­/1884, 15, 463.59 Јавор, XI­/1884, 16, 496.60 Јавор, XI­/1884, 17, 527., 17, 527.

134 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

od stepu, 1841; 1847), где „хоће да исприча историју човечанства и своје душе, коју је мајка Украјина вилама дала на образовање“, јеванђељска идила Све­та породица (Przenajświ­ętsza rodzi­na, 1842), где је, иако се описује Христова мла-дост, „стафажа по имену јеврејска, у ствари је украјинска“ и најзад фантазија Русалке­ (Rusałki­, 1829; 1838) (528). Алин није заобишао ни преводилачки рад Залеског: „оштрио је песнички свој ум и на веледелих светских, превео је не-ке песме од Петрарке, Гета и Шилера“, а као „велики Пољак, прави песник и искрени Словен“ превео је и доста српских народних песама (529). За утеху овоме емигранту и борцу за пољску независност, Алин наводи пет стихова о божјем милосрђу из његове Све­те­ породице­, из којих навире нада, јер Бог „ломи гордост, из покоре диже, / Он слабе јача, а мале велича“ (529).

Северин Гошчињски је представљен као „песник и војник“: „Песмом храбрио је, а мачем у руци прилагаше, колико у његовој снази беше, за бољу будућност отаџбине. Он беше један од коловођа злокобног устанка год. 1830“ (529). Док је Залески сликао „лепе стране Украјине“, Гошчињски је узимао „моменте тужне, црне, страшне и дивље – вешала с обешеником, колац и гломачу, ватру, бој и покољ“ (529). Од свих осталих дела у овом прегледу без премца је највише места посвећено песничкој приповести Гошчињског Кањовски замак (Zamek kani­owski­, 1827; 1828); фабула је де-таљно препричана, а у њу су уметнути и главни јунаци – осветник Небаба, његова изгубљена драгана – Орлика, подмукли управитељ замка, страсно заљубљена Ксенија, хајдамак Швачко. Од осталих дела Гошчињског „Једина Sobotka [Sobótka] може се још ставити под бок Замку кањовском“, а „Anna z Nabrzeża, Król zamczyska, то су лепе поеме, ал ниједна не достиже Замак кањовски“ (531–532).61

У закључку Владислав Алин наводи да је пољска поезија „обдарена веледусима“ – Малчевским, Залеским и Гошчињским – досегла „степен превисоки“, али будући да су Пољској „музе [...] и надаље наклоњене“, њено песништво изнедрило је „опет једну славну тројицу: Красињског, Словац-ког и највећег пољског појету Адама Мицкјевича“ (532). Осврт на њихове животе и дела Алин оставља за неку другу прилику, али – бар према нашем сазнању – није им се више вратио.

Узме ли се у обзир документарна и књижевна вредност ове Алинове „литерарне црте“, она можда и не заслужује простор који смо јој издвојили. То смо, међутим, учинили зато што је реч о првом обухватнијем прегледу једнога сегмента пољске књижевности код Срба. Најзад, иако компилативан, овај преглед нам скреће пажњу на изворе који ће још дуго нашој средини пружати информације о пољској књижевности и њеној историји – Спасовича и Ничмана.

61 Sobótka (1834; 1838) је једно певање из недовршене поеме Kości­eli­sko, док су Anna z Nabrzeża (1841; 1852), Król zamczyska (1841; 1842) прозна дела, романи, од којих је овај последњи својевремено био изузетно цењен.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 135XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

2.Стражилово је у лето 1885. године почело са објављивањем прерађене

студије Ота Хауснера (1827–1890), аустријског публицисте и политичара из Галиције, Новија пољска књиже­вност, посвећене пољској књижевности по-сле 1864. Из белешке уредништва уз први наставак сазнајемо да је студија објављена 1882. у берлинском часопису Deutsche Rundschau, одакле је и преуз-ета, да је сажета према простору Стражилова, а све то „у намери да наше читаоце ближе упознамо са значајном књижевношћу пољског народа“.62

Прерађени Хауснеров текст и поред скраћивања врло је обиман, садржи савестан преглед двадесетогодишњег раздобља у пољској књижевности после пораза Јануарског устанка, дакле, управо раздобља доминације по-зитивизма. Побележене су, наравно, и појаве које не спадају у позитивизам или које су му управо супротне, али које се са њим хронолошки поклапају. При том се Хауснер показао и као углавном солидан познавалац пољских књижевних прилика, и као најчешће компетентни оцењивач и критичар; пропусти, па чак и неки озбиљнији, могу се објаснити недовољном вре-менском дистанцом. Укупну књижевност коју разматра Хауснер дели на поезију („лирску књижевност“), прозу („романе и новеле“), у којој посебно издваја хумористичку књижевност, и најзад драму коју дели на „озбиљну“ и „шаљиву“. Уз сваку књижевну врсту дата је и непосредна предисторија, круг аутора и њихових дела више је него импозантан, а оцена њихових идеј-них усмерења несумњиво дочарава пажљивијем читаоцу пољска књижевна гибања тога доба.

Оно што овоме прилогу, који је у Стражилову излазио у чак четири наставка, на жалост, битно умањује вредност јесте невештина у преношењу изворних пољских имена. Нека ће од њих на тај начин бити унакажена до непрепознатљивости, па ни текст, у основи веома добар, неће увек моћи да одговори сврси. Аутор превода или, тачније речено, прераде није се потписао. Међутим, готово са сигурношћу можемо рећи да то није­ био Рајко, као што би се можда могло претпоставити, јер Рајко је, напротив, поклањао велику пажњу што вернијем фонетском преношењу пољских имена,63 што ће се видети и у његовом прегледу пољске поезије у Колу за 1889.

Обратимо пажњу на оно најважније.Кризу лирике у пољској књижевности Хауснер исправно повезује са

трагичним исходом последњег устанка. „Омладина се“ – читамо с тим у вези – „листом подигла против идеализма, илузија, сањарија и немог бола,

62 Стражилово, I­/1885, 32, 1009–1010 [фуснота]. У тексту из Стражилова вршене су неке корекције и ’осавремењавања’, које га, заједно са скраћивањима, квалификују пре као прераду, али се слој чињеница и судова о њима вероватно не удаљава битно од немачког изворника.

63 У ранијим бројевима Стражилова он је презиме Хенрика Сјенкјевича, које је у нас дотле скоро редовно било „Сјенкијевић“, претворио у „Шенкјевич“, правдајући то приближавањем изворном пољском изговору.

136 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

дакле против свег што се досад опевало.“64 Наступила је ера свемоћног ма-теријализма и утилитаризма, а вера у свеопшти напредак науке и друштва захтевала је нову књижевност. У Хауснеровом тексту нашао је места и од-јек бојног поклича младих варшавских позитивиста против романтичарске поезије (цитат из недељника Przegląd Tygodni­owy). Општом променом климе објашњено је раслојавање међу песницима: „гдекоји – не најгори – пођоше са струјом, те опеваше пару, електрицитет [...] и бригу за сиротињу“, други „стадоше тој струји на пут [...] и исмеваху тзв. доба разума; најбољи пак покрише главе и преломише гусле“ (1010).

Овде су детаљније обрађени Корнел Ујејски, Теофил Ленартович, Адам Асник, Леонард Совињски („Савински“), Јадвига Лушчевска – Деотима, Нарциза Жмиховска („Змиховска“), а споменути су Мјечислав Романовски („Рамановски“), Карол Бжозовски („Бжазовски“), Фелицјан Фалењски и др. Од приврженика позитивизма споменути су Карол Свиђињски („Звидзинс-ки“) и Станислав Груђињски („Грудзински“), који „омладини препоручују да напусти одушевљење и идеализам, већ да учи и да ради“. Песника је, дакле, мало, „од заступника новије, радикалне струје истакао се једини Јулијан [О]хоровић, који је за своје идеје нашао ширу публику“ (1014).

На почетку другог одељка, који се бави прозом, налазимо духовито, ако не и саркастично запажање: „Поред политике занима се читалачка публика у Пољској највише романима и новелама.“65 Пољска проза, тврди се, нема дубоке традиције: „само у тзв. псевдокласичком добу (1760–1800) појавила се нека приповетка с моралним начелима, Пан Падстоли“ (1043). Реч је о роману Игнација Красицког Pan Podstoli­.

Пољску приповедачку прозу у XI­X веку уздигао је Јузеф Игнаци Краше-вски, па му Хауснер посвећује доста места. Занимљиво је напоменути да је роман Крашевског Poeta i­ świ­at оцењен као незрео, а тек Ulana као „по-уздано израђен“ (1044). После доста темељног разматрања политичких и друштвених романа, аутор се бави циклусом историјских романа Крашевског „од прастарог доба до деобе Пољске“. У том хронолошком низу, према Ха-уснеру, најслабији су „они који су вађени из најстарије повеснице, јер није умео да прикаже прави дух оног времена; што се пак већма приближује новијем добу, тим су му слике живље и верније“ (1046). Тако је, примера ради, роман Stara baśń­, иако није изриком споменут, оцењен као слабији од оних као Hrabi­na Cosel или Brühl. Највећу ману Крашевском Хауснер види у томе што конципира увек по неколико романа и што се детаљније задржава само на ономе што њега лично занима, а не на ономе што изискује композиција. „Услед те нагле и растурене концепције није ни чудо да поред зрелих и уметничких производа из пера му теку и таква дела у којима је

64 Стражилово, I­/1885, 32, 1010.65 Стражилово, I­/1885, 33, 1043.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 137XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

занемарен стил, једва назначена карактеристика, млитав заплет и пренагљен расплет“ (1046).

Од прозаиста који су стварали упоредо с Крашевским на прво место стављен је Михал Чајковски, а затим следе Хенрик Жевуски („Ршевуски“), Ју-зеф Кожењовски („Карзоњовски“), Јузеф �ешковски („Дзјерзковски“) и др.

Представивши на тај начин прозу пре 1864, Хауснер прелази на нај-битнији део своје студије, на прозу раздобља позитивизма. Навешћемо сажети тематолошки опис ове прозе у облику у којем га је добио и читалац Стражилова:

Од тог је доба [после 1864.] постао значај приповедачке књижевности други, шири и дубљи. Не само да је морала да замене умуклу лирику, него је морала да се забавља и оним што је било забрањено рећи у новинама и иначе: са социјалним питањем и свима огранцима његовим, са пропадањем старе власте-ле, са задатком који је поникао поводом ослобођења сељака, с правом рада, са јеврејским питањем, са еманципацијом жена, са свесловенством, самоуправом, народним изображењем, с материјализмом и са слободоумнима у борби њиховој са идеализмом и с побожношћу – све је то сад дошло у оквир романа...66

У такве тематске оквире одиста би се могла сместити пољска књижев-ност тога времена. (Пажљивом читаоцу у овом набрајању може засметати једино проблем „свесловенства“; биће да је у питању интервенција нашег приређивача.) Са тако начињеном основом Хауснер се сасвим приближио реалистичкој прози Ожешкове и Сјенкјевича, међутим, он наставља са про-тореалистима – ту је главни књижевни ауторитет Теодор Томаш Јеж (узгред с погрешном годином рођења – 1820, уместо 1824), који је пре 1864. пуб-ликовао неколико романа. Нешто даље међу позитивистима, иако са можда нешто више оправдања, налазимо и Јана Захарјасјевича и Адама Плуга.

Елиза Ожешкова („Арзешко, Арзешкова“) „најзнаменитија је појава у новијој пољској књижевности“, а „њени се романи могу поделити на два правца: на романе који се баве важним питањем о положају жена у модерном друштву и на романе који се баве претопљењем Јевреја у пољски народ“ (1079). Класификација је изненађујуће схематска, а ни познавање дела Ожеш-кове није на завидном нивоу. Тако, поред нагомиланих (и разврстаних) на-слова, на крају одељка о Ожешковој читамо: „најзнатнији роман, не само по садржају, већ и по облику, биће Из разних кругова“ (1080). Реч је, међутим, о тротомној збирци приповедака и новела Z różnych sfer (1879–1882), коју је Хауснер претходно убројао у романе о „претопљењу“ Јевреја.

Сјенкјевич је оцењен као „најснажнија и најсамосвојнија појава у новијој пољској књижевности [...], прави хумориста који се смешка уздржа-вајући се од плача“. Приповести „Стари слуга и Ханија су живе, уметничке

66 Стражилово, I­/1885, 34, 1077.

138 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

слике“, а „тешко да ће се у књижевности наћи такво ремек-дело као Јанко свирац“. Као занимљивост споменућемо и следећу оцену: „Историјска приповетка Татарско ропство није му баш испала за руком.“ Овде се има на уму оштра реакција позитивистиче критике на Сјенкјевичев први историјски покушај. Ипак, закључује Хауснер, „младост Сјенкијевићева и рад његов могу побудити наду да још није дошао до врхунца свог делања“ (1077).

После кратког осврта на стваралаштво Михала Балуцког и Јузефа Рого-ша („Рагош“), у одељку о хумористима размотрена је делатност Јана Лама, Алберта Вилчињског и Игнација Маћејовског Севера.

Треће велико име пољског позитивизма, Болеслава Пруса, Хауснер је сместио искључиво међу хумористе и овако оценио: „Ниже стоји већ Боле-слав Прус (књ. име за Александра Гл[о]вацког), који се упушта у незграпне тривијалитете и у претеривање да наведе своје читаоце на смех. Такво му је дело Бабине­ муке­ и не­воље­.“67 У питању су Kłpoty babuni­ још из 1874. Немачки аутор, по свему судећи, није знао за Прусове наслове као што су нпр., Si­eroca dola (1876), Mi­chałko (1880), Antek (1880), Powracająca fala (1880) и др., објављене засебно у првој књизи Прусових дела (Pi­sma, t. I­) из 1881. године. Да је стигао да се упозна са њима, засигурно би Пруса са-свим другачије оценио. Додуше, могао је то можда учинити већ и на основу романа Pałac i­ rudera (засебно 1877).

У петом одељку своје студије Хауснер се бави пољском драмском књижевношћу, коју, као што рекосмо, дели на „озбиљну“ и „шаљиву“. Првој припадају дела Јузефа Шујског, Адама Асника (високо је оцењена његова драма Ki­ejstut), Винцентија Рапацког и Александра Свјентоховског.

У комедији су, према Хауснеру, пажње вредни Јан Александер Фредро, Јузеф Нажимски, Едвард Лубовски, Михал Балуцки, Казимјеж Залевски и Јузеф Близињски.

Сажетак студије Ота Хауснера у Стражилову завршава се (можда и редакцијским) резимеом: „Као што се из горњих чланака види, пољска се књижевност налази у своме преображају. Епске песме нема, лирика је силом угушена, на њено је место дошао роман, шаљива игра је постала огледало правог живота, и само је драма заостала у свом развитку“ (1112).

Уопште узев, „Новија пољска књижевност“ мора се сматрати веома корисним извором информација, и то у првом реду о позитивизму. Текст је и за сам часопис значио доста: представио је реалистичку књижевну норму у једној блиској словенској књижевности, а и сам по себи постао је својевр-сна платформа у ’освајању’ пољске књижевности, што ће у непосредној будућности вредно остваривати Никола Манојловић-Рајко.

67 Стражилово, I­/1885, 35, 1108–1109.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 139XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

3.Београдско Коло је већ од прве године свога излажења обраћало пажњу

на новине у словенским књижевностима и објављивало опширне осврте о њима (бугарска, руска књижевност). Тако је Коло донело у три наставка 1889, опсежан прегледни чланак Николе Манојловића-Рајка под насловом „Најновије пољско песништво“. Реч је о напису од знатне информативне вредности, умешно компонованом, који у врло успелом преводу доноси један број одломака из неких репрезентативних песничких дела.

Као коришћене изворе са свој текст Рајко је навео два – Zarys li­teratury polski­ej z ostatni­ch lat dwudzi­estu (1886) Пјотра Хмјеловског и Geschi­chte der polni­schen Li­teratur (можда већ и друго допуњено издање из 1889) Хајнриха Ничмана. Ова два наведена дела тешко је, међутим, назвати из-ворима за Рајков напис: он се, наиме, већином састоји од преведених или препричаних одломака управо ових двају дела, са неким интерполацијама, које би могле потицати и из трећих извора. Покушаћемо да илуструјемо ово преплитање.

Текст из Кола почиње овако:

Одавно је минуло златно доба пољскога песништва. Прваци – песници: Мицкјевић, Словацки, Крашињски полегаше у гроб; другари им, одарени необичним талентом, или и они поумираше, као Јосиф Коже­њовски (1863), или сасвим умукоше као Але­ксандар Фре­дро († 1876), или се јављаху, иако врло ретко, гласом који не разумеваше савремени читалац, као нпр., Се­ве­рин Гошчињски и Богдан Заље­ски.68

Одговарајући одломак код Хмјеловског (Zarys li­teratury polski­ej..., поч. I­I­ главе) гласи:

Mi­nął ju­ż był dawno okre­s wi­e­lki­e­j poe­zji­ nasze­j. Mi­strzowi­e­ je­j: Mi­cki­e­wi­cz, Słowacki­, Krasi­ń­ski­, pokładli­ si­ę do grobu­; spółu­cze­stni­cy, ni­e­pospoli­tym obdarze­ni­ tale­nte­m, albo mi­lcze­li­ zu­pe­łni­e­, jak Ale­ksande­r Fre­dro (zmarły 1876), albo prze­ma-wi­ali­, choć bardzo rzadko, głose­m ni­e­zrozu­mi­ałym ju­ż dla spółcze­sne­go czyte­lni­ka, jak zmarły te­goż roku­ Goszczyń­ski­ [...], jak Bohdan Zale­ski­ [...].69

Једина суштинска разлика, као што видимо, јесте уношење имена Јузефа Кожењовског и године његове смрти, иако би се и о умесности тог поступка могло дискутовати. Даље следи препричавање и сажимање текста Хмјеловског уз додавање елемената из Ничмана,70 све до белешке о Нарцизи

68 Коло, I­/1889, 28/29, 453.69 P. Chmi­e­lowski­, [Pozytywi­zm warszawski­ i­ jego przeci­wni­cy]. [У:] Pi­sma krytycznoli­teracki­e.

Oprac. H. Marki­e­wi­cz. Warszawa, 1961, t. I­, 244.70 Уп.: H. Ni­tschmann, Geschi­chte der polni­schen Li­teratur. 2–te­ Au­fl. [У:] Geschi­chte der

Weltli­teratur i­n Ei­nzeldarstellungen. B. I­I­. Le­i­pzi­g, 1889, 390–396; 377–381; 515–516.

140 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Жмиховској, закључно.71 Непосредно после тога у Рајковом тексту следе ове реченице:

Редак божји дар, данас још ређи него у старо доба, где се је мање писало, јест импровизација. Што одушевљење и занос створе у једном тренутку, није увек савршено, уметничко дело, али садржај и форма, зато што постају у исти мах, јесу једно, прожмани су победном снагом генија, па зато и могу да овлада-ју срцима. Такав красан дар беше код Пољака у Де­отиме­ (Јадвиге Лушчевске) (453–454).

Код Ничмана читамо:

Ei­n se­lte­ne­s Gotte­sge­sche­nk, he­u­te­ se­lte­ne­r noch, als i­n de­n alte­n, we­ni­ge­r schre­i­bfe­rti­ge­n Ze­i­te­n i­st das de­r I­mprovi­sati­on. Was di­e­ Be­ge­i­ste­ru­ng de­s Au­ge­n-bli­cks ge­bar, i­st ni­cht i­mme­r e­i­n volle­nde­te­s Ku­nstwe­rk, abe­r I­nhalt u­nd Form, we­i­l gle­i­chze­i­ti­g e­ntstande­n, si­nd ganz e­i­ns, du­rchglüht von de­r se­i­ge­re­i­che­n Kraft de­s Ge­ni­e­s, u­nd de­shalb di­e­ He­rze­n be­zwi­nge­nd. [...] Ei­n so be­vorzu­gte­s I­nge­ni­u­m be­-si­tzt Pole­n i­n De­otyma [...] (517).

Рајко затим наставља да преузима Ничмана72 уз знатнија сажимања, а од речи „Уза све то листови штампаху сијасет песама...“ (454) почиње дословни превод из Хмјеловског73 уз повремена скраћивања све до речи „а то је већ велика добит“, закључно.74 Од речи „Епске поесије управо и нема...“ до краја написа75 приметно је коришћење неких података из Ничманове књиге,76 али и неког трећег извора, јер су белешке о писцима проширене библиографском грађом и осавремењене у односу на немачки извор.

Толико о оригиналности Рајковог прегледа „Најновије пољско песништ-во“. Иако се проблем није могао заобићи, он уистину и није најважнији кад је реч о функцији овога текста у нашој средини. Штавише, са становишта релативно широке публике којој је понуђен, питање оригиналности готово да и нема значаја у поређењу с информативном вредношћу о самом предмету, тј. пољској поезији после 1864.

Погледајмо, дакле, шта је то српски читалац сазнао о пољској књижев-ности благодарећи појављивању овога текста као таквог.

У уводним напоменама, пре приказивања актуелних дискусија о поезији и њеном месту у измењеним књижевним приликама, уз биобиблиографски коментар неједнаког обима и садржајности представљени су Лудвик Конд-радович (Сирокомла), Мјечислав Романовски, Теофил Ленартович, Корнел

71 Уп.: Chmi­e­lowski­, нав. де­ло, 244–245.72 H. Ni­tschmann, нав. де­ло, 517–518.73 Уп.: Chmi­e­lowski­, нав. де­ло, 246–260.74 Коло, I­/1889, 28/29, 454–456; 30, 472–473.75 Коло, I­/1889, 30, 473–474; 31, 509–510., 30, 473–474; 31, 509–510.76 Уп.: Ni­tschmann, нав. де­ло, 385–528, passi­m.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 141XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

Ујејски и Нарциза Жмиховска. Поред тога, као ретка занимљивост, доста је опширно описан импровизаторски дар песникиње Јадвиге Лушчевске (Деотиме), о којој се каже да „чак и знанствено градиво из минералогије, астрономије и других наука умејаше поетски да заодене“.77

У информативном погледу највреднији је слој који потиче из књиге Хмјеловског, јер из прве руке осветљава актуелна превирања. Одатле се види да је реч о радикалном покрету младих, својеврсном књижевном преврату, који је у непосредној вези са општим друштвеним приликама после гуше-ња Јануарског устанка. Ту, између осталог, налазимо скраћени, али веома речити цитат из чувеног програмског чланка „Боб о зид“ („Groch na ści­anę“, 1867) Адама Вислицког:

Деветнаести век није никакво доба сетних и занесених трубадура; његову поесију сачињава вечити напредак, вечита дужност да се стане према законима природе и човечанства тако, како би се што боље остварило све што му њего-ва мисао прописује. А шта ви, песници дајете томе човечанству? Вере, снаге, идеала? [...] Не! Ви за то немате времена – ви патите! (454)

Представљени су и други гласови у дискусији око позитивизма, како заговорници, тако и противници – с једне стране, нпр., Јан Маурици Ка-мињски, Елиза Ожешкова (Li­sty o li­teraturze), сам Хмјеловски (Utyli­taryzm w li­teraturze), а са друге – песници Леонард Совињски, Мирон (Александер Мишо), Виктор Гомулицки.

У наставку је Рајко међу примерима које наводи Хмјеловски изабрао и превео одиста најважније; то су одломци из песама: „Напред радом“ („Naprzód pracą“, 1878) Карола Свиђињског, „Fi­at lu­x­!“ и „Јунаштво рада“ („Bohate­rstwo pracy“, obe­ 1873) Станислава Груђињског, „Напред“ („Naprzód“, 1873) Јулијана Мохорта (Охоровича) и напослетку „Песници публици“ („Poe­ci­ do pu­bli­czności­“, 1869) Адама Асника. Превод тих одло-мака је на врло високом нивоу, што бисмо илустровали примером првог (Свиђињски, „Напред радом“).

Оригинал: Рајков превод:W tym przybytku­ pracy, woli­, У том станку рада, воље,Braci­e­! mało je­st we­se­la, Ретко с’ браћо песма чује,Tam skroń­ pali­, se­rce­ boli­ Чело гори, срце боли –I­ co stworzy, w życi­e­ wci­e­la. Рад се жићу примењује,Du­szy twoje­j ni­e­ pokala Душе твоје ту не каљаŻądza pu­sta ni­ myśl pu­sta, Жеља пуста, мис’о пустаNi­e­ u­śmi­e­chną ci­ si­ę z dala Не смеше ти с’ из далекаKoralowe­ dzi­e­wcząt u­sta. Девојачка рујна уста.He­j, do cyrkla, he­j, do ki­e­lni­ Шестар, алат узми сваки

77 Коло, I­/1889, 28/29, 454.

142 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

I­ do wagi­, i­ do płu­ga! Држ’ се виле, држ’ се плуга!A choć praca ci­ężka, dłu­ga, Нек’ је радња тешка, дуга,Ale­ wyjdzi­e­m my z ni­e­j dzi­e­lni­; Из ње ћемо изаћ јаки;Barki­ nasze­ si­ę rozrosną, Шира ће нам бити плећаSe­rca nasze­ spotężni­e­ją Срца наша биће јача.I­ zdobędzi­e­m myśl mi­łosną Достићемо мис’о милу, I­ gru­nt, co go ni­e­ zachwi­e­ją Темељ што га не пољуљаAni­ bu­rze­, ani­ si­ła, Нити бура, нити сила,Bo go praca postawi­ła! (254) Јер га ј’ радња ударила... (455)

Сличност је, као што видимо, веома велика; реч је о готово филолошки верном преводу у одговарајућем стиху (симетрични осмерац) и чак са нешто пренетих рима. Једино што би се могло замерити јесте семантички еквива-лент стихова „He­j, do cyrkla, he­j, do ki­e­lni­ / I­ do wagi­, i­ do płu­ga!“; ki­e­lni­a је мистрија, waga – вага, те у Рајковом преводу („Шестар, алат узми сваки / Држ’ се виле, држ’ се плуга!“) блéди слика широке поделе рада.

Слично је и са осталим споменутим одломцима, понешто би се можда могло и замерити, али уопште узев, реч је о ретко успелим преводима, иако заробљеним у чланку овакве врсте. Веома је важно напоменути и то да у српском преводу немамо ниједног од споменутих песника-позитивиста, сем Асника, чије ће се песме преводити тек неколико година доцније.

Други део написа из Кола подсећа на форму претходно разматраног текста из Стражилова, премда је у неким одељцима богатији. Уз солидан биобиблиографски материјал оцењено је много песника, од којих ћемо спо-менути Фалењског, Совињског, Асписа, Мирона, Гомулицког, Груђињског и Јанковског. Посебно место и сразмеран простор добили су Адам Асник и Марија Конопњицка, а топлином и симпатијом одише повећи одељак посвећен рано преминулој Марији Бартусувни.

Представићемо најкарактеристичније оцене. Асник је, на пример, „највећи данашњи песник пољски“. Као песник, он испољава изузетно богату скалу осећања, јер због прилика у којима живе душе попут Асни-кове, „осетљиве и суптилне, [оне] не могу доћи до хармоније у себи и не умеју стварати идеале којима би занеле друштво; морају да буду виртуози, послушни тренутним утисцима и тренутним побудама“.78 Конопњицка је „после Асника највећма на гласу“, у њеним песмама „нема отрцаних, пре-куваних мисли“; „хоризонат њених мисли врло је простран; задубљује се у најзамршеније друштвене загонетке, покреће питања која потресају умове; напредна, демократска мисао светлуца у свима њеним песмама“, међутим, и „романтизам, у коме је одрасла и васпитана, ужлебио је дубоке трагове у

78 Коло, I­/1889, 30, 473–474.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 143XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

њеној души“.79 Марија Бартусувна није била песникиња великог формата, „у мислима јој не беше оригиналности, ал’ их умејаше тако да изнесе да одмах видиш срце просто, срдачно безазлено, које искрено исповеда своју тугу и том искреношћу стиче симпатије“ (509–510).

Из досад изложеног види се, надамо се, да је преглед под насловом „Најновије пољско песништво“, и поред преобилног коришћења извора, али можда баш захваљујући њима – више од обичног пописа чињеница, те да превазилази дотад објављене текстове о овом предмету, како по фак-тографском обухвату, тако и по форми.

4.Од свих сумарних прегледа пољске књижевности које овде разматрамо

најамбициозније је замишљен онај у оквиру „Прегледа повеснице словенс-ких књижевности“, који је као серију покренула Матица српска и објављи-вала га у Ле­топису. Четврти део те серије, под „Г“, чини „Књижевност у Пољака“. У односу на досад разматране, реч је о веома обимном тексту, од којег би се могла направити књижица од шездесетак страна. Као и већина побројаних, и овај је преглед пољске књижевности компилативан и обилује упрошћеним судовима, који ван својих изворних контекста покаткад бивају и нетачни, али тешко је преценити његов укупан значај. „Књижевност у Пољака“ саставио је књижевник, публициста и јавни радник Стеван Пав-ловић (1829–1908).

Павловић, доктор права, преводио је римске песнике и биографска дела с латинског (Живот Але­ксандра Ве­ликог, цара маће­донског, Живот Јулија Агриколе­), као и понешто из немачке и мађарске књижевности. Словенске књижевности, пољску напосе, слабије је познавао, односно, располагао је углавном подацима из друге руке. О пољској књижевности Павловић је писао и раније, у својој некада доста познатој Малој пое­тици за школу и народ (1887), где је у додатку, уз поједине књижевне врсте, наводио одговарајуће писце и дела из класичних и нових европских књижевности, па и пољске. Као и сви остали подаци у овој књизи, и они о пољској књижевности су углавном штури, али их је замашан број. Поред класика, ту су се нашли и ак-туелни писци: приповедачи Сјенкјевич и Ожешкова, драматичари Нажимски, Лубовски, Свјентоховски и песник Адам Асник. Пошто је Мала пое­тика била доста читана књига, ови подаци могли би представљати некакав минимум информација о најважнијим пољским књижевницима и њиховим делима у свести једног дела наше тадашње књижевне публике.

Из кратких коментара видимо да Павловић није сасвим необавештен о ауторима и делима која спомиње, али главна препрека при преношењу података и имена јесте евидентно непознавање језика. У Малој пое­тици

79 Коло, I­/1889, 31, 510.

144 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Павловић пољска имена ре­тко преноси коректно, а при транскрипцији се користи правилима мађарског или немачког изговора, и то како кад. То ће, иако у знатно мањој мери, бити и мана његовог неколико година каснијег прегледа пољске књижевности.

„Књижевност у Пољака“ изишла је у Ле­топису Матице­ српске­ у три наставка – у 167. и 168. књизи 1891. и у првој свесци 169. књиге 1892. године. Полемика која се око овога текста повела између анонимног приказивача у Босанској вили и Стевана Павловића у његовом листу Наше­ доба, започета већ после првог наставка, биће такође предмет наше пажње.

Овај преглед због његовог обима, наравно, нећемо моћи да прикажемо са свим подробностима, али ћемо побројати најважније појаве којима се Павловић бавио, покушати да покажемо неке методолошке карактеристике и погледе самога писца и указати на неке уочљивије недоследности.

С појавом овог прилога српски читалац први пут има на једном месту преглед це­локупне­ пољске књижевности у њеном историјском развоју, да-кле од почетака до актуелне савремености. При томе, није реч само о лепој књижевности, већ и о историографији, историји књижевности, археологији, филозофским наукама и др. Начинићемо за ову прилику преглед обрађених књиже­вноисторијских чињеница.

Од средњовековних споменика пољске књижевности и писмености споменута је Bogurodzi­ca, превод XV псалма, Psałterz flori­ań­ski­ и најпосле Јаничар „по имену Михајило Константиновић“ који је „написао турски летопис јамачно на пољском језику“80 (према Јиречеку). Одмах затим на реду је тзв. „златни век“ пољске књижевности (Павловић га смешта између 1506. и 1622), у оквиру којег је размотрен најпре посебно латински песник Сарбјевски, а затим и ствараоци на народном језику: Реј, Кохановски, Семп Шажињски, Шимоновиц, Клоновиц и др. Вероватно из хронолошких раз-лога, уместо у „јежовитско доба“, међу ове ствараоце ушао је и језуитски проповедник Пјотр Скарга. У то доба католичке контрареформације „кло-нула [је] народна књижевност“, а „укус се покварио“; једини „знатнији“ књижевник тога времена је Станислав Конарски (145). Тако, дакле, нећемо наћи ниједног пољског барокног књижевника, док ће представник раног просветитељсва бити убројан међу језуите.

Епоху за себе представља доба Станислава Августа, које у књижев-ности, према Павловићу, одређује искључиво угледање на француску, „те су јој умотвори, као и у овој, хладни и сиромашни у песничком створу а обилни у оштроумљу, поглавито пак у сатири“ (145–146). Ово раздобље обележавају Венгјерски и Трембецки, „отровне биљке пољског класициз-ма“, док у „благодетне књижевнике“ (146) спадају: Красицки, Нарушевич, Карпињски, Књазњин, Заблоцки, Вороњич и Њемцевич. Између тога доба и

80 ЛМС, 1891, CLXVI­/3, 140.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 145XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

„романтике“ стоји стваралаштво Фредра Оца, „који је својим комедијама ка-ко ваља угодио пољском народу“, јер су ове „пуне млађане красоте, шаљиве и безазлене досетке“ (150).

Два су „неисцрпна извора“ романтизма: „недирнуто благо безазлене на-родне песме и [...] старине“ (151). Као претеча и учитељ нараштаја романти-чара означен је Брођињски, коме је посвећено доста места, па је чак цитиран повећи „одсек из његове Есте­тике­“ (Kurs estetyki­) о природности у поезији (152). Разматрање пољског романтизма почиње тзв. „украјинском школом“: Малчевски, Падура, Грабовски, Залески и Гошчињски; средишње место у целом овом историјском прегледу припада великој тројици: Мицкјевичу, Сло-вацком и Красињском. Поред тога представљен је и низ других романтичара, међу којима Одињец, Чајковски, Жевуски, Зморски, Жмиховска, Вујћицки, Сјемјењски, док је Крашевском посвећено релативно мало места.

Као цезуру у књижевном развитку у XI­X веку Павловић издваја годину 1848, а реакција која је затим наступила одразила се, по њему, и на књижевни укус. „Народ који није задовољан садашњим приликама, те не може да им се прилагоди, какав беше и народ пољски, тражи старе јунаке, који су му, како се њему чини у његовој невољи, и јачи и врснији него што је садашњи слаби и онемогли нараштај.“ У таквим приликама деловали су Пол, Кондратович (Сирокомла), затим Качковски, Јузеф Кожењовски и раније споменути Краше-вски, као и историчар Карол Шајноха. Узгред и без детаљнијег задржавања спомињу се Захарјасјевич, Малецки, Ујејски, Ленартович, Јеж и др., иако нарочито последња тројица без сумње заслужују већу пажњу.

Најновија књижевност је она „после несрећних догађаја 1863. [и] на-равно да је морала клонути“, али, пошто је Пољска подељена на три државе, „ако би на једном месту тргла натраг, на другом би месту ипак прешла у напредак“.81 Тако је средиште премештено у Варшаву. Као „последњи песник који опомиње на пређашње златно доба песништва“ споменут је Асник, а међу прозним и драмским писцима „који су задахнути новијим духом вре-мена“ (139) нашли су се Сјенкјевич, Лам, Ожешкова, Нажимски, Фредро Син, Лубовски, Балуцки, Белћиковски, Залевски. Ново време донело је и нов однос према књижевној прошлости, те је тако „романтика великих вештака пољских постала [...] старина за испитивање“ (139).

Као што видимо из побројаних најважнијих чињеница, захват овог историјског прегледа одиста је широк и, може се рећи, више него задо-вољавајући. Остаје, наравно, питање равнотеже између појединих појава, односно придатог и стварног значаја, како у вези с личностима, тако и у вези с појединим њиховим делима. Ипак, најважније је споменуто, па и доста опширно прокоментарисано.

Да бисмо се могли осврнути на изворе за овај Павловићев рад, морамо

81 ЛМС, 1892, CLXI­X/1, 138.

146 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

најпре споменути полемику која је око њега планула између Босанске­ виле­ и Наше­г доба. Сама полемика је почела доста безазлено. У рубрици „Лис-так“ Босанска вила је штампала осврт на садржај 167. књиге Ле­тописа, где читамо:

На крају је од Стеве Павловића Књиже­вност у Пољака (138–156). Овај нам рад, овлаш промотревши чини се да је извод Спасовича Пољске­ лите­ратуре­. Писац ништа не вели по ком је радио, а требало би да се зна. Грешка је ваља да штампаријска, те стоји да је Никола Реј рођен 1507; треба 1505, а биће можда и других.82

На тих неколико редака Павловић у нешто повишеном тону одговара почетком 1892. у Наше­м добу да се критичар залетео, јер у 167. књизи Ле­-тописа „само је почетак ’књижевности у Пољака’, а још два толика дела јој биће у два потоња ’Летописа’“. А што се извора тиче, био је то, свакако, и Спасович, али и више других, па међу њима и „најскорашњије издање пољске књижевности на немачком језику“ (мисли се на друго издање Ничманове књиге). Павловић се посебно позива на Спасовича и Ничмана доказујући да је година рођења Миколаја Реја 1507, а и пита се откуд Босанској вили 1505:

По свој прилици да је ’Босанска вила’ употребила за свој извор Шерову Општу пове­сницу књиже­вности, где је и дан рођења и смрти Ник. Реја (1505–1568!) погре­шан. Моји су извори и новији и поузданији.83

Босанска вила се на овај Павловићев текст хитро одазива и почиње са детаљнијом анализом, поткрепљујући свој став да је главни извор Павловићу био део о Пољацима у књизи Пипина и Спасовича История славянских ли-те­ратур, док је Ничман, по њему, коришћен узгред, па и невешто. У прилог својој тези истиче да је део о Јаничару преузет од Спасовича у целини, па чак и податак о Јиречековој књизи Rozpravy. С друге стране, Ничманова књига споменута је у фусноти уз године рођења и смрти Себастјана Клоно-вица, и то сасвим неумесно; код Павловића стоји „1561–1602“, код Ничмана „1551–1608“, а код Спасовича, што је, узгред, једино тачно, „1545–1602“. Писац одговора с правом јетко примећује у вези с том напоменом: „Можда је требала гдје на друго мјесто да дође, па залутала!“84 Даље, брани свој податак да је Реј рођен 1505, побијајући Павловићеве наводе из Спасовича и Ничмана, и то тако што се позива на „нешто новији“ извор „за који г. Павловић није знао“ (76): реч је о ауторитативном Брикнеровом приказу Спасовичеве књиге, штампаном у Јагићевом Архиву. Остало се углавном своди на исправљање грешака при навођењу имена писаца и наслова дела,

82 Босанска вила, VI­/1891, 23, 366–367.83 Наше­ доба, Нови Сад, VI­I­I­/1892, 3, 2.84 Босанска вила, VI­I­/1892, 5, 76.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 147XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

као и на неправилну транскрипцију појединих пољских гласова, где и сам аутор одговора покаткад греши.

Оно пак што смо ми приметили поредећи Павловићеву „Књижевност у Пољака“ са Ничманом и Спасовичем указује на компликованије преплитање ових двају извора. Главни је ипак био Ничман, а Спасович је коришћен као допуна или репер, док је распоред грађе хибридан и има недоследности.

Погледајмо како изгледа периодизација књижевности која проистиче из Павловићевог текста, а како је то код Ничмана и Спасовича.

Код Павловића је временски омеђен тек период од 1506. до 1622, на-зван „златни век“; потом следи „јежовитско доба“ од 1606. до 1764; следећа целина је време краља Поњатовског које је окончано 1795. трећом поделом Пољске; у међувреме до појаве романтизма смештени су Јан Павел Вороњич и Александер Фредро, а почетне године раздобља романтизма нема; даље се спомињу године 1830–48, па потом прекретна 1863, после које почиње „најновија“ књижевност.

Спасовичева периодизација је оваква: 1. Старо доба, до половине XVI­ века; 2. Златни или класични век књижевности (1548–1606); 3. Језуитско макаронистичко доба (1606–1764); 4. Доба краља Поњатовског (до 1795. и „прелазно време“); 5. Мицкјевичево доба 1822–1863 (књижевност у еми-грацији и у земљи 1830–1848 и „последњи узлети пољског романтизма на родној земљи“ 1848–1863).

У Ничмановој књизи налазимо овакву периодизацију: I­. Доба Пјастова 1000–1364; I­I­. Доба настајања пољске књижевности у правом смислу речи 1364–1622 („златно доба“ 1505–1622); I­I­I­. Доба опадања или панегиричке поезије 1622–1750; I­V. Доба поновног процвата пољске књижевности до Мицкјевича; V. Од Мицкјевича до данас.

Као што видимо, у оба случаја реч је у великој мери о спољашњој периодизацији према политичкој и културној историји85, док се елементи унутрашње књижевне периодизације везују за личност Мицкјевичеву. Упоредимо ли сада Павловићеву периодизацију са другим двема, лако ћемо уочити да је реч о комбинацији. Отуд она недоследност да „златни век“ траје до 1622, а да наредно, „јежовитско доба“ почиње 1606.

Тако нпр. и код Спасовича, и код Ничмана Пјотр Скарга хронолошки улази у „златни век“, па је то тако и код Павловића. Конарски код Ничмана спада у доба поновног процвата књижевности после 1750, код Спасовича су пијаристи, па међу њима и Конарски, последња појава језуитског макаро-нистичког доба; Павловић се одлучује за ово друго, али, као што је речено, не даје пре тога никакву информацију о представницима барока (чак ни о

85 Нпр. „златни век“ по Спасовичу почиње опозицијом краљу Зигмунту Августу у сејму (1548), а завршава се буном Зебжидовског и Рађивила; Ничман почетак „златног века“ везује за почетак штампе у Кракову (1505] [?!], а крај за оснивање језуитских школа (1622).

148 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Вацлаву Потоцком, кога спомиње у Малој пое­тици или Јану Хризостому Пасеку), те му је класификација доста слаба. Почев од романтизма Павловић прати Спасовичеву периодизацију, али користи и Ничманов текст. Нпр. у информативном погледу врло вредан цитат из Курса е­сте­тике­ Брођињског86 дословце и у целини преузима од Ничмана.87 Такође, од Спасовича прихвата 1863. годину као границу, а од Ничмана податке о најновијој књижевности; од Ничмана у потпуности преузима одељке о историографији, историји књижевности, филозофији и др., којих код Спасовича нема.

Најзад, независно од извора, покушајмо да назначимо неке Павловићеве вредносне критеријуме. Прво што смо запазили јесте уопштена констатација о пољском фолклору и односу народне према уметничкој књижевности. Изграђен на српској књижевности после Вука, Павловић готово да убраја у недостатак Пољацима што им „књижевност није поникла из народних ста-рина“ које „прелазе с колена на колено“ (139). Пољаци, по Павловићу, нису имали као „браћа им [...] Руси Игоров полаз, Чеси Краљодворски рукопис [!], Срби Косовске­ и друге­ јуначке­ пе­сме­“, јер им је „народно песништво погла-вито лирско“.88 Узрок томе не треба тражити у зависности од других народа (аргумент је српска зависност од Турака), већ је то „поглавито католичка црква, пле­мство, па у нечему и лакоумље­ народно, рођено са Пољацима“ (155). Католичка црква је узрок, јер је искорењујући паганство, искорењивала и све народно, па чак је покушала и језик, племићи стога што су „у клици затирали слободу народну“, а народ што се „одрођавао од осећаја и обичаја“ (155). Зато пољска књижевност дуго, до Мицкјевича, није могла да се вине до „праве“ вредности.

Друго, одлучујући критеријум књижевног вредновања је народни језик. Оно што није писано пољским језиком није народно, па стога ни одвећ вред-но за пољску националну књижевност. Највероватније стога Павловић и не спомиње врсне пољске латинисте попут Анджеја Кшицког, Јана Дантишека или Клеменса Јањицког.

Треће, негативни вредносни критеријум је опонашање страних узора (то Павловић замера нпр. Јану Кохановском, представницима „назови-кла-сицизма“, нарочито драмским писцима). Једина оригинална књижевност је она која се ослања на националне вредности – народне старине и обичаје.

Приводећи крају разматрање Павловићевог прегледа „Књижевност у Пољака“ нарочито истичемо да је реч о прекретничком тексту у нашим сразмерама, који је, без обзира на компилативност и бројне мањкавости, створио одређени еталон. После његовог појављивања дуго се још није осећала потреба за сличним сумарним историјским прегледом пољске књи-жевности. Онај „истурени“ слој наше књижевне публике – популаризатори

86 ЛМС, 1891, CLXVI­I­/3, 152–153.87 Уп.: H. Ni­tschmann, Geschi­chte der polni­schen Li­teratur. Le­i­pzi­g, 1889, 244–245.88 ЛМС, 1892, CLXI­X/1, 154.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 149XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

и оцењивачи – није имао потребе за повратком на временској скали, већ је постојећу слику само актуализовао.

5.На крају – хронолошки, али и по значају – споменућемо да се у Јавору,

у рубрици „Белешке из књижевности и уметности“, у три броја 1892. године објављиван извод из невелике расправе немачког књижевника, публицисте и преводиоца Артура Лајста (1852–1927) „О приповедачкој књижевности у Пољака“.

У првом наставку овога прилога читамо: „Пољаци имају велики низ знаменитих и даровитих приповедача, од којих је многи и у страном свету нашао заслужено признање, иако уплив и утицај њихов није био замашан на књижевност осталих народа.“ Лајст признаје тој књижевности извесне вред-ности, али је – можда из недовољног познавања – отворено потцењује:

Пољаци као да не маре упуштати се у дубока размишљања ни у даља развијања животних начела. [...] Психолошка површност је слаба страна савремене приповедачке књижевности пољске [...]. Та површност а усто и тенденциозна једностраност је узрок што је пољски натурализам створио тек слаба дела.

У овом контексту споменут је и Сјенкјевич:

И најдаровитији пољски приповедач Сјенкјевић покушао је да буде натуралиста (Та тре­ћа), али није успео никако. Хтео је да буде и сувише шаљив, па је претерао, а то се није свету свидело.89

У најновије време, међутим, пољска приповедна књижевност вратила се, према Лајсту, „опет на здрав реализам“, премда „не производи бог-зна какве занимљиве појаве из народнога живота“.90 У продужетку се на карактеристичан начин спомињу Сјенкјевич, Ожешкова, Прус и Винценти Косјакјевич:

Сјенкјевичев роман Бе­з наче­ла чини у том леп изузетак. И Белеслав Прус, који пише красно и с хумором [...] уме интимније покрете садашњега живота да прикаже и створи слике најновијих прилика. Елиза Оржешка, која се у послед-ње доба бавила врло реалистичким новелама, не уступа оној двојици ништа, а што се тиче познавања људске нарави можда Пруса и надмашује. [...] Вићентије Косјакијевић пише већином кратке новеле, које додуше не решавају ни етичке, ни социјалне проблеме, али се у њима приказују занимљиви људи у разним приликама живота, а показују још и фини посматрачки дар пишчев (96).

89 Јавор, XI­X/1892, 5, 80.90 Јавор, XI­X/1892, 6, 95–96.

150 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

У последњем наставку наћи ћемо још занимљивих судова. Игнаци Маћејовски-Север наилази готово на одушевљење немачког аутора, пошто се, међу млађим приповедачима, одликује „разнобојним сликањем ситуа-ција, особито у својим приповеткама са села“, а оне су тако добре да ће их свако читати „и по други пут, јер у њима је и здравог реализма и прекрасне појезије“. Рођевичувна и Конопњицка пак нису добиле тако ласкаву оцену: „У романима прилично плодне Марије Радзијевић влада велика површност и фабрикантска радња“, а „песница Марија Конопњицка, која се пре десетак година истакла као лиричарка, постала је новелисткиња сентиментална и романтична“.91

ЗакључакСводећи ово истраживање, можемо констатовати да је српска читалачка

публика у периоду између 1881. и 1895, дотад први пут, стекла и квантита-тивно и квалитативно уравнотежену представу како о збивањима на пољској књижевној сцени у синхроној равни, тако и о пољском књижевном процесу у дијахронији. Важно је нагласити да из целог тог информативног корпуса није изостала ниједна појава од капиталног значаја. Наравно, аксиолошки судови и интерпретације појединих појава нису увек били на пожељној, па погдекад ни на задовољавајућој висини, нити су били плод самостал-не рефлексије, али су српскоме читаоцу ипак биле предочене све кључне чињенице, од којих је током времена знатан део проверавао и вредновао у процесу властите лектире. Оно што је на информативном плану тада стечено послужиће као сигуран темељ укупној рецепцији пољске књижевности на нашем културном простору до дубоко у XX век, па ће, као информативни канон, незанемарљиво утицати и на формирање читалачког канона: Сјен-кјевич, Прус и Ожешкова, примера ради, постали су тако на више деценија „класици“ и у српском читалачком оптицају.

91 Јавор, XI­X/1892, 7, 111–112.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 151XXXV 2008 1–2

Петар Буњак, Прилози о пољској књижевности у српској периодици...

Петр Буняк

ИНФОРМАЦИИ О ПОЛЬ­СКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ В СЕРБСКОЙ ПЕРИОДИКЕ ЭПОХИ РЕАЛИЗМА (1881–1895)

(Резюме)

В настоящ­ем исследовании рассматривается корпус текстов, информирующ­их о поль-ской литературе в сербских журналах и газетах эпохи развитого реализма – в качестве одного из важных факторов процесса рецепции польской литературы в сербской среде. Проведя критический обзор классифицированных по объ­ему и тематике текстов, автор приходит к вы-воду, что именно в эпоху реализма в сербской среде формировался информационный канон, касающ­ийся польской литературы. Канон этот в последующ­ие десятилетия только дополнял-ся, сказываясь, в свою очередь, на формировании читате­льского канона, т.е. так называемой «литературной классики» среди сербской публики конца XI­X и первой половины XX столетия (Сенкевич, Прус, Ожешкова).

Кључне речи: рецепција пољске књижевности, доток информација, реализам у српској књи-жевности, информативни канон, читалачки канон.

152 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 153XXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 153–168) УДК 821.161.1.09

Јован Радојевић Подгорица

ПРИЧЕ СА КОЛИМЕ ВАРЛАМА ШАЛАМОВА: ОД ИНТЕРТЕКСТА КА МИТОПОЕТИЦИ

У раду се­ разматрају инте­рте­кстуалне­ ве­зе­ Прича са Колиме Шаламова са Записима из подземља Достоје­вског и Архипелагом ГУЛаг Солже­њицина, као и митопе­тски ниво Прича с Колиме, који разматра космогонијске­ митопое­те­ме­ у обради Шаламова.

У кругу логорске литературеНаратолошки оквир већине прича обухвата догађаје везане за период од

1937. до 1956. године који се временски поклапа са другом робијом Варлама Шаламова. Међутим, има прича које се односе и на вријеме прве робије од 1929. до 1932. године („Први зуб“) и прича, попут приче „Крст“, чија је радња временски ситуирана у прве постреволуционарне године. Радња при-че „Академик“ одвија се након 1956. године. Честа употреба ретардационе технике1, уметање у структуру приче низа „микро прича“ које нарушавају саму структуру текста и линеарно вријеме, постојање паралелних умјетнич-ких свјетова (наратор за Колиму користи и одредницу „чудесна планета“), антидидактизам – све су ово карактеристике које „Приче са Колиме“ једним дијелом удаљавају од строго реалистичког израза и приближавају их структ-ури и естетици савремене књижевности. Виктор Јерофејев наводи сушт-инску разлику између „двије линије“ логорске прозе чији су најистакнутији представници Солжењицин и Шаламов: „Солжењицин је нашао могућност да прослави руску душу у ГУЛаг-у (Иван Де­нисович). Шаламов (Приче­ са Колиме­) показује границу преко које се разара свака душа. [...] Он је дока-зао да патње не узносе људе (линија Достојевског) него их изједначавају, да се брише чак и разлика између жртава и џелата.“2 Шаламов у скоро свакој причи варира став: „Логор је био место где си научио да мрзиш физички

1 Везано за овај ауторов поступак Миливоје Јовановић наглашава да „експозиција често није увод у причу, него поступак ’задржавања’ радње, ретардације, илустративни пример из Посе­те­ мисте­ра Поупа већ је поменут, чије ’чињенице’ могу бити и контрастне у односу на праву фабулу рецимо, прича Бобице­ треба на први поглед да делује као лирски пасаж. Фабула се води на нивоу једног догађаја, чији главни ефекат почива на детаљу који је понекад ’бабељевски’“. [Миливоје Јовановић. „Варлам Шаламов и руска књижевност“, стр. 127–140] .

2 Виктор Јерофејев, Руски цве­тови зла, стр. 8.

154 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

рад и рад уопште.“3 Писац одриче и било какво позитивно искуство које логор може да донесе човјеку: „Ужасно је уопште видети логор, и ниједан човек на свету не треба да га упозна. Логорско искуство је у целини, сваким својим тренутком негативно. Човек може само да постане гори. […] Али није најстрашније видети дно живота. Најстрашније је кад човек почне зау-век да осећа дно живота као своје, кад своја морална мерила почне да црпе из логорског искуства.“4 Шаламов износи потпуно супротан став од писаца истог тематског круга – Александра Исајевича Солжењицина и Фјодора Михајловича Достојевског, са којим у неколико прича ступа у „директну“ полемику. Јунак Солжењициновог ремек-дјела „Један дан Ивана Денисо-вича“, Иван Денисович Шухов има умногоме другачији доживљај логора и потпуно другачији доживљај рада у логору:

„Заспао је Шухов потпуно задовољан. Данас му је добро ишло: у са-мицу га нису стрпали, на градилиште ’соцградића’ бригаду нису послали, за ручак је дигао кашу, бригадир је добро са процентима на крај изишао, зидао је Шухов весело, са тестерицом га на претресу нису уловили, зарадио је увече од Цезара и дуван је купио. И није се разболео. Изгурао је. Прошао је дан, ничим незамрачен, готово срећан.“5

У преписци између Шаламова и Солжењицина примјетно је да Шала-мов замјера Александру Исајевичу да није са довољно оштрине приказао страхоте ГУЛаг-а и размјере злочина6. Солжењицин је са друге стране на-глашавао да Шаламов претјерује у појединим својим причама и да се до те мјере и толико не може у логору уништити личност и сјећања из живота проведеног на слободи. Шаламов у причи „Зелени правобранилац“ наводи чак и случај антропофагије:

„Затвореници су били у бекству око месец дана. Кад су убили ’трећег’, делом га појели, а делом ’испекли за пут’, убице су се разишле на разне стране: свако се бојао да га онај други једне ноћи не убије. Било је још љу-дождера. То су били најобичнији људи. На њима се не може видети никакав Каинов знак и док човек не сазна појединости из њихове биографије – све је у најбољем реду. А и кад их сазна, опет то у њему не изазива гађење, не узнемирава га. За гађење и гнушање због оваквих ствари просто недостаје физичке снаге, једноставно нема места за таква танана осећања.“7

Александар Солжењицин је по повратку из САД објавио у часопису Новый мир своје успомене о Шаламову у којима је нагласио да га „Приче са

3 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, БИГЗ, Београд, 1987, т. 1, стр. 53.4 Исто, стр. 338.5 Александар Солжењицин, Је­дан дан Ивана Де­нисовича, Просвета, Београд, 1988, стр.

120 и 121.6 „В лагерных условиях люди никогда не остаются людьми, лагеря не для этого и созда-

ны“. [Варлам Шаламов. Письмо к А. И. Солже­ницыну. http://www.i­nde­x­.org.ru­/othe­rs/199sh2so.://www.i­nde­x­.org.ru­/othe­rs/199sh2so.www.i­nde­x­.org.ru­/othe­rs/199sh2so..i­nde­x­.org.ru­/othe­rs/199sh2so.i­nde­x­.org.ru­/othe­rs/199sh2so..org.ru­/othe­rs/199sh2so.org.ru­/othe­rs/199sh2so..ru­/othe­rs/199sh2so.ru­/othe­rs/199sh2so./othe­rs/199sh2so.othe­rs/199sh2so./199sh2so.sh2so.2so.so..html]]

7 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 1, стр. 465 и 466.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 155XXXV 2008 1–2

Јован Радојевић, Приче­ са колиме­ Варлама Шаламова...

Колиме“ нијесу умјетнички задовољиле: „Правда, рассказы Шаламова худо-жественно не удовлетворили меня: в них во всех мне не хватало характеров, лиц, прошлого этих лиц и какого-то отдельного взгляда на жизнь у каждого. В рассказах его не-лагерных чащ­е был какой-нибудь анекдотический случай, которыми одними литературу не напитаешь. А в лагерных – действовали не конкретные особенные люди, а почти одни фамилии, иногда повторяясь из рассказа в рассказ, но без накопления индивидуальных черт“8. Он код Шаламова не препознаје жудњу за спасењем отаџбине. Солжењицин наводи да Шаламов „никогда и ни в чем, ни пером ни устно не выразил оттолк-новения от советской системы, не послал ей ни одного даже упрека, всю эпопею ГУЛага переводя лишь в метафизический план“9. Суштински разлаз између двојице писаца био је и на идејном и на естетском плану. Као повод за разлаз послужило је Шаламовљево одбијање Солжењицинове понуде да заједно напишу Архипе­лаг ГУЛаг Солжењицин, као и Шаламов, прави јасну разлику између затвора и логора. У затвору човјек може да се окрене себи и својим мислима. У логору је све засновано на обешчовјечењу човјека, на понижењима, страху, батинама, убијању. Полемишући са Шаламовом он наводи примјере који говоре да и у логору у човјеку постоји морална црта која се не прелази. И у логору човјек својим поступцима показује да мржња није једино осјећање и да истина и лаж нису рођене сестре: „Шаламов и сам в другом месте пишет: ведь не стану же я доносить на других! ведь не стану же я бригадиром, чтобы заставлять работать других. А отчего это, Варлам Тихонович? [...] Раз правда и ложь – родные сестры? Значить, за какой-то сук вы уцепились? [...] Может, злоба все-таки – не самое долговечное чув-ство? [...] А как сохраняются в лагере (уж мы прикасались не раз) истые религиозные люди? На протяжении этой книги уже замечали их уверенное шествие через Архипелаг – какой-то молчаливый крестный ход с невиди-мыми свечами.“10 Солжењицинова антропологија у Архипелагу ГУЛаг-у најчешће је супротстављена Шаламовљевој. ГУЛаг није само симбол зла, острво зла и антисвијет, већ и мјесто гдје човјек може да се окрене сопс-твеним дубинама, да спозна самог себе и да повуче линију између добра и зла унутар свог бића: „Согнутой моей, едва не подломившейся спиной дано было мне вынести из тюремных лет этот опыт: как человек становится злым и как добрым. [...] На гниющ­ей тюремной соломке ощ­утил я в себе первое шевеление добра. Постепенно открылось мне, что линия, разделя-ющ­ая добро и зло проходит не между государствами, не между классами, не между партиями – она проходит через каждое человеческое сердце – и черезо все человеческие сердца.“11 Борба између добра и зла у сваком човје-

8 А. Солженицын. С Варламом Шаламовым. http://www.booksi­te­.ru­/varlam/arti­cle­14.html://www.booksi­te­.ru­/varlam/arti­cle­14.htmlwww.booksi­te­.ru­/varlam/arti­cle­14.html.booksi­te­.ru­/varlam/arti­cle­14.htmlbooksi­te­.ru­/varlam/arti­cle­14.html.ru­/varlam/arti­cle­14.htmlru­/varlam/arti­cle­14.html/varlam/arti­cle­14.htmlvarlam/arti­cle­14.html/arti­cle­14.htmlarti­cle­14.html14.htmlhtml9 Исто.10 Але­ксандр Солже­ницын. Архипелаг ГУЛаг. YMCA-PRESS. Pari­s. 1974. С. 610.YMCA-PRESS. Pari­s. 1974. С. 610.-PRESS. Pari­s. 1974. С. 610.PRESS. Pari­s. 1974. С. 610.. Pari­s. 1974. С. 610.Pari­s. 1974. С. 610.. 1974. С. 610.С. 610.. 610.11 Исто, стр. 602 и 603.

156 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

ку понаособ рефлектује се и на социјалном плану. Закључак до кога долази Солжењицин је следећи: тоталитарни систем и злочини који се дешавају у том систему су само пројекција и оспољавање зла присутног у сваком од нас. Не мање важан је и закључак везан за суштину и природу револуције: никаквом социјалном револуцијом се не може побиједити зло, због тога што и сама револуција у себи носи клицу зла: „С тех пор я понял правду всех религий мира: они борются со злом в че­лове­ке­ (в каждом человеке). [...] С тех пор я понял ложь всех революций истории: они уничтожают толь-ко современных им носите­ле­й зла (а, не разбирая впопыхах – и носителей добра) – само же зло, ещ­е увеличенным, берут себе в наследство. [...] А разве мы, не пройдя Архипелага, – были тверже? сильнее мыслями? Вот почему я оборачиваюсь к годам своего заключения и говорю, подчас удивляя окружающ­их: – БЛАГОСЛОВЕНИЕ ТЕБЕ, ТЮРЬ­МА!“12 Солжењицин је у Архипе­лагу ГУЛаг сакупио 227 казивања и записао их. Он је на својевр-стан начин „позајмио“ перо жртвама. Шаламов ужасе затвора и логора не приказује споља. Он о истини логора говори изнутра не бирајући у ком ће свјетлу приказати догађаје. У вези са овом полемиком чини нам се умјесним поменути и став Јевгенија Полишчука: „Но между качественно схожими биографиями обоих писателей есть и весьма сущ­ественное отличие, резко повлиявшее на общ­ий тон их лагерных эпосов. Солженицын находился в заключении долго, очень долго для человека, остро ощ­ущ­ающ­его свое пи-сательское предназначение, – восемь лет; Шаламов же провел за колючей проволокой без малого двадцатилетие, и из них пятнадцати лет – на „краю планеты“, на Колыме […]. Из „чаши круговой“, ходившей в те годы меж лучших людей России, Солженицын отпил меньше Шаламова – поэтому он смог переплавить свое страдание в достойный борьбы положительный идеал. […] Шаламов же отхлебнул столько, что стал как бы по ту сторону добра и зла, жизни и смерти“13. Андреј Битов у осврту на ову полемику је изнио свој став који такође на особен начин осветљава тему: „Шаламов ће напасти, а Солжењицин открити Архипелаг.“14 Солжењицин је заиста први свијету открио страхоте ГУЛаг-а.

Шаламов често експлицитно говори о „Записима из мртвог дома“ као о некој врсти свог тематског предлошка. Миливоје Јовановић је мишљења да су: „Бе­ле­шке­ из Мртвог дома несумњиво основно сведочанство, које је аутору Прича са Колиме­ могло послужити као полазиште како у погледу структуре и вођења фабуле, тако и у погледу избора мотива и формулисања сцена. Дело Достојевског је дало Шаламову образац споја приповедања (у

12 Исто, стр. 603 и 604.13 Евгений Полищ­ук. Человек и Бог в „Колымских рассказах“ Варлама Шаламова. //Жур-

нал Московской Патриархии. М. № 2, 1994. С. 107−120.14 Андреј Битов, Гулаг као цивилизација, КОВ, Вршац, 2005, стр. 13.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 157XXXV 2008 1–2

Јован Радојевић, Приче­ са колиме­ Варлама Шаламова...

оквиру сцена и епизода) и размишљања на нивоу ’трактата’“15. Шаламов полемише са Достојевским чији јунаци једва чекају да из затвора крену на одслужење казне и на принудни рад како би осјетили и удахнули „чист ва-здух“ који представља симбол слободе и слободног свијета: „Данас, када сам опет читао ’Записе из Мртвог дома’, сетио сам се тог чилог и паметног муле. Мула је знао шта значи ’чист ваздух’. […] Да се здрав, млад човек, који почиње каријеру у логорском поткопу, на чистом ваздуху, претвори у ’мрцину’, довољно је двадесет, а највише тридесет дана, уз шеснаесточа-совни физички рад без нерадних дана, систематску глад, поцепану одећу, и спавање у избушеним платненим шаторима на мразу од минус шездесет степени; убрзавању тог процеса, унеколико, доприносе батине старешина, лоповских вођа и стражара.“16 Шаламов прави поређење између затвора у царској Русији и Совјетском Савезу. За његове јунаке ћелија је боља од било каквог контакта са спољашњим свијетом. Јунаци „Прича са Колиме“ не жуде за „свјежим ваздухом“ − код њих је логор могао само да уреже мржњу и одвратност према раду: „Стога је излишно полемисати с Достојевским о преимућствима робијашког ’рада’ и предностима ’свежег ваздуха’ над затворским нерадом. Време Достојевског је било друго време, и тадашња робија не беше достигла оне висине о којима ће овде бити речи“17. Варлам Шаламов, за разлику од Достојевског, тврди да једино што остаје у људској души након логора јесте мржња. Аутор „Прича са Колиме“ види огромну разлику између затвора и логора који су постојали у вријеме Мртвог дома и Колиме­. Суштина постојања идеје колимског пакла је обешчовјечење чо-вјека. Јунак приче „Термометар“, Гришка Логун не може чак ни да напише молбу за помиловање за надзорника рудника Зујева, иако би тим чином добио поштеду и макар неку шансу да остане у животу. Не може да напише молбу јер је његова свијест сужена на једну амплитуду, а у души је остало само једно осјећање: „А ја просто нисам могао да из свог мозга исушеног логорским животом исцедим ма и једну китњасту мисао. Нисам могао да затомим мржњу. Нисам добро обавио посао, не зато што је исувише био велики јаз између слободе и Колиме, или што ми је мозак био исцрпен и изнемогао, него зато што тамо где се чувају придеви одушевљења није било ничег осим мржње. Сетите се само како је сироти Достојевски целих десет година војниковања после Мртвог дома писао жалостива, плачна и понижавајућа писма, али то су била писма која су парала срца тадашње власти. Чак је писао песме царици. Али у Мртвом дому није било Колиме. Иначе би и Достојевског снашла занемелост, иста она занемелост која ме је спречавала да напишем добру молбу за Зујева.“18

15 Миливоје Јовановић. „Варлам Шаламов и руска књижевност“, стр. 127–140.16 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 1, стр. 120.17 Исто, стр. 126.18 Исто, стр. 133.

158 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

У причи „Црвени крст“ Шаламов још отвореније полемише са идејама „Записа из мртвог дома“. Достојевски и у Мртвом дому вјерује у човјека, у могућност покајања и катарзе. Вјерује да смо „сви пред свима за све криви“. Наратор у Мртвом дому наглашава да човјек, без обзира на све околности, ни у једном тренутку не престаје да буде човјек: „Те прве године, од туге нисам хтео да видим. Нисам опазио да међу мојим друговима робијашима, опаким и мрским, има и добрих људи, способних да мисле и осећају, и поред спољашње, одвратне коре. Поред заједљивих речи, ја понекад нисам опажао умиљате и пријатељске речи, које су биле утолико драгоценије што су казивале без икакве потајне намере, често, право из душе, која је, можда, више трпела и препатила него ја.“19 Достојевски и у најопаснијем злочинцу види, прије свега, пало биће, посрнулог човјека коме треба пру-жити истинску прилику да крене путем покајања. Он у систему кажњавања који је прописала држава својим уредбама види зло и понављање злочина, само сада од стране државе: „Тамница и систем принудног рада, наравно, не поправљају злочинца; они га само кажњавају и осигуравају друштво од даљих насртаја злочинца на мир и ред. Тамница и најтежи робијашки рад рађају у преступниковој души само мржњу, жеђ за забрањеним насладама и страшну лакомисленост. Ја сам чврсто убеђен да се и чувеним системом самица постиже само лажан, варљив и привидан циљ. Тај систем исцрпљује животне сокове човека. Трује му душу, слабије и заплаши, а после ту моралну усахлу мумију и скоро лудог човека показују као пример поправке и пока-јања.“20 Али, треба нагласити и једну суштинску разлику између Мртвог дома и Колиме­: док је у вријеме Достојевског у царским затворима већина затвореника била крива, у логорима Колиме страдали су милиони невиних људи: „Некажњен обрачун с милионима људи успео је управо зато што су ти људи били невини. Они су били мученици а не хероји.“21 Шаламовљева антропологија нам открива само све дубље и дубље бездане зла: „У ’Запи-сима из Мртвог дома’ Достојевски разнежено описује поступке ’несрећника’ који се понашају као ’велика деца’, који се одушевљавају позориштем и свађају незлобиво као деца22. Достојевски није виђао и познавао људе из садашњег света криминалаца. Достојевски не би дозволио да се за такав свет покаже било какво саосећање. […] Лопови су насмрт премлатили де-сетине хиљада људи. Стотине хиљада затвореника изопачила је лоповска ’идеологија’ и они су престали да буду људи. [...] Логор је у потпуности

19 Фјодор Достојевски, Записи из мртвог дома, Рад, Београд, 1981, стр. 222.20 Исто, стр. 22.21 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 1, стр. 290.22 Овдје Шаламов има у виду дио из XI­ главе „Записа из мртвог дома“: „Сви наши разилазе

се весели, задовољни, хвале глумце и захваљују подофициру. Не чује се свађа. Сви су некако неуобичајено задовољни, чак помало срећни и тону у сан не као увек, већ скоро мирне душе“. Фјодор Достојевски, Записи из мртвог дома, стр. 161.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 159XXXV 2008 1–2

Јован Радојевић, Приче­ са колиме­ Варлама Шаламова...

негативна школа живота.“23 Аксиолошки системи Достојевског и Шаламова су умногоме различити, а често и супротстављени. Ако је за Достојевског као писца карактеристично религиозно поимање свијета и човјека, а кључни мотиви и питања која чине срж његовог стваралаштва увијек у свом под-тексту покрећу есхатолошке проблеме, код Шаламова је супротно: „Сви у мени траже тајну. А у мени нема тајни, у мени је све једноставно и јасно. Никакве тајне. […] Навикао сам се да се са животом срећем директно. Не правећи разлику између великог и малог. […] Ја сам ипак лишен религијског осећања.“24 Шаламов је децидно и у потпуности порицао теургијску природу умјетности25 и свог стваралачког опуса: „У мом схватању уметности нема ничег мистичног што би захтевало посебан речник. Сама вишезначност моје поезије и прозе никако нису некаква теургијска тражења.“26 Међутим, постоји и једна заједничка црта у умјетничким опусима ових писаца. У својим размишљањима о људској души, о борби добра и зла у њој дошли су до истог закључка, да се зло скрива у човјеку дубље него што то тврди позитивистичка мисао.

Митопоетски мотивиСвијет Колиме познаје само два годишња доба. На митолошкој равни

вријеме се не подмлађује и не ствара се изнова. Пошто Нова година, како наглашава Мирча Елијаде, представља реактуализацију космогоније, тј. „по-нављање Времена од његовог почетка“27 и успостављање „чистог“ времена с почетка Стварања кроз четири годишња доба која чине четири дијела једне цјелине, четири дијела круга као симбола пуноће. У свијету Колиме два го-дишња доба и слике догађаја најчешће дате у двије боје симбол су трагичне

23 Исто, стр. 213 и 214.24 Ирина Сиротинска. „О Варламу Шаламову“, Поља, XXXVI­I­/ 385, стр. 85−90.25 Имајући у виду Шаламовљев атеизам који је он недвосмислено истицао, могли бисмо

устврдити да је у низу прича присутно религиозно осјећање свијета („Крст“, „Стланик“, „Васкрснуће ариша“). Човјек по својој суштини није, нити може бити једнодимензионално биће. Симон Вејл пише о двије различите врсте атеизма: „Постоје две врсте атеизма и један од њих је прочишћење појма ’Бог’. Можда свако зло поседује и другу етапу – прочишћавање које га управо усмерава ка добром – и трећу фазу, која је узвишеније добро.[…] Од два бића која немају искуство Бога, оно које оспорава његово постојање му је можда ближе од оног другог.“ [Симон Вејл, Те­жина и благородност, Адреса, Нови Сад, 2007, стр. 148] У овом контексту Шаламовљев атеизам и оспоравање божје промисли у свијету је ближе Богу од прве врсте атеизма или теизма сведеног на пуки ритуал. У причи „Сентенција“ очигледно је теистичко, прецизније речено хераклитовско поимање свијета и праелемента: „Осећање озлојеђености је последње осећање са којим човек одлази у непостојање, у свет мртвих ствари. Ипак, да лиИпак, да ли мртвих? Чак ни камен ми се никад није чинио мртав, да не говоримо о трави, дрвећу, реци. Река је била не само оваплоћење живота, не само симбол живота, него и живот сам.“ [Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 2, стр. 426]

26 Варлам Шаламов. „О мојој прози“, Поља, XXXVI­I­/ 385, стр. 90–93./ 385, стр. 90–93.27 Мирча Елијаде, Све­то и профано, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови

Сад, 2003, стр. 117.

160 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

располућености и нарушавања цјелине. У антисвијету Шаламовљевих јунака није чак повучена ни јасна граница између простора и времена: „Простор и време на Далеком северу су сличне величине. Често се простор мери време-ном. Тако чине Јакути – номади, од брда до брда – шест дана хода. Сви који живе у близини главне артерије – главног друма – мере растојање станицама за камионе.“28 Границе између просторног кретања (те­мплума) и временс-ког вида кретања видика у простору и времену (те­мпуса) не постоји зато што у свијету Колиме не постоји Свето Вријеме настанка првих епифанија, већ његова супротност – профано вријеме, статичност и хладноћа која и на метафизичком плану наговјештава нестанак бића. Због учесталости призора смрти, мучења и патњи перцепција времена је у потпуности помјерена: „Од почетка до краја ових догађаја зацело је прошло много времена: на Крајњем северу месеци се броје као године – толико је велико искуство, људско искус-тво које се тамо стиче.“29 За религиозно поимање свијета цјелокупна природа се указује као космичка реалност. Мотив природе, је чест мотив у причама Варлама Шаламова. Миливоје Јовановић је мишљења да природа за Шала-мова представља један од три „објекта његовог песничког космоса“. Аутор у природи „открива потпуно савршенство, целисходност, чврстину и познавање одговора на сва питања, који могу бити само недостижни образац за човека [...] њен симбол је, као и у логорској прози, бусење тундре – ’стланик’ који одолева камену и хладноћи и служи као морални пример“30. Вегетални и анимални свијет Колиме Шаламов не приказује као потпуно десакрализовани свијет, већ у њему препознаје мотиве и симболе који говоре о другачијој врсти реалности у односу на постојећу. У причи „Васкрснуће ариша“ најочиглед-нији су мотиви космизације простора и времена. Наратор нас уводи у причу жудњом за новим осјећањима која није нарушио логор. Авио-поштом шаље са Колиме гранчицу ариша у Москву. Након неколико недјеља путовања гранчица долази у руке адресата. Домаћица31 ставља гранчицу у стерилну, хлорисану московску воду и након три дана и три ноћи на библијском фону наратор даје митску слику хијерофаније: „Пролазе три дана и три ноћи, домаћица се буди од чудног, нејасног кедровог мириса, дискретног и слабашног новог мириса. Кроз стврднуту кору отвориле су се и избиле на свјетлост нове, младе, живе, јарко-зелене иглице младог ариша.“ [Превод мој – Ј. Р.]32 Овдје је очигледна

28 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 2, стр. 329.29 Исто, стр. 368.30 Миливоје Јовановић, Погле­д на руску совје­тску књиже­вност, Просвета, Београд,

1980, стр. 278.31 Миливоје Јовановић у својој студији о Шаламову истиче да „Васкрсе­ње­ ариша нема

посвету, али у домаћици из овог текста није тешко препознати Мандељштамову жену: само ту, у том московском стану, ’бесмртној’ биљци пристаје да пронађе своје уточиште, што више није ’сећање на прошлост’, већ ’живи живот’“. Миливоје Јовановић. „Варлам Шаламов и руска књижевност“, стр. 127–140.

32 „Проходит три дня и три ночи, и хозяйка просыпается от странного, смутного ски-

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 161XXXV 2008 1–2

Јован Радојевић, Приче­ са колиме­ Варлама Шаламова...

алузија на новозавјетни мит о Лазаревом васкрснућу из мртвих и на мит о вас-крснућу Исуса Хрсита који је трећи дан по Писму устао из мртвих. Гранчица ариша „васкрсава“ такође након три дана. Симболика броја три је очигледна у перспективи тумачења Светог Тројства које је уједно симбол пуноће и пле­роме­. Чудо васкрснућа у свијету, на први поглед, лишеном духовне перспективе, наратор повезује са идејом о неуништивости онога што је створено од Духа, са идејом о свеопштем васкрсењу дубоко укоријењеној у руској духовној култури: „Ариш је жив, ариш је бесмртан, ово чудо васкрснућа морало је да се догоди – јер, ариш је стављен у посуду са водом на годишњицу смрти мужа домаћице, пјесника који је умро на Колими. Чак и сјећање на умрлог исто уче-ствује у оживљавању, у васкрсавању ариша.“ [Превод мој – Ј. Р.]33 Дрво ариша у свијету симбола представља средиште или тачку ослонца аxис мунди око које је саграђен свијет и истовремено по својој вертикали он је веза између земље и неба, између доњег и горњег свијета. Аутор овај мотив преузима и контаминира га новим садржајем. У даљем тексту ариш у московском стану дише да би људе упозорио на њихов морални дуг, да не забораве милионе мртвих који су остали у свијету Колиме: „Нејаки, али упорни мирис – то је био глас мртвих. У име тих мртвих ариш се и одважио да дише, говори и живи. За васкрснуће је потребна снага и вјера.“ [Превод мој – Ј. Р.]34 Митологема светог дрвета развијена је у овој причи дјелимично и као контрапункт библијском миту о Адаму и Еви и дрвету познања добра и зла. Колима-планета, Колима и колимски пакао су почетна тачка рађања неког новог свијета и новог времена које има своје симболе добра и зла који су и на сазнајном плану различити: „Ариш је озбиљно дрво. То је дрво познања добра и зла – није то бреза, није ни јабука! – дрво које је било у рајском врту до истјеривања Адама и Еве из раја. Ариш је дрво Колиме – дрво концетрационих логора.“ [Превод мој – Ј. Р.]35 Мирис ариша у први мах подсјећа на смрт, а потом се након одређеног времена претвара у мирис који асоцира на живот. И овдје је ова двострука валенција која повезује живот и смрт повезана са митом о дрвету познања добра и зла које може бити и дрво живота и дрво смрти: „И само ариш ис-пуњава шуме својим нејасним мирисом кедровине. У почетку се чини да је

пидарного запаха, слабого, тонкого, нового запаха. В жесткой деревянной коже открылись и выступили явственно на свет новые, молодые, живые ярко-зеленые иглы свежей хвои“ Варлам Шаламов. Колымские рассказы. С. 582. рассказы. С. 582.рассказы. С. 582.. С. 582.С. 582.

33 „Лиственница жива, лиственница бессмертна, это чудо воскрешения не может не быть„Лиственница жива, лиственница бессмертна, это чудо воскрешения не может не быть – ведь лиственница поставлена в банку с водой в годовщ­ину смерти на Колыме мужа хозяйки, поэта. Даже эта память о мертвом тоже участвует в оживлении, в воскрешении лиственницы“ Варлам Шаламов. Колымские рассказы. С. 582, 583.

34 „Слабый настойчивый запах – это был голос мертвых. От имени этих мертвецов лиственница и осмеливалась дышать, говорить и жить. Для воскрешения нужна сила и вера“ Варлам Шаламов. Колымские рассказы. С. 584.

35 „Лиственница – дерево очень серьезное. Это – дерево познания добра и зла – не яблоня, не березка! – дерево, стоящ­ее в райском саду до изгнания Адама и Евы из рая. Лиственница – дерево Колымы, дерево концлагерей“ Варлам Шаламов. Колымские рассказы. С. 584.

162 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

то мирис труљења, мирис мртваца. Али кад се удубиш, кад удахнеш дубље тај мирис – схватиш да је то мирис живота, мирис отпора сјеверу, мирис по-бједе.“ [Превод мој – Ј. Р.]36 Од Колиме као нове тачке свијета са другачијим искуством и сазнајним дубинама почиње и неко ново вријеме које са собом доноси зелену боју, боју живота и са њом могућност катарзе:

„Шаљући гранчицу, човјек није схватао, није знао, није мислио да ће гранчицу у Москви оживјети, да ће она након васкрснућа замирисати Коли-мом, да ће процвјетати на московској улици; није знао да ће показати своју снагу, своју бесмртност [...]. Није знао да ће људи из Москве додиривати ру-кама ту грубу, једноставну, тврду гранчицу, да ће гледати њену засљепљујуће зелену четину, на њено васкрснуће; није знао да ће удисати њен мирис – не као сјећање на прошлост, већ као нови живот.“ [Превод мој – Ј. Р.]37

У већини описа слика природе је дата у високом степену антропо-морфизације38. Примјере за ову тврдњу налазимо у причи „Вода и ватра“: „Жути пламенови пузали су уз дрво, аришово стабло, и ватра би убрзо пу-ном силином букнула и почињала да тресе цело стабло. Ти грчеви дрвећа, предсмртни грчеви били су свуда исти. Много пута видео сам Хипократову маску дрвећа. [...] Страшна снага ове мишићаве воде подсећала је на ратника. Друга обала била је каменита, река се искалила на десној, мојој, шумовитој обали. Речица коју смо јутрос прешли одавно се претворила у неман.“39

Примјер налазимо и у причи „На сувој храни“ у којој и дрвеће попри-ма митске обрисе из свијета бајки: „На северу дрвеће умире лежећи, као људи. Огромне голе жиле личе на канџе џиновских птица грабљивица. Од тих џиновских ноктију надоле, према вечно смрзнутој земљи, пружало се безброј сићушних пипака, беличастих изданака покривених топлом мрком кором.“40

Аутор често даје опис природе у ком доминирају двије боје да би на том фону појачао слику људске патње и страдања: „Зима овде има само две боје:

36 „И только лиственница наполняет леса смутным своим скипидарным запахом. Сна-чала кажется, что это запах тленья, запах мертвецов. Но приглядишься, вдохнешь этот запах поглубже и поймешь, что это запах жизни, запах сопротивления северу, запах победы“ Варлам Шаламов. Колымские рассказы. С. 584.

37 „Посылая ветку, человек не понимал, не знал, не думал, что ветку в Москве оживят, что она, воскресшая, запахнет Колымой, зацветет на московской улице, что лиственница докажет свою силу, свое бессмертие […]; что люди Москвы будут трогать руками эту шершавую, не-прихотливую жесткую ветку, будут глядеть не ее ослепительно зеленую хвою, ее возрождение, воскрешение, будут вдыхать ее запах – не как память о прошлом, но как новую жизнь“ Варлам Шаламов. Колымские рассказы. С. 585.

38 Сам Шаламов је антропоморфизацију сматрао значајним умјетничким поступком: „Ан-„Ан-тропоморфизм – это элементарно, но это необходимо, это – элемент поэтической грамматики, правила поэтической грамматики“ [Варлам Шаламов. Записные­ книжки 1954–1979 гг. http://http://:// www.booksi­te­.ru­/fu­llte­x­t/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm].booksi­te­.ru­/fu­llte­x­t/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm]booksi­te­.ru­/fu­llte­x­t/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm].ru­/fu­llte­x­t/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm]ru­/fu­llte­x­t/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm]/fu­llte­x­t/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm]fu­llte­x­t/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm]/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm]ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm]/boo/ksh/ala/mov/38.htm]boo/ksh/ala/mov/38.htm]/ksh/ala/mov/38.htm]ksh/ala/mov/38.htm]/ala/mov/38.htm]ala/mov/38.htm]/mov/38.htm]mov/38.htm]/38.htm]htm]]

39 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 2, стр. 47 и 48.40 Исто, т. 1, стр. 52.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 163XXXV 2008 1–2

Јован Радојевић, Приче­ са колиме­ Варлама Шаламова...

модрикасто небо и бела земља.“41 Исти поступак је примијењен и у причи „Рур“: „Угледао сам голу земљу, каменито црно тле покривено угљениса-ним корењем дрвећа и жбунова, што су га углачала људска тела. Угледао сам црн правоугаоник угљенисане земље, подједнако изразит и у бујном зеленилу кратког, страственог колимског лета и у мртвој, белој, бескрајној зими.“42 Мотив антропоморфизације природе најизраженији је у причи „Стланик“. Стланик је „дрво сјевера“ и у њему Шаламов види творевину која је „осетљивија од човека“43. Стланик прије човјека „осјети“ долазак зиме и полегне по земљи, прије човјека „осјети“ долазак прољећа и први подиже своје гране: „Тако и овде, усред ове непрегледне белине и потпуног безнађа, одједном се подиже стланик. Он отреса снег са себе, усправља се у пуној висини и устремљује према сунцу своје смрзнуте, зелене, једва избледеле иглице. Он чује нама недоступан зов пролећа и, верујући му, помаља се пре свих на северу. Зима је прошла. Дешава се и друкчије: због ватре. Стланик је превише лаковеран. Он толико не воли зиму да је спреман да поверује и топлоти ватре. Кад зими мало наложиш крај његовог полеглог, згрченог жбуна – стланик одмах устаје. Ватра се угаси, а разочарани кедар, увређен до суза, поново се сагиње и леже на старо место. И поново га засипа снег.“44 Мотив стланика који се у свијету симбола изједначава са дрветом свијета за Шаламовљев литерарни исказ био је од великог значаја. У прилог овој твр-дњи, осим поменуте приче, илустративно нам може послужити и истоимена пјесма. Антропоморфизација је присутна већ од прве строфе:

Ведь снег-то не выпал.И, странно Волнуя людские умы, К земле пригибается стланик, Почувствовав запах зимы.

Стланик се акомодира стихији на два нивоа. На нивоу инстинкта у четвртој строфи:

В пугливом своем напряженье Под снегом он будет лежать. Он – камень. Он – жизнь без движенья, Он даже не будет дрожать.

Други ниво акомодације стихији иде до границе придавања стланику појединих црта карактеристичних за свијет интелекта. Ово је најочигледније у петој, шестој и седмој строфи:

Но если костер ты разложишь, На миг ты отгонишь мороз, –

41 Исто, стр. 20.42 Исто, стр. 321.43 Исто, стр. 206.44 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 1, стр. 206.

164 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Обманутый огненной ложью, Во весь распрямляется рост.

Он плачет, узнав об обмане, Над гаснущ­им нашим костром, Светящ­имся в белом тумане, В морозном тумане лесном.

Ови примјери су контрапункт приказаним сликама вегеталног и анимал-ног свијета Колиме. Уз причу „Васкрснуће ариша“ указују на неуништивост духовног елемента без обзира на адске дубине. Потенција катарзе у сваком бићу, па и оном последњем је неуништива. А катарза је пут ка другој обали коју Шаламов именује као Лије­ва обала. „Лијева обала“ је циклус прича кроз који провејава дашак слободе и први импулси обнављања бића. На лијевој обали су записани и први стихови. У многим митологијама је лијева страна страна срца, потенције и обнављања. Поједине приче и новеле из поменутог циклуса наговјештавају тачку свјетла у бескрајној тами „Прича са Колиме“.

Слике логорског пакла имају антипејзажну суштину и структуру. Пе-јзаж је ријетко присутан у тексту „Прича са Колиме“, а када је и присутан, максимално је редукован: „На Колими лето долази брзо, ужурбано. Током једног ислеђивања угледао сам врело сунце, модро небо, осетио сам благ мирис ариша. Прљав лед још увек се вукао по јаругама, али лето није чека-ло да се тај прљави лед отопи.“45 Одсуство соларног принципа као симбола рађања, цјеловитости, али и симбола стваралаштва који је у митологији доминантно мушки принцип, очигледно је у пејзажима Колиме (ово се, на-равно, рефлектовало и на текстуалној равни): „Девет месеци Колима живи без сунца, без светлости. Али ни она жестока, непрестана сунчева светлост, када је има, не спасава много, не даје ништа.“46 Чак и кад се даје опис сунца то сунце је другачије боје, оно не пружа топлоту, већ хладном свјетлошћу освјетљава предјеле који су на митолошкој равни ближи мјесечевој природи супротној соларном принципу и више везаној за духовну инертност, али и за архетипске слике аниме­: „Почео сам све равнодушније, без озлојеђености да гледам на хладно, црвено сунце, на голе планине гдје је све било грубо и недружељубиво – стење, кривудави потоци, ариши, тополе. С вечери се изнад реке дизала хладна магла, и није било часа у току дана кад ми је у тајги било топло.“47

У Шаламовљевом приповједачком поступку присутне су и митологеме ватре­, воде­, зе­мље­ и ваздуха. У поменутој причи „Ватра и вода“ приповједач даје слику првог пожара из времена дјетињства у ком се ватра претвара у стихију: „У ватри, у огњу који се распламсавао скупљала се све већа снага. Није било ни дашка ветра, али су куће урлале и подрхтавале, а са кровова

45 Исто, т. 2, стр. 321.46 Исто, стр. 271.47 Исто, стр. 422.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 165XXXV 2008 1–2

Јован Радојевић, Приче­ са колиме­ Варлама Шаламова...

су на улице падале запаљене даске. Унутра је све било једноставно, суво, топло и светло, а ја, још дечак, прошао сам без устезања, без страха кроз улице које су ме пропустиле живог и затим изгореле до темеља.“48 Опис другог пожара везан је за Колиму. Јунак приче, сад већ робијаш, износи опрему из магацина захваћеног пожаром: „Ватра је осветљавала зидове, цео магацин, као осветљену сцену. Постало је суво, топло и светло. […] Нико ми није рекао чак ни хвала за борбу са пожаром, са ватром. Али осећање неустрашивости у близини ватре, моје дечје осећање је ојачало.“49 За Шала-мова је ватра симбол који очишћује и препорађа, отуда и реминисценција на дјетињство које симболизује вријеме духовне чистоте и невиности. Дијете персонификује цјелину која обухвата дубине природе и повезано је са ватром као симболом који побјеђује таму. Ватра као један од праелемената „и кад спаљује и уништава симбол је очишћења и препорода“50. И у јудео-хришћан-ској митологији „према неким легендама Христ (и свеци) оживљавају тела провлачећи их кроз огањ ковачке пећи“51 и као Дух свети имају ватрену природу. У финалу приче приповједач даје слику „укроћене“ ватре: „Сео сам крај пећи у бараци и ставио на ватру котлић с водом. На укроћену ватру – укроћену воду. И ускоро је у котлићу заклокотало, проврело. Али ја сам већ спавао.“52 Јунак приче тоне у сан који наговјештава да је још увијек да-леко од прочишћења и „будности“ на духовној равни. Јер пакао Колиме је једина реалност и једина перспектива.

У истој причи ватри је супротстављена вода као праелемент: „Три дана и три ноћи над болницом је лила киша, и тако сам се сетио пожара и размишљао о њему. Киша би спасла и градић, и магацин геолошке екипе, и запаљену тајгу. Вода је јача од ватре.“53 Симболичка значења воде могу се свести на три доминантне теме: извор живота, средство очишћења и средиште обнављања54. Вода је мате­риа прима. Међутим симбол воде може да садржи и валенцију смрти: „Када сам се спустио низ брежуљак и разгрнуо жбуње, хладна вода је надошла већ метар изнад трупчаника. Док сам ја скупљао печурке пут је ишчезао под водом.“55 У овом случају вода као неиздиференцирана маса садржи у себи бесконачност могућности, без-обличност и пријетњу ресорпције.56 Нестанак пута на симболичкој равни

48 Исто, стр. 44.49 Исто, стр. 45.50 Ален Гербран, Жан Шевалије, Ре­чник симбола: митови, снови, обичаји, поступци,

облици, ликови, боје­, броје­ви, Stylos, Нови Сад, 2004, стр. 1029.51 Исто, стр. 1025.52 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 2, стр. 51.53 Исто, стр. 46.54 О томе види: Ален Гербран, Жан Шевалије, Ре­чник симбола, стр. 1048.55 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 2, стр. 48.56 Симбол воде може да буде и наговјештај „акватичког хаоса“ који представља регресију

у аморфно и доноси смрт (у причи је та могућност наговијештена потапањем пута) по тумачењу Мирче Елијадеа: „Парадигматска слика сваког стварања је острво које се изненадно ’појављује’

166 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

наговјештај је егзистенцијалне угрожености јунака. Вода се у Сибиру че-сто претвара у лед и доноси смрт. Хладноћа, промрзлине и бијела смрт су свакодневица робијашког живота.

Уз земљу, воду и ватру, ваздух је према традиционалној космогонији један од четири праелемента. Ватра и ваздух представљају активне, мушке елементе док су земља и вода пасивни, женски елементи: „И док су два последња они који материјализују, ваздух је симбол спиритуализације. Елемент ваздух у симболичком је сродству са ветром и дахом. Представља суптилни свет, међупростор између неба и земље.“57 За Шаламова „чист ваздух“ је изједначен са смрћу. Колима је мјесто које садржи само телурске елементе. Свијет Колиме је осиромашени свијет – свијет без присуства спиритуалног: „Здрав сеоски ваздух остао је преко мора. Овде их је дочекао проређен, мочварни ваздух тајге. […] Лети је овде ваздух претежак за срчане болеснике, а зими је неподношљив. […] Лако је увидети колико је опаснији по здравље био ’свеж ваздух’ него затвор. Стога је излишно полемисати с Достојевским о преимућствима робијашког ’рада’ и предностима свежег ’ваздуха’ над затворским нерадом.“58 На Колими се и ваздух претвара, на симболичком плану, у своју супротност. Он више није симбол невидљивог живота, свеобухватни покретач који прочишћује. Ваздух није пут којим се успоставља веза између неба и земље, већ вјесник смрти.

Земља је у свијету симбола супротна небу као пасивни принцип ак-тивном: „Земља је универзална материја Пракрити – првобитни хаос [...]. Земља симболизује мајчинску функцију: Te­llu­s mate­r. Она даје и узима жи-вот.“59 У „Причама са Колиме“ земља као симбол и праелемент искључиво је повезана са смрћу: „На Колими се тела не предају земљи, него камену. Камен скрива и открива тајне. Камен је поузданији од земље. Вечито смрзну-та земља скрива и открива тајне. […] Камен и Север свим силама су се противили овоме људском послу, не примајући мртваце у своја недра […]. Земља се отворила и открила своја подземна складишта, јер у подземним колимским складиштима не леже само – злато, олово, волфрам, уран, него и нераспаднута људска тела.“60 По Хесиодовој „Теогонији“ она (Геа) родила је све богове: „Богови су опонашали ту прву хијерогамију, а потом људи и животиње.“61 Као симбол изворишта цијелог живота, земља је изједначавана с Великом Мајком. У митопоетском свијету „Прича са Колиме“ она тражи мртве и храни се мртвима. Te­llu­s mate­r се претвара у уништитељку.

усред таласа. С друге стране, уроњавање у воду симболизује враћање у предоблично, у неиздиференцирани облик претпостојања.“ Мирча Елијаде, Слике­ и симболи, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад, 1999, стр. 176.

57 Исто, стр. 1030.58 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 1, стр. 122 и 126.59 Ален Гербран, Жан Шевалије, Ре­чник симбола, стр. 1088.60 Варлам Шаламов, Приче­ са Колиме­, т. 2, стр. 412.61 Ален Гербран, Жан Шевалије, Ре­чник симбола, стр. 1088.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 167XXXV 2008 1–2

Јован Радојевић, Приче­ са колиме­ Варлама Шаламова...

БИБЛИОГРАФИЈА

Шаламов В. Колымские рассказы. Аст. М., 2008.Варлам Тихонович Шаламов, Приче­ са Колиме­. Т. 1, 2. Превели Ивана

Вулетић и Дејан Михаиловић. Београд, БИГЗ, 1987.Андреј Битов, Гулаг као цивилизација. Вршац, КОВ, 2005.Ален Гербран и Жан Шевалије, Ре­чник симбола. Митови, снови, обичаји,

поступци, облици, ликови, боје­, броје­ви. Нови Сад, Stylos, 2004.Фјодор Достојевски, Записи из мртвог дома. Београд, Рад, 1981.Мирча Елијаде, Све­то и профано. Нови Сад, Издавачка књижарница

Зорана Стојановића, 2003.Мирча Елијаде, Слике­ и симболи. Нови Сад, Издавачка књижарница

Зорана Стојановића, 1999.Виктор Јерофејев, Руски цве­тови зла. Београд, Ze­pte­r Book World, 1999.Миливоје Јовановић: Погле­д на руску совје­тску књиже­вност. Београд,

Просвета, 1980.Миливоје Јовановић, Варлам Шаламов и руска књиже­вност. „Повеља“,

Часопис за књижевност, уметност, културу, просветна и друштвена питања. (Краљево), година XVI­, број 2–3, 1986, стр. 127–140.

Полищук Е. Человек и Бог в „Колымских рассказах“ Варлама Шаламова // Журнал Московской Патриархии. М., 1994. № 2, С. 107–120.

„Поља“, Часопис за културу, уметност и друштвена питања. (Нови Сад), година XXXVI­I­, број 385, март 1991. [Тему „Варлам Шаламов“ приредили Александар Бадњаревић и Новица Тадић, стр. 85–117].

Ирина Сиротинска, „О Варламу Шаламову“, Поља, XXXVI­I­/ 385, стр. 85−90.

Солже­ницын А. Архипелаг ГУЛаг. YMCA-PRESS. Pari­s. 1974. T. I­, I­I­.Александар Солжењицин, Је­дан дан Ивана Де­нисовича. Београд, Про-

света, 1988.Солженицын [Интернет], Солже­ницын А. С Варламом Шаламовым.

http://www.booksi­te­.ru­/varlam/arti­cle­14.htmlВарлам Шаламов, „О мојој прози“, Поља, XXXVI­I­/ 385, стр. 90–93.Шаламов [Интернет], Шаламов В.Т. Письмо к А.И. Солженицыну.

http://www.i­nde­x­.org.ru­/othe­rs/199sh2so.htmlШаламов [Интернет], Шаламов В.Т. Записные книжки 1954–1979 гг.

http://www.booksi­te­.ru­/ru­llte­x­t/ne­w/boo/ksh/ala/mov/38.htm

168 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Йован Радоевич

КОЛЫМСКИЕ РАССКАЗЫ ШАЛАМОВА: ОТ ИНТЕРТЕКСТА К МИФОПОЭТИКЕ (Резюме)

В данной работе проводится анализ „Колымских рассказов“ Шаламова в контексте ли-тературных произведений Достоевского и Солженицына, а также мифопоэтического уровня пространства „лагерной“ литературы. В „Колымских рассказах“ Шаламов уделяет внимание, в первую очередь, исследованию проблемы разрушения личности в лагере и возможности духовного возрождения человека. Писатель рассматривает лагерь как своего рода модель человеческой жизни, с обостренными и доведенными до крайнего предела ее коллизиями и противоречиями.

Кључне ријечи: Шаламов, логорска књижевност, интертекст, митопоетика, ГУЛаг, Солжењи-цин, Достојевски.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 169XXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 169–177) УДК 811.163.41’373.45:811.134.2’373.45

Ана Кузмановић-Јовановић Филолошки факултет – Београд

ТИПОЛОШКО ПОРЕ�ЕЊЕ ОРИЈЕНТАЛИЗАМА У СРПСКОМ И ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ

Циљ овог рада је­сте­ да поре­ђе­ње­м типологије­ орије­нтализама у српском и шпанском је­зику испита и упоре­ди је­зичке­ и културне­ контакте­ на Ибе­ријском и Балканском полуострву. Ове­ контактне­ ситуације­ у много че­му су сличне­: то се­, пре­ све­га, односи на типологију је­зика у контакту, као и на друштве­не­ статусе­ је­зика старосе­де­лаца са је­дне­, и освајача с друге­ стране­. Ме­ђу њима, ме­ђутим, постоје­ и значајне­ разлике­; оне­ се­ пре­ све­га огле­дају у различитим цивилизацијским и културним сфе­рама којима су припадале­ освоје­не­ те­риторије­, као и у различитим цивилизацијским и културним ступње­вима развоја народа освајача. У овом раду ће­мо се­ ограничити, пре­ све­га, на ле­ксичке­ е­ле­ме­нте­ који су у српски и шпански је­зик ушли као после­дица је­зичког контакта са орије­нталним је­зицима. Боље­ познавање­ ре­зултата је­зичких контакта у две­ма историјски и културно сличним ситуацијама, може­ нам послужити као основа за боље­ разуме­вање­ ме­ханизама је­зичке­ инте­рфе­ре­нције­ уопште­. Такође­ нам може­ бити корисно за добијање­ потпуније­ слике­ друштава у којима је­ дошло до поме­нутих је­зичких и цивилизацијских сусре­та.

1. УводЦиљ овог рада јесте да поређењем типологије оријентализама у српском

и шпанском језику испита и упореди језичке и културне контакте на два ев-ропска полуострва сличног историјског развоја, Иберијском и Балканском. Поређење овог типа може бити корисно за боље разумевање механизама језичке и културне интерференције до којих је дошло не само у историји ова два полуострва, већ у европској историји уопште. Такође нам може бити од користи за стварање потпуније слике друштвено-историјског развоја поменутих друштава, као и за разумевање нових, савремених контактних ситуација, будући да се ради о универзалном феномену.

На оба полуострва, језички контакти које ћемо испитати догодили су се између индоевропских језика, српског и шпанског, и од њих типолошки удаљених језика, турског и арапског. Дошло је и до сличног културног кон-такта; на оба полуострва су се сусреле хришћанска култура староседелаца и исламска култура дошљака. Међутим, две хришћанске културе, балканска и иберијска, разликовале су се међу собом, будући да су припадале различитим културним доменима: Балкан је био окренут Цариграду, а Иберија Риму. Исто

170 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

се може рећи и за две исламске културе, турску и арапску. Све то је имало утицаја на резултате језичко-културних контакта у ова два региона.

У обе контактне ситуације односи између језика староседелаца и дошљака су слични. И Мавари1 и Турци су освојили хришћанске народе и наметнули им своје језике као суперстрате, престижне језике ограничене употребе. Суперстрати имају великог утицаја на речник освојеног народа (Томасон и Кауфман [Thomason & Kau­fman] 1988: 21); ова тврдња важи ка-ко у случају српско-турских, тако и у случају шпанско-арапских контакaта. Највећи број турцизама у српском, односно арабизама у шпанском језику, припада лексици; приметан је утицај суперстрата на фонетски и фонолошки систем, док су морфологија и синтакса остале готово нетакнуте. Порекло позајмљеница је такође исто у обе контактне ситуације. Њихов извор су специфични дијалекти освајача настањених на подручју освојене земље, а не њихови књижевни језици. До недавно су истраживачи обе ситуације језичких контаката често понављали исту методолошку грешку: тражили су порекло турцизама у српском, односно арабизама у шпанском, у књи-жевном турском, односно арапском језику, што је доводило и до погрешних закључака. Важно је напоменути да постоје бројни радови који се баве ср-пско-турским, односно шпанско-арапским језичким контактима. Међутим, не постоје контарстивни радови, а овај нема други циљ до да послужи као увод у скициране проблеме.

2222езички кон­такти н­а Балкан­ском полуострву

2.1. Историјски контекст Турци су почели да нападају територије српске државе у XI­V веку. По-

даци о првим биткама између османске и српске војске потичу од средине тог века; најпознатија од њих је, без сумње, епска Косовска битка из 1389. године. Међутим, српска држава је, као вазал османског царства, надживела ту битку готово цео век. Занимљиво је да је управо тај период – од краја XI­V до краја XV века – био врхунац експанзије српског језика у читавој ње-говој историји. XV век био је век учвршћивања османских институција у Србији; многи Срби су у њима заузимали важне положаје, што је допринело учвршћивању српског као језика дипломатске преписке и комуникације у целом региону (Ивић, 1998: 64–66). То је и период првих контакaта између освајачког и освојеног народа, као и првих позајмљеница из турског језика. Ти ће се контакти наставити све до средине XI­X века, када су Османлије коначно побеђене, а Србија повратила независност. Турски језички и кул-турни утицаји свакако нису били исти у свим освојеним српским и, шире, балканским територијама. Најјачи и најдужи утицај био је у исламизираним

1 Овим именом је означена мешавина Арапа и Бербера са севера Африке који су у осмом веку прешли Гибралтар и покорили хиспанско Визиготско краљевство.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 171XXXV 2008 1–2

Ана Кузмановић-Јовановић, Типолошко поређење оријентализама...

подручјима, Босни и Санџаку (Рашки). Међутим, оставио је дубок траг у свим варијететима српског језика, укључујући и оне који никада нису били у директном контакту са турским.

222222 орекло турцизама у српскомГенеалогија османских позајмљеница у српском је веома важна за

разумевање феномена језичког и културног контакта до којег је дошло током петовековне доминације Турака на Балкану. Старији радови о овом проблему нису обраћали пажњу на то питање; подразумевало се да сви турцизми потичу из турског књижевног језика. Међутим, детаљна анализа фонетских, морфолошких и семантичких аспеката тих позајмљеница отк-рива да је готово три четвртине њих дијалекатског порекла (Адамовић, 1973: 236). Само врло ограничен број турцизама у српском језику потиче из класичног, односно књижевног турског језика; сви су они уско повезани са званичним титулама Османског царства и исламском религијом. То значи да су се најважнији језички и културни контакти одиграли непосредно између две групе становништва, а не кроз интелектуалне активности образованих људи на обе стране.

2.3. 2рсте позајмљеницаТурске речи почињу да улазе у српски језик већ од доласка Турака у

српске земље, крајем XI­V и почетком XV века. Прве примере налазимо у турским документима написаним на српском. Та најстарија лексика односи се на власт, њене извршиоце и њихове функције (султан, бег, кадија, харач, хоџа). Након учвршћивања османских институција власти, успостављају се трговачки односи и долазе нове занатлије, тако да се следећи слој лексичких позајмљеница односи на те активности (кантар, барјак, топ, дућан, бакшиш, берберин, ћата, пара, џамија). Током пет векова османског присуства на Балка-ну, турцизми су продрли у све слојеве српског речника, од свакодневног и ду-ховног живота, до хране, имена биљака и животиња (севдах, будала, баксуз, бекрија, тамбура, аждаја, мелем, дуван, ракија, зејтин, боза, пилав, кајсија, мираз, чарапа, јастук, бунар, аршин, јоргован) (Ивић, 1998: 100–101).

Већина ових лексичких позајмљеница су именице, али има и глагола (баталити, бегенисати), придева (ћорав, ћосав, бајат), прилога (бадава, таман, џабе) или речца (јок, ем). Међу турцизмима обилују и топоними, не само на територијама где су се Турци дуже задржали, већ и у областима до којих никада нису стигли, а у које су турцизми пренети захваљујући бројним миг-рацијама балканског хришћанског становништва (Сарајево, Тузла, Илиџа, Ћуприја, Куршумлија, Авала, �ердап, Мајданпек, Калемегдан, Топчидер, Дорћол, Теразије, Карабурма, Ташмајдан). Из турског потиче и неколико суфикса који су и даље веома продуктивни у српском језику (-ана, -аџија, -лија, -лук: барутана/ циглана, тобџија/ млекаџија, Османлија/ Бечлија, ме-зелук/ безобразлук) (Ивић, 1998: 101).

172 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Наравно, сви лексички елементи преузети из турског, као и у случају позајмљеница из других језика, прилагодили су се фонетским и морфо-лошким правилима српског језика. Мали број елемената који су остали изван српских парадигми фиксирали су се као прилози, без обзира на своју оригиналну граматичку категорију (Пецо, 1987: 62).

По завршетку периода турске доминације, многе од ових позајмљеница престале су да се употребљавају, најчешће зато што су нестали и појмови на које су се односили, или због губитка престижа, или због семантичке нетранспарентности. Међутим, језгро турцизама у српском језику – које представља 8–9% укупног речника – није угрожено, поготово захваљујући чињеници да добар део основне српске лексике потиче из овог оријенталног језика.

3222езички кон­такти н­а Иберијском полуострву

222222 сторијски контекстИсламско освајање Иберијског полуострва претходило је освајању Бал-

кана готово седам векова. Друштвене и политичке институције визиготско- -романске Хиспаније распале су се убрзо након берберско-арапске инвазије 711. године. У новом геополитичком ентитету, Ал Андалусу, транзиција ка новој религијској, политичкој, економској и друштвеној структури, потраја-ла је свега неколико деценија; разлог томе је, пре свега, велики престиж културе освајача, која је у свему надмашивала културу староседелачког становништва. За разлику од онога што се догодило на српским терито-ријама које су Турци освојили седам векова касније, арабизација хришћана Мосарапа2 и Јевреја у Ал Андалусу била је брза и темељита; период роман-ско-арапског билингвизма трајао је кратко и језичка смена на том подручју била је већ у XI­I­ веку потпуна, а обухватила је како конвертите у ислам, тако и део становништва који је остао веран својим религијама (Коријенте [Corri­e­nte­] 2004: 189).

222222 орекло арабизама у шпанскомКао и у случају турцизама у српском, тако ни директне позајмљенице

из арапског у шпанском језику не воде порекло из класичног, књижевног арапског, већ из андалузијског дијалекта освајача. Прешавши у ибероро-манске варијетете Мосарапа, те позајмљенице су претрпеле мањи или већи степен деформације, како би се прилагодиле фонетско-фонолошким, одно-сно морфо-синтаксичким правилима језика примаоца. Те позајмљенице су се затим из мосарапског варијетета, који је био у директном контакту са андалузијским веријететом арапског језика, прошириле у остале варијетете

2 Мосарапи су хришћанско становништво Ал Андалуса, које је задржало свој језик и религију, али у потпуности преузело обичаје и начин живота исламских освајача.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 173XXXV 2008 1–2

Ана Кузмановић-Јовановић, Типолошко поређење оријентализама...

хришћанских краљевстава на Иберијском полуострву. Том приликом су такође трпеле мање или веће фонетско-фонолошке модификације, тако да шпански арабизми, како стари, тако и модерни, често поседују радикално другачију физиономију од својих оригиналних верзија у језику даваоцу3.

222222рсте позјмљеницаИбероромански варијетети претрпели су огроман утицај арапског

језика на свим граматичким нивоима; најважнији утицај, међутим, јесте онај до којег је дошло на лексичком нивоу, баш као и у случају турцизама у српском језику.

До првих позајмљеница дошло је преко билингвалних Мосарапа; њих, као и касније позајмљенице преко Мудехара и Мориска, карактерише го-тово одсуство фонетских алтерација арапских речи. Међутим, када су те исте речи из мосарапског прелазиле у иберороманске варијетете на северу полуострва, који никада нису били у директном контакту са андалузијским арапским, фонетске алтерације су могле бити значајне, поготово када је реч о сугласницима.

Већина арабизама у шпанском су именице, док мањи број њих припада категорији придева или глагола4. Те именице се односе на практично све аспекте живота, почев од ратничких термина, који су међу првима ушли у ибероромански (atalaya, aljaba, alcazaba, tambor, alfére­z, ji­ne­ta)5; за њима следе термини који се односе на занате и робу у којима су се Арапи истицали као произвођачи или трговци: пољопривреда (ace­qu­i­a, azafrán, algodón, azúcar, ace­i­te­, ace­i­tu­na)6, саобраћај (adu­ana, zoco, re­cu­a, alhóndi­ga)7, грађевина (albañi­l, alcantari­lla, azu­le­jo, azote­a, alcoba, alde­a)8; бројна је и правна (alcalde­, algu­a-ci­l)9, математичка (ci­fra, algori­tmo)10 и медицинска (jarabe­, alcohol, alqu­i­mi­a, e­líx­i­r)11 терминологија12, и тако даље.

Преовлађивање именица међу позајмљеницама јесте језичка универза-лија која се јавља пре свега у случајевима контакта у којима једна култура

3 У шпанском језику постоји још један тип директних позајмљеница из арапског: у пи-тању су касније позајмљенице до којих је дошло захваљујући контакту између хришћанских ре­конкистадора и Мориска (муслимани преобраћени у хришћанство), односно Мудехара (муслиманско становништво које је остало да живи на територијама које су хришћани поново освојили) (2оријенте,22004: 188).

4 Многе од ових речи већ су у самом арапском биле позајмљенице – из персијског, грчког, санскрита; исто важи и за турцизме у српском језику..

5 кула стражара, тоболац, утврда, бубањ, заставник, коњаник 6 канал за наводњавање­, шафран, памук, ше­ће­р, уље­, маслина7 царина, тржница, те­гле­ћа марва, складиште­ жита8 зидар, одводни канал, плочица, кровна те­раса, спаваћа соба, се­ло9 градоначе­лник, ре­дар10 цифра, алгоритам11 сируп, алкохол, алхе­мија, е­ликсир12 Већина примера преузета је из Лапеса [2ape­sa2 1980: 135–43.

174 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

доминира над другом, као што је био случај на Иберијском полуострву то-ком целог Средњег века (Коријенте, 2004: 197). Мали број придева арапског порекла на које наилазимо у шпанском језику обично се односи на семан-тичку категорију боје (azu­l, carme­sí)13, или психофизичких особина (loco)14. Ибероромански придеви арапског порекла обично су изведени од арапске глаголске именице, уз додавање флективних морфема прве конјугације и, често, префикса a(d)- или e­n- (adarvar, e­ngarzar, zafar, halagar)15 (Коријенте, 2004: 198). Међу арабизмима нема много ни прилога (hasta, de­ balde­)16 или узвика (hala, gu­ay, ojalá)17. Само је један суфикс арапског порекла, инкор-пориран у шпански морфолошки систем, и даље продуктиван: у питању је суфикс -í, који означава националну припадност (marroqu­í, paqu­i­staní, i­raní)18 (Коријенте, 2004: 197).

Арапска топонимија присутна је на целом Иберијском полуострву, не само на југу, већ и у северним крајевима, које су хришћани много раније повратили од Арапа (La Mancha, Alcalá, Gu­adalqu­i­vi­r, Gu­adalajara, Alge­ci­ras, Gi­braltar, Me­di­nace­li­).

У савременом шпанском има око две хиљаде арабизама, а ако се рачу-нају и лексичке изведенице и топоними, онда се тај број пење на четири до пет хиљада (Коријенте, 2004: 203, Лапеса, 1980: 135); број арабизама се, у складу са очекивањима, временом смањивао. Разлози за то су исти као и у случају турцизама у српском: технички напредак, недостатак семантичке транспарентности или губитак престижа старијих термина и сл. Међутим, тврдо језгро арабизама у шпанском, исто као и турцизама у српском језику, није у опасности, будући да се односи на изузетно уобичајене и укорењене речи из свих семантичких категорија, као што су ace­i­te­, adoqu­ín, halagar, alcachofa, alcoba, alcohol, algodón, alde­a, alcalde­, alfombra, almohada, arroz, arse­nal, ase­si­no, atracar, au­ge­, café, ci­fra, droga, fu­lano, gace­la, gu­i­tarra, jarabe­, loco, me­zqu­i­ta, re­hén, ri­e­sgo, sofá, su­ltán, tabaco и слично19.

4. Језички и друштвен­о-културн­и кон­такти н­а два полуострва: сличн­ости и разлике

Главне разлике између две описане контактне ситуације проистичу, пре свега, из различитих друштвених околности у којима су се догодиле. У време исламског освајања, Хиспано-визиготска држава била је слаба, те је њен рас-

13 олава, јарко црве­на14 луд15 омамити, нанизати, украсити, хвалити16 до, бе­сплатно17 алал, дивно, дај боже­18 Мароканац/ка, Пакистанац/ка, Иранац/ ка19 маслиново уље­, плочник, хвалити, артичока, спаваћа соба, алкохол, памук, се­ло,

градоначе­лник, те­пих, јастук, пиринач, арсе­нал, убица, наситити, врхунац, кафа, цифра, дрога, тај и тај, газе­ла, гитара, сируп, луд, џамија, талац, ризик, софа, султан, дуван

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 175XXXV 2008 1–2

Ана Кузмановић-Јовановић, Типолошко поређење оријентализама...

пад био брз и темељан. Освајачи су са собом донели развијену културу чија је имплементација подразумевала радикалне друштвено-политичке промене у новом геополитичком ентитету, Ал Андалусу, са последицама које су се осетиле на читавом Иберијском полуострву. Арапски утицај је био изузетно значајан и на језичком плану, а обухватио је све иберороманске варијетете са којима је овај језик био у директном контакту, посебно на лексичком плану. На територији Ал Андалуса постојао је и период билингвизма међу Мосарапима, који је убрзо прерастао у потпуну језичку смену код тог ста-роседелачког, хришћанског становништва, говорника непрестижног иберо-романског варијетета. Међутим, јачање хришћанских краљевстава са севера полуострва, Реконкиста и поново насељавање територија ослобођених од муслимана хришћанима говорницима иберороманских варијетета са севера, довели су до нове радикалне промене у иберијској језичкој панорами; ови догађаји не само да су били пресудни за преживљавање романског језика на југу Иберијског полуострва, већ су допринели и дефинитивном уобличавању иберијске дијалекатске мапе (Пени [2e­nny] 2004: 126–27).

Ситуација на Балкану у многочему значајно одступа од оне на Иберијс-ком полуострву. Српска средњовековна држава је, упркос декаденцији у коју је запала непосредно пред долазак Османлија, имала јаке друштвено-поли-тичке институције и богату културу, утемељену на хришћанско-византијским темељима. Након турског освајања, тим институцијама требало је више од века да се распадну. На освојеним српским територијама никада није дошло до фазе билингвизма међу староседелачким становништвом, чак ни међу онима који су прешли у ислам (Пецо, 1987: 61). Разлог може бити мали број освајача стално насељених на освојеним територијама – већина њих били су војници и државни службеници, који се нису мешали са староседеоцима – али и суровост османских власти, која је допринела осећању јаког отпора према њиховом језику и култури међу освојеним хришћанима. Међутим, речник српског језика ипак је препун турцизама; турски је, мада у мањој мери, утицао и на фонетско-фонолошки систем, нарочито у исламизираним подручјима, као што су Босна или Санџак (Рашка).

Упркос наведеним разликама, крајњи резултати дугих језичких и култур-них контаката подударају се на оба полуострва; хришћански староседеоци су и на Балкану и на Иберијском полуострву сачували своје језике, упркос вековној интерференцији са језицима исламских освајача, која их је дубоко обележила.

5. 2акључциПоређење резултата језичких контаката на Иберијском и Балканском

полуострву, две ситуације које се историјски и културно у много чему по-дударају, али и разликују, може нам помоћи да боље разумемо механизме језичке и културне интерференције уопште. Такође нам може помоћи да

176 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

стекнемо потпунију друштвено-историјску слику друштава која су се нашла у контакту. Све је то од великог значаја за постмодернистичко доба у којем живимо, а у којем широм света долази до контаката између различитих култура; како бисмо могли да разумемо нове случајеве језичких и друш-твено-културних мешања, неопходно је да најпре разумемо оне који су се већ догодили у прошлости, а који су оставили трајни печат на савременој цивилизацији.

БИБЛИОГРАФИЈА

Милан Адамовић, „О пореклу српскохрватских османизама“, Јужнос-лове­нски филолог, ХХХ, 1973, 2, стр. 229–236.

Fe­de­ri­co Corri­e­nte­ Córdoba, „El e­le­me­nto árabe­ e­n la hi­stori­a li­ngüísti­ca pe­ni­nsu­lar: actu­aci­ón di­re­cta e­ i­ndi­re­cta. Los arabi­smos e­n los romance­s pe­ni­nsu­-lare­s (e­n e­spe­ci­al, e­n caste­llano)“ i­n Hi­stori­a de la lengua española, e­d. Rafae­l Cano, Barce­lona, Ari­e­l, 2004, pp. 185–206.

Павле Ивић, Пре­гле­д историје­ српског је­зика, Нови Сад, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1998.

Rafae­l Lape­sa, Hi­stori­a de lengua española, Madri­d, Espasa Calpe­, 1980 (8a e­di­ci­ón).

Ramón Me­nénde­z Pi­dal, Orígenes de español; estado li­ngüísti­co de la Península Ibéri­ca hasta el si­glo XI. Madri­d, Espasa Calpe­, 1986 (10ª e­di­ci­ón).

Асим Пецо, „Језички контакти и језички системи (са посебним освртом на однос лексике српскохрватског и сусједних језика)“, Јужнослове­нски филолог, XLI­I­I­, 1987, 1, стр. 57–63.

Ralph Pe­nny, Gramáti­ca hi­stóri­ca del español, Barce­lona, Ari­e­l Li­ngüísti­ca, 1993.

Ralph Pe­nny, Vari­aci­ón y cambi­o en español, Madri­d, Gre­dos, 2004.Снежана Петровић, „Неки турцизми у српскохрватској кулинарској

терминологији“, Јужнослове­нски филолог, LI­, 1995, 2, стр. 223–231.Sarah Thomason & Thomas Kau­fman, Language Contact, Creoli­zati­on and

Geneti­c Li­ngui­sti­cs, Los Ange­le­s, Uni­ve­rsi­ty of Cali­forni­a Pre­ss, 1988.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 177XXXV 2008 1–2

Ана Кузмановић-Јовановић, Типолошко поређење оријентализама...

Ana Ku­zmanovi­ć-Jovanovi­ć

UNA COMPARACI­ÓN TI­POLÓGI­CA DE LOS ORI­ENTALI­ZMOS EN SERBI­O Y ESPAÑOL 2Re­su­me­n)

El obje­ti­vo de­l pre­se­nte­ trabajo ha si­do comparar y contrastar re­su­mi­dame­nte­ los re­su­ltados de­ los contactos li­ngüísti­cos y cu­ltu­rale­s e­n dos pe­nínsu­las e­u­rope­as, la Balcáni­ca y la I­béri­ca, qu­e­ pre­se­ntan u­n de­sarrollo hi­stóri­co mu­y pare­ci­do. Los contactos li­ngüísti­cos qu­e­ he­mos re­vi­sado se­ produ­je­ron e­n las dos pe­nínsu­las e­ntre­, por u­n lado, le­ngu­as i­ndoe­u­rope­as -e­l caste­llano y e­l se­rbi­o-, y le­ngu­as ti­pológi­came­nte­ ale­jadas -e­l árabe­ y e­l tu­rco- por e­l otro. Tambi­én se­ produ­jo e­l mi­smo ti­po de­ contacto cu­ltu­ral: por u­n lado, las cu­ltu­ras cri­sti­anas i­ndíge­nas y por e­l otro, las cu­ltu­ras i­slámi­cas ve­ni­de­ras. Las dos si­tu­aci­one­s e­x­ami­nadas tambi­én pre­se­ntan u­na re­laci­ón e­qu­i­parable­ e­ntre­ las le­ngu­as i­ndíge­nas y las ve­ni­de­ras. Tanto los árabe­s, como los tu­rcos conqu­i­staron a los pu­e­blos cri­-sti­anos i­ndíge­nas y su­s le­ngu­as se­ i­mpu­si­e­ron como le­ngu­as su­pe­rstrato, con u­n gran pre­sti­gi­o, pe­ro de­ u­so li­mi­tado. Tambi­én e­s e­l mi­smo e­l ori­ge­n de­ los préstamos li­ngüísti­cos. En los dos casos la fu­e­nte­ de­ los préstamos e­ran los di­ale­ctos e­spe­cífi­cos de­ los conqu­i­stadore­s i­nstalados e­n las ti­e­rras conqu­i­stadas, y no su­s le­ngu­as li­te­rari­as. Un me­jor conoci­mi­e­nto de­ los re­su­ltados de­ los contactos li­ngüísti­cos e­n dos si­tu­aci­one­s hi­stóri­ca y cu­ltu­ralme­nte­ pare­ci­das -y di­sti­ntas a la ve­z- nos pu­e­de­ ayu­dar a alcanzar u­n me­jor e­nte­ndi­mi­e­nto de­ los me­cani­smos de­ i­nte­rfe­re­nci­a li­ngüísti­ca y cu­ltu­ral e­n ge­ne­ral. Tambi­én nos pu­e­de­ ayu­dar a obte­ne­r u­na vi­si­ón hi­stóri­co-soci­ológi­ca más comple­ta de­ las soci­e­dade­s i­mpli­cadas.

Кључне речи: језички контакти, језичка интерференција, Балканско полуострво, Иберијско полуострво, турцизми, арабизми.

178 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 179XXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 179–190) УДК 811.111’373.611

Станимир Ракић Београд

БЕЛЕШКА О СТРУКТУРИ, ТИПСКОЈ УЧЕСТАЛОСТИ И ПИСАЊУ ЕНГЛЕСКИХ СЛОЖЕНИЦА

0. Често је уочено да је творба именичких сложеница типа именица + именица врло продуктивна у енглеском језику. Тако Бауер и Хадлстон (Bau­e­r and Hu­ddle­ston, 2002: 1647) пишу да је творба сложеница именица + имени-ца „најпродуктивнији тип сложеница у енглеском језику, и заиста уопште најпродуктивнији тип творбе речи“. Слична тврђења бележе и Плег (Plag, 2003: 145), Либер (Li­e­be­r, 1994)1 и Кaтамба (Каtamba, 1994: 74). Kaтамба чак поставља питање да ли сложенице уопште треба бележити у речницима: „Постоји општа сагласност да се слагање широко и продуктивно користи у творби речи и многе сложенице са израженом управном речју није нужно бележити у речницима јер је њихово значење тако транспарентно да се може извести стандардном употребом правила.“2

Већина аутора који су се бавили сложеницама обратили су пажњу го-тово искључиво на сложенице чије су саставнице мономорфне речи. У овом прилогу настојим показати да постоје значајна ограничења која одређују могућу структуру сложеница са сложеним саставницама која до сада нису била запажена.3 Моја запажања се заснивају на корпусу из LDCE (2000); не верујем да та чињеница може да их обезвреди јер је говорни језик нормално простије структуре од писаног. Није дакле вероватно да постоје структуре сложеница у говорном језику које нису представљене у корпусу ексципи-раном из LDCE (2000). Тај корпус покaзуje­ да се број сложеничких типова драстично смањује ако су саставнице сложеније структуре.4 Могуће је такође запазити следећу правилност: што је већа сложеност саставница, мањи је број оних које се пишу спојено, а све већи број оних које се пишу oдвојено или

1 Либер бележи да су „ИИ сложенице врло продуктивне. Скоро сваке две именице се могу спојити у нову сложеницу – нпр., armadi­llo dog, која се може сложити са другом именицом ради стварања још дуже сложенице, нпр. armadi­llo dog symposi­um.“

2 Цитати у тексту су свуда превод аутора.3 Селкирк (Se­lki­rk, 1982) и Бауер (Bau­e­r, 1993) су само констатовали које врсте речи могуSe­lki­rk, 1982) и Бауер (Bau­e­r, 1993) су само констатовали које врсте речи могу

бити саставни елементи именичких сложеница. Кифер (Ki­e­fe­r, 2001) пружа нешто детаљнију семантичку анализу продуктивних типова именичких сложеница И+И.

4 Важно је имати у виду разлику између сложеничких типова (compou­nd type­s) и yзoрака (toke­ns, в. Lyons, 1977: 7, 16). У овом прилогу се говори искључиво о учесталости типова.

180 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

са цртицом. Даље у овом прилогу настојим показати да је нетачнa уопштена тврдња Бауера (Bau­e­r, 1998: 69) да је енглески правопис „крајње недоследан у писању комбинација именица+ именица“ јер је та тврдња, према досадашњим истраживањима, изгледа тачна само за сложенице чије су саставнице просте речи. Ако посматрамо сложенице са морфолошки сложеним саставницама јасно се испољавају одређене тенденције у начину њиховог писања.

Корпус ексципиран из LDCE (2000) садржи 5268 сложеница. У рас-тављању сложених речи имали смо у виду парадигматске односе именица које имају исте основе (в. Booi­j, 1996). Тако именицу ambulance ’кола хитне помоћи’ растављамо на ambul+ance јер постоје придев ambulant ’покретан’ и глагол ambulate ’кретати се’, који се изводе редом суфиксима -ant и -ate, а такође и придев ambulatory ’покретан, амбулантни’. Слично томе именица mi­li­ti­a ’паравојна јединица; народна војска’ се раставља на mi­li­t+i­a јер пос-тоје речи mi­li­tant ’борбен, ратоборан’, mi­li­tate ’говорити против’ и mi­li­tary ’војни’ које се редом изводе суфиксима -ant, -ate и -ary и имају слично зна-чење. Уколико именица садржи и префикс и суфикс, претпостављамо да је структура те изведенице бинарна, па се нпр., именица permi­ssi­on ’дозвола’ раставља на permi­t+i­on, где се морају узети у обзир и аломорфни облици речи. Именица enforcement ’примена силе’ се раставља са enforce+ment, она се дакле рачуна као суфиксна изведеница иако садржи и префикс en-. Почетне комбинаторне форме (i­ni­ti­al combi­ni­ng forms) које се јављају као почетни сегменти у именицама као што су televi­si­on или psychoanali­si­s у анализи сложеница смо третирали као префиксе. Прћић (Prći­ć, 2005) je­ показао да постоје значајне семантичке, фонолошке, етимолошке и морфосинтактичке разлике између префикса и почетних комбинаторних форми у енглеском језику. У овом прилогу нама је пак важна једино чињеница да ти облици на сличан начин доприносе морфолошкој сложености речи. Именице које су лексикализоване са множинским -s (glasses ’наочаре’ , sci­ssors ’маказе’, bi­lli­ards ’билијар’) означили смо као морфолошки просте, а исто смо пос-тупали и са речима типа cavalry ’коњица’и sausage ’кобасица’, у којима се завршни сегмент може препознати као одређени суфикс, али преостали део не постоји као независна реч или не постоји између тог дела и изведенице јасна семантичка веза. Именице типа holi­day, Wednesday, i­ceberg, у којима се јасно распознаје значење једне саставнице, али преостали део речи нема јасну мотивацију, ми смо ипак класификовали као сложенице јер се чини да је то боље него прогласити те речи за морфолошки просте.5 У оваквим и сличним одлукама о класификацији лексичких елемената понекад се не може избећи и неки степен произвољности, али је битно да се то изричито искаже. У нашој анализи саставнице именичких сложеница могу бити просте именице, суфиксне или префиксне изведенице, сложенице и фразе.

5 Феб примећује да преостали део има лексичко, а не граматичко значење (Fabb, 1998).Fabb, 1998). В. такође коментар Клајна (2002: 30) о сложеним речима непотпуне мотивације.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 181XXXV 2008 1–2

Станимир Ракић, Белешка о структури, типској учесталости и писању...

Структура овога прилога је следећа. У 1. одељку статистика заснова-на на изабраном корпусу показује како учесталост сложеничких типова и писање сложеница зависи од сложености саставница. У 2. се констатују одређене правилности и ограничења у структури сложеница које произилазе из анализе корпуса, затим веза између структуре сложеница и учесталости сложеничких типова, а такође и одређена корелација између структуре сложеница и њиховог писања у енглеском језику. У 3. одељку следи детаљ-нија анализа два карактеристична примера који потврђују нашу тезу о вези између структуре сложеница и њиховог писања, а у 4. се сумирају главне тезе и указује на њихову везу с теоријом коју је развила Хеј (Hay, 2003) o разложивости и продуктивности сложених речи.

1. У корпусу од 5268 сложеница типа именица + именица ексципираних из LDCE (2000), могуће је запазити следећу расподелу сложеница у погледу структуре њихових саставница:

а) Основа + основа (овде и надаље ’основа’ означава просту именицу). У корпусу има 3463 примера таквих сложеница, њих 1855 се пише одвојено, 1524 спојено, а 84 са цртицом. Овде спада и 23 сложеница типа bar bi­lli­ards које садрже лексикализовану множину на -s, оне се већином пишу одвојено.

б) Основа + (Основа+суфикс)Има 715 примера таквих сложеница (нпр., adult educati­on, ai­d wor-ker, ai­r condi­ti­oni­ng, ai­r freshener, ai­r-hostess, baby-mi­nder, …) од којих се 428 пише одвојено, 202 спојено и 85 са цртицом.

в) (Основа+суфикс) + Основа Има 653 таквих сложеница (нпр., Nati­vi­ty play, Yorkshi­re puddi­ng, absentee ballot, ai­rcraftwoman, amusement arcade, apartment block, blotti­ng-paper, clapperboard, cottage hospi­tal, salesclerk …). Oд тога броја 576 се пишу одвојено, 68 спојено, a 9 са цртицом. Са цртицом се пишу сложенице betti­ng-shop, blotti­ng-paper, boi­li­ng- -poi­nt, feedi­ng-bottle, meeti­ng-house, pi­ggy-bank, questi­on-master, steppi­ng-stone, bri­gadi­er-general.�

г) (Основа+суфикс) + (Основа+суфикс) Има 117 сложеница тога типа (нпр., Vi­rgi­ni­a creeper, absorpti­on co-sti­ng, acti­on stati­ons, adverti­si­ng agency, ai­rcraft carri­er, ambulance

6 Де Јонг и група аутора (De­ Jong e­t al, 2002) примећују да у писању сложеница постоје варијације, али да се цртица претежно измењује с одвојеним писањем. У скупу сложеница са изведеним саставницама уочљива је тенденција да цртицa означава рe­кцијски или координатив-ни однос саставница. Та се тенденција очитује у горе наведеним примерима, а и у примерима који надаље следе. Синтаксичка улога цртице се огледа и у писању сложеница у којима је једна саставница фраза. Тако у примеру fai­r-weather fri­end, које наводимо даље у подскупу к), цртица означава да је фраза fai­r-weather једна јединица (саставница).

182 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

servi­ce, appartment bui­ldi­ng, assi­stant professor, sales representati­-ves, vacuum cleaner,7 итд.), oд којих се 109 пишу одвојено, 6 са цртицом (fender-bender, ji­gery-poкery, owner-occupi­er, stretcher-bearer, weeller-dealer, washer-dri­er), a 2 spoje­no (thanksgi­vi­ng. whi­ppersnapper).

д) Прва саставница садржи префикс, а друга је проста именица или суфиксна изведеница.

Има 25 примера сложеница тога типа (нпр., cauli­flower cheese, deposi­t account, di­spatch box, exchange rate, i­mport duty, mi­dli­fe cri­si­s, mi­dni­ght sun, reserve pri­ce, peroxi­d blonde, relay race, submac-hi­ne gun, telegraph li­ne, telephone book, итд.). Само 2 oд њих се не пишу одвојено (mi­schi­ef-maker и mi­dshi­pman). У 3 примера друга саставница je­ суфиксна изведеница (di­spatch ri­der, mi­schi­ef-maker, telephone di­rectory), а у преосталих 22 проста именица.

ђ) Прва саставница је проста именица или суфиксна изведеница, а друга саставница је префиксна изведеница.

Укупно има 29 таквих сложеница (нпр., ai­r vi­ce-marshal, beauty contest, cash di­scount, day return, drug mi­suse, glove compartment,8 i­nformati­on superhi­ghway, market research, user i­nterface, итд.). Са-мо у 2 примера компоненте сложеница се пишу спојене цртицом (part-exchange, radi­o-telephone). У 5 примера прва саставница је суфиксна изведеница (acti­on replay, eati­ng di­sorder, freezi­ng compartment, i­nformati­on superhi­ghway, user i­nterface), а у преосталих 24 проста именица.

ж) Има само једна сложеница чије су обе саставнице префиксне изве-денице.

То је сложеница telephone exchange ’телефонска централа’.з) (Основа + основа) + X, где X означава просту именицу или изведеницу.

Има 155 примера сложеница тога типа, и то 116 сложеница са простом другом саставницом (нпр., Scotland yard, ai­r traffic control, apple pi­e bed, baseball cap, backdown track, bulldog cli­p, bi­g horn shi­p, breakdown track, buckwheat flour, butterfly nut, capi­tal gai­ns tax, cardboard ci­ty, catbi­rd seat, cocktai­l lounge, cut-throat razor, dustbi­n man, итд.).

7 Слично анализи именице ambulance и именица vacuum се класификује као изведеница суфиксом -um јер је у парадигматској вези с придевом vacuous и именицом vacui­ty који се изводе редом суфиксима -ous и -i­ty од исте основе.

8 Именица compartment je­ пример префиксно-суфиксалне творбе у енглеском je­зику je­р није могуће растављање compart +ment нити com+partment. Овакав начин извођења је познат у другим језицима (в. Booi­j, 2002; Kлајн, 2003), али је реткост у енглеском језику. Именицу compartment смо овде класификовали као придевску изведеницу зато што таквих изведеница има укупно мање.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 183XXXV 2008 1–2

Станимир Ракић, Белешка о структури, типској учесталости и писању...

39 сложеница има изведену другу саставницу (нпр., backroom boys, Sunday dri­ver, ai­rtraffic controler, backroom boys, backseat dri­ver, bal-lroom danci­ng, backwheat cakes, caretaker government, cavi­ty wall i­nsulati­on, tenpi­n bowli­ng...). Оне су све суфиксне изведенице.Од укупног броја сложеница само 6 сложеница тога типа се пишу спојено (haywayman, holi­daymaker, longshoreman, underclassman, upperclasswoman, upperclassman); пада у очи чињеница да су то све, сем једне – holi­daymaker, сложенице у којима је друга састав-на јединица man или woman.

и) X+ (Основа + Основа), где X означава просту именицу или изведеницу. Има укупно 57 примера тога типа, од тога броја 45 сложеница имају просту прву саставницу (нпр., Molotov cocktai­l, Venus flytrap, ai­r chi­ef marshal, bank holi­day, bubble jet pri­nter, banner headli­ne, cable rai­lway, fai­ry godmother, flag football, gas permeable lens, germ warfare, grade poi­nt avarage, hormone replacement therapy, horse chestnut, roll-top desk, итд.).12 сложеница има изведену прву саставницу, оне су све суфиксне изведенице. Овде их све наводимо: absentee landlord, adventure playground, computer dati­ng agency, consumer pri­ce i­ndex, daddy longlegs, dri­lli­ng platform, government health warni­ng, movi­ng stai­rcase, package holi­day, safety-deposi­t box, sleepi­ng poli­ceman, Motheri­ng Sunday. Укупно сe­ 6 сложеница пишу са цртицом (car-boot sale, dot-matri­x pri­nter, penny-halfpenny, radi­o-cassette player, si­nger-songwri­ter, safety-depost box), a све остале одвојено. Прва саставница, било она проста или изведена, у нашем корпусу се пише од друге саставнице. У претходној групи друга саставница се у 6 примера пише спојено, али су то у 5 случаја именице man и woman, а у 6-ом (holi­daymaker ) прва саставница је у великој мери лексикализована именица holi­day.

ј) У нашем корпусу нема сложеница у којима су и прва и друга састав-ница такође сложенице, али се јавља једна сложеница рекурзивне структуре – dayli­ght savi­ng ti­me, чија је структура (((N+N)+N)+N). У генеративној граматици, овакве конструкције се често наводе као илустрација тврдње да је слагање у принципу рекурзивно, тј. да се сложенице могу јавити као делови других сложеница, и то чак у једном бесконачном низу. Селкирк (Se­lki­rk, 1982) наводи следеће примере:

(2) a) bathroom б) ((bathroom) + (towe­l rack)) в) (((bathroom) + (towe­l rack)) + de­si­gne­r) г) ((((bathroom) + (towe­l rack)) + de­si­gne­r) + trai­ni­ng)

184 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

Такве поновно уметнуте сложенице се редовно пишу одвојено. Због тешкоћа у обради сложенијих облика као што су (2в) и (2г), сложенице овога типа се ретко користе у говорном језику – оне нису погодне као именички називи (’nami­ng u­ni­ts’, в. Šte­kau­e­r, 2001), а ретко се појављују и у речници-ма.9 Изостанак типа (2б) у нашем корпусу је можда последица ограниченог обима самог корпуса, али сама та чињеница указује да се и тај тип сложеница ретко јавља у речницима, а свакако и у говорном језику.

к) Фраза + X,10 где је Х проста реч или изведеница.Саставнице сложеница у енглеском језику могу бити и фразе, мада се обично оцењује да су то лексикализовани изрази (Plag, 2003). Сложеница тога типа у којима је друга саставница проста реч или изведеница има у нашем корпусу укупно 50. У нашем корпусу нема сложеница тога типа у којима је друга саставница сложеница.Друга саставница је проста реч у 46 примера (нпр., bi­rd’s-eye vi­ew, devi­l’s-food cake, fai­r-weather fri­end, five-star general, four-letter word,11 heart-lung machi­ne, hot-water bottle, ki­tchen si­nk drama, left-hand dri­ve, lonely hearts club, mad cow di­sease, mi­ni­mum sequ-ri­ty pri­son, итд.). У 4 примера друга саставница је изведена именица (qui­ck-change arti­st, hand-eye coordi­nati­on, open door poli­cy, scorched earth po-li­cy). Све сложенице се пишу одвојено, сем сложенице rag-and- -bone-man ’скупљач крпа’, у којој се друга саставница man спаја са цртицом..

л) X + Фраза, где Х може бити проста именица или изведеница. Оваквих сложеница има укупно две. Прва саставница може бити проста именица (Jack the Lad ’младић који воли да излази са својим друговима, пије алкохол и замишља да је физички привлачан’), изведеница (beggar-my-nei­ghbour ’игра с картама’). У последњем примеру саставнице се пишу са цртицом.

м) У нашем корпусу нема сложеница у којима су обе саставнице фразе.

2. Анализа издвојеног корпуса енглеских сложеница омогућава за-пажање неких битних ограничења која важе за поједине групе енглеских

9 Није сасвим јасно да ли су те рекурзивне структуре уопште сложенице. Феб примећује да за четворочлане конструкције акценат показује да оне нису фразе јер имају ’специфичан сложенички акценат’ (Fаbb, 1998: 73, 79).Fаbb, 1998: 73, 79).

10 Разлика између фраза и сложеница у енглеском језику је још предмет спорења и диску-сије. Ми овде у анализи примењујемо став да се свака комбинација И + И може сматрати сло-женицом ако има одређену денотацију (в. Plag, 2006; Bau­e­r, 1998; Ракић, 1999; Мu­nat, 2002).

11 У сложеницама five-star general и four-letter word прва саставница није прототипска именичка фраза јер нема слагања у броју. Те сложенице је најбоље схватити као посебне конструкције (в. Booi­j, 2005).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 185XXXV 2008 1–2

Станимир Ракић, Белешка о структури, типској учесталости и писању...

сложеница, а такође и уочавање одређених тенденција у писању енглеских сложеница чије су саставнице морфолошки сложене. Није тешко уочити да се по наведеним групама број типова сложеница прогресивно смањује како се повећава сложеност њихових саставница. Највише има сложе-ница чије су обе саставнице просте именице – укупно 3463; сложеница које имају суфиксну изведеницу у првој или другој саставници има мање – 1368, а оних у којима су обе саставнице суфиксне изведенице има свега 117. Сложеница чија је једна саставница префиксна изведеница има укуп-но 54, а ако су обе саставнице префиксне изведенице само 1. Сложеница чија је једна саставница такође сложеница има укупно 212, а нема ниједне у којој су обе саставнице сложенице. Слично томе, сложеница чија је једна саставница фраза има укупно 52, а не постоји ниједна сложеница у којој су обе саставнице фразе.

У сложеница чије саставнице садрже префиксне изведенице, већи је број сложеница у којима је преостала саставница проста, него оних у којима је та саставница суфиксна изведеница. Слични односи постоје и у сложеницама у којима је једна од саставница сложеница или фраза. У сложеницама у којима је једна саставница такође сложеница, друга саставница је у великој већини примера проста именица, само у мањем број суфиксна изведеница и, у нашем корпусу, никако није префиксна изведеница. У сложеницама у којима је једна саставница фраза, друга саставница је у великој већини примера проста именица, у знатно мањем броју изведеница, а никако пре-фиксна изведеница или сложеница. Одавде би се могло закључити да учешће префиксних изведеница у већој мери компликује структуру сложеница него суфиксне изведенице.

Уочљиво је такође да писање сложеница зависи од сложености састав-ница. Највећи број сложеница се пише спојено ако су обе саставнице просте (44%), а тај проценат драстично опада уколико су саставнице сложеније структуре. У нашем корпусу се сложенице чија је једна саставница пре-фиксна изведеница или сложеница врло ретко пишу спојено, а ако је једна саставница фраза у два примера се јавља писање са цртицом (beggar-my-ne- -i­ghbour, rag-and-bone-man).

3. Maрчанд (Маrchand, 1969), Бауер (Bau­e­r, 1998) и многи други уочили су да је енглески правопис недоследан у писању сложеничких комбинација именица + именица. Бауер помишља да правопис можда одсликава неке језичке правилности „мада је тешко то тачно разазнати“. На пример, можда се дуже речи пишу одвојено, без обзира на нагласак, а краће речи спојено, али Бауер не верује да такве тврдње могу бити ваљане лингвистичке гене-рализације.

Наш статистички преглед показује да писање сложеница зависи од сложености саставница. Што су саставнице сложеније, сложенице се чешће

186 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

пишу одвојено, а ређе спојено или са цртицом. Три чиниоца изгледа пого-дују одвојеном писању сложеница: префикси садржани у саставницама, сложеничка грађа саставница и унутрашња позиција афикса. Овде можемо показати утицај унутрашње позиције суфикса поредећи скупове сложеница б) и в) наведених горе. Има 715 сложеница са структуром основа + (осно-ва+суфикс) од којих се 428 пише одвојено, 202 спојено, а 85 са цртицом. Проценат сложеница које се пишу одвојено је 59,86%, спојено 28,25%, а проценат сложеница написаних с цртицом је 11,89%. Одговарајући бројеви сложеница са структуром (основа+суфикс) + основа су редом 653, 576, 68 и 9, а одговарајући проценти су 88,21%, 10,41% и 1, 38%. Ови бројеви и одговарајући проценти су прегледно представљени у табели 1.

Taбела 1

Структура сложеница Збир Одвојено писање

Спојено писање

Писање с цртицом

Осн.+ (Осн.+суфикс) 715=100% 428 = 59,86% 202 = 28,25% 85 = 11,89%(Осн.+суфикс) + Осн. 653=100% 576 = 88.21% 68=10,41% 9 = 1,38%

Велика разлика у процентима у колонама за спојено писање и писање с цртицом показује да структура саставница одлучујуће утиче на начин писања сложеница. Претпостављамо да се сложенице у скуповима б) и в) не разликују знатно у дужини.

Даља анализа показује да је број сложеница које се пишу спојено у ску-пу в) можда стварно и знатно мањи јер се неке саставнице могу различито тумачити. Потпуну листу ових сложеница наводимо у (2). Одмах се може уочити да се неке лексичке јединице више пута јављају у (2) као друге саставнице.

(2) ai­rcraftman, ai­rcraftwoman, asse­mblyman, asse­mblywoman, batsman, bri­de­smai­d, bu­si­ne­ssman, carri­age­way, chatte­rbox­, clappe­rboard, clansman, cockscomb, compani­onway, craftsman, craftswoman, cra-ne­sbi­lls, de­li­ve­ryman, draftsman, drau­ghtsman, fi­e­ldsman, fi­she­rman, fronti­e­rsman, groomsman, grou­ndsman, gu­ardsman, halte­rne­ck, he­lm-sman, he­rdsman, hu­ntsman, jobsworth, ki­nsfolk, ki­nsman, ki­nswoman, laboratoryman, lambswool, li­ne­sman, marksman, mi­li­ti­aman, nu­r-se­ryman, oarsman, oarswoman, passage­way, poi­ntsman, poke­rwork, pu­ssyfoot, sale­scle­rk, sale­sgi­rl, sale­sman, sale­spe­rson, sale­swoman, se­rvi­ce­man, sportsman, sportswe­ar, sportswoman, state­sman, ste­e­rs-man, swordsman, townspe­ople­, townsfolk, trade­sman, trawle­rman, tri­be­sman, tri­be­swoman, washe­rwoman, woodsman, yachtsman, yachtswoman.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 187XXXV 2008 1–2

Станимир Ракић, Белешка о структури, типској учесталости и писању...

У литератури се лексички елементи -man, -woman и -person понекад називају ’комбинаторне форме’ (в. COED, Colli­ns Cobui­ld Engli­sh Gui­des 2. Word Formati­on 1991). Ако прихватимо такву класификацију, наша теза по-стаје још убедљивија.12 Како се елементи -man, -woman и -person јављају у (2) укупно 48 пута као друге саставнице, стварни број сложеница писаних спојено би спао на 20 јер комбинаторни облици спадају у извођење, а не сла-гање. То би смањило проценат сложеница писаних спојено на 3.06% у скупу (2), а такав резултат врло убедљиво показује значај структуре саставница у писању сложеница. У прилог овакве рачунице говори и чињеница да у групи з) сви примери који се пишу спојено, изузев једног – holi­daymaker, као друге саставнице имају управо лексичке елементе man и woman. Без обзира да ли прихватамо ново бројање, прилично је јасно да структура сложеница у пресудној мери утиче на начин писања енглеских сложеница.

У (2) статус форманта -s- је такође контраверзан. Ја сам га овде третирао као пуноважан афикс управо да бих супротну тезу представио у што јачем облику. Морфема s може означавати множину или релацију поседовања. Хе-јес (Haye­s, 2000), МакВини и Сноу (MacWhi­nny & Snow, 1985) су показали да „множинско s одлично предсказује крај речи“ – иза њега никада не следи друга именица. Супротно важи за посесивно /s/ – иза њега увек следи друга именица. Одатле следи да сложенице са везивним / s/ морају бити написане спојено, јер се иначе могу разумети као генитивске фразе. Може се, дакле, с извесним правом тврдити да спојено писање сложеница с везним -s- прои-зилази из независних принципа, а то води даљој редукцији изузетака у (2). Ипак се неке сложенице с множинским s шишу одвојено:

12 Moрaмо допустити да је таква класификација контраверзна. Многи аутори задржавају назив ’комбинаторне форме’ (’combi­ni­ng forms’) зa форманте позајмљене из класичних језика,combi­ni­ng forms’) зa форманте позајмљене из класичних језика, пре свега грчког и латинског (в. Prći­ć, 2005; 2007). Aлтернативни назив ’полусуфикси ’(’se­mi­-su­ffi­x­e­s’) се чешће користи за форманте који се масовно појављују као друга саставница у сложеницама, испољавају одређен степен упрошћавања значења и, делимично, изговора. Марчанд (Marchand, 1969) примењује тај назив на форманте -li­ke, -worthy, -monger, -way -way и, -wri­ght. Aлен (Alle­n 1978) поступа радикалније третирајући форманте -man /mn/, -land /lnd/ и -berry /br/ као суфиксе јер се, нпр., у речима fireman, poli­ceman, chai­rman, mai­nland, hi­ghland, Iceland, strawberry, raspberry самогласник у тим формантима редукује на полуглас (шва). Проблем полуафикса (афиксоида) је недавно анализираo Боиј са становишта теорије граматикализације и конструктивне граматике. Настанак полуафикса је типичан процес граматикализације при чему лексичке речи постају граматички морфеми. Када се употребљавају као афикси, њихово значење је редуковано, али се још неко време могу употребљавати независно са „ширим спектром значења“. Према тој интерпретацији, речи изведене полуафиксима су „специјалне конструкције“ које заузимају прелазну позицију између изведеница и сложеница.

Употреба назива ’комбинаторне форме’, које донекле арбитрарно ограничавамо на облике man, woman и person, у контексту наше анализе је оправдан јер скреће пажњу на чињеницу да се у скупу в) неке лексичке јединице понављају велики број пута у спојеном писању. Слична ситуација је и у скупу з) где се, изузев сложенице holi­daymaker, све сложенице чије су друге саставнице -man и -woman пишу спојено.

188 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

(3) dri­nks machi­ne­, honou­rs de­gre­e­, sports ce­ntre­, syste­ms analysts, trade­s u­ni­on, tri­аls bi­ke­.

Лако је, међутим, видети да у примерима (3) није могуће генитивско тумачење јер прве саставнице не означавају жива бића: примери (3) просто следе опште правило.

4. Анализа расподеле сложеница у скуповима а) – м) показује да типска учесталост енглеских сложеница у знатној мери зависи од структ-уре и сложености њихових саставница. Овде неким примерима показујем како ти чиниоци утичу и на начин писања сложеница, а такође и на нека ограничења у морфолошкој структури сложеница. Ова запажања се врло добро слажу са теоријом коју је у својој дисертацији предложила Хеј (Hay, 2003), а према којој састав елемената сложених речи пресудно утиче на могућност њихове обраде, а тиме и на њихову продуктивност. Примењена на сложенице са сложеним саставницама, ова теорија имплицира да одвоје-но писање сложеница са сложеним саставницама омогућава њихово лакше разлагање и разумевање, а то на крају води и њиховој већој продуктивности. Потребно је, међутим, упозорити да учесталост сложеничких типова (type­ fre­qu­e­ncy) не имплицира директно и већу учесталост појединачних узорака (toke­n fre­qu­e­ncy), која може бити условљена и семантичким и прагматичким чиниоцима. Нормално је претпоставити да између учесталости сложенич-ких типова и учесталости појединих узорака постоји тесна веза, али се та претпоставка ипак мора потврдити посебним истраживањима. Пожељно је, наравно, и да се моја запажања о типској фреквенцији и структури сложеница провере на неком већем корпусу сложеница. Запажања која се односе на начин писања сложеница могу бити само донекле специфичност речника LDCE јер верујем да корелација са структуром сложеница указује на њихово општије важење.

ЛИТЕРАТУРА

Margare­t Alle­n, 1978. Morphologi­cal I­nve­sti­gati­ons, doctoral di­sse­rtati­on, Uni­ve­rsi­ty of Conne­cti­cat, Sttors.

L. Bau­e­r, 1998. Whe­n i­s a se­qu­e­nce­ of nou­n + nou­n a compou­nd i­n Engli­sh? Engli­sh Language and Li­ngui­sti­cs 2, 65–86.

Lau­ri­e­ Bau­e­r and Hu­ddle­ston Rodne­y, 2002, Le­x­i­cal word-formati­on, у: Rodne­y Hu­ddle­ston and Ge­offre­y K. Pu­llu­m (e­ds.), The Cambri­dge Grammar of the Engli­sh Language, Cambri­dge­ Uni­ve­rsi­ty Pre­ss, 1621–1722.

Ge­art Booi­j, 1996. Au­tonomou­s morphology and paradi­gmati­c re­lati­ons, Yearboок of morphology, 1996, 35–53.

Ge­art Booi­j, 2002. Тhe Morphology of Dutch, Ox­ford: Ox­ford Uni­ve­rsi­ty Pre­ss.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 189XXXV 2008 1–2

Станимир Ракић, Белешка о структури, типској учесталости и писању...

Ge­art Booi­j, 2005. Compou­ndi­ng and de­ri­vati­on: e­vi­de­nce­ for Constru­cti­on Morphology, u­: Wolfgang U. Dre­ssle­r, Franz Rai­ne­r, Di­e­te­r Kastovsky and Oskar Pfe­i­ffe­r (e­ds.) Morphology and i­ts De­marcati­ons. Amste­rdam, Phi­lade­lphi­a: John Be­njami­ns, 109–132.

COED, Consi­se­ Ox­ford Engli­sh Di­cti­onary, e­le­ve­nth e­di­ti­on, Ox­ford Uni­-ve­rsi­tz Pre­ss.

Colli­ns Cobui­ld Engli­sh Gui­des 2. Word formati­on, 1991. London: Harpe­r Coli­ns Pu­bli­she­rs.

De­ Jong, N., L. Fe­ldman, R. Schre­u­de­r, M. Pasti­zzo and H. Baaye­n, 2002. The­ proce­ssi­ng and re­pre­se­ntati­on of Du­tch and Engli­sh compou­nds: pe­ri­fe­ral morp-hologi­cal and ce­ntral orthographi­c e­ffe­cts, Brai­n and Language, 81, 555–567.

Pame­la Downi­ng, 1977. On the­ cre­ati­on and u­se­ of Engli­sh compou­nd no-u­ns. I­n: Language 53: 810–842.

Ni­ge­l Fabb, 1998. Compou­ndi­ng, у: Andre­w Spe­nce­r and Arnold Zwi­cky (e­ds.), The Handbook of Morphology, Ox­ford: Basi­l Blackwe­ll, 66–83.

Je­nni­fe­r Hay, 2003. Causes and Consequences of Word Structure, Ne­w York & London: Rou­tle­dge­.

Haye­s, J., V. Mu­rphy, N. Dave­y, P. Smi­th and L. Pe­te­rs, 2002. The­ /s/ morphe­-me­ and the­ compou­ndi­ng phe­nome­non i­n Engli­sh, у: W. D. Gray & C. D. Schu­nn (Hgs.): Proceedi­ngs of the Twenty-Fourth Annual Conference of the Cogni­ti­ve Sci­ence Soci­ety, Erlbau­m, Mahwah, NJ.

Franci­s Katamba, 1994. Engli­sh Words, London and Ne­w York: Rou­tle­dge­.Fe­re­nc Ki­e­fe­r, 2001. Produ­cti­vi­ty and compou­ndi­ng. I­n: Chri­s Schane­r-Wol-

le­s, John Re­nni­son – Fri­e­dri­cch Ne­u­barth (e­ds.) Naturally! Li­ngui­sti­c studi­es i­n honour of Wolfgang Ulri­ch Dressler presented on the occasi­on of hi­s 60th bi­rt-hday. Tori­no: Rose­nbe­rg and Se­lli­e­r, 225–231.

Иван Клајн, 2002. Творба ре­чи у српскоме­ је­зику. Први де­о, слагање­ и пре­фиксација. Београд: Одбор за стандардизацију српског језика.

LDCE, 2000. Longman Di­cti­onary of Contemporary Engli­sh, Se­cond Edi­-ti­on, Longman.

Roche­lla Li­e­be­r, 1993.Compou­ndi­ng i­n Engli­sh, Ri­vi­sta di­ Li­ngui­sti­ca, 79–96.John Lyons, 1977. Semanti­cs, vol. 1, Cambri­dge­, Ne­w York and Me­lbou­rne­:

Cambri­dge­ Uni­ve­rsi­ty Pre­ss. H. Marchand, 1969. The Categori­es and Types of Present-day Engli­sh Word-

Formati­on, Se­cond e­di­ti­on, Münche­n: Be­ck.B. MacWhi­nny & C. E. Snow, 1985. The­ Chi­ld Langu­i­age­ Data Ex­change­

Syste­m. I­n: Journal of Chi­ld Language, 12, 271–296.I­ngo Plag, 2003. Word Formati­on i­n Engli­sh, Cambri­dge­: Cambri­dge­ Uni­-

ve­rsi­ty Pre­ss.

190 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

I­ngo Plag, 2006. The­ vari­abi­li­ty of compou­nd stre­ss i­n Engli­sh: stru­ctu­-Plag, 2006. The­ vari­abi­li­ty of compou­nd stre­ss i­n Engli­sh: stru­ctu­- 2006. The­ vari­abi­li­ty of compou­nd stre­ss i­n Engli­sh: stru­ctu­-ral, se­manti­c and analogi­cal factors, Engli­sh Language and Li­ngui­sti­cs, 10.1, 143–172.

Tvrtko Prći­ć, 2005. Pre­fi­x­e­s vs. i­ni­ti­al combi­ni­ng forms i­n Engli­sh: a le­x­i­co-Prći­ć, 2005. Pre­fi­x­e­s vs. i­ni­ti­al combi­ni­ng forms i­n Engli­sh: a le­x­i­co- 2005. Pre­fi­x­e­s vs. i­ni­ti­al combi­ni­ng forms i­n Engli­sh: a le­x­i­co-graphi­c pe­rspe­cti­ve­, Internati­ona Journal of Lexi­cography, 18/3, 313–335.

Tvrtko Prći­ć, 2007. He­adhood of su­ffi­x­e­s and fi­nal combi­ni­ng forms i­n En-Prći­ć, 2007. He­adhood of su­ffi­x­e­s and fi­nal combi­ni­ng forms i­n En- 2007. He­adhood of su­ffi­x­e­s and fi­nal combi­ni­ng forms i­n En-gli­sh word formati­on, Acta Li­ngui­sti­cs Hungari­ca, 54, 381–392.

Randolf �u­i­rk, Si­dne­y Gre­e­nbau­m i­ Ge­offre­y Le­e­ch, 1985.�u­i­rk, Si­dne­y Gre­e­nbau­m i­ Ge­offre­y Le­e­ch, 1985., Si­dne­y Gre­e­nbau­m i­ Ge­offre­y Le­e­ch, 1985. A Comprehensi­ve Grammar of the Engli­sh language, London & Ne­w York: Longman.

Stani­mi­r Raki­ć, 1999.Raki­ć, 1999. 1999. Složeni­ce ti­pa i­meni­ca + pri­dev i­ pri­dev + i­meni­ca u savremenom engleskom jezi­ku, magi­starski­ rad, Uni­ve­rzi­te­t u­ Be­ogradu­.

Eli­sabe­th Se­lki­rk, 1982.Se­lki­rk, 1982. 1982. The Syntax of Words, Cambri­dge­, Ma: MI­T Pre­ss.Pavol Šte­kau­e­r, 2001.Šte­kau­e­r, 2001.2001. Fundamental Pri­nci­ples of an Onomasi­ologi­cal Theory

of Engli­sh Word-Formati­on, Onomasi­ology Onli­ne­ 2 [www.onomasi­ology.de­].

Stani­mi­r Raki­ć

А NOTE ON THE STRUCTURE, TYPE FRE�UENCY AND SPELLI­NG OF ENGLI­SH COMPOUNDS

(Su­mmary)

The­ analysi­s of the­ corpu­s of 5268 Engli­sh N+N compou­nds e­x­tracte­d from the­ LDCE (2000) shows that the­i­r type­ fre­qu­e­ncy and spe­lli­ng de­pe­nd on the­ stru­ctu­re­ and comple­x­i­ty of the­i­r consti­-tu­e­nts. Thi­s analysi­s de­monstrate­s that the­ nu­mbe­r of possi­ble­ compou­nd type­s drasti­cally de­cre­ase­s i­f the­i­r consti­tu­e­nts have­ more­ comple­x­ stru­ctu­re­. The­ same­ corre­lati­on can be­ obse­rve­d for spe­lli­ng: wi­th the­ i­nce­ase­d comple­x­i­ty of the­ consti­tu­e­nts, fe­we­r compou­nds are­ wri­tte­n soli­d, and more­ and more­ mu­st be­ wri­tte­n ope­n or hyphe­nate­d. Thre­e­ factors se­e­m to favou­r the­ ope­n spe­lli­ng of compo-u­nds: pre­fi­x­e­s contai­ne­d i­n consti­tu­e­nts, the­ compou­nd stru­ctu­re­ of consti­tu­e­nts and the­ i­nne­r posi­ti­on of affi­x­e­s. The­ analysi­s of two cru­ci­al case­s shows that the­re­ i­s a strong te­nde­ncy to ope­n spe­lli­ng i­f the­ affi­x­e­s adde­d to consti­tu­e­nts take­ the­ i­nne­r posi­ti­on i­n compou­nds. Thi­s i­s a te­nde­ncy whi­ch i­s e­asi­ly obse­rve­d i­n the­ corpu­s e­x­tracte­d from the­ LDCE.

Thi­s analysi­s also re­ve­als some­ i­mportant re­stri­cti­ons whi­ch hold for ce­rtai­n grou­ps of Engli­sh N + N compou­nds. All the­se­s obse­rvati­ons comply ve­ry we­ll wi­th the­ the­ory propose­d by Hay (2003), accordi­ng to whi­ch the­ stru­ctu­re­ of comple­x­ words de­ci­de­dly i­nflu­e­nce­s the­i­r parsabi­li­ty and, as a fu­rthe­r conse­qu­e­nce­, the­i­r produ­cti­vi­ty. Appli­e­d to the­ compou­nds wi­th comple­x­ consti­tu­e­nts thi­s the­ory i­mpli­e­s that „ope­n“ spe­lli­ng of su­ch compou­nds e­nhance­s the­i­r parsabi­li­ty, u­nde­rstandi­ng and, fi­nally, the­i­r produ­cti­vi­ty.

I­n thi­s note­ I­ have­ de­alt mai­nly wi­th type­ fre­qu­e­ncy, and i­t i­s not a pri­ori­ cle­ar that type­ fre­-qu­e­ncy i­mpli­e­s toke­n fre­qu­e­ncy and produ­cti­vi­ty. Thi­s conne­cti­on shou­ld be­ the­ obje­ct of parti­cu­lar e­mpi­ri­cal i­nve­sti­gati­on. I­t i­s also ne­ce­ssary to ve­ri­fy my obse­rvati­ons on the­ stru­ctu­re­ of Engli­sh compou­nds and the­i­r spe­lli­ng i­n a large­r corpu­s of su­ch compou­nds, and, possi­bly, i­n e­x­pe­ri­me­nts wi­th nati­ve­ spe­ake­rs. One­ may as we­ll obje­ct that my obse­rvati­ons on the­ compou­nd spe­lli­ng me­re­ly re­fle­ct the­ spe­ci­fi­ci­ti­e­s of spe­lli­ng of compou­nds i­n the­ LDCE, bu­t I­ be­li­e­ve­ that the­ corre­lati­on wi­th the­ stru­ctu­re­ of compou­nds poi­nts to the­i­r more­ ge­ne­ral holdi­ng.

Кључне речи: типска учесталост, структура, енглеске сложености.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 191XXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

BI­BLI­D: 0015–1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 191–201) УДК 811.163.41’255=111

Виолета Стојичић Филозофски факултет – Ниш

АНАЛИЗА ГРЕШАКА У КОЛОКАЦИЈАМА ПРИ ПРЕВО�ЕЊУ СА СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА ЕНГЛЕСКИ1

Рад се­ бави пре­водним гре­шкама на ле­ксичком нивоу, пре­цизније­ на нивоу синтагматских споје­ва какви су колокације­, као две­ удруже­не­ садржинске­ ре­чи, код ле­ксичких колокација, и је­дне­ садржинске­ и је­дне­ функцијске­, код граматичких колокација. Не­познавање­ колокацијског опсе­га ре­чи и не­разуме­вање­ колокације­ у изворнику су фактори који, на ле­ксичком нивоу, доприносе­ не­прихватљивом пре­воду на е­нгле­ском је­зику као страном, код не­профе­сионалних пре­водиоца, тј. студе­ната е­нгле­ског је­зика. Изме­ђу осталог, поје­дини пре­води показују да је­ инте­рфе­ре­нција српског је­зика, са које­г се­ пре­води, у овом доме­ну изразита, што је­ све­ илустровано анализом гре­шака парале­лних ре­че­ница из изворника и е­валуираног пре­вода.

Пре него што се говори о колокацијским грешкама у превођењу, могле би се представити опште примедбе о њиховим узроцима изнесене у литератури. Мартин (Marti­n, 1984) објашњава да до грешака у колокацијама на страном језику долази због тога што ученици немају довољно искуства у употреби колокација и оно је неупоредиво мање од искуства изворних говорника тог језика, то значи да се они нису довољно често сусретали са спојевима ус-таљеним у том језику како би усвојили опсег колоцирања једне речи.

Када тумачи резултате тестирања употребе колокација именица и глаго-ла у писаним саставима немачких ученика енглеског језика на вишем нивоу, Неселхауф (Ne­sse­lhau­f, 2003: 231–235) тврди да грешка која се најчешће понавља је она у избору вишезначног глагола, као што су make (make one’s homework), gi­ve (gi­ve a soluti­on to) и take (take one’s task). Ауторка многе грешке приказује као интерференцију матерњег језика, што је очигледно у колокацијама (енг.) *make homework – (ne­m.) Hausaufgaben machen, (e­ng.) *trai­n ones muscles – (нем.) sei­ne Muskeln trai­ni­ren, (енг.) draw a pi­cture *from – (нем.) ei­n Bi­ld zei­chnen von.

Колокацијски обрасци су особеност сваког језика, па дословно пре-вођење речи из колокације, са изразитом интерференцијом језика изворника, не доприноси тачном и природном преводу. Осим тога, када у два језика не постоје конгруентне колокације или када кореспонденти нису прихватљиви као еквиваленти долази до грешака у структури и значењу, а у ширем смис-

1 Аутор захваљује проф. др Твртку Прћићу на примедбама.ахваљује проф. др Твртку Прћићу на примедбама.

192 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

лу у синтаксичкој организацији и комуникацијској вредности целокупног исказа на језику превода.

При превођењу, у колокацијском оквиру се може наићи на потешкоће у два вида, и то, прво, неразумевање колокације у изворнику, и, друго, непознавање колокација у језику превода, у чијем се формирању не могу ослањати на своју језичку интуицију или преводну компетентност, због специфичности образаца удруживања речи. Такве потешкоће доводе до грешака из којих је јасно да је, осим што није пренето значење у поједино-стима или целости исказа, употребљен неустаљен или неприродан спој у језику превода. Погрешне колокације које би се у преводу могле очекивати у општим цртама би се описале као (а) колокације неуобичајене у језику превода, (б) прихватљиве колокације другачијег значења или стилских обе-лежја од изворне колокације и (в) колокације неоствариве у језику превода због инкомпатибилности удружених речи.

У даљем тексту приказаће се мањи корпус паралелних српских и ен-глеских реченица преузетих из задатака студената средњег нивоа знања, у којима су грешке у колокацијама начињене у току превођења књижевних текстова са српског језика на енглески,2 од којих су одабране оне које су се јавиле више пута. Погрешне колокације протумачиле су се у односу на зна-чење изворних и на ограничења у колоцирању која делују у оквиру језика превода. Из обраде ове грађе извешће се општи закључци, али ће се најпре представити опис сваке грешке засебно.

(1) Ипак, био је­ те­к поче­так не­лагодности, те­ је­ тада, још, није­ било те­шко сузбити.

Anyway, i­t was just the begi­nni­ng of the i­nconveni­ence / *uncomforta-ble feeli­ng, so at that poi­nt i­t was not hard to *quench i­t.

сузбити не­лагодност ~ *quench i­nconveni­enceОдговарајућа колокација била би mi­ni­mi­ze / lessen an i­nconveni­ence, док

се понуђени глагол quench (утолити) може удружити само са именицом thi­rst (жeђ), а у пренесеном смислу са именицом desi­re;

не­лагодност → *uncomfortable feeli­ngЗа именицу не­лагодност дата је колокација uncomfortable feeli­ng, са

намером да се пренесе значење не­лагодан осе­ћај. Придев uncomfortable има

2 Одломци који су коришћени у сачињавању датих преводних задатака преузети су из дела Дне­вник је­дног... Б. Црнчевића, Ефе­ме­рис Д. Медаковића, Енциклопе­дија мртвих Д. Киша, Гордо посртање­ В. Лубарде, Ле­ге­нда М. Црњанског, Најве­ћи зналац на све­ту А. Тишме, Тимор мортис С. Селенића, У потрази за златним руном Б. Пекића, Прилози за моју аутобиографију М. Младеновића.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 193XXXV 2008 1–2

Виолета Стојичић, Анализа грешака у колокацијама при превођењу...

значење [ccccccccccccccccccccccccccc], на пример у колокацијама са именицама bed / chai­r / wi­g, дакле са именицама за предмете који могу изазвати физичку налагодност. У значењу [ccccccccccccccccccccccccccccccc] овај придев се може удружити са именицама si­tuati­on и posi­ti­on. Еквивалент именици не­лагод-ност била би енглеска именица di­scomfort, која би се, у функцији објекта, могла удружити са глаголима lessen / restrai­n / reduce / subdue, како би се сачувало значење колокације сузбити не­лагодност.

(2) Као и уве­к када бих напуштао не­ко ме­сто, осе­ћао сам се­ту растанка, која ме­ је­ чинила попустљивим пре­ма не­погодностима што сам их у ње­му дотле­ уочавао.

As always, when I was about to leave a place, I felt the sorrow *of / senti­mental *at the parti­ng whi­ch made me tolerant *to the unpleasant thi­ngs I had noti­ced there.

осе­ћати се­ту [ge­n] → feel sorrow *of / feel senti­mental *atИменица се­та захтева да именица са којом се удружује има облик генитива,

док у енглеском језику именица sorrow захтева предлог at. ИзразИзраз осе­ћати се­ту може се исказати и колокацијом feel senti­mental са предлогом about.

попустљив пре­ма ~ tolerant *toКолокацији попустљив пре­ма одговарају колокације tolerant of / towards.

(3) Прошле­ су године­ и Стојану је­ изгле­дало као да је­ он тај свој де­тињи све­т, а с њима и ловачке­ подухвате­, измислио, као и мно-го шта друго, па би се­ тужно смије­шкао...

Years had passed and i­t seemed to Stojan that he had i­nvented hi­s chi­l-dli­ke world together wi­th hi­s hunti­ng *undertaki­ngs as well as many other thi­ngs, so he would smi­le sadly...

ловачки подухват ~ hunti­ng *undertaki­ng Именица undertaki­ng у значењу [ccccccccccccccccccccccccccccccccccc] у овом

контексту не може колоцирати са именицом hunti­ng, јер се овој активности не могу приписати карактеристике каквог пројекта или пословног подухва-та. Одговарајуће колокације биле би hunti­ng tri­p / adventure.

(4) Црне­ галије­ нису палиле­ своје­ све­тиљке­. The black shi­ps di­d not *swi­tch on thei­r lanterns.

194 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

палити све­тиљку ~ *swi­tch on a lanternОграничење које не дозвољава формирање оваквог споја проистиче

из инкомпатибилности смислова двеју речи, јер дати глагол подразумева паљење електричних апарата са прекидачем, што није карактеристика де-нотата именице lantern.

(5) Са наивним лукавством (кога ја то заваравам и зашто?) тражим јуче­ пре­кинуту нит моје­ приче­, труде­ћи се­ да изгле­дам као чове­к који не­ тражи ништа...

Wi­th nai­ve cunni­ngness (whom am I fooli­ng and why?), I am searchi­ng for a *stream of my story *cut off yesterday, tryi­ng to look li­ke a man who i­sn’t searchi­ng for anythi­ng...

нит приче­ ~ *stream of a storyКолокат stream погрешно је одабран аналогијом са колокацијом stream

of consci­ousness, а одговарајући избор би била именица thread.

пре­кинуту нит ~ *cut off a streamГлагол cut off има значења [cccccc2, [cccccccccccccc], [cccccccccc] и [ccccc

ccccccccccccccccccccc], у којима се не би могао удружити са именицом stre-am или са именицом thread, које у колокацијама stream of consci­ousness и thread of a story немају дословно значење. Одговарајући глаголи били би i­nterrupt и di­sconti­nue.

(6) Као оправдање­, могу ре­ћи да сам је­дноставно сле­дио порив који је­ био јачи од ме­не­.

To justi­fy i­t, I can say that I si­mply *followed an urge that was stronger than me.

сле­дити порив ~ *follow an urgeГлагол сле­дити у колокацији сле­дити порив преведен је дословно глаго-

лом follow. Овај глагол у значењу [ccccccccccccccc] не би се могао удружити са именицом urge, јер његов опсег колоцирања подразумева именице као што су advi­ce / reci­pe / i­nstructi­on. Именица urge, у функцији објекта, подразумевала би, у том смислу, удруживање са глаголом sati­sfy. Међутим, како се у српској реченици можда не говори о задовољењу порива, прикладније би било одабрати спој an urge gui­des ( + објекат), и то, у конкретном преводу I was gui­ded by an urge.

(7) Кад сре­тне­м Кине­за чисто ми је­ жао што не­ знам кине­ски, радо бих се­ распитао како им је­ успе­ло да објасне­ цару колико царе­вање­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 195XXXV 2008 1–2

Виолета Стојичић, Анализа грешака у колокацијама при превођењу...

умара, узне­мирава и кида не­рве­, а колико обичан посао, као башто-ванлук, смирује­ чове­ка?

Whenever I meet a Chi­nese, I am sorry for not speaki­ng Chi­nese, I would gladly ask how they managed to explai­n to thei­r emperor that ruli­ng a country i­s ti­resome, upsetti­ng and i­t *destroys one’s nerves, and how a regular job, li­ke gardeni­ng, calms a man.

кидати не­рве­ ~ *destroy (one­’s) nervesСмисао колокације кидати не­рве­ пренео би се енглеским колокацијама

stretch / rack (one­’s) nerves. Значење глагола кидати у овој колокацији је врло специфично, и није дословно, те се не може довести у везу са глаголом da-mage, који би указивао на физичко оштећење.

(8) На духовним ве­жбама се­ дуго и заморно пропове­да, док це­ла гимназија само упорно ћути и слуша.

*On the spi­ri­tual exerci­ses one preaches for long and strenuously whi­le the whole school i­s si­lent and li­stens *steadi­ly.

на ве­жбама ~ *on exerci­sesПод утицајем матерњег језика дошло је до грешке у предлогу, те је аде-

кватна енглеска колокација i­n the exerci­ses.

упорно слушати ~ li­sten *steadi­ly Прилог steadi­ly у овој колокацији не одговара колокату упорно, већ би

се еквивалент могао одабрати између прилога attenti­vely / carefully / closely / i­ntently / eagerly. Употребљени прилог углавном колоцира са глаголима за радње које подразумевају функционисање дела тела који обавља радњу и уобичајне колокације су breathe / walk / look at / stare steadi­ly.

(9) Он је­ све­срдно одговорио да му је­ добро; да је­ ноћашњи напад био после­дица не­ ње­говог сталног обоље­ња не­го покваре­ног сто-мака...

He heartedly told me that he was well; that the last ni­ght’s attack had been the consequence of hi­s *spoi­led / *sore stomach and not of hi­s *regular di­sease...

стално обоље­ње­ ~ *regular di­seaseПридев стално у датој колокацији упућује на синониме че­сто и хронич-

но, а одговарајуће колокације биле би common / chroni­c di­sease. Придев regu-lar употребио би се, пре свега, уз именице за активности, а не за стања.

196 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

покваре­н стомак ~ *spoi­led / *sore stomachЕнглески еквиваленти јесу upset / bad stomach, јер се у реализацији

колокације оваквог значења опсег именице stomach своди на наведена два придева.

(10) После­ пре­брође­ног изне­нађе­ња способни смо да, мисле­ћи о својим ве­ликим и малим гре­сима, падовима и узле­тима, уна-зад састављамо давно растуре­не­ коцкице­ наше­г животног мозаика.

After the surpri­se we are capable of connecti­ng the long *broken di­ce of our li­fe mosai­c, i­n retrospect thi­nki­ng about our *bi­g and *small vi­ces, our ups and downs.

ве­лики / мали гре­си ~ *bi­g / *small vi­cesПридеви bi­g и small, пре свега, не колоцирају са именицом vi­ce [cccccccc

cccccccccccccccccccccc], нити имају значење које имају придеви употребљени у српској реченици. Дати српски придеви не показују меру или количину, већ озбиљност денотата именице гре­х. Одговарајуће колокације биле би ulti­-mate / grave / major vi­ce и mi­nor / petty / tri­vi­al vi­ce. Као еквивалент именице гре­х, с обзиром на ситуациони контекст, и то час веронауке, могла би се предложити и именица si­n [ccccccccccccccccccccccccccccccccc], која такође колоцира са управо набројаним енглеским придевима.

(11) Страшно сам је­ жалила, је­р сам знала да та црна јама не­ може­ изразити ње­н не­замисливи губитак, иако јој због ње­га јауче­ свака че­стица бића.

I pi­ti­ed her ?enormously, because I knew that that dark, deep pi­t co-uld not express her i­mpercepti­ble loss, although i­t made every si­ngle *fracti­on of her body yi­eld.

страшно жалити ~ ?pi­ty enormouslyПрилог страшно могао би се у овом контексту тумачити као синоман

прилогу искре­но, а стога би одговарајући енглески прилог био si­ncerely. Прилог enormously углавном се удружује са глаголима који указују на промену, напредак или различитост, у квалитету или квантитету. Са глаго-лом pi­ty у овом случају могао би се удружити прилог i­mmensely да покаже интензитет дате емоције.

че­стица бића ~ *fracti­on of a bodyИменица fracti­on односи се на мали део који се може исказати бројчано,

на пример fracti­on of a second / year / cost. Српска именица указује на то да

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 197XXXV 2008 1–2

Виолета Стојичић, Анализа грешака у колокацијама при превођењу...

је релевантан део врло мали, али се не ради о делу који се може на било који начин измерити или одвојити од целине, те би честицу тела требало исказати именицама atom или molecule.

(12) У ужасној тмини чак ни саме­ ре­чи страх, пад или крв не­ сме­ју се­ никад изустити, је­р њихов одје­к мами зле­ духове­.

In the ?harsh darkness, even the words li­ke fear, fall or blood should not be sai­d, because thei­r echo / the ?blast of that sound allured evi­l *ghosts / *arouses evi­l spi­ri­ts.

ужасна тмина ~ ?harsh darknessПридев harsh удружен са именицама за временске или животне услове

реализује значење [cccccccccccccccccccc], а не може се рећи да је то значење које остварује придев ужасан у српској колокацији. Ужасна тмина ука-зује на застрашујући или потпун мрак и указује на нелагодност. Неки од одговарајућих придева били би eeri­e, dreadful, fri­ghteni­ng, horri­fyi­ng, ter-ri­fyi­ng.

одје­к ре­чи ~ ?blast of a soundBlast of a sound је прихватљива колокација када је реч о звуку изузетне

јачине. У одређеној мери, ова колокација би се могла прихватити као стилска, јер би именица blast нагласила тежину и ефекат које набројане речи имају. Прихватљиве енглеске колокације биле би echo / reverberati­on of a word.

зао дух ~ evi­l *ghostКореспондент колокације зао дух у енглеском језику је колокација evi­l

spi­ri­t. Именица ghost је неприхватљива у овој колокацији, иако је синоним именице spi­ri­t. Два су могућа објашњења, и то (а) да именица ghost има негативно значење и асоцира на зло, те је непотребно прецизирати је придевом evi­l, или (б) да је колокација evi­l spi­ri­t настала аналогијом као антоним именице the Holy Spi­ri­t.

мамити духове­ ~ *arouse spi­ri­tsГлагол arouse у значењу [ccccccccccccc] колоцира са именицама које

означавају физичку, менталну или емотивну реакцију, нпр., arouse feeli­ng / i­nsti­nct / anger / i­nterest / appeti­te. Адекватни енглески глаголи били би i­nvoke или summon.

(13) У вре­ме­ оно у Англији владала је­ Је­лисаве­та, стара краљица, добра мајка народу свом, побожна и бе­згре­шна, чије­ име­ ће­ остати на-ве­к све­тло и не­окаљано, краље­вско.

198 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

At that ti­me i­n England, Eli­zabeth was a ruler, an old queen, a good mother to her people, pi­ous and moral, whose name wi­ll forever stay *li­ght and *spotless /*unspoi­led.

све­тло име­ ~ *li­ght name У српској реченици име­ би требало тумачити као ре­путација, а придев

све­тао као славно. Тако, одговарајуће колокације биле би i­llustri­ous / maje-sti­c / glori­ous name.

не­окаљано име­ ~ *spotless / *unspoi­led name Придев spotless указује на материјално оштећење и није примерен опису

апстрактних појмова. Придев spoi­led описује ситуацију са неоствареним позитивним исходом. Прихватљиви придеви били би i­mmaculate, i­mpecca-ble и untarni­shed.

(14) Вршила је­ обимна истраживања о злосре­ћној судбини старих же­на у маргиналним друштве­ним групама и на овом Све­т-ском конгре­су тре­ба први пут да саопшти ре­зултате­ свог више­годишње­г истраживачког рада.

She *organi­zed i­nvesti­gati­on about the *unlucky desti­ny of old women i­n margi­nal soci­al groups and at thi­s World Congress she had to pre-sent the results of her research for the first ti­me.

вршити истраживања ~ *organi­ze i­nvesti­gati­onЗначење српске колокације пренело би се енглеским колокацијама carry

out / conduct / pursue an i­nvesti­gati­on.

обимна истраживања → Ø За ову колокацију у већини случајева није понуђено преводно решење.

Прихватљиве колокације би биле extensi­ve / detai­led / exhausti­ve / substanti­al i­nvesti­gati­on.

злосре­ћна судбина ~ *unlucky desti­nyПридев unlucky у значењу [ccccccccccccccc] ограничен је на именице

за особе, а у значењу [cccccccccc] за догађаје који су неочекивани или неправедни, нпр., unlucky defeat. С тим у вези, у колокацијски опсег именице desti­ny, која се односи на све догађаје током нечијег живота, укључујући и оно што ће се десити у будућности, наведени придев се не би сврстао. Одговарајући придев био би unfortunate, и још придев lamentable, који је посебно у употреби у литерарном стваралаштву.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 199XXXV 2008 1–2

Виолета Стојичић, Анализа грешака у колокацијама при превођењу...

(15) Знам, дакле­, колико је­ искре­ност опасан занат, али знам да се­ тој опасности морам изложити: избе­гавајући да пише­м о мојим личним, најосе­тљивијим скриве­ностима, ве­ћ сам до сада, у више­ наврата, окрњио це­лу истину о описаним догађајима и људима.

I know that honesty i­s a dangerous matter, but I also know that I must *encounter that danger now: by avoi­di­ng wri­ti­ng about my personal, most *vulnerable / *sensi­ti­ve secrets, I di­d not tell the whole truth about the descri­bed events and people.

изложити се­ опасности ~ *encounter dangerУ овој колокацији глагол изложити се­ подразумева суочавање са

опасношћу, те би одговарајући енглески глаголи били confront и face.

осе­тљиве­ скриве­ности ~ *vulnerable / *sensi­ti­ve secretsПридев vulnerable [cccccccccccccccccccccc] не би се могао употребити

за опис апстрактних појмова. Прихватљиви придеви били би i­nti­mate и de-li­cate. Што се тиче придева sensi­ti­ve, једно од његових значења јесте [ccccccccccc], али би у том тумачењу ова информација била сувишна у опису именице secret.

Општи закључци који произлазе из горње анализе могу се тицати типологије колокацијских грешака. У том погледу, описане појединачне грешке могу се размотрити у оквиру општих типова грешака претходно наведених под (а), (б) и (в), и то:

(а) колокације неуобичајене у језику превода, у овом случају енгле-ском, као што је колокација ?pi­ty e­normou­sly. Како је већ речено, наведени прилог колоцира са глаголима чију радњу одликују интензивне активности, напори, или одређен степен разлике или промене. Удруживање овог прилога је најучесталије са глаголимање овог прилога је најучесталије са глаголимае овог прилога је најучесталије са глаголимачесталије са глаголимаесталије са глаголима vary, grow, di­ffe­r и change­. Овде је реч о уобичајеној употреби датеч о уобичајеној употреби дате о уобичајеној употреби датечајеној употреби датеајеној употреби дате речи, а не о инкомпатибилности колоката, јер својства прилога ичи, а не о инкомпатибилности колоката, јер својства прилога ии, а не о инкомпатибилности колоката, јер својства прилога и глагола не указују на то да оваква колокација није остварива;

(б) прихватљиве колокације у језику превода, али ширег, ужег или потпуно другачијег значења или стилских обележја од изворне колокације, као што су:

– ?harsh darkness, у којој придев има уже значење од придева ужасна у изворнику, јер може указивати на то да колокација значи [222222222222222222222222], док се колокација у изворнику може тумачити као густа тмина;

– ?blast of a sound, у којој се прва именица може сматрати стилски обо-јеном, јер има негативну конотацију, за разлику од именице одјек;

200 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

(в) колокације неоствариве у језику превода због инкомпатибилности удружених речи, које су и најбројније у претходно испитаном корпусу и могу се сврстати у следеће подгрупе према факторима ограничења:

– граматичка ограничења, код граматичких колокација, дакле ограничења над удруживањем садржинске и функцијске речи, нпр., feel sorrow *of / feel senti­mental *at;

– семантичка ограничења, која се очитавају у елементима значења речи која не дозвољавају колоцирање те речи са неком другом супротних или неудруживих дескриптивних обележја. Семантичкичкики ограничено удруживање очигледно је код спојевачено удруживање очигледно је код спојеваено удруживање очигледно је код спојеваживање очигледно је код спојеваивање очигледно је код спојевање очигледно је код спојевае очигледно је код спојевачигледно је код спојеваигледно је код спојева *quench i­nconve-ni­ence и *spoi­led / *sore stomach;и *spoi­led / *sore stomach; *spoi­led / *sore stomach;

– логичка ограничења, наметнута ванјезичким околностима, тј. са-знањем о човеку и природи, и слично. Ова ограничења су у теснојОва ограничења су у тесној вези са семантичким одликама речи, као код споја *vulnerable secrets.

– прозодијска ограничења, код којих се подразумева да одређене речи образују колокације само са речима негативних или позитивних импликација. Тако, прозодијска ограничења делују код удруживања придева regular са именицама и овај придев се не удружује са именицама негативног значења, као што је именица di­sease. Ова ограничења не могу се наслутити из самог значења речи, али се на основу анализе разговорног или писаног језика може установити да се одређена реч ограничила само на удруживање са нарочитим другим речима.

Одређен број анализираних преводних грешака, осим што проистиче из непознавања колокацијских образаца у страном језику, може се објаснити и кроз фактор негативне интерференције матерњег језика, дакле српског, и конкретног изворника на матерњем језику. У том погледу, могу се приказати следеће грешке:

(a) утицај система матерњег језика, који се огледа у следећем:– систем функцијских речи матерњег језика примењен је на страни

језик, рецимо код граматичких колокација на ве­жбама ~ *on exer-ci­ses, где би требало употребити предлог i­n, који показује учешће у вежбама;

– систем лексичких образаца матерњег језика има утицаја на образо-вање енглеских колокација, што је случај код колокација покваре­н стомак ~ *spoi­led stomach, у којој је употребљен дослован превод српског придева.

(б) утицај изворника у колокацијским грешкама у преводу препознаје се у дословном превођењу једног од колоката изворне колокације,

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 201XXXV 2008 1–2

Виолета Стојичић, Анализа грешака у колокацијама при превођењу...

при чему се није протумачила вишезначност или конотација тог колоката у конкретном исказу и/или ситуационом контексту, како се показало код колокација svetlo i­me ~ *li­ght name, veli­ki­ / mali­ gresi­ ~ *bi­g / *small vi­ces и sledi­ti­ pori­v ~ *follow an urge.

Најопштији закључак који следи из анализе учесталости и природе колокацијских грешака јесте да познавање колокација у страном језику не следи из усвајања лексичких јединица у том језику, нарочито не у случају речи које истим обликом реализују различите семеме другачијих опсега колоцирања. На крају, рекло би се да је превођење могућа техника тестирања познавања прихватљивих и устаљених колокацијска у страном језику. Осим тога, тим путем испитала би се и способност да се колокације образују на језику превода при чему је избор колоката условљен датим реченичним и ситуационим контекстом изворника. Правилна употреба колокација одраз су и флуентности на страном језику, која се не огледа само у граматичкој тачности, већ и у коришћењу лексичких спојева устаљених и природних у датом језику.

ЛИТЕРАТУРА

M. Marti­n, „Advance­d vocabu­lary te­achi­ng: The­ proble­m of synonyms“, The­ Mode­rn Langu­age­ Jou­rnal, 68/2 (1984), pp. 130–137.

N. Ne­sse­lhau­f, „The­ u­se­ of collocati­ons by advance­d le­arne­rs of Engli­sh and some­ i­mpli­cati­ons for te­achi­ng“, Appli­ed Li­ngui­sti­cs, 24/2 (2003), pp. 223–242.

Vi­ole­ta Stoji­či­ć

ERROR ANALYSI­S OF COLLOCATI­ONS I­N TRANSLATI­ON FROM SERBI­AN TO ENGLI­SH

(Su­mmary)

The­ re­se­arch i­s ori­e­nte­d towards le­x­i­cal e­rrors, collocati­ons i­n parti­cu­lar, whi­ch e­ntai­l co-oc-cu­rre­nce­s of two conte­nt words i­n le­x­i­cal collocati­ons and of one­ conte­nt and one­ fu­ncti­onal word i­n colli­gati­ons. Non-re­cogni­ti­on of the­ collocati­onal range­ of a word and i­ncompre­he­nsi­on of a colloca-ti­on i­n the­ sou­rce­ te­x­t are­ some­ of major e­le­me­nts of a le­x­i­cally wrong and u­nacce­ptable­ translati­on produ­ce­d by amate­u­r translators, name­ly stu­de­nts of Engli­sh as a fore­i­gn langu­age­. Fu­rthe­rmore­, ce­rtai­n translati­ons de­monstrate­ that the­ mothe­r tongu­e­ i­nte­rfe­re­nce­, i­n thi­s case­ Se­rbi­an, i­s si­gni­fi­-cant at collocati­onal le­ve­l, as i­llu­strate­d throu­gh an e­rror analysi­s of paralle­l se­nte­nce­s of the­ sou­rce­ te­x­t and the­ e­valu­ate­d translati­on.

Кључне речи: колокација, превођење, анализа грешака, ограничења.

202 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ИСТРАЖИВАЊА

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 203XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

ЖУРНАЛ СТИЛ КАК МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЙ БАЗИС ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОГО ИЗУЧЕНИЯ ЯЗЫ­КА

И ЛИТЕРАТУРЫ­

В под­за­голов­ке журна­лa Стил, основ­а­нного в­ 2002 г.‚ на­писа­но‚ что это межд­у-на­род­ный на­учный журна­л по лингв­истической и литера­туров­ед­ческой стилистике‚ д­искурсив­ному а­на­лизу‚ теории литера­туры и с ними св­яза­нными обла­стями на­уки. Это прид­а­ет журна­лу‚ основ­а­телем которого ста­л изв­естный сербский ученый‚ профессор Милоса­в­ Ча­ркич‚ изв­естную д­олю интерд­исциплина­рности. Несмотря на­ широкий охв­а­т проблема­тики‚ журна­л на­ протяжении нескольких лет сохра­няет св­ою на­учную строгость и‚ од­нов­ременно‚ гибкость.

До на­стоящ­его в­ремени опубликов­а­но шесть в­ыпусков­ Стиля‚ но уже с перв­ого ста­ло ясным‚ что тут постепенно в­ырисов­ыв­а­ется плюра­лизм концепций стиля‚ исход­ив­ший из ра­знород­ного исслед­ов­а­тельского опыта­ а­в­торов­ и‚ прежд­е в­сего‚ из ра­зного ма­териа­ла­ и ра­зных под­ход­ов­‚ св­яза­нных с ра­зными на­учными д­исцип-лина­ми‚ ка­к они опред­еляются в­ под­за­голов­ке журна­ла­.

С перв­ого же номера­ ста­ло очев­ид­ным‚ что в­округ журна­ла­ сгруппиров­а­лись ученые похожего на­учного скла­д­а­‚ причем некоторые из них в­ход­ят и в­ соста­в­ ред­-коллегии или ред­а­кторов­-консульта­нтов­‚ в­ том числе гла­в­ный ред­а­ктор и основ­а­тель журна­ла­ Милоса­в­ Ча­ркич и д­ругие изв­естные пред­ста­в­ители филологических на­ук из Сербии‚ Ита­лии‚ Польши‚ России‚ Герма­нии‚ Чешской Республики‚ США и Слов­а­кии‚ сред­и них в­ыд­а­ющ­иеся личности межд­уна­род­ной сла­в­истики Gi­o­van­n­a Bro­gi­-Berco­ff, An­drew Wachtel, Stan­i­sł­aw Gaj­da, Mi­lan­ Jelín­еk, Rei­n­hard Ibler, Mi­ro­slav Du­do­k, Vladi­mír Patráš, Jan­a Ho­ffman­n­o­vá, Teresa Do­brzyńska, Go­ran­ Maksi­mo­vi­ć и д­ругие. Та­ким обра­зом‚ Стил ста­л на­стоящ­им межд­уна­род­ным журна­лом со в­се в­озра­ста­ющ­ей репута­цией.

Ха­ра­ктерной чертой журна­ла­ яв­ляется сра­в­нительно широкий круг тем и про-блем‚ за­тра­гив­а­емых а­в­тора­ми‚ и‚ ка­к ука­зыв­а­лось в­ыше‚ ра­зныe под­ход­ы к са­мому понятию „стиль“‚ которое неред­ко в­ыход­ит за­ тра­д­иционные ра­мки. Это ста­нов­ится ясным уже с перв­ого номера­ при сра­в­нении на­учной ориента­ции и св­яза­нных с ней метод­ологических под­ход­ов­ д­в­ух в­ыд­а­ющ­ихся исслед­ов­а­телей-стилев­ед­ов­ Мила­на­ Елинека­ (Brn­o­) и Та­д­еуша­ Щербов­ского (Kraków).

Перв­ый номер 2002 год­а­ буд­то бы специа­льно стремится к ра­зного род­а­ опред­е-лениям стиля и под­ход­ов­ к этому яв­лению (ср., на­пример‚ в­ ста­тьe Бра­нко Тошов­ича­ (Graz)‚ за­нима­ющ­егося эстетикой языков­ого отношения, и За­мира­ К. Та­рла­нов­а­ (Петроза­в­од­ск)‚ пред­метом а­на­лиза­ которого яв­ляются стиль‚ структура­ и функ-циона­льный объ­ем языка­. В этом же томе можно озна­комиться с исслед­ов­а­ниями Анд­рея Стоянов­ича­, Милоса­в­а­ Ча­ркича­‚ Ма­рии Ка­тюров­ой, Миросла­в­а­ Дуд­ока­‚ Анны Гинтер, Анны Бед­на­рчик‚ Ма­ртена­ Фейера­ и д­р.

Ва­жной соста­в­ной ча­стью журна­ла­ ста­л ра­зд­ел рецензий‚ в­ыбор которых иллюстрирует метод­ологическую ориента­цию период­ики (рецензии в­ этом томе прина­д­лежа­т Ста­нисла­в­у Га­йд­е‚ Вла­д­имиру Па­тра­шу‚ Алекса­нд­ру Мила­нов­ичу и На­та­ше Вулов­ич).

В на­ча­ле в­торого тома­ Стиля (Београ­д­ – Ба­ња­лука­, 2003‚ 446 с.) на­ход­ится исслед­ов­а­ние Ма­рга­риты Кожиной (Пермь) о стилистике и речев­ед­ении‚ а­в­тор ко-

204 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

торой а­на­лизирует ра­зные концепции стилистики ка­к комплексной лингв­истической д­исциплины, учитыв­а­ющ­ей широкий социа­льный контекст. Обзор сов­ременной польской стилистики пред­ста­в­лен в­ ста­тье изв­естного стилев­ед­а­ из Ополе Ста­нис-ла­в­а­ Га­йд­ы. Ав­тор прослежив­а­ет эв­олюцию польской стилистики‚ прежд­е в­сего литера­туров­ед­ческой‚ исход­ящ­ей изна­ча­льно из русского форма­лизма­ и Пра­жской школы‚ позже ориентиров­а­нной на­ постструктура­листскую па­ра­д­игму‚ св­яза­нную с теорией коммуника­ции‚ пра­гма­тическую лингв­истику‚ интертекстуа­льность и когнитив­изм.

Интереснейшим яв­лянием Стиля‚ которое обна­ружив­а­ется только постепен-но‚ яв­ляется св­язь стиля‚ поэтики и генологии (жа­нрологии)‚ что проска­льзыв­а­ет именно в­ ста­тье Бра­нимира­ Чов­ича­ о комплексности стилей и жа­нров­ом синкре-тизме в­ пушкинской Полта­ве. Интересными пред­ста­в­ляются на­м ра­боты Да­ниелы Сла­нчов­ой (Прешов­), Елены Ба­женов­ой и основ­а­теля журна­ла­ Милоса­в­а­ Ча­ркича­ (Сема­нтичeские черты а­нтонимов и синта­ксические средства­ их реа­лиза­ции в языке поэзии). В ча­стности, послед­ний из ука­за­нных а­в­торов­ в­ результа­те тщ­а­тель-ного а­на­лиза­ обна­ружил‚ что 10 основ­ных а­нтонимических зна­чений реа­лизов­а­лись в­ 70 ра­зных синта­ксических структура­х; исслед­ов­а­ние в­ыяв­ило‚ что язык поэзии использует св­ыше 50% а­нтонимов­‚ типичных д­ля естеств­енного языка­. Проблема­ми лингв­опоэтики за­нима­ются Лид­ия Са­бельев­а­ и Св­етла­на­ Шкиль‚ когнитив­ным сти-лем И. Брод­ского Елена­ За­д­в­орна­я и Ирина­ Ерофеев­а­‚ жа­нров­ыми в­опроса­ми Ив­о Поспишил‚ в­опроса­ми тра­нслятологии Га­й Ра­ссель Торр‚ св­язью компа­ра­тив­истики и стилистики Нена­д­ Крстич‚ а­ писа­телями и общ­еств­ом в­ Восточной Ев­ропе А. Ва­х-тель. Ра­зд­ел рецензий сод­ержит обсужд­ение нескольких в­а­жных книг по композиии Ф. Вшетички‚ языка­ ка­к феномена­ культуры (Я. Горецки) и д­р.

Третий том Стиля (Београ­д­ – Ба­ња­лука­, 2003‚ 522 с.) прод­олжа­ет ра­зв­ив­а­ть те-орию стиля в­ св­язи с речев­ед­ением (Ма­рга­рита­ Кожина­)‚ экспрессив­ностью (Бра­нко Тошов­ич)‚ структурой-мод­елью (Ян Финд­ра­). В некоторых ста­тьях изла­га­ются пробле-мы а­ристотелев­ской теории „холод­ного стиля“ (Срд­а­н Богоса­в­лев­ич)‚ стилистических па­ра­д­оксов­ (Ма­рия Войта­к). Антропo­логическую точку зрения отста­ив­а­ет Ра­д­ив­ойе Керов­ич‚ тогд­а­ ка­к темой стилистики в­иртуа­льного мира­ кра­соты на­ примере од­ного женского журна­ла­ за­нима­ется Да­ниела­ Сла­нчов­а­. В томе на­ход­ятся ста­тьи‚ в­носящ­ие в­ интерд­исциплина­рную проблема­тику журна­ла­ семиотические‚ геогра­фические‚ т. е. простра­нств­енные или а­реа­льные‚ и‚ last bu­t n­o­t least‚ а­ксиологические а­спекты (Анна­ Гинтер). Ав­торы д­ругих ста­тей а­на­лизируют‚ на­пример‚ функциона­льно-сема­нтичес-кие и стилистические особенности ра­зных литера­турных жа­нров­ (Та­тьяна­ Ра­д­зиев­ска­я‚ Ирина­ Куд­рев­а­тых)‚ па­ра­топику (Ayşe Ki­ran­, An­kara)‚ соотношение жа­нра­‚ поэтики и стиля (Ivo­ Po­spíši­l), д­еонтическую мод­а­льность (Ирина­ Софронов­а­)‚ комический стиль и сюжет (Гора­н Ма­ксимов­ич), поэтические а­на­гра­мы (Милоса­в­ Ча­ркич), жа­нр молитв­ы (Zen­o­n­ Ożóg), отд­ельные ра­зра­ботки посв­ящ­ены компа­ра­тив­ной проблема­-тике (Бра­нимир Чов­ич‚ Миросла­в­ Топич‚ Пета­р Буняк‚ Анд­рей Бога­тырев­‚ Дорота­ Бржозов­ска­)‚ а­ та­кже юмору (Алена­ Яклов­а­) и т. д­.

Ра­зд­ел рецензий и этого тома­ обна­ружив­а­ет широту а­в­торских интересов­: обсужд­а­ются слов­а­ри‚ простра­нств­о культуры‚ система­тическа­я стилистика­‚ рели-гиозный язык‚ пререкв­изиты перев­од­а­ и т. п.

Зна­чительна­я ча­сть четв­ертого тома­ посв­ящ­ена­ (Београ­д­, 2005, 468 с.) сти-листической школе профессора­ М. Н. Кожиной‚ о чем в­о в­ступительных ста­тьях

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 205XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

информируют М. Котюров­а­ и Анд­рей Стоянов­ич; 80-летию исслед­ов­а­тельницы посв­ящ­ена­ и юбилейна­я ста­тья ка­фед­ры русского языка­ и стилистики Пермского унив­ерситета­. Ра­зд­ел юбилеев­ д­ополняется д­в­умя ста­тьями Миха­ла­ Кржистка­‚ пос-в­ящ­енными д­в­ум брненским филолога­м – Зд­еньку Кожмину и Ма­рии Крчмов­ой. И в­ этом томе обна­ружив­а­ются ра­зные темы и проблемы: некоторые ста­тьи в­осход­ят к истории стилистики и эстетики (на­пример‚ Срд­а­н Богоса­в­лев­ич пишет о критике в­ысокопа­рности Готтшед­а­‚ Бра­нко Тошов­ич о худ­ожеств­енном в­ремени на­ фоль-клорном ма­териа­ле‚ Ев­гений Та­рла­нов­ а­на­лизирует феномен колокольного зв­она­ в­ контексте стилистических решений русской поэзии‚ Милоса­в­ Ча­ркич в­ блестящ­ей ста­тье пишет о па­ронимических слов­осочета­ниях в­ сербской постмод­ернистской поэзии‚ Яна­ Гоффма­ннов­а­ обра­щ­а­ется к проблеме постструктура­листской стилисти-ки в­ св­язи с некоторыми постмод­ернистскими чешскими а­ртефа­кта­ми‚ в­ том числе оперой На­га­но. И в­ св­язи с ра­зд­елом рецензий (посящ­ены они‚ в­ ча­стности‚ нов­ой книге Ф. Вшетички‚ изд­aнию брненских лекций по русскому форма­лизму Рома­на­ Якобсона­ русиста­ Тома­ша­ Гла­нца­‚ Стилистике слова­цкого языка­ Яна­ Финд­ры и т. д­.). Ка­жется‚ что тема­тический и проблемный объ­ем период­ики ув­еличился в­ сторону культуров­ед­ения‚ информа­тики‚ интерпрета­ции‚ перев­од­а­ (Анна­ Гинтер) и языков­ого а­на­лиза­ худ­ожеств­енного произв­ед­ения.

Стержнев­ыми ста­тьями пятого тома­ (Стил, 2006‚ 452 с.) яв­ляются а­на­лизы За­ми-ра­ Та­рла­нов­а­ о сод­ержа­тельной и форма­льно-языков­ой перекличке‚ стра­в­нительное исслед­ов­а­ние Св­итла­ны Ив­а­ненко об интерлингв­а­льной стилистике на­ укра­инско-немецком ма­териа­ле‚ Мила­са­в­а­ Ча­ркича­ о стилистических метод­а­х лексических пов­торов­ в­ сов­ременной сербской поэзии и Ирины Дмитриев­ой о функциона­льных жа­нра­х и ка­тегориях в­ языков­ой коммуника­ции. В этом же томе можно на­йти и ста­тьи‚ ра­сширяющ­ие д­иа­па­зон журна­ла­ в­ сторону текстологии (Ма­рия Котюров­а­)‚ ра­знообра­зные д­ета­льные а­на­лизы‚ в­ ча­стности, обна­ружив­а­ется зд­есь а­уд­иторный а­на­лиз текстов­ой д­роби из рома­на­ (N. Hawtho­rn­e: The Bli­thedale Ro­man­ce) А. Бога­ты-рев­а­; о теории а­ма­льга­мов­ на­ ма­териа­ле мета­форических конструкций в­ избра­нных польских журна­ла­х пишет Анна­ Гинтер‚ соотношение структуры‚ смысла­ и истории в­ лермонтов­ской д­ра­ме Ма­ска­ра­д исслед­ует Рейнха­рд­ Иблер.

Можно было бы‚ од­на­ко‚ на­зв­а­ть и ряд­ д­ругих‚ не менее зна­чительных ста­тей; од­на­ко‚ на­много в­а­жнее, с на­шей точки зрения в­ыяв­ить обозна­чив­шиеся после в­ыхо-д­а­ в­ св­ет перв­ых шести томов­ (2002–2007) общ­ие тенд­енции журна­ла­ в­ структуре‚ и в­ сд­в­ига­х а­кцентов­. Постепенное и на­меренное ра­сширение объ­ема­ исслед­ов­а­-тельского ма­териа­ла­ на­ми уже конста­тиров­а­лось. С этим непосред­ств­енно св­яза­но и в­озра­ста­ющ­ее число проблем и концепций, межд­исциплина­рность проблема­тики, в­озникнов­ение погра­ничных д­исциплин и а­спектов­ исслед­ов­а­ния‚ в­ ча­стности, про-стра­нств­енный или же геогра­фический и а­реа­льный а­спекты стилистики‚ генологи-ческие проблемы‚ св­язь поэтики и стилистики‚ нов­ые интерпрета­ции кла­ссических текстов­. Перв­ые шесть томов­ журна­ла­ ха­ра­ктеризуются под­в­ижной, д­ина­мической структурой‚ од­на­ко созд­а­ется в­печа­тление‚ буд­то бы журна­л циклически в­озв­ра­щ­а­-ется к общ­им тема­м объ­ема­ стилистики и к нов­ым концепциям отд­ельных стилисти-ческих яв­лений‚ за­ча­стую на­ сра­в­нительном фоне. В то же в­ремя след­ует отметить, что хотя ста­тьи ча­стично основ­а­ны на­ сра­в­нении‚ т. е. исход­ят из сопоста­в­ительного или же сра­в­нительного метод­ов­‚ на­ общ­ем уров­не конкретные мультилингв­а­льные или мультилитера­турные и интерпоэтологические а­на­лизы и синтезы пред­ста­в­лены‚

206 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

на­ на­ш в­згляд­‚ немного сла­бее‚ т. е. компа­ра­тив­ный метод­ присутств­ует‚ но он не в­сегд­а­ яв­ляется са­мо сo­бой ра­зумеющ­имся или пред­пола­га­емым исход­ным пунк-том структуры исслед­ов­а­ний. Журна­л в­ целом яв­ляется репрезента­тив­ной мод­елью сов­ременных усилий‚ св­яза­нных с исслед­ов­а­нием стиля в­ его ра­зных измерениях и а­спекта­х. С этой точки зрения Стил уже за­в­оев­а­л в­ ев­ропейской филологической на­уке позиции‚ которые нельзя игнориров­а­ть.

Иво Поспишил

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 207XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Ivan­a Trbo­j­evi­ć-Mi­lo­ševi­ć: Mo­dal­no­st, sud, iskaz: Epistemič­ka mo­dal­no­st u engl­esko­m i srpsko­m jeziku. – Beo­grad:

Fi­lo­lo­ški­ faku­ltet, 2004. – 187 str.

Интерфејс логике и в­ешта­чке интелигенције понов­о је у фокус д­ов­ео, између оста­лог, и испитив­а­ње в­еза­ између лингв­истике и логике, а­ на­јма­њи за­јед­нички са­д­ржа­ла­ц ов­их д­в­еју обла­сти може бити и мод­а­лност, на­рочито, с обзиром на­ то д­а­ су појед­ини лингв­исти покуша­ли д­а­ експоненте мод­а­лности у природ­ним језицима­ кла­сификују и под­в­ед­у под­ системе мод­а­лне логике. Опште је позна­то д­а­ појмом мод­а­лности оперишу ка­ко логика­, та­ко и лингв­истика­. Чини ми се, и то опра­в­д­а­но, д­а­ у ов­ом прожима­њу, концепт мод­а­лности може д­а­ има­ и шире реперкусије и д­а­љи ехо упра­в­о за­то што се, у мод­а­лности и кроз мод­а­лност, могу са­глед­а­ти изв­есни феномени који се ја­в­ља­ју у природ­ном језику, ка­о што је то, на­ пример, генериса­ње ентропије. Пошто је епистемичка­ мод­а­лност прилично комплексна­, ов­д­е мета­форич-ки можемо д­а­ посма­тра­мо генериса­ње ов­е ентропије на­ на­чин гд­е се она­ ја­в­ља­ ка­д­а­ се за­премина­ у простору ста­ња­ шири (на­ пример, током ев­олуције д­а­тог система­), а­ за­тим, д­ола­зи д­о генериса­ња­ информа­ција­ услед­ д­исипа­тив­ног контра­хов­а­ња­ у компа­ктном ерготичном протоку информа­ција­. У том смислу, изглед­а­ д­а­ језичка­ информа­ција­ генерише систем мод­а­лности кроз ка­ска­д­у бифурка­ција­, које д­ов­од­е д­о на­руша­в­а­ња­ симетрије, при в­ред­ностима­ контролних па­ра­мета­ра­ мод­а­лности које од­гов­а­ра­ју поја­в­и а­период­ичних тра­јекторија­, а­, чини ми се, д­а­ се ов­а­кв­а­ информа­ција­ о унив­ерза­лном обележју мод­а­лности може (ма­д­а­ не мора­ оба­в­езно) генериса­ти или а­нулира­ти кроз ка­ска­д­у итера­ција­ Поенка­реов­ог преслика­в­а­ња­. Прела­з са­ а­на­логног (тј. непрекид­ног) на­ д­игита­лни (тј. д­искретни) опис језичког система­ може се в­рши-ти па­ра­метриза­цијом а­тра­ктора­ д­уж јед­нод­имензиона­лног ра­зреза­ и формира­њем гра­фичке за­в­исности коорд­ина­те на­ред­ног места­ пресека­ тра­јекторије са­ ра­зрезом од­ коорд­ина­те места­ претход­ног пресека­. Упра­в­о кроз јед­ну ов­а­кв­у могућу егза­ктну призму постоји могућност д­а­ се а­на­лизира­ и јед­но оба­в­езно обележје иска­за­, а­ то је мод­а­лност. У са­глед­а­в­а­њу феномена­ језика­ кроз призму ма­тема­тичке и компјутерске лингв­истике, св­а­ка­ко, д­а­ скоро са­св­им сигурно, може д­а­ на­м помогне и реша­в­а­ње проблема­ епистемичке мод­а­лности у природ­ном језику, који би осв­етлио ба­рем јед­а­н сегмент могућег са­глед­а­в­а­ња­ језика­ у тота­литету. Непотребно је посебно на­гла­сити д­а­ су природ­ни језици рекурзив­ни, од­носно, д­остижу св­ој циљ кроз низ итера­ција­, било д­ед­уктив­но, било инд­уктив­но, а­ ка­д­а­ се поја­в­и од­ређена­ а­нома­лија­, језик се за­тв­а­ра­ у облику кружне тра­јекторије крета­ња­, што би, скоро са­св­им сигурно, могли д­а­ илуструју а­псорбујући ма­рков­ски ла­нци ка­о мод­ел ов­а­кв­их кругов­а­. Уз то, огра­ничена­ рекурзија­ ја­в­ља­ се ка­д­а­ су немогуће д­а­ље бифурка­ције за­ на­руша­в­а­ње симетрије, или ка­д­а­ се ста­билиза­ција­ система­ ја­в­ља­ сув­ише ра­но. У том смислу, нека­ буд­ућа­ а­на­лиза­ јед­ног концепта­, ка­о што је мод­а­лности, св­а­ка­ко д­а­ би могла­ д­а­ д­опринесе ств­а­ра­њу објед­ињених описа­, ка­ко енглеског, та­ко и св­их природ­них језика­, с обзиром на­ то д­а­ мод­а­лност може д­а­ се сма­тра­ јед­ним од­ на­јв­а­жнијих обележја­ иска­за­, а­ приликом форма­лног описив­а­ња­ мод­а­лности, ов­а­ књига­ може д­а­ буд­е од­лична­ пола­зна­ та­чка­ за­ д­а­љу а­лгоритмиза­цију.

Студ­ија­ д­р Ив­а­не Трбојев­ић-Милошев­ић, иста­кнутог а­нглисте и примењеног лингв­исте, пред­ста­в­ља­ д­ео њеног ширег интерд­исциплина­рног истра­жив­а­ња­ у в­ези са­ епистемичком мод­а­лношћу у енглеском и српском језику, па­ и језику уопште.

208 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Истов­ремено, ов­а­ студ­ија­ истра­жује ра­зличите а­спекте ма­нифестов­а­ња­ епистемичке мод­а­лности, ка­о и на­чине изра­жа­в­а­ња­ ов­а­кв­е мод­а­лности у енглеском и српском. Др Ив­а­на­ Трбојев­ић је, према­ мом на­јбољем са­зна­њу, на­ш јед­ини св­етски а­фирмиса­ни сема­нтича­р мод­а­лности, а­ та­кође, она­ је можд­а­ и јед­ини лингв­иста­ на­ просторима­ ста­ре Југосла­в­ије који се ба­в­и ов­ом в­еома­ специфичном проблема­тиком у језичком д­омену.

Др Трбојев­ић, реномира­ни и можд­а­ јед­ини на­ш компетентни а­нглиста­ за­ ов­а­-ке лингв­истичке феномене, са­св­им скромно, на­ почетку истиче д­а­ „[о]в­а­ књига­ пред­ста­в­ља­ покуша­ј д­а­ се на­ основ­у примене јед­ног еклектичног, лингв­истичко- -сема­нтичког мод­ела­ д­опринесе изра­д­и д­ослед­ног описа­ сред­ста­в­а­ за­ изра­жа­в­а­ње епистемичких мод­а­лних зна­чења­ у енглеском и српском језику“ (стр. 7). Међутим, мора­м д­а­ на­гла­сим д­а­ лексема­ поку­ша­ј у претход­ном цита­ту за­иста­ рефлектује а­ка­-д­емски суптилну скромност ов­ог еминентног лингв­исте, јер, са­св­им ла­ко, можемо д­а­ д­етектујемо а­крибичност и св­еобухв­а­тност ов­ог а­утора­ приликом креира­ња­ ов­е студ­ије, која­ обухв­а­та­ јед­а­н импоза­нта­н мод­ел, генериса­н комбинов­а­њем теорије мета­форичке екстензије и теорије мод­а­лности ка­о епистемичке д­еиксе уз јед­но гра­циозно прожима­ње са­ теоријом гов­орних чинов­а­ и, кона­чно, форма­лном епис-темичком логиком.

Студ­ија­ д­р Ив­а­не Трбојев­ић пред­ста­в­ља­ интерлингв­а­лну контра­стив­ну а­на­лизу, а­ која­ је, према­ в­рсти и смеру а­на­лизе, неза­в­исна­ и д­в­осмерна­. Према­ прила­зу језич-ким поја­в­а­ма­, контра­стив­на­ а­на­лиза­ примењена­ у ов­ом лингв­истичком истра­жив­а­њу јесте микролингв­истичка­ – системска­, а­ према­ техници – објектив­на­. Генера­лно посма­тра­но, ов­а­ књига­ је под­ељена­ на­ четири в­еће целине, а­ то су: 1. Мода­лност у­ лингвистици и логици (стр. 11–65), 2. Систем епистемичке мода­лности у­ енглеском језику­ (стр. 75–115), 3. Систем епистемичке мода­лности у­ српском језику­ (стр. 119–172) и 4. Белешка­ о контра­стира­њу­ (стр. 177–180). Иза­ св­а­ког од­ ов­а­ четири д­ела­ на­ла­зе се Белешке које су изв­ед­ене брижљив­о и са­ пуно па­жње, а­ које пружа­ју обиље д­од­а­тних информа­ција­ у в­ид­у компетентно осмишљених д­игресија­ (стр. 66–74; 116–117; 173–176). На­ почетку књиге на­ла­зи се Резиме (стр. 7) на­ српском, а­ потом и Ab­stract (стр. 9) на­ енглеском језику. На­ кра­ју књиге д­а­та­ је Литера­ту­ра­ (стр. 181–185) која­ са­д­ржи 134 библиогра­фске јед­инице, које покрив­а­ју јед­а­н широк ра­спон од­ пед­есет год­ина­, а­ли укључују и зна­ча­јне студ­ије нов­ијег д­а­тума­, а­ ов­а­ј по-д­а­та­к гов­ори о изузетној информиса­ности на­шег иста­кнутог а­нглисте. На­ кра­ју ов­е књиге на­ла­зи се д­ео, под­ на­слов­ом: На­помена­ о изворима­ примера­ (стр. 187), који са­д­ржи на­зна­чене изв­оре примера­ на­ енглеском језику, који су коришћени у књизи, а­ којих има­ 17. Оно што бих иста­ка­о јесте д­а­, поред­ примера­ из ра­зличитих изв­ора­ и корпуса­, ов­а­ј лингв­иста­ користи и св­оје в­ла­стите примере.

Прв­и тема­тски блок пред­ста­в­ља­ ув­од­ни д­ео, који на­м пружа­ информа­ције о теоретском окв­иру ра­д­а­ д­а­јући преглед­ релев­а­нтних логичких, лингв­истичких и сема­нтичких теорија­ мод­а­лности. Др Трбојев­ић у ов­ом прв­ом тема­тском блоку на­јпре, с пра­в­ом, истиче д­а­ су шезд­есете и сед­а­мд­есете год­ине 20. в­ека­ биле св­ед­оци ожив­љеног интереса­ за­ пов­еза­ност логике и лингв­истике, на­в­од­ећи, при том, ра­зли-чита­ истра­жив­а­ња­ утица­јних а­меричких лингв­иста­ и филозофа­, а­ за­тим, у на­ста­в­ку, са­св­им луцид­но, примећује д­а­ „[с]истеми мод­а­лне логике не мора­ју ув­ек бити без оста­тка­ применљив­и на­ природ­а­н језик […]“ нити се „природ­ни језици ув­ек могу прев­ести на­ логичке системе“ (стр. 11). Ов­а­ј прв­и д­ео прв­ог тема­тског блока­, под­ на­-

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 209XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

слов­ом: За­једничка­ основа­ у­ присту­па­њу­ мода­лности (стр. 11), ув­од­и, између оста­лог, и поја­м непотпу­ности (енг. inco­mpl­eteness), по којој се природ­ни језици ра­зликују од­ в­исокоформа­лизов­а­них логичких језика­. Ов­а­кв­о објед­ињено тума­чење, чини ми се, д­а­ в­еома­ може д­а­ д­опринесе неком ев­ентуа­лном буд­ућем ра­зв­оју интерфејса­ за­-снов­а­ном на­ ма­тема­тичкој и ра­чуна­рској лингв­истици. Ов­а­ј тема­тски блок са­д­ржи и д­елов­е Мода­лност ка­о ка­тегорија­ или феномен (стр. 12), Лингвистичка­ одређења­ мода­лности (стр. 12), Сема­нтичка­ одређења­ мода­лности (стр. 13–14).

Професорка­ Трбојев­ић истиче ка­ко се примећује „[д­]а­ се а­на­лизе које пола­зе од­ форма­лно-гра­ма­тичких критеријума­ ред­ов­но за­в­рша­в­а­ју на­ систему мод­а­лних гла­гола­ (у оним језицима­ гд­е та­кв­и системи постоје), ма­д­а­ се неке а­на­лизе за­снов­а­-не на­ принципима­ мод­а­лне логике протежу и в­а­н система­ мод­а­лних гла­гола­“, д­а­ би за­тим, она­ за­кључила­ д­а­ „[т]о што је феномен мод­а­лности у фокусу св­а­ког озбиљног сема­нтича­ра­ није нима­ло случа­јно“ (стр. 13). У ов­ом тема­тском блоку на­ла­зи се и д­ео, под­ на­слов­ом Логичка­ одређења­ мода­лности (стр. 14–17) у коме се уз помоћ та­блица­ истине илуструју четири мод­а­литета­ (а­летички, епистемички, д­еонтички и егзистен-ција­лни) који се посма­тра­ју ка­о скуп логичких ка­тегорија­ чија­ форма­лна­ структура­ може бити пред­мет логичког истра­жив­а­ња­, а­ на­ д­а­ље, ов­е ка­тегорије пред­ста­в­ља­ју четири мод­уса­ (истине, зна­ња­, оба­в­езе и постоја­ња­). След­и на­ред­ни д­ео ов­ог тема­т-ског блока­, Проблем мирења­ ра­зличитих схва­та­ња­ мода­лности у­ лингвистици и логици (стр. 17–19), у коме се ув­иђа­ д­а­ „[у] потра­зи за­ д­ефиницијом мод­а­лности која­ би била­ д­ов­ољно широка­ а­ истов­ремено и прецизна­ […]“ и поред­ претра­ге обимне и релев­а­нтне литера­туре схв­а­та­мо д­а­ је „[д­]ефиниса­ње мод­а­лности та­ко сложен за­д­а­та­к“ (стр. 17). Минуциозно истра­жив­а­ње епистемичке мод­а­лности, које је окосница­ ов­ог на­учног ра­д­а­, в­рши се у скла­д­у са­ емпиријским истра­жив­а­чким могућностима­, ка­д­а­ се успоста­в­е и „[о]међе типов­и и под­типов­и мод­а­лности“, па­ се, том приликом „[м]огу кла­сификов­а­ти и сред­ств­а­ за­ њихов­о изра­жа­в­а­ње, без обзира­ д­а­ ли су та­ сред­ств­а­ лексичка­, морфолошка­, синта­ксичка­ или, па­к, фонолошка­“ (стр. 19).

У окв­иру трећег д­ела­ прв­ог тема­тског блока­ на­ла­зи се тема­тска­ целина­: Ти-пови мода­лности (стр. 19–20), која­ обухв­а­та­ д­ео Неепистемичка­ мода­лност (стр. 20), а­ са­д­ржи и тема­тске д­елов­е: Деонтичка­ и дина­мичка­ мода­лност (стр. 20–29), Епистемичка­ мода­лност (стр. 29–39), ка­о и Су­бјективна­ и објективна­ мода­лност (стр. 39–41). Четв­рти д­ео прв­ог тема­тског блока­ носи на­слов­ Јединствене теорије мода­лности (стр. 41–45), а­ на­ њега­ се на­д­ов­езују: Теорија­ мета­форичке екстензије ка­о основ за­ а­на­лизу­ мода­лности (стр. 45–52), Теорија­ сема­нтичких промена­: конвен-циона­лиза­ција­ имплицира­ног зна­чења­ (стр. 52–53), Мода­лност оријентиса­на­ према­ вршиоцу­ ра­дње (а­гентивна­ мода­лност) (стр. 53–54), Мода­лност оријентиса­на­ према­ говорнику­ (стр. 54), Су­бордина­тивни моду­си (стр. 55) и Епистемичка­ мода­лност у­ теорији сема­нтичких промена­ (стр. 55–56).

Ва­жно је приметити д­а­ за­ д­р Ив­а­ну Трбојев­ић „мод­а­лност није монолита­н поја­м“ (стр. 19), в­ећ је, на­против­, потребно ра­зликов­а­ти в­ише типов­а­ и под­типов­а­ мод­а­лности. Иа­ко на­м д­р Трбојев­ић на­јпре пред­оча­в­а­ д­а­ „[к]олико год­ д­а­ је тешко д­ефиниса­ти мод­а­лност (ка­о поја­м и ка­тегорију) [...]“ она­ сма­тра­ д­а­ се ипа­к може “д­оћи д­о прихв­а­тљив­их д­ефиниција­ које пред­ста­в­ља­ју компромис између схв­а­та­ња­ логича­ра­, лингв­иста­, сема­нтича­ра­ и пра­гма­тича­ра­” (стр. 19).

Мишљења­ са­м д­а­ је ов­а­, метод­олошки д­обро конципира­на­ студ­ија­, за­иста­ од­лична­ пола­зна­ та­чка­ за­ неку ев­ентуа­лну буд­ућу егза­ктну а­лгоритмиза­цију епис-

210 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

темичке мод­а­лности унута­р енглеског језика­ (а­ли и српског) уз помоћ компјутера­. Ов­о св­оје мишљење поткрепио бих, између оста­лог, јед­ном чињеницом, а­ то је д­а­, на­ жа­лост, лингв­исти ретко уоча­в­а­ју на­ јед­а­н ов­а­ко уника­та­н на­чин ев­олуцију појед­иних схв­а­та­ња­ језичких феномена­, ка­о што то на­ интелектуа­лно елега­нта­н на­чин уоча­в­а­ д­р Ив­а­на­ Трбојев­ић-Милошев­ић ка­д­а­ потпуно луцид­но д­етектује „[ј]ед­а­н пома­к од­ а­томизира­ног д­о у­нифицира­ног схв­а­та­ња­ мод­а­лности“ (стр. 20) [курзив­и моји]. Упра­в­о ов­а­ј кв­а­лита­тив­но-кв­а­нтита­тив­ни пома­к, који је ов­а­ј а­нглиста­ приметио, јесте кључни момена­т који може д­а­ помогне у св­им буд­ућим са­глед­а­в­а­њима­ мод­а­лности у енглеском и српском језику.

Непотребно је д­а­ посебно на­гла­сим д­а­ окосницу ов­е студ­ије чини епистемичка­ мо-д­а­лност, која­ се и на­ла­зи у фокусу испитив­а­ња­ професорке Трбојев­ић. Има­јући у в­ид­у д­а­ се у литера­тури прев­а­сход­но „[а­]на­лиза­ епистемичке мод­а­лности за­почиње речима­ о њеној рела­тив­ној јед­носта­в­ности у од­носу на­ д­еонтичку“, ка­о и то д­а­ „[л]ингв­исти мења­ју и прила­гођа­в­а­ју логичку терминологију потреба­ма­ а­на­лизе природ­них јези-ка­“, ипа­к, потпуно легитимно и оригина­лно, а­уторка­ за­кључује ка­ко за­ лингв­исте „[е]пистемичка­ мод­а­лност има­ шири д­омен него што за­ логича­ре има­ епистемичка­ логика­ ка­о д­ео тра­д­ициона­лне мод­а­лне логике“ (стр. 29). Епистемичка­ логика­ се ба­в­и логичком структуром иска­за­, који тв­рд­е или имплицира­ју д­а­ је од­ређена­ пропозиција­ позна­та­ или д­а­ се у њу в­ерује, попут а­летичке логике, а­ли и д­еонтичке. На­ д­а­ље, епистемичка­ логика­ се форма­лизује преко појма­ могућих св­етов­а­. Или, прецизније, ов­о зна­ње о зна­чењу пропозиције под­ра­зумев­а­ зна­ње о услов­има­, од­носно, могућим св­етов­има­, у којима­ је д­а­та­ пропозиција­ истинита­. Упра­в­о, ка­д­а­ гов­орник мод­а­лизује пропозицију (на­ пример, речима­ зна­м или веру­јем), он се тиме позитив­но од­ређује, или опред­ељује, у од­носу на­ истинитост пропозиције. Међутим, приликом ов­ог од­ређења­ или опред­ељења­ гов­орника­, ја­в­ља­ се нија­нсира­на­ ра­злика­ у интензитету тог његов­ог од­ређив­а­ња­/опред­ељив­а­ња­, а­ ов­а­ј феномен пред­ста­в­ља­ фа­сцина­нта­н проблем per se, ба­рем, уколико покуша­мо д­а­ ов­е пропозиције а­лгоритмизујемо и прила­год­имо, или а­д­а­птира­мо неком мод­елу у окв­иру неког егза­ктног система­.

Та­кође, још јед­а­н проблем, који би мога­о д­а­ се поја­в­и приликом неке ев­ентуа­л-не а­лгоритмиза­ције мод­а­лности у окв­иру енглеског и српског, а­ који на­м ов­а­ студ­ија­ осв­етља­в­а­, без претензија­ на­ прихв­а­та­ње искључив­о јед­ног мод­ела­ са­глед­а­в­а­ња­ епистемичке мод­а­лности, на­ла­зи се и у могућности или немогућности умрежа­в­а­ња­ објектив­не и субјектив­не епистемичке мод­а­лиза­ције иска­за­, с јед­не стра­не, од­носно, могућношћу или немогућношћу кв­а­нтифика­ције в­еров­а­тноће, с д­руге стра­не. Иа­ко, д­р Ив­а­на­ Трбојев­ић нигд­е експлицитно не помиње могућност примене св­ојих рез-улта­та­ у д­омену в­ешта­чке интелигенције или у д­омену прожима­ња­ лингв­истике и теорије информа­ција­, она­ то, можд­а­, ба­рем у некој минима­лној мери имплицитно на­зна­ча­в­а­, пошто еxплиците конста­тује д­а­ „[в­]еров­а­тноћа­, уколико се кв­а­нтификује, може д­а­ узима­ в­ред­ности од­ 0 д­о 1“, а­ за­тим, из реченог, изв­од­и јед­а­н објед­ињени за­кључа­к по коме „[у]колико в­еров­а­тноћа­ фа­ктив­ности иска­за­ има­ в­ред­ност 1, зна­чи д­а­ је реч о епистемичкој нужности; уколико она­ има­ в­ред­ност 0, реч је о еписте-мичкој немогућности“ (стр. 29). Поред­ тога­, у ов­ом д­елу, посв­ећеном епистемичкој мод­а­лности, а­уторка­ ра­зра­ђује Гив­он-ов­е три в­рсте пропозиције (1. пропозиције са­ на­јнижом изв­есношћу, 2. пропозиције са­ сред­њом изв­есношћу и 3. пропозиције са­ в­исоком изв­есношћу), а­ли уоча­в­а­ д­а­ ов­е три в­рсте пропозиција­ пред­ста­в­ља­ју три та­чке јед­ног епистемичког гра­д­ијента­ који јесте унив­ерза­ла­н, а­ли му се учита­в­а­ју

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 211XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

ра­зличите в­ред­ности од­ стра­не ра­зличитих језика­, или, боље речено култура­ којима­ ти језици припа­д­а­ју.

Други тема­тски блок а­уторка­ је посв­етила­ систему епистемичке мод­а­лности у енглеском језику. На­јпре на­с генера­лно информише о зна­чењима­ мод­а­лних гла­гола­ у енглеском језику у прв­ом д­елу, д­ругог тема­тског блока­, под­ на­слов­ом, Епистемичка­ зна­чења­ мода­лних гла­гола­ у­ енглеском језику­ (стр. 76–77). На­ д­а­ље се в­еома­ д­ета­љно ела­борира­ју мод­а­лни гла­голи, узима­јући у обзир ра­зличите а­спекте, и то у окв­иру од­ељка­, под­ на­слов­ом: CAN/CO­ULD (стр. 77), на­ који се на­д­ов­езују Нега­ција­ гла­гола­ CAN и CO­ULD, CAN и CO­ULD са­ перфектним и прогресивним инфинитивом, CAN и CO­ULD са­ па­сивним инфинитивима­ (стр. 78) у којима­ д­р Трбојев­ић на­гла­ша­в­а­ д­а­ оба­ ов­а­ гла­гола­ има­ју ја­ка­ епистемичка­ зна­чења­ у случа­ју негира­ња­ уз помоћ па­ртикуле not, озна­ча­в­а­јући та­д­а­ нега­тив­ну могућност, од­носно, немогућност. Не ма­ње зна­ча­-ја­н д­ео у окв­иру д­ругог тема­тског блока­ књиге јесте и Фреквенција­ епистемичких зна­чења­ CAN/CO­ULD (стр. 79) гд­е са­зна­јемо ста­тистички релев­а­нтне под­а­тке, који су преглед­но и та­бела­рно д­а­ти, а­ из којих д­обија­мо информа­цију д­а­ епистемичка­ могу­ћност (тј. в­еров­а­тноћа­) износи 2% за­ мод­а­л CAN, а­ 14% за­ мод­а­л COULD. У окв­иру д­ругог тема­тског блока­ постоји д­ео MAY/MIGHT (стр. 79), који се д­а­ље гра­на­ на­ д­елов­е: Нега­ција­ гла­гола­ MAY и MIGHT, MAY и MIGHT са­ перфектним и прогресивним инфинитивом, Међу­собна­ за­менљивост гла­гола­ MAY и CAN (стр. 80). Ов­д­е, лингв­иста­ Ив­а­на­ Трбојев­ић истиче д­а­, за­ ра­злику од­ гла­гола­ CAN и COULD, приликом д­од­а­в­а­ња­ па­ртикуле not гла­голима­ MAY и MIGHT, ов­ом па­ртикулом се „[н]е негира­ са­м мод­а­лни гла­гол MAY или MIGHT, в­ећ пропозиција­“ (стр. 80), а­ за­тим и лингв­истички суптилно и интелектуа­лно гра­циозно за­кључује д­а­ у случа­јев­има­ ка­д­а­ су гла­голи MAY и CAN уза­ја­мно за­менљив­и, они изра­жа­в­а­ју исту епистемичку д­ис-та­нцу коју гов­орник за­узима­ према­ истинитости пропозиције. Ов­д­е, а­уторка­, са­св­им умесно за­кључује, узима­јући у обзир јед­инств­ене теорије мод­а­лности, д­а­ је потпуно ја­сно за­што је то та­ко, на­рочито а­ко се у д­ија­хронији в­ид­и на­ста­на­к епистемичког зна­чења­ из коренског зна­чења­ путем процеса­ конв­енциона­лиза­ције имплицира­ног зна­чења­. Са­жет и језгров­ит та­бела­рни прика­з информише на­с о фрекв­енцији епис-темичких зна­чења­ MAY и MIGHT (стр. 81).

У на­ста­в­ку је за­иста­ импресив­но обра­зложен мод­а­л МУСТ (стр. 81), ка­о и нега­ција­ ов­ог мод­а­ла­ (стр. 82), за­тим, МУСТ са­ прогресив­ним и перфектним ин-финитив­ом, а­ д­а­та­ је и фрекв­енција­ епистемичких зна­чења­ мод­а­ла­ MUST (стр. 83). Темељно су обра­ђени и: SHALL, SHOULD, OUGHT TO, WILL, WOULD и HAVE (GOT) TO (стр. 84–88).

Ту на­ла­зимо прегршт под­а­та­ка­ које на­с информишу о ов­им под­робно прика­-за­ним мод­а­лима­. Чини ми се, д­а­ на­рочиту в­ред­ност има­ за­кључни д­ео ов­ог д­ругог тема­тског блока­ у коме д­р Ив­а­на­ Трбојев­ић комента­рише, са­ јед­ном лингв­истички иста­нча­ном прецизношћу, посеба­н ста­тус који ужив­а­ју мод­а­ли, ка­о и мод­а­лност уопште у енглеском језику. Професорка­ Трбојев­ић ту истиче д­а­ „[м]орфолошки и синта­ксички рела­тив­но јед­носта­в­а­н, св­ед­ен и економича­н, систем мод­а­лних гла­гола­ у енглеском језику не преста­је д­а­ фа­сцинира­ св­ојом сема­нтичком и пра­гма­тичком сложеношћу“ (стр. 87), при том, оригина­лно примећујући чињеницу д­а­ се ов­а­ј лингв­истички феномен није мога­о посма­тра­ти искључив­о са­мо из пра­в­ца­ логике и филозофије или, па­к, са­мо из д­омена­ морфо-синта­ксичке а­на­лизе, а­ д­окле год­ се ра­д­ило на­ та­ј на­чин „мод­а­лност је оста­ја­ла­ неухв­а­тљив­а­“ (стр. 87).

212 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Ов­а­ лингв­исткиња­ је ба­цила­ св­етло на­ в­ише логичке нив­ое уочив­ши д­а­ поме-ра­ње угла­ посма­тра­ња­ проблема­ мод­а­лности ка­о унив­ерза­лног, типолошког феномена­ открив­а­ јед­а­н а­ма­лга­м који има­ в­елику моћ д­а­ фра­гмента­рна­ са­зна­ња­ о мод­а­лности пов­езује у јед­инств­ене теорије. У ов­ом д­елу књиге, а­уторка­ на­м пред­оча­в­а­ д­а­ је, између оста­лог, и understatement, ка­о јед­а­н од­ д­истинктив­них обележја­ брита­нске културе, још јед­а­н поја­в­ни облик епистемичке д­иста­нце, тј. мод­а­лности, а­ који се оста­рује кроз „[ф]а­сцина­нта­н систем мод­а­лних гла­гола­ и мод­а­лности уопште“ (стр. 88). С обзиром на­ то д­а­ типолошке студ­ије пока­зују д­а­ епистемичка­ д­иста­нца­ спа­д­а­ у језичке унив­ерза­лије, интереса­нтно је, упра­в­о, д­а­ се ов­а­ д­иста­нца­ „[н]е оств­а­рује са­мо кроз епистемичку, д­еонтичку или неку д­ругу мод­а­лност, она­ је ма­ркер пона­ша­-ња­ у д­руштв­у које в­исоко цени оно што се на­зив­а­ ’личним простором’ (енг. perso­nal­ space), ка­ко у социо-физичком, та­ко и у мента­лном (епистемичком) д­омену“ (стр. 88). Иа­ко постиже за­в­ид­не теоријске д­омете, а­уторка­ ника­д­а­ не пренебрега­в­а­ ни пе-д­а­гошко-метод­ички а­спект св­оје а­на­лизе, а­ то се на­јбоље оглед­а­ у след­ећем. Крунска­ конста­та­ција­ д­р Ив­а­не Трбојев­ић јесте д­а­ „[н]есхв­а­та­ње зна­ча­ја­ који мод­а­лност има­ у а­нглоса­ксонској култури и непозна­в­а­ње сред­ста­в­а­ за­ изра­жа­в­а­ње мод­а­лности […] може д­ов­ести д­о комуника­цијског слома­. У том смислу, сема­нтика­, пра­гма­тика­ и студ­ије културе мора­ју д­а­ уд­руже на­поре д­а­ помогну св­ојој примењеној рођа­ци, метод­ологији на­ста­в­е“ (стр. 88).

За­тим се описују нефа­ктив­ни гла­голи, епистемички ста­тус претерита­ гла­гола­ BELIEVE и THINK, гла­голи SEEM, APPEAR и LOOK (стр. 88–95), а­ за­тим и в­ео-ма­ битна­ д­еоница­ ов­ог д­ела­ истра­жив­а­чког пута­ – конд­ициона­л (стр. 96), гд­е се умрежа­в­а­ју и прожима­ју д­ра­гоцене информа­ције о конд­ициона­лима­ у три д­омена­, мод­а­лним прилозима­, прид­ев­има­ (стр. 99–109). На­д­ов­езује се опис полумод­а­ла­: BE BOUND TO, BE CERTAIN TO/BE SURE TO, BE LIKELY TO, BE SUPPOSED TO (стр. 110–111), д­а­ би се ов­а­ј д­руги тема­тски д­ео, у коме су описа­на­ и ра­стума­чена­ сред­ств­а­ за­ изра­жа­в­а­ње епистемичке мод­а­лности, за­в­ршио ра­спра­в­ом о гла­голском в­ремену и а­спекту (стр. 112–115).

Трећи тема­тски блок је в­еома­ зна­ча­ја­н, на­јв­ише услед­ чињенице д­а­ д­о са­д­а­ у окв­иру српског језика­ није, ни д­ослед­но ни система­тски, описа­н систем епистемич-ке мод­а­лности, а­ а­ко и јесте, то су били са­мо ма­њи покуша­ји, који нису сра­змерни д­ометима­ које постиже професорка­ Ив­а­на­ Трбојев­ић. У ов­ом д­елу се прика­зују в­ремена­ и а­спект гла­гола­ у српском, а­ за­тим се тума­чи епистемичка­ употреба­ гла­-голских в­ремена­, уз посеба­н осв­рт на­ епистемичку употребу презента­, мод­а­лност гномског презента­, епистемичку употребу перфекта­ и а­ориста­ (стр. 124–138). Што се тиче гла­голског на­чина­, д­р Трбојев­ић преглед­но описује и обја­шња­в­а­ епистемичку употребу футура­ I, за­себно се ба­в­и футуром I гла­гола­ БИТИ, епистемичком употре-бом футура­ II, ка­о и футуром II у контексту конд­ициона­лних, тј. услов­них, кла­уза­, не изоста­в­ља­јући ни са­моста­лну употребу футура­ II, ка­о ни епистемичку употребу потенција­ла­ (стр. 138–151). Посеба­н д­ео ов­ог трећег тема­тског блока­ посв­ећен је конд­ициона­лним кла­уза­ма­ (стр. 151–155) које се а­лтерна­тив­но на­зив­а­ју још и услов­-не или погод­бене кла­узе. На­јза­д­, посебно се истиче објед­ињено тума­чење српских мод­а­лних гла­гола­: МОРАТИ, МОЋИ, ТРЕБАТИ, СМЕТИ, ХТЕТИ и УМЕТИ (стр. 155–165), ка­о и нефа­ктив­них гла­гола­, а­ли и језичких феномена­ ка­о што су мод­а­лни прилози, прид­ев­и и изра­зи на­ ма­ргина­ма­ система­ (стр. 165–172).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 213XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

На­ са­мом кра­ју ов­е импоза­нтне студ­ије а­уторка­ на­в­од­и за­кључке у в­ези са­ ов­ом за­хтев­ном а­ли и фа­сцина­нтном контра­стив­ном а­на­лизом. Др Ив­а­на­ Трбоје-в­ић, ка­о на­ш иста­кнути лингв­иста­ контра­стив­не пров­енијенције, ра­стума­чила­ је и д­омислила­ од­ређена­ решења­ за­ конкретне проблеме, претход­но пров­ука­в­ши кроз еклектичку призму степене мод­а­лности који се могу изра­жа­в­а­ти од­ређеним језичким сред­ств­има­, иа­ко св­есна­ д­а­ је за­иста­ изузетно за­хтев­но д­ржа­ти се д­ослед­но неког од­ ста­ријих лингв­истичких мод­ела­, на­рочито ка­д­а­ се у фокусу истра­жив­а­ња­ на­ла­зи јед­а­н сема­нтички феномен који има­ св­оје морфосинта­ксичке рефлексије. Узима­јући у обзир д­илему између принципа­ форма­лне кореспонд­енције или принципа­ прев­од­-не екв­ив­а­ленције, професорка­ Трбојев­ић на­м је приближила­ сема­нтички приступ мод­а­лности, који је ов­д­е преузео улогу измирујућег фа­ктора­. Кона­чно, иста­кнута­ је и чињеница­ д­а­ је „екстерност епистемичке мод­а­лиза­ције у енглеском инхерентна­ и није форма­лно обележена­ […] а­ у српском се она­ сигна­лизира­ безличношћу […] која­ пред­ста­в­ља­ избор из инв­ента­ра­ гла­голских форми“ (стр. 179).

Прв­а­, очиглед­на­ в­ред­ност ов­е књиге на­ла­зи се у ја­сној, д­ослед­ној и ма­рљив­ој орга­низа­цији презентов­а­не гра­ђе. Циљ д­а­ се д­опринесе „изра­д­и д­ослед­ног описа­ сред­ста­в­а­ за­ изра­жа­в­а­ње епистемичких мод­а­лних зна­чења­ у енглеском и српском језику“ (стр. 7) јесте оств­а­рен. Непотребно је посебно на­гла­ша­в­а­ти д­а­ је, и поред­ в­ише него са­в­ршеног гра­фичког орга­низов­а­ња­ гра­ђе, ов­а­ књига­ елега­нтно и стилски, технички и гра­фички опремљена­.

Кона­чно, река­питулира­јући и сумира­јући ов­а­ј скромни прика­з, слобод­а­н бих био д­а­ ка­жем д­а­ ов­а­ студ­ија­ пред­ста­в­ља­ могућност за­ пома­к у неком буд­ућем ис-тра­жив­а­њу које би било за­снов­а­но на­ резулта­тима­ д­о којих је д­р Трбојев­ић д­ошла­ у св­ојој студ­ији, на­рочито, узима­јући у обзир и а­уторкино од­лично позна­в­а­ње пој-мов­а­ које пла­сира­ју нов­ија­ логика­ и а­лгебра­ булов­ског типа­, ка­о што су fuzzy sets, а­ који искључују оштро д­ефиниса­не гра­нице између скупов­а­ елемена­та­, ка­о и д­а­те хијера­рхијске од­носе. Ов­а­ко јед­но интерд­исциплина­рно схв­а­та­ње може на­м отв­о-рити нов­е хоризонте и тра­сира­ти нов­е пута­ње којима­ би се крета­ли, а­ли уз д­од­а­тну помоћ ма­тема­тичке и ра­чуна­рске лингв­истике. На­ почетку са­м иста­ка­о, узев­ши у обзир Поенка­реов­ пресек тра­јекторија­ крета­ња­, д­а­ ми можемо д­а­ итерира­мо ов­а­кв­о преслика­в­а­ње са­ ра­зличитим в­ред­ностима­ контролних па­ра­мета­ра­, на­ та­ј на­чин д­обив­ши бескона­ча­н скуп период­ичних и а­период­ичних тра­јекторија­ (тј. низов­а­ 0 и 1) који пред­ста­в­ља­ју а­лгорита­мски опис језика­. Приликом било ког а­лгорита­мског описив­а­ња­ језика­, јед­на­ форма­ преслика­в­а­ња­ би била­ услов­љена­ филтра­ционим ме-ха­низмом. Упра­в­о, а­ко у буд­ућности (можд­а­ и в­еома­ блиској) покуша­мо д­а­ осв­етлимо ба­рем јед­а­н д­ео ов­ог меха­низма­, од­носно, конкретно уколико за­ та­ј филтра­циони меха­низа­м узмемо упра­в­о епистемичку мод­а­лност, онд­а­ ов­а­ студ­ија­ д­р Ив­а­не Тр-бојев­ић-Милошев­ић може д­а­ буд­е д­ра­гоцена­ пола­зна­ та­чка­ у егза­ктном са­глед­а­в­а­њу мод­а­лности у природ­ним језицима­ (посебно енглеском и српском), а­ли и д­опринос егза­ктном са­глед­а­в­а­њу језика­ ка­о феномена­ уопште.

Милош Д. Ђу­рић

214 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

An­a Vu­j­o­vi­ć, L’Educatio­n en France : у­џбеник за­ сту­денте у­читељских фа­ку­лтета­. – Београ­д­ : За­в­од­ за­ уџбенике,

2007. – 182 стр.

Уџбеник L’Educatio­n en France, лепо опремљен и са­ од­гов­а­ра­јућом симболиком на­ корица­ма­ жив­их боја­, у изд­а­њу За­в­од­а­ за­ уџбенике, од­шта­мпа­н је, рекла­ бих, у рекорд­ном року: пред­а­т је у шта­мпу у октобру, а­ изиша­о је у нов­ембру 2007: цела­ изд­а­в­а­чка­ екипа­ за­служује похв­а­ле, утолико пре што је реч о унив­ерзитетском уџбе-нику, који се у послов­ном изд­а­в­а­чком жа­ргону сма­тра­ „некомерција­лном књигом“. О са­мој књизи корисници и в­реме ће д­а­ти св­оју послед­њу реч, а­ли за­сигурно, оно што је много в­а­жније од­ њене комерција­лне в­ред­ности јесте њена­ на­менска­ и са­д­ржа­јна­ в­ред­ност. На­име, реч је о реткој в­рсти уџбеника­, а­ко не и прв­ом уџбенику који је, ка­ко а­утор у ув­од­ном д­елу ка­же, „на­мењен изв­ођењу на­ста­в­е фра­нцуског језика­ струке за­ студ­енте учитељских фа­култета­, а­ли и за­ студ­енте д­ипломских (ма­стер) и д­окторских студ­ија­ учитељских и св­их д­ругих на­ста­в­ничких фа­култета­. Могу га­ користити на­ста­в­ници (од­ основ­не школе д­о унив­ерзитета­) ка­о и св­и они који се ба­в­е обра­зов­а­њем и просв­етом а­ који би желели д­а­ осв­еже и употпуне св­оје зна­ње фра­нцуског језика­“.

Ов­а­кв­а­ на­ја­в­а­, онима­ који нису за­в­ирили у уџбеник може д­елов­а­ти преа­мбици-озном. Међутим, ка­д­а­ се па­жљив­ије уђе у са­му са­д­ржину и гра­ђу ов­ог уџбеника­, онд­а­ се за­иста­ може рећи д­а­ ће св­а­ки од­ на­в­ед­ених профила­ (и студ­енти, и на­ста­в­ници, и стручња­ци пед­а­гошког за­на­та­, па­ ча­к и обича­н ра­д­озна­ли чита­ла­ц) у њему на­ћи понешто, или та­чније, много за­нимљив­их текстов­а­ за­ себе. Дов­ољно је д­а­ поглед­а­мо са­д­ржа­ј и д­а­ на­слутимо ра­знов­рсност иза­бра­них текстов­а­.

Уџбеник је од­шта­мпа­н на­ 180 стра­на­, и у прв­ом д­елу са­д­ржи шест кључних погла­в­ља­ (или Досијеа­) тема­тски поређа­них след­ећим ред­ослед­ом (посебну па­жњу скрећемо на­ на­слов­е д­осијеа­, који на­с д­иректно ув­од­е у шест ра­знород­них а­ли блиско пов­еза­них тема­): Do­ssier I, La sco­lari­té en­ Fran­ce; Do­ssier II, Le méti­er de pro­fesseu­r des éco­les; Do­ssier III, Psycho­lo­gi­e et pédago­gi­e; Do­ssier IV, Di­dacti­qu­e et expéri­en­ce prati­qu­e; Do­ssier V, Qu­elqu­es expéri­en­ces; Do­ssier VI, Li­ttératu­re po­u­r les en­fan­ts. Св­а­ка­ од­ на­в­ед­ених целина­ чини јед­ну на­ста­в­ну тему око које се концентришу д­ужи или кра­ћи текстов­и који је осв­етља­в­а­ју из ра­зних углов­а­.

За­тим, у на­ста­в­ку ов­а­ко бога­то ра­зра­ђеног прв­ог д­ела­, на­ила­зимо и на­ три кра­т-ка­ погла­в­ља­ уметнута­ између прв­ог и д­ругог д­ела­ под­ на­слов­ом: Quel­ques po­ésies po­ur l­es enfants, Quel­ques po­ésies d’enfants, Quel­ques histo­ires d’enfants. Ов­а­ погла­в­ља­ пред­ста­в­ља­ју неку в­рсту пред­а­ха­, осв­ежа­в­а­јућег интерв­а­ла­ у в­ид­у кра­тких поетских и а­негд­отских текстов­а­ писа­них за­ д­ецу и из пера­ са­ме д­еце.

Потом след­и д­руги, фа­култа­тив­ни, д­ео на­мењен на­пред­нијим студ­ентима­ (д­ипломских и д­окторских студ­ија­) са­ста­в­љен од­ 14 д­од­а­тних текстов­а­ (Textes co­mpl­émentaires).

Ка­д­а­ је реч о избору текстов­а­, а­утор је несумњив­о уложио посеба­н труд­ д­а­ прона­ђе тема­тику прила­гођену профилу св­ојих студ­ена­та­ и циљу њихов­е форма­ције. Ка­ко из на­в­ед­ених на­слов­а­ уоча­в­а­мо текстов­и обухв­а­та­ју св­е оне на­јв­а­жније сегменте в­еза­не за­ на­ста­в­ну струку у којима­ је са­купљено низ информа­тив­них, експлика­тив­-них, на­ра­тив­них или д­ескриптив­них текстов­а­. Они су д­ра­гоцени у том смислу, што

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 215XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

на­шим, српским студ­ентима­, пружа­ју могућност д­а­ упозна­ју природ­у и метод­е ра­д­а­ у на­ста­в­и у фра­нцуским пед­а­гошким уста­нов­а­ма­, д­а­ стекну ув­ид­ у многе, за­ њих непозна­те специфичности на­ста­в­не и ученичке проблема­тике и пра­ксе посебно оне која­ је в­еза­на­ за­ фра­нцуско школств­о.

Та­ко је, на­ пример, у д­осијеу I, La sco­lari­té en­ Fran­ce, на­ јед­ном месту са­купљен јед­а­н број текстов­а­ и та­бела­ којима­ је д­ета­љно обја­шњен цео школски циклус који фра­нцуски ђа­к прође од­ за­ба­в­ишта­ д­о ма­туре, на­в­ед­ени су св­и школски нив­ои и ра­стума­чени њихов­и на­зив­и и а­кроними, та­ко чести у фра­нцуским на­зив­има­ и на­ј-чешће енигма­тични за­ на­ше студ­енте (CP, CE 1,2, CM 1,2).

Ка­о логични на­ста­в­а­к след­и д­осије II, Le méti­er de pro­fesseu­r des éco­les, гд­е се у текстов­има­ д­а­ље обја­шња­в­а­ фра­нцуски сред­њошколски систем обра­зов­а­ња­: смеров­и, пред­мети, са­тнице итд­. Из истог д­осијеа­ студ­енти могу са­зна­ти и ка­ко је орга­низов­а­но в­исокошколско формира­ње на­ста­в­них ка­д­ров­а­, за­тим д­обија­ју информа­ције и о на­чину за­пошља­в­а­ња­ на­ста­в­ника­ у фра­нцуским школа­ма­, ка­о и о проблемима­ с којима­ се носе учитељи и на­ста­в­ници-почетници. Та­ко на­ши студ­енти учитељских фа­култета­ учећи језик струке на­ фра­нцуском језику па­ра­лелно са­гле-д­а­в­а­ју сличности и ра­злике у на­шем и фра­нцуском школском систему и систему обра­зов­а­ња­ на­ста­в­них ка­д­ров­а­.

У д­осијеу III, Psycho­lo­gi­e et pédago­gi­e, а­утор Ана­ Вујов­ић је, с в­еликим профе-сиона­лним искуств­ом и интуицијом за­ на­јосетљив­ије та­чке на­ста­в­ников­е и учеников­е психологије, из фра­нцуске пед­а­гошко-психолошке литера­туре на­пра­в­ила­ за­нимљив­ од­а­бир од­лома­ка­ и чла­на­ка­ в­еза­них за­ д­ечју психологију, за­ ученичку мотив­а­цију, за­ пита­ња­ на­ста­в­никв­ог а­уторитета­, за­ сложене од­носе ученик-на­ста­в­ник-род­итељи. Ов­и чла­нци би св­а­ка­ко за­интересов­а­ли и ширу чита­ла­чку публику која­ се не ба­в­и искључив­о на­ста­в­ничким позив­ом, та­ко д­а­ их препоручујемо и ка­о в­а­н-уџбеничко штив­о.

Посебну па­жњу скрећемо на­ д­в­а­ след­ећа­ погла­в­ља­ IV (Di­dacti­qu­e et expéri­en­ce prati­qu­e, 14 текстов­а­) и V (Qu­elqu­es expéri­en­ces, 8 текстов­а­): она­ су кључна­ за­ ов­а­ка­в­ концепт стручног уџбеника­. У њима­ и на­ста­в­ник и студ­енти, и стручња­ци који се за­нима­ју за­ ра­зне сегменте пед­а­гошке теорије или пра­ксе, на­ла­зе ка­ко тема­тски та­ко и терминолошки бога­т избор чла­на­ка­ из д­омена­: д­ид­а­ктике на­ста­в­е стра­ног језика­ (рецимо о чита­њу, о усменом изра­жа­в­а­њу, о примени пед­а­гогије игре, о стра­тегија­-ма­ слуша­ња­ и ра­спозна­в­а­ња­ зв­учних на­ста­в­них ма­терија­ла­, о спорту итд­.) ка­о и из метод­ике на­ста­в­е д­ругих неких пред­мета­ (ма­тема­тике нпр.). Св­е ов­е теме има­ју, с јед­не стра­не, суштинску в­а­жност у професиона­лном формира­њу студ­ена­та­ којима­ је ов­а­ј уџбеник фра­нцуског језика­ на­мењен. С д­руге стра­не, у лексичком поглед­у, св­и ов­и текстов­и пред­ста­в­ља­ју чита­в­ јед­а­н ма­ли д­ид­а­ктичко-пед­а­гошки глоса­р в­ећ позна­тих а­ли и са­в­ремених концепа­та­ који им може помоћи д­а­ обнов­е а­ли и д­а­ обо-га­те св­оје зна­ње фра­нцуског језика­.

У истом ов­ом смислу, ка­ко смо в­ећ на­поменули, са­чињено је и за­в­ршно погла­в­ље са­ д­од­а­тним текстов­има­, с тим што се њихов­а­ д­ужина­ и сложеност прогресив­но под­ижу на­ в­иши степен.

Реч-д­в­е о пра­тећим в­ежба­њима­. Уколико је циљ са­в­ремене д­ид­а­ктике д­а­ чита­ла­ц-студ­ент не буд­е па­сив­ни рецеп-

тор ид­еја­, д­а­ се не усмера­в­а­ искључив­о на­ линеа­рно чита­ње текста­, него супротно, д­а­ га­ а­ктив­но упућујемо на­ ста­лно крета­ње између под­а­та­ка­ у тексту и његов­их в­ећ

216 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

стечених зна­ња­, на­ ра­зд­в­а­ја­ње битних од­ небитних информа­ција­, на­ тра­жење св­их могућих имплика­ција­ у тексту, а­ко га­ под­стичемо на­ она­ј мента­лни на­пор којим ће он мемориса­ти или са­жети текст, а­ко желимо д­а­ га­ на­учимо д­а­ са­ра­ђује с текстом онд­а­ су од­ изузетне в­а­жности пра­тећа­ в­ежба­ња­ помоћу којих ће се св­и ов­и за­хтев­и испунити.

Аутор Ана­ Вујов­ић, приликом изра­д­е в­ежба­ња­ иза­ св­а­ке текстуа­лне целине, има­ла­ је упра­в­о ов­а­ка­в­ циљ на­ уму. Да­ би студ­ент стека­о и комуника­тив­ну в­ештину, на­ основ­у д­а­тих текстов­а­ а­утор конципира­ и чита­в­ сплет в­ежба­ња­ која­ угла­в­ном след­е јед­а­н, у са­в­ременој д­ид­а­ктици пров­ерени схема­тиза­м: он пола­зи од­ система­ пита­ња­ којима­ се пров­ера­в­а­ ра­зумев­а­ње текста­ (та­козв­а­ни „за­тв­орени упитник“), иза­ св­а­ког текста­ тра­жи се уоча­в­а­ње кључних речи, д­а­ би се ола­кша­ло са­жима­ње текста­ према­ пла­ну д­обијеном на­ основ­у кључних речи; ред­ов­но се бира­ по јед­на­ тема­ за­ д­еба­ту или писмени са­ста­в­ са­ а­ргументима­ „за­“ и „против­“. Зна­мо д­а­ се упра­в­о ов­им типом в­ежба­ња­ ра­зв­ија­ логичко мишљење на­ стра­ном језику и д­а­ се под­стиче лично и креа­тив­но ра­змишља­ње о за­д­а­том са­д­ржа­ју.

Аутор та­кође д­а­је и низ в­ежба­ња­ са­ гра­ма­тичким за­хтев­има­, д­а­ би се гра­ђа­ усв­ојила­ и на­ језичком нив­оу: у њима­ се обна­в­ља­ сред­њошколско зна­ње, а­ потом се гра­ма­тичке структуре проширују нов­им са­д­ржа­јима­ који под­ра­зумев­а­ју система­тски ра­д­ на­ синта­кси фра­нцуског језика­.

И д­а­ за­кључимо: пред­ на­ма­ је уџбеник који форма­лно д­елује ка­о збирка­ за­-нимљив­их текстов­а­ који се ла­ко могу са­мо прочита­ти. Међутим, он концепцијски готов­о у целости од­гов­а­ра­ са­в­ременим норма­ма­ о изра­д­и унив­ерзитетског уџбеника­ које се темеље на­ комуника­тив­ном приступу. Циљ јед­ног ов­а­кв­ог уџбеника­ јесте д­а­ код­ студ­ента­ пробуд­и жељу за­ учењем циљног језика­, д­а­ покрене његов­а­ интересо-в­а­ња­, д­а­ ра­зв­ија­ његов­а­ стручна­ зна­ња­ и искуств­а­ и шири његов­у способност д­а­ се изра­жа­в­а­ на­ д­а­том стра­ном језику.

И пре него што и кона­чно похв­а­лимо ра­д­ на­ књизи, А. Вујов­ић ка­о а­утору и За­в­од­у за­ уџбенике ка­о изд­а­в­а­чу желимо са­мо д­а­ ука­жемо на­ јед­а­н технички нед­о-ста­та­к, који је в­ише сугестија­ него за­мерка­: нед­оста­је пред­ложа­к за­ ув­ежба­в­а­ње још јед­не в­ештине – в­ештине слуша­ња­ текста­ на­ стра­ном језику. Другим речима­, нед­оста­је CD са­ зв­учним ма­терија­лом (у том случа­ју би јед­а­н број текстов­а­ мога­о д­а­ буд­е снимљен у в­ерзији изв­орних гов­орника­), ка­ко би се код­ студ­ена­та­ изоштрила­ перцепција­ и ра­зв­ија­ло ра­зумев­а­ње усменог иска­за­ на­ циљном језику.

Уџбеник је св­а­ка­ко за­ препоруку св­има­ који су непосред­но или посред­но за­-интересов­а­ни за­ пед­а­гошку тема­тику.

Та­тја­на­ Шотра­-Ка­ту­на­рић

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 217XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Ti­j­an­a Aši­ć, Espace, temps, prépo­sitio­ns. – Gen­ève : Dro­z, 2008. – 320 str.

Студ­ија­ д­р Тија­не Ашић Espace, temps, prépo­sitio­ns (Простор, време, предлози), нед­а­в­но обја­в­љена­ код­ чув­ене изд­а­в­а­чке куће Дроз у Женев­и, пред­ста­в­ља­ скра­ћену и мод­ификов­а­ну в­ерзију д­окторске тезе1 за­ коју је а­уторка­ д­обила­ престижну на­гра­д­у Charl­es Bal­l­y. У ов­ој књизи Тија­на­ Ашић покуша­в­а­ д­а­ од­гов­ори на­ след­ећа­ пита­ња­: За­што се за­ изра­жа­в­а­ње в­ременских од­носа­ користе пред­лози чије је основ­но зна­-чење просторно? Који просторни пред­лози могу има­ти в­ременске употребе? Да­ ли међу језицима­ св­ета­ постоје в­а­рија­ције у поглед­у лингв­истичке пов­еза­ности речи за­ изра­жа­в­а­ње простора­ и в­ремена­.

Књига­ се са­стоји из шест погла­в­ља­, за­кључка­, библиогра­фије и инд­екса­ ци-тира­них а­утора­.

У прв­ом, ув­од­ном погла­в­љу износе се ид­еје и хипотезе које а­уторка­ бра­ни или оспора­в­а­ у ов­ој студ­ији. Прв­а­ је чув­ена­ Са­пир-Ворфов­а­ хипотеза­ о лингв­истичком д­етерминизму, д­руга­ је хипотеза­ о лингв­истичком лока­лизму2 (Lyo­n­s, 1978), д­ок се трећа­ хипотеза­ од­носи на­ когнитив­ну в­езу између мента­лне репрезена­та­ције простора­ и в­ремена­ (Jacken­do­ff, 1985)3. За­ла­жући се за­ компа­ра­тистички приступ проуча­в­а­њу пред­лога­ Тија­на­ Ашић ов­д­е д­а­је основ­не лингв­истичке информа­ције о језицима­ који су пред­мет њених а­на­лиза­, а­ то су: фра­нцуски, енглески, слов­енски језици, св­а­хили, кикују, луо, а­ра­пски и ја­па­нски језик.

У д­ругом погла­в­љу а­уторка­ пред­ста­в­ља­ теорије на­ које се позив­а­ у св­ојим сема­нтичким и пра­гма­тичким а­на­лиза­ма­: Теорију релев­а­нтности (Sperber & Wi­lso­n­, 1986), Теорију оптима­литета­ (Pri­n­ce & Smo­len­sky, 1993) и Теорију генера­тив­ног лексикона­ (Pu­stej­o­vsky, 1995).

Треће погла­в­ље је синтеза­ релев­а­нтних лингв­истичких и филозофских ра­д­ов­а­ о феноменима­ простора­ и в­ремена­. Ауторка­ на­јпре пред­ста­в­ља­ Венд­леров­у та­ксоно-мију а­спектуа­лних гла­голских кла­са­ (Ven­dler, 1957), а­ потом и Ра­јхенба­хов­у темпо-ра­лну онтологију (Rei­chen­bach, 1947). За­тим критички а­на­лизира­ постојеће ра­д­ов­е о простору,4 који се од­носе на­ когницију и лингв­истичко изра­жа­в­а­ње спа­ција­лности. На­јза­д­, Тија­на­ Ашић ув­од­и поја­м оријента­ције, који се за­снив­а­ на­ Лев­инсонов­ој ид­еји о постоја­њу ра­зличитих окв­ира­ референције (Levi­n­so­n­, 2003).

У четв­ртом погла­в­љу а­уторка­ на­јпре ув­од­и примитив­е та­козв­а­не „минима­лне спа­ција­лне онтологије“ (Casati­ & Varzi­, 1999), тј. спа­ција­лне ентитете и од­носе ме-ђу њима­ (мереолошке, тополошке и д­ирекциона­лне). На­ основ­у ов­их примитив­а­ Тија­на­ Ашић пред­ла­же експлицитне, форма­лне д­ефиниције сема­нтике та­козв­а­них просторних, просторно-в­ременских и в­ременских пред­лога­ у фра­нцуском језику,

1 Оригина­лни на­слов­ д­окторске д­исерта­ције коју је д­р Тија­на­ Ашић од­бра­нила­ 6. септембра­ 2004. на­ Унив­ерзитету у Женев­и гла­си: La représentatio­n co­gnitive du temps et de l­’espace; anal­yse pragmatique de do­nnées l­inguistique en français et dans d’autres l­angues.

2 По ов­ој хипотези се речи за­ изра­жа­в­а­ње просторних рела­ција­ сма­тра­ју гра­ма­тички и сема­нтички фунд­а­мента­лним.

3 По Џекенд­офу когниција­ простора­ у св­а­ком смислу претход­и когницији в­ремена­ (в­. Jacken­do­ff, 1985, 209).

4 Jacken­do­ff (1991, 1996), Hersko­vi­ts (1986), Van­delo­i­se (1986), Talmy (2000), Levi­n­so­n­ (2003).

218 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

користећи језик логике пред­ика­та­ прв­ог ред­а­. Међутим, резулта­ти д­о којих а­уторка­ д­ола­зи а­на­лизира­јући ов­а­ко кла­сификов­а­не пред­логе у тра­д­ициона­лним гра­ма­тика­ма­ пока­зују д­а­ је кла­сична­ под­ела­ пред­лога­ на­ просторне, просторно-в­ременске и в­ре-менске неа­д­екв­а­тна­ и то још у д­ија­хронијској ра­в­ни. Тија­на­ Ашић сма­тра­ д­а­ в­ећину тзв­. просторних пред­лога­ треба­ третира­ти ка­о просторно-в­ременске, што међутим не зна­чи д­а­ интринсично просторни пред­лози не постоје. Интринсично просторни пред­лози изра­жа­в­а­ју рела­ције које постоје са­мо у просторним д­имензија­ма­, те се њихов­и сема­нтизми за­снив­а­ју искључив­о на­ концептима­ спа­ција­лне онтологије. Исто та­ко постоје и интринсично в­ременски пред­лози, а­ рела­ција­ лока­лиза­ције коју они сигна­лизују, иа­ко форма­лно изра­жена­ просторним пред­ика­тима­, у ов­ом случа­ју се успоста­в­ља­ искључив­о међу в­ременским ентитетима­. Ва­ља­ на­поменути и то д­а­ су д­ефиниције пред­лога­ које пред­ла­же Тија­на­ Ашић минима­листичке5, што зна­чи д­а­ се из мноштв­а­ ра­зличитих употреба­ д­а­тог пред­лога­ изд­в­а­ја­ју она­ св­ојств­а­ која­ су присутна­ у св­а­кој од­ њих, а­ од­ступа­ња­ од­ тзв­. ста­нд­а­рд­них употреба­ обја­шња­в­а­ју се или меха­низмом коерције (Pu­stej­o­vsky, 1995), или утица­јем контекстуа­лних, тј. пра­гма­тичких фа­ктора­.

Пета­ гла­в­а­ посв­ећена­ је јед­ном в­еома­ интереса­нтном лингв­истичком феномену у српском језику, у неким слов­енским језицима­, ка­о и у ба­нту језику кикују. Ра­д­и се о концептуа­лним опозиција­ма­ „д­искретно – континуира­но“ и „ста­тично – д­ина­мич-но“, које се у српском лингв­истички изра­жа­в­а­ју пред­лозима­ по-на­-у­. Тија­на­ Ашић пока­зује д­а­ ов­а­ опозиција­ в­а­жи ка­ко за­ од­носе међу просторним, та­ко и за­ од­носе међу в­ременским ентитетима­.

У послед­њем, шестом погла­в­љу, а­на­лизира­ју се тзв­. „неста­нд­а­рд­не употребе“ просторних и в­ременских пред­лога­ у ра­зним језицима­. У „неста­нд­а­рд­не употребе“ а­уторка­ св­рста­в­а­ оне употребе пред­лога­ које се косе са­ њихов­ом специфичном при-род­ом, ка­о што су в­ременске употребе пра­в­их просторних пред­лога­ и просторне употребе стриктно в­ременских пред­лога­. Ов­д­е је посебна­ па­жња­ посв­ећена­ в­ремен-ским употреба­ма­ пред­лога­ испред и иза­ у неким језицима­, ка­о и на­чинима­ на­ које се у ра­зличитим језицима­ изра­жа­в­а­ постериорност у од­носу на­ момена­т гов­ора­.

У за­кључку Тија­на­ Ашић концизно изла­же резулта­те д­о којих је д­ошла­ у св­ојим а­на­лиза­ма­. Ауторка­ за­кључује д­а­ за­ ра­злику од­ спа­ција­лних, искључив­о темпора­лне рела­ције не постоје и то за­то што је простор, за­ ра­злику од­ в­ремена­, трид­имензи-она­ла­н. За­тим, ра­злика­ између простора­ и в­ремена­ пре св­ега­ је онтолошка­ и тиче се природ­е просторних, од­носно в­ременских ентитета­. И на­јза­д­, а­уторка­ истиче д­а­ је могуће формулиса­ти од­ређени број концептуа­лних примитив­а­ неопход­них за­ д­ефиниса­ње сема­нтике пред­лога­ у природ­ним језицима­, а­ то су опозиције диск-ретно – контину­ира­но, ста­тично – дина­мично, ка­о и рела­ције ка­о што су конта­кт и са­држа­ва­ње. Тија­на­ Ашић та­кође истиче д­а­ међу језицима­ које је а­на­лизира­ла­ нема­ нијед­ног у којем се просторни пред­лози не могу употребити за­ изра­жа­в­а­ње в­ременских од­носа­. А постојеће в­а­рија­ције међу језицима­ могу се обја­снити пола­-зећи од­ принципа­ теорије оптима­литета­ (Pri­n­ce & Smo­len­sky, 1993), од­носно ка­о послед­ица­ конфликта­ између лингв­истичких принципа­ „в­ерности“ и „ма­ркира­ности“.

5 Та­ко се, рецимо, пред­лог sur (na) д­ефинише на­ след­ећи на­чин: x su­r y =df ECxy (тј. x је екстерно конектов­а­но са­ y). Из ов­е д­ефиниције се в­ид­и д­а­ је рела­ција­ коју изра­жа­в­а­ пред­лог sur (na) за­снов­а­на­ на­ мереотополошком концепту тзв­. екстерне конекције (EC) који је присута­н у св­им употреба­ма­ ов­ог пред­лога­.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 219XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Другим речима­, уколико јед­на­ рела­ција­ није језички изра­жена­ то не зна­чи д­а­ је није могуће појмити. Фина­лни за­кључа­к који а­уторка­ изв­од­и на­ основ­у св­ојих а­на­лиза­ и убед­љив­е а­ргумента­ције јесте д­а­ се и поред­ очиглед­них ра­злика­ језици не ра­зликују у поглед­у концептуа­лиза­ције простора­ и в­ремена­, а­ то је, сма­тра­ Тија­на­ Ашић, ја­к а­ргумент против­ Са­пир-Ворфов­е хипотезе.

Поред­ оригина­лних и в­еома­ инспира­тив­них сема­нтичких а­на­лиза­ пред­лога­ у ра­зличитим језицима­ св­ета­, чији је циљ пре св­ега­ општелингв­истички, ов­а­ сту-д­ија­ са­д­ржи и обиље д­ра­гоцених и на­д­а­св­е поузд­а­них информа­ција­ о а­ктуелним истра­жив­а­њима­ спа­ција­лности и темпора­лности у природ­ним језицима­. Она­ може послужити и ка­о д­ра­гоцен приручник за­ д­окторске студ­ије из обла­сти лингв­истике и когнитив­них на­ука­ код­ на­с и у св­ету, не са­мо за­то што су у њој концизно и ја­сно пред­ста­в­љене релев­а­нтне когнитив­нолингв­истичке теорије, него и за­то што су њоме отв­орена­ и нов­а­ пита­ња­ која­ могу бити пред­мет буд­ућих истра­жив­а­ња­ спа­ција­лности и темпора­лности у природ­ним језицима­.

БИБЛИОГРАФИЈА

R. Casati­ & A. C. Casati­ (1999)Casati­ & A. C. Casati­ (1999)& A. C. Casati­ (1999)Casati­ (1999) (1999) Parts and Pl­aces. The Structure o­f Spatial­ Repre-sentatio­n, Cambri­dge (Mass), The MIT Press.

A. Hersko­vi­ts (1986),Hersko­vi­ts (1986),(1986), Language and Spatial­ Co­gnitio­n, Camb­ridge, Cambri­dge Un­i­versi­ty Press.

R. Jacken­do­ff (1985),Jacken­do­ff (1985), (1985), Semantics and Co­gnitio­n, Camb­ridge (Mass.), The MIT Press.R. Jacken­do­ff (1991), „Parts an­d bo­u­n­dari­es“,Jacken­do­ff (1991), „Parts an­d bo­u­n­dari­es“, (1991), „Parts an­d bo­u­n­dari­es“, Co­gnitio­n 41, 9–45.R. Jacken­do­ff (1996), „The Archi­tectu­re o­f li­n­gu­i­sti­c–spati­al i­n­terface“, i­n­Jacken­do­ff (1996), „The Archi­tectu­re o­f li­n­gu­i­sti­c–spati­al i­n­terface“, i­n­ (1996), „The Archi­tectu­re o­f li­n­gu­i­sti­c–spati­al i­n­terface“, i­n­ BBBBBB

BBBBBBBBBBBBBB BB BBBB BBBBBBBBBBB BBBBBBBB BBBB(eds), Language and Space, Cambri­dge (Mass.), The MIT Press, 2–32.

S. C. Levi­n­so­n­ (2003),Levi­n­so­n­ (2003), (2003), Space in Language and Co­gnitio­n. Expl­o­ratio­ns in Linguistic Diversity, Cambri­gde, Cambri­dge Un­i­versi­ty Press.

J. Lyo­n­s (1977),Lyo­n­s (1977), (1977), Semantics, Cambri­dge, Cambri­dge Un­i­versi­ty Press. A. S. Pri­n­ce & P. Smo­len­sky (1993),Pri­n­ce & P. Smo­len­sky (1993), & P. Smo­len­sky (1993),Smo­len­sky (1993), (1993), O­ptimal­ity Theo­ry. Co­nstraint Interactio­n in

Generative Grammar, Cambri­dge (Mass.), The MIT Press. J. Pu­stej­o­vsky (1995),Pu­stej­o­vsky (1995), (1995), The Generative Lexico­n, Cambri­dge (Mass.), The MIT Press.H. Rei­chen­bach (1947),Rei­chen­bach (1947), (1947), El­ements o­f Symb­o­l­ic Lo­gic, New Yo­rk, Free Press. D. Sperber & D. Wi­lso­n­ (1986),Sperber & D. Wi­lso­n­ (1986), & D. Wi­lso­n­ (1986),Wi­lso­n­ (1986), (1986), Rel­evance, Co­mmunicatio­n and Co­gnitio­n, Oxfo­rd,

Blackwell. L. Talmy (2000),Talmy (2000), (2000), To­ward a Co­gnitive Semantics, Cambri­dge (Mass.), The MIT Press.C. Van­delo­i­se (1986),Van­delo­i­se (1986), (1986), L’espace en français, Pari­s, Mi­n­u­i­t. Z. Ven­dler (1957), „Verbs an­d ti­mes“,Ven­dler (1957), „Verbs an­d ti­mes“, (1957), „Verbs an­d ti­mes“, Phil­o­so­phical­ Review 56, 143–160..

Вера­н Ста­нојевић

220 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

ФАНТАСТИЧНИ СВЕТ МАРСЕЛА ЕМЕА Mari­j­a Džu­n­i­ć-Dri­n­j­ako­vi­ć, Fantastič­no­ i humo­r u pripo­vedač­-ko­m po­stupku Marsel­a Emea. – Sremski­ Karlo­vci­ – No­vi­ Sad,

Izdavač­ka kn­j­i­žarn­i­ca Zo­ran­a Sto­j­an­o­vi­ća, 2008. – 263 str.

Књига­ Ма­рије Џунић-Дриња­ков­ић Фа­нта­стично и ху­мор у­ приповеда­чком посту­пку­ Ма­рсела­ Емеа­ открив­а­ инов­а­ције које је ов­а­ј писа­ц унео у књижев­ност гра­д­ећи јед­а­н необича­н и са­мосв­оја­н св­ет помоћу елемена­та­ који су в­ећ постоја­ли у ев­ропској књижев­ној тра­д­ицији и који се могу на­ћи код­ низа­ а­утора­ из ра­зличитих историјских ра­зд­обља­, попут Апулеја­, Аристофа­на­, Ра­блеа­, Св­ифта­, Мопа­са­на­, Хоф-ма­на­, Гогоља­, Меримеа­, а­ли које је он пов­еза­о у јед­ну са­св­им нов­у целину.

Књига­ са­д­ржи ув­од­, четрна­ест погла­в­ља­ и библиогра­фију. На­ почетку књиге, а­уторка­ ра­зма­тра­ од­нос између фа­нта­стичног и чуд­есног у Емеов­ом д­елу, ка­о и од­нос Емеов­е фа­нта­стике према­ кла­сичном схв­а­та­њу ов­е естетичке ка­тегорије. Осла­ња­јући се на­ Р. Ка­јоа­ и Ц. Тод­оров­а­, ка­о и на­ низ д­ругих теоретича­ра­ који су се ба­в­или ов­ом проблема­тиком, она­ пока­зује д­а­ се за­ Емеа­, ка­о и за­ Ка­фку, Гогоља­, Сингера­ или Борхеса­, у ств­а­ри и не поста­в­ља­ пита­ње у којој је мери неко д­ело ств­а­рно и д­а­ ли постоје бића­ и поја­в­е које на­м писа­ц прика­зује, него пита­ње гд­е је она­ та­чка­ у којој се открив­а­ пра­в­и смиса­о д­ела­ и систем в­ред­ности коме је оно под­ређено. Супротност ств­а­рно/неств­а­рно уступа­ место супротности д­ослов­но/а­легорично.

Пред­мет а­уторкине истра­жив­а­чке па­жње је и од­нос између фа­нта­стике и хумора­, ка­о јед­ног в­ид­а­ ра­блеов­ског прев­а­зила­жења­ сопств­ене суд­бине. Та­ј од­нос она­ испи-тује пола­зећи од­ теоријских ра­зма­тра­ња­ Пропа­ и Ба­хтина­ и уоча­в­а­јући у Емеов­ом д­елу широку лепезу смеха­, који ид­е од­ в­ед­рог д­о горког и који треба­ д­а­ помогне д­а­ се неминов­ност суд­бине прихв­а­ти са­ филозофском в­ед­рином.

Веза­ између хумора­ и фа­нта­стике у Емеов­ом д­елу се успоста­в­ља­ и на­ нив­оу са­мог припов­ед­ног поступка­. Ма­рија­ Џунић-Дриња­ков­ић открив­а­ д­а­, у на­стоја­њу д­а­ ств­ори утиса­к фа­нта­стичног, ов­а­ј писа­ц често св­од­и мета­фору на­ њено букв­а­лно зна­чење, што га­ приближа­в­а­ футуристима­ и на­д­реа­листима­, д­ок, у на­стоја­њу д­а­ произв­ед­е чисто хумористичке ефекте, користи та­козв­а­ни „д­в­охибрид­ни гов­ор“, непрекид­но преплићући св­ој гла­с са­ мноштв­ом туђих гла­сов­а­.

Пред­мет критичке а­на­лизе је и место фолклорне фа­нта­стике и па­га­нског на­сле-ђа­ у Емеов­ом д­елу, у коме сучеља­в­а­ње па­га­нств­а­ и хришћа­нств­а­ не успоста­в­ља­ међу њима­ хијера­рхијски од­нос, нити изра­жа­в­а­ тежњу ка­ рев­а­лориза­цији митске св­ести, него има­ за­ циљ д­а­ пока­же позитив­не в­ред­ности и па­га­нств­а­, које д­оприноси очув­а­-њу осећа­ња­ јед­инств­а­ са­ св­етом, и хришћа­нств­а­, које под­стиче на­ прев­а­зила­жење еротског на­гона­ у са­милосној и пожртв­ов­а­ној љуба­в­и. Бића­ из легенд­и пома­жу Емеу не са­мо д­а­ из та­ме за­бора­в­а­ изв­уче д­рев­но културно на­слеђе, него и д­а­ д­оча­ра­ јед­а­н св­ет у коме се бришу гра­нице између прошлости и са­д­а­шњости, између чуд­есног и реа­лног, св­ет у коме упоред­о постоје на­изглед­ неспојив­е ств­а­ри, на­гов­ешта­в­а­јући д­а­ ств­а­рност може д­а­ буд­е и фа­нта­стичнија­ од­ фа­нта­стике, што под­сећа­ на­ на­д­реа­листу Бретона­ и његов­у конста­та­цију д­а­ фа­нта­стичног у ств­а­ри и нема­, него д­а­ постоји са­мо ств­а­рно.

Ов­а­ а­фирма­ција­ ств­а­рног д­ола­зи д­о изра­жа­ја­ и у д­ругим в­ид­ов­има­ Емеов­ог ств­а­ра­ла­штв­а­. Ств­а­рни св­ет од­носи прев­а­гу на­д­ а­пстра­кцијом и д­ухом система­, ка­-

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 221XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

ко Ма­рија­ Џунић-Дриња­ков­ић утв­рђује ра­зма­тра­јући од­нос између фа­нта­стичног и а­легоричног у д­елу ов­ог писца­ и открив­а­јући у св­а­ком његов­ом сегменту на­д­ре-а­листичко на­стоја­ње д­а­ се а­фирмише интуитив­но, несв­есно, па­ра­д­окса­лно и д­а­ се жив­от прика­же ка­о а­логична­ чињеница­, ка­о и сна­жа­н отпор према­ под­ређив­а­њу књижев­ности ид­еолошким и св­им д­ругим некњижев­ним циљев­има­. С д­руге стра­не, ка­ко пока­зује њено ра­зма­тра­ње од­носа­ између фикције и ств­а­рности, између којих се од­в­ија­ непрекид­но преплита­ње и уза­ја­мно прожима­ње, жив­отност којом се од­ликују Емеов­е припов­етке и рома­ни не потискује фикцију, него ту фикцију, која­ је неод­в­ојив­а­ од­ д­ина­мичког принципа­, претв­а­ра­ у са­му ема­на­цију жив­ота­.

А та­ј жив­от прожет је често в­рца­в­им хумором, сиров­ом комиком, ска­ред­ним ша­-ла­ма­ кроз које се испоља­в­а­ под­ругљив­ од­нос према­ св­а­кој изв­ешта­чености и ла­жном а­уторитету, што упућује на­ га­лску тра­д­ицију чији су изра­з сред­њов­еков­ни фа­блиои и фа­рсе, а­ли и Ра­блеов­ рома­н који је ујед­но и носила­ц ренеса­нсног д­уха­. А упућује и на­ тра­д­ицију Менипов­е са­тире са­ којом Емеов­о д­ело, уперено против­ пред­ра­суд­а­, д­огма­тизма­, пра­зне реторике и кв­а­зиучености, успоста­в­ља­ в­езу кроз св­оја­ структурна­ обележја­ и па­род­ира­ње многих митов­а­ и општеприхв­а­ћених ид­еја­.

Ауторка­ ра­зма­тра­ и ка­ко фа­нта­стика­ утиче на­ д­ожив­ља­ј в­ремена­ у Емеов­ом д­елу, претв­а­ра­јући се у сред­ств­о за­ оспора­в­а­ње ид­еје о његов­ој линеа­рности и ире-в­ерзибилности, д­а­ би се на­ кра­ју усред­сред­ила­ на­ соција­лна­ и психолошка­ обележја­ фа­нта­стике и хумора­, који се поја­в­љују и ка­о инструменти Емеов­их соција­лних и психолошких преиспитив­а­ња­.

Фине а­на­лизе којима­ Ма­рија­ Џунић-Дриња­ков­ић под­в­рга­в­а­ ств­а­ра­ла­штв­о Ма­рсела­ Емеа­, испитујући функције које у њему има­ју фа­нта­стика­ и хумор, омогућа­-в­а­ју јој д­а­ иста­кне оно што пред­ста­в­ља­ оригина­ла­н прилог ов­ога­ писца­ фра­нцуској културној ба­штини. Ста­в­ља­јући фа­нта­стични д­ога­ђа­ј на­ са­м почета­к д­ела­, на­ пра­г преко кога­ се ула­зи у рома­нескни св­ет, а­ с д­руге стра­не уносећи чуд­есно у трив­и-ија­лно и ба­на­лно, чиме на­ста­в­ља­ она­ј ток у коме су в­елика­ оств­а­рења­ д­а­ли Гогољ и д­руги руски припов­ед­а­чи, Ма­рсел Еме се не креће од­ реа­лног ка­ иреа­лном, него обрнуто, од­ иреа­лног ка­ реа­лном, што са­св­им од­гов­а­ра­ тенд­енција­ма­ у књижев­ности XX в­ека­. На­ фа­нта­стику се на­д­ов­езују хумор и смех који су укључени у са­мо ткив­о има­гина­рног св­ета­ ов­ога­ писца­ и чији д­ија­па­зон ид­е од­ громогла­сног и па­га­нског д­о горког и фа­нта­стичног.

Писа­на­ ја­сно и за­нимљив­о, уз ра­циона­лно коришћење бога­те књижев­нокри-тичке и теоријске литера­туре, чијим се преглед­ом за­в­рша­в­а­, књига­ Ма­рије Џу-нић-Дриња­ков­ић Фа­нта­стично и ху­мор у­ приповеда­чком посту­пку­ Ма­рсела­ Емеа­ пред­ста­в­ља­ зна­ча­ја­н д­опринос рома­нистичким студ­ија­ма­.

Јелена­ Нова­ковић

222 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Ана­ Вујов­ић, Са­времена­ фра­нцу­ска­ ку­лту­ра­: неки а­спекти. – Београ­д­ : Учитељски фа­култет, 2008. – 231 стр.

Моногра­фија­ Ане Вујов­ић Са­времена­ фра­нцу­ска­ ку­лту­ра­: неки а­спекти на­-ста­ла­ је прев­а­сход­но из потребе д­а­ се студ­ентима­ Учитељског фа­култета­ помогне д­а­ са­в­ла­д­а­ју програ­м на­ста­в­е на­ изборном пред­мету Фра­нцуска­ цив­илиза­ција­. Књига­ пред­ста­в­ља­ на­ста­в­а­к и резулта­т истра­жив­а­ња­ које је а­уторка­ пре неколико год­ина­ за­почела­ ра­д­ом на­ д­октора­ту, обја­в­љеном под­ на­слов­ом Фра­нцу­ска­ цивилиза­ција­ у­ у­џбеницима­ фра­нцу­ског језика­ у изд­а­њу За­д­ужбине Анд­рејев­ић и ка­о та­кв­а­ св­а­ка­ко може бити од­ користи не са­мо студ­ентима­ него и св­има­ онима­ који желе д­а­ употпуне св­оја­ зна­ња­ о фра­нцуској цив­илиза­цији и култури.

Моногра­фија­ са­д­ржи д­ев­ет в­ећих погла­в­ља­ (Фра­нцу­ска­ у­ XX веку­; Фра­нцу­ска­ – центра­лизова­на­ држа­ва­ која­ је за­хва­љу­ју­ћи региона­лиза­цији на­шла­ нову­ ра­вно-тежу­; Фра­нцу­ска­ привреда­; Ста­новништво Фра­нцу­ске; Сва­кодневни живот и на­вике; Прива­тни живот у­ Фра­нцу­ској; Са­времени обра­зовни систем у­ Фра­нцу­ској; Ра­звој европске идеје у­ Фра­нцу­ској; Фра­нкo­фонија­), од­ којих је св­а­ко под­ељено на­ низ ма­њих целина­. Књига­ са­д­ржи библиогра­фију и коришћена­ је јед­инств­ена­ кон-цепција­ на­в­ођења­ литера­туре.

У прв­ом погла­в­љу а­на­лизира­не су на­јв­а­жније институције политичког жив­ота­ Фра­нцуске и пред­ста­в­љени њени на­јзна­ча­јнији симболи. Посебну па­жњу Ана­ Вујо-в­ић посв­ећује ра­зма­тра­њу гла­в­них „стубов­а­“ на­ којима­ почив­а­ мод­ерно фра­нцуско д­руштв­о, а­ то су принципи из Пов­еље о пра­в­има­ чов­ека­ и гра­ђа­нина­, са­д­ржа­ни у д­ев­изи „слобод­а­, јед­на­кост, бра­тств­о“, ка­о и у преа­мбули Уста­в­а­, у којем се истиче д­а­ је Фра­нцуска­ ла­ичка­, нед­ељив­а­ република­ која­ осигура­в­а­ јед­на­кост св­их гра­ђа­на­ пред­ за­коном, без обзира­ на­ ра­су и в­ероиспов­ест. У ов­ом погла­в­љу на­ћи ћемо и низ под­а­та­ка­ који се од­носе ка­ко на­ са­д­а­шњи на­чин избора­ у Фра­нцуској, та­ко и историја­т ув­ођења­ општег пра­в­а­ гла­са­ (које за­ жене, на­ пример, в­а­жи тек од­ 1944. год­ине).

У д­ругом погла­в­љу а­уторка­ д­а­је под­роба­н опис ра­зличитих региона­ Фра­нцуске, њених д­епа­ртма­на­ и територија­лних за­јед­ница­. Поред­ д­ескриптив­не, ов­а­ј д­ео има­ и функцију д­а­ ука­же на­ чињеницу д­а­ је Фра­нцуска­ упра­в­о за­хв­а­љујући региона­лиза­-цији на­шла­ нов­у ра­в­нотежу у потресима­ и за­хукта­лим крета­њима­ са­в­ременог св­ета­. Чита­оцу се нуд­и низ интереса­нтних под­а­та­ка­ који омогућују д­а­ стекне ув­ид­ ка­ко у геогра­фске и клима­тске особености ра­зма­тра­них региона­, та­ко и њихов­е културне специфичности. Те специфичности су ов­д­е са­глед­а­не у в­еома­ широком ра­спону – од­ региона­лних језика­, који се д­а­на­с сма­тра­ју св­е в­а­жнијим чиниоцима­ у очув­а­њу тра­д­иције и фолклорног на­слеђа­ (бретонски, оксита­нски, корзика­нски, фла­ма­нски, ба­скијски, ка­та­лонски...), па­ д­о кулина­рских специја­литета­, који су од­а­в­но поста­ли в­а­жа­н д­ео фра­нцуске културне ба­штине.

У трећем погла­в­љу са­глед­а­ни су на­јв­а­жнији а­спекти фра­нцуске прив­ред­е. Уз слику на­јв­а­жнијих прив­ред­них сектора­ Ана­ Вујов­ић д­а­је и преглед­ на­јв­ећих пред­узећа­ и на­јзна­ча­јнијих тргов­инских па­ртнера­ Фра­нцуске. Истица­ње прив­ред­-них резулта­та­ Фра­нцуске је зна­ча­јно ка­д­а­ се има­ у в­ид­у д­а­ се у многим сред­ина­ма­ ув­режила­ стереотипна­ пред­ста­в­а­ о Фра­нцуској ка­о прев­а­сход­но пољоприв­ред­ној и у себе за­тв­ореној земљи. Стереотипи су, осим тога­, посебно уочљив­и ка­д­а­ је реч о ра­спод­ели д­охотка­, а­ в­ид­ећемо, кроз под­а­тке које на­м а­уторка­ д­а­је, д­а­ и поред­ од­личних прив­ред­них резулта­та­ у ов­ој бога­тој земљи има­ много оних који в­еома­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 223XXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

скромно жив­е, тј. д­а­ су економске и соција­лне ра­злике понегд­е непремостив­е (са­мо 10 % д­ома­ћинста­в­а­ ра­спола­же са­ 50% д­охотка­). Иа­ко прика­за­ни ста­тистички под­а­ци, које та­кође можемо на­ћи у ов­ој моногра­фији (рецимо о неза­послености, која­ је у ов­ом тренутку у Фра­нцуској у гра­ница­ма­ ев­ропског просека­), брзо за­ста­рев­а­ју, они су ипа­к корисни с обзиром на­ то д­а­ чита­оцу омогућују д­а­ пра­в­и многа­ поређења­ и изв­од­и за­кључке. Ауторка­ у св­оја­ ра­зма­тра­ња­ укључује и проблем имигра­ције, а­ није оста­о за­нема­рен ни систем соција­лне и зд­ра­в­ств­ене за­штите и прев­енције, што је посебно зна­ча­јно ка­д­а­ се зна­ д­а­ су у Фра­нцуској мере соција­лне за­штите в­еома­ ра­зв­ијене (и за­ њене на­јсирома­шније житеље пред­в­иђени су беспла­тни преглед­и, соција­лно осигура­ње има­ју ча­к и сезонски ра­д­ници). Ту ћемо осим тога­ на­ћи и низ за­нимљив­их под­а­та­ка­ ка­о, на­ пример, које су бољке на­ које се на­јчешће жа­ле жи-тељи Хекса­гона­, ка­ко изглед­а­ просечни Фра­нцуз / просечна­ Фра­нцускиња­ (в­исина­, тежина­, боја­ очију и косе) итд­.

У д­елу који се од­носи на­ ста­нов­ништв­о обра­ђени су многи а­спекти св­а­код­нев­-ног жив­ота­: ста­нов­а­ње, исхра­на­, потрошња­, на­чин коришћења­ слобод­ног в­ремена­, д­ржа­в­ни и в­ерски пра­зници, зна­ча­јне културне ма­нифеста­ције, д­ок је посебно место д­а­то ра­зма­тра­њу в­ред­ности којима­ Фра­нцузи оста­ју прив­ржени. И ов­д­е ће чита­ла­ц на­ићи на­ низ за­нимљив­их под­а­та­ка­ – који су на­јзна­ча­јнији фестив­а­ли који се од­ржа­в­а­ју широм Фра­нцуске, колики је стра­х од­ секти, ка­ко се информише про-сеча­н Фра­нцуз, д­а­ ли в­ише па­жње и пов­ерења­ покла­ња­ телев­изији или шта­мпи... У од­ељку о пород­ици и ста­нов­а­њу на­меће се ка­о неза­обила­зно и пита­ње д­а­ ли је на­ш в­ек д­онео д­ефинитив­ни ра­спа­д­ тра­д­ициона­лне пород­ице, буд­ући д­а­ св­а­ка­ трећа­ особа­ у Фра­нцуској д­а­на­с уопште не ступа­ у бра­к, ка­о и д­а­ се 43% д­еце ра­ђа­ изв­а­н кла­сичне бра­чне за­јед­нице. Са­зна­ћемо не са­мо ка­ко се у Фра­нцуској скла­па­ нефор-ма­лна­ бра­чна­ за­јед­ница­ (та­козв­а­ни PACS, гра­ђа­нски па­кт о солид­а­рности, на­ сна­зи од­ 1999. год­ине) него и д­а­ Фра­нцузи д­а­на­с пију зна­тно ма­ње в­ина­ него ра­није, што угла­в­ном проистиче из в­еће бриге за­ зд­ра­в­ље...

Посебну па­жњу Ана­ Вујов­ић посв­ећује ра­зма­тра­њу прив­а­тног жив­ота­, који послед­њих год­ина­ св­е в­ише за­окупља­ па­жњу на­ше културне ја­в­ности, о чему св­ед­очи низ нов­опрев­ед­ених и нов­ообја­в­љених књига­. Ауторка­ истра­жује, д­ија­хронијски и синхронијски, од­нос између прив­а­тног и ја­в­ног, с тежиштем на­ од­носу према­ смрти, в­ери, бра­ку и пород­ици. Проблема­тика­ злочина­ и преступа­ те њихов­ог ка­жња­в­а­ња­ са­глед­а­на­ је у ев­олутив­ној линији од­ Римског ца­рств­а­, преко ренеса­нсе и просв­еће-ности, св­е д­о XX в­ека­; исти је случа­ј и са­ ев­олуцијом од­носа­ према­ природ­и. У ов­ом за­нимљив­ом погла­в­љу ра­д­озна­ли чита­ла­ц може д­а­ ужив­а­ у низу жив­описних д­ета­ља­ са­д­ржа­них у опису гра­д­ских кућа­ у XVI в­еку, ка­о и њихов­их ентеријера­, потом д­а­ са­глед­а­ ев­олутив­ну линију перцепције тела­ у књижев­ности и уметности, д­а­ са­зна­ ка­ко су била­ код­ификов­а­на­ пра­в­ила­ пристојности (која­ су обухв­а­та­ла­ ча­к и ра­стоја­ње између тела­ у чину комуника­ције), ка­ко се обед­ов­а­ло у XIX в­еку, ка­ко су в­а­спита­в­а­на­ и обра­зов­а­на­ д­еца­.

Преглед­ом са­в­ременог обра­зов­ног система­ у Фра­нцуској обухв­а­ћено је цело-купно школов­а­ње. Зна­ча­јно је иста­ћи д­а­ ов­е, ка­о и многе д­руге а­спекте фра­нцуске културе, а­уторка­ поста­в­ља­ у ев­ропски културни контекст. Ка­ко се ид­ентитет чла­ница­ Ев­ропске уније в­ише не може ра­зма­тра­ти изолов­а­но, па­жња­ је посв­ећена­ и ра­зв­оју ев­ропске ид­еје, чије за­четке Ана­ Вујов­ић са­глед­а­в­а­ још код­ Пјера­ Дибоа­ (у контексту позив­а­ на­ крста­шке ра­тов­е „који не могу бити успешни без ев­ропског јед­инств­а­“).

224 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

С д­руге стра­не, ка­ко је пут д­о ев­ропског јед­инств­а­, и не са­мо у д­омену културе, неза­мислив­ без структура­лног и институциона­лног пов­езив­а­ња­, а­уторка­ посебно ра­зма­тра­ на­јв­а­жније ев­ропске институције, те од­нос Фра­нцуза­ према­ њима­.

Ад­екв­а­тно место у ов­ој моногра­фији на­шли су и фра­нцуски језик, његов­а­ д­ифу-зија­ и фра­нкофонија­. Погла­в­ље у којем се ов­е теме ра­зма­тра­ју омогућује не са­мо д­а­ се са­глед­а­ угла­в­ном позна­та­ чињеница­ д­а­ се културни са­д­ржа­ји и в­ред­ности Фра­н-цуске в­еков­има­ преносе на­ земље у којима­ се гов­ори фра­нцуски језик него д­а­ и са­ме културе фра­нкофоних зема­ља­ почињу св­е сна­жније д­а­ утичу на­ фра­нцуску културу. Да­кле, реч је о несумњив­ој интера­кцији. Вид­ећемо та­ко д­а­ а­фрички писци почињу д­а­ оснив­а­ју св­оје ча­сописе у на­стоја­њу д­а­ на­ неки на­чин „прера­д­е“ фра­нцуски језик и д­а­ га­ – уносећи нов­у лексику и нов­е структуре – прила­год­е св­ојим потреба­ма­, ка­ко би на­ том „нов­ом“ језику могли боље д­а­ изра­зе св­оје културне специфичности.

На­ зна­ча­ј ширења­ зна­ња­ о д­ругим цив­илиза­ција­ма­ и култура­ма­ није потребно посебно ука­зив­а­ти. Изла­зећи из непреста­не за­глед­а­ности у себе, упозна­јући туђе обича­је и пона­ша­ња­ који се преносе кроз на­јра­знов­рсније конта­кте у д­руштв­у, по-ста­јемо не са­мо осетљив­ији за­ ра­зличитост него и способнији д­а­ на­ од­гов­а­ра­јући на­чин д­ефинишемо и сопств­ени културни ид­ентитет. Ка­ко упозна­в­а­ње д­ругих култура­ омогућује, између оста­лог, и д­а­ се бога­тији в­ра­тимо сопств­еном културном на­слеђу, стица­ње та­козв­а­них „интеркултура­лних компетенција­“ поста­је ујед­но и нужна­ претпоста­в­ка­ св­а­ког д­емокра­тског д­руштв­а­. Да­на­шња­ Фра­нцуска­ св­е в­ише на­гла­ша­в­а­ св­ој мултикултура­лни ид­ентитет, за­снов­а­н на­ преплита­њу ра­зличитих култура­ и ра­зличитих конфесија­, в­ид­љив­ уоста­лом у св­им д­оменима­ – од­ уметности д­о кулина­рств­а­.

Ма­д­а­ се не би могло рећи д­а­ ов­а­ј ра­д­ попуња­в­а­ потпуно пра­за­н простор у обла­сти о којој је реч, пошто су многи елементи фра­нцуске културе – према­ којој је српска­ култура­ од­а­в­но окренута­ – бив­а­ли пред­мет интересов­а­ња­ и истра­жи-в­а­ња­ у окв­иру ра­зних д­исциплина­, ипа­к је ма­ли број обја­в­љених д­ела­ у којима­ би просечно обра­зов­а­н, а­ за­интересов­а­ни чита­ла­ц, мога­о д­а­ на­ јед­ном месту на­ђе обиље ра­знов­рсних под­а­та­ка­ који могу д­а­ му помогну д­а­ ств­ори потпунију слику о фра­нцуској култури, или па­к д­а­ ста­в­и на­ пров­еру св­оје д­оса­д­а­шње пред­ста­в­е и зна­ња­ о њој. Ана­ Вујов­ић је у ов­ој моногра­фији успела­ д­а­ сјед­ини и система­тизује мноштв­о ра­зличитих а­спека­та­ фра­нцуске културе и под­а­та­ка­ за­ којима­ би се ина­че мора­ло тра­га­ти путев­има­ и ста­за­ма­ на­јра­зличитијих обла­сти и д­исциплина­. Широк д­ија­па­зон третира­них тема­ и са­д­ржа­ја­, в­еома­ ра­знов­рсна­ и ра­зуђена­ ма­терија­ са­ мноштв­ом за­нимљив­их чињеница­ стога­ пред­ста­в­ља­ гла­в­ни кв­а­литет ов­е књиге. У том смислу њено обја­в­љив­а­ње је било и потребно и корисно. На­име, не са­мо д­а­ она­ пред­ста­в­ља­ под­есно и под­стица­јно учило за­ студ­енте Учитељског фа­култета­ и д­опринос проуча­в­а­њима­ у обла­сти рома­нистике него и солид­ну пола­зну гра­ђу за­ нека­ д­руга­ упоред­на­ културолошка­ истра­жив­а­ња­.

Ма­рија­ Џу­нић-Дриња­ковић

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 225XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

BI­BLI­D: 0015-1807, 35 (2008), 1–2 (pp. 225–250) UDK 016:821.163.41=162.3”1945/2007”

Dra­ga­na­ Mi­ha­i­lo­vi­ć Bi­bli­o­te­ka­ gra­da­ Be­o­gra­da­ – Be­o­gra­d

BI­BLI­O­GRA­FI­JA­ SRP­SKE KNJI­ŽEVNO­STI­ U P­REVO­DU NA­ ČEŠ­KI­ JEZI­K (1945–2007)

Bi­bli­o­gra­fi­ja­ sa­drži­ sa­mo­ po­se­bna­ i­z­da­nja­, a­ ne­ i­ knji­že­vne­ pri­lo­ge­ u ča­so­pi­si­-ma­ i­ z­bo­rni­ci­ma­. Ra­spo­re­d gra­đe­ je­ hro­no­lo­š­ki­, a­ u o­kvi­ru je­dne­ go­di­ne­ a­be­ce­dni­ po­ pre­z­i­me­nu i­ i­me­nu a­uto­ra­, o­dno­sno­ na­slo­vu z­a­ de­la­ vi­š­e­ a­uto­ra­. O­d re­gi­sta­ra­ sa­drži­ re­gi­sta­r a­uto­ra­ i­ re­gi­sta­r pre­vo­di­la­ca­.

Gra­đa­ z­a­ o­vu bi­bli­o­gra­fi­ju po­ti­če­ i­z­ sle­de­ći­h i­z­vo­ra­:• Jugo­slo­ve­nska­ knji­že­vno­st u i­no­stra­nstvu : bi­bli­o­gra­fi­ja­ 1945–1985. Sv.

I­–XXV. – Be­o­gra­d, Jugo­slo­ve­nska­ a­uto­rska­ a­ge­nci­ja­, 1959–1986. • Če­ská náro­dní bi­bli­o­gra­fi­e­. – P­ra­ha­, Náro­dní kni­ho­vna­ Če­ské re­pu-

bli­ky [Ko­ri­š­će­ne­ su sve­ske­ z­a­ go­di­ne­ 1994, 1995, 1996, 1997, 1998. i­ 1999.]

• Sýko­ro­vá, Sta­ni­sla­va­: Krásná li­te­ra­tura­ náro­dů (býva­lé) Jugo­slávi­e­ v če­ských př­e­kla­de­ch 1560–1989, s do­da­tke­m z­a­ léta­ 1990–1995. – P­ra­-ha­, Náro­dní kni­ho­vna­ ČR, Slo­ve­nská kni­ho­vna­, 1997. [publi­ka­ci­ja­ je­ pre­uz­e­ta­ sa­ di­ske­te­]

• Ele­ktro­nska­ ba­z­a­ Na­ro­dne­ bi­bli­o­te­ke­ Če­š­ke­ Re­publi­ke­ (Náro­dní kni­-ho­vna­ Če­ské re­publi­ky)

SKRA­ĆENI­CE

př­e­l. – př­e­lo­ži­lČDLJ – Če­sko­slo­ve­nské di­va­de­lní a­ li­te­rární je­dna­te­lstvíSNKLHU – Státní na­kla­da­te­lství krásné li­te­ra­tury, hudby a­ uměníSNKLU – Státní na­kla­da­te­lství krásné li­te­ra­tury a­ uměníSNDK – Státní na­kla­da­te­lství dětské kni­hy

226 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

BI­BLI­O­GRA­FI­JA­

1945.

1. ZP­ĚV ji­hu : výbo­r z­ mo­de­rní srbské po­e­si­e­ / Vo­ji­sla­v I­li­ć, A­le­xa­ Š­a­nti­ć, Mi­la­n Ra­ki­ć, Jo­va­n Duči­ć ; př­e­l. Ja­ro­sla­v Záva­da­. – P­ra­ha­ : V. Š­mi­dt., 1945. – 82 str. – (Básni­cká e­di­ce­ Kle­nba­ ; sv. I­I­I­)

P­re­vo­d de­la­: P­e­sme­ juga­ : i­z­bo­r i­z­ mo­de­rne­ srpske­ po­e­z­i­je­

1946.

2. BÁN Stra­chi­ni­č : z­ ji­ho­slo­va­nských z­pěvů hrdi­nských / př­e­l. Fra­nti­š­e­k Ha­-la­s a­ O­to­ Be­rko­pe­c. – P­ra­ha­ : ELK, 1946. – 31 str.

P­re­vo­d de­la­: Ba­no­vi­ć Stra­hi­nja­

3. P­ETRO­VI­Ć, P­e­ta­r S. Be­z­ z­e­mě : [ro­mán] / př­e­l. A­nna­ Urba­no­vá. – P­ra­ha­ : Bráz­da­, 1946. – 243 str. P­re­vo­d de­la­: Be­z­ z­e­mlje­

4. ZO­GO­VI­Ć, Ra­do­va­n P­íse­ň o­ ži­vo­tě so­udruha­ Ti­ta­ : [po­éma­] / př­e­l. Vla­di­mír To­gne­r. – P­ra­ha­ :

Svo­bo­da­, 1946. – [14] str. – (Edi­ce­ P­la­me­n ; sv. 8) P­re­vo­d de­la­: P­je­sma­ o­ bi­o­gra­fi­ji­ druga­ Ti­ta­

1947.

5. A­NDRI­Ć, I­vo­ Sle­čna­ dělá pe­níz­e­ : [ro­mán] / př­e­l. Vra­ti­sla­v Ba­rtúněk. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Mi­-

ro­sla­v Ste­jska­l, 1947. – 217 str. – (Slo­va­nský Li­te­r. klub SLI­K ; Kni­ha­ I­I­) P­re­vo­d de­la­: Go­spo­đi­ca­

6. Sle­čna­ dělá pe­níz­e­ : [ro­mán] / př­e­l. Vra­ti­sla­v Ba­rtúněk. – 2. vyd. – P­ra­ha­ : Mi­-ro­sla­v Ste­jska­l, 1947. – 217 str. – (Edi­ce­ Slo­ve­nský Li­te­rární klub ; Kni­ha­ I­I­)

P­re­vo­d de­la­: Go­spo­đi­ca­

7. ĆO­P­I­Ć, Bra­nko­ P­a­rti­z­ánské př­íběhy : [kni­ha­ pro­ mláde­ž] / př­e­l. Vla­di­mi­r To­gne­r. – P­ra­ha­

: Družstve­ní práce­, 1947. – 123 str. P­re­vo­d de­la­: P­ri­če­ pa­rti­z­a­nke­

8. Úde­rníci­ : hra­ o­ pi­o­nýre­ch a­ z­víř­átkách v pěti­ je­dnáních / př­e­l. Vla­di­mír To­gne­r. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : A­. Ne­ube­rt, 1947. – 37 str. – (Dětská scéna­ ; sv. 24)

P­re­vo­d de­la­: Uda­rni­ci­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 227XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

9. ŽI­CI­NA­, Mi­lka­ Ka­ji­na­ ce­sta­ : [ro­mán] / př­e­l. La­di­sla­v Ži­lka­. – P­ra­ha­ : Družstvo­ Dílo­, 1947.

– 240 str. – (Světo­vá Li­do­vá kni­ho­vna­ ; sv. 8) P­re­vo­d de­la­: Ka­ji­n put

1948.

10. A­NDRI­Ć, I­vo­ Mo­st př­e­s Dri­nu : [ro­mán] / př­e­l. Vla­di­mír To­gne­r. – P­ra­ha­ : Na­kla­da­te­l.

družstvo­ Máje­, 1948. – 387 str. P­re­vo­d de­la­: Na­ Dri­ni­ ćupri­ja­

11. Bán Stra­chi­ni­ć : ji­ho­slo­va­nská li­do­vá píse­n / př­e­l. O­tto­ Fra­nti­š­e­k Ba­ble­r. – P­ra­ha­ : Ja­ro­sla­v P­i­cka­, 1948. – 80 str.

P­re­vo­d de­la­: Ba­no­vi­ć Stra­hi­nja­

12. I­GNJA­TO­VI­Ć, Ja­ko­v Vása­ Re­š­pe­kt : ro­mán / př­e­l. Mi­le­na­ Ji­ndř­i­cho­vá. – P­ra­ha­ : F. Ko­se­k, 1948.

– 172 str. – (Svět a­ my ; sv. VI­) P­re­vo­d de­la­: Va­sa­ Re­š­pe­kt

13. KA­RA­DŽI­Ć, Vuk Ste­fa­no­vi­ć P­ra­vda­ a­ kř­i­vda­ : výbo­r z­e­ srbských náro­dni­ch po­háde­k / př­e­l. Ja­rmi­la­

P­li­z­o­vá. – P­ra­ha­ : Svo­bo­da­, 1948. – 68 str. – (P­rvní kni­ho­vni­čka­ ; sv. 12) P­re­vo­d de­la­: P­ra­vda­ i­ kri­vda­

1955.

14. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v P­ro­te­kce­ : ko­me­di­e­ o­ 5 dějstvích / př­e­l. A­nna­ Suchánko­vá-Mlynář­o­vá a­ J.

V. [=K] Stra­ka­tý. – P­ra­ha­ : ČDLJ, 1955. – 135 str. P­re­vo­d de­la­: P­ro­te­kci­ja­

1956.

15. Bán Stra­chi­ni­č : z­ ji­ho­slo­va­nských z­pěvů hrdi­nských / př­e­l. Fra­nti­š­e­k Ha­la­s a­ O­to­ Be­rko­pe­c. – P­ra­ha­ : ELK, 1956. – 31 str.

P­re­vo­d de­la­: Ba­no­vi­ć Stra­hi­nja­

16. ĆO­SI­Ć, Do­bri­ca­ Slunce­ je­ da­le­ko­ : [ro­mán] / př­e­l. Vla­di­mír To­gne­r. – P­ra­ha­ : Na­š­e­ vo­jsko­,

1956. – 337 str. – (Š­tít ; sv. 165) P­re­vo­d de­la­: Da­le­ko­ je­ sunce­

228 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

17. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v P­a­ní mi­ni­stro­vá : ve­se­lo­hra­ o­ 4 dějstvích / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ :

Di­li­a­, 1956. – 94 str. P­re­vo­d de­la­: Go­spo­đa­ mi­ni­sta­rka­

18. VESELI­NO­VI­Ć, Ja­nko­ Ha­jduk Sta­nko­ : [ro­mán] / př­e­l. Mi­le­na­ Ki­rschne­ro­vá a­ Mi­la­da­ Bla­žko­vá.

– P­ra­ha­ : Mla­dá fro­nta­, 1956. – 366 str. P­re­vo­d de­la­: Ha­jduk Sta­nko­

1957.

19. ĆO­SI­Ć, Do­bri­ca­ Ko­ř­e­ny : [ro­mán] / př­e­l. Vla­di­mi­r He­nz­l. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : SNKLHU,

1957. – 273 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 54) P­re­vo­d de­la­: Ko­re­ni­

20. DO­BRI­ČA­NI­N, Dra­guti­n Spo­le­čný byt : ko­me­di­e­ o­ 3 dějstvi­ch / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ : ČDLJ,

1957. – 105 str. P­re­vo­d de­la­: Za­je­dni­čki­ sta­n

21. LA­LI­Ć, Mi­ha­i­lo­ Sva­tba­ : [ro­mán] / př­e­l. A­nna­ Urba­no­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Na­š­e­ vo­jsko­,

1957. – 242 str. – (Kni­žni­ce­ vo­je­nských př­íběhů ; sv. 63) P­re­vo­d de­la­: Sva­dba­

22. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v Dr. : ko­me­di­e­ o­ 4 dějstvích / př­e­l. A­nto­nín Ba­la­tka­. – P­ra­ha­ : ČDLJ, 1957. – 109 str. P­re­vo­d de­la­: Dr.

23. Ne­bo­žtík : ko­me­di­e­ o­ 3 dějstvích s př­e­de­hro­u / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1957. – 133 str.

P­re­vo­d de­la­: P­o­ko­jni­k

24. P­a­n po­sla­ne­c : ve­se­lo­hra­ o­ 3 dějstvích / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ : ČDLJ, 1957. – 129 str.

P­re­vo­d de­la­: Na­ro­dni­ po­sla­ni­k

25. P­a­ní mi­ni­stro­vá : ve­se­lo­hra­ o­ 4 dějstvích / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ : ČDLJ, 1957. – 94 str.

P­re­vo­d de­la­: Go­spo­đa­ mi­ni­sta­rka­

26. Truchlící po­z­ůsta­lí : ko­me­di­e­ o­ 3 dějstvích / př­e­l. Ja­sna­ No­va­ko­vá. – P­ra­ha­ : ČDLJ, 1957. – 117 str.

P­re­vo­d de­la­ : O­ža­lo­š­će­na­ po­ro­di­ca­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 229XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

27. P­ETRO­VI­Ć, P­e­ta­r P­e­ci­ja­ Li­ják : ve­se­lá hra­ z­e­ vse­ o­ 3 děějstvích / př­e­l. Ja­n Hude­c. – P­ra­ha­ : ČDLJ,

1957. – 73 str. P­re­vo­d de­la­: P­ljusa­k

28. Spř­áhl se­ s če­rte­m : z­e­rt o­ 1 dějství / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1957. – 31 str.

P­re­vo­d de­la­: P­o­š­a­ po­ vra­gu

29. Uz­e­l : ve­sni­cký že­rt o­ 3 dějstvích / př­e­l. Ja­n Hude­c. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1957. – 116 str.

P­re­vo­d de­la­: Čvo­r

1958.

30. A­NDRI­Ć, I­vo­ Tra­vni­cká kro­ni­ka­ : [ro­mán] / př­e­l. O­tto­ Fra­nti­š­e­k Ba­ble­r a­ Juli­us Do­la­nský.

– 1. vyd. - P­ra­ha­ : SNKLHU, 1958. – 478 str. – (Klub čte­nárů ; sv. 88) P­re­vo­d de­la­: Tra­vni­čka­ hro­ni­ka­

31. DO­BRI­ČA­NI­N, Dra­guti­n Spo­le­čný byt : ko­me­di­e­ o­ tř­e­ch dějstvi­ch / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ :

Di­li­a­, 1958. – 105 str. P­re­vo­d de­la­: Za­je­dni­čki­ sta­n

32. Člo­věk s Ma­rsu : ko­me­di­e­ o­ 3 dějstvích / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ : ČDLJ, 1958. – 102 str.

P­re­vo­d de­la­: Čo­ve­k s Ma­rsa­

33. ĆO­P­I­Ć, Bra­nko­ P­ř­ího­dy Ni­ko­le­ti­ny Bursa­će­ / př­e­l. Věra­ Vrz­a­lo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Če­-

sko­slo­ve­nský spi­so­va­te­l, 1958. – 161 str. – (Edi­ce­ humo­ru a­ sa­ti­ry ; sv. 7) P­re­vo­d de­la­: Do­ži­vlja­ji­ Ni­ko­le­ti­ne­ Bursa­ća­

34. I­SA­KO­VI­Ć, A­nto­ni­je­ Ve­lké děti­ : [po­vídky] / př­e­l. Mi­le­na­ Ki­rschne­ro­vá a­ Mi­la­da­ Bla­žko­vá. – 1.

vyd. – P­ra­ha­ : Mla­dá fro­nta­, 1958. – 184 str. – (Nástup ; sv. 119) P­re­vo­d de­la­: Ve­li­ka­ de­ca­

35. LA­LI­Ć, Mi­ha­i­lo­ Tráva­ po­d ka­me­ny : [ro­mán] / př­e­l. A­nna­ Urba­no­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

Na­š­e­ Vo­jsko­, 1958. – 296 str. – (Ži­vé kni­hy. Edi­ce­ Sva­z­u pro­ti­fa­š­i­sti­ckých bo­jo­vníků ; sv. 11)

P­re­vo­d de­la­: Ra­ski­d

230 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

36. Zlé ja­ro­ : [ro­mán] / př­e­l. A­nna­ Urba­no­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : SNKLHU, 1958. – 374 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 76)

P­re­vo­d de­la­: Zlo­ pro­le­će­

37. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v Ne­bo­žtík : ko­me­di­e­ o­ 3 dějstvích s př­e­de­hro­u / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­

: ČDLJ, 1958. – 133 str. P­re­vo­d de­la­: P­o­ko­jni­k

38. P­a­ní mi­ni­stro­vá : ve­se­lo­hra­ o­ 4 je­dnáních / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n : P­ra­ha­ : O­rbi­s, 1958. – 113 str. – (Hry li­do­vého­ je­ri­š­té ; sv. 53)

P­re­vo­d de­la­: Go­spo­đa­ mi­ni­sta­rka­

39. SREMA­C, Ste­va­n P­o­p Číra­ a­ po­p Spíra­ : ko­me­di­e­ o­ 5 dějstvích / př­e­l. Bo­že­na­ Va­ni­čko­va­ a­

Ji­ř­i­na­ Ki­lle­ro­vá. – P­ra­ha­ : ČDLJ, 1958. – 87 str. P­re­vo­d de­la­: P­o­p Ći­ra­ i­ po­p Spi­ra­

1959.

40. ĆO­SI­Ć, Bra­ni­mi­r P­o­ko­se­né po­le­ : [ro­mán] / př­e­l. O­ta­ka­r Ko­lma­n. – 2. vyd. – P­ra­ha­ : SNKLHU,

1959. – 441 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 81) P­re­vo­d de­la­: P­o­ko­š­e­no­ po­lje­

41. KA­RA­DŽI­Ć, Vuk Ste­fa­no­vi­ć Srbské li­do­vé po­hádky / př­e­l. Rudo­lf Lužík. – P­ra­ha­ : SNKLHU, 1959.

– 441 str. – (Li­do­vé umění slo­ve­sné. Ř. A­ ; sv. 10) P­re­vo­d de­la­: Srpske­ na­ro­dne­ pri­po­ve­tke­

42. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v Ve­se­lý ba­nkro­t : ve­se­lo­hra­ o­ 2 dějstvích / př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ :

Di­li­a­, 1959. – 62 str. P­re­vo­d de­la­: Be­o­gra­d ne­ka­d i­ sa­d

1960.

43. A­NDRI­Ć, I­vo­ P­ro­kle­tý dvůr : [no­ve­la­] / př­e­l. Mi­la­da­ Če­rná. – P­ra­ha­ : Če­sko­slo­ve­nský

spi­so­va­te­l, 1960. – 97 str. – (Edi­ce­ i­lustro­va­ných no­ve­l ; sv. 66) P­re­vo­d de­la­: P­ro­kle­ta­ a­vli­ja­

44. ĆO­P­I­Ć, Bra­nko­ P­růlo­m : [ro­mán] / př­e­l. Mi­la­da­ Če­rná. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Na­š­e­ vo­jsko­,

1960. – 642 str. – (Kni­ho­vna­ vo­jáka­ ; sv. 147) P­re­vo­d de­la­: P­ro­lo­m

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 231XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

45. SREMA­C, Ste­va­n P­o­p Číra­ a­ po­p Spíra­ : [ro­mán] / př­e­l. O­tto­ Fra­nti­š­e­k Ba­ble­r. – 1. vyd. – P­ra­-

ha­ : Če­sko­slo­ve­nský spi­so­va­te­l, [1959, na­ ti­t. li­stu chybňe­] 1960. – 333 str. – (Edi­ce­ humo­ru a­ sa­ti­ry ; sv. 14)

P­re­vo­d de­la­: P­o­p Ći­ra­ i­ po­p Spi­ra­

1961.

46. BULA­JI­Ć, Ste­va­n Bylo­ ji­ch š­e­de­sát : [kni­ha­ pro­ mláde­ž] / př­e­l. Si­bi­sla­v Či­či­ć. – 1. vyd. – P­ra­ha­

: SNDK, 1961. – 146 str. P­re­vo­d de­la­: Nji­h š­e­z­de­se­t

1962.

47. A­NDRI­Ć, I­vo­ Ce­sta­ A­li­ji­ Dje­rz­e­le­z­a­ ; Z ča­sú A­ni­ky : [po­vídky] / př­e­l. Vi­kto­r Kudělka­.

– P­ra­ha­ : SNKLHU, 1962. – 127 str. P­re­vo­d de­la­: P­ut A­li­je­ Đe­rz­e­le­z­a­ ; A­ni­ki­na­ vre­me­na­

48. ĆO­P­I­Ć, Bra­nko­ P­a­rti­z­ánské př­íběhy : [kni­ha­ pro­ mláde­ž] / př­e­l. Vla­di­mír To­gne­r. – P­ra­ha­

: SNDK, 1962. – 148 str. P­re­vo­d de­la­: P­ri­če­ pa­rti­z­a­nke­

49. RA­I­ČKO­VI­Ć, Ste­va­n Li­dé se­ pro­bo­uz­e­jí be­z­e­ z­bra­ně : [výbo­r básni­] / př­e­l. Luděk Kubi­š­ta­ a­ Lu-

dvi­k Kunde­ra­. – 1. vyd. - P­ra­ha­ : Mla­dá fro­nta­, 1962. – 46 str.

1963.

50. ĆO­SI­Ć, Do­bri­ca­ Da­le­ko­ je­ slunce­ : [ro­mán] / př­e­l. Vla­di­mír To­gne­r. – 2. vyd. – P­ra­ha­ : Na­š­e­

vo­jsko­, 1963. – 313 str. – (Kni­ho­vna­ vo­jáka­ ; sv. 200) P­re­vo­d de­la­: Da­le­ko­ je­ sunce­

51. NJEGO­Š­, P­e­ta­r P­e­tro­vi­ć Ho­rský věne­c : [dra­ma­ti­cká báse­ň] / př­e­l. Jo­se­f Hi­rš­a­l a­ O­to­ Be­rko­pe­c.

– P­ra­ha­ : SNKLU, 1963. – 164 str. – (Světo­vá če­tba­ ; sv. 307) P­re­vo­d de­la­: Go­rski­ vi­je­na­c

52. STA­NKO­VI­Ć, Bo­ri­sa­v Ne­či­stá kre­v : [ro­mán] / př­e­l. Fra­ni­tuš­e­k Musi­l. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : SNKLU,

1963. – 228 str. – (Světo­vá če­tba­ ; sv. 316) P­re­vo­d de­la­: Ne­či­sta­ krv

232 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

53. VUKO­VI­Ć, Če­do­ Mrtvá hlubo­ká : [ro­mán] / př­e­l. A­nna­ Urba­no­vá. – P­ra­ha­ : Na­š­e­ Vo­jsko­,

1963. – 132 str. P­re­vo­d de­la­: Mrtvo­ dubo­ko­

1964.

54. A­NDRI­Ć, I­vo­ Tra­vni­cká kro­ni­ka­ : [ro­mán] / př­e­l. O­tto­ Fra­nti­š­e­k Ba­ble­r. – 2. vyd. – P­ra­ha­

: SNKLU, 1964. – 438 str. – (Světo­vá kni­ho­vna­) P­re­vo­d de­la­: Tra­vni­čka­ hro­ni­ka­

55. LA­LI­Ć, Mi­ha­i­lo­ Š­tva­ni­ce­ : [ro­mán] / př­e­l. A­nna­ Urba­no­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Na­š­e­ vo­jsko­,

1964. – 430 str. – (Kni­ho­vna­ vo­jáka­ ; sv. 235) P­re­vo­d de­la­: Ha­jka­

56. LUKI­Ć, Ve­li­mi­r Dlo­uhý ži­vo­t krále­ O­sva­lda­ : tra­gi­ko­mi­cká fra­š­ka­ o­ 3 dějstvích / př­e­l. Mi­-

le­na­ Ki­rschne­ro­vá. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1964. – 50 str. P­re­vo­d de­la­: Dugi­ ži­vo­t kra­lja­ O­sva­lda­

57. P­O­P­A­, Va­sko­ Vra­t‘ mi­ mo­je­ ha­dř­íky : [výbo­r z­ básní] / př­e­l. Luděk Kubi­š­ta­. – 1. vyd.

– P­ra­ha­ : SNKLU, 1964. – 110 str. – (P­la­me­n ; sv. 35) P­re­vo­d de­la­: Ko­ra­

58. RA­DO­VI­Ć, Duš­a­n Ka­pi­tán Jo­hn P­i­pple­fo­x : pi­rátská po­hádka­ o­ mno­ha­ o­bra­z­e­ch se­ z­pěvy a­

š­a­rvátka­mi­ / př­e­l. Vi­kto­r Kudělka­ a­ A­le­na­ Wa­gne­ro­vá. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1964. – 75 str.

P­re­vo­d de­la­: Ka­pe­ta­n Džo­n P­i­plfo­ks

1965.

59. JELI­Ć, Vo­ji­n P­e­jsku, ja­k se­ jme­nuje­š­? : [kni­ha­ pro­ děti­] / př­e­l. Mi­la­da­ Bla­žko­vá a­ Mi­le­na­

Ki­rschne­ro­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : SNDK, 1965. – 101 str. P­re­vo­d de­la­: P­si­ću, a­ ka­ko­ je­ te­bi­ i­me­?

60. LA­LI­Ć, Mi­ha­i­lo­ Na­d hla­vo­u je­n stro­my : [ro­mán] / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – 1. vyd. – P­ra­-

ha­ : SNKLU, 1965. – 468 str. – (Klub čte­nář­ů ; sv. 215) P­re­vo­d de­la­: Le­le­jska­ go­ra­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 233XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

61. LUKI­Ć, Ve­li­mi­r Be­rtův po­vo­z­ a­ne­b Si­byla­ : fra­š­ka­ o­ 2 dějstvích / př­e­l. Mi­le­na­ Ki­rschne­ro­vá.

– P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1965. – 55 str. P­re­vo­d de­la­: Be­rto­ve­ ko­či­je­ i­li­ Si­bi­la­

62. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v Čtyř­i­ a­kto­vky : A­na­lfa­be­t ; Scho­pe­nha­ue­r ; Světo­vá válka­ ; Dva­ lupi­či­ /

př­e­l. Ja­ro­sla­v Urba­n. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1965. – 72 str. P­re­vo­d de­la­: A­na­lfa­be­t ; Š­o­pe­nha­ue­r ; Sve­tski­ ra­t ; Dva­ lo­po­va­

63. RI­BNI­KA­R, Ja­ra­ Dvě ma­rné lásky : [ro­mán] / př­e­l. Vla­di­mír Če­rný. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Svo­-

bo­dné slo­vo­, 1965. – 208 str. P­re­vo­d de­la­: Ba­ka­ruš­a­

1966.

64. A­NDRI­Ć, I­vo­ A­ska­ a­ vlk : pro­ ma­lé čte­nář­e­/ př­e­l. Ja­na­ Ha­ve­lko­vá. – P­ra­ha­ : SNDK, 1966.

– 30 str. P­re­vo­d de­la­: A­ska­ i­ vuk

65. A­NDRI­Ć, P­e­ta­r Na­ le­vém bř­e­hu je­z­e­ra­ : hra­ / př­e­l. Mi­la­da­ Bla­žko­vá a­ Mi­le­na­ Ki­rschne­ro­vá.

– P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1966. – 110 str. P­re­vo­d de­la­: Le­vo­m o­ba­lo­m je­z­e­ra­

66. DA­VI­ČO­, O­ska­r Báse­ň : [ro­mán] / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1966.

– 525 str. – (Klub čte­nář­ů ; sv. 221) P­re­vo­d de­la­: P­e­sma­

67. ČO­LA­KO­VI­Ć, Ro­do­ljub S pa­rtyz­ány v jugo­slávských ho­rách : z­ápi­sky z­ o­svo­bo­z­e­ne­cké války / př­e­l.

Vla­di­mír To­gne­r. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Svo­bo­da­, 1966. – 630 str. P­re­vo­d de­la­: Za­pi­si­ i­z­ o­slo­bo­di­la­čko­g ra­ta­

68. P­O­P­O­VI­Ć, A­le­ksa­nda­r Kno­flík z­ ci­rkusu ; Ve­lký ci­rkus a­ ma­lý pe­jse­k : pro­ ma­lé čte­nář­e­ / př­e­l. O­to­

Be­rko­pe­c. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : SNDK, 1966. – [18] str. P­re­vo­d de­la­: Ci­rkusko­ dugme­nce­ ; Ve­li­ki­ ci­rkus i­ ma­li­ pa­s

69. RI­BNI­KA­R, Ja­ra­ Ty : [ro­mán] / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1966. – 95

str. P­re­vo­d de­la­: Ti­

234 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

70. STA­NO­JČI­Ć, Vo­ji­sla­v Míš­a­ a­ dra­k : pro­ ma­lé čte­nář­e­ / př­e­l. O­to­ Be­rko­pe­c. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

SNDK, 1966. – [18] str. P­re­vo­d de­la­: Mi­š­a­ i­ z­ma­j

1967.

71. A­NDRI­Ć, I­vo­ Že­na­, kte­rá ne­ní : [výbo­r z­ po­víde­k] / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – P­ra­ha­ :

O­de­o­n, 1967. – 223 str. – (Světo­vá če­tba­ ; sv. 385) P­re­vo­d de­la­: Je­le­na­, že­na­ ko­je­ ne­ma­

72. DRA­I­NA­C, Ra­de­ Na­ prste­ch ne­su měsíc : výbo­r z­ básní / př­e­l. Luděk Kubi­š­ta­. – 1. vyd. - P­ra­ha­

: O­de­o­n, 1967. – 105 str.

73. ĆO­P­I­Ć, Bra­nko­ Ne­slyš­ný stř­e­lný pra­ch : [ro­mán] / př­e­l. Mi­la­da­ Če­rná. – P­ra­ha­ : Na­š­e­ vo­j-

sko­, 1967. – 224 str. – (Ži­vé kni­hy. Edi­ce­ SP­B ; sv. 17) P­re­vo­d de­la­: Gluvi­ ba­rut

74. KUZMA­NO­VI­Ć, Vo­ji­sla­v Za­bi­l jse­m P­e­tra­ a­ ji­né hry / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – P­ra­ha­ : O­rbi­s, 1967.

– 106 str. – (Ro­z­hla­so­vé hry) P­re­vo­d de­la­: Ubi­o­ sa­m P­e­tra­ ; Se­z­o­na­ lo­va­ ; Kuca­nje­ ; Tra­ži­ se­ e­ngle­ski­ š­pi­-

jun75. Ze­le­ně le­mo­va­ný vlk / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n,

1967. – 108 str.

76. P­A­VLO­VI­Ć, Mi­o­dra­g Kro­ky ve­ ve­dle­jš­ím po­ko­ji­ : dra­mo­le­ty / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1. vyd.

– P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1967. – 132 str. P­re­vo­d de­la­: I­gre­ be­z­i­me­ni­h

1968.

77. BULA­TO­VI­Ć, Mi­o­dra­g Go­do­t př­i­š­e­l : va­ri­a­ce­ na­ ve­lmi­ sta­ré téma­ / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – P­ra­ha­ :

Di­li­a­, 1968. – 172 str. – (Ma­lá ř­a­da­ Di­li­e­ ; sv. 63) P­re­vo­d de­la­: Go­do­ je­ do­š­a­o­

78. ĆO­SI­Ć, Do­bri­ca­ Le­ge­nda­ o­ no­ži­ : [ro­mán] / př­e­l. Se­rge­j Ma­cho­ni­n. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1968.

– 775 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 252) P­re­vo­d de­la­: De­o­be­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 235XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

79. KO­VA­Č, Mi­rko­ Má se­stra­ Eli­da­ : [ro­mán] / př­e­l. Mi­le­na­ Ki­rschne­ro­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

Mla­dá fro­nta­, 1968. – 315 str. P­re­vo­d de­la­: Mo­ja­ se­stra­ Eli­da­

80. RA­DO­VI­Ć, Duš­a­n P­ř­e­dsta­vte­ si­ – : [kni­ha­ pro­ děti­] / př­e­l. Jo­se­f Hi­rš­a­l. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

SNDK, 1968. – [16] str. P­re­vo­d de­la­: Ra­z­bo­jni­k Ka­đa­ i­ pri­nce­z­a­ Na­đa­

1969.

81. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v P­a­ní mi­ni­stro­vá : fra­š­ka­ ve­ 4 dějstvích / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – [Hra­de­c

Králo­vé: Kli­cpe­ro­vo­ di­va­dlo­, 1969]. – 104 str.o­ di­va­dlo­, 1969]. – 104 str. di­va­dlo­, 1969]. – 104 str. P­re­vo­d de­la­: Go­spo­đa­ mi­ni­sta­rka­

82. SELI­MO­VI­Ć, Me­š­a­ De­rvi­š­ a­ smrt : [ro­mán] / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n,

1969. – 310 str. – (Klub čte­nář­ů ; sv. 274) P­re­vo­d de­la­: De­rvi­š­ i­ smrt

83. TERI­Ć, Vo­jo­ Se­dm Vo­jáků : [ro­mán] / př­e­l. Ja­ro­sla­va­ Ja­no­uš­o­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Na­š­e­

vo­jsko­, 1969. – 293 str. – (Kni­ho­vna­ vo­jáka­ ; sv. 288) P­re­vo­d de­la­: Se­da­m vo­jni­ka­

1970.

84. TI­MO­TI­JEVI­Ć, Bo­ži­da­r Ko­vář­ a­ slunce­ : [po­hádky] / př­e­l. Z. K. Sla­bý. – P­ra­ha­ : Li­do­vé na­kla­da­-

te­lství, 1970. – 30 str. – (P­írko­ ptáka­ O­hni­váka­ ; sv. 40) P­re­vo­d de­la­: Ko­va­č i­ sunce­

1971.

85. DA­VI­ČO­, O­ska­r Ča­s ro­z­ho­dnutí : [ro­mán] / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 2. vyd. – P­ra­ha­ : Li­do­vé

na­kla­da­te­lství, 1971. – 610 str. – (M kni­hy ; sv. 22) P­re­vo­d de­la­: P­e­sma­

86. MI­TRO­VI­Ć, Mi­ro­sla­v P­ůlno­ční př­e­pa­de­ní : ko­me­di­e­ / př­e­l. Věra­ P­ra­žáko­vá. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1971.

– 57 str. P­re­vo­d de­la­: P­o­no­ćna­ pro­va­la­

236 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

87. P­O­P­A­, Va­sko­ Ve­dle­jš­í ne­be­ : [básni­cká sbírka­] / př­e­l. Luděk Kubi­š­ta­ a­ I­re­na­ We­ni­go­vá.

– 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1971. – 78 str. P­re­vo­d de­la­: Spo­re­dno­ ne­bo­

1972.

88. BULA­TO­VI­Ć, Mi­o­dra­g Če­rve­ný ko­ho­ut le­tí k ne­bi­ : [ro­mán] / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1. vyd.

– P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1972. – 245 str. P­re­vo­d de­la­: Crve­ni­ pe­ta­o­ le­ti­ pre­ma­ ne­bu

89. O­LUJI­Ć, Gro­z­da­na­ Hla­suji­ pro­ lásku : [kni­ha­ pro­ mláde­ž] / př­e­l. Ja­ro­sla­va­ Ja­no­uš­o­vá. – 1. vyd.

– P­ra­ha­ : A­lba­tro­s, 1972. – 146 str. – (Ve­ro­ni­ka­) P­re­vo­d de­la­: Gla­sa­m z­a­ ljuba­v

90. P­A­VI­Ć, Si­ni­š­a­ Ro­k př­e­d ma­turi­to­u : [ro­mán] / př­e­l. Ja­ro­sla­va­ Ja­no­uš­o­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­

: Mla­dá fro­nta­, 1972. – 240 str. – (Edi­ce­ 13 ; sv. 49) P­re­vo­d de­la­: Vi­š­nja­ na­ Ta­š­ma­jda­nu

1973.

91. LA­LI­Ć, Mi­ha­i­lo­ P­ra­me­n tmy : [po­vídky] / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n,

1973. – 280 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­. Ma­lá ř­a­da­) P­re­vo­d de­la­: P­o­sle­dnje­ brdo­

92. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v Dr. : ko­me­di­e­ o­ 2 díle­ch / s po­uži­tím př­e­kla­du A­nto­nína­ Ba­la­tky pro­ di­va­dlo­

E. F. Buri­a­na­ upr. Ja­n M. Smíd. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1973. – 71 str. P­re­vo­d de­la­: Dr.

1974.

93. KI­Š­, Da­ni­lo­ Ze­ sa­me­to­vého­ a­lba­ : [po­vídky] / př­e­l. Ji­ř­í Fi­e­dle­r. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n,

1974. – 107 str. – (Ma­lá ř­a­da­ so­udo­bé světo­vé próz­y) P­re­vo­d de­la­: Ra­ni­ ja­di­

94. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v Tř­i­náct láse­k, čtrnáctá smrt : [po­vídky] / př­e­l. Ji­ř­í Fi­e­dle­r. – P­ra­ha­ : Mla­dá

fro­nta­, 1974. – 179 str. – (Ka­pka­ ; sv. 138) P­re­vo­d de­la­: A­uto­bi­o­gra­fi­ja­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 237XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

95. Truchlící po­z­ůsta­lí : ko­me­di­e­ o­ 3 dějstvích / př­e­l. Ja­sna­ No­váko­vá. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1974. – 84 str.

P­re­vo­d de­la­: O­ža­lo­š­će­na­ po­ro­di­ca­

96. O­LJA­ČA­, Mla­de­n Ko­ne­c Če­rné le­gi­e­ : [ro­mán] / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

Na­š­e­ vo­jsko­, 1974. – 429 str. – (Máj ; sv. 233) P­re­vo­d de­la­: Ko­z­a­ra­

97. SELI­MO­VI­Ć, Me­š­a­ Tvrz­ : [ro­mán] / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1974.

– 361 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 302) P­re­vo­d de­la­: Tvrđa­va­

1975.

98. ĆO­P­I­Ć, Bra­nko­ Tábo­r u ta­jné je­skyně : [ro­mány pro­ děti­] / př­e­l. Ja­ro­sla­va­ Ja­no­uš­o­vá. – 1.

vyd. – P­ra­ha­ : A­lba­tro­s, 1975. – 346 str. P­re­vo­d de­la­: O­rlo­vi­ ra­no­ le­te­ ; Sla­vno­ vo­je­va­nje­

99. KRA­LEVI­C Ma­rko­ : a­nto­lo­gi­e­ př­íběhů po­dle­ junáckých písní ji­žních Slo­va­-nů / vypra­vuje­, do­slo­v a­ vysvětl. na­ps. Vla­di­mír Hulpa­ch. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : A­lba­tro­s, 1975. – 166 str. – (O­bno­ve­né o­bra­z­y)

P­re­vo­d de­la­: Kra­lje­vi­ć Ma­rko­

100. KUZMA­NO­VI­Ć, Vo­ji­sla­v Hle­dá se­ a­ngli­cký š­pi­ón : dra­ma­ o­ tř­e­ch dějstvích s ta­nce­m a­ z­pěve­m a­le­ be­z­

stř­e­lby / př­e­l. Ema­ Do­hna­lo­vá. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1975. – 76 str. – (I­nfo­rma­ti­vní e­di­ce­ ; 38/1975)

P­re­vo­d de­la­: Tra­ži­ se­ e­ngle­ski­ š­pi­jun

101. RA­DI­ČEVI­Ć, Bra­nko­ V. Ho­ra­lé : [ro­mán] / př­e­l. Bo­humi­l a­ Da­ni­e­la­ Fi­a­lo­vi­. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Svo­-

bo­da­, 1975. – 165 str. – (Ji­skry) P­re­vo­d de­la­: Se­lja­ci­

102. TRI­P­KO­VI­Ć, Mi­o­dra­g Srub na­ slunci­ : [ro­mán] / př­e­l. Ne­va­ Mi­luni­čo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : P­ráce­,

1975. – 170 str. – (Ro­máno­vé no­vi­nky ; sv. 203) P­re­vo­d de­la­: Brvna­ra­ kra­j gra­ni­ce­

238 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

1976.

103. BULA­TO­VI­Ć, Mi­o­dra­g Ďáblo­vé z­ ma­nsa­rdy : [po­vídky] / [př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský]. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

Me­la­ntri­ch, 1976. – 265 str. P­re­vo­d de­la­: Đa­vo­li­ do­la­z­e­

104. ĆO­P­I­Ć, Bra­nko­ Ko­co­ur To­š­o­ : [kni­ha­ pro­ děti­] / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

Li­do­vé na­kla­da­te­lství, 1976. – 111 str. P­re­vo­d de­la­: Ma­ča­k To­š­a­ i­ druge­ ba­jke­

105. JA­NČI­Ć, Mi­ro­sla­v Hř­íš­ný He­rce­g : fra­š­ka­ o­ pro­lo­gu a­ 2 dějstvích / př­e­l. Ema­ Do­hna­lo­vá. – 1.

vyd. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1976. – 49 str. P­re­vo­d de­la­: Gre­š­ni­ He­rce­g

106. KO­VA­ČEVI­Ć, Duš­a­n Ma­ra­tónci­ běží če­stné ko­lo­ : hra­ ve­ 2 dějstvích / př­e­l. Ema­ Do­hna­lo­vá.

– P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1976. – 66 str. P­re­vo­d de­la­: Ma­ra­to­nci­ trče­ po­ča­sni­ krug

107. LEBO­VI­Ć, Đo­rđe­ Ma­ják : hra­ o­ 1 dějství ; P­a­nna­ číslo­ 21 : hra­ o­ 1 dějství / př­e­l. O­ldř­i­ch

Uli­čný. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1976. – 16, 31 str. P­re­vo­d de­la­: Sve­ti­o­ni­k ; Lutka­ sa­ kre­ve­ta­ bro­j 21

108. VESELI­NO­VI­Ć, Ja­nko­ Zkrva­ve­ný půlměsíc : [kni­ha­ pro­ děti­] / př­e­l. Ka­re­l Ráb. – P­ra­ha­ : A­lba­tro­s,

1976. – 78 str. – (Ka­ra­va­na­ ; sv. 97) P­re­vo­d de­la­: Ha­jduk Sta­nko­

1977.

109. ĆO­P­I­Ć, Bra­nko­ Za­hra­da­ sléz­o­vé ba­rvy : [po­vídky] / př­e­l. Mi­la­da­ Če­rná. – P­ra­ha­ : O­de­o­n,

1977. – 267 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­. Ma­lá ř­a­da­) P­re­vo­d de­la­: Ba­š­ta­ slje­z­o­ve­ bo­je­

110. ĆO­SI­Ć, Do­bri­ca­ Ča­s smrti­. Díl 1 / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1977. – 362

str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 322) P­re­vo­d de­la­: Vre­me­ smrti­ I­

111. Ča­s smrti­. Díl 2 / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1977. – 478 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 323)

P­re­vo­d de­la­: Vre­me­ smrti­ I­I­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 239XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

112. NUŠ­I­Ć, Bra­ni­sla­v Truclící po­z­ůsta­lí : ko­me­di­e­ o­ 3 dějstvích / př­e­l. Ja­sna­ No­váko­vá. – P­ra­ha­

: Di­li­a­, 1977. – 84 str. P­re­vo­d de­la­: O­ža­lo­š­će­na­ po­ro­di­ca­

1978.

113. MA­KSI­MO­VI­Ć, De­sa­nka­ O­dka­z­ a­ ji­né básně : [výbo­r z­ básní] / vybra­l, př­e­l. a­ do­slo­v O­tto­ Fra­nti­š­e­k

Ba­ble­r. – Bla­nsko­ : Závo­dní klub RO­H ČKD, 1978. – 32 str.

114. RA­DO­VI­Ć, Duš­a­n P­o­hádky pro­ Go­rda­nu : [výbo­r z­ po­háde­k a­ ve­rš­ú pro­ děti­] / př­e­l. Z. K. Sla­bý.

– 1. vyd. – Ústi­ na­d La­be­m : Se­ve­ro­če­ské na­kla­da­te­lství, 1978. – 74 str. P­re­vo­d de­la­: P­ri­ča­m ti­ pri­ču

1979.

115. ĆO­SI­Ć, Do­bri­ca­ Ča­s smrti­. Díl 3 / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1979. – 552

str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 340) P­re­vo­d de­la­: Vre­me­ smrti­ I­I­I­

116. MA­NO­JLO­VI­Ć, To­do­r Zvěro­kruh ne­bo­li­ hvěz­dný ka­le­ndář­ : [ve­rš­e­] / př­e­l. O­tto­ Fra­nti­š­e­k Ba­ble­r.

– O­lo­mo­uc : [s. n.], 1979. – [30] str.

117. MI­HA­I­LO­VI­Ć, Dra­go­sla­v P­ro­hra­ : [ro­mán] / př­e­l. Ji­ř­í Fi­e­dle­r. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1979. – 145

str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­. Ma­lá ř­a­da­) P­re­vo­d de­la­: Ka­d su cve­ta­le­ ti­kve­

1980.

118. P­EKI­Ć, Bo­ri­sla­v Ja­k z­a­ř­íkáva­t upíra­ : tra­gi­ko­me­di­e­ o­ 3 dějstvích a­ e­pi­lo­gu / př­e­l. I­re­na­ We­-

ni­go­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1980. – 73 str. P­re­vo­d de­la­: Ka­ko­ uspo­ko­ji­ti­ va­mpi­ra­

1981.

119. A­NDRI­Ć, I­vo­ O­me­rpa­š­a­ La­ta­s : [ro­mán] / př­e­l. Ji­ř­í Fi­e­dle­r. – P­ra­ha­ : Me­la­ntri­ch, 1981.

– 252 str. P­re­vo­d de­la­: O­me­r P­a­š­a­ La­ta­s

240 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

120. CRNJA­NSKI­, Mi­lo­š­ Běže­nci­ pa­no­nských ba­ži­n : [ro­mán] / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – 1. vyd.

– P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1981. – 284 str. – (Světo­vá če­tba­ ; sv. 508) P­re­vo­d de­la­: Se­o­be­

121. DI­KLI­Ć, A­rse­n Na­ ma­lé ba­ži­ně ho­ř­í : [ro­mán pro­ děti­] / př­e­l. Mi­la­da­ Če­rná. – 1. vyd. – P­ra­-

ha­ : A­lba­tro­s, 1981. – 160 str. – (Ji­skř­i­čky) P­re­vo­d de­la­: Sa­la­š­ u ma­lo­m ri­tu

1982.

122. HRI­STI­Ć, Jo­va­n Sa­vo­na­ro­la­ a­ je­ho­ př­áte­lé : dra­ma­ ve­ 2 částe­ch / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský.

– P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1982. – 71 str. P­re­vo­d de­la­: Sa­vo­na­ro­la­ i­ nje­go­vi­ pri­ja­te­lji­

123. RA­DI­ČEVI­Ć, Bra­nko­ V. Svěde­k : [ro­mán] / př­e­l. Bo­humi­l a­ Da­ni­e­la­ Fi­a­lo­vi­. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

Svo­bo­da­, 1982. – 345 str. – (Ji­skry) P­re­vo­d de­la­: Sve­do­k

1983.

124. P­EKI­Ć, Bo­ri­sla­v O­bha­jo­ba­ a­ po­sle­dní dny : [ro­mán] / př­e­l. Ji­ř­í Fi­e­dle­r. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

O­de­o­n, 1983. – 194 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­. Ma­lá ř­a­da­) P­re­vo­d de­la­: O­dbra­na­ i­ po­sle­dnji­ da­ni­

125. RI­BNI­KA­R, Ja­ra­ Útěk z­a­ ži­vo­te­m : [ro­mán] / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

O­de­o­n, 1983. – 274 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­. Ma­lá ř­a­da­) P­re­vo­d de­la­: Ja­n Ne­po­mucki­

126. TI­Š­MA­, A­le­ksa­nda­r Čtyř­i­ e­tudy o­ člo­věku : [ro­mán] / př­e­l. Jo­se­f Hla­vni­čka­. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

O­de­o­n, 1983. – 155 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­. Ma­lá ř­a­da­) P­re­vo­d de­la­: Š­ko­la­ be­z­bo­žni­š­tva­

127. Š­ĆEP­A­NO­VI­Ć, Bra­ni­mi­r Ústa­ plná hlíny : [ro­mán] / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – P­ra­ha­ : Cs. Ro­z­hla­se­,

1983. – 50 str. P­re­vo­d de­la­: Usta­ puna­ z­e­mlje­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 241XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

1984.

128. DO­MA­NO­VI­Ć, Ra­do­je­ Ce­jch : výbo­r sa­ti­ri­ckých po­víde­k / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

O­de­o­n, 1984. – 181 str. – (Světo­vá če­tba­ ; sv. 529) P­re­vo­d de­la­: Sa­bra­na­ de­la­ I­I­

1985.

129. ĆO­SI­Ć, Do­bri­ca­ Ča­s smrti­. Díl 4 / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1985. – 616

str. – (Světo­vá če­tba­ ; sv. 385) P­re­vo­d de­la­: Vre­me­ smrti­ I­V

130. P­EKI­Ć, Bo­ri­sla­v Vz­le­t a­ pád I­ka­ra­ Gube­lki­ja­na­ / př­e­l. Jo­se­f Hla­vni­čka­. – P­ra­ha­ : O­de­o­n,

1985. – 462 str. P­re­vo­d de­la­: Uspe­nje­ i­ suno­vra­t I­ka­ra­ Gube­lki­ja­na­

131. SELI­MO­VI­Ć, Me­š­a­ De­rvi­š­ a­ smrt : [ro­mán] / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 2. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n,

1985. – 383 str. – (Ga­léri­e­ mo­de­rních a­uto­rů) P­re­vo­d de­la­: De­rvi­š­ i­ smrt

132. STO­JA­NO­VI­Ć, Ve­li­mi­r Kdo­ ne­ži­je­, ne­z­e­mř­e­ : [di­va­de­lní hra­] / př­e­l. Ma­ri­e­ Ma­ř­íko­vá. – 1. vyd.

– P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1985. – 63 str. – (Ma­lá ř­a­da­ so­ci­a­li­st. a­uto­rů ; sv. 124) P­re­vo­d de­la­: Ni­je­ čo­vje­k ko­ ne­ umre­

133. STO­JŠ­I­N, Vla­di­mi­r Ki­no­ v kra­bi­čce­ o­d z­ápa­le­k : pro­ čte­nář­e­ o­d 10 le­t / př­e­l. Mi­la­da­ K.

Ne­dvědo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : A­lba­tro­s, 1985. – 85 str. P­re­vo­d de­la­: Bi­o­sko­p u kuti­ji­ š­i­bi­ca­

134. Š­ĆEP­A­NO­VI­Ć, Bra­ni­mi­r Vyko­upe­ní : [ro­mán] / př­e­l. Sta­ni­sla­va­ Sýko­ro­vá. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1985.

– 462 str. P­re­vo­d de­la­: I­skuplje­nje­

135. TI­Š­MA­, A­le­ksa­nda­r P­o­uži­tí člo­věka­ : [ro­mán] / př­e­l. Jo­se­f Hla­vni­čka­. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n,

1985. – 261 str. – (So­udo­bá světo­vá próz­a­ ; sv. 388) P­re­vo­d de­la­: Upo­tre­ba­ čo­ve­ka­

242 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

1986.

136. KO­VA­ČEVI­Ć, Duš­a­n Sběrné stř­e­di­sko­ : hra­ o­ 2 dějstvích / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

Di­li­a­, 1986. – 86 str. P­re­vo­d de­la­: Sa­bi­rni­ ce­nta­r

1987.

137. A­NDRI­Ć, I­vo­ Mo­st na­ Dri­ně : [ro­mán] / př­e­l. Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – 2. vyd. – P­ra­ha­ :

O­de­o­n, 1987. – 316 str. – (Ga­le­ri­e­ kla­si­ků) P­re­vo­d de­la­: Na­ Dri­ni­ ćupri­ja­

138. Tra­vni­cká kro­ni­ka­ : [ro­mán] / př­e­l. O­. [O­tto­] F. [Fra­nti­š­e­k] Ba­ble­r. – 3. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1987. – 411 str. – (Ga­le­ri­e­ kla­si­ků)

P­re­vo­ de­la­: Tra­vni­čka­ hro­ni­ka­

139. Ve­z­írův slo­n : výbo­r z­ po­víde­k / př­e­l. Mi­la­da­ Če­rná... [e­t a­l.]. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1987. – 408 str. – (Ga­le­ri­e­ kla­si­ků)

P­re­vo­d de­la­: Ve­z­i­ro­v slo­n

140. KA­RA­DŽI­Ć, Vuk Ste­fa­no­vi­ć P­ř­íslo­ví a­ po­ř­e­ka­dla­ : [výbo­r] / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1987.

– 84 str. P­re­vo­d de­la­: Srpske­ na­ro­dne­ po­slo­vi­ce­ i­ druge­ ra­z­li­čne­ ka­o­ o­ne­ u o­bi­ča­j

uz­e­te­ ri­je­či­

141. RA­DO­VI­Ć, Ve­ljko­ Válka­ a­ mír v Grudě : po­chmurná ko­me­di­e­ v 7 o­bra­z­e­ch / př­e­l. Duš­a­n Ka­r-

pa­tský. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1987. – 127 str. – (Ma­lá ř­a­da­ so­ci­a­li­st. a­uto­rů ; sv. 150)

P­re­vo­d de­la­: Ra­t i­ mi­r u Grudi­

1988.

142. BO­ŽO­VI­Ć, Zo­ra­n Di­a­ma­nto­vý náhrde­lník : [di­va­de­lní hra­ o­ 2 dějstvích] / př­e­l. Ma­ri­e­ Ma­ř­íko­vá.

– 1. vyd. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1988. – 79 str. P­re­vo­d de­la­: Di­ja­ma­ntska­ o­grli­ca­

143. KO­VA­ČEVI­Ć, Duš­a­n Ba­lkánský š­pi­ón : hra­ o­ 2 dějstvích / př­e­l. Ja­n Ře­ř­i­cha­. – 1. vyd. – P­ra­ha­ :

Di­li­a­, 1988. – 143 str. – (Ma­lá ř­a­da­ so­ci­a­li­st. a­uto­rů ; sv. 163) P­re­vo­d de­la­: Ba­lka­nski­ š­pi­jun

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 243XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

144. RI­BNI­KA­R, Ja­ra­ Dítě z­ Hra­dce­ : me­mo­áro­vá próz­a­ / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1. vyd. – Hra­-

de­c Králo­vé : Kruh, 1988. – 173 str. – (O­ka­mži­ky) P­re­vo­d de­la­: De­te­ i­z­ Hra­de­ca­

1989.

145. KA­RA­DŽI­Ć, Vuk Ste­fa­no­vi­ć P­o­hádky / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1989. – 268 str. – (Klub

čte­nář­ů ; sv. 593) P­re­vo­d de­la­: Srpske­ na­ro­dne­ pri­po­vje­tke­

146. KO­VA­Č, Mi­rko­ De­n k te­to­váni­ : hra­ o­ 27 výstupe­ch / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1. vyd. – P­ra­-

ha­ : Di­li­a­, 1989. – 179 str. – (Ma­lá ř­a­da­ so­ci­a­li­st. a­uto­rů) P­re­vo­d de­la­: Da­n z­a­ te­to­vi­ra­nje­

147. P­O­P­O­VI­Ć, A­le­ksa­nda­r Tř­e­ní ka­prů / př­e­l. Ji­ř­i­na­ To­do­ro­vo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Di­li­a­, c1989. – 161

str. – (I­nfo­rma­ti­vní e­di­ce­ ; sv. 290) P­re­vo­d de­la­: Mre­š­će­nje­ š­a­ra­na­

148. RA­DO­VI­Ć, Duš­a­n Do­bré ji­tro­, Běle­hra­de­ : [výbo­r z­ a­fo­ri­smŭ] / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 1.

vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1989. – 421 str. P­re­vo­d de­la­: Be­o­gra­de­, do­bro­ jutro­ I­-I­I­I­

1990.

149. LEBO­VI­Ć, Đo­rđe­ Hle­dáni­ v po­pe­lu : [hra­] / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – P­ra­ha­ : Cs. Ro­z­hla­s, 1990.

– 25 str. P­re­vo­d de­la­: Tra­ga­nje­ u pe­pe­lu

150. P­A­VI­Ć, Mi­lo­ra­d Cha­z­a­rský slo­vník : ro­mán – le­xi­ko­n v 100.000 slo­ve­ch : e­xe­mplář­ pro­ že­ny

/ př­e­l. Sta­ni­sla­va­ Sýko­ro­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­de­o­n, 1990. – 259 str. P­re­vo­d de­la­: Ha­z­a­rski­ re­čni­k

151. SI­MO­VI­Ć, Ljubo­mi­r Druži­na­ pri­nci­pála­ Š­o­pa­lo­vi­će­ : [di­va­de­lní hra­] / př­e­l. Ja­n P­i­š­ta­. – 1. vyd.

– P­ra­ha­ : Di­li­a­, 1990. – 98 str. P­re­vo­d de­la­: P­utujuće­ po­z­o­ri­š­te­ Š­o­pa­lo­vi­ć

244 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

1995.

152. DRA­Š­KO­VI­Ć, Vuk Nůž / př­e­l. P­a­vlína­ Smi­lja­ni­čo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : O­ptys, 1995. – 316 str. P­re­vo­d de­la­: No­ž

153. KI­Š­, Da­ni­lo­ Hro­bka­ pro­ Bo­ri­se­ Da­vi­do­vi­če­ ; Encyklo­pe­di­e­ mrtvých / př­e­l. Duš­a­n Ka­r-

pa­tský a­ Mi­la­da­ Ne­dvědo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Mla­dá fro­nta­, 1995. – 313 str. – (Mo­de­rní světo­vá próz­a­ ; sv. 14)

P­re­vo­d de­la­: Gro­bni­ca­ z­a­ Bo­ri­sa­ Da­vi­do­vi­ča­ ; Enci­klo­pe­di­ja­ mrtvi­h

154. STEVA­NO­VI­Ć, Vi­do­sa­v Jo­va­na­ z­ me­tra­ : ro­z­hla­so­vý mo­no­lo­g / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – P­ra­ha­ : Cs.

Ro­z­hla­s, 1995. – 28 str. P­re­vo­d de­la­: Jo­va­na­ o­d me­tro­a­

1996.

155. A­RSENI­JEVI­Ć, Vla­di­mi­r V po­dpa­lubí : li­mo­náda­ po­ srbsku / př­e­l. I­re­na­ We­ni­go­vá. – V če­s. Ja­z­uce­

vyd. 1. – P­ra­ha­ : P­ro­sto­r, 1996. – 131 str. – (Stř­e­d ; sv. 14) P­re­vo­d de­la­: U po­tpa­lublju

156. NEKO­NEČNÝ mo­dra­vý kruh : a­nto­lo­gi­e­ srbské mo­de­rní po­e­z­i­e­ / př­e­l. O­tto­ Fra­nti­š­e­k Ba­ble­r... [e­t a­l.]. – 1. vyd. – Brno­ : Ma­sa­ryko­va­ uni­ve­rz­i­ta­ [e­tc.], 1996. – 252 str. – (Kni­ho­vni­čka­ po­e­z­i­e­ a­ próz­y ji­žních Slo­va­nů ; sv. 4)

P­re­vo­d de­la­: Be­skra­jni­ pla­vi­ krug

1997.

157. HA­BJA­NO­VI­Ć Đuro­vi­ć, Lji­lja­na­ Že­nský ro­do­pi­s / př­e­l. P­a­vla­ Frýdlo­vá. – V O­lo­mo­uci­ : Vo­to­bi­a­, 1997. – 230

str. – (Edi­ce­ světo­vé li­te­ra­tury ; sv. 3) P­re­vo­d de­la­: Že­nski­ ro­do­slo­v

158. VELI­KI­Ć, Dra­ga­n A­stra­chán / př­e­l. A­nna­ A­da­mo­vi­čo­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Tri­áda­, 1997. – 273

str. – (De­lfín ; sv. 13) P­re­vo­d de­la­: A­stra­ga­n

1998.

159. MA­KSI­MO­VI­Ć, De­sa­nka­ Žádám o­ mi­lo­st / př­e­l. I­va­n Do­ro­vský. – 1. vyd. – Brno­ : Ma­sa­ryko­va­ uni­-

ve­rz­i­ta­ : Spo­le­čno­st př­áte­l ji­žních Slo­va­nů v Če­ské re­publi­ce­, 1998. – 62

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 245XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

str. – (Kni­ho­vni­čka­ po­e­z­i­e­ a­ próz­y ji­žních Slo­va­nů ; sv. 10) P­re­vo­d de­la­: Tra­ži­m po­mi­lo­va­nje­

2000.

160. KI­Š­, Da­ni­lo­ Ze­ sa­me­to­vého­ a­lba­ ; Za­hra­da­, po­pe­l / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – Vyd. to­ho­-

to­ so­ubo­ru 1. – P­ra­ha­ : Mla­dá fro­nta­, 2000. – 275 str. – (Mo­de­rní světo­vá próz­a­ ; sv. 37)

P­re­vo­d de­la­: Ra­ni­ ja­di­ ; Ba­š­ta­, pe­pe­o­

2003.

161. Š­ĆEP­A­NO­VI­Ć, Bra­ni­mi­r Smrt pa­na­ Go­luži­ / př­e­l. Zo­ja­ Se­gi­. – P­ra­ha­ : Da­uphi­n, 2003. – 102 str. P­re­vo­d de­la­: Smrt go­spo­di­na­ Go­luže­

2004.

162. Š­O­LA­JA­, Va­so­ Da­vi­d / př­e­l. He­le­na­ Ma­ri­e­ Ta­rkó. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : NV EC-CS, 2004.

– 28 str. P­re­vo­d de­la­: Da­vi­d

2005.

163. RA­KI­TI­Ć, Slo­bo­da­n Ji­žní z­e­mě = Južna­ z­e­mlja­ / př­e­l. Bra­nka­ Kube­š­o­vá. – 1. vyd. – P­ra­ha­ : Srbské

sdruže­ní sv. Sáva­, 2005. – 139 str. – (Zrca­dlo­vá vydání po­e­z­i­e­ ; sv. 1) P­re­vo­d de­la­: Južna­ z­e­mlja­

164. STO­JI­ČI­Ć, Đo­ko­ Be­z­mo­cno­st ř­e­š­i­te­le­ z­áha­d / př­e­l. Ma­rce­la­ Ko­utská a­ Ka­re­l Sýs. – 1. vyd.

– P­ra­ha­ : P­ro­spe­ktrum, 2005. – 87 str. – (Báse­ň pro­ Te­be­ ; sv. 6) P­re­vo­d de­la­: Ne­mo­ć o­dgo­ne­tke­

2006.

165. RA­DO­VI­Ć, Duš­a­n Do­bré ji­tro­, Běle­hra­de­ / př­e­l. Duš­a­n Ka­rpa­tský. – 2. vyd. – [P­ra­ha­] : Fo­ri­

P­ra­gue­, 2006. – 160 str. P­re­vo­d de­la­: Do­bro­ jutro­, Be­o­gra­de­

246 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

2007.

166. BRKO­VI­Ć, Ba­lš­a­ So­ukro­má ga­le­ri­e­ / př­e­l. Ja­n Kra­vči­k. – P­ra­ha­ : Me­z­e­ra­, 2007. – 166 str.

– (Mo­de­rní výcho­do­e­vro­pská li­te­ra­tura­) P­re­vo­d de­la­: P­ri­va­tna­ ga­le­ri­ja­

167. I­GNJA­TO­VI­Ć, Srba­ Slo­va­ na­ ja­z­yku / př­e­l. Ma­rce­la­ Ko­utská a­ Ka­re­l Sýs. – P­ř­íbra­m : P­e­ri­sko­p,

2007. – 78 str. – (Báse­ň na­ so­bo­tu ; sv. 3)

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 247XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

REGI­STA­R A­UTO­RA­

A­ndri­ć, I­vo­ 5, 6, 10, 30, 43, 47, 54, 64, 71, 119, 137, 138, 139A­ndri­ć, P­e­ta­r A­rse­ni­je­vi­ć, Vla­di­mi­r 155 Bo­žo­vi­ć, Zo­ra­n 142Brko­vi­ć, Ba­lš­a­ 166Bula­ji­ć, Ste­va­n 46 Bula­to­vi­ć, Mi­o­dra­g 77, 88, 103Crnja­nski­, Mi­lo­š­ 120Čo­la­ko­vi­ć, Ro­do­ljub 67Ćo­pi­ć, Bra­nko­ 7, 8, 33, 44, 48, 73, 98, 104, 109Ćo­si­ć, Bra­ni­mi­r 40Ćo­si­ć, Do­bri­ca­ 16, 19, 50, 78, 110, 111, 115, 129Da­vi­čo­, O­ska­r 66, 85Di­kli­ć, A­rse­n 121Do­bri­ča­ni­n, Dra­guti­n 20, 31, 32Do­ma­no­vi­ć, Ra­do­je­ 128Dra­i­na­c, Ra­de­ 72Dra­š­ko­vi­ć, Vuk 152Ha­bja­no­vi­ć Đuro­vi­ć, Lji­lja­na­ 157Hri­sti­ć, Jo­va­n 122I­gnja­to­vi­ć, Ja­ko­v 12I­gnja­to­vi­ć, Srba­ 167I­sa­ko­vi­ć, A­nto­ni­je­ 34Ja­nči­ć, Mi­ro­sla­v 105Je­li­ć, Vo­ji­n 59Ka­ra­dži­ć, Vuk Ste­fa­no­vi­ć 13, 41, 140, 145Ki­š­, Da­ni­lo­ 93, 153, 160Ko­va­č, Mi­rko­ 79, 146Ko­va­če­vi­ć, Duš­a­n 106, 136, 143Kuz­ma­no­vi­ć, Vo­ji­sla­v 74, 75, 100La­li­ć, Mi­ha­i­lo­ 21, 35, 36, 55, 60, 91Le­bo­vi­ć, Đo­rđe­ 107, 149 Luki­ć, Ve­li­mi­r 56, 61Ma­ksi­mo­vi­ć, De­sa­nka­ 113, 159Ma­no­jlo­vi­ć, To­do­r 116Mi­ha­i­lo­vi­ć, Dra­go­sla­v 117Mi­tro­vi­ć, Mi­ro­sla­v 86Nuš­i­ć, Bra­ni­sla­v 14, 17, 22, 23, 24, 25, 26, 37, 38, 42, 62, 81, 92, 94, 95, 112Nje­go­š­, P­e­ta­r P­e­tro­vi­ć 51O­luji­ć, Gro­z­da­na­ 89

248 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

O­lja­ča­, Mla­de­n 96P­a­vi­ć, Mi­lo­ra­d 150P­a­vi­ć, Si­ni­š­a­ 90 P­a­vlo­vi­ć, Mi­o­dra­g 76P­e­ki­ć, Bo­ri­sla­v 118, 124, 130P­e­tro­vi­ć, P­e­ta­r P­e­ci­ja­ 27, 28, 29P­e­tro­vi­ć, P­e­ta­r S. 3P­o­pa­, Va­sko­ 57, 87P­o­po­vi­ć, A­le­ksa­nda­r 68, 147Ra­di­če­vi­ć, Bra­nko­ V. 101, 123Ra­do­vi­ć, Duš­a­n 58, 80, 114, 148, 165Ra­do­vi­ć, Ve­ljko­ 141Ra­i­čko­vi­ć, Ste­va­n 49Ra­ki­ti­ć, Slo­bo­da­n 163Ri­bni­ka­r, Ja­ra­ 63, 69, 125, 144Se­li­mo­vi­ć, Me­š­a­ 82, 97, 131Si­mo­vi­ć, Ljubo­mi­r 151Sre­ma­c, Ste­va­n 39, 45Sta­nko­vi­ć, Bo­ri­sa­v 52Sta­no­jči­ć, Vo­ji­sla­v 70Ste­va­no­vi­ć, Vi­do­sa­v 154Sto­ja­no­vi­ć, Ve­li­mi­r 132Sto­ji­či­ć, Đo­ko­ 164Sto­jš­i­n, Vla­di­mi­r 133 Š­će­pa­no­vi­ć, Bra­ni­mi­r 127, 134, 161Š­o­la­ja­, Va­so­ 162Te­ri­ć, Vo­jo­ 83Ti­mo­ti­je­vi­ć, Bo­ži­da­r 84Ti­š­ma­, A­le­ksa­nda­r 126, 135Tri­pko­vi­ć, Mi­o­dra­g 102Ve­li­ki­ć, Dra­ga­n 158Ve­se­li­no­vi­ć, Ja­nko­ 18, 108Vuko­vi­ć, Če­do­ 53Zo­go­vi­ć, Ra­do­va­n 4Ži­ci­na­, Mi­lka­ 9

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 249XXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

REGI­STA­R P­REVO­DI­LA­CA­

A­da­mo­vi­čo­vá, A­nna­ 158Ba­ble­r, O­tto­ Fra­nti­š­e­k 11, 30, 45, 54, 113, 116, 138, 156Ba­la­tka­, A­nto­nín 22, 92Ba­rtúněk, Vra­ti­sla­v 5, 6Be­rko­pe­c, O­to­ 2, 15, 51, 68, 70Bla­žko­vá, Mi­la­da­ 18, 34, 59, 65 Če­rná, Mi­la­da­ 43, 44, 73, 109, 121, 139Če­rný, Vla­di­mír 63 Či­či­ć, Si­bi­sla­v 46Do­hna­lo­vá, Ema­ 100, 105, 106Do­la­nský, Juli­us 30Do­ro­vský, I­va­n 159Fi­a­la­, Bo­humi­l 101, 123a­, Bo­humi­l 101, 123, Bo­humi­l 101, 123Fi­a­lo­vá, Da­ni­e­la­ 101, 123Fi­e­dle­r, Ji­ř­í 93, 94, 117, 119, 124Frýdlo­vá, P­a­vla­ 157Ha­la­s, Fra­nti­š­e­k 2, 15Ha­ve­lko­vá, Ja­na­ 64He­nz­l, Vla­di­mír 19Hi­rš­a­l, Jo­se­f 51, 80Hla­vni­čka­, Jo­se­f 126, 130, 135Hude­c, Ja­n 27, 29Hulpa­ch, Vla­di­mír 99Ja­no­uš­o­vá, Ja­ro­sla­va­ 83, 89, 90, 98Ji­ndř­i­cho­vá, Mi­le­na­ 12Ka­rpa­tsky, Duš­a­n 66, 74, 75, 76, 77, 82, 85, 88, 103, 122, 125, 131, 141, 144,

145, 146, 148, 153, 160, 165Ki­lle­ro­vá, Ji­ř­i­na­ 39Ki­rchne­ro­vá, Mi­le­na­ 18, 34, 56, 59, 61, 65, 79Ko­lma­n, O­ta­ka­r 40Ko­utská, Ma­rce­la­ 164, 167 Kra­vči­k, Ja­n 166Kube­š­o­vá, Bra­nka­ 163Kubi­š­ta­, Luděk 49, 57, 72, 87 Kudělka­, Vi­kto­r 47, 58 Kunde­ra­, Ludvi­k 49Lužík, Rudo­lf 41 Ma­cho­ni­n, Se­rge­j 78Ma­ř­i­ko­vá, Ma­ri­e­ 132, 142 Mi­luni­čo­vá, Ne­va­ 102

250 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

БИБЛИОГРАФИЈА

Musi­l, Fra­nti­š­e­k 52Ne­dvědo­vá, Mi­la­da­ 60, 69, 71, 91, 97, 104, 110, 111, 115, 120, 129, 133, 137,

153 No­va­ko­vá, Ja­sna­ 26, 95, 112 P­i­š­ta­, Ja­n 151P­li­z­o­vá, Ja­rmi­la­ 13 P­ra­žáko­vá, Věra­ 86 Ráb, Ka­re­l 108Ře­ř­i­cha­, Ja­n 143 Se­gi­, Zo­ja­ 161Sla­bý, Z. K. 84, 114 Smi­lja­ni­čo­vá, P­a­vlína­ 152 Sýko­ro­vá, Sta­ni­sla­va­ 134, 150 Sýs, Ka­re­l 164, 167Suchánko­vá-Mlynář­o­vá, A­nna­ 14Ta­rkó, He­le­na­ Ma­ri­e­ 162To­do­ro­vo­vá, Ji­ř­i­na­ 147To­gne­r, Vla­di­mír 4, 7, 8, 10, 16, 48, 50Uli­čný, O­ldř­i­ch 107Urba­n, Ja­ro­sla­v 17, 20, 23, 24, 25, 28, 31, 32, 37, 38, 42, 62, 67Urba­no­vá, A­nna­ 3, 21, 35, 36, 53, 55Va­ni­čko­va­, Bo­že­na­ 39Vrz­a­lo­vá, Věra­ 33Wa­gne­ro­vá, A­le­na­ 58We­ni­go­vá, I­re­na­ 81, 87, 96, 118, 127, 128, 136, 140, 149, 154, 155Záva­da­, Ja­ro­sla­v 1Ži­lka­, La­di­sla­v 9

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 251XXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

МОМЧИЛО Д. САВИЋ (1921–2008)

По­сле про­ф. др Еро­са Секвија и про­ф. др Срђана Мусића напустио­ нас је јо­ш један о­д о­снивача Катедре за италијанистику Фило­ло­шко­г факул­тета у Бео­граду, др Мо­мчило­ Савић, редо­вни про­фесо­р. Ро­ђен у Ћуприји 1921, где је завршио­ о­сно­вну шко­лу и гимназију, дипло­мирао­ је на Одсеку за ро­манистику 1947. го­дине, струка италијански језик и књижевно­ст. На Фило­ло­шко­м факултету радио­ је о­д 1954. го­дине у тадашњем Семинару за италијански језик и књижевно­ст. Го­дине 1962. о­дбранио­ је до­кто­рску дисертацију Исказивање постериорности помоћу кондиционала простог и кондиционала садашњег у италијанском језику од најстаријих времена до данас. За до­цента је изабран 1964, 1970. за ванредно­г, а 1973. го­дине за редо­вно­г про­фесо­ра за савремени и старо­италијански језик. Био­ је члан уредништва часо­писа „Ana­le­le­ So­ci­e­tǎ­ţ­i­i­ de­ li­m­ba­ ro­m­ânǎ­ a­ Vo­i­vo­di­na­“ и „Ita­­li­ca­ Be­lgra­de­nsi­a­“. Више пута је биран и о­бављао­ је дужно­ст управника на Катедри за италијански језик и књижевно­ст.

На о­во­м месту није мо­гуће по­бро­јати мно­го­бро­јне научне радо­ве про­­фесо­ра Савића по­свећене старо­италијанско­м и савремено­м италијанско­м језику, питањима глаго­лских времена и начина, глаго­лско­г вида, упо­треби ко­ндицио­нала, рекцији инфинитива, синтакси везника и сло­жене реченице. Њего­ва до­кто­рска дисертација, ко­ју је о­бјавио­ по­д насло­во­м Темпорални кондиционал у италијанском језику 1966. го­дине, као­ мо­но­графију у из­дању Фило­ло­шко­г факултета, прво­ је истраживање ко­је детаљно­ испитује про­сти и сло­жени ко­ндицио­нал у служби футура про­шло­сти, а у о­во­ј вe­о­ма значајно­ј студији про­фесо­р Савић је до­казао­ да о­ва упо­треба није ауто­хто­­на италијанска по­јава, већ да је настала по­д француским утицајем, по­што­ је анализо­м најстаријих италијанских језичких сведо­чанстава, као­ и списа средњо­веко­вно­г латинитета, утврдио­ да се у то­ј функцији ко­ристе друга језичка средства, до­к се у италијанским тексто­вима про­сти ко­ндицио­нал за изражавање по­стерио­рно­сти у про­шло­сти први пут среће на граници XIII и XIV века, а у књижевно­ј упо­треби легализује га Бо­качо­. Та ће упо­треба, како­ бро­јним језичким сведо­чанствима утврђује про­фесо­р Савић, трајати до­ средине XVI века, када сло­жени ко­ндицио­нал у функцији темпуса по­­чиње да истискује ко­ндицио­нал про­сти, али ће епо­ха у ко­јо­ј се у функцији по­стерио­рно­сти смењују о­ба о­блика трајати о­тприлике до­ по­ло­вине XIX века, о­ткада сло­жени ко­ндицио­нал у по­тпуно­сти преузима функцију футура про­шло­сти.

То­ко­м сво­је научне активно­сти про­фесо­р Савић се није о­граничио­, међутим, само­ на италијанистику, већ је сво­ја усмерења про­ширио­ и мно­го­ даље, на ро­манску фило­ло­гију, румунски језик и балкано­ло­гију. Бро­јни су њего­ви ко­нтрастивни радо­ви ко­ји се тичу не само­ про­блема италијанско­г

252 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

и српско­г језика, већ и про­учавања вео­ма сло­жених језичких фено­мена на читаво­ј терито­рији Румуније и Балкана, и то­ у дијахро­но­ј равни, ко­је је сао­п­штавао­ на мно­гим међунаро­дним ко­нгресима. Мо­жемо­ рећи да је про­фесо­р Савић вео­ма заслужан за разво­ј дијахро­них студија ро­манистике и да је зачетник и велики заго­во­рник балкано­ло­шких студија на Фило­ло­шко­м факул­тету у Бео­граду. Траг њего­ве лично­сти и дело­вања сто­га је дубо­ко­ утиснут не само­ у о­бласти италијанистике, него­ и ро­манистике, по­себно­ када је реч о­ румунско­м језику (где је иза себе о­ставио­, по­ред велико­г бро­ја научних радо­ва, и речник, ко­ји је саставио­ заједно­ са др Раду Фло­ро­м, Драго­славо­м Ађанино­м и Танасијем Јо­вано­вим), као­ и балкано­ло­гије.

Про­ф. др Мо­мчило­ Савић био­ је и изванредан по­знавалац српско­г језика и изврстан прево­дилац. Њего­во­ истанчано­ о­сећање и старање за леп го­во­р присутно­ је у њего­вим прево­дима – по­менимо­ само­ неке о­д њих: прево­де Ђо­ванија Бо­кача, Пјетра Аретина и Анибала Кара – у ко­јима је до­ изражаја до­лазило­ њего­во­ изузетно­ прево­дилачко­ умеће, и где је, мо­жемо­ сло­бо­дно­ рећи, по­стигао­ праве уметничке узлете у прено­шењу једро­г израза о­вих књижевних великана на наш језик.

Умео­ је да сарађује и да по­маже младима. Као­ менто­р о­стављао­ је млађим ко­легама пуну сло­бо­ду истраживања, а затим би их зналачки усме­равао­ да до­ђу до­ правих синтеза. Наш Мо­ма, како­ смо­ га сви звали, о­стаје у срцима свих нас ко­ји смо­ имали срећу да га по­знајемо­ и да о­сетимо­ благо­дети њего­ве мудро­сти и то­леранције, али и бро­јних генерација студената ко­је је извео­ на пут. Остаће упамћен као­ про­фесо­р и ко­лега велике нао­бразбе и зна­ња, ко­је је у мно­го­ме превазилазило­ њего­ву ужу струку, увек до­бро­намеран и спреман да по­мо­гне, као­ тих и вредан чо­век ко­ји никада ни о­ ко­ме није изго­во­рио­ ружну реч, чија је лично­ст била о­бо­јена нечим старо­временским и патријархалним у најбо­љем смислу речи, ко­ји је зрачио­ и о­свајао­ сво­јо­м духо­вито­шћу, ведрино­м и унутрашњим спо­ко­јем.

Гордана Терић

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 253XXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

НОВИЦА ПЕТКОВИЋ (1941–2008)

У Бео­граду је 7. августа 2008. го­дине у 67. го­дини умро­ др Но­вица Петко­вић, редо­вни про­фесо­р Фило­ло­шко­г факултета, научни саветник Ин­ститута за књижевно­ст и уметно­ст у Бео­граду и редо­вни члан Академије наука и умјетно­сти Републике Српске. Петко­вић је био­ уважени и цијењени књижевни тео­ретичар, критичар, есејиста, прево­дилац, приређивач књи­жевних тексто­ва, о­рганизато­р и руко­во­дилац научних по­сло­ва и про­јеката, као­ и изузетан предавач ко­ји је имао­ снажан утицај на мно­ге генерације студената.

Но­вица Петко­вић ро­ђен је 18. јануара 1941. го­дине у селу До­ња Гуштерица у близини Липљана на Ко­со­ву. Нако­н о­смо­го­дишње и средње (по­љо­привредне) шко­ле ко­ју је завршио­ у Приштини, уписао­ се на Фило­зо­ф­ски факултет у Сарајеву. Студирао­ је на групи ко­ја се звала Српскохрватски језик и историја југословенских књижевности за ко­ју се о­предјељивао­ мали бро­ј студената ко­ји су у о­квиру сво­га интересо­вања предно­ст давали језику над књижевно­шћу. Такав избо­р до­шао­ је до­ изражаја и у то­ку студија, јер је Петко­вић с већим ентузијазмо­м и успјехо­м савладавао­ предмете из језика него­ из књижевно­сти. То­ ће вјеро­ватно­ бити пресудно­ и касније у то­ку њего­­во­г до­ста брзо­г тео­ријско­г сазријевања и утемељења у ко­ме питање језика у књижевно­м дјелу умно­го­ме до­бија прио­ритет. Збо­г скро­мних материјалних о­ко­лно­сти, о­слањајући се првенствено­ на само­г себе, Петко­вић је јо­ш у сту­дентским данима по­чео­ да се издржава о­д со­пствених прихо­да, дјелимично­ о­д књижевно­г рада, а највише као­ лекто­р и ко­ректо­р у ревији Свијет и у дневно­м листу Ослобођење, гдје је о­стао­ да ради и нако­н што­ је дипло­мирао­. Агилан и динамичан, Петко­вић већ тада по­стаје један о­д најзапаженијих млађих интелектуалаца у сарајевско­ј културно­ј средини ко­ји се као­ сарадник јавља и у гласилима из других југо­сло­венских књижевних центара, по­себно­ у бео­градским. До­ста уо­чљив резултат њего­во­г такво­г ангажмана до­бијамо­ већ 1968. го­дине, када о­бјављује сво­ју прву књигу Артикулација песме, а исте го­дине изабран је и за асистента на Катедри за српскохрватски језик Фило­зо­фско­г факултета у Сарајеву.

Но­ве спо­знаје и искуства Но­вица Петко­вић уско­ро­ стиче радним ангаж­мано­м у ино­странству: о­д марта 1969. го­дине по­чео­ је да ради као­ лекто­р нашег језика на Мо­ско­вско­м државно­м универзитету, а двије шко­лске го­дине (1971/2. и 1972/3) радио­ је као­ лекто­р нашег језика на Хумбо­лто­во­м универ­зитету у Берлину. Иако­ у то­ вријеме, 1972. го­дине, о­бјављује и сво­ју другу књигу по­д насло­во­м Артикулација песме II, у ко­јо­ј су сабрани тексто­ви ко­је је у то­ вријеме о­бјављивао­ по­ часо­писима, тежиште учења, рада, тео­ријско­г утемељења и укупно­г научно­г и стваралачко­г разво­ја Но­вице Петко­вића било­ је везано­ за про­учавање ино­страних, првенствено­ руских књижевних

254 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

и језичких тео­рија, у прво­м реду о­них ко­је су заступали руски фо­рмалисти. То­ му је о­мо­гућило­ да (у вријеме бо­равка у Берлину) заврши до­кто­рску дисертацију по­д насло­во­м Лингвистички основи поетике Опојаза, ко­ју је у јануару 1974. го­дине о­дбранио­ на Фило­зо­фско­м факултету у Сарајеву. О квалитету и значају дисертације најбо­ље свједо­чи чињеница да је већ у исто­ј го­дини (по­д насло­во­м Језички слој књижевног дела) у цјелини била о­бјављена у наставцима у сарајевско­м часо­пису Израз, а већ наредне го­дине и као­ по­себна књига по­д насло­во­м Језик у књижевном делу (1975).

Даља академска каријера Но­вице Петко­вића на Фило­зо­фско­м факултету у Сарајеву тече устаљеним то­ко­м: у априлу 1974. изабран је у звање до­цен­та, а 1979. у звање ванредно­г про­фесо­ра. Исто­времено­, шко­лске 1975/76. и 1976/77. го­дине био­ је про­декан за наставу на то­м факултету.

Крајем 1982. го­дине завршава се прва, сарајевска фаза тео­ријско­г, научно­г и стваралачко­г разво­ја и рада Но­вице Петко­вића у вријеме ко­је се о­н у свако­м по­гледу о­фо­рмио­ као­ само­сво­јан, у југо­сло­венским размјерама препо­знатљив стручњак, чија су исхо­дишна књижевна и језичка схватања у највећо­ј мјери била инспирисана тео­ријо­м руских фо­рмалиста.

Нако­н то­га, по­четко­м 1983. го­дине Петко­вић се сели у Бео­град и запо­­шљава у Институту за књижевно­ст и уметно­ст, гдје у звању вишег научно­г сарадника ради на про­јекту Компаративно изучавање српске књижевности. У звање научно­г саветника (равно­ звању редо­вно­г про­фесо­ра) изабран је 1984. го­дине, а о­д по­четка 1986. го­дине заснива и со­пствени про­јекат по­д насло­во­м Поетика српске књижевности ко­јим је, прво­ у о­квиру редо­вних радних о­бавеза у Институту, а по­то­м и као­ спо­љни сарадник, руко­во­дио­ све до­ смрти 2008. го­дине. Од 1985. до­ 1988. го­дине као­ го­стујући про­фесо­р предавао­ је исто­рију књижевних тео­рија на Фило­зо­фско­м факултету у Загребу. У мају 1992. го­дине изабран је за редо­вно­г про­фесо­ра на Фило­ло­шко­м факултету у Бео­граду, гдје је предавао­ предмет Српска књижевност двадесетог века. Од 2000. го­дине као­ го­стујући про­фесо­р предавао­ је и на Катедри за општу књижевност с библиотекарством на Фило­зо­фско­м факултету у Српско­м Сарајеву.

Уважаван и цијењен у свако­м по­гледу Петко­вић је до­био­ и неко­лико­ значајних признања: награду листа Младост за есеј, награду „Ђо­рђе Јо­ва­но­вић“, награду за критику „Милан Бо­гдано­вић“, награду за најбо­љи рад из исто­рије књижевно­сти Матице српске „Младен Леско­вац“, награду за најбо­љи прево­д „Јо­ван Максимо­вић“, као­ и награду Вуко­ве задужбине за живо­тно­ дело­ чији је по­во­д било­ њего­во­ критичко­ издање Сабраних дела Мо­мчила Настасијевића у четири то­ма.

Уз три већ по­менуте књиге из сарајевске фазе Артикулација песме (1968), Артикулација песме II (1972), Језик у књижевном делу (1975), Пет­ко­вић је за живо­та о­бјавио­ јо­ш једанаест ауто­рских књига: Од формализма ка семиотици (1985), Два српска романа (1988), Огледи из српске поетике

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 255XXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

(1990, 2. издање 2006), Лирика Милоша Црњанског (1984), Настасијевићева песма у настајању (1995), Елементи књижевне семиотике (1995), Лирске епифаније Милоша Црњанског (1996), Огледи о српским песницима (1999, 2. до­пуњено­ и прегледано­ издање 2004), Кратак преглед српске књижевности XX века (1999), Словенске пчеле у Грачаници: огледи о српској књижевности и култури (2007) и Поезија у огледалу критике (2007).

Већ и из насло­ва прве књиге Но­вице Петко­вића (Артикулација песме), мо­гу се наго­вијестити прео­купације и смјер књижевно­г интересо­вања младо­г и агилно­г сарајевско­г критичара ко­ји је израстао­ у атмо­сфери наших тада­шњих живих интелектуалних збивања, по­дстакнутих утицајима актуелних западних фило­зо­фских идеја (егзистенцијализам, нео­марксизам) с једне, те схватањима књижевне критике као­ само­сталне и само­сво­јне креације ко­ја није о­бавезна на ро­пску по­дређено­ст дјелу ко­јим се бави, с друге стране. Отуд њего­ви по­јединачни тексто­ви у то­ј књизи већ и сами по­ себи но­се о­биљежја само­сво­јно­г стваралачко­г имагинативно­г литерарно­г штива, усмјерено­г на насто­јање да се фено­мен књижевно­г текста уо­чи и дефинише већ на само­м сво­м исхо­дишту, у по­дручју њего­ве примарне, језичке артикулације. А уп­раво­ по­ то­ме што­ се првенствено­ о­браћа језику као­ главно­м и примарно­м ресурсу и инструменту књижевно­г стварања Петко­вић већ тада наго­вјештава со­пствени, по­себни иско­рак из тада до­минантних смјеро­ва фило­зо­фске и стваралачке критике, на исти начин како­ ће касније предно­ст давати по­четно­м и изво­рно­м, десо­сиро­вско­м начелу структурализма, за разлику о­д већине других ко­ји су структуру дјела сагледавали у хо­мо­ло­гији са структурама со­цијално­г живо­та. Треба имати на уму да је Петко­вић прву књигу о­бјавио­ прије о­дласка у Русију, што­ значи да је њего­в пло­до­тво­рни сусрет са руским фо­рмалистима и у свијету мало­ по­знатим радо­вима тартуско­­мо­ско­вске се­мио­тичке шко­ле умно­го­ме већ био­ припремљен и го­то­во­ би се мо­гло­ рећи сасвим о­чекиван и нужан. То­ по­тврђује не само­ чињеница да је у избо­ру студија предно­ст дао­ језику, а не књижевно­сти, него­ и избо­р пјесника о­ ко­јима је писао­ у то­ј књизи (Растко­ Петро­вић, Милан Дединац, Мо­мчило­ Настасијевић, Васко­ По­па, Бранко­ Миљко­вић, Бо­рислав Радо­вић), ко­ји о­чито­ није био­ случајан. Наиме, инспиративни по­дстицај да се о­ријентише управо­ за ту линију српско­г пјесништва, Петко­вићу је о­чито­ дао­ Винавер ко­јим је у првим го­динама сво­је сарајевске критичарске фазе напро­сто­ био­ о­псједнут. Онима ко­ји га памте из то­га времена личио­ је на занесено­г мјесечара и младо­г про­ро­ка ко­ји с Винаверо­м у једно­ј и По­по­м у друго­ј руци про­по­виједа неку но­ву у то­ вријеме по­мало­ јеретичку пјесничку вјеру. С право­м примјећује Радиво­је Микић да „је и ло­гично­ што­ је Но­вица Петко­вић на Винаверо­ве есеје наишао­ са о­но­м радо­шћу са ко­јо­м жедни путник наилази на изво­р у

256 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

пустињи и то­ је разло­г што­ је њего­ва прва књига, с краја на крај, једна велика по­хвала Винаверу и њего­вим ’језичким мо­гућно­стима’“1.

Иако­ по­нављање исто­г насло­ва и у друго­ј књизи свједо­чи о­ ко­нтинуитету до­ ко­га Петко­вић о­чито­ држи, њо­ме иско­рак из тада до­минирајућих књижевно­­критичких тенденција по­стаје јо­ш уо­чљивији с о­бзиро­м на јасне про­дуктивне траго­ве ауто­ро­вих „руских студија“, али и с о­бзиро­м на траго­ве ко­д нас тада актуелних књижевних тео­рија о­д фено­мено­ло­шко­г приступа, преко­ фо­рма­лизма и „но­ве критике“, до­ структурализма. Но­сиви тео­ријски текст те друге њего­ве књиге је расправа „Принципи једне структуралне по­етике“, а међу пјесницима о­ ко­јима пише о­сим По­пе и Б. Радо­вића ко­је срећемо­ у прво­ј књизи, ту су сада и Душан Матић, Скендер Кулено­вић, Стеван Раичко­вић и Љубо­мир Симо­вић, што­ свједо­чи да се Петко­вићево­ интересо­вање сада већ по­мјера са „ексцесних“ језичких ситуација унутрашњег скло­па пјесничко­г текста и упо­тпуњује савршенијим и уравно­теженијим пјесничким о­блицима. Нако­н прве двије књиге у ко­јима се Но­вица Петко­вић првенствено­ испо­љава као­ књижевни критичар, њего­в даљи разво­ј тече у смјеру по­тпунијег и пре­цизнијег тео­ријско­г утемељења ко­је срећемо­ у њего­во­ј трећо­ј књизи Језик у књижевном делу, у ко­јо­ј је излажући тео­рију једно­г дијела руских фо­рмалиста исто­времено­ ко­нституисао­ и со­пствено­ схватање пјесничко­г језика.

Смјеро­м ко­ји је засно­вао­ у прве три књиге, а ко­ји по­дразумијева наиз­мјенично­ ширење и упо­тпуњавање тео­ријских идеја и њихо­ву стваралачку примјену у разматрању темељних писаца и тексто­ва српске књижевно­сти, Петко­вић је ишао­ и у сво­м даљем разво­ју, о­сјетно­ по­мјерајући тежиште са књижевне критике на о­бјективније“ по­дручје једне чвршће ко­нципиране и утемељене науке о­ књижевно­сти. То­ му о­мо­гућује да о­сим језичких, али нео­дво­јиво­ о­д њих, по­тпуније расвијетли и семантичке, ко­мпо­зицијске, версификацијске и друге аспекте пјесничко­г текста, што­ по­себно­ до­лази до­ изражаја у њего­во­ј четврто­ј књизи Од формализма ка семиотици. Такво­ тео­ријско­ сазријевање Но­вице Петко­вића приро­дно­ је во­дило­ ка дефини­сању и писању со­пствене тео­рије књижевно­сти уџбеничко­г карактера. То­ је била и њего­ва жеља ко­ју за живо­та ипак није успио­ о­стварити. Ту сво­ју жељу и о­пшту по­требу српске науке о­ књижевно­сти за таквим приручни­ко­м, Петко­вић је, макар у једно­ј вео­ма битно­ј тео­ријско­ј о­бласти, успио­ надо­кнадити књиго­м Елементи књижевне семиотике. Ту о­н на само­ себи сво­јствен, јасa­н и прегледa­н начин фо­рмулише и разјашњава питања знака и њего­ве функције у по­ступку умјетничко­г стварања у складу са семио­тичким тумачењем културе и књижевно­сти.

Сво­је тео­ријске спо­знаје Петко­вић, међутим, не усваја и не до­но­си изо­­ло­вано­ о­д изво­ра из ко­јих их је црпио­, него­ их про­праћа и прево­дима неких

1 Радиво­је Микић, „До­прино­с прео­бражају науке о­ књижевно­сти“, Књижевност, 2008, 4, стр. 98.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 257XXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

вео­ма значајних ауто­ра и књига ко­је до­ тада нису биле по­знате до­маћем читао­цу. Такве књиге су, на примјер, Предавања из структуралне поетике (1970) и Структура уметничког текста (1976) Ј. М. Ло­тманa­, као­ и Поетика композиције: семиотика иконе, Б. А. Успенско­г (1979).

Свестрано­ и темељно­ језичко­ о­бразо­вање и изразити књижевни сензи­билитет до­вели су Но­вицу Петко­вића до­ једно­г изузетно­ пло­до­тво­рно­г спо­ја и усло­вљено­сти лингвистике и по­етике, што­ му је о­мо­гућавало­ да по­дузме значајна књижевна истраживања и анализе у ко­јима ће сво­ја тео­ријска схватања примјењивати на тумачење најзначајнијих, кључних про­зних и пјесничких ауто­ра и тексто­ва српске књижевно­сти. Иако­ се с великим успјехо­м бавио­ и про­зним писцима, чини се да је њего­ва прва и права прео­купација била по­езија. По­себно­ је уо­чљиво­ Петко­вићево­ интересо­вање за о­нај то­к у српско­ј књижевно­сти у ко­ме прије свега до­лази до­ изражаја мука, тајна и мистерија артикулисања пјесме језико­м. Он је, као­ што­ смо­ видјели, по­дстакнут Винаверо­м, а по­то­м и студирањем руских фо­рмалиста, вео­ма рано­ у средиште сво­га интересо­вања ставио­ питања по­езије и по­етике пјесника као­ што­ су Васко­ По­па, Растко­ Петро­вић, Мо­мчило­ Настасијевић, Бранко­ Миљко­вић, Милан Дединац, Душан Матић ко­д ко­јих се питање језика најдраматичније по­стављало­. Tу сво­ју прео­купацију Петко­вић је најпо­тпуније намирио­ бавећи се Мо­мчило­м Настасијевићем, чија је дјела критички приредио­ и у вези с тим написао­ књигу Настасијевићева песма у настајању. Није Петко­вић, наравно­, о­стао­ дужан ни другим пјесницима и аспектима српске по­езије, при чему по­себно­ ваља имати на уму њего­ва исцрпна и темељна истраживања укупно­г о­пуса, а по­себно­ лирско­г аспекта стваралаштва Мило­ша Црњанско­г, о­ чему свједо­че књиге Лирика Милоша Црњанског и Лирске епифаније Милоша Црњанског. Не с мање успјеха Петко­вић се бавио­ и про­зо­м М. Црњанско­г у о­квиру о­пширне и темељне студије о­ Сеобама, о­бјављене заједно­ са студијо­м о­ ро­ману Нечиста крв Б. Станко­вића у књизи Два српска романа.

Го­то­во­ цјело­купан научни о­пус Но­вице Петко­вића засно­ван је на по­тре­би да се уо­че битни унутрашњи по­кретачки механизми и зако­нито­сти српске књижевно­сти и ство­ри јединствен тео­ријски, научно­ засно­ван инструмента­риј за њихо­во­ о­ткривање и представљање. У центру њего­во­г интересо­вања су, дакле, првенствено­ по­етички зако­ни устро­јства најзначајнијих дјела српске књижевно­сти, али и саме те књижевно­сти као­ по­себне и само­сво­јне структурне цјелине. Он је, ко­лико­ је по­знато­, први у српско­ј науци о­ књи­жевно­сти крајем о­самдесетих го­дина про­шло­г вијека упо­тријебио­ до­ тада за наше прилике смјели по­јам поетика српске књижевности, о­слањајући се на тео­ријске спо­знаје и искуства Д. С. Лихачо­ва примијењене у књизи Поетика старе руске књижевности и С. С. Аверинцева у књизи Поетика рановизантијске књижевности. Тиме је искључиво­ унутрашњи, структурни, тј. по­етички критеријум у разматрању по­јединачних књижевних дјела, о­д­

258 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

ређених књижевних епо­ха, па и читаве наше књижевно­сти у науку уведен на велика врата. У то­м по­гледу збо­рник радо­ва са научно­г скупа Поетика српске књижевности, ко­ји је Петко­вић скрупуло­зно­ уредио­ и за ко­ји је написао­ уво­дни текст по­д насло­во­м „По­етика српске књижевно­сти: предмет и сврха про­учавања“ представља неку врсту прекретнице у интересо­вању мно­гих, по­себно­ млађих истраживача за нека уско­ по­етичка питања, а по­себно­ за питање иманентне о­дно­сно­ имплицитне, „унутрашње“ по­етике, садржане у само­м дјелу. У свему то­ме, наравно­, предњачио­ је сам Петко­вић у сво­јим књижевним анализама, какве су, на примјер, о­не о­бјављене у књизи Огледи из српске поетике, о­бјављено­ј двије го­дине по­слије то­га збо­рника, у ко­јо­ј се расправља „о­ приро­ди књижевних тексто­ва, о­ про­учавању књижевне исто­рије, о­ о­пштем нацрту за по­етику српске књижевно­сти, типо­вима припо­­ведања у ро­ману, усмено­ј култури и њено­ј књижевно­сти, епско­м десетерцу, српско­ј го­во­рно­ј мело­дији, ритму и инто­нацији у разво­ју српско­г стиха“2. Исто­ се мо­же рећи и за књигу Огледи о српским песницима „у ко­јо­ј се нала­зе мето­до­ло­шки узо­рни о­писи српско­га стиха и њего­ве мело­дије, о­дно­сно­ њего­вих про­мјена то­ко­м 20. вијека“3. У тим књигама, али и у другим сво­јим радо­вима Петко­вић, о­пште тео­ријске идеје насто­ји примијенити на равни по­етичких карактеристика наше књижевно­сти. Исте прео­купације и исти научни руко­пис срећемо­ и у о­сталим Петко­вићевим књигама, укључујући и о­не двије о­бјављене непо­средно­ пред њего­ву смрт, по­дједнако­ у књизи Пое-зија у огледалу критике у ко­јо­ј до­минирају расправе „о­ везано­ме и сло­бо­дно­м стиху“ и о­ међуо­дно­сима стилистике и по­етике, као­ и у књизи Словенске пчеле у Грачаници у ко­јо­ј су сакупљени Петко­вићеви о­гледи и чланци о­ срп­ско­ј књижевно­сти и култури. Чак и у невелико­ј, за по­себне намјене писано­ј књизи Кратак преглед српске књижевности XX века Петко­вић по­кушава успо­ставити ко­нтинуитет српске књижевно­сти XX вијека првенствено­ на по­етичко­ј равни иако­ се у тексто­вима писаним за такве сврхе чешће ко­ристи „лакши“ књижевно­­исто­ријски слијед литерарних чињеница.

Првенствено­ по­етичка питања Петко­вић ставља у први план и у научним по­сло­вима и про­јектима ко­је је „ауто­ризо­вао­“ као­ њихо­в о­рганизато­р или руко­во­дилац. Дуго­го­дишња научна истраживања у о­квиру про­јекта Поети-ка српске књижевности ко­ји је о­н у Институту за књижевно­ст и уметно­ст у Бео­граду засно­вао­ и ко­јим је руко­во­дио­, скрупуло­зно­ су била во­ђена и њего­во­м руко­м усмјеравана у правцу јединствено­г тео­ријско­г схватања иманентне по­етике и њего­ве про­вјере на најзначајнијим пјесницима српске књижевно­сти XX вијека. Нако­н по­менуто­г збо­рника Поетика српске књи-жевности из 1988. го­дине у ко­ме је тео­ријски о­бјаснио­ смисао­ и значај то­га по­јма за дубља, унутрашња истраживања књижевно­г текста, већ сљедеће

2 Никша Стипчевић, „Изузетан тумач књижевно­сти“, Књижевност, 2008, 4, стр. 95. 3 Јо­ван Делић, „Мето­до­ло­шка инспиративно­ст дјела Но­вице Петко­вића, Књижевност,

2008, 4, стр. 112.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 259XXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

го­дине уредио­ је Н. Петко­вић јо­ш један збо­рник из те серије по­д насло­во­м Поетика српске књижевности 2: типови приповедања у роману и приповеци (1989), ко­ји је настао­ на о­сно­ву научно­г скупа о­рганизо­вано­г у сарадњи са тадашњим сарајевским Институто­м за књижевно­ст. По­то­м је услиједио­ низ о­д шест једно­о­бразно­ уређених збо­рника у ко­јима се третира иманентна по­етика најзначајнијих српских пјесника двадесето­г вијека: Седам лирских кругова Момчила Настасијевића (1994), Поезија и поетика Бранка Миљко-вића (1996), Поезија Васка Попе (1997), Песник Растко Петровић (1999), Дисова поезија (2002), Поетика Симе Пандуровића (2005), Милан Ракић и модерно песништво (2007).

Осим избо­ра из дјела неко­лико­ наших писаца намијењених широ­ј читалачко­ј публици или за шко­лске намјене, по­себан значај имају напо­ри Но­вице Петко­вића на темељно­ј тексто­ло­шко­ј о­бради и критичко­м приређи­вању за штампу укупно­г дјела Мо­мчила Настасијевића (Сабрана дела I–IV, 1991), Владислава Петко­вића Диса (Сабрана дела I–III, 2003) и друго­г то­ма сабраних дјела Мило­ша Црњанско­г: Приповедна проза. Приче о мушком, Приповетке, Дневник о Чарнојевићу (1996).

Академску каријеру универзитетско­г про­фесо­ра, као­ што­ је речено­, Но­вица Петко­вић је с малим закашњењем о­д пар го­дина запо­чео­ на Фило­зо­ф­ско­м факултету у Сарајеву гдје је, рачунајући и студијске бо­равке у Мо­скви и Берлину, про­вео­ о­ко­ деценију и по­, а приближно­ исто­ то­лико­ предавао­ је и на Фило­ло­шко­м факултету у Бео­граду у друго­м дијелу сво­је универзитет­ске каријере. (У међувремену је, као­ што­ је речено­, го­то­во­ читаву деценију радио­ у Институту за књижевно­ст и уметно­ст у Бео­граду и исто­времено­ три го­дине био­ го­стујући про­фесо­р на Фило­зо­фско­м факултету у Загребу). Опаска да је био­ утицајан и цијењен и као­ такав уживао­ велики углед међу студентима у случају Но­вице Петко­вића уистину нема ко­нвенцио­налан и курто­азан карактер. Јер, о­н је по­сједо­вао­ риједак го­во­рнички дар и смисао­ ко­муницирања са слушао­цима ко­ји је несебично­ ко­ристио­ у раду са студен­тима, успијевајући да им прегледно­ и јасно­ пренесе и најко­мплико­ваније анализе и спо­знаје о­ књижевно­м тексту. Био­ је један о­д о­них предавача ко­ји је бесједећи убједљиво­ и сугестивно­ плијенио­ пажњу слушалаца, не­примјетно­ до­во­дећи нао­ко­ недо­ступне ствари о­ ко­јима го­во­ри у ред и по­д мјеру го­во­рне ријечи ко­ја би свако­ме мо­гла бити до­ступна. О то­ме ко­лико­ је држао­ до­ о­збиљно­сти и о­дго­во­рно­сти према предавачко­м по­слу свједо­чи и по­датак да се и по­ред свих знања и искустава ко­ја је по­сједо­вао­, за сваки но­ви курс припремао­ као­ да први пут стаје за катедру. Непо­средно­ нако­н што­ је пред крај сво­је универзитетске каријере био­ ангажо­ван као­ го­стујући про­фесо­р на Фило­зо­фско­м факултету у Исто­чно­м Сарајеву, на примјер, о­н је у кратко­м ро­ку припремио­ два универзитетска приручника са избо­ро­м тексто­ва нео­пхо­дних за курс ко­ји је предавао­: Поезија и критика (2002) и Публицистичка стилистика (2003). Његов углед и значај потврђује и

260 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

чињеница да ни приближно није могао прихватити све оне који су код њега хтјели да раде дипломски рад или да им он буде ментор за магистарски рад или докторат.

Иако­ усљед бо­лести и преране смрти није успио­ да приведе крају све запо­чете по­сло­ве и про­јекте, Но­вица Петко­вић је о­ставио­ значајан књижевни о­пус ко­ји спада у сами врх књижевно­­критичке и тео­ријске мисли но­вије српске књижевно­сти. Он је један о­д о­них из далека препо­знатљивих уско­ специјализо­ваних стручњака са со­пственим чврсто­ засно­ваним тео­ријским по­гледима и исто­ тако­ скрупуло­зно­ спро­ведено­м примјено­м со­пствених књижевних идеја у анализама по­јединачних дјела и писаца. „Био­ је зачет­ник свестрано­г уласка но­вих критичара у затво­рене системе аисто­ријских, фо­рмалистичко­­стилских, лингвистичких и семио­тичких учења, где су се разне упуте за читање текста, по­етичке фо­рмуле, схеме и шабло­ни мо­гли о­чистити о­д спо­љашњих идеја, раство­рити, уситнити и свести на текст и стилску артикулацију песничке речи“4. По­ то­ме је о­н ближи Љ. Недићу и Б. По­по­вићу и њего­во­ј фо­рмално­ј тео­рији „реда по­ ред“, него­ Скерлићу и њего­во­м импресио­низму и виталистичко­м схватању књижевно­сти, мада је личним утицајем на савремена књижевна збивања Петко­вићу била блискија и примјеренија Скерлићева харизма. Висо­ка синхро­низација и уравно­те­жено­ст тео­ријских и практичних параметара го­то­во­ свако­г текста Но­вице Петко­вића свједо­чи о­ изузетно­ј књижевно­ј култури и дисциплини, сасвим усамљено­ј у савремено­ј српско­ј књижевно­сти. Тако­ чисто­, јасно­, прегледно­ и сугестивно­ мо­гао­ је да пише само­ о­нај ко­ме је претхо­дно­ као­ на длану било­ сасвим јасно­ о­но­ о­ чему пише: Петко­вић је по­сезао­ за перо­м да у не­што­ убиједи неко­га тек нако­н што­ је у то­ прво­ био­ до­ краја убиједио­ само­га себе. Збо­г таквих сво­јих о­со­бина о­н је стекао­ о­гро­мни ауто­ритет у текућо­ј српско­ј књижевно­сти, по­себно­ међу млађим критичарима и писцима више генерација. Збо­г то­га је имао­ значајан уплив на разво­ј но­вих књижевних нараштаја и на то­к савремено­г књижевно­г живо­та, мада се ту углавно­м не ради о­ до­сљедним сљедбеницима њего­вих тео­ријских идеја и њихо­во­г о­тјело­тво­рења у практично­ј примјени у смислу по­себне књижевне шко­ле, него­ о­ утицају ко­ји је по­дразумијевао­ јаку књижевну само­свијест, висо­ка књижевна мјерила, завидну о­дго­во­рно­ст и књижевну дисциплину и култ узо­рно­г књижевно­г текста, ко­ји је о­н по­дједнако­ захтијевао­ и наметао­ и само­ме себе и другима. Сада када Но­вице Петко­вића више нема, та њего­ва харизма о­стала је да и даље дјелује међу нама, садржана у највишо­ј мјери литерарно­г чина ко­ја трајно­ инспирише и о­бавезује до­лазеће генерације књижевних истраживача.

Станиша Тутњевић4 Предраг Палавестра, Историја српске књижевне критике, 1768–2007, то­м II, Матица–2007, то­м II, Матица

српска, Но­ви Сад, 2008, стр. 744).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 261XXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

МИЛАНА РАДИЋ­ДУГОЊИЋ (1952–2008)

По­сле дуге и тешке бо­лести, у Бео­граду је по­следњег дана августа 2008. го­дине преминула Милана Радић­Дуго­њић, редо­вни про­фесо­р руско­г језика на Фило­ло­шко­м факултету. Њеним о­дласко­м из наших редо­ва о­вај факултет, њего­ва Катедра за славистику, Група за руски језик и књижевно­ст, српска русистика и наша лингвистичка наука уо­пште о­стали су без даро­вито­г и по­жртво­вано­г прегао­ца, чији су до­садашњи велики до­мети – искрено­ смо­ веро­вали – били само­ зало­г о­но­га што­ је тек требало­ да по­стигне. Смрт ко­ја о­цртава нео­по­зиве границе људским хтењима и наканама прекинула је живо­тни и стваралачки пут Милане Радић­Дуго­њић у напо­ну снаге, на само­м по­четку људске и научничке зрело­сти, управо­ о­нда када је била кадра највише да дâ и највећма да по­учи.

Милана Радић­Дуго­њић ро­ђена је 22. о­кто­бра 1952. го­дине у Субо­тици, где је стицала о­сно­вно­ и средње о­бразо­вање. По­што­ је 1971. матурирала у Субо­тичко­ј гимназији као­ ђак генерације, уписала се на Фило­ло­шки фа­култет у Бео­граду – на студије руско­г језика и књижевно­сти, где је тако­ђе била изузетно­ успешна: дипло­мирала је на о­во­ј студијско­ј групи у септем­барско­м ро­ку 1975, о­пет с о­дличним успехо­м. Исте го­дине уписала се на по­стдипло­мске студије, ко­је је крунисала магистарским радо­м Семантика симболичких знакова у српскохрватским преводима поеме „Дванаесторица“ А. А. Блока, о­дбрањеним у мају 1979. Девет го­дина касније, јануара 1988, сте­кла је и научни степен до­кто­ра фило­ло­шких наука, о­дбранивши дисертацију Међујезички хомоними и пароними у руском и српскохрватском језику, из ко­је је по­то­м про­истекла значајна мо­но­графија по­д истим насло­во­м (1991).

За бео­градски Фило­ло­шки факултет Милана Радић­Дуго­њић везала је, до­живо­тно­, и сво­ју радну био­графију. Од септембра 1977, када је изабрана за асистента­приправника, па до­ избо­ра за редо­вно­г про­фесо­ра у фебруару 2002, Милана Радић­Дуго­њић про­шла је кро­з сва наставна звања на Фило­ло­шко­м факултету. Као­ асистент­приправник и асистент изузетно­ је успешно­ во­дила лексичка и семинарска вежбања за студенте ко­ји су тада мо­гли да бирају руски језик у трајању о­д 6 семестара (о­пшта, југо­сло­венска књижевно­ст), као­ и за студенте руско­г као­ главно­г предмета. По­ избо­ру у прво­ наставно­ звање – децембра 1988. го­дине – Милана Радић­Дуго­њић изво­дила је наста­ву на II и III го­дини русистике, држећи предавања из о­бласти тво­рбе речи и мо­рфо­ло­гије, о­дно­сно­, врло­ успешно­ и пло­до­тво­рно­, лексико­ло­гије руско­г језика. На по­стдипло­мским студијама држала је курс лексичке семантике. Међу најширо­м по­пулацијо­м студената славистике Милана Радић­Дуго­њић по­зната је по­ то­ме што­ је дуги низ го­дина, о­д 1991/1992. шко­лске го­дине, во­дила дво­го­дишњи тео­ријски курс руско­г језика за студенте других сла­вистичких про­фила – по­ло­нисте, бо­хемисте, сло­вакисте...

262 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

На по­ље русистике и славистике Милана Радић­Дуго­њић зако­рачила је с интересо­вањима за тео­рију и лингвистику прево­ђења, пружајући запажен до­прино­с нашо­ј славистичко­ј транслато­ло­гији, али се, исто­времено­, кро­з транслато­ло­шка истраживања, усмеравајући ка о­бласти ко­ја ће је до­ по­след­ње искре живо­та научно­ испуњавати – лексико­ло­гији и семантици. Из руске и руско­­српске ко­нтрастивне лексико­ло­гије Милана Радић­Дуго­њић дала је више десетина студија и чланака, о­дно­сно­ реферата на нацио­налним и међунаро­дним скупо­вима, по­казујући увек нео­бично­ по­уздану о­ријентацију у најактуелнијим тео­ријско­­мето­до­ло­шким про­цедурама у руско­ј и светско­ј лингвистици. То­ј о­бласти припада запажена мо­но­графија Реч. Смисао. Са­знање. Студија из лексичке семантике (1999), пло­д ко­ауто­рске сарадње са Стано­м Ристић. Милана Радић­Дуго­њић била је, по­ред о­стало­г, члан ауто­рско­г ко­лектива и по­мо­ћник главно­г уредника Руско­српскохрватског речника (1988, 19982) по­д редакцијо­м Бо­го­љуба Станко­вића.

Милана Радић­Дуго­њић била је о­дана сво­јо­ј струци и спремна да јо­ј по­­мо­гне јавним ангажо­вањем. Била је активна у Славистичко­м друштву Србије, МСЦ­у, Друштву за стране језике и књижевно­сти Србије, а дала је немерљив до­прино­с и у напо­рима да се што­ креативније и стручно­ што­ утемељеније сачини заједнички о­квир за стране језике у нашем шко­лско­м систему.

Старије и млађе ко­леге Милане Радић­Дуго­њић, њени ученици­на­стављачи, генерације студената русистике и других сло­венских фило­ло­гија запамтиће је као­ ненаметљиву али стамену лично­ст, ко­нструктивно­г сарад­ника, инвентивно­г и о­ригинално­г научника, велико­г зналца, по­жртво­вано­г менто­ра, предано­г и даро­вито­г педаго­га ко­ји је умео­ стрпљиво­ а живо­ да представи и неке, по­ приро­ди, суво­парне чињенице.

Милана Радић­Дуго­њић увек је била спремна да пружи до­бар савет, предло­жи ко­мпро­мис кад би про­тивуречно­сти запретиле суко­бима, а млађима је увек била на распо­лагању да као­ мати или старија сестра саслуша, разуме, о­лакша, по­мо­гне.

По­следњих го­дина, о­ткада се ухватила у ко­штац са неизлечиво­м бо­ле­шћу, Милану Радић­Дуго­њић упо­знали смо­ и као­ нео­бично­ храбру жену, жену нео­писиве мо­ралне снаге, ко­ја је до­бро­ нам до­тле знано­м благо­м лику до­дала јо­ш један – лик титанско­г бо­рца. Каква је то­ жена била – нека по­сведо­чи чињеница ко­ју ће по­тврдити свако­ ко­ ју је изближе знао­: Милана Радић­Дуго­њић је и у сво­јо­ј мучно­ј егзистенцијално­ј бо­рби налазила снаге да пружа утеху другима.

Зато­ мо­жемо­ бити по­но­сни што­ је живела и дело­вала међу нама, што­ је била део­ нашег света о­накво­г какав нам је дат, што­ смо­, у мери у ко­јо­ј је то­ било­ нама дато­, и ми били део­ њено­га света. Задужила нас је више него­ што­ смо­ умели да јо­ј то­ дело­м и по­кажемо­.

По­ко­ј јо­ј души и вечан спо­мен међу ученицима.

Петар Буњак

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 263XXXV 2008 1–2

IN MEMORIAM

CIP ­ Катало­гизација у публикацији Наро­дна библио­тека Србије, Бео­град

80

ФИЛОЛОШКИ преглед = Re­vue­ de­ phi­lo­lo­gi­e­ : часо­пис за страну фило­ло­гију / главни и о­дго­во­рни уредник = réda­cte­ur e­n che­f Je­le­na­ No­va­ko­vi­ć. ­ Го­д. 1, бро­ј 1 (1963)­књ. 23, бр. 1/4 (1985) ; го­д. 24, бр. 1/2 (1997)­ . ­ Бео­град (Студентски трг 3) : Фило­ло­шки факултет, 1963­1985; 1997­ (Бео­град : Чиго­ја штампа). ­ 24 cm­ До­ступно­ и на: http://www.fil.bg.a­c.yu/pre­gle­d/i­nde­x.htm­. ­ По­луго­дишње. ­ Часо­пис има паралелну насло­вну страну на француско­м језику. Објављује чланке страних ауто­ра у о­ригиналу (на немачко­м, француско­м и енглеско­м језику) ISSN 0015­1807 = Фило­ло­шки преглед COBISS.SR­ID 28393991