Филолошки преглед XXXVIII 2011 1 · УДК 821.124’02.93-13 Vergilije Maron P. Јелена Пилиповић Универзитет у Београду – Филолошки

Филолошки прегледXXXVIII 2011 1

Рецензентидр Иван Клајн,

редовни члан САНУ – Београддр Јелена Новаковић, редовни професор,

Филолошки факултет – Београддр Слободан Грубачић, редовни професор,

Филолошки факултет – Београддр Радојка Вукчевић, редовни професор,

Филолошки факултет – Београддр Предраг Пипер, редовни професор,

Филолошки факултет – Београддр Јанис Какридис, редовни професор,

Универзитет у Бернудр Жељко Ђурић, редовни професор,

Филолошки факултет – Београддр Катарина Расулић, доцент,

Филолошки факултет – Београддр Петар Буњак, редовни професор,

Филолошки факултет – Београд

ISSN 0015-1807УДК 80+82 (05)

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧАСОПИС ЗА СТРАНУ ФИЛОЛОГИЈУ

REVUE DE PHILOLOGIE

XXXVIII 2011 1

Филолошки факултетБеоград

REVUE DE PHILOLOGIE http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Conseil Éditorial Slobodan Grubačić Darko Tanasković

Predrag Piper Radojka Vukčević

Comité de RédactionPierre Michel

Gerhard Ressel Paul-Louis Thomas

Dina Mantcheva Željko Đurić Petar Bunjak

Katarina Rasulić Tanja Popović

Branka Geratović

Rédacteur en chef Jelena Novaković

Faculté de Philologie

Belgrade 2011

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧасопис за страну филологију

http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Издавачки савет др Слободан Грубачић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Дарко Танасковић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Предраг Пипер, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Радојка Вукчевић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду

Уредништводр Пјер Мишел, редовни професор Универзитета у Анжеу др Герхард Ресел, редовни професор Универзитета у Триру др Пол-Луј Тома, редовни професор Универзитета Париз IV др Дина Манчева, редовни професор Универзитета у Софији

др Жељко Ђурић, редовни професор Филолошког факултета у Београду др Петар Буњак, редовни професор Филолошког факултета у Београду

др Катарина Расулић, доцент Филолошког факултета у Београду др Тања Поповић, ванредни професор Филолошког факултета у Београду

мр Бранка Гератовић, асистент Филолошког факултета у Београду

Главни и одговорни уредникдр Јелена Новаковић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду

Филолошки факултет Београд

2011.

Издавач Филолошки факултет, 11000 Београд, Студентски трг 3

За издавача др Александра ВранешСекретар Уредништва

др Петар Буњак 11000 Београд, Студентски трг 3.

Тел. 2021-634. Факс: 2630-039.Ликовно-графичка опрема и корице

Ненад ЛазовићКоректор

Добрила ЖивановТираж

500Штампа и повез

Чигоја штампа, Београд, Студентски трг 13Часопис излази два пута годишње.

Индексирано у: SCIndeks

Рукописе и сву пошту намењену Редакцији часописа треба слати на адресу главног и одговорног уредника:

др Јелена Новаковић 11000 Београд, Студентски трг 3.

Тел. 2638-716. Факс: 2630-039.Необјављени рукописи се не враћају.

Издавање овог часописа финансира Министарство за науку и технологију Републике Србије

Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur en chef et directeur de la revue:Jelena Novaković

Filološki fakultet, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2638-716. Fax: (381-11) 2630-039.

Le Secrétaire du Comité de Rédaction:Petar Bunjak

11000 Beograd, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2021-634. Fax: (381-11) 2630-039.

Les manuscrits non publiés ne sont pas retournés.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 7XXXVIII 2011 1

САДРЖАЈ – SOMMAIRE


СТУ ДИ ЈЕ И РАС ПРА ВЕ – ETU DES Је ле на Пи ли по вић, Ge ne ran di glo ria me lis. Зо о морф на по е ти ка Вер ги ли је вих Ге ор ги ка ............................................. 9Da ni je la Mak si mo vić, Od Be a tri če do Len ke. Ko sti će ve va ri ja ci je Dan te o vih te ma ............................................................ 25Alek san dra V. Jo va no vić, Wri ting Re a lity .................................................... 41Iva na Tr bo je vić-Mi lo še vić, E-Ma i ling & Po li te ness .................................... 53Ivo Fa bi ja nić, Or to gra fi ja osnov no ga ob li ka ru si za ma u en gle sko me je zi ku ....................................................................................... 63Предраг Мутавџић, Дарко Тодоровић, Aнка Рађеновић, О перфекту у савременом грчком и о неким његовим сличностима са перфектом у српском језику .......................................... 83

ИС ТРА ЖИ ВА ЊА – REC HER CHESNer min Vu čelj, Di dro ov dvo stru ki pa ra doks: o glum cu i o gle da o cu .......... 105Iva na Ko čev ski, Eg zi sten ci ja li stič ki opis te la i pro ble mi iden ti te ta (Na pri me ru pri po vet ke La žni auto stop Mi la na Kun de re) ............................ 115Ana Po po vić-Pe cić, Pre vo đe nje obe lež ja po sle dič nog od no sa u en gle skim re če ni ca ma sa ve zni kom and .................................................... 125Ne ve na Ce ko vić-Ra ko njac, Dif fi col ta’ di ap pren di men to dell’ita li a no L2 da par te del lo stu den te ser bo: li vel lo fo ne ti co ........................................ 139

БИ БЛИ О ГРА ФИ ЈА – BI BLI O GRAP HIEMil ka Pav ko vić, Bi bli o gra fi ja članaka objavljenih u Fi lo lo škom pre gle du (1963–1985) ................................................................ 151

ОЦЕ НЕ И ПРИ КА ЗИ – COMP TES REN DUSLo kal no, me đu na rod no, po red be no – cen tri & pe ri fe ri je (Pri mer jal na knji žev nost u 20. sto le tju in An ton Ocvirk. Ure di la Dar ko Do li nar i Mar ko Ju van. – Lju blja na: Za lo žba ZRC, ZRC SA ZU, 2008. – 390 str.) (Gvo zden Eror) ............................................. 195

8 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVIII 2011 1


Ka rel Krejčí, So ci o lo gie li te ra tury. Ed. Mi loš Ze len ka, Ivo Pospíšil. – Pra ha: Gra da Pu blis hing, 2008. –160 s. (Iva na Ko čev ski) ............................ 204Но ви су срет са де лом Ни ко ле Ми ло ше ви ћа (Ни ко ла Ми ло ше вић, Бук ти ње. Есе ји о ан тич ким и ру ским те ма ма и о Ни чеу. – Бе о град : Ор фе ус, 2009. – 580 стр.; Ми ло Лом пар, Не где на гра ни ци фи ло зо фи је и ли те ра ту ре. О књи жев ној хер ме не у ти ци Ни ко ле Ми ло ше ви ћа. – Бе о град : Слу жбе ни гла сник, 2009. – 233 стр.) (Сло бо дан Гру ба чић) ................................................................................... 210Ки рил Та ра нов ски, О срп ском сти ху. При ре ди ла Мир ја на Д. Сте фа но вић. – Бе о град : Слу жбе ни гла сник, 2010. – 312 стр. – (Би бли о те ка „Књи жев не на у ке, кул ту ра, умет ност“. Ко лек ци ја „Пој мов ник“) (Пе тар Бу њак) .................................................. 212Не над Љу бин ко вић, Тра га ња и од го во ри. Сту ди је из на род не књи жев но сти и фол кло ра. – Бе о град : Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, 2010. – 501 стр. (Би бли о те ка „Срп ско усме но ства ра ла штво“, књ. 5) (Слободан Грубачић) ................................................................................... 217Кон тра стив на про у ча ва ња срп ског је зи ка: прав ци и ре зул та ти. Уред ни ци: ака де мик Иван Клајн, до пи сни члан Пре драг Пи пер. – Бе о град : Оде ље ње је зи ка и књи жев но сти Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, 2010. – 376 стр. (Срп ски је зик у по ре ђе њу са дру гим је зи ци ма, књ. 1) (Ма ри на Ни ко лић) ......................................... 219Gor da na Gru bač Al loc co, Gram ma ti ca ser ba (Ma nu a le di mor fo lo gia e sin tas si con eser ci zi), Edi to re Ul ri co Ho e pli Mi la no, 2010. – 338 p. (Ma u ri zio Bar bi) ........................................................................................... 223

ХРО НИ КА – CHRO NI QUEPo e try and Po e tics: A Cen ten nial Tri bu te to Ki ril Ta ra novsky (Dart mo uth Col le ge, Ha no ver, New Hampshi re, USA, 18-20 March 2011) (Ba rry P. Sche rr) ........................................................................................... 225

IN ME MO RI AMНа на Бог да но вић (1925–2011) (Де јан Ми ха и ло вић) ................................. 229


СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BI BLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 9–24) УДК 821.124’02.93-13 Vergilije Maron P.

Је ле на Пи ли по вић Уни вер зи тет у Бе о гра ду – Фи ло ло шки фа кул тет

GE NE RAN DI GLO RIA MEL LIS ЗО О МОРФ НА ПО Е ТИ КА ВЕР ГИ ЛИ ЈЕ ВИХ ГЕ ОР ГИ КА

Оглед ис пи ту је пред ста ву жи во ти ње као сред ства за из ра жа ва ње ме та по ет ских ви зи ја у де ли ма ви ше ан тич ких пи са ца ко ји се ин тер тек сту ал но су сре ћу у Вер ги ли је вој ди дак тич кој по е ми, а ме ђу ко ји ма су Пла тон, Те о крит, Лу кре ци је. Ор ни то мор фи зми се при том оста вља ју по стра ни: прем да је пред ста ва пти це и у ан тич кој те о ри ји и у са мом пе снич ком тка њу ду-бо ко по ве за на са фе но ме ном по е зи је, ка ко ети о ло шки, та ко и ана ло шки, у кон тем пла тив ном аспек ту усту па пред по зни јим и раз ви је ни јим ви ше знач јем зо о морф них сим бо ла, чи ји вр ху нац пред ста вља ју Ге ор ги ке. Ме та по ет ска сим бо ли за ци ја ко јој се под вр га ва ју пче ле из у зет но је ком плек сна за то што спа ја кри ла тост по ет ске ре чи, на сле ђе ну из хо мер ског спе ва и аутен-тич но свој стве ну ор ни то мор фи зму, са дру штве ном функ ци јом и но вим ви ђе њем пе сни штва као ра да, тру да и са зна ва ња.

Ве ли чан стве ни фан та зам пче ли ње за јед ни це по след њег пе ва ња Ге ор ги-ка чи та о цу ну ди, из ме ђу оста лих, и га му ме та по ет ских мо гућ но сти ин тер-пре та ци је. У ме ду, чи је ства ра ње је сла ва пче ла, ту ма че ње мо же пре по зна ти ме та фо рич ку сласт пе сме, у ко јој ства ра о ци од Хо ме ра до Те о кри та ви де слат ко ужи ва ње1, а чи ју при јат ност и ле по ту Лу кре ци је из ра жа ва сли ком из ли ве ног ме да. Це ли на по ли се мич ног тек ста уто ли ко се мо же са гле да ти као сло же ни знак осо бе ног Вер ги ли је вог про ми шља ња про бле ма из во ри шта, ар хе, и свр хе, те ло са, по е зи је. Зна ко ви тост, при том, ни је и але го рич ност, већ мно го сло је ви ти ји хи по но ет ски фе но мен, у ко ји ће овај текст по ку ша ти да про дре пу тем ко ји је са мо на из глед за о би ла зан, а во ди кроз пре и спи ти-ва ње зо о морф не по е ти ке Пла то но вих ди ја ло га. Сим бо ли за ци ју жи во ти ња, на и ме, пра ти ин тер тек сту ал но по ве зи ва ња са прет ход ним де ли ма, пре све га хо мер ске и пост хо мер ске тра ди ци је, чи ме пи сац Фе дра и Ијо на об ли ку је низ мно го знач них, пе смо ли ких, есте тич ких и по е тич ких ис ка за. При дру же ни но вим, Те о кри то вим, Лу кре ци је вим, Па у са ни ји ним зо о морф но-ме та по ет-ским сли ка ма, они ула зе у раз гра на ти ин тер тек сту ал ни ко ре ла тив Ге ор ги ка, ши ре ћи спек тар зна че ња спе ва.

1 Или ја да, пев. 9, ст. 187–189, Оди се ја, п. 8, ст. 9, ст. 368, п. 9, ст. 3–11; Те о крит, Пр ва иди ла, ст. 1–3 (Слат ко је, о па сти ру, и ша пу та ње бо ро ве кро шње, што пе ва по крај из во ра, сла дак је и звук си рин ге тво је ).



*Хо мер ски еп не по зна је ор феј ску па ра диг му, али за то по зна је си рен ску,

ко ја ни је пу ка але го ри ја, већ ком плек сна па ра бо ла о до сти за њу пот пу ног бла жен ства. По и ма ње по е зи је као ужи ва ња иш чи та ва се из мно гих сти хо ва Или ја де, а осо би то Оди се је, али не угро жа ва пре по зна ва ње дру гих вред но сти у њој – мо ћи да по кре не емо ци је и це ло би ћа са њи ма,2 а из над све га мо ћи да ство ри бе смрт ност у успо ме ни, је ди ну љу ди ма до ступ ну. Пу не по сле ди це хе до ни стич ке по е ти ке ни су пре до че не у основ ном на ра ти ву, већ у епи зо ди ју о Си ре на ма. Су шта ство по е зи је мо же би ти до кра ја ис ка за но са мо у ире ал-ном, фан та змат ском све ту у ко ме чи ње ни це тек ста – рад ња, ли ко ви, де ла ње – ни су ми ме тич ка за ме на за чи ње ни це ег зи стен ци је, већ њи хо ви зна ко ви. У спе ву о итач ком кра љу жи вот бо го ва ни је ви ше до ми нант на дру гост људ ског жи во та, као што је то би ло у Или ја ди: бив ство ва ње се у Оди се ји не де ли пре-вас ход но на смрт нич ко и бе смрт нич ко, већ на ре ал но и ире ал но, оно уну тар за у ста вље ног вре ме на и оно уну тар осло бо ђе ног вре ме на.

Упра во као ужи ва ње по е зи ја уби ја. Они ко ји за чу ју глас Си ре на не уми ру услед не ке нат при род не си ле, већ за то што би ло ка кво де ла ње по ста-је бе сми сле но пред пот пу ним ужит ком ко ји да ру је пе сма. У гла су си ре на ви ше не ма оскуд но сти, у ње му се гу бе сви на го ни, чак и при мар ни – на гон за одр жа њем, за очу ва њем од смр ти. Оди се је во лу та ње пред ста вља пу то ва-ње ка соп стве ном иско ну – Ита ка, ме сто вре ме ни то сти, ста ре ња и сме не по ко ље ња, је сте ње гов иден ти тет, јер са мо вре ме омо гу ћа ва би ћу да се кон сти ту и ше. По е зи ја је смрт уто ли ко што спре ча ва чо ве ка да се бри не за се бе – да се не пре ста но ле чи од вре ме ни то сти ко ја му је ин хе рент на, ко ли ко су шта стве на, то ли ко и по губ на.

Хо мер ска сли ка Си ре на сво је вр сно је уоб ли че ње an te rem уну тар ње апо ри је Вер ги ли је ве пе сме: ну жност тран сгре си је из ин тра мун ди ја у ек стра-мун диј на лич је је скри ве ног иза зо ва да се ег зи стен ци ја за ме ни по е зи јом – да про стор жи во та уђе у про стор пе сме. На иза зов си рен ског гла са у све ту Оди се је не мо же се уисти ну од го во ри ти: мо гу ће је спа си ти се од ње га, из и-гра ти га то плим во ском и чвр сто све за ним ужа ди ма, или му се пре да ти, уз за бо рав не ле по те ван то га гла са; у све ту Вер ги ли је вог Де ла мо же се од го ва-ра ти по ет ским хе ро и змом, кроз по ку шај да се свет упо до би ње го вој ле по ти и ти ме нео до љи вост иза зо ва ума њи. Де ло, ме ђу тим, чу ва у се би и ар хај ску хо мер ску нео д го во ри вост и но ву вер ги ли јев ску ве ру у од го во ри вост, осци-лу ју ћи из ме ђу њих и ни кад се до кра ја не опре де лив ши.

До ко ни смо, чи ни ми се. И у исти мах чи ни ми се да нас по сма тра ју цврч ци, ко ји нам по свом оби ча ју о по днев ној же зи над гла ва ма по цвр ку ју и ме ђу со бом се раз го ва ра ју. Кад би, да кле, при ме ти ли да и нас дво ји ца као ве ћи на љу ди у по днев ном ча су не раз го ва ра мо, не го да дре ма мо и да су нас

2 Уп. Оди се ја, 1, 325–344.


Јелена Пилиповић, Generandi gloria melis. Зооморфна поетика...

оча ра ли због тро мо сти на шег ду ха, они би нам се с пра вом под сме ва ли и ми сли ли да су се не ка кви ро бо ви свр ну ли к њи ма на од мо ри ште и да спа ва-мо као ста до ова ца план ду ју ћи око овог из во ра. Ако ли ви де где се раз го ва-ра мо и да нео ча ра ни ми мо њих бро ди мо, као бро да ри ми мо Си ре на, од мах ће нам се за ди ви ти и да ти нам онај дар што су га до би ли од бо го ва да га де ле љу ди ма.3

Цврч ци Пла то но вом реч ју по ста ју у исти мах Си ре не и ухо де љу ди за ра чун Му за: соп стве ну пе сму Со крат и Фе дар мо гу из гра ди ти са мо од у-прев ши се ту ђем пе ва њу, са мо из бе гав ши си рен ску опа сност са мо за бо ра ва. Си рен ски пев не ин хи би ра ег зи стен ци ју, као код Хо ме ра, већ ин хи би ра кре-а ци ју, пре тва ра ју ћи би ће у па сив ног слу ша о ца, ко ји за бо ра вља са мог се бе. Са мо за бо рав та ко по ста је ауто ре флек сив ни сим бол, не од но се ћи се то ли ко на жи вот сâм, ко ли ко на пе сму – ко ја у ла тен ци ји ле жи у би ћу, али оно увек мо ра иза бра ти да ли ће оста ти при ма лац или по ста ти ства ра лац. Са деј ство је не мо гу ће. Та кво раз два ја ње ауди тор ског од кре а тор ског по ла су прот но је ка ко алек сан дриј ском та ко и вер ги ли јев ском пој му по е зи је ко ји, на про тив, со бом увек спа ја те две функ ци је.

Би ти оча ран зна чи од у ста ти од се бе. Ра ђа ње у се би и из се бе, уз ди за-ње, раз от кри ва ње соп стве ног пра-зна ња и соп стве не еидо сне ег зи стен ци је – сви еле мен ти ко ји осми шља ва ју по сто ја ње у Пла то но вој ви зи ји чо ве ка под ра зу ме ва ју нар ци стич ку са мо свр хо ви тост. При су ство Дру гог мо же да бу де оправ да но и при хва тљи во са мо ако је у функ ци ји соп ства – у ма је у тич-кој уло зи. Ме та фо ра ба би це из ра жа ва ну жност ин тер ак ци је, али и очу ва ње стро ге усме ре но сти ка се би. За бо рав се бе је мо жда нај ве ћи страх Ди ја ло га – а ну жан је у ре цеп ци ји си рен ске по е зи је, ко ја не во ди са мо ка тре нут ном из ме шта њу ду ше из кон крет но сти ко ја је окру жу је, ка за бо ра ву про сте ем пи-ри је, већ и мно го да ље, ка за бо ра ву те мељ них чо ве ко вих по тре ба, чак и оних основ них као што су је ло и пи ће, ко је деј ству ју као ме то ни ми ја те ле сне и здра во ра зум ске ег зи стен ци је, и још да ље све до за бо ра ва људ ско сти и ум стве-ног иден ти те та, што се ме та фо ри зу је пре о бра жа јем из љу ди у цврч ке.4

При ча се да су то не кад би ли љу ди, у вре ме кад се Му зе још ни су ро ди-ле. А кад су Му зе до шле на свет и за бру ја ла пе сма, не ки су се од та да шњих

3 Фе дар, 258e–259 б (прев. Ми лош Ђу рић, стр. 152–3) „σχολ§ μ�ν δή, ªς Šοικε: κα“ „μα μοι δοκο¡σιν ªς ˆν τÛ πνίγει œπ�ρ κεφαλ¨ς £μ¯ν ο� τέττιγες ÐÐδοντες κα“ �λλήλοις διαλεγόμενοι καθορ‡ν κα“ £μ‡ς. ε� ο´ν �δοιεν κα“ ν® καθάπερ τοßς πολλοßς ˆν μεσημβρίÁ μ§ διαλεγομένους �λλ† νυστάζοντας κα“ κηλουμένους œφ᾽ αœτ¯ν δι᾽ �ργίαν τ¨ς διανοίας, δικαίως ºν καταγελÛεν, £γούμενοι �νδράποδ᾽ ƒττα σφίσιν ˆλθόντα ε�ς τš καταγώγιον ¬σπερ προβάτια μεσημβριάζοντα περ“ τ§ν κρήνην ε�δειν: ˆ†ν δ� –ρ¯σι διαλεγομένους κα“ παραπλέοντάς σφας ¬σπερ Σειρ¨νας �κηλήτους, ὃ γέρας παρ† θε¯ν Šχουσιν �νθρώποις διδόναι, τάχ᾽ ºν δο”εν �γασθέντες.“

4 П ар аб олична епизода о Сиренам а уто ли ко се п рид ру жује низ у епизода к ој е јој пр етходе у Оди се јевој при пов ести – Л от офаги, Ки клоп, Ки рк а – а ко је исп итују по стојанос т љ удског и дентитета у све ту б ај ке, од носно у про стору и времену у к ој им а је изгу бљена ис куств ен а стварност. Сиренски заборав је круна искушавања људске самосвести.



љу ди оду ше ви ли од ми ли не, та ко да пе ва ју ћи ни су ма ри ли ни за је ло ни за пи ће, већ су за бо ра ви ли на са ме се бе то ли ко да су оти шли у смрт. Од њих се по том ро дио род цвр ча ка, ко ји је од Му за до био слав ни дар да не тре ба хра не кад се ро ди, не го без хра не и пи ћа да од мах пе ва, док не умре, а за тим да до ђе Му за ма и да их из ве шћу је ко ји од ов да шњих љу ди ко ју од њих по шту-је. (…) А нај ста ри јој Ка ли о пи, и нај бли жој по сле ње, Ура ни ји, са оп шта ва ју о они ма ко ји свој жи вот про во де ба ве ћи се фи ло зо фи јом и по шту ју њи хо ву му зи ку, јер њих две се ме ђу Му за ма нај ви ше за ни ма ју не бом и бо жан ским и људ ским го во ри ма, и њи хов глас је нај леп ши.5

Пе сни ци-цврч ци су по сред ни ци из ме ђу људ ског и бо жан ског, на на чин ко ји је и јед но сме ран и су про тан по сред ни штву пе сни ка-пче ла: по на ша ју ћи се си рен ски пре ма љу ди ма, они раз го ва ра ју са бо ги ња ма и до но се им ве сти, док, на про тив, љу ди ма пре но се исти са мо за бо рав ко ји је до вео до њи хо ве ме та мор фо зе у не људ ски об лик. Они су ту ђи ни ме ђу љу ди ма, ко је њи хо ва ома мљу ју ћа пе сма угро жа ва по себ но за хва љу ју ћи то ме што је чул на али не-му шта, с оне стра не ра зу ма и раз у ме ва ња. По ста ју ћи цврч ци, древ ни аеди, пе сни ци-пе ва чи су пе сми да ли сво је те ло, ко је ни је иш че зло, већ је оста ло угра ђе но у њу као апо фа тич ни, обез на њу ју ћи, не све сни и обе све шћу ју ћи део по е зи је. Ухо де смрт ни ка, ови гла сни ци, за раз ли ку од тра ди ци о нал них бо жан ских гла сни ка ко ји омо гу ћа ва ју смрт ни ци ма да за тре ну так раз гр ну ко пре ну оно стра но сти, омо гу ћа ва ју бе смрт ни ци ма да упо зна ју смрт ни-ке.6 По е зи ја по се ду је по се бан ауто ки не ти зам ко ји го ни људ ско би ће у два прав ца: ка од ба ци ва њу те ле сних по тре ба, ко је се пре тва ра, ме та фо рич ким пре но сом, у од ба ци ва ње те ла са мог, и ка ства ра њу трај ног мо ста из ме ђу ово стра ног и оно стра ног (или из ме ђу ре ал ног и ире ал ног, или из ме ђу смрт-ног и бе смрт ног).

По е зи ја је ме та мор фо за. Пре о бра жа ва људ ско би ће та ко што не уки да ње го ву те ле сност, али де ма те ри ја ли зу је ње го во те ло: пра пе сни ци де ле суд би-ну Еоји ног љу бав ни ка ко ме је дат веч ни жи вот без веч не мла до сти. Ла тент на по ру ка о ста ро сти по е зи је ни је бе зна чај на: и до мен ми та и до мен при че и до мен по е зи је, као и до мен хи пом не си са, чи не, за Пла то на, је дин стве ни, ро ди-тељ ски и ре фе рент ни свет пре ма ко ме се, као пре ма већ ство ре ном, из гра ђу је

5 259 б-д (модификован превод Милоша Ђурића, стр. 153) „λέγεται δ᾽ ¬ς ποτ᾽ ¶σαν οµτοι ƒνθρωποι τ¯ν πρ“ν μούσας γεγονέναι, γενομένων δ� Μουσ¯ν κα“ φανείσης Ïδ¨ς ο�τως ƒρα τιν�ς τ¯ν τότε ˆξεπλάγησαν œφ᾽ £δον¨ς, ¬στε Ðδοντες ¢μέλησαν σίτων τε κα“ ποτ¯ν, κα“ Šλαθον τελευτήσαντες αœτούς: ˆξ ¹ν τš τεττίγων γένος μετ᾽ ˆκε”νο φύεται, γέρας το¡το παρ† Μουσ¯ν λαβόν, μηδ�ν τροφ¨ς δε”σθαι γενόμενον, �λλ᾽ ƒσιτόν τε κα“ ƒποτον ε›θßς Ðδειν, ‹ως ºν τελευτήσÂ, κα“ μετ† τα¡τα ˆλθšν παρ† μούσας �παγγέλλειν τίς τίνα α›τ¯ν τιμÙ τ¯ν ˆνθάδε. ΤερψιχόρÁ μ�ν ο´ν τοßς ˆν το”ς χορο”ς τετιμηκότας α›τ§ν �παγγέλλοντες ποιο¡σι προσφιλεστέρους, (...) τÚ δ� πρεσβυτάτÂ ΚαλλιόπÂ κα“ τÚ μετ᾽ α›τ§ν Ο›ρανίÁ τοßς ˆν φιλοσοφίÁ διάγοντάς τε κα“ τιμ¯ντας τ§ν ̂ κείνων μουσικ§ν �γγέλλουσιν, α‘ δ§ μάλιστα τ¯ν Μουσ¯ν περί τε ο›ρανšν κα“ λόγους ο´σαι θείους τε κα“ �νθρωπίνους �‡σιν καλλίστην φωνήν.“

6 Музе овде, насупрот Хомеровом епу, немају убиквистичке моћи.



све оно што спа да у но во, фи ло зоф ско, ства ра ње – ин те ли ги бил ни про стор, ин те ли ги бил на ле по та, над вре ме ност ко ја обе сми шља ва пој мо ве мла до сти и ста ро сти, а веч ну мла дост чи ни па ра док сом, анам не сис. Но во по зна је има-нент ну ро ди тељ ску ин стан цу – Пар ме ни да, Со кра та – што не ума њу је ње гов де ти њи по ло жај у од но су на ре фе рент ни свет. Мит о цврч ци ма ти ме по ста је слич но зна чан ми ту о пи сму: оба го во ре о од но су ла жне и пра ве веч но сти, вре ме на и над вре ме но сти. Нео дво јив од ми та о Еоји и Ти то ну, цвр чак но си ко но та ци ју осу је ће не бе смрт но сти: и бе смрт ност по е зи је, као и бе смрт ност по е зи јом је сте осу је ће на у пла тон ској ми са о но сти, бу ду ћи ла жно уз не се ње, док се би ће уисти ну мо же уз не ти не за бо ра вом се бе, већ са мо се ћа њем на истин ско, пре дег зи стен ци јал но, соп ство, не утих ну ћем ра зу ма, већ ње го вим бу ђе њем. Ме ра вред но сти ре чи – по ет ске, фи ло зоф ске, про фет ске – по чи ва у успе шно сти ње не аук си ли јар не уло ге у про ди ра њу ка ви шем би ћу, од но сно ње не ба бич ке уло ге у по ра ђа њу истин ских об ли ка – или истин ских ли ко ва Се бе. Реч је та ко дво стру ко под ре ђе на: до се за њу он то ло шке исти не или до-се за њу исти не соп ства.

Одва ја ње слу ша о ца од ства ра о ца огра ни ча ва, а нај зад и уки да фун да-мен тал ну ко му ни ка ци о ну, ве снич ку, уло гу по е зи је, што је у скла ду са Пла-то но вим оп штим ста во ви ма по ко ји ма тип ре цеп ци је ко ји зах те ва по е зи ја – а то је па сив на ем па ти ја – не ма ана го гиј ску, већ, на про тив, ка та го гиј ску вред ност, оне мо гу ћа ва ју ћи ду шу да се оса мо ста ли од чул но сти, те ле сно сти и по жу де.

*

Текст у ко ме се ус по ста вља ме та фо рич ки иден ти тет пче ле и пе сни ка, Пла то нов Ијон, пре све га је сло во о по е зи ји као тран сми си ји и ње ној гла-снич кој, а не тво рач кој енер ги ји:

Јер пе сни ци нам за и ста ка жу да они с ме до но сних из во ра из вр то ва и до ло ва Му за уси са ва ју сво је пе сме, те их на ма до но се као пче ле, ле те ћи као и оне са ме. И они исти ну го во ре. Јер пе сник је на ро чи то би ће: он је лак, кри лат и све штен, и не мо же пе ва ти пре не го што га бо жанство об у зме, те иза ђе из ван се бе и свог здра вог ра зу ма; јер, док год он по се ду је то до бро, не мо же, као ни сва ки дру ги чо век, ни пе ва ти ни про ри ца ти.7

Ди ја лог то и соп стве ним устрој ством по твр ђу је: у је згру сим бо лич ке сли ке ко ја ико ни зу је фи ло зоф ски дис курс, чи не ћи га и мно го знач ни јим и

7 Ијон, 534 а-б (модификовани превод М. Ђурића) „λέγουσι γ†ρ δήπουθεν πρšς £μ‡ς ο� ποιητα“ ˜τι �πš κρην¯ν μελιρρύτων ˆκ Μουσ¯ν κήπων τιν¯ν κα“ ναπ¯ν δρεπόμενοι τ† μέλη £μ”ν φέρουσιν ¬σπερ α� μέλιτται, κα“ α›το“ ο�τω πετόμενοι: κα“ �ληθ¨ λέγουσι. κο¡φον γ†ρ χρ¨μα ποιητής ˆστιν κα“ πτηνšν κα“ �ερόν, κα“ ο› πρότερον ο³ός τε ποιε”ν πρ“ν ºν Šνθεός τε γένηται κα“ Šκφρων κα“ – νο¡ς μηκέτι ˆν α›τÛ ˆνÚ: ‹ως δ᾽ ºν τουτ“ ŠχÂ τš κτ¨μα, �δύνατος π‡ς ποιε”ν ƒνθρωπός ˆστιν κα“ χρησμÃδε”ν.“



пло до но сни јим, сто је два на сле ђе на по ет ска из ра за. Вр то ви Му за, на и ме, мо гу се по ве за ти са Пин да ро вом Де ве том олим пиј ском епи ни ки јом у ко јој се ка же „...ако је суд би на по же ле ла да мо јој ру ци до де ли уме ће да не гу је оме ђе ни врт Ха ри та...“,8 а пе сни ци-пче ле са Ари сто фа ном, чи ји се хор пти-ца, у па ра ба зи исто и ме не ко ме ди је, жа ли на јед ног од ра них тра ге ди о гра фа ре чи ма „…Фри них је, на лик пче ли, об ле тао и из на шег пе ва ску пљао ам бро-зи ју сво јих сти хо ва, чи је ми ло звуч је оча ра ва ухо...“9

Пе сник-пче ла Ијо на је на дах нут – док је код Хо ме ра и свих по то њих пе сни ка на дах ну ће пре све га де суп стан ци ја ли зо ва ни од јек не гда шње ре ли-гиј ске све сти и ри ту а ла ко ји ју је пра тио, тек ме та фо ра у ко јој је траг ан тро-по ло шког пре жит ка,10 у Пла то но вом тек сту оно је схва ће но као истин ски ен ту зи ја стич ко-ек ста тич ки чин. Уто ли ко је фи ло зоф, у ме та фо рич ком сми-слу, древ ни ји од Хо ме ра јер ус кр са ва бо жан ско ис хо ди ште по е зи је, али ти ме ње ном твор цу од у зи ма сва ку ауто ном ност и сва ко аутор ство (534е): пе сник је са мо ка ри ка у лан цу (533д-е) и не мо же би ти ства ра лац.

То ме од го ва ра по ло жај пче ла као по сред ни це ко је не пре ста но гра де нај-пре мост из ме ђу цве та и ко шни це. Не у мор ним ле том одр жа ван, сим бо лич ки и кри лат, тај мост је на лик јед ном од ве ли ких култ них сим бо ла хе лен ске тра ди ци је: дру гом мит ском хра му у Дел фи ма, за ко ји, по Па у са ни ји, „Дел-фља ни ка жу да су дру ги храм на чи ни ле пче ле од пче ли њег во ска и пер ја и да је ње га Апо лон по слао Хи пер бо реј ци ма.“11 Фан та зма го рич ни храм, ко ји је ве о ма те шко сли ков но пре до чи ти, ти ме по ста је по сред ник из ме ђу два мно-го знач на про сто ра: Дел фа, ом фа ло са, пуп ка, све та, и Хи пер бо ре је, ко ли ко ире ал не то ли ко иде ал не зе мље ве чи тих пе ва ча, дру гој до мо ви ни Му за. У то ме је па ра ле лан са мом Апо ло ну ко ји их та ко ђе спа ја сво јим бо жан ским при су ством: док су Дел фи лет њи, Хи пер бо ре ја је ње гов зим ски стан. Ти ме пче ле, као гра ди тељ ке хра ма од во ска и пер ја, уне ко ли ко по ста ју двој ни це

8 Девета олимпијска епиникија, ст. 26–27 „ε� σύν τινι μοιριδίÃ παλάμÁ ˆξαίρετον Χαρίτων νέμομαι κ‡πον“ 9 Птице, ст. 748–751 „…Šνθεν ªστερε“μέλιττα Φρύνιχος �μβροσίων μελέων �πεβόσκετο καρπšν �ε“ φέρων γλυκε”αν Ïδάν. ”10 У т еолош ком ко нтексту. У нар атолош ком к он тексту, међ ут им, над ах ну ће појмљен о

као дословно позај мљивањ е бож је г гласа јесте темељ ос нов не е пске ин сти туције – свезнајућег припо ведача – Ил иј ада, 2, 484– 93 – чије з на ње потиче од Му за које су уб иквис тички „пр исутн е свуд“ те и м је „ све знано“.

11 „ Причају да је најстарији Аполонов храм био н ач ињ ен од л ов ора чи је су г ране донете из долине Темпи. ... Паусанија, Опис Хеладе, књ. 10, 5, 9 (прев. Зора Ђоређевић, Матица срп-ска, Нови Сад, 1994, стр. 283) „ποιηθ¨ναι δ� τšν ναšν τÛ �πόλλωνι τš �ρχαιότατον δάφνης φασί, κομισθ¨ναι δ� τοßς κλάδους �πš τ¨ς δάφνης τ¨ς ˆν το”ς Τέμπεσι: καλύβης δ᾽ ºν σχ¨μα οµτός γε ºν ε�η παρεσχηματισμένος – ναός. δεύτερα δ� λέγουσιν ο� Δελφο“ γενέσθαι œπš μελισσ¯ν τšν ναšν �πό τε το¡ κηρο¡ τ¯ν μελισσ¯ν κα“ ˆκ πτερ¯ν: πεμφθ¨ναι δ� ˆς Œπερβορέους φασ“ν α›τšν œπš το¡ �πόλλωνος.“



зла то ли рог бо га. Са ма њи хо ва гра ђе ви на, пак, мо же по ста ти ауто по ет ски знак ти ме што Вер ги ли је соп стве но де ло са гле да ва као храм:

Пр ви ћу, са мо ако ми по тра је век, с аониј ског вр ха Му зе У отаџ би ну сво ју до ве сти; крај во де, сред озе ле не лог по ља Од мра мо ра са зда ћу храм, ту где се моћ ни Мин циј у Ле њим ва ли ма пру жа и оба ле сво је мла дом за сти ре тр ском.12

Мост се, ме ђу тим, не из гра ђу је са мо из ме ђу цве та и ко шни це, ма ко ли ко бре ме ни та ви ше знач јем оба сим бо ла би ла: пче ли њи рад је у Вер ги ли је вом де лу та ко ђе и ана го гиј ски ин стру мент јер је мед пре све га, у пр вим сти хо-ви ма Ге ор ги ка, не бе ски дар.13

Етар ског ме да не бе ске са да опи са ћу да ре: К по след њем пе сме ми де лу по глед, Ме це но, обра ти. Ди вље ња вред не при зо ре ма ју шних би ћа, ср ча не Њи не во ђе, пле ме на им устрој ство, рев ност, И жар, бо је ве пе ва ћу те би. У ма лом Мој је труд: али ма ла не ће би ти му сла ва, Ми ло сти ва да ју ли бо жан ства, за зва ни Усли ши ли ме Апо лон..14

*

У бо га тој га ми сим бо лич ких вред но сти ко је се при да ју кри ла тим ра ди-ли ца ма не за о би ла зна је Те о кри то ва Сед ма иди ла, ко ја, као пе сму у пе сми, до но си сле де ће сти хо ве:

12 Vergil ius Maro , Publi us, B ucoli ca, Georgica, Ae ne is, Li br airie H ac hette , Paris, 1913, I , p. 168.

„Prim us ego in p at riam mecum, modo vi ta supe rsit, Aonio redien s deduca m verti ce Musas; (… )Et v i ri di in ca mp o tem plum de marmore ponаmPro pt er aq uam, tardis ingen s ubi flex ib us err at Mincius et tenera p raetexit aru ndine ripas.“ II I, 10–15 Св и прев оди чији а у то р није е ксплици-

тно на вед ен потич у од пи сц а овог текста.13 Ми шље ње да је мед конд ензат е тер ск е росе, r os cae le sti s, који п че ле сакупља ју у

горњим с фе рама, б аш као шт о сакупљ ају полен, н иј е сасвим помирљиво са сликом му ко трп ног произв ођ ења у ко шн ицама . Хипотезу из носи А ристотел, Historia An im alium, 5, 22, с тр. 553б 29 , али веро ва тно има давна шње ри т уа лно пор екло. У З латном добу, мед с е с ам конд енз ује из етра и к апљ е по дрвећ у.

14 Pro ti nu s aer ii mell is c ae lestia donae xs e quar: h an c etia m, Mae cenas, ads pice part em .Admirand a tibi levium spec tacula rerummag na nimosque d uces totiu sque or dine g entis mores et studia e t populo s et pr oe lia dicam. In t enui labor; at tenuis non gloria, si quemnumina laeva sinunt auditque vocatus Apollo Георгике, 4, 1–7.



И пе ва ће ка ко – по зло би стра шног му го спо да ра – у ши ро ки ке дров ков-чег би за ко ван ко зар жив. Ка ко су пче ле окру глих гла ва до ле та ле за не се не ми ри сом ке дра, ка ко су га хра ни ле цвет ним пра хом: ме ђу усна ма ње го вим из ви ра ше слат ка пе сма пи је рид ска. Бла же ни Ко ма тас, слат ка је суд ба тво ја! У ков че гу за ко ван бе ше као у гро бу, али те ме дом по ји ле пче ле и ти си пре жи вео.15

За раз ли ку од Пла то но вих, Те о кри то ве пче ле ни су знак пе сни ка, већ ње го ве хра ни тељ ке, чи ме по ста ју сим бол дру гог аспек та пе снич ког би ћа, срод не с јед не стра не Му за ма, а с дру ге Си ре на ма. Гла гол in spi ro, ко ји од го ва ра грч ком εμπνέω,16 до слов но озна ча ва уно ше ње бо жан ског да ха у смрт ни ко во те ло, ве зу ко ја се оства ру је по сред ством уста. На дах њи ва ње и хра ње ње у пр во бит ној има ги на ци о ној ма три ци раз ли ку ју се пре све га по при ро ди, ду хов ној или твар ној, оно га што се кроз усне при ма, да би би ло аси ми ло ва но у ду шев ном или у те ле сном де лу би ћа. Иако бо го ви у све ту хо мер ског епа је ду ам бро зи ју и нек тар, ме та фи зич ку хра ну ко ја одр жа ва њи хо ву ди суп стан ци јал ност у од но су на сва дру га би ћа,17 они се спо ра дич-но ипак хра не ме дом, ко ји та ко по ста је је ди на фи зи о ло шка ве за из ме ђу смрт ни ка и бе смрт ни ка.18

Осо бе ност ме да као тва ри ко ја има мно ге ме та ма те ри јал не од ли ке – ме ђу ко ји ма су не из ве сност ње го вог по ре кла, ко је мо же би ти и не бе ско, и, из над све га, не квар љи вост, ко јом из ла зи из до ме на на ста ја ња и про па да ња

15 Идиле, VII, ст. 78–85 „Íσε” δ᾽ ¬ς ποκ᾽ Šδεκτο τšν α�πόλον ε›ρέα λάρναξζωšν ˆόντα κακα”σιν �τασθαλίαισιν ƒνακτος,¬ς τέ νιν α� σιμα“ λειμωνόθε φέρβον �ο”σαικέδρον ˆς ‚δε”αν μαλακο”ς ƒνθεσσι μέλισσαι,ο�νεκά ο� γλυκß Μο”σα κατ† στόματος χέε νέκταρ.ὦ μακαριστ� Κομάτα, τύ θην τάδε τερπν† πεπόνθεις,κα“ τß κατεκλÄσθης ˆς λάρνακα, κα“ τß μελισσ‡νκηρία φερβόμενος Šτος ¬ριον ̂ ξεπόνασας. ”16 Об е речи се с астоје о д префикса к оји значи у, унута р, in, εν, и ос но ве која даје у грчком

г лагол πνέω, ди сати, ду ват и, дахну ти, мир исати и имениц у πνεϋμα, д ах , мири с, в аздух, д исање, а т ек од Но вог Зав ет а и ду х, однос но у лат инском глаго л spir o, дувати, ди сат и, ћарли ја ти, м ир-исати, жив ети и имен ицу spir itus, дув ањ е, диса ње, вазд ух , уздах, дух , душа , живот.

17 Ф лук туант но ст границ е изме ђу иманентног и трансцен дентно г у Или јад и у словљав а нарушење о ве нор ме, кој а је екс пл ицитно наведе на у Петом певањ у, ст. 33 9–342 „А њо јз и процу ри ам бр озијс ка крвц а/ и хор, каква те че у жилама бла женом бо гу;/ богов и не једу хле ба и р умено г не пиј у вина,/ з ато нема ју кр ви и бесмртни зову се б ози”; пре в. М .Ђури ћ. А хилеј ће , н аиме, у кљу чном часу б ит и нахрањ ен нектаром и ам брозијо м, шт о је у вод у ње гов о при-ближа вање б ого вим а у клим аксу с пева. Н орма је потврђена у Одисе ји – у различит ој хран и коју О дисеј и К алипсо једу т оком за је дничког оброка (Пето певање, ст. 196– 200)

18 Као де те, Зевс је храњ ен храном с мр тне одо јча д и: млеком козе Амалтеј е и медом пчела, к оје, у знак захвал ности за то учинио зла т ним и отпор ним. А полодор, Библ ио тека, 1, 1,6, к ао и Гео рг ике, 4, 415. Сам е пчеле ме дом хра не заточеног ае да Теокрит ов е Се д ме идиле, али и П ла тона к ао дет е, чиме п от вр ђују његове надљ у дске, б ожанск е, одл ике : вид. Ц ицерон, D e Divinatione, 1, 78.



и по ста је фи зич ка ве за са ме та фи зич ким, те мо же би ти суп стан ца ко ја обез-бе ђу је трај ност мр твом те лу, кроз бал са мо ва ње, или ко јом се мо гу хра ни ти бо го ви – пре тва ра при ма ње ме да у не ку вр сту спо ја хра ње ња и на дах њи ва ња. Упра во тај траг има те ри јал ног и оно стра ног у ме ду омо гу ћа ва Лу кре ци ју да га пре тво ри у але го ри ју јед ног аспек та пе сме – фор ме, у чи јој сла сти тре ба пре по зна ти кључ ну реч епи ку реј ства hedý, при јат но, али и слат ко, ко ја по јам хе до ни зма бо ји јед ном чул ном ни јан сом:

Да ти из ло жим пи је риј ском пе смом слат ко гла сном Наш на ук, Пе сни штва ме дом пре ли ћу га стог.19

У Хо мер ској хим ни Хер ме су од и гра ва се по е то ло шки по себ но за ни мљив спој две функ ци је ме да: по вре ме на хра на не бе сни ка по ста је, на и ме, твар ко ја на дах њу је са ме кри ла те бо ги ње про ро штва, учи те љи це Апо ло но ве, да про ри чу исти ни то:

По сто је све те се стре, три де ви це, кри ли ма об да ре не. Гла ве су им по пр-ска не бе лим пра хом и на обо ди ма Пар на са жи ве ... Из сво га до ма оне ле те час та мо, час ова мо, хра не се мед ним са ћем... Ка да се на дах ну, по јев ши злат ни мед, спрем не су да исти ну збо ре. Али, ако им слат ка хра на бо го ва ус кра ће на бу де, оне, бру је ћи, го во ре ла жи.20

Опи сом бо ги ње сна жно под се ћа ју на пче ле, ан ти ци пи ра ју ћи тран сцен-дент не мо ћи ко је ће им Вер ги ли је при да ти. Мед та ко по ста је за лог исти не – још је дан об лик по ве зи ва ња ме та фи зич ког и фи зич ког аре а ла, аре а ла вред но сти и аре а ла жи во та, а пче ла на још је дан на чин по ста је знак би ћа ко је го спо да ри ло го сом, пе сни ка-про ро ка.

19 “Carmine Pierio ra tione m expo nere nost ram et qua si mus ae o dulci contingere melle“О природи ствари I, 945–6 и IV, 19–20, прев. Аница Савић-Ребац.20 Хомерска химна Хермесу, 552–561: „σεμνα“ γ†ρ τινες ε�σί, κασίγνηται γεγαυ”αι,παρθένοι, ὠκείÂσιν �γαλλόμεναι πτερύγεσσι,τρε”ς: κατ† δ� κρατšς πεπαλαγμέναι ƒλφιτα λευκά,ο�κία ναιετάουσιν œπš πτυχ“ Παρνησο”ο,μαντείης �πάνευθε διδάσκαλοι, ἣν ˆπ“ βουσ“πα”ς Šτ᾽ ˆ®ν μελέτησα: πατ§ρ δ᾽ ˆμšς ο›κ �λέγιζεν,ˆντε¡θεν δ§ Šπειτα ποτώμεναι ƒλλοτε ƒλληκηρία βόσκονται κα“ τε κραίνουσιν ‹καστα.α‘ δ᾽ ˜τε μ�ν θυΐωσιν ˆδηδυ”αι μέλι χλωρόν.προφρονέως ˆθέλουσιν �ληθείην �γορεύειν“



*

Сла ва ства ра ња ме да, ge ne ran di glo ria mel lis,21 јед на је од нај чу ве ни јих Вер ги ли је вих кри ла тих ре чи, из ра сла из ин тер тек сту ал ног лан ца ко ји је на овом ме сту тек фраг мен тар но осве тљен.22

Лу та ју ћи у ле ту о сте ње твр до че сто сла ма ју сво ја Кри ла, под те ре том ис пу шта ју ду шу: то ли ка Љу бав је њи хо ва пре ма цве ћу и сла ва ства ра ња ме да!23

Као але го ри ја пе сни ка, пче ле ука зу ју на осо бе но сти у на чи ну ства ра-ња и у свр хо ви то сти и уло зи пе сме. Ства ра ње – ра ђа ње – ме да за пра во је нео че ки ва ни спој: Вер ги ли је ко ри сти гла гол gig no, ро ди ти, ство ри ти иако пче ле уисти ну саку пља ју по лен и са мо га тран сфор ми шу у мед. Сто га пче ла сим бо ли зу је пре све га ра ди ност, чак и у окви ру ме та по ет ског кру га зна че ња, као и по се бан тип пе сни ка – пре но сни ка, а не твор ца. Вер ги ли је ве пче ле, ме ђу тим, ра ђа ју, на ла зе сла ву у том ра ђа њу и ис пу шта ју ду шу под ње го вим те ре том, обез бе ђу ју ћи бе смрт ност свом ро ду. Ску пља ње по ле но вог пра ха и тран сфор ми са ње цве та у мед с пра вом но си име ра ђа ња: баш као што ме та-ли те рар ни, ин тер тек сту ал ни про се де с пра вом но си име ства ра ла штва.

Док Те о кри то ве пче ле хра не и спа са ва ју Ко ма та са, ко ји је у псе у до-ем-бри он ском по ло жа ју, ли шен сва ке енер ге је, за тво рен и не по ми чан,24 у Вер-ги ли је вом тек сту, на про тив, са ме су нај ду бље за ви сне ка ко од сво га кра ља, та ко и од спо ља шњег за штит ни ка, пче ла ра Ари ста ја. Иако ни су ем бри он ски па сив не, ипак је њи хо ва енер г ич ност огра ни че на на про стор соп стве не др жа-ве, из ван ко га су пот пу но не моћ не. Пре по зна ва њем ауто по е тич ке сим бо ли ке у овој про ме ни си ту а ци је мо же се на још је дан на чин по ка за ти Вер ги ли је во на пу шта ње алек сан дри ни зма, али и уви де ти аутен тич но са мо о дре ђе ње Де ла у од но су на тра ди ци ју. Пре о крет у од но си ма за ви сно сти све до чи да по ет ски текст, бу ду ћи ства ра ње ex cre a to, ни је и прост ме та бо лич ки про цес, ка кав пре до ча ва Те о крит – на про тив, то је сло же на дра ма ства ра ња, ис пу ње на озбиљ ним и те мељ ним до га ђа ји ма, ко ја зах те ва да но ви тво рац ex cre a to иза ђе из па сив но сти уло ге ко ја му је би ла го то во фи зи о ло шки пред о дре ђе на и да пре у зме од го вор ност за на сле ђе ну тра ди ци ју.

21 Георгике, 4, 205.22 Бар подједнако важна је социо-политиколошка гама значења која не може бити предмет

овог истраживања. 23 Георгике, 4, ст. 203–209, прев. В. Чајкановић: Saepe etiam duris errando in cotibus alas attrivere ultroque animam sub fasce dedere: tantus amor florum et generandi gloria mellis. 24 Развијено тумачење овог сегмента Седме идиле које полази из другачијег идејног

окружења и препознаје сасвим различиту гаму значења налази се у мојој студији Орфејев век, стр. 157–160.



*

У ве ли чан стве ној по е ми ко ја им је по све ће на, по след њем де лу Ге ор-ги ка, пче ле се осли ка ва ју кон се квент ним по ступ ком из бри си ва ња – нај пре пол но сти, ро да, по том сва ке раз ли ке, по себ но сти и, нај зад, соп ства. Вр ху нац пред ста вља ута па ње ин ди ви ду ал ног жи вот ног ве ка у ве ко ви тост вр сте, што је исто вре ме но и пр ви ко рак ка бо жан ском, ко је ће би ти у по то њим сти хо-ви ма ја сно при зва но:

...Иако су гра ни це њи хо во га жи во та уза не – Ни јед на од њих не мо же пре жи ве ти сед мо ле то – Њи хо во пле ме бе смрт но је, и кроз мно ге го ди не Цве та њи хо ва ку ћа, и јед но по ко ље ње до ла зи иза дру го га. Ми сли ли су мно ги да се у пче ла ма на ла зи је дан део бо жан ске му дро сти, И не бе ска искра.25

Пче ле на не ко ли ко на чи на пре ва зи ла зе сво ју хтон ску, као и сво ју те ле сну и смрт ну при ро ду: ства ра њем не бе ског да ра, веч но шћу ро да, по све ће но шћу кра љу, чи ја уз ви ше ност их чи ни са у че сни ца ма у бо жан ском и, нај зад, укр сну-ћем из жр тве них ле ше ва. Ре-кре а ци ја, де зин ди ви ду а ли за ци ја, пар ти ци па ци ја у иде а ли те ту, бе смрт ност кроз спо соб ност ус кр са ва ња – ови пој мо ви обе ле-жа ва ју основ не тач ке Вер ги ли је ве по е ти ке и по твр ђу ју да је ана го гиј ска же ља те мељ ни део ње го вог пе снич ког иден ти те та. Пче ле од ли ку је јед но ду шност и ис то о блич је – упа дљи во ума њи ва ње, ре ду ко ва ње и, нај зад, по ни шта ва ње атри бу та. Не са мо да се по ни шта ва ју ин ди ви ду ал не раз ли чи то сти, већ се ре-ду ку ју од ли ке уоп ште: вер ги ли јев ске пче ле су при мар но од ре ђе не оним што ни су и што не ма ју – стра сти, не сло гу, за вист, мр жњу, рас кол, пол ност, док је оно што је су и што има ју при ка за но по гла ви то у ап стракт но сти. Кон крет но и ди стинк тив но је пре до че на њи хо ва пре да ност вла да ру, док крај ња свр ха ка ко јој сав пче ли њи по лис са мом сво јом струк ту ром стре ми, апрок си ма ци ја веч но сти или ода на го ве шта ји ма бе смрт но сти, оста је у ма гло ви тим об ри-си ма. За раз ли ку од њи хо вих од ли ка, функ ци ја пче ла је ви ше не го ви дљи во оцр та на: за шти та вла да ра је ва жна, али ипак се кун дар на ду жност, док је при мар на ства ра ње ме да.

Две функ ци је су, ме ђу тим, не раз дво ји ве. Кра ља пче ла Вер ги ли је на-зи ва ope rum cu stos – као чу вар де ла, он бди не са мо над ство ре ним ме дом, већ и над про це сом ства ра ња, ко је је, као и ства ра ње пе сме, мо гу ће је ди но

25 Ergo ipsas quamvis angusti terminus aevi excipiat, neque enim plus septima ducitur aestas, at genus immortale manet multosque per annos stat fortuna domus et avi numerantur avorum. His quidam signis atque haec exempla secuti esse apibus partem divinae mentis et haustus aetherios dixere.

Георгике, IV, 206–227, прев. В. Чајкановић, стр. 32–33.



кроз очу ва ње ко ег зи стент не хар мо ни је и са ме ре но сти пред опа сно шћу од без мер ја. Упо ре ђе њем ње го ве уло ге са уло гом мла дог бо га из пр ве пе сме Екло га26 по ста је ви дљи ва раз ли ка из ме ђу за шти ће ног све та Ар ка ди је, оли-че ног у хла ду раз гра на те бу кве,27 и ин тра мун ди ја Ге ор ги ка. Хар мо ни ја и са по сто ја ње је су основ ни иде а ли и Ар ка ди је и пче ли њег по ли са, али и њи-хо ва при ро да и сред ства ко ји ма се до сти жу зна чај но су из ме ње ни. Ар ка ди ја је, као и сва ки иди лич ни про стор, ис пу ње на су ви шком жи во та, су ви шком ства ра лач ке мо ћи и ерот ских ве за. Прин цип, на че ло или ин ди ви ду а ли тет ко ји се над ре ђу је том про сто ру мо ра се на ор ган ски на чин стал но ускла ђи ва ти са ње го вом жи вом и хи пер кре а тив ном струк ту ром. Иде ал ни свет др жа ве пче ла гра ди се, на про тив, не кроз су ви шак, већ кроз ма њак: ре дук ци јом ин ди ви ду ал но сти, иден ти те та, еро са, а пре све га ре дук ци јом са мог пој ма ства ра ња ко је ви ше ни је не струк ту ри са на до ко ли ца, ни је са мо свр хо ви та игра, лу дич ки агон па сти ра ко ји пред ста вља при мар ну на ра тив ну си ту а ци-ју Екло га, већ је свр хо ви ти, пра вил но рас по де љен, и, што је нај ва жни је, вр хун ски струк ту ри сан рад. Ин стан ца ко ја одр жа ва устрој ство, у бе гу од за и гра но сти, је сте краљ.

*

Тран спа рент ност би ћа та ко по ста је основ на од ли ка пче ла, али и пче ли-њег пе сни ка. Тран спа рент ност пе снич ког ли ка у Вер ги ли је вом опу су пра ће на је тран спа рент но шћу ства ра лач ке ин стан це, ко ју је мо гу ће пре по зна ти пре све га по од су ству – од су ству гре шке, од су ству не са вр шен ства, од су ству аутор-ске при стра сно сти, као и тран спа рент но шћу ли ко ва, чи ја сим бо лич ност и але го рич ност оне мо гу ћа ва њи хо ву ја сну кон кре ти за ци ју у чи та лач кој све сти, ко ји су увек до не кле па пир на ти и по не кад отво ре но пре ла зе у але го ри је. По е ти ка бри са ња раз ли ка вр ло по сто ја но до ми ни ра Вер ги ли је вим опу сом, огле да ју ћи се у два основ на ни за по сту па ка: у про се де и ма уни вер за ли за ци је и у го во ре њу ту ђим је зи ци ма.

26 Еклоге, 1, ст. 6–10.O Meliboee, deus nobis haec otia fecit:namque erit ille mihi semper deus; illius aramsaepe tener nostris ab ouilibus imbuet agnus.Ille meas errare boues, ut cernis, et ipsumludere, quae uellem, calamo permisit agrestiДоколицу ту, Мелибеју, мени подари богЈер вечно за мене бог ће бити он. Нежног јагњета крв, из обора мојих, на његов жртвеник капаће често: што ми стада спокојно пасу, ја се простом свиралом играм , какав пожелим извијам глас – то ми дозволи он.27 „Titire, tu, patulae recumbans sub tegmine fagi” Еклоге, 1, ст. 1.



Про се деи уни вер за ли за ци је раз от кри ва ју да је аутор ски по глед уда љен од по је ди нач но сти, оту ђен и из диг нут. Аба ли је на ци ја, као те мељ на од ли ка Ене је, је ди ног ли ка ко ји се при бли жа ва пој му еп ско-тра ге диј ског ка рак те ра и ко ји по ка зу је из ве сну тран сфо р ма бил ност, пре све га је од ли ка аутор ског про се деа. Вер ги ли је ви ли ко ви ни су са мо сим бо ли, хи по но ет ски и идеј ни кон струк ти, већ су у чуд ном огле дал ском од но су пре ма са мом по ет ском по ступ ку. Ко ли ко је ана го ги ја, у сво јој уз ви ше ној фор ми, же ља тек ста и же-ља ње го вог твор ца, то ли ко је из ве сни ана ба стич ки фо кус ка рак те ри сти ка има нент ног ауто ра и ње го вог про се деа. По сле ди ца је по е ти ка ума ње ња, по-и сто ве ће ња и де суп стан ци ја ли за ци је при ка за ног све та и ње го вих са др жа ја, ко ја по ка зу је из не на ђу ју ће па ра ле ле са фан та зма го рич ним Со кра то вим по-гле дом од о зго, уну тар ире а ли те та ес ха то ло шког про сто ра ко ји он по ку ша ва да осли ка на прет по след њим стра ни ца ма Фе до на:

„…због сво је сла бо сти и тро мо сти ни смо спо соб ни да до пре мо до гра-ни ца ва зду ха. Јер, кад би ко сти гао до те ви си не или окри ла тио и по ле тео, до жи вео би, кад би та мо из био, оно исто што и ри бе; као што оне, кад из мо ра из ро не, ви де овај наш крај, та ко би и он ви део онај ви ши свет; и кад би ње го ва при ро да мо гла да из др жи у гле да њу то га све та, упо знао би да је тај свет пра во не бо, и пра ва све тлост, и пра ва зе мља.“28

По глед од о зго им пли ци ра ви шу вред ност, усло вља ва ју ћи град њу ире-ал них све то ва, Ар ка ди је, Ели зи ја, Ри ма, услед не до стат но сти оног ре ал ног, као и пе смо твор ни им пулс, упу ћу ју ћи на по сту пак ко јим би аутор ски по глед на соп стве ни ин тра мун диј опо на шао има ги нар ни по глед над моћ ног „не ког“ на ша ре ну Зе мљу. Фе дон ико ни зу је про се де уни вер за ли за ци је ко јим се сви еле мен ти пред мет но сти при ка за не пе смом уда љу ју од аутор ског ока и ума-њу ју пред њим – ли ко ви, хро но топ, али и сам има нент ни тво рац. Бри са ње соп ства та ко по ста је на лич је уз ди за ња над соп ство и ни је са мо по е тич ки, већ и ауто по е тич ки чин. По глед од о зго, као пра је згро Вер ги ли је ве по е зи је, до но си ана го гиј ске кон се квен це упо ре до са ви ше стру ком ели зи јом: има ги-нар но леб де ће око до во ди до леб де ћег чо ве ка, ко ји се пре ли ва у ап стракт но-але го риј ске ли ко ве, али и до леб де ће пе сме и леб де ћег ауто ра.

Го во ре ње ту ђим гла со ви ма или ме та ми ме тич ност Вер ги ли је вог про се деа основ ни је ор га нон ко јим аутор по ста је леб де ће би ће, тран спа рент на ин стан ца ко ја увек узи ма ту ђе те ло-реч. Је зи ком по ет ске сли ке, сим бо ла и сим бо лич ких ли ко ва у Ге ор ги ка ма се из го ва ра ју зна чај не ме та по ет ске ди ле ме.29 Аутор ско

28 Федон, 110а, прев. М. Ђурић „..ˆpe’, e� tiV a›to¡ ˆp’ ƒkra Šlqoi ¼ pthnšV gen™menoV, �n…ptoito, katide”n <ºn> �nakŸyanta, ¬sper ˆnq…de o� ˆk t¨V qal…tthV �cqŸeV �nakŸptonteV –r¯si t† ˆnq…de, o�twV ƒn tina ka“ t† ˆke” katide”n, ka“ e� £ jŸsiV �kan§ e�h �nascŒsqai qewro¡sa, gn¯nai ºn ̃ ti ̂ ke”n™V̂ stin – �lhq¯V o›ranšV ka“ tš �lqinšn j¯V ka“ £ ªV �lhq¯V g¨.“

29 О Вергилијевој поезији као метаморфном феномену видети: Gély, S., „Poiésis: l’expérience de la métamorphose et l’approche poétique du divin chez Virgile”, Bulletin d’Association Guillaume Budé, Paris, mars 1992, pp. 181–193.



соп ство пче ла ма сим бо ли зу је сво ју ме та ми ме тич ност: не бе ски дар ме да је пре све га по сред нич ка ка те го ри ја и сла ва ње го вог ства ра ња та ко ђе је по сред нич ки и ме та кре а тив ни чин. Дво стру ко по ре кло ме да, у ко је се ве ро ва ло у Вер ги ли-је во до ба, омо гу ћа ва му да бу де иде ал ни сим бол па ра док сал ног пе ва ња не ex ni hi lo, већ ex cre a to: ства ра ју ћи твар де ли ми це већ са др жа ну у цве ту, пче ле исто вре ме но пре но се дар с не ба, као што пе сник, пе ва ју ћи де ли ми це већ ис-пе ва ну пе сму, исто вре ме но пре но си дар сво га не по но вљи вог и, уне ко ли ко, бо жан стве ног соп ства.

БИ БЛИ О ГРА ФИ ЈА

Bar chi e si, Ales san dro, „Vir gi lian nar ra ti ve: ec phra sis“ in: The Cam brid ge com pa nion to Vir gil, ed. Char les Mar tin da le, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1997, pp. 271–282.

Bec ker An drew, A short es say on de con strи ction and Pla to’s „Ion”, Elec tro-nic An ti qu ity, I, 3, 1993.

Blank, Da vid, „La phi lo lo gie com me ar me phi lo sop hi que: la con na is san ce tec hni que de la rhéto ri que dans l’épi cu ri sme“, Étu des de littéra tu re an ci en ne 12, Edi ti ons Rue ’d’Ulm – Pres ses de l’Eco le nor ma le supéri e u re, Pa ris, 2002, pp. 241–258.

Bo wie, E. I, The oc ri tus’ Se venth Idyll, Phi le tas and Lon gus, „Clas si cal Qu a terly“ 35, i 1985.

Bur kert, Wal ter, Gre ek Re li gion, Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge, Mas sac hu sets, 1998.

Ca la me, Cla u de, Poéti que des mythes dans la Grè ce an ti que, Hac het te, Pa ris, 2000.

Cur rie, H. Mac L., „Vir gi li us Vi a tor: du Jar din au Por ti que“, Bul le tin d’As-so ci a tion Gu il la u me Budé, Pa ris, mars 1992, pp. 262–273.

De Man, Paul, Al le go ri es of Re a ding, Yale Uni ver sity Press, New Ha ven, 1979.

Der ri da, Jac qu es, Psyché – In ven ti ons de l’autre, Ga lilée, Pa ris, 1987. Do le žel, Lu bo mir, He te ro co smi ca: Fic tion and the Pos si ble Worlds, The John

Hop kins Uni ver sity Press, 1998 (прев. Слу жбе ни гла сник, Бе о град, 2008)Dumézil, Ge or ges, Apol lon so no re et autres es sa is – Vingt-cinq esqu is ses

de mytho lo gie, Gal li mard, Pa ris, 1987.2Du pont, Flo ren ce, L’in ven tion de la littéra tu re – de l’ivres se grec que au

li vre la tin, Edi ti ons de la Déco u ver te, Pa ris, 1994.Far rell, Jo seph, Ver gil’s Ge or gics and the Tra di ti ons of An ci ent Epic – The Art of

Al lu sion in Li te rary Hi story, Ox ford Uni ver sity Press, New York-Ox ford, 1991.Far rel, Jo seph, „The Vir gi lian in ter text“ in: The Cam brid ge com pa nion to Vir-

gil, ed. Char les Mar tin da le, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1997, pp. 222–238.



Fla šar, Mi ron, Ver gi li je, naš sa vre me nik, „Po lja”, 1984. Ge net te, Gérard, Pa limp se stes – la littéra tu re au se cond de gré, Edi ti ons du

Se uil, Pa ris, 1982. Gi gan det, Alain, Fa ma de um – Lu crè ce et les ra i sons du mythe, Li bra i rie

phi lo sop hi que J. Vrin, Pa ris, 1998.Gély, S., „Poiésis: l’expéri en ce de la méta morp ho se et l’ap proc he poéti que

du di vin chez Vir gi le“, Bul le tin d’As so ci a tion Gu il la u me Budé, Pa ris, mars 1992, pp. 181–193.

He uzé, Phi lip pe, L’ ima ge du corps dans l’oeuvre de Vir gi le, Éco le française de Ro me – Pa la is Far nèse, Ro ma, 1985.

Lee, M. Owen, Vir gil as Orp he us: a study of the Ge or gics, Sta te Uni ver sity of NewYork Press, Al bany, 1996.

Lo u pi ac, An nic, „Le la bor chez Vir gi le: es sai d’in ter préta tion“, Re vue des étu des la ti nes 70, Pa ris, 1992, pp. 92–106.

Mattéi, Jean-François, „Mut hos, Lo gos et Di a lo gos chez Pla ton“ in: Lo gos et lan ga ge chez Plo tin et avant Plo tin, éd. Mic hel Fat tal, L’Har mat tan, Pa ris, 2003, pp. 61–76.

McMa hon, John M, „Cul ti va ting Pas sion: Ve ge ta bles, Be li ef, and Se xu a-lity“, New slet ter of the Clas si cal As so ci a tion of the Em pi re Sta te, 31.2. Sum mer, 1996.

Мeeks, Di mi tri, „Zo o morp hie et l’ima ge des di e ux dans l’Egypte an ci en ne“ in: Corps des di e ux, édité par Ch. Ma la moud et J.-P. Ver nant, Gal li mard, Pa ris, 2003, pp. 229–259.

Nagy, Gre gory, La poésie en ac te – Hom ère et autres chants, Be lin, Pa ris, 2000.

Ne mo i a nu, Vir gil, Mic ro-Har mony, Pe ter Lang, Bern – Frank furt am Main – Las Ve gas, 1977.

Nel son, Step ha nie, God and the Land: the me taphysics of far ming in He siod and Ver gil, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford – New York, 1998.

Pi li po vić, Je le na, Or fe jev vek, Fi lo lo ški fa kul tet – Ma li Ne mo, Be o grad – Pan če vo, 2005.

Snell, Bru no, The Di sco very of the Mind in Gre ek Phi lo sophy and Li te ra tu re, Do ver Pu bli ca ti ons, New York, 1982.

Sven bro, Je sper, „La déco u pe du poè me. No tes sur les ori gi nes sac ri fi ci el les de la poéti que grec que“, Poéti que, 58, Avril 1984, Se uil, Pa ris, pp. 215–233.

Tho mas, Ric hard. F., Re a ding Vir gil and His Texts. Stu di es in In ter tex tu a lity, The Uni ver sity of Mic hi gan Press, Ann Ar bor, 2002.

Ver nant, Jean-Pi er re, L’in di vi du, la mort, l’amo ur – soi-même et l’ autre en Grè ce an ci en ne, Gal li mard, Pa ris, 2002.



Je le na Pi li po vić

GE NE RAN DI GLO RIA MEL LIS ZO O MORP HIC PO E TICS OF VIR GIL’S GE OR GI CA

(Sum mary)

The ad mi ra ble bee-sta te phan tasm of the Ge or gi ca of fers a spec trum of me ta-po e ti cal and her-me ne u ti cal pos si bi li ti es. Ge ne ran di glo ria mel lis can re fer to the me tap ho ri cal swe et ness of po e try, re cog ni zed as the swe et enjoyment in both Ho me ric and bu co lic tra di tion, which are Vir gil’s main pro to-texts. Fo cu sing on this Vir gi lian seg ment, the pa per is ex plo ring mo da li ti es of using the ani-mal fi gu res and sha pes as an in stru ment in ex pres sing both me ta-po e tic vi si ons and po e tic at ti tu des, in se ve ral clas si cal texts – by Pla to, The oc ri tus, Luc re ti us. Bird fi gu res and sha pes are left asi de: alt ho ugh firmly con nec ted with the po e tic phe no me non in the clas si cal tho ught, as well as po e try, in both eti o lo gi cal and ana lo gi cal man ner, or nit ho morp hism cannot com pe te with zo o morp hism in con-tem pla ti ve ness and polysemy, who se most su bli me form is ac hi e ved in the Ge or gi ca. In this po em, the be es are gi ven a me ta-po e ti cal di men sion, by com bi ning the tra di ti o nal wing ness of the word – in he ri ted from the Ho me ric epics – with the so cial fun ction and a new idea of po e try as la bor, ars and in du stria.

Кључ не ре чи: ин тер тек сту ал ност, по ли се ми ја, сим бол, естет ско, ме та по ет ско.

Примљено 22. септембра 2010, прихваћено за штампу 31. марта 2011.



BI BLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 25–39) UDK 821.163.41.09 Kostić L.

821.131.1.09 Dante A.

Da ni je la Mak si mo vić Uni ver zi tet u Be o gra du – Fi lo lo ški fa kul tet

OD BE A TRI čE DO LEN KE. KO STI ćE VE VA RI JA CI JE DAN TE O VIH TE MA

Kom pa ra tiv na ana li za Ko sti će vih i Dan te o vih tek sto va nu di pri me re mo gu ćeg Ko sti će vog ugle-da nja na ita li jan skog auto ra i nje go vo po i ma nje ide al ne dra ge. Na čin na ko ji je po e ti zo van lik Len ke Dun đer ski ja sno uka zu je na ve li ku mo guć nost da je Ko stić po zna vao Dan tea i od nje ga pre u zi mao mo ti ve do ta da ne po zna te na šoj knji žev no sti.

Po sto ji po da tak u kri ti ci da je La za Ko stić u jed nom pi smu Si mu Ma ta vu lju tra žio da mu po ša lje Pe trar ki ne pe sme i da mu is pi še naj lep šu Dan te o vu stra ni cu o Be a tri či i naj lep še Pe trar ki ne pri de ve o La u ri. Pre ma ras po lo ži vim po da ci ma, Ko stić ni je znao ita li jan ski je zik i naj ve ro vat ni je se iz tog raz lo ga obra tio Ma ta vu-lju, ve li kom po zna va o cu ro man ske knji žev no sti, ko ji je i osnov nu ško lu za vr šio na ita li jan skom i srp skom.1

Ve li ka bli skost iz me đu Len ki nog i Be a tri či nog li ka ni je pro ma kla ni To do ru Ma noj lo vi ću:

La za Ko stić, već pred je sen svo ga ži vo ta, od jed nom na la zi svo ju Be a tri ču, svo ju La u ru, svo ju Ul ri ku fon Le ve cov, pod či jom in spi ra ci jom on sa zna je za onu naj vi šu lju bav i uspe va da je ade kvat no i bez o stat no uob li či u jed nom sra zmer no krat kom ni zu pe sa ma – ko ji se sva ka ko za vr ša va onom gran di o znom „San ta Ma ria del la Sa lu te“. To ču do ve za no je za ime i obe smr ti lo je ime Len ke Dun đer ske. Da li i ko li ko je ona pri to me ima la i po zi tiv ne za slu ge? – Te ško bi bi lo od re di ti. Ve ro-vat no: isto ta ko mno go ili i isto ta ko ma lo kao i Be a tri ča ili La u ra ne kad, u svo jim slu ča je vi ma. Na i me, i o njoj se, isto ta ko kao i o onim dve ma slav nim Ita li jan ka ma, ne zna, ne mo že vi še zna ti, a valj da i ni ka da ni je zna lo ka ko se u stva ri od no si la i šta je ose ća la pre ma svom be smrt nom obo ža va o cu. Za do vo lji mo se ti me da je nje-na i ot me na i ljup ka de vo jač ka gra ci ja stvar no da la naj sreć ni ji im puls ge ni ju La ze

1 Ko stić je po ne kad i na ne po sre dan na čin po ka zi vao in te re so va nje za ita li jan sku kul tu ru. Na pri mer, u svom dnev ni ku ko ri sti iz raz „a gi or no“: „Ti s tvo jim se stra ma kao u ne koj ve li koj pro dav-ni ci osve tlje noj à gi or no.“ (La za Ko stić, Dnev nik, str. 255, u La za Ko stić, O knji žev no sti. Me mo a ri II, pri re dio dr Pre drag Pa la ve stra, Ma ti ca srp ska, No vi Sad. 1992.). To dor Ma noj lo vić ta ko đe iz no si po da tak da je Ko stić znao „po ma lo i ita li jan ski“, po red osta lih „kla sič nih i mo der nih je zi ka“ (To dor Ma noj lo vić, Pe de se to go di šnji ca smr ti La ze Ko sti ća u To dor Ma noj lo vić, No vi knji žev ni sa jam, pri re-dio Mi haj lo Pan tić, Grad ska na rod na bi bli o te ka „Žar ko Zre nja nin“, Be o grad, 1997, str. 419).



Ko sti ća. U ve li čan stve nom fi na lu nje go vog stva ra la štva po be dio je lju bav ni mo tiv. Mo tiv jed ne stra sno us plam te le, a isto vre me no i do mi sti ci zma pro du ho vlje ne lju ba-vi. Ta kva lju bav, mi slim, lju bav ta kvog in ten zi te ta i ta ko vi so kog uz le ta pre nje ga ni je bi la ope va na u na šoj po e zi ji. Isto ta ko kod nas pre to ga ni je bi la za be le že na ni po ja va, po vest ili, re ci mo, mit ne ke de voj ke, že ne ko ja bi bi la u sta nju da in spi ri še ta kvu lju bav i da na taj na čin i se be i svog lju bav ni ka oza ri za na vek ore o lom naj ne-žni je sla ve. Tek La za Ko stić do neo nam je obe te ne do sta ju će nam stva ri – ko je su za i sta ostvar lji ve sa mo na jed nom vi šem stup nju du šev ne i idej ne kul tu re: stvo rio je i uz di gao do ne be sa svo ju Mu zu, svo ju Vi lu – ka ko ju je us hi će no na zi vao – jer uvek pe snik stva ra i di že u ne be sa svo ju Mu zu, a ne obrat no – ka ko se obič no – pa i sam pe snik – to ve ru je.2

Ma noj lo vić ve o ma pre ci zno sa op šta va šta na po e tič kom ni vou po ve zu je Ko sti-ća i Dan tea. Vr lo je ve ro vat no da ta po ve za nost ni je obič na slu čaj nost, s ob zi rom na to da Len ki nom li ku ne ma slič nih u na šoj pret hod noj knji žev no sti.3

Pred o se ća li su i osta li kri ti ča ri da se Len ka Dun đer ski „zrač no ve zi va la [...] za Be a tri ču Dan te o vu“.4

Me đu tim, sve je osta ja lo na tom pred o se ća ju i na po et sko-te o rij skom po vla-če nju pa ra le le iz me đu dve žen ske fi gu re, dok se tek stu al no po re đe nje osta vlja lo po stra ni, iako pri sva kom či ta nju sti ho va pe sme San ta Ma ria del la Sa lu te Len ka Dun đer ski pri zi va u se ća nje Dan te o vu Be a tri če; ve ro vat no bi se i bez po me nu-tog Ko sti će vog pi sma Ma ta vu lju na met nu la po tre ba da se Ko sti ć i Dan te iš či ta ju upo re do.5

Po seb no po go dan za ova kvu vr stu ana li ze je ste Dan te ov No vi ži vot, u ce-lo sti po sve ćen jed noj od naj vo lje ni jih go spi u knji žev no sti.6 Od sa mog po čet ka na i la zi mo na ele men te ko ji su mo gli na dah nu ti Ko sti ća. Naj u pe ča tlji vi ji je mo tiv po gle da i na či na na ko ji pe snik do ži vlja va po ja vu vo lje ne:

[...] zbi lo se da mi se ova ču de sna go spo ja pri ka za la ob u če na u pre bi je le ha lji ne [...]; pro la ze ći pu tem svr nu po gled pre ma onoj stra ni gdje sta jah pun stra ha, i svo jom ne iz re ci vom lju be zno šću, po ra di ko je je sa da na gra đe na u vječ nom ži vo tu, po zdra vi me ta ko kre po sno da mi se uči ni vi dje ti sve stup nje ve bla žen stva.7

2 To dor Ma noj lo vić, Pe de se to go di šnji ca smr ti La ze Ko sti ća u To dor Ma noj lo vić, No vi knji žev-ni sa jam, pri re dio Mi haj lo Pan tić, Grad ska na rod na bi bli o te ka „Žar ko Zre nja nin“, Be o grad, 1997, str. 421–422.

3 Mo žda Ko stić ni je či tao Dan tea u ori gi na lu, ali je ve o ma te ško po u zda no tvr di ti da on na nje ga ni je imao uti ca ja, tim pre što se od re đe ni de lo vi nji ho vih tek sto va u iz ve snoj me ri po du da ra ju.

4 Sve ti slav Vi na ver, Za no si i pr ko si La ze Ko sti ća, De re ta, Be o grad, 2005. str. 563.5 Iz hro no lo ških raz lo ga ni smo kre nu li od Pe trar ki ne La u re – Be a tri če joj pret ho di i upli ta nje

La u re bi pod ra zu me va lo i nje no po re đe nje s Dan te o vom mu zom, zbog če ga bi Len ka, mo žda, mo-ra la pre ći u dru gi plan.

6 Na rav no, Bo žan stve na ko me di ja ta ko đe po či va na istom li ku, ali ga ma nje ne po sred no opi su je, dok je sko ro sva ki red No vog ži vo ta prot kan opi si ma i uti sci ma ve za nim za Be a tri ču.

7 Dan te Alig hi e ri, No vi ži vot, pre pjev Mir ko To ma so vić, po go vor Ton ko Ma ro e vić, Gra fič ki za vod Hr vat ske, Za greb, 1987, str. 7. U da ljem tek stu sa mo No vi ži vot kao bi bli o graf ska od red ni ca.


Danijela Maksimović, Od Beatriče do Lenke. Kostićeve varijacije Danteovih tema

[...av ven ne che qu e sta mi ra bi le don na ap par ve a me ve sti ta di co lo re bi an chis-si mo [...] e pas san do per una via vol se li oc chi ver so qu el la par te ov’io era mol to pa u ro so, e per la sua inef fa bi le cor te sia, la qu a le è og gi me ri ta ta nel gran de se co lo, mi sa lu toe mol to vir tu o sa men te, tan to che me par ve al lo ra ve de re tut ti i ter mi ni de la be a ti tu di ne.]8

Ta ko se i Len ka po ja vi la, ne do slov ce ob u če na u be lo, ali no se ći sve tlost sa so bom i kre post, uči niv ši da Ko stić za bo ra vi na sve osta le bo li. Sve to je kru ni sa-no nje nim po gle dom, ko ji je u sta nju da oma đi ja ce lu va si o nu.

Tad mo ja vi la pre da me gra nu, lep še je ovaj ne vi de vid; iz cr nog mra ka div na mi sva nu, kô pe sma sla vu ja u zo rin svit, sva ku mi ma hom za le či ra nu, al’ te žoj ra ni na sta de brid. Šta ću od mi lja, od mu ke lju te, San ta Ma ria del la Sa lu te?

Ona me gled nu. U du šu sve snu još ni kad ta kav ne si nu gled; tim bi, što iz tog po gle da kre snu, svih va si o na sto pi la led, [...]9

Tu sve va se ljen sku moć po gle da Dan te po di že na još vi ši ni vo i pri pi su je je ce lom Be a tri či nom bi ću u kan co ni Go spe što zna te duh lju ba vi pra ve:

Go spo ju žu de vi šnji raj ski dvo ri; sad bih da kre post nje nu zna te, že ne. Ka žem, nek s njo me ona od vas kre ne, što ple me ni te že li ste ći ča sti, jer pro sta sr ca Amor led nim tvo ri, te sva ka dru ga mi sao im ve ne; a tko iz dr ži gle dat dra ži nje ne, ple me nit bit će il će mr tav pa sti. A ko ga ona na po gled ovla sti, to li ko od nje kre po sti pak ću ti, po zdra va ra di što mu ga upu ti, sva ko me pra šta, bla žen, pre pun sla sti. Još mi lost Bog joj od svih ve ću da de; tko s njo me zbo ri za pro past ne zna de.10

[Ma don na è di si a ta in som mo ci e lo: or voi di sua virtù far vi sa ve re.

8 Dan te Alig hi e ri, Vi ta nu o va, a cu ra di Al fon so Be rar di nel li, Mi la no, Gar zan ti, 1977, str. 3. U da ljem tek stu sa mo Vi ta nu o va kao bi bli o graf ska od red ni ca.

9 La za Ko stić, San ta Ma ria del la Sa lu te La za Ko stić u Pe sme, pri re dio Vla di mir Oto vić, No vi Sad, Ma ti ca srp ska, 1989, str. 426, sti ho vi 33–44. U da ljem tek stu sa mo San ta Ma ria del la Sa lu te kao bi bli o graf ska od red ni ca.

10 No vi ži vot, str. 36, sti ho vi 29–42.



Di co, qu al vuol gen til don na pa re re va da con lei, che qu an do va per via, git ta nei cor vil la ni Amo re un ge lo, per che on ne lor pen se ro ag ghi ac cia e pe re; e qu al sof fris se di star la a ve de re di ver ria no bil co sa, o si mor ria. E qu an do tro va al cun che deg no sia di ve der lei, qu ei pro va sua ver tu te, ché li av vien, ciò che li do na, in sa lu te, e sì l’umi lia, ch’og ni of fe sa ob lia. An cor l’ha Dio per mag gi or gra zia da to che non pò mal fi nir chi l’ha par la to.]11

Ovim sti ho vi ma se vra ća mo na mo tiv kre po sti, bla žen stva i spa sa, ko je Be-a tri če Dan teu da ru je na ro či to svo jim po zdra vom:

Go spo je, svr ha mo je lju ba vi bi ja še već sa mo po zdrav te go spo je, na ko ju mo žda smje ra te; i u nje mu bi ja še sve mo je bla žen stvo, jer mi je on svr ha svih že lja.12

[Ma don ne, lo fi ne del mio amo re fue già lo sa lu to di qu e sta don na, for se di cui voi in ten de te, e in qu el lo di mo ra va la be a ti tu di ne, ché era fi ne di tut ti li mi ei de si de ri.]13

U ita li jan skom ori gi na lu u pi ta nju je igra re či: sa lu te zna či i po zdrav i spas i zdra vlje. Mo žda otu da i Ko sti će va ide ja da se u nje go vu ko mu ni ka ci ju sa San ta Ma ria del la Sa lu te uple te i Len ki na fi gu ra, ko ja se ta ko po sta vlja sko ro na isti ni vo s Go spom od Spa sa i da ru je kre post pe sni ku. Za Dan tea je Be a tri če „go spo-ja spa sa“ („[...] mo tre ći po zor no pre po znah u njoj go spo ju spa sa [...]“14), ali je, ta ko đe, do ve de na u ve zu s De vi com Ma ri jom,15 od no sno, „kra lji com sla ve“:

Zbi lo se jed nog da na, da je ova naj ple me ni ti ja sje di la ta mo gdje se ču ju ri je či o kra lji ci sla ve, a ja bi jah na mje stu oda kle sam gle dao nje no bla žen stvo.16

[U no gi or no av ven ne che qu e sta gen ti lis si ma se dea in par te ove s’udi a no pa ro le de la re gi na de la glo ria, ed io era in lu o go dal qu a le ve dea la mia be a ti tu di ne...]17

Ta ko đe, posle smr ti Be a tri če za u zi ma me sto uz De vi cu Ma ri ju, ka ko vi di mo u so ne tu U du hu mo mu:

nje ne vr li ne ta kvom je tvo re, da je Sve vi šnji u ne be ske dvo re, gdje Ma ri ja je, uz ne se u sla vi.18

11 Vi ta nu o va, str. 31.12 No vi ži vot, str. 33.13 Vi ta nu o va, str. 28.14 No vi ži vot, str. 8.15 Se ti mo se da i u Ra ju Bo žan stve ne ko me di je Dan te za mi šlja Be a tri če uz De vi cu Ma ri ju.16 No vi ži vot, str. 10–11.17 Vi ta nu o va, str. 7.18 No vi ži vot, str. 73, sti ho vi 2–4.



[la gen til don na che per suo va lo re fu po sta da l’al tis si mo sig no re nel ciel de l’umil ta te, ov’è Ma ria.]19

To sve va se ljen sko do bro ko je po ti če od Go spe i pu tem ko jeg se ona pri bli-ža va bo žan sko me na la zi svo ju pro tiv te žu u apo kalp tič noj re ak ci ji sve ta na njen ne sta nak:

[...] či ni lo mi se da vi dim ka ko raz ba ru še ne že ne idu pu tem pla ču ći ne iz re ci vo ža lo sno; i či ni lo mi se da vi dim ka ko sun ce tam ni, ta ko da su se zvi je zde po ka zi va le u ta kvoj bo ji, ko ja me si li la na po mi sao da pla ču; i či ni lo mi se da pti ce le te ći zra kom pa da ju mr tve i da na sta do še stra šni po tre si.20

[... ve de re mi pa rea don ne an da re sca pi gli a te pi an gen do per via, ma ra vi gli o sa-men te tri ste; e pa re a mi ve de re lo so le oscu ra re, sì che le stel le si mo stra va no di co lo re ch’el le mi fa ce a no gi u di ca re che pi an ges se ro; e pa re a mi che li uc cel li vo lan do per l’aria ca des se ro mor ti, e che fos se ro gran dis si mi ter re mu o ti.]21

Ovaj opis za pra vo i pred sta vlja naj o či gled ni ju Ko sti će vu spo nu s Dan te om, ote lo tvo re nu u sti ho vi ma gde se Len ki na smrt od ra ža va na či tav svet u vi du kraj-njeg stra da nja:

Pa met me steg nu, ja sr ce sti snu’, ute koh mu dro od sre ce, lud, ute koh od nje – a ona svi snu. Po mr ča sun ce, ve či ta stud, ga snu še zve zde, raj u plač bri znu, smak sve ta na sta i stra šni sud. O, svet ski slo me, o stra šni su de, San ta Ma ria del la Sa lu te!22

Po red ovih ve li kih te ma, osno vu No vog ži vo ta či ne i vi zi je i sno vi u ko ji ma se Be a tri če, po sred no ili ne, ja vlja Dan teu u mo men ti ma ka da se naj ma nje na da. Opi si tih vi zi ja pro pra će ni su sti ho vi ma ko ji do dat no ob ja šnja va ju nje go vo sta nje, ono što je vi deo u snu, nje go ve mi sli i na me re.

Raz mi šlja ju ći o to mu što mi se pri ka za, od lu čih to ob zna ni ti mno gi ma ko ji u to vre me bi ja hu gla so vi ti pje sni ci. I bu du ći da sam za se be već znao iz ri ca ti ri je či sti ho vi ma, od lu čih na či ni ti so net u ko jem bih po zdra vio sve vjer ni ke Amo ra; i mo le ći ih da pro su de mo je pri vi đe nje, na pi sah im ono što vi djeh u snu.23

[Pen san do io a ciò che m’era ap pa ru to, pro pu o si di far lo sen ti re a mol ti li qu a li era no fa mo si tro va to ri in qu el lo tem po: e con ciò fos se co sa che io aves se già ve du to per me me de si mo l’ar te del di re pa ro le per ri ma, pro pu o si di fa re uno so net to, ne

19 Vi ta nu o va, str. 64.20 No vi ži vot, str. 47.21 Vi ta nu o va, str. 40.22 San ta Ma ria del la Sa lu te, str. 427, sti ho vi 66–73.23 No vi ži vot, str. 8–9.



lo qu a le io sa lu tas se tut ti li fe de li d’Amo re; e pre gan do li che gi u di cas se ro la mia vi si o ne, scris si a lo ro ciò che io avea nel mio son no ve du to.]24

Sti ho vi mo gu bi ti i po sle di ca ne kih dru gih do ga đa ja ili jed no stav no „že lje da se ka že“.

Zbi lo se za tim da me, pro la ze ći ne kim pu tem ko ji je išao uz bi stru ri je ku, spo-pa de ta kva že lja da re čem sti ho ve, da po čeh mi sli ti ko jim ću to na či nom [...].25

[A ven ne poi che pas san do per uno cam mi no lun go lo qu a le sen gia uno ri vo chi a ro mol to, a me gi un se tan ta vo lon ta de di di re, che io co min ci ai a pen sa re lo mo do ch’io te nes se...]26

U pe smi San ta Ma ria del la Sa lu te na i la zi mo na od je ke po me nu tih at mos fe ra. Sti ho vi su i u ovom slu ča ju po sle di ca sa sta na ka s vo lje nom, iako s dru ga či jim pri zvu kom ne go kod Dan tea ko ji ukla nja sva ku ni jan su sen zu al no sti. Slič nost je i u sno vi ma, mo gli bi smo re ći vi zi ja ma, u ko ji ma Len ka do la zi Ko sti ću (s dru ge stra ne, raz li ka je i da lje iste pri ro de).

Do đe mi u snu. Ne kad je zo ve sil nih mi že lja na vre li roj, ona mi do đe kad njoj zi go ve, taj ne su si le slu ški nje njoj. Na vek su sa njom po ja ve no ve, zem nih mi li na ne be ski kroj. Ta ko mi do nje pro sti re pu te, San ta Ma ria del la Sa lu te.

A na ša de ca pe sme su mo je, tih sa sta na ka ve či ti trag; to se ne pi še, to se ne po je, sa mo što du šom pro bi je zrak. To raz u me mo sa mo nas dvo je, to je i ra ju pri no vak drag, to tek u za no su pro ro ci slu te, San ta Ma ria del la Sa lu te.27

U tek stu al ne bli sko sti dva pe sni ka ubra ja mo i že lju da se dra go bi će na la zi u ra ju, u „sla vi“ i da se ta mo do seg ne. Kod Dan tea će to do se za nje bi ti naj i zra že ni je u Bo žan stve noj ko me di ji, ali pr ve na zna ke na la zi mo u No vom ži vo tu u kan co ni Oči su mi tu žne zbog sr ca što pa ti:

U raj sku sla vu Be a tri če po đe, gdje s an đe li ma vje čan mir uži va. [...]

24 Vi ta nu o va, str. 5.25 No vi ži vot, str. 34–35.26 Vi ta nu o va, str. 29.27 San ta Ma ria del la Sa lu te, str. 427, sti ho vi 82–97.



Na sve tom mje stu sa da sla vu gle da či sta joj du ša na pu stiv ši nje nu oso bu li je pu i pre pu nu ča ra: [...] Uz da si gor ki mo ju du šu ra ne, kad mi sao mi u pa met pri zi va onu što sr ce bol no mi ra sta vi; če sto o smr ti ka da mi slit sta nem, ta da mi ona to li ko slat kom bi va, da mi na li cu blje di lo se ja vi.28

[I ta n’è Be a tri ce in l’al to ci e lo, nel re a me ove li an ge li han no pa ce, ... Par tis si de la sua bel la per so na pi e na di gra zia l’ani ma gen ti le, ed èssi glo ri o sa in lo co deg no. ... Dan no mi an go scia li so spi ri for te, qu an do ’l pen se ro ne la men te gra ve mi re ca qu el la che m’ha ’l cor di vi so: e spes se fi a te pen san do a la mor te, ve ne me ne un di sio tan to so a ve, che mi tra mu ta lo co lor nel vi so.]29

Ko stić slič nim te žnja ma za tva ra krug svo jih že lja:A kad mi do đe da pr sne gla va o tog ži vo ta hri do vit kraj, naj lep ši san mi po sta će ja va, moj ro pac nje no: „Evo me, naj!” Iz ni šta vi la u sla vu slâva, iz bez nje ni ce u raj, u raj! U raj, u raj, u nje zin za gr ljaj! Sve će se že lje tu da pro bu de, du ši ne ži ce sve da pro gu de, za di vi će mo svet ske ko lu te, bo go ve sil ne, ka mo li lju de, zve zda ma će mo po me rit pu te, sun ci ma za sut se ljen ske stu de, da u sve ku te zo re za ru de, da od mi li ne du si po lu de, San ta Ma ria del la Sa lu te.30

U pret po sled njem sti hu kri je se još jed na dan te ov ska re mi ni scen ci ja: „du si“. Sred nji vek je raz li ko vao tri du ha, tri du še: ve ge ta tiv nu, vi tal nu i ra zum nu. To ve ro va nje je sle di lo Ari sto te lo vu fi lo zo fi ju, pri hva će nu i od stra ne Dan tea, ko ji per so ni fi ku je du ho ve:

28 No vi ži vot, str. 67–68, sti ho vi 15–48.29 Vi ta nu o va, str. 58–59.30 San ta Ma ria del la Sa lu te, str. 427–428, sti ho vi 98–121.



U taj čas, uisti nu ka žem, duh ži vo ta, ko ji pre bi va u naj taj ni joj ko mo ri sr ca31 sta de drh ta ti ta ko ja ko da se to mo glo ose ti ti i u naj ma njim ži li ca ma [...].32

[In qu el lo pun to di co ve ra ce men te che lo spi ri to de la vi ta, lo qu a le di mo ra ne la sec re tis si ma ca me ra de lo cu o re, cominciò a tre ma re sì for te men te, che ap pa ria ne li mi ni mi pol si...]33

A ka da bi se ona pri pra vlja la po zdra vi ti me, ne ki lju ve ni duh uni šta va ju ći sve dru ge osje til ne du ho ve, tje rao bi van sla be du ho ve vi da go vo re ći im: «Idi te ča sti ti svo ju go spo ju;» i on bi za u zi mao nji ho vo mje sto.34

[E qu an do el la fos se al qu an to pro pin qua al sa lu ta re, uno spi ri to d’amo re, dis-trug gen do tut ti li al tri spi ri ti sen si ti vi, pin gea fu o ri li de bo let ti spi ri ti del vi so, e di cea lo ro: „An da te a ono ra re la don na vos tra“; ed el li si ri ma nea nel lu o go lo ro.]35

Na rav no, kod Ko sti ća to ni je ta ko oči gled no, a i vr lo je mo gu će da su u pi-ta nju du še dru gih bi ća. Me đu tim, vi di mo da su u pi ta nju od re đe ni „du si“, a ne bi lo ko ji i sa mim tim ne do u mi ca se sma nju je: ili su to ari sto te lov ski „du si“ ili je reč o sve tim du ho vi ma.

Dve na iz gled da le ke po e ti ke do di ru ju se i u ne tek stu al noj sfe ri, po čev od sim bo li ke bro je va. U No vom ži vo tu ključ nu ulo gu ima broj de vet, u ko jem se kri je Sve to Troj stvo (tri pu ta tri da je de vet). Dan te sre će Be a tri če ka da je i nje mu i njoj de vet go di na, dru gi su sret se od i gra va posle de vet go di na, sno vi i vi zi je se de ša va ju u de ve ti čas, pa i sa ma smrt go spe od i gra va se de ve tog da na u me se-cu, po arap skom ka len da ru, u de ve tom me se cu go di ne, po si rij skom ka len da ru, itd. čak je i struk tu ra No vog ži vo ta iz gra đe na na bro ju tri, kao i Bo žan stve na ko me di ja. Kod Ko sti ća na i la zi mo na broj če tr na est. Len ka umi re 1895. go di ne i tek če tr na est go di na ka sni je ob ja vlje na je San ta Ma ria del la Sa lu te, ko ja ima če tr na est stro fa.

Ne sta nak Be a tri čin, od no sno Len kin, po čet ni je im puls za na sta nak de la, ko je lju ba vi da je tran sce nden tal nu pri ro du. Kao i u Dan teu, i u „Ko sti ću je ži ve la ide ja o že ni kao bo žan skom, ide al nom bi ću, pre ko ko jeg se stu pa u unu tra šnji kon takt s ap so lu tom, ’ocem ne be skim’“.36

[...] Ni je pe sni kov ideal o že ni u ži vom stvo ru od maj ke ro đe nom, već u nje go-voj du ši, u nje go voj za mi sli o naj lep šoj, naj bo ljoj, naj du šni joj, naj lju bav ni joj že ni

31 Du ho vi kod Dan tea pre bi va ju u sr cu, je tri i mo zgu.32 No vi ži vot, str. 5–6.33 Vi ta nu o va, str. 2.34 No vi ži vot, str. 19.35 Vi ta nu o va, str. 14.36 Mi o drag Po po vić, Isto ri ja srp ske knji žev no sti. Ro man ti zam. La za Ko stić, Be o grad, Za vod

za udž be ni ke i na stav na sred stva, 1985, str. 316–317.



il’ de voj ci. [...] Ona ži va je pro la zna, pro men lji va, mo že je se čo vek i sit na gr li ti i na lju bi ti, mo že je ogu gla ti. Al’ ova du šev na sa mo ni kli ca osta je ve či to. Kad pe snik umre, ona ga ot pra ti, ona ode s njim na dru gi svet, a svo ju sli ku osta vi ži vom po to-njem sve tu u pe sni ko voj pe smi.37

No vi ži vot je i vr sta „in tim nog dnev ni ka“.38 To nas je na gna lo da za kraj na ve de mo ne ko li ko de lo va Ko sti će vog dnev ni ka, sa ču va nog, na ža lost, sa mo de li mič no, u ko jem pe snik opi su je svo je sno ve.

O, mi la, mi la! Ka ko da, pre no što stig nem k Te bi, po sta nem za slu žan te bo žan-ske do bro te, te lju ba vi ko ja me či ni naj tu žni jim i naj sreć ni jim me đu smrt ni ci ma, te lju ba vi či ste, bez lju bo mo re ni sla bo sti, uz vi še nog sna pe sni ka, po sled njeg vi đe nja pro ro ka?39

Su ge sti van je i na čin na ko ji Ko stić be le ži da tu me u Dnev ni ku – kad god je cr kve ni pra znik, on to i na zna či:

Du ho vi (po ne de ljak, 20. i uto rak 31. ma ja)8. ju la (po ju tar nje Iva nja dne) Đur đev dan (Nje na sla va, sla va Nje ne po ro di ce) Spa sov dan (H. Hun ga ri ja, 33) 7. sep tem bra (Mi trov dan) 13. ju na (Uoči Du ho va)Tre ći dan Du o va40 (16/IV), pred zo ru1908, 20. av gu sta (Sv. Ste fan, ka to lič ki; po ju tar je pra vo slav nog Pre o bra že nja)

Po seb no je opi sa no Len ki no po ja vlji va nje u Ko sti će vim sno vi ma na dan nje go ve sla ve:

Ja nu ar, 20-21. – Mo ja sla va![...]Ovaj put – da li za to da oven čaš mo ju jad nu ma lu Sla vu, mo ga Jo va na Kr sti te lja

u pu sti nji, ili da me na gra diš što sam is pu nio svo ju naj ve ću že lju, da sta vim iko nu u grob ni cu mo ga pri ja te lja B. T., jer je ovo pr va mo ja Sla va po sle po di za nja Nje go-va ma u zo le ja – tek, ovaj put si sa ma se be pre va zi šla. Po sle dva me se ca od sut no sti, ja vi la si mi se če ti ri pu ta u jed nom snu!41

Mo tiv bo žan skog se ne iz o stav no ve zu je i za cr kve ni am bi jent:Se dim kao u ne koj ka to lič koj cr kvi, u pr voj klu pi, pot pu no sam, pre ma ve li koj

ol tar skoj sli ci, sa ogrom nim fi gu ra ma me đu ko ji ma jed na ne do sta je, kao is trg nu ta iz

37 La za Ko stić, O Zma ju, pri re dio dr Dra gi ša Živ ko vić, No vi Sad, Ma ti ca srp ska, 1989, str. 395–396.

38 Ton ko Ma ro e vić, Po go vor, No vi ži vot, str. 111.39 La za Ko stić, Dnev nik, str. 254, u La za Ko stić, O knji žev no sti. Me mo a ri II, pri re dio dr Pre drag

Pa la ve stra, Ma ti ca srp ska, No vi Sad, 1992.40 Sic. 41 Dnev nik, str. 254–255.



ce li ne. Od jed nom, vi dim ka ko pro đe po red me ne jed na že na, ode ve na kao evan đe o ske že ne i ve li ka kao pla ni na. Po la ko se pri bli ža va la k sli ci i za u ze la pra zno me sto. Bi la je to Mag da le na, po mo me uti sku. Ka ko je sli ka, na taj na čin bi la po pu nje na, za čuh ljud ski glas, ko ji me je, iz du bi ne sli ke, pi tao šta znam o po stan ku i zna če nju te sli ke. Ka ko ni sam znao ni šta, slav na is pit na ko mi si ja je iz gle da la vr lo ne za do volj na. Na to ose tim da me ob u zi ma i pro ži ma ne ko vi še bi će, gru di mi se ra ši ri še da puk nu, i ose tim sa svim ja sno da je Ona si šla da mi uzme du šu. Bio sam na vr hun cu ne be ske sre će i već ugle dah raj – sa Njom kad se pro bu dih.42

Cr kva je va žno me sto su sre ta i u No vom ži vo tu – uosta lom, to je tra di ci o nal ni mo tiv u ita li jan skoj knji žev no sti i ne ret ko lju bav na sta je pod po kro vi telj stvom cr kve, a po ne kad i op sta je za hva lju ju ći spre zi sve tih si la i nje nih pred stav ni ka u ovo ze malj skom ži vo tu.

Ta ko đe, pod se ti mo se da i u Bo žan stve noj ko me di ji Be a tri če ša lje Ver gi-li ja po Dan tea, iako ne do la zi lič no po nje ga kao što je slu čaj s Ko sti će vim pri vi đe njem:

Pa se bo jim, po tom što sam ču la Gor’ na Ne bu, on već ta ko blu di, Da sam ka sno na spas mu kre nu la. Sad ti te ci i po moć mu bu di Svo jom ri eč ju i svo jom ve šti nom, ta ko Da iz voj štiš, što mi srd ce žu di.43

[e te mo che non sia già così smar ri to ch’io mi sia tar di al soc cor so le va ta, per qu el ch’i’ ho di lui nel ci e lo udi to. Or mo vi, e con la tua pa ro la or na ta e con ciò c’ha me sti e ri al suo cam pa re, l’aiuta sì ch’i’ ne sia con so la ta.]44

Je di na lič nost ko ja bi se do ne kle mo gla upo re di ti s Dan te o vim vo di čem, Ver gi li jem, je ste upra vo već po me nu ti Si mo Ma ta vulj:

Tre ći dan Du o va (16/IV), pred zo ru.Pok. Si mo kod me ne, Kao sto ji na sto li ci, pa ni je ve ći od me ne, iako mu je

gor nje te lo obič no. Ja ga ob u hva tio le vom ru kom, a on ne što go vo ri i sve spo mi nje „sa vest“, ka ko je sve naj vi še sa vest.

– I mi lost, – re koh ja, – i mi lost (lju bav).– No da, al’ sa vest, sa vest.

42 Dnev nik, str. 261.43 Dan te Ali gi e ri, Div na glu ma, pre veo i pro tu ma čio Fra njo Ti ce, Bo ke ška štam pa ri ja, Ko tor,

1910, str. 38. U da ljem tesk tu Div na glu ma kao bi bli o graf ska od red ni ca. Za ovu ver zi ju pre vo da Bo-žan stve ne ko me di je smo se od lu či li iz hro no lo ških raz lo ga, s ob zi rom na to da je taj pre vod naj bli ži Ko sti će vim sa vre me ni ci ma.

44 Dan te Alig hi e ri, La Di vi na Com me dia, a cu ra di Fran ce sco De San ctis, Ru sco ni, Ri mi ni, 2003, str. 28. U da ljem tek stu La Di vi na Com me dia kao bi bli o graf ska od red ni ca.



Pa on da, gle da ju ći ne ku da na vi še: „Krst je naj vi ši sim vol, nje ga su pri zna va li i po što va li i mu ha me dov ci.“

Ja po gle dam kud on gle da, pa vi dim po da le ko na vi si ni ne ki fi li gran krst, uga sit.

Uto on le že na sto, a ja mu go vo rim:– Ne moj, ča do45 mo je, još od la zi ti: – Pa, opi pav ši mu bo se no ge, – ka ko su ti

no ge hlad ne: – Uto se on sve vi še zbe ga va [?] i naj po sle osta de od nje ga kao sa mo je dan beo pr šnjak pa mu čan, ple ten, is pro vlač be lom svi lom, kao u de ce.

Ja opi pam taj pr šnjak da vi dim da je to na ja vi, ne u snu. Uto se iz gu bi i taj pr šnjak, a nje ga je bi lo već pre ne sta lo. Na to me me stu osta do še na sto lu sa mo ne-ke mr ve kao od pe čat nog vo ska. U mi sli da je u ti ma mr va ma Si ma, ja ih sta nem zgr ta ti i – pro bu dim se.

[...]

1908, 18/5. sep tem bra. – Še tam se ja na ne kom bre gu, a tu je Si ma Ma ta vulj – kao još ni je umro. Kad god po gle dam s bre ga, a on kao sve vi ši. Uje dan put mi se uči ni kao da je i mno go sta ri ji, a do le po rav ni ci lju di do la ze ta ko ma li kao ne ke bu be. Al’ breg ni je bio od ka me na, ne go od ne ke žu te pe sko vi te ze mlje; a ja idem ka [dve re či nečitke], a str men i s le va i s zde sna. Uto mi do đe ne svest, gle da ju ći do le, te, da ne bih po sr nuo, leg nem do le na u znak, a na me ne Si ma po tr bu ške, ali ma lo ni-že, ta ko da mu je gla va do pi ra la do mo jih gru di. Ali ka ko je rt bio uzan, sta ne mi se gla va spu šta ti ni za str men: ja ba cim do le pa li cu – mo ju obič nu še ta ću, sa klin ci ma – i ču jem ka ko pa da ju ći uda ra o breg, a ja po mi slim da ću sad i ja mo ći lak še si ći sa vi si ne dr že ći se za tra vu, iako je bi la vr lo ret ka i oči gled no ne bi pod ne la čo ve ka. Ka ko mi se gla va sve vi še spu šta la, te se i trup za njom već po vo dio, vik nem Si mi: „Dr ži me da ne pad nem!“ On me uhva ti obe ruč ke, po vu če me go re i na me sti me le po ona ko ka ko sam hteo. Na to se pro bu dim.46

Pa ra le la s fi gu rom i ulo gom Ver gi li ja je i vi še ne go oči gled na: i Bo žan stve-na ko me di ja po či nje opi som do li ne i br da, a to je am bi jent gde Dan te sre će svog vo di ča, isto ta ko pre mi nu log pe sni ka.

Dok ja sr ćem to ni že u žva lo, Jed no li ce u oči mi pa de, Rek’ bi du gim mûkom iz li nja lo. Tek ga spa zih prô pu ste gro ma de: „Smi luj mi se – kli koh – ko god bio; Il si sje na, il ži vo če lja de!“ „Živ nè – on će – dav no sam ži vio: ... Pje snik bi jah.... .... Al ti što ćeš na sta re ne vo lje?

45 Sic.46 Dnev nik, str. 264–267.



Što ne stu paš uz br do ve se lo, Vir ra do sti, gdje se svi spo ko je?“47

[Men tre ch’io ro vi na va in bas so lo co, di nan zi agli oc chi mi si fu of fer to chi per lun go si len zio pa rea fi o co. Qu an do vi di co stui nel gran di ser to, „Mi se re re di me“, gri dai a lui, „qu al che tu sii, od om bra od omo cer to!“ Ri spu o se mi: „Non omo, omo già fui, ... Po e ta fui ... ... Ma tu perché ri tor ni a tan ta no ia? perché non sa li il di let to so mon te ch’è prin ci pio e ca gion di tut ta gi o ia?“]48

Ver gi li je će Dan tea vo di ti pre ko str mih li ti ca i, kad to bu de po treb no, no si ti i spa sa va ti da ne pad ne. Ko stić uvo di i ele ment svo je te le sne te ži ne, zbog ko je se ne mo že spu sti ti niz tra vu – ta ko je na pu tu ka ra ju Dan te je di no bi će ko je ima te ži nu u „ono me sve tu“ dok ju je Ver gi li je, kao onaj ko ji uve li ko pri pa da za grob nom ži vo tu, kao i Ma ta vulj, li šen i uz to po se du je sna gu da po ne se svog sa put ni ka. Vr lo če sto on to i či ni na nji ho vom pu to va nju kroz Pa kao i či sti li šte. Upe ča tljiv je i mo me nat ka da Ver gi li je ula zi u bar ku, ko ja pod njim ne to ne ni-ma lo, a tek na kon što Dan te u nju uđe, ona ma lo po to ne, bu du ći da smrt nik ima te le snu te ži nu:

Moj Uči telj sa šao do ču na; Pa da stu pim ziv nuo i me ne, I bi plav ka tek po da mnom pu na.49

[Lo du ca mio di sce se nel la bar ca, e poi mi fe ce in tra re ap pres so lui; e sol qu and’io fui den tro, par ve car ca.]50

Po red mo ti va bo žan sko ga i mo ti va du hov nog vo đe, na šu pa žnju je pri vu kla opet sim bo li ka bro je va:

Po sle sko ro tri a nest go di na za grob nog ži vo ta, ovo je bi lo pr vi put da Ona se bi do pu sti da stu pi u ta ko in tim ne od no se sa mnom.51

Po sle tri na est go di na, od no sno u če tr na e stoj go di ni za grob nog ži vo ta. Ko-stić se i na da da će umre ti na kon če tr na est go di na od da tu ma Len ki nog ne stan ka – još 1905. go di ne be le ži:

47 Div na glu ma, str. 32.48 La Di vi na Com me dia, str. 22–23.49 Div na glu ma, str. 65.50 La Di vi na Com me dia, str. 61.51 Dnev nik, str. 267.



Bu di mir na, mi la du šo! Sa mo tri go di ne imaš da če kaš [...].52

Mo žda svi Ko sti će vi sno vi i je su pro iz vod te jed ne je di ne že lje da se smr-ću uz dig ne do Len ke. Za to sve ono što sa nja, de lu je mu kao pred ska za nje, kao dan te ov ska vi zi ja:

Jest, Ona do la zi da me vi di, u snu. Ali kad mi se ja vi Ona, to ni je san kao dru-gi. To baš Ona bu de tu. Ona ude si san, Ona uđe u mo ju pa met, mo ju du šu, za mi nut je dan, i izi đe iz nje sa snom.53

Ko sti će va po e ti ka se mo že do dat no ob ja sni ti i po mo ću dru gih nje go vih pe sa-ma ko je su pri pre ma le sta nje nje go vog du ha za San ta Ma ria del la Sa lu te. Ta ko će „već na slo vom“ pe sme Me đu ja vom i med snom „de fi ni sa ti po e zi ju kao na ro či to sta nje du ha, ko ji leb di iz me đu sna i ja ve, pod sve snog i sve snog, ira ci o nal nog i ra ci o nal nog, ha lu ci nant nog i lo gič kog. Po Ko sti ću pe sma ni je ni ja va ni san, već nji hov pre plet, od no sno pre ra sta nje u ne ko tre će sta nje svoj stve no je di no pe sni ci-ma.“ Pa i sa ma San ta Ma ria del la Sa lu te na sta je kao skup nje go vih sno va,54 ko je je u pro znom ob li ku mo gu će či ta ti u Dnev ni ku. Uosta lom, pe snik je u Dnev ni ku za be le žio i da „za nos, pe snič ki ili umet nič ki za nos, obič no do la zi na ja vi i pre ki da ja vu, uno si u ja vu ne što što je vi še na lik na san. Ali mo že do ći i u snu, sa mo što ta da ne pre ki da san, ne či ni da se onaj ko sa nja pro bu di, ali oži va lja va san, kao da se za i sta zbi va, uno si u san jed nu oso bi nu ja ve“. Ovim se za tva ra krug ko ji pra ti oni rič ku nit Ko sti će vog stva ra la štva.

Oko te ni ti se, kao što smo vi de li, de li mič no ple te i No vi ži vot, či me se opet vra ća mo Dan teu i mi sli od ko je smo i kre nu li: Len ka se ne mi nov no, upr kos svim raz li ka ma i sa mo svo jim obe lež ji ma ko je joj pe snik pri pi su je, svr sta va u red ne do dir lji vih go spi, od mah iza Be a tri če i La u re, dok San ta Ma ria del la Sa-lu te i Dnev nik La ze Ko sti ća či ne ne raz dvo jiv pro zno-po et ski spoj kao što je to i pro zi me trum No vi ži vot.

BI BLI O GRA FI JA

Dan te Ali gi e ri, Div na glu ma, pre veo i pro tu ma čio Fra njo Ti ce, Bo ke ška štam pa ri ja, Ko tor, 1910.

Dan te Alig hi e ri, La Di vi na Com me dia, a cu ra di Fran ce sco De San ctis, Ru-sco ni, Ri mi ni, 2003.

Dan te Alig hi e ri, No vi ži vot, pre pjev Mir ko To ma so vić, po go vor Ton ko Ma-ro e vić, Gra fič ki za vod Hr vat ske, Za greb, 1987.

52 Dnev nik, str. 259.53 Dnev nik, str. 262.54 Za pra vo, ne sa mo sno va, ne go nje go ve „ima gi na ci je“ uop šte, ta ko da je ve li ki deo ele me na ta

pe sme San ta Ma ria del la Sa lu te „ra se jan po dru gim pe sma ma ra ni je“. (Zo ran Glu šče vić, Al fa i ome ga. Knji žev nost i psi ho lo gia ne sve snog, Pro sve ta, Be o grad, 1975, str. 267).



Dan te Alig hi e ri, Vi ta nu o va, a cu ra di Al fon so Be rar di nel li, Mi la no, Gar-zan ti, 1977.

Zo ran Glu šče vić, Al fa i ome ga. Knji žev nost i psi ho lo gia ne sve snog, Pro sve-ta, Be o grad, 1975.

La za Ko stić, Dnev nik u La za Ko stić, O knji žev no sti. Me mo a ri II, pri re dio dr Pre drag Pa la ve stra, Ma ti ca srp ska, No vi Sad, 1992.

La za Ko stić, O Zma ju, pri re dio dr Dra gi ša Živ ko vić, No vi Sad, Ma ti ca srp ska, 1989.

La za Ko stić, San ta Ma ria del la Sa lu te u La za Ko stić Pe sme, pri re dio Vla di-mir Oto vić, No vi Sad, Ma ti ca srp ska, 1989.

To dor Ma noj lo vić, Pe de se to go di šnji ca smr ti La ze Ko sti ća u To dor Ma noj-lo vić, No vi knji žev ni sa jam, pri re dio Mi haj lo Pan tić, Grad ska na rod na bi bli o te ka „Žar ko Zre nja nin“, Be o grad, 1997, str. 421–422.

Ton ko Ma ro e vić, Po go vor u Dan te Alig hi e ri, No vi ži vot pre pjev Mir ko To-ma so vić, po go vor Ton ko Ma ro e vić, Gra fič ki za vod Hr vat ske, Za greb, 1987.

Mi o drag Po po vić, Isto ri ja srp ske knji žev no sti. Ro man ti zam. La za Ko stić, Be o grad, Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, 1985.

Sve ti slav Vi na ver, Za no si i pr ko si La ze Ko sti ća, De re ta, Be o grad, 2005.



Da ni je la Mak si mo vić

DA BE A TRI CE A LEN KA. LE VA RI A ZI O NI DI KO STIć SUI TE MI DI DAN TE

(Ri as sun to)

Il ri co no sci men to del la so mi gli an za po e ti ca tra La za Ko stić e Dan te Alig hi e ri at tra ver so qu e sto con tri bu to si tras for ma nell’ipo te si che Ko stić les se Dan te pren den do da qu e sto auto re gli ele men ti che ca rat te riz za no Be a tri ce e li attribuì all’im ma gi ne del la sua don na ide a le, co stru i ta se con do l’im ma gi ne di Len ka Dun đer ski, co me si cre de. Le vi ci nan ze tra le due fi gu re fem mi ni li in clu do no il mo do in cui il po e ta ve de la sua ama ta, le vi si o ni in cui lei gli si mo stra e il suo in nal za men to al di vi no. L’in flu en za di Dan te è pos si bi le an che os ser van do mo ti vi mol to più sot ti li co me per esem pio il sim bo li smo dei nu me ri o la fi lo so fia ari sto te li ca de gli spi ri ti vi ta li. San ta Ma ria del la Sa lu te e Il Di a rio dei Sog ni di La za Ko stić si as so ci a no per lo più al la Vi ta nu o va, però an che La Di vi na Com me dia rap pre sen ta fi no a un cer to pun to un re per to rio di mo ti vi non tan to dif fu si nel la let te ra tu ra, i qu a li si ri co no sco no in Ko stić. Ne so no un esem pio la pre sen za del po e ta scom par so che ha il ru o lo di gu i da e pro tet to re (nel ca so di Dan te è Vir gi lio, men tre nel ca so di Ko stić qu e sto ru o lo vi e ne svol to da Si mo Ma ta vulj).

Кључ не ре чи: Ла за Ко стић, Данте Алигијери, San ta Ma ria del la Sa lu te, Но ви жи вот, Бо жан-стве на ко ме ди ја, ком па ра тив но-тек сту ал на ана ли за.

Примљено 19. октобра 2010, прихваћено за штампу 31. марта 2011.





BIBLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 41–52) UDC 82.9.

82.0 821.09

Aleksandra V. Jovanović University of Belgrade – Faculty of Philology

WRITING REALITY

During the 20th century, artistic and literary scenes witnessed a constant blurring of the boundaries between the artistic and the real. The visual arts first included the documentary in the form of ready-made objects. In fiction the narrative techniques which incorporated “the real” developed later in the century, following the ever-changing role of the narrator and author. In the second half of the 20th century the text opened up to the metaphoric and metonymic use of facts to fictional ends. Theoreticians like Michel Foucault, Umberto Eco, Linda Hutcheon and others referred to the tendency of modern narrative to include literary and historical discourse in a single text. Linda Hutcheon’s studies of historiographic metafiction, a narrative placed within historical discourse, added to a long list of post-modern thinkers who tried to provide answers to these open literary disputes. Authors such as Salman Rushdie, Peter Ackroyd, John Fowles, Ian Sinclair and Will Self, among others, have used the factual in order to re-create, reinvent and re-write reality in their fictional worlds.

It is interesting to note the growing tendency in modern literature to write an alternative reality on the basis of well-known facts. The principle of negotiating reality in human creation originated in a century-old habit of extending the borders of art so that it incorporates the real and the ordinary. In 1917, Marcel Duchamp and other Dada-artists exhibited ordinary objects and endowed them with artistic life by removing their usual significance. This is basically what artists throughout the century and especially at the beginning of a new millennium have been doing in order to create a new reality in art. By and by, rethinking, re-remembering and reshaping of the already known have become a major narrative technique.

The principles of engaging familiar history in art have undergone many chan-ges over the decades. Modern and postmodern uses of history are fundamentally different. While modernists used it so as to exhibit its “presentness” and addressed it in search of a truer value-system, postmodernists used it “not innocently, but with irony (Eco, 1983: 67).” The changed attitude towards the factual coincides with the emerging self-consciousness of the text. The text has become a reflection of itself, rather than the author’s intentions. Devoid of the author’s vanity, it has started revealing its own making. The new way of writing placed the author on the margin. The text which used to be “tyrannically centered on the author” became “a tissue of quotations (Barthes, 1977: 146).” In this way a new reality – that of the text itself – was born. At the same time, facts have become pillars of the new



artistic universe. In literature, the effect of this process is the production of a self-conscious narrative that has developed a dialogical relationship with history. The new narrativity has largely become known as historiographic metafiction.

The factual reality emerged in the works of fiction first and foremost as intertext. Up until now the narrative has retained its referential quality as one of its main features. The intertext mediates reality in a fictional text implying irony or paradox. The text situates itself in historical discourse to create an art “within the archive (Foucault, 1977: 92).” As the factual becomes a part of the fictional text, we become aware of the narrative quality of reality. As history can be known only from its texts, so “reality” is accessed only through texts.

By employing the factual in fiction, postmodern art challenges the separation between the literary and the real as both speak of reality. The narration about reality in fiction is not a 20th century invention. Historical novels and various art forms employed history and the factual to various ends. As opposed to the practice of realism, the postmodern use of history is not paradigmatic to the fictional text; it is rather random, marginal and ex-centric (Hutcheon, 2004: 144). On this basis we might discuss the function, place and impact that the factual created within postmodern narrativity. One of the theoreticians of historiografic metafiction Hayden White has it that the relationship of a fictitious history towards the fact takes four forms: metaphorical, methonimical, synedochical and ironical (White, 1973: ix). In this essay I intend to discuss some of the forms which the deployment of documentary takes in a narrative that attempts to re-write reality.

Postmodern fiction has sought to open itself up to history, or to what Edward Said calls the “world” (Hutcheon, 2004: 124). In the process of “embracing fac-tual reality, Salman Rushdie takes the stance of a subjective viewer of history. As with his character Salem Sinai in his first novel, Midnight’s Children, Rushdie has his characters in all his novels intertwine their personal histories with global developments. Thus, Rushdie creates his heroes as individualized agents of history or as ones to whom history happens.

In creating the narrative universe of the novel The Ground Beneath Her Feet, Rushdie rewrites a familiar 20th century history through a tragic love story that may be read as a remake of the Orpheus and Eurydice myth. The narrative maps the space that we perceive as the social and cultural fabric of our age, which we then re-imagine as being peopled with fictional characters.

The characters gather and accumulate facts and various socially and culturally mediated forms of our daily reality, which they reshape in their fictional existence. The narrative presents a tour along the iconic sights of the last decades of the 20th century, with the effect of forming an almost “real”, modern and tangible mythical land for a modern Orpheus to roam about. In its intention to reinvent the 20th century world as a single valley it draws from social, artistic and political facts of daily life:


Aleksandra V. Jovanović, Writing reality

Vina was not sure how much renunciation was going on, but if the Dalai Lama wanted it,.., and if the Constitution allowed?, with those backers he’d have a shot at President, or at least Mayor of New York. She had his campaign music all prepared. Hello, Dalai. Lama-Lama-Ding-Dong… (Rushdie, 2000: 415).

The narrative discourse is often set within the historical one, rendering the inseparability of history, fiction, reality and creation.

The invented Vina is thus neither more nor less “real” than any of the histo-rical, literary or mythical characters that are mediated into the narrative universe of the novel through the intertexts. Rushdie writes: “Vina’s phenomenon inspired people and they stood up and changed their lives. If you ask me, all you need is love… Don’s ask. Maybe is down to Mother Nature, or NATO or Pentagon… (Rushdie, 2000: 502).” Merging the historical and fictional, Rushdie would say: “The Colchis boss Mo Mallick talks to Larry King on CNN (Rushdie, 2000: 469).” The fictional stories are thereby created on the basis of various and apparently random facts.

The opening of the story powerfully blends reality with fiction: On St. Valentine’s Day, 1989, the last day of her life the legendary popular

singer Vina Apsara woke sobbing from a dream of human sacrifice in which she had been the intended victim,… she woke at noon in the city of Guadalajara… (Rushdie, 2000: 3).

The story follows closely in the steps of the mythical plot. Orpheus (Ormus in the book), a famous singer and seducer, lost Eurydice (Vina) as a result of his own negligence. Ormus then journeys round the world on a mythical task to regain his love. On his way he is diverted by numerous archetypal obstacles which are placed in a modern world with all its technological wonders. Ormus searches for Vina, traveling on his mythical task and gaining archetypal wisdom along the way. He comes to her rescue, only to lose her again, and this time forever, in the ground beneath her feet.

Nearly the entire world of ancient mythologies prefigures the world of the novel. This world, Rushdie implies, prefigures the globalized planet. The mythological, literary, factual and artistic are tightly interwoven. They form a net of references in which the reader is inevitably caught up. In quite a Barthian way, the reader is invited to discern the reality of the novel’s own universe in a polyphony of narrative voices.

One of the voices obsessively offers apparently marginal world news. The reader is bombed by endless information about the daily life of the planet. Like in CNN world news” the reader will learn:

When, in January 1989, two villages in a borderline area of Tajikistan were buried by landslides and mudslides,… the so called “borderline fault” phenomenon began to attract worldwide attention. Is the world coming apart at the seams? was the question asked by the cover story in Time… (Rushdie 2000, 451).



In Rushdie’s text, episodes such as this are always threads in the narrative fabric. And his threads are never loose. The story of the third significant character, the photographer Rai, is focalized through many episodes, minor characters and subordinate story lines. One of the story lines follows his journalistic career.

However, the foundation of the main story remains at the level of the divine, archetypal and mythical:

Love is more than death, or is it. There are those who say that the songsmith Orpheus was a coward because he refused to die for love, because instead of joining Eurydice in the afterlife he tried to drag her back to the life before; which was against nature, and so failed (Rushdie, 2000: 206).

Rushdie suggests that the reality of Vina and Ormus’s love, as any private history, is encompassed by a wider reality of the age. However, that reality is made real only when it is written in terms of human drama. Without the vital connection with the archetypal and mythical, the factual history is mere superficiality.

A contemporary British writer Ian Sinclair writes about writing. The narra-tor is allegedly dedicated to the idea of writing a book about a 19th century poet Walter Savage Landor and attempts to make his efforts to research his subject and create a text the main theme of the book. However, shortly after the beginning of the text, the reader is aware that the Landor idea is a false focal point of the narrative. The story problematizes the possibility of a central subject. Throughout the text the narrative subverts its own accomplishments. The reader is uncomfor-tably detached from all his experiences of reality as the text features misplaced locations, non-existent objects and backward narration. The reader’s sense of the importance, normality, essence, clear answers and stable accounts is constantly being tested by a number of voices in the text – the novel’s world incorporates discourses of mentally and morally deranged people. In other words, it explores possibilities of creating from impossible perspectives.

The text of Ian Sinclair’s novel offers a rather upsetting collection of fami-liar and unfamiliar, historically verifiable and overtly false data. Like Rushdie, Sinclair builds upon literary, historical and personal events, whose connection to the “real” is obscured by various narrative tricks – logical, chronological and spatial contradictions. Sinclair further destabilizes the text by moving back and forth in time. The glimpses of reality in his novel are random and disorderly.

The main plot is simple. The narrator has set out to draw the image of Wales on the basis of childhood memory. From the opening page he dutifully strives to reinvent Wales from the perspective of a company “on the road”, choosing and collecting images and events of historical and personal relevance which will compose the picture. He is drawing on the facts and images from “the memory pit”. As the narrative proceeds he constantly informs the reader about his many failures as a reporter and creator of stories. He argues that memory is unreliable, and its products prone to various chronological and spatial inconsistencies, as



are his own activities. Sinclair suggests that the way to the “truth” leads through a narrative detour.

The novel opens with the journey of two book dealers, Silverfish and Dryfeld, of whom the former is fictional, while the latter, as we are told later in the novel, is an historical figure. They are heading towards the Wales border via Hay-on-Wye, a town with literary references. Their journey is by no means central to the plot, but a mere narrative distraction. The novel is build round the vain efforts of its narrator to research the life of Walter Savage Landor and to ultimately write a book about that 19-th century poet. Norton’s project, like Landor’s, never really gets off the ground. Instead, he finds himself engaged in a series of digressions. So, the Landor-idea, or the narrator’s toying with the idea of writing a book on Landor towers over a number of strange occurrences: a traveling tour, meetings, figures, literary illusions, love-affairs, sicknesses, a murder, suicides, buying and selling events, libraries and other writings and unusual personal histories. The narrator collects “facts” rather neurotically. His self-conscious manner, nervousness and growing insecurity in his own abilities mirror his narrative style – the random, senseless and confusing collection of “facts”. In this disorderly collection real research, let alone invention, becomes impossible. So, he fails.

The Landor idea, rather than the actual writing of it, is the narrator’s claim to existence in face of his father’s death and his acute sense of ephemerality. That’s why his writing is so obsessive, with innumerable ideas, projects, confessions and urges fastidiously noted down. By narrating, the hero-teller elongates reality, makes things happen, exist and live on. He has his characters speak about him, the author. He welcomes even negative criticism of his work as long as he is on the job.

The humble narrator writes: I’ve got to tell you, man’, Mutton yelled at my retreating back, ‘you’re copping

out. My character has shifted from a Jungian fetch… to a shorthand cipher. Your prose is getting really slack, all those one word sentences, the reliance on a narrow band of imprecise adjectives… I have to say it, man, I am sliding into caricature… Where’s your subtext? The authentic pain of childhood?…I go along with Terry Eagleton when he talks about literature of a subject people taking refuge in linguistic showmanship, neologisms, farcical excess (Sinclair, 2002: 109).

On another occasion, Sinclair himself comments on his writing. Sinclair’s confusion about the chronology and the implied irrelevance of the temporal and causal unity of the events are destined to constantly test the reader’s sense of “the real”: “It was Prudence /one of the characters/, but we never met. She was returning to where I’d seen her for the first time. /in this book/. Somehow I’d flipped too many pages (Sinclair 2002: 111).”

The narrator goes even further in his intention to de-mask his own role as a writer:



My fantasies had taken me over. They were polluting the landscape… There was no borderline between film and dream, fiction and the enactment of unrepressed mental playlets (Sinclair, 2002: 237).

In fact, Sinclair wants his reader to understand that the realities of dreams, fantasies and actual acting differ from one another merely in form.

The novel which has allegedly been built round the character of Walter Savage Landor has little in common with that Romantic author. It rather evolves from its subtitle, “Imaginary Conversations”, as it features several “interviews” with the poet. The pseudo-interviews are scattered throughout the narrative along with the narrator’s observations on his own writing or failure to write a book about Landor. So, the only link with the Romantic author is the narrator’s reiteration, I have to write my book on Landor, I collected enough material. Now I am going to write it or I’ll never write it, which reverberates through the universe of the narrative.

The novel has no stable plot but is anchored in a number of chronological, special and human agents whose authority question and subvert the narrative itself. The time, location, narrator and all the focalizing characters are to be ridiculed and eliminated by the end of the novel. For instance, Sinclair finishes off his narrator shortly before the end of the text: “There’s no Norton. That’s for sure. Or, rather, there is a Norton, but I’m not him, not the narrator. Llanthony Priory is a location you can find on the Ordnance Survey (Landranger 116) in gothic script.” He continues to subvert all previously accumulated knowledge about the narrative universe: “I knew nothing about the Landor’s connection about the Vale of Ewyas when I made that first accent…” Then the notion of the narrator is still more distant: “The fiction of the tower dissolved as Norton plunged over the headland above the Porlock.” Finally, he is done with, disposed: “The trajectory of Norton’s nonlife was over, spiked (Sinclair, 2002: 306-307).” Who is to take up the story? Is this a reality written of its own? Is that the reason why the narrative comes to the reader in a disorderly array of data, unselective and unchronological as it is our own glimpse of the “real world”.

“Real” versus invented reality is the main preoccupation of Will Self’s novel Dorian: An Imitation. The novel quite neatly imitates the plot of the ori-ginal Dorian Gray. The main characters are even portrayed in the same style and made to fit in the well-known pattern of Wilde’s Dorian Gray. But in Self’s novel Dorian, Wotton and Basil Hallward are set against the background of the 20th century world. In fact, the narrative features the global jet-set society. Its iconic figures appear in the text sometimes as reminders of the spirit of the age and sometimes as minor characters in the novelistic world featuring friends, associates and lovers of the three main characters. Andy Warhol, Princess Di and Gianni Versace are presented as the tragic victims of a century marred by confusion and decadence.



At the same time the suggestion of the “real” 20th century history challen-ges the fictionality of the text. Dorian, Wotton, Basil and other characters easily cross the slim border between their fictional existence and the “real” world. Basil reveals: “… the truth was that Di, Rhea and Désirée pulled me out of the gutter… The truth was they showed me a little love which is a lot more than anyone else has for a long time (Sinclair, 2002: 86).”

Much the same as in Wilde’s Dorian, Basil, the artist, discovers a beautiful, but anonymous young man and, enchanted by this Dorian, launches him into high society. Supported by his friend Henry Wotton, Basil leads Dorian through the social labyrinth of fame and sorrow until the moment when Dorian becomes more powerful, richer and better connected then his patrons. Inspired by Dorian’s beauty, Basil also creates an artifact which might be compared in style and fame only to Andy Warhol’s pieces. The fictional history slides smoothly into the real one.

In the modern Dorian it is the installation Cathode Narcissus which ages instead of its subject. The installation consists of nine video-tapes featuring the young and divinely beautiful naked figure of Dorian Gray. However, it has never been exhibited. After a decade Basil watches it again and see it has transformed. In the installation Dorian is now an old and sick man. Its creator, a sick and dying Basil, is the only one who witnesses its ugly transformation. But how can it be so? Can it be real? The reader is inevitably in a dilemma. What is for real? The picture of ugly Dorian or the “reality” of beautiful Dorian?

As if to take the blame for the transformation, Basil has to die. Dorian kills him. Is Dorian a sadist and a murderer? Is the murder necessary so that Dorian will stay young if Basil is unable to write his reality. This is, precisely what Wotton suggests in his journal embedded in the narrative. In fact, the entire text of the novel is written as Wotton’s version of reality, a fact that the reader only belatedly realizes. Its validity is subverted by Dorian’s own innocent account of his good deeds. Self has him betray his version of the truth by a slip that gives him away by referring to the murder of Basil. Dorian’s text finally tackles the main problem of the narrative – Which image tells of reality?

The question of the margins of reality is problematized in this novel in more than one way. The narrative closes when Wotton’s account is finished, which ends, logically, when his life ends. Dorian’s account, which comes after Wotton’s text, is perceived as a sequel. It tests the reader’s sense of reality and justice. Which of the two texts is the object and which is its mirror image?

The novel implies that every evidence of reality is just another make-beli-eve. An imitation of an imitation. Who is the one who really ages? Who is sick, and who beautiful and divine and kind? These questions are summarized by Schopenhauer’s words at the beginning of the novel: “’Persona’ really means an actor’s mask, and it is true that no one really reveals himself as he is; we all wear a mask and play a role (Self, 2002: 1).”



However, the greed and embrace of the illusion are real. They stem from the old myth of permanence which presents the obsession of the new as well as the old Dorian Gray. Dorian is in actuality under some rejuvenating program or regime, which secures the illusion:

I’ve assisted in four suspensions now and I can tell you that in the first seconds after deanimation – when the team sprang into action and I commenced cutting down the femoral artery so we could pump in the glycerol – I felt more sense of achievement than I have in any other area of my life (Self, 2002: 194).

With these words, the modern Dorian unmasks the conjurer and reveals the trick of his creation, his own artificiality. Dorian becomes aware that he exists only as a text in Wotton’s diary or within his own invented story.

The notion that a text exists only in a certain context is problematized by Hanif Kureishi in his novel The Body. The body is seen in this novel as a media-tor between various contents of the mind. The novel is about the possibilities of separating the body from the soul and writing one’s self anew. Against the back-ground of contemporary London, Kureishi places his strange people – scientific constructs. Namely, at the turn of the century, word has spread that a method has been invented of moving brains from one body to another. The hero of this novel, an academician, has his brain removed and accommodated in a much younger body. Kureishi writes how this body affected the new owner’s image of the world and his own self and how it limits his glimpse of reality.

Writing his self anew as a text on a blank page, the hero has to deal with the previous “life” of his new body. The hero experiences to what extent his access to reality is limited by the context of his new body. He meets all his friends but he cannot communicate with them. The context of his life has changed, and so have his language, worldview and perspective. His university career is suddenly mea-ningless. His family marriage, children, knowledge and wealth, everything he has accomplished has become immaterial. The contextualization of a young, beautiful, strong, promiscuous youth erased his previous identity completely.

The archetypal dream of eternal youth motivates the plot. Kureishi writes the reality of fictional beings/non-beings. Kureishi presents his main hero’s transformation as a new medical practice for rich clientele. The new product seems to be perfect as no one can distinguish between real and made-up people. However, problems occur elsewhere. One can choose between bodies, but one cannot predict how one’s new life will turn out. Does the fact that one lives in a black body, a woman’s body or the body of a socially low individual writes one’s perspective and ultimately his identity?

Kureishi exploits the enormous possibilities that gender, race and sexual orientation problematize through the hero’s changed perspective of the world. Kureishi’s hero acquires the body of a very good-looking and highly popular male homosexual. When people begin to recognize him, his previous identity becomes



meaningless. Does the fact that one is perceived differently by the world give one a different perspective? Does one have any control over one’s identity, or is it just “skin deep”? Could the body of a different gender, nationality, sexual orientation, age, profession or any other social group provide the mind with a different point of view? Is every reality virtual? Is reality a human construct, a text in a book, a body to wear, something to be adopted, used and exchanged for another reality? These issues themselves are the subject of the novel. The realities of unstable and utterly transmutable characters are “written” in terms of social discourses of gender, race and class, which are all prone to change, motivated only by the “technicalities” of the body. Kureishi makes us understand that the world mediated by the body can only be accessed through a limited vision of social and cultural constructs and presented by an even more limited human product – the language of a corresponding discourse.

Sometimes, these non-existents might recognize their fellow-beings. In most cases it is not possible to tell if someone is real or invented. The idea is that one can easily enter another body and after a while abandon it. The process can continue indefinitely until one wears out from wearing and wearing out bodies.

In this novel Kureishi writes the reality of non-existent people, the fact that makes all their acts in the real world ephemeral. They exhibit their power, indulge in sins, enjoy the immense freedom of a body-no-body, until they start to feel trapped in their new bodies and tortured by the sense of futility. They painfully embrace old Borges’s claim that only uniqueness associated with the true misery of existence gives meaning to life. “True” existence becomes their obsession. Being stripped of that uniqueness, they find it impossible to create any reality of their own.

In the 1980s John Fowles wrote the novel Mantissa, in which the text is a simulation of the working of the mind. The text presents the evidence of the enterprise of writing the individual’s own reality. The outer reality is stripped away from the hero as the result of his illness – amnesia. The hero is a writer by profession living in a hospital room. He is writing his own fictional story, which is, naturally the narrative we are currently reading. The hero is trying to re-me-morize his own life. His efforts are subverted by a mischievous nurse who leads his thoughts in various directions to confuse his sense of the “real”. The content of his mind and psyche – his knowledge and the archetypes of the unknown, are being manipulated with the effect of blurring the boundaries of the mind, body and fiction. His senses betray him, and so do his ideology, erudition and ability to create.

Instead of creating a meaningful text, he is endlessly knitting and unraveling the fabric of his story. He narrates as if driven by instincts as his own thoughts follow the tracks of various intertexts in the novel. In fact, Fowles presents the hero who experiences “the impossibility of living outside the infinite text (Bar-thes, 1975: 36)”.



In Mantissa Fowles problematizes the notion of “the real”. The very text writes reality as it writes the context of certain developments. The text and context are made to blend and clash thus further mocking the hero’s attempts to reach reality. His different versions of reality amount to a blank page, as words dissolve into nothingness: the archetypes of the unconscious, the dealings of the psyche and conscious only of the “luminous and infinite haze” as the only images of reality accessible to a man extracted from the context of his time (Fowles, 1997: 196).

A personal experience of reality as one of its legitimate perspectives is contained in Peter Ackroyd’s style in creating reality upon reality. Ackroyd em-ploys documentary evidence as he writes fictional plots of seemingly historical characters. To borrow Linda Hutcheon’s phrase, Ackroyd “deploys the historical text within its own complex textuality (Hutcheon, 2004: 105).” In novels such as Hawksmoor and The Lambs of London, Ackroyd sets fictional stories against the historical stage. In those novels he re-invents the lives of historical people: a well known 17th century architect Nicholas Hawksmoor and the poets Charles and Mary Lamb.

In both novels a number of facts and data weave the social and cultural fabric of the age.

In The Lambs of London, Ackroyd recreates the history of the Lamb family. The Lambs of the novel both are and are not Charles and Mary Lamb. In spite of the narrative’s neat way of employing their known histories, how can we know anything about the “reality” of their daily lives? How can we know their motives, drives, dreams or secrets? Ackroyd suggests that we may access their lives through textuality: Mary Lamb simply says: “I loathe the stench of horses’, Mary Lamb walked over to the window, and touched very lightly a faded lace fringe of her dress (Ackroyd, 2004: 1).”

As he sets to write the histories of Charles and Mary along with other invented characters, Ackroyd builds his plot round the episodes from the Lambs’ history. A number of fictitious plots and invented characters are merged into the factual history. The narrative carries the suggestion of Mary’s romantic engagement love and a book scandal allegedly connected with Charles. The book closes, as it opens, upon pseudo-historical fact: “/William Ireland/ every year on the anniversary of Mary Lamb’s death left a bouquet of red flowers beside her grave at St. Andrew’s, Holborn (Ackroyd, 2004: 216).” Ackroyd simply rewrites the biographies of the famous in terms of invented facts.

In Hawksmoor, Ackroyd builds the plot of the character on the historical figure of an 18th century architect. Ackroyd further merges the factual into the fictional by blending the identities of heroes, one of whom is historical, the other fictional. The fictional architect Nickolas Drier is built upon an historical Nickolas Hawksmoor, while the fictional 20th century detective is named so in this novel Thus, Ackroyd implies a mystical connection between the two men, which is in fact the main theme of what seems to be a detective novel:



There is also a Narrative which is hidden so that none may see it and in a retired Place have I put the effigy of Friar Bacon who made the Brazen Head that spake Time is. Nor shall I leave this Place once it is completed: Hermes Trismegistus built a Temple to the Sunne, and he knew how to conceal himself, so that none could see him tho’ he was still withinne it. This shall now suffice for a present Account, for my own History is a Pettern which others may follow in the far Side of Time. And I hug my Arms around myself and laugh for as if in a Vision I see some one from the dark Mazes of an unknown Futurity who enters Black Step Lane and discovers what is hidden in Silence and Secresy (Ackroyd, 1985: 205).

The relationship of the contemporary hero’s life and history is metonymical - Drier and Hawksmoor are enveloped by the same narrative universe.

The postmodern fiction, as Linda Hutcheon remarks, can no longer refer to history in any innocent way. On the contrary, writing fiction in postmodernism usually means the “parodic reworking” of the factual reality. Such reworking is the process which the author shares with his reader, as the destination in which the text finds its unity is in the reader’s mind. So, we can conclude in Barthesian way saying that what creates the illusion of reality in fiction is the reader’s un-derstanding of the text.

REFERENCES

Ackroyd, Peter. Hawksmoor. London. New. York: Penguin Books, 1985.-------, Lambs of London. London: Vintage, 2004. Barthes, Roland. The Pleasure of the Text, transl. Richard Miller. New York:

Hill and Wang, 1975.-------, “The death of the Author” in Image. Music. Text, 142–149. New

York: Hill and Wang, 1977. Foucault, Michel. Language, Counter-Memory, Practice: Selected Essays

and Interviews, transl. Donald F. Bouchard and Sherry Simon. Ithaca New York: Cornell University Press, 1977.

Fowles, John, Mantissa. Boston, New York. Toronto. London: Little, Brown and Company, 1997.

Eco, Umberto. Postscript to the Name of the Rose, transl. William Weaver. San Diego, Calif. New York and London: Harcourt Brace Jovanovich, 1983,1984.

Hutcheon, Linda. The Poetics of Postmodernsm. New York: Routledge, 2004

Kureishi, Hanif, The Body. London, Faber and Faber, 2003.Rushdie, Salman. The Ground Beneath her Feet. London: Vintage, 2000.Self. Will, Dorian: an Imitation, London. New York: Penguin Books,

2002.Sinclair, Ian. Landor’s Tower. London. New York: Granta Books, 2002.



White, Hayden. Metahistory: the historical imagination in nineteenth-cen-tury Europe. Baltimore: John Hopkins University Press, 1973.

Александра В. Јовановић

ПИСАЊЕ СТВАРНОСТИ (Резиме)

На ликовној и књижевној сцени у току XX века долази до непрестаног замагљивања границе између уметности и стварности. Ликовне уметности претходиле су у укључењу документарног материјала у уметнички контекст и то у форми „ready-made“ предмета. У књижевности наративне технике које су укључивале „стварносну грађу“ развиле су се касније у току XX века на трагу непрестане промене у односу између аутора и наратора дела. У другој половини XX века метафорична и метонимијска поигравања чињеницама из стварности постала су део уметничког текста. Теоретичари као што су Мајкл Фуко, Умберто Еко, Линда Хачен бавили су се особином модерног текста да у уметничком контексту реализује разне дискурсе из књижевности удаљених друштвених токова. Студије историографске метафикције Линде Хачен у којој се књижевни текст посматра наспрам историјског дискурса пружа допринос дугом низу постмодерних теоретичара књижевности који су разматрали отворена питања односа књижевности и стварности у модерном тексту. Аутори као што су Салман Ружди, Питер Акројд, Џон Фаулс, Иен Синклер и Вил Селф, поред многих других, користили су чињенице из стварности како би поново створили и представили непосредну или удаљену стварност у књижевном тексту.

Кључне речи: историографска метафикција, стварност, фикционалност, чињеница, текст, контекст, наративност.

Примљено 15. децембра 2010, прихваћено за штампу 31. марта 2011.



BIBLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 53–61) UDC 004.773.3:316.77

Ivana Trbojević-Milošević Univerzitet u Beogradu – Filološki fakultet

E-MAILING & POLITENESS

Within the broader framework of ethnopragmatics and contemporary politeness theories, the research presented attempts: 1) to show how characteristics of computer-mediated communication (CMC) render different perceptions of email as medium, which is reflected in the way message senders (writers) vary their strategies in performing speech acts such as ‘request’; 2) to examine the use of ritualised (formulaic) expressions of procedural meaning (EPMs) and semi-formulaic EPMs in e-mails written by students to faculty.

0.0. IntroductionIt was only in the nineties, when the compilation of the British National

Corpus (BNC) was nearing its completion, that the compilers of the corpus deci-ded to include a sample of e-mails, in tune with the principal aim of compiling a REPRESENTATIVE sample of the English language. Therefore, the e-mail sample also had to be proportional – and, as a result, the BNC boasts 7 e-mail files which total 214,018 words - as against the total of 100 million words in the corpus, or a little more than 0.2% of the whole corpus. In those days, e-mail as means of communication was pretty marginal and mostly restricted to governmental and, to a certain degree, academic contexts (Hoffman et al, 2008: 17). Some twenty years later, now a full decade into the 21st century, the e-mail, along with the mobile phone text message has become if not the preferred, then among the most readily utilised means of verbal communication. In the academic environment, the once unthinkable has become a routine practice: professors and students, especially postgraduates, communicate regularly via e-mail, as the busy pace of the daily agendas on both sides can hardly accommodate time for one-to-one contact.

At the same time, there is a tendency noticeable across the global academic space that faculty, especially senior, complain of various instances of inappro-priateness in students’ e-mails : the complaints include students’ choice of style, grammatical errors, inadequate salutations, abbreviations, impoliteness. My own experience and that of my colleagues at the Faculties of Philology and Philosophy, Belgrade University does not differ from that. In fact, the corpus for this research was compiled first as a collection of illustrations of something that at first looked like a sporadic, emerging phenomenon, but actually turned out to be a wide-spread one – lack of status congruence in e-mails sent by students to faculty.



1.0. Theoretical background

1.1. Politic behaviourThe theoretical framework within which the analysis has been carried out

was proposed by Watts (2003), who departs from the Face Theory as developed by Brown and Levinson (1987) by defining the (im)polite behaviour in relation to the notion of politic behaviour. Thus,

Politic behaviour: the behaviour, linguistic and non-linguistic, which the participants construct as being appropriate to the ongoing social interaction (non-salient). (Watts, 2003:19).

Whereas, Polite/impolite behaviour: behaviour beyond what is perceived to be appro-

priate to the ongoing social interaction (salient), which in itself tends toward the positive or negative end of the politeness spectrum. (Watts:2003:21)

The distinction between the politic and (im)polite behaviour is drawn in response and as a criticism of the ‘objectified’ notion of politeness as it is expli-cated within the Face Theory of politeness. It seems that the issue of politeness is far more complicated and that the interpretation of a speech act as polite or impolite depends on far more cues than postulated within Brown’s and Levinson’s theory. Let me give an example: imagine a situation where someone has taken your umbrella from a stand and is getting ready to leave the room. You notice it and say:

“Excuse me, I’m afraid you’ve taken my umbrella!”Or, you might say “Sorry, that umbrella is mine!”The very fact that you have used all the formulae of what is considered to

be ‘polite’ language does not necessarily mean that you are being polite. That kind of behaviour is actually expected and, therefore, we should rather say it is an instance of politic behaviour.

The person who has taken your umbrella would probably stop, he or she might then compare your umbrella to his/hers, and after that he/she would probably hand it back to you with an accompanying apologetic phrase. That would be yet another instance of expected - therefore, politic behaviour. Now, let us imagine that you have said something like the following:

“Would you, by any chance, mind terribly if I asked you to hand me back my umbrella, please?”

This utterance, laden as it may be with ‘polite’ formulae, is well beyond the expected and is in all likeness going to be interpreted as a face threatening act (FTA) or, more precisely, unnecessarily aggressive.

It is important to note that either polite or impolite behaviour is not evalu-ated automatically as such, but is rather negotiated on-line, during the ongoing


Ivana Trbojević-Milošević, E-mailing & politeness

interaction. The evaluation of behaviour as (im)polite depends on a number of factors, including the social relations between the interlocutors, their age, situ-ational context, etc. On a wider scale, it depends on the cultural background of the participants in the interaction, as the perception of (im)polite behaviour is culture-specific. This holds for both intra- and cross-cultural perspectives.

An implication from the theoretical points listed above appears to be crucial for this research: linguistic structures cannot be inherently polite or impolite. In other words, one and the same structure may be interpreted as impolite (or, indeed, intended as such) in one situation, or appropriate (if not polite) in another.

2.2. Formulaic and Semi-Formulaic Language: Expressions of Procedural Meaning For the purposes of this research, it is important to draw distinction between

two types of meaning: propositional and procedural. The propositonal meaning is conventionally conveyed by the very structure of the uterance; it has to do with the inferences drawn directly from the linguistic form and those inferences concern the truth value of the proposition.

The procedural (or sometimes called interpersonal) meaning is inferred from conditions which are external to the linguistic form of the utterance; it is negotiated on-line between the interlocutors. (Watts, 2003:173)

For example, if my husband at home tells me ’Mosquitoes are huge this year’, the verifiable truth of the utterance is inferrred directly from its linguistic structure, together with two more inferences: my husband has evaluated the mo-squitoes as huge and he has said so. If a person standing next to me on the bus says the same utterance to me, there is more to it than the propositional meaning only: I shall interpret it as an attempt to make conversation. My fellow passanger may also say ’Mosqitoes are huge this year, don’t you think?’ and the second part of the utterance will even more clearly signal to me what his/her intention is. Those parts of utterances that signal the manner in which the utterances may be interpreted are called the expressions of procedural meaning (EPM).

Literature on politeness abounds in taxonomies of EPMs. Some are highly elaborate, like that of House and Kasper’s (1981), which break the EPMs into some eight sub-categories, such as politeness markers, play-downs, consultative devices, hedges, commiters, down-toners, forewarnings, etc., and some are ra-dically simplified, like that proposed by Holmes (1995) which subsumes them under two sub-categories only, namely hedges and boosters. For the pruposes of this paper, a distinction between the so-called formulaic or ritualized and semi-formulaic EPMs should be drawn (Watts, 2003):

Formulaic (ritualised) EPMs are fully pragmaticalized structures (formulae):

• Please, How are you?, Thanks, Sorry, No problem, No worries, Pardon, etc.



Semi-formulaic EPMs are represented by the instances of indirect speech acts which are interpreted as ‘negative politeness’ in Brown’s and Levinson’s (1987) terms:

• Would you mind closing the door?

3.0. Why e-mails are like mermaidsCharacteristics of e-mail language have been in the focus of a number of

researches for some time now (Baron, 2002, 2003; Biesenbachus-Lucas, 2007; Crystal, 2001). What appears to be a common denominator for those analyses is that e-mails, in terms of their linguistic and stylistic features, keep oscillating along the continuum between the written and spoken texts. They do exhibit some typical characteristics of written discourse, such as linearity, punctuation (although the writers hardly seem to feel obliged to use it consistently), use of cohesive devices, etc. Theoretically, the writers of e-mails in all situations do have time to plan, edit and revise the e-mail text before pushing the ’Send’ button, which puts them in the same position as the writer of a formal letter.

Clearly, the characteristics of spoken discourse detectable in e-mails are not inherent, but rather derived due to relative speed of computer mediated co-mmunication. It is not uncommon to come across series of e-mails generated in succession by using the ‘Reply’ option that go on for a considerable number of turns and actually make adjacency pairs like those in conversation.

Also, the informality of style normally encountered in spoken communica-tion and so often found in students’ e-mails to faculty may be tracked down to the absence of social context cues on the one hand and the absence of non-verbal cues on the other. The absence of social context creates a seductive and errone-ous impression of egalitarian social relationship with the receiver of the e-mail1 ; the absence of non-verbal cues is strongly felt, as well as the need to make up for them by imaginatively (over) using punctuation (e. g. !!!... or ????????? ), or using the ‘emoticons’ (e. g. , etc). The end result is a simulacrum of the spoken language which aims at achieving the same pragmatic effect as the spoken language.

What comes into picture, especially once you have read through a conside-rable number of e-mails is the lack of status congruence – e-mails vary in status not only across the corpus, but within the output of one writer as well. One and the same e-mail writer will sometimes produce very formal e-mails, written in accordance with formality requirements of a letter, only to slip into a rather casual spoken-like mode after a while. That leads me to believe that the reason for the

1 It becomes quite clear upon analyzing the corpus, that a number of e-mail senders did not have any idea of the kind of social hierarchy behind the university e-mail address; those mails were mostly written by high-school students requesting information concerning requirements for entrance examination and studies in general. It can only be concluded that those senders ’modelled’ their e-mails only on their previous e-communication experience which had been limitted to their peers.



noticed status incongruence lies in the sender’s perception of email as medium, which alternates between spoken and written and which then governs the writer’s choices from the inventory of linguistic, socio-linguistic and pragmatic means. This perception seems to be inconsistent too and varies not only from individual to individual, but from situation to situation.

4.0. DataIn my previous research within the domain of politeness (Trbojević, 2008,

2009a, 2009b), the language data obtained was based on the responses elicited from informants by means of discourse completion tasks (DCTs). In contrast, this research has been based on actual e-mail messages and, thus, authentic linguistic output. The corpus consists of 138 e-mail messages written to 3 members of faculty2 over a period of three months during the academic year 2007/8. All 138 represented instances of ‘request’: some requested information on open door times, on exam terms and exam requirements, on entrance examination requirements; some requested extension of dates for handing in seminar papers; a number of them requested feedback on material they sent (seminar and master papers).

All e-mails (or rather their senders) constituted two major groups: requesters who knew the faculty they wrote to and those who had no social cues.

Starting from the assumption that Serbian has much higher preference for directness than English - and that assumption has been confirmed to a pretty high degree in my previous research which dealt with expressions of procedural me-aning in spoken language - such as the use of imperative either mitigated by the ritualised expressions such as please / molim te/vas, or hardly mitigated at all, I wanted to check whether that assumption would hold true for the written discourse, or rather the ‘cross’ between written and spoken discourse that e-mail is.

Also, I expected the level of directness to be in proportion with the level of imposition – that the higher the imposition of the request (pressing for action, urgency of request) the lower the level of directness would be.

I looked for the occurrences of the following types of expressions: 1) Ritualised (formulaic) expressions such as opening and closing phrases,

as well as closing expressions (as in letters):e. g. Dear Sirs/ Dear Madam/ Mrs. Trbojević/ Ivana/ Best regards/ etc.

2) Semi-formulaic expressions , i.e. linguistic expressions of speech acts that would be interpreted as ‘politeness payment’ or ‘negative politeness in Brown & Levinson’s terms:

I wondered if you could help me with...

2 My thanks go to my colleagues Katarina Rasulić and Nina Vlahović who kindly supplied me with the material from their mail inboxes.



5.0. ResultsThe analysis of the corpus has rendered the following categories of ritualised

and semi ritualised expressions:I Ritualised expressions range:1) Very formal, typical letter openings:Poštovan(i)a /gospođo/ profesorka (prezime)RESPECTED-m/f / MADAM / PROFESSOR (last name)Poštovanoj profesorki (prezime) (dative)TO-Dat RESPECTED-f Professor (last name)2) Hybrid of formal and informal address (informal forms are in italics):Poštovana Ivana/ Draga profesorkaRESPECTED-f (name) / DEAR Professor 3) Informal opening:Draga IvanaDEAR (name)4) Very informal opening:Zdravo (ime), Hi! Hello! Profesorka (vocative), name5) No opening at all: straight to the request or, 6) Mitigation by an introductory apology: Izvinjavam se što Vas zamaram sa... APPOLOGIZE1st pers-refl THAT YOU-acc BOTHER-1st pers withSorry to bother you with…7) Frequent use of (speech act) conditionalsAko bih mogla da pitam, kako treba da izgleda bibliografija?If I may ask, what shall the list of references look like?In practically all e-mails, an excessive use of the formulaic ‘molim vas’

(please) was noted, as well as formal thanking in advance. II Semi-formulaic expressions mitigating the directness of address: 1) Syntactic modifiers: Past tense: Htela sam da Vas zamolim (I wanted to ask...) Potential of (lexical )verbs : Želele bismo da...(We would like to...)

Interrogatives + modal verbs: Možete li da me primite (Can you see me in your office...)

Interrogatives + Potential of modal verbs : Da li biste mogli da... (Could you ...)

2) Embedding :Conditionals : Mislila sam, ako je ikako moguće, da mi produžite rok... (I thought, if at all possible, that you could extend the deadline...)

3) Lexical modifiers: Modal adverbs: možda, verovatno, moguće (maybe, possibly, perhaps).



The majority of e-mails was characterized by the hybrid I2) type opening; the ‘hesitation’ between formality and informality is typical whenever there is ‘mixed’ perception of e-mail as medium3. However, it can hardly be said that this informality in the opening influenced the rendering of the message content toward the impolite end of the politeness continuum. On the contrary, the expected preference for directness did not show in the major part of the sample: very few of the examined emails exhibited high level directness, and only those coming from requesters who wrote to an unknown recipient; consequently, the use of formulaic and semi-formulaic devices mitigating the strength of the speech act of requesting turned out to be much more frequent than in the previous research data.

6.0. Concluding remarks The high frequency of the hybrid combination of I2) type of address points

to another important issue, and that is a lack of norms regarding ‘e-politeness’; true enough , if you search for ‘e-mail etiquette’ on the Web, you will come across a number of advisory sites listing the tips of polite e-communication, but those derive from and are applicable only in business and corporate environments and can hardly be interpreted as adequate in the academic or other environments. So what happens, and is rather clearly visible in my corpus, is that the requesters ‘design’ their own norms depending on their own perception of email as medium (written vs. spoken).

Finally, what actually remains an open question, is the rating of those emails in terms of politeness. It turns out to be quite vague too. The hybrid nature of e-mail and the hybrid choices made by the requesters produced a hybrid effect: few of those mails went so far beyond the politic behaviour to be called downright impolite, but a few showed such preference for tentativeness that sounded unna-tural in Serbian. The majority remained in the ‘hybrid’ middle – going beyond the expected at the very opening and then mitigating the imposition of the request by a number of syntactic and lexical devices.

This finding opens another issue that actually departs from the focus of the research, and that is the question of whether this type of communication should be taught or not in the academic setting.

3 It was only some days ago that I received a mail from a postgraduate student who actually explains the omission of salutation in her mail. I copy it here: Pozdravljam vas; izvinite sto nisam naslovila ovu poruku, htela sam da krenem sa draga profesorka, ali ne znam da li je u redu, ono drugo, postovana, malo mi zvuci suvise zvanicno, zato i nema pocetka. Vasa...XY ( I wish you all the best now; please excuse my not having saluted you at the beginning of the mail, I wanted to start with Dear Professor, but I didn’t know if it was OK, whereas the other one, Respected (fem), sounded a little to official, that’s why there is no beginning. Yours... XY) Also, mark the sentence structure and punctuation use that simulate the flow of speech.



REFERENCES

Baron, N. S.: (2002) Who sets e-mail style? Prescriptivism, coping stra-tegies, and democratizing communication access. The Information Society 18. 403–413.

Baron, N. S. (2003) Why e-mails look like speech: Proofreading, pedagogy and public face. In: New Media Language, J. Aitchinson & D. M. Lewis (eds), New York. Routledge, 85–94.

Biesenbach-Lucas, S. (2007) Students writing emails to faculty: An examina-tion of e-politeness among native and non-native speakers of English. Language Learning and Technology, Volume 11, No. 2, 59–81.

Brown, P. and Levinson, S. (1987) Politeness: Some Universals in Language Usage. Cambridge: Cambridge University Press.

Crystal, D. (2001) Language and the Internet. Cambridge. Cambridge University Press.

Hoffman, S., Evert, S., Smith, N., Lee, D. and Y. Berglund Prytz. (2008) Corpus Linguistics with BNCweb – A Practical Guide. English Corpus Linguistics. Vol.6. Frankfurt am Mein. Peter Lang.

Holmes, J. (1995). Women, Men and Language. London: Longman.House, J. and Kasper, G. (1981) Politeness markers in English and German.

In: Conversational Routine, Coulmas, F. (ed.), The Hague: Mouton, 157–185.Trbojević, I. (2008): Grammar Can Hurt: A Contrastive View of English and

Serbian Imperatives. In: ELLSSAC Proceedings – English Language and Litera-ture Studies: Structures across Cultures. Volume I, Rasulić, K. and I. Trbojević (eds), Belgrade: Faculty of Philology, 103–114.

Trbojević, I. (2009a). Crossing Boundaries or How Similarities Can Be Dangerous, Acta Universitatis Wratislaviensis No 315, Anglica Wratislaviensia XLVII, Wroclaw, Wydawnictvo Uniwersytetu Wroclawskiego, 73–80.

Trbojević, I. (2009b) Some Contrasts in Politeness Structure of English and Serbian. In: PASE Papers 2008: Studies in Language and Methodology of Teaching Foreign Languages, Kuzniak M. and B. Rozwadowska (eds), Wroclaw, Oficyna Wydawnicza ATUT, 177–184.

Watts, R. J. (2003) Politeness. Cambridge: Cambridge University Press.



Ивана Трбојевић-Милошевић

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА И УЧТИВОСТ (Резиме)

Ослањајући се на теоријски оквир који обезбеђују етнопрагматика и теорије учтивости, овај чланак се бави феноменом двоструке перцепције имејла (електронске поруке) код учесника у компјутерски посредованој комуникацији. Наиме, учесници у комуникацији некада имејл перципирају као писани, а некада као говорени медијум, што за последицу има разлике у регистрима и стиловима ових порука, нарочито у такозваним изразима процедуралног значења (ИПЗ), и то формулнoг типа.

Кључне речи: компјутерски посредована комуникација, имејл, учтивост, изрази процедуралног значења (ИПЗ), формулни изрази, семи-формулни изрази.






BIBLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 63–82) UDK 811.111’373.45 : 811.161.1

Ivo Fa bi ja nić Sve u či li šte u Za dru – Od jel za an gli sti ku

OR TO GRA FI JA OSNOV NO GA OB LI KA RU SI ZA MA U EN GLE SKO ME JE ZI KU

U ra du se ana li zi ra adap ta ci ja or to gra fi je osnov no ga ob li ka ru si za ma u en gle sko me je zi ku i us po re đu ju la ti nič ki gra fe mi/zna ko vi za tran sli te ra ci ju ći ri lič kih gra fe ma s gra fe mi ma ko ri šte nim u adap ta ci ji or to gra fi je osnov no ga ob li ka ru si za ma. Us po re đu ju se i ana li zi ra ju gra fe mi/zna ko vi osam tran sli te ra cij skih su sta va: In ter na ti o nal Scho larly System, In ter na ti o nal Or ga ni za tion for Stan dar di za tion, Go su dar stvennyj stan dart, pra vi la In sti tu ta jazyko zna ni ja Ros sij skoj aka de mii na-uk, Li brary of Con gress, Bri tish Stan dard, Bo ard on Ge o grap hic Na mes, te Per ma nent Com mit tee on Ge o grap hi cal Na mes for Bri tish Of fi cial Use. Or to gra fi ja osnov no ga ob li ka for mi ra se pre ma iz go vo ru mo de la (in deks a), or to gra fi ji mo de la (in deks b), kom bi na ci ji iz go vo ra i or to gra fi je (in deks c), pre ma utje ca ju je zi ka po sred ni ka (in deks d), te za an gli zme u ru skom, pre ma iz go vo ru ru skih pa-la ta li zi ra nih su gla sni ka (in deks e). U ovom ra du uve den je i prin cip po ko je mu se ru si zmi for mi ra ju s iz o sta vlje nim ru skim pa la ta li zi ra nim su gla sni kom (in deks f).

UvodU is tra ži va nji ma je zi ka u kon tak tu če sto se ana li zi ra kon takt en gle skog kao je-

zi ka da va te lja s dru gim je zi ci ma pri ma te lji ma. Ri jet ko se, me đu tim, ana li zi ra ulo ga ru skog kao je zi ka da va te lja. Uvri je že no je mi šlje nje da su ru si zmi u en gle sko me ri jet-ki i da sto ga ne za vr je đu ju ve ći an ga žman stru ke u nji ho vu pro u ča va nju. Re cent na lek si ko graf ska is tra ži va nja po ka zu ju da broj ru si za ma u en gle skim jed no je zič nim rječ ni ci ma i ni je ta ko be zna ča jan. Sa mo u is tra ži va nju Mi ro sla ve Pod ha jec ke na pri mjer, u ko jem je ana li zi ra no se dam en gle skih jed no je zič nih rječ ni ka1, ukup no je za bi lje že no čak 1278 ru si za ma (Pod ha jec ka, 2006: 131).

Pr ve ru ske ri je či pre ne se ne su u en gle ski je zik u dru goj po lo vi ci 16. sto lje ća, a po sred ni ci u tran sfe ru bi li su en gle ski tr gov ci i po kli sa ri. Ja ča nje ru skih kon-ta ka ta sa Za pa dom za vri je me vla da vi ne Pe tra Ve li ko ga, pra tio je i in ten ziv ni ji tran sfer ru skih ri je či u en gle ski je zik. Po ve ća no za ni ma nje za Ru si ju i ru ske dru-štve no-po li tič ke pri li ke u 19. sto lje ću re zul ti ra lo je i no vim ru si zmi ma. Me đu tim, naj in ten ziv ni ji kon takt iz me đu dva je zi ka do go dio se u 20. sto lje ću, a raz lo ge po nov no tre ba tra ži ti u tur bu lent nim po li tič kim pro mje na ma u Ru si ji dva de se tih

1 The Ox ford En glish Dic ti o nary, 2. iz da nje, Ox ford En glish Dic ti o nary Ad di ti ons Se ri es, The Cen tury Dic ti o nary, Web ster’s New In ter na ti o nal Dic ti o nary of En glish, 1., 2. i 3. iz da nje, te Bar-nhart Dic ti o nary of New Words.



i osam de se tih go di na, te sil nom uspje hu so vjet ske astro na u ti ke i lan si ra nju pr vog sa te li ta še zde se tih go di na.

Ana li za adap ta ci je or to gra fi je ru si za ma va žan je pred u vjet za ka sni ju kva li-tet nu i do sljed nu ana li zu tran sfo ne mi za ci je od no sno adap ta ci je iz go vor ne stra ne re pli ke. Ana li za raz vo ja tran sfe ro ni ma2, ru si za ma u en gle skom, za po či nje for-mi ra njem nje go va osnov no ga ob li ka. U pr vom stup nju adap ta ci je po la zi se od ru sko ga mo de la, nje go ve or to gra fi je i iz go vo ra. Kor pus ru si za ma pro u če nih u ovom ra du po ka zao je da se oni mo gu raz vr sta ti u pet sku pi na, ovi sno o na či nu for mi ra nja or to gra fi je osnov no ga ob li ka ru si za ma. Pr va sku pi na od no si se na one ru si zme ko ji svoj osnov ni ob lik for mi ra ju pre ma iz go vo ru mo de la. Dru gu sku pi nu či ne tran sfe ro ni mi ko ji osnov ni ob lik for mi ra ju pre ma or to gra fi ji mo de la – ru ske ri je či. U tre ćoj sku pi ni na la ze se ru si zmi for mi ra ni na osno vi kom bi na ci je iz go vo ra i or to gra fi je mo de la, a u če tvr toj su oni for mi ra ni pod utje ca jem je zi ka po sred ni ka3. Pe ti na čin for mi ra nja osnov no ga ob li ka tran sfe ro ni ma u en gle sko me je zi ku pred sta vlja ta kvu adap ta ci ju or to gra fi je kod ko je su u re pli ci iz o sta vlje ni pa la ta li zi ra ni su gla sni ci iz ru sko ga mo de la4.

S ob zi rom da se po ne ki ru si zmi po ja vlju ju i u va ri jant nim ob li ci ma, po treb no je od re di ti zna če nje ter mi na osnov ni ob lik ru si zma. Pod or to gra fi jom osnov nog ob li ka pod ra zu mi je va mo onaj ob lik ru si zma ko ji je, su klad no na či nu for mi ra nja ko je mu pri pa da, naj bli ži or to gra fi ji mo de la adap ti ra noj u je zi ku pri ma o cu. Ako se ko ji gra fem u re pli ci vi še ili ma nje raz li ku je od gra fe ma u mo de lu, ta da se ta kav ru si zam od re đu je kao va ri jan ta osnov nog ob li ka. Raz li ke iz me đu osnov nih i va-ri jant nih ob li ka ru si za ma obič no se oči tu ju u pri la go đe nom pri ka zu gla sov ne vri-jed no sti gra fe ma u ru si zmu na osno vi or to gra fi je je zi ka po sred ni ka (npr. ko u miss, tran sfe ri ran po sre do va njem fran cu sko ga), pri mje ni stan dar da ka rak te ri stič nih za or to gra fi ju u je zi ku po sred ni ku (npr. ar chi ne, tran sfe ri ran po sre do va njem fran cu-sko ga) ili u mo guć no sti adap ta ci je po mo ću vi še slič nih gra fe ma ko ji se ko ri ste u

2 U ovom is tra ži va nju uvo di mo ter min ko ji, pre ma na šem mi šlje nju, sa dr žaj ni je i pot pu ni je opi su je one lek sič ke je di ni ce ko je su iz lek si ka jed no ga je zi ka pre ne se ne i pri la go đe ne lek si ku dru go ga je zi ka. Za raz li ku od poj mo va: po su đe ni ca, tu đi ca, usvo je ni ca, uskla đe ni ca, po zaj mi ca ili po zajm lje ni ca, ko ji pri je sve ga opi su ju, uvjet no re če no, po tre bu vra ća nja ono ga što je po su đe no ili tu đe, po jam tran sfer (Mu lja čić 1998) od no sno tran sfe ro nim (pre ma la tin sko me tran sfer re – pre no si ti) bo lje opi su je si tu a ci ju pri je no sa lek sič kih ele me na ta iz jed no ga u dru gi je zik. Bu du ći da je ter min tran sfer i u hr vat skom do volj no čest i da je raz vio vi še zna če nja, pred la že se tran sfe ro nim ko ji i po svo joj struk tu ri od go va ra dru gim lek si ko lo škim ter mi ni ma (npr. an to nim, si no nim, ho mo nim i sl.). Pre ma to mu, tran sfe ro nim (tran sfer + onim) je lek sič ka je di ni ca pre ne se na iz jed no ga u dru gi je zik, či jim se ra zi na ma vi še ili ma nje pri la go đa va.

3 Na ve de na kla si fi ka ci ja for mi ra nja osnov no ga or to graf skog ob li ka ru si za ma, u pr va če ti ri na-či na for mi ra nja ob li ka, pra ti kla si fi ka ci ju ko ju je u svo jim ra do vi ma pred lo žio Ru dolf Fi li po vić (v. npr. Fi li po vić 1990; Fi li po vić 1997; Fi li po vić, Me nac 2005).

4 Pe ti na čin for mi ra nja osnov no ga ob li ka ru si za ma ov dje se bi lje ži in dek som f bu du ći da se in dek som e (v. Fi li po vić, Me nac 1997) ot pri je bi lje ži na čin for mi ra nja or to gra fi je pre ma pa la ta li zi ra-nom su gla sni ku u an gli zmu.


Ivo Fabijanić, Ortografija osnovnoga oblika rusizama u engleskome jeziku

je zi ku po sred ni ku (npr. tcher no zem, tscher no zem; borscht, bortsch, borsch ko ji su tran sfe ri ra ni po sre do va njem nje mač ko ga).

Us po red ba su sta va za tran sli te ra ci ju ći ri lič kih gra fe maTran sli te ra ci ja pret po sta vlja za mje nu gra fe ma ći ri lič kog pi sma ade kvat nim

gra fe mi ma la ti nič kog pi sma. Me đu tim, prin cip za mje ne gra fe ma od no sno tran sli-te ra ci je ne pro vo di se uvi jek do sljed no5 jer gra fem ski su sta vi ru skog i en gle skog ni su iden tič ni. Ru ski ima gra fe ma ko ji ne ma ju svo ju za mje nu u la ti nič kom pi smu, pa se uvi jek ne mo gu za mi je ni ti od go va ra ju ćim en gle skim gra fe mi ma.

Svje sni smo či nje ni ce da se prin cip za mje ne gra fem skih zna ko va u tran sli te-ra cij skim su sta vi ma nu žno ne mo ra po du da ra ti s prin ci pom za mje ne gra fem skih zna ko va u pro ce su adap ta ci je ru si za ma. Tran sli te ra ci ja se naj če šće ko ri sti on da ka da na sta ne po tre ba za, uvjet no re če no, de ko di ra njem ru skih osob nih ime na, ge o graf skih na zi va ili poj mo va. U ve ći ni dru gih si tu a ci ja ri ječ je o je zič nom kon-tak tu pri li kom ko jeg do la zi do pri je no sa lek sič kih je di ni ca i nji ho ve adap ta ci je su sta vu je zi ka pri ma te lja. Dru gim ri je či ma, pri je nos gra fe ma u je zič nom kon tak-tu ne ri jet ko ima one ka rak te ri sti ke ko je se u tran sli te ra cij skoj nor mi ne na la ze i obr nu to. Una toč to mu, od lu či li smo us po re di ti ta dva prin ci pa pri je no sa od no sno za mje ne ći ri lič kih gra fe ma la ti nič kim jer za to, pre ma na šem mi šlje nju, po sto ji ne ko li ko raz lo ga. Pr vi raz log za ana li zu le ži u či nje ni ci da ta kva ana li za do sa-da ni je bi la pro ve de na. Dru gi raz log je upra vo po tre ba da se us po red bom do đe do re le vant nih za klju ča ka o ve ćim ili ma njim slič no sti ma od no sno raz li ka ma u dva ma na či ni ma za mje ne gra fe ma. Na ša je pret po stav ka da raz li ka ne će bi ti kod onih gra fe ma ko ji su u oba pi sma iden tič ni, tj. kod <a>, <e> i <o>. Znat ni jih raz li ka mo že bi ti kod za mje ne gra fem skih zna ko va ko ji ne ma ju od go va ra ju ću „iz rav nu” za mje nu u en gle skoj la ti ni ci. To su: <ё>, <ж>, <ч>, <ш>, <щ>, <ъ>, <ы>, <ь>, <ю> i <я>. Tre ći raz log za pro vo đe nje ove us po red be jest po tre ba za utvr đi va njem fak to ra zbog ko jih su u dva ma na či ni ma za mje ne i bi lje že nja gra fe ma raz li ke evi dent ne.

Ra di jed no stav ni je i kva li tet ni je us po red be od no sno ana li ze gra fem skih zna-ko va, sma tra mo da je po treb no na ve sti zna ko ve ko ji se pred la žu kao od go va ra ju ća za mje na u tran sli te ra ci ji gra fe ma ru ske ći ri li ce la ti nič kim gra fe mi ma. Za po tre be ovo ga ra da na vo di mo i us po re đu je mo zna ko ve ko ji se ko ri ste: u pra vi li ma Me đu-na rod nog znan stve nog su sta va za tran sli te ra ci ju ru skih ći ri lič kih gra fe ma ko ji ma se ve ći nom ko ri ste lin gvi sti (In ter na ti o nal Scho larly System; ko ri sti mo kra ti cu ISS); u stan dar du ko ji pro pi su je Me đu na rod na Or ga ni za ci ja za Stan dar di za ci ju (In ter na ti o nal Or ga ni za tion for Stan dar di za tion: skra će ni ca – ISO 9) i Dr žav ni Stan dard, slu žbe ni stan dar di za cij ski su stav u Ru si ji (Go su dar stvennyj stan dart; skra će ni ca je GOST); u pra vi li ma za tran sli te ra ci ju ru skih osob nih ime na In sti-tu ta za je zi ko slo vlje Aka de mi je zna no sti SSSR-a iz 1951–956. go di ne (In sti tut

5 Slič na je si tu a ci ja i kod za mje ne gra fe ma u ru si zmi ma.



jazyko zna ni ja Ros sij skoj aka de mi ji na uk; u ra du ko ri sti mo kra ti cu In sti tut)6; u en gle sko me naj če šće ko ri šte nih su sta va za tran sli te ra ci ju: u su sta vu Kon gre sne bi bli o te ke SAD-a (Li brary of Con gress; skra će ni ca – LC); u Bri tan sko me stan-dar du ko jim se ko ri sti iz da vač ka ku ća Ox ford Uni ver sity Press (Bri tish Stan dard, skra će no BS), te u stan dar du ko ji pro pi su ju ame rič ki Od bor za ze mljo pi sne na-zi ve (Bo ard on Ge o grap hic Na mes, skra će no BGN) i bri tan ski Stal ni od bor za ze mljo pi sne na zi ve (Per ma nent Com mit tee on Ge o grap hi cal Na mes for Bri tish Of fi cial Use, skra će no PCGN). Ta bli ca ko ja sli je di da je us po red ni pri kaz su sta va za tran sli te ra ci ju ći ri lič kih gra fe ma.

Grafemi ruske ćirilice

ISS ISO 9; GOST2002

Institut LC BS BGN/PCGN

a a a a a a a

б b b b b b b

в v v v v v v

г g g g g g g

д d d d d d d

е e e e poslijesuglasnika, jena početkuriječi i nakonsamoglasnika

e e e, ye

ё ё ё ‘o poslijesuglasnika (osim ч, ш, щж), jo napočetku riječi i nakon samo-lasnika, ъ i ь

e/ё ё ё, yё

ж ž ž ž zh zh zh

з z z z z z z

6 Po treb no je na gla si ti da je tra di ci ja pro u ča va nja tran sli te ra ci je u ru skom du ga. O toj pro ble-ma ti ci pi sa li su npr.: A. A. Re for mat skij u član ku Tran sli te ra ci ja rus skih tek stov la tin ski mi bu kva mi (1960), R. Ja kob son u član ku O la ti ni za cii me ždu na rodnyh te le gramm na rus skom jazyke (1965) i V. A. Us pen skij u ra du K pro ble me tran sli te ra cii rus skih tek stov la tin ski mi bu kva mi (1967).



и i i i na početkuriječi, poslije samoglasnika isuglasnika, jinakon ь

i i i

й j j j ǐ ǐ y

к k k k k k k

л l l l l l l

м m m m m m m

н n n n n n n

о o o o o o o

п p p p p p p

р r r r r r r

с s s s s s s

т t t t t t t

у u u u u u u

ф f f f f f f

х x h h kh kh kh

ц c c c ts ts ts

ч č č č ch ch ch

ш š š š sh sh sh

щ šč ŝ šč shch shch shch

ъ ‘’ ‘’ izostavlja se ‘’ ‘’ ‘’

ы y y y y ui y

ь ‘ ‘ ‘ na kraju riječii ispredsuglasnika, izostavlja seispred samo-glasnika;

‘ ‘ ‘



э è è e è/ë é e

ю ju û ‘u poslije suglasnika, ju na početkuriječi, poslijesamoglasnika, ъ i ь;

iu yu yu

я ja â ‘a poslijesuglasnika, jana početkuriječi, poslijesamoglasnika, ъ i ь.

ia ya ya

Pre ma pri je dlo zi ma iz šest od no sno osam na ve de nih tran sli te ra cij skih su sta-va, za vi še od po lo vi ce ći ri lič kih gra fe ma (17 od 33) od re đe ni su od go va ra ju ći gra fe mi iz la ti nič kog pi sma7. Raz li ke su evi dent ne kod gra fe ma ko ji u ru skim ri je či ma do la ze na kon pa la ta li zi ra nih su gla sni ka, tj. /e/, /ё/, /и/, /ю/, /я/; kod <ы> ko ji se bi lje ži iza ne pa la ta li zi ra nih su gla sni ka; kod gra fe ma <й> (krat ko /i/) i <э> (obr nu to <e>); su gla sni ka: /ж/, /х/, /ц/, /ч/, /ш/ i /щ/, te u tran sli te ra ci ji zna ko va <ъ> (tvr di znak) i <ь> (me ki znak).

Za gra fem <e> je di no u pri je dlo zi ma In sti tu ta i BGN/PCGN, uz <e>, na la zi mo i va ri jan tu <je> od no sno <ye>. Svi osta li su sta vi pred la žu upo ra bu gra fe ma <e>. Za ru ski gra fem <ё> svi tran sli te ra cij ski su sta vi nu de isti gra fem (<ё>), osim In sti tu ta, LC-a i BGN/PCGN-a. Pri je dlog In sti tu ta pret po sta vlja po zna va nje iz go vo ra gla sa ko ji se u pi smu na la zi iza pa la ta li zi ra nih su gla sni ka, na po čet ku ri je či i iza tvr dog i me kog zna ka. Su klad no to mu, In sti tut pred la že tran sli te ra ci ju gra fe ma <ё> kao <’o> po sli je su gla sni ka (osim su gla sni ka /ч/, /ш/, /щ/, /ж/), <jo> na po čet ku ri je či i na kon sa mo gla sni ka, te na kon zna ko va <ъ> i <ь>. LC na vo di i va ri jan tu <e>, a BGN/PCGN va ri jan tu <уё>. Raz li ka je ne znat na za ći ri lič ki gra fem . Svi tran sli te ra cij ski su sta vi za mje nju ju ga s la ti nič kim , a In sti tut još do da je <ji> ako se u ri je či na la zi iza zna ka <ь>. Za gra fem <ю> raz li ke su znat ni je. ISS i In sti tut za mje nju ju ga s <ju> od no sno <’u>, BS i BGN/PCGN bi lje že ga kao <yu>, ISO 9 i GOST pred la žu <û>, a LC – <iu>. <Я> se tran sli te ri ra slič no kao <ю>: u pri je dlo gu In sti tu ta i dje lo mič no u pri je dlo gu ISS-a, kom bi na ci jom apo stro fa ko ji ozna ča va pa la ta li zi ra nost pret-hod no ga su gla sni ka i gra fe ma <a> od no sno <’a>, te di gra fom <ja> na po čet ku ri je či, po sli je su gla sni ka i zna ko va <ъ> i <ь>. BS i BGN/PCGN pred la žu di graf <ya>. LC na vo di <ia>, a ISO 9 i GOST ko ri ste gra fem <â>.

7 U ta bli ci su osjen ča ni pri mje ri iden tič ne upo ra be tran sli te ra cij skih gra fe ma/zna ko va u tim su sta vi ma.



Ru ski gra fem <ы> u svim pri je dlo zi ma ima stan dar di zi ran gra fem u tran sli-te ra ci ji na la ti nič ko pi smo. U svim na ve de nim su sta vi ma bi lje ži se kao <y>, a je di no ga BS bi lje ži kao di graf <ui>.

Ve ći na su sta va gra fem <й> za mje nju je gra fe mom <j>, osim LC-a i BS-a ko ji ko ri ste <ǐ>, te BGN/PCGN ko ji ga za mje nju ju gra fe mom <y>. Za mje nu gra fe ma <э> la ti nič kim <e> pred la žu In sti tut i BGN/PCGN dok osta li su sta vi pred la žu <è> od no sno <ë> kao va ri jan tu kod LC-a.

Za gra fe me: <ж>, <ч>, <ш> i <щ> če sto se pred la žu oni gra fe mi ko ji ma se tran skri bi ra nji ho va gla sov na vri jed nost. Gra fe mi ko ji ma se tran sli te ri ra ju/tran-skri bi ra ju spo me nu ti ru ski gra fe mi/fo ne mi (pa la ta li zi ra ni od no sno ne pa la ta li zi ra ni su gla sni ci) pre u ze ti su iz če škog, a u upo ra bi su i u pi smi ma ne kih dru gih sla ven-skih je zi ka, npr. u slo vač kom, slo ven skom, hr vat skom itd. Ta ko je u ana li zi ra nim su sta vi ma za <ж>, <ч> i <ш> evi dent na do sljed nost u po dje li na one ko ji u tran sli te ra ci ji ko ri ste gra fe me iz če škog i one ko ji kom bi na ci jom gra fe ma iz svo-jih pi sa ma ta ko đer uka zu ju na gla sov nu vri jed nost ko ri šte nog gra fe ma. ISS, ISO 9/GOST i In sti tut ko ri ste <ž>, <č>, i <š>, a osta la tri su sta va ko ri ste <zh>, <ch> i <sh>. Za gra fem <щ>, ISS i In sti tut ko ri ste di graf <šč>; LC, BS i BGN/PCGN ko ri ste <shch>, a je di no se u pri je dlo zi ma su sta va ISO 9 i GOST na vo di znak <ŝ>. Kao i kod ru skih fri ka ti va: //, /t/, // i /:/, za gra fe me <x> i <ц> uzi ma se u ob zir nji ho va fo net ska vri jed nost, pa se sto ga ru ski be zvuč ni ve lar ni fri ka-tiv /h/ u en gle sko me tran sli te ri ra s <kh>, a afri ka ta /c/ s di gra fom <ts>. Gra fem <x>, su sta vi ISO 9, GOST i In sti tut za mje nju ju istim od go va ra ju ćim la ti nič kim gra fe mom (<h>), dok se osta li ko ri ste di gra fom <kh>. Je di no se ISS ko ri sti istim ći ri lič kim gra fe mom <x>. <Ц> se pre ma ISS-u, ISO 9/GOST-u i In sti tu tu tran sli-te ri ra la ti nič kim <c>, a pre ma osta lim su sta vi ma kao di graf <ts>.

Po sljed nji zna ko vi, kod ko jih su u us po re đe nim tran sli te ra cij skim pri je dlo-zi ma evi den ti ra ne raz li ke, je su tvr di i me ki znak, <ъ> i <ь>. In sti tut pred la že iz o sta vlja nje zna ka <ъ>, a BGN/PCGN, za raz li ku od svih osta lih su sta va kod ko jih su gor nji na vod ni zna ci u kur zi vu, ko ri sti rav ne na vod ni ke. Slič no je i s me kim zna kom. In sti tut ko ri sti apo strof na kra ju ri je či i is pred su gla sni ka, te ga iz o sta vlja is pred su gla sni ka, a BGN/PCGN u svim po lo ža ji ma ko ri sti apo strof. Svi osta li su sta vi od no sno ISS, ISO, GOST, LC i BC, ko ri ste apo strof u kur zi vu.

Iz na ve de nog opi sa i kom pa ra ci je ko ri šte nih gra fem skih zna ko va mo že mo za klju či ti da je ru ski pri je dlog tran sli te ra ci je ru skog ći ri lič kog pi sma do sljed ni ji gra fi ji od no sno gra fe mi ma la ti nič kog pi sma jer se ko ri sti onim la ti nič kim gra fe mi-ma ko ji se za slič ne ili iste gla so ve ko ri ste u če škom je zi ku. U ina či ci la ti nič ko ga pi sma ko jim se ko ri ste go vor ni ci en gle sko ga, ve ći na gra fe ma od go va ra gra fe mi ma ru ske ći ri li ce, a oni ko ji ni gla sov no, ni ti or to graf ski ne od go va ra ju la ti nič kim gra fe mi ma za mje nju ju se kom bi na ci ja ma gra fe ma iz in ven ta ra en gle sko ga al fa-be ta ko ji ma se opi su je nji ho va gla sov na vri jed nost u je zi ku da va te lju. Po treb no je na gla si ti či nje ni cu da u ovo mu ra du ni su na ve de ni i us po re đe ni svi po sto je ći su sta vi za tran sli te ra ci ju ći ri lič ko ga pi sma.



Na da lje, zbog iz ra že nih raz li ka u dva ma pi smi ma ru si zmi su u en gle ski naj če šće pod jed na ko pre la zi li usme nim i pi sme nim pu tem. To zna či da su ri je či če šće bi le za pi si va ne pre ma kom bi na ci ji ob li ka ostva re nih u go vo ru i nji ho ve tran sli te ra ci je, a rje đe se u gra fi ji ko ri sti la sa mo tran sli te ra ci ja ili sa mo iz go vor mo de la. Na ša je pret po stav ka da su ri je či, vje ro jat no zbog ne do volj no do brog po zna va nja tran sli te ra cij skih mo guć no sti, ali i, uvjet no re če no, iner ci je go vor ni-ka, če sto pre la zi le u je zik pri ma telj u raz li či tim ob li ci ma, uz po sred ni štvo ili bez po sred ni štva dru gih je zi ka, a ne ri jet ko s or to gra fi jom ko ja uka zu je na kom bi na-ci je s gra fe mi ma iz pi sa ma je zi ka po sred ni ka i s gra fe mi ma je zi ka pri ma te lja. O va ri ja bil no sti or to gra fi je osnov no ga ob li ka bit će ri je či u ka sni joj ras pra vi.

Ana li za adap ta ci je or to gra fi je osnov no ga ob li ka ru si za ma u en gle sko me je zi kuZa po tre be na šeg is tra ži va nja iz dvo ji li smo ru si zme iz ra do va M. Pod ha jec ke

(2006), R. H. Stacyja (1961) i rječ ni ka J. Aytoa (2006). Ukup no je ana li zi ra na or to gra fi ja 85 ru si za ma (74 osnov nih ob li ka i 11 va ri ja na ta). Pre ma ro du, 25 ru-si za ma adap ti ra lo je mu ški rod, 1 ru si zam adap ti rao je žen ski rod, a naj ve ći broj ru si za ma, njih 59, adap ti ra lo je sred nji rod u en gle skom je zi ku. Ve ći na ru si za ma (80) adap ti ra la je ob lik u jed ni ni, a tek 5 re pli ka adap ti ra no je u mno ži ni (dros-hki/droz hki/droshky, kur santy, pi ros hki). U tran skrip ci ji ru skih ri je či ko ri šte ni su zna ko vi Me đu na rod ne fo net ske aso ci ja ci je.

Ana li za za po či nje s or to graf skim ob li ci ma mo de la. Oni se, pre ma uobi ča je noj prak si, na vo de ve li kim ti ska nim slo vi ma, a pri mje ri osnov nih i va ri jant nih ob li ka tran sfe ro ni ma na vo de se ma lim slo vi ma u kur zi vu. Po je di ni osnov ni ili va ri jant ni ob li ci ru si za ma na vo de se s ve li kim po čet nim slo vom jer su ta ko za bi lje že ni u ko ri šte nim iz vo ri ma (npr. Sa moed, Lu nok hod, So vi et itd.).

Dva su kri te ri ja na osno vi ko jih uka zu je mo na re pre zen ta tiv nost iza bra nog uzor ka ru si za ma. Pre ma kri te ri ju vre men skog pe ri o da u ko jem su tran sfe ro ni mi za bi lje že ni u en gle skom, u ana li zu su uklju če ni ru si zmi iz 18. (npr. czar, is ba), 19. (npr. ku lak, verst) i 20. sto lje ća (npr. ma tres hka, pe re stro i ka). Pre ma kri te ri ju po dje le pre ma se man tič kim po lji ma, iza bra ni ru si zmi svr sta va ju se u ra zno vr sna po lja: ga stro no mi ja (npr. borshch), mje re (npr. verst), tran sport (npr. ki bit ka), teh-no lo gi ja (npr. sput nik), ar hi tek tu ra (npr. is ba), ala ti (npr. kno ut), za ni ma nja (npr. iz vozchik), odjev ni pred me ti (npr. ar mi ak), ži vo ti nje (npr. mam moth), po li ti ka (npr. so vi et), oruž je (npr. ka las hni kov), re li gi ja i sek te (npr. chort), voj ne for ma ci je i za po vjed ni či no vi (npr. opol che nie), me ha ni zmi re pre si je (npr. gu lag), dru štve ni slo je vi, sta le ži i na slo vi (npr. czar), ge o graf ski poj mo vi (npr. ta i ga), de mo graf ski poj mo vi (npr. Sa mo ied), ku ćan ska po ma ga la (npr. sa mo var), ti sko vi ne (npr. Prav-da), dru štve ne za jed ni ce i or ga ni za ci je (npr. kruz hok), igrač ke (npr. ma tres hka), eko nom ski poj mo vi (npr. ro u ble).

Sli je de pri mje ri i kla si fi ka ci ja osnov nih ob li ka tran sfe ro ni ma pre ma pe to rim na či ni ma for mi ra nja ru si za ma u en gle sko me je zi ku.



1.) For mi ra nje osnov no ga ob li ka ru si za ma pre ma iz go vo ru mo de la. Re cent-na is tra ži va nja, na pri mje ru an gli za ma u ru skom i hr vat skom je zi ku (Fa bi ja nić 2006, 2008), po ka zu ju da je u tim je zi ci ma me đu ne pro duk tiv ni jim prin ci pi ma for mi ra nja osnov no ga ob li ka an gli zma za stu pljen upra vo prin cip pre ma iz go vo-ru mo de la. Isti re zul tat po tvr đu je se i u ovom is tra ži va nju for mi ra nja or to gra fi je ru si za ma u en gle sko me je zi ku. Od ukup no 85 ana li zi ra nih ru si za ma ovim ti pom adap ti ra na je or to gra fi ja 7 tran sfe ro ni ma (6 osnov nih ob li ka i jed na va ri jan ta – dros hke). Su klad no in dek sa ci ji ko jom Fi li po vić ozna ča va na či ne for mi ra nja or to gra fi je osnov nih ob li ka an gli za ma, ovaj na čin ozna ča va mo in dek som a.

Kla si fi ka ci ja pri mje ra za po či nje mo de lom, na sta vlja se tran skrip ci jom iz-go vo ra mo de la i za vr ša va or to gra fi jom osnov no ga ob li ka re pli ke u en gle sko me je zi ku.

Ru ski En gle ski АР ШИН [rn] ar sheenБО РЩ8 [bor:] borshchДРÓЖКИ [drok] dros hki/dros hke ИЗБÁ [is ba] is baЧЁРТ [tort] chort ЩИ [:i] tschi

2.) Formiranje osnovnoga oblika rusizama premaortografijimodela. Ova kav na čin for mi ra nja osnov no ga ob li ka ru si za ma u en gle sko me ko ri sti se če šće. Nji me je for mi ra no 20 osnov nih ob li ka ru si za ma. Raz log za uče sta li jim ko ri šte njem or to gra fi je mo de la kao ko nač nog ob li ka re pli ke za si gur no le ži u prak tič no sti ovo ga na či na. Do volj no je sa mo tran sli te ri ra ti ri ječ i osnov ni ob lik ru si za ma od no sno nje go va adap ta ci ja na or to graf skoj ra zi ni je do vr še na. Prin cip for mi ra nja ru si za ma pre ma or to gra fi ji mo de la bi lje ži se in dek som b.

Kla si fi ka ci ja pri mje ra za po či nje mo de lom i za vr ša va or to gra fi jom osnov-no ga ob li ka re pli ke u en gle sko me je zi ku.

Ru ski En gle skiАТА МАН ata manБЛИН blinВЕР СТА verstВОДКА vod kaГУ ЛАГ gu lag

8 Бо рщ od no sno borshch (u hr vat skom boršč) iz vor no je ukra jin ska ri ječ, me đu tim, da nas se u je zi ci ma pri ma o ci ma shva ća kao ru si zam. Kri vi cu za ne prav du uči nje noj tom ukra ji ni zmu po treb no je tra ži ti u pri je vo di ma dje la ru ske knji žev no sti na raz ne dru ge je zi ke. U tim pri je vo di ma, kao ru si zam adap ti ra na je re pli ka borshch (i nje zi ne raz li či te va ri jan te: borscht, bortsch, borsch).



ИС ПРАВНИК is prav nikКИ БИТКА ki bit kaКО РОВА ko ro vaКУ ЛАК ku lakКУ МЫС ku misКУР САНТЫ kur santyМАМОНТ mam mothПЕ РЕ СТРОЙКА pe re stro i kaПО ГРОМ po gromПРАВДА Prav daСА МО ВАР sa mo varСА МОЕД Sa moedСПУТНИК sput nikТА Й ГА ta i gaТУНДРА tun dra

3.) For mi ra nje osnov no ga ob li ka ru si za ma kom bi na ci jom iz go vo ra i or tografijemodela. Ova je sku pi na broj ni ja i pred sta vlja pro duk tiv ni ji na čin for mi-ra nja osnov no ga ob li ka tran sfe ro ni ma – ru si za ma u en gle sko me je zi ku. Od 85 ana li zi ra nih re pli ka ovim na či nom for mi ra na su 24 ob li ka (21 osnov ni ob lik i 3 va ri jan te). Za na ve de nu sku pi nu ru si za ma in dek som c ozna ča va se na čin for mi-ra nja nji ho va osnov na ob li ka.

Kla si fi ka ci ja pri mje ra za po či nje mo de lom, na sta vlja se tran skrip ci jom iz-go vo ra mo de la i za vr ša va or to gra fi jom osnov no ga ob li ka re pli ke u en gle sko me je zi ku.

Ru ski En gle skiАП ПА РАТЧИК [p:ratik] ap pa ratchikАР МЯК [rmak] ar mi ak АР ШИН [rn] ar shinБÉРКО ВЕЦ [berkvec] ber ko vetsБОЯРИН [bjarin] boyarВО Е ВОДА [vji vod] vo i vo deДРОЖКИ [drok] droshky/droz hkiИЗ ВОЗЧИК [i svo:ik] iz vozchikИН ТЕЛ ЛИ ГÉНЦИЯ [intil:igencj] in tel li gent siaКА ЛАШНИКOВ [kanikf] ka las hni kovКРУ ЖОК [kruok] kruz hokЛУ НО ХОД [unxot] Lu nok hod МА ТРЁ ШКА [mtrok] ma tres hkaОПОЛ ЧÉНИЕ [ptenij] opol che nie



ПИ РОЖ КИ [pirki] pi ros hkiПУД [put] poodСО ВЕТ [svet] so vi et/So vi etСА МОÉД [smjet] Sa mo ied/Sa moyedЦА РЕВИЧ [сrev'it] tsa re vichЧЕР НО ЗЁМ [tirnzom] cher no zemЯМЩИК [jim:ik] yamstschik

4.) For mi ra nje osnov no ga ob li ka ru si za ma pod utje ca jem je zi ka po sredni ka. Je zič no po sre do va nje u for mi ra nju osnov no ga ob li ka ru si za ma od no si se pri je sve ga na po sred ni štvo fran cu sko ga i nje mač kog je zi ka. Evi dent no je da se u osnov nim ob li ci ma od re đe nih ru si za ma u en gle sko me iš či ta va or to gra fi ja ru si za ma pre ma po sred ni štvu ovih dva ju je zi ka. Za ru si zme tran sfe ri ra ne po sre do va njem fran cu sko ga je zi ka ka rak te ri stič no je bi lje že nje ru skog <y> fran cu skim di gra fom <ou>, ru skog ći ri lič kog gra fe ma <ш> fran cu skim la ti nič kim di gra fom <ch>, ko-ri šte nje fi nal nog <e> u ru si zmu, te ko ri šte nje dvo stru kog <ss>, gdje je na kra ju ru skog mo de la sa mo je dan gra fem <s>. Za nje mač ko po sre do va nje svoj stve na je za mje na ru skih ći ri lič kih gra fe ma <в>, <ц>, <ч>, <ж> (is pred <к>) i <ш> gra fe mi ma ili gra fem skim sku pi na ma <w>, <z>, <tz>, <tsch/tch> i <sch/scht>. Od 85 ru si za ma njih 24 je ovim prin ci pom for mi ra lo or to gra fi ju (u fran cu skom – 10 osnov nih ob li ka i 2 va ri jan te, a u nje mač kom – 7 osnov nih ob li ka i 5 va ri ja-na ta). Ta re la tiv na broj nost pri mje ra adap ta ci je or to gra fi je pod utje ca jem je zi ka po sred ni ka u us po red bi s dru gim prin ci pi ma uvje to va na je či nje ni com da je ri ječ o sta ri jim tran sfe ro ni mi ma, tj. o je zič nom kon tak tu ko ji se od vi jao u znat no dru-ga či jim dru štve nim, kul tur nim i po li tič kim uvje ti ma od onih u ko ji ma se kon takt da nas us po sta vlja. U kon kret nom slu ča ju ostva re nje kon tak ta iz me đu ru sko ga i en gle skog je zi ka upra vo je bi lo uvje to va no po sre do va njem ne kog dru gog europ-skog je zi ka. Je zič no po sre do va nje u for mi ra nju or to gra fi je osnov no ga ob li ka ru si za ma ozna ča va se in dek som d.

Kla si fi ka ci ja za po či nje mo de lom, a za vr ša va re pli ka ma na sta lim po sre do-va njem fran cu sko ga i nje mač kog je zi ka. Ma sni je su oti snu ti oni gra fe mi ko ji ma se ilu stri ra po sre do va nje fran cu sko ga i nje mač kog je zi ka u adap ta ci ji or to gra fi je tran sfe ro ni ma.

i.) Ru si zmi for mi ra ni po sre do va njem fran cu sko ga je zi ka:Ru ski En gle skiАР ШИН ar chin, ar chi neДЕ СЯ ТИНА des si a ti neДУМА do u maДУ ХО БОР Do uk ho borКВАС kvass



КНУТ kno utКО МИС САР com mis sarКУ ЛАК ko u lakКУ МЫС ku miss, ko u missРУ БЛЬ ro u ble

ii.) Ru si zmi for mi ra ni po sre do va njem nje mač ko ga je zi ka:Ru ski En gle skiБÉРКО ВЕЦ ber co wetz/ber ko witz БО РЩ borscht/bortsch/borsch ДРÓЖКИ droschke ЦА РЕВИЧ tsa re vitch ЦА РЬ tzar/czarЦЫ ГÁНКА zi gan kaЧЕР НО ЗЁМ tcher no zem/tscher no zem

5.) For mi ra nje osnov no ga ob li ka ru si za ma iz o sta vlja njem ru skih pa la ta li zira nih su gla sni ka. U pri ja šnjim is tra ži va nji ma (Fi li po vić, Me nac 1997; Fi li po vić, Me nac 2005) opi san je prin cip ko jim se od re đu je or to gra fi ja an gli zma pre ma iz go-vo ru ru skih pa la ta li zi ra nih su gla sni ka. Ta po ja va, ti pič na za ru ski je zik, uvje to va la je upra vo po seb nu kla si fi ka ci ju i kva li fi ka ci ju or to gra fi je an gli za ma u ru skom. U na ve de nim ra do vi ma ta sku pi na kla si fi ci ra se in dek som e. Pa žlji vo pro u ča va ju ći obr nu ti je zič ni kon takt u ko jem je je zik da va telj ru ski, a pri ma telj en gle ski, do šli smo do za ključ ka da i u ta kvoj si tu a ci ji iz o sta vlje ni pa la ta li zi ra ni ru ski su gla snik u re pli ci za htje va za seb nu kla si fi ka ci ju jer se pre ma svo joj or to gra fi ji ne mo že svr sta ti ni ti u jed nu od pret hod nih sku pi na. In deks ko jim se ozna ča va ju ru si zmi ko ji pri pa da ju ovoj sku pi ni jest in deks f. U na šim pri mje ri ma, u re pli ci se iz o sta-vlja me ki znak na kra ju slo ga ili na kra ju ri je či. Od 85 ana li zi ra nih ru si za ma 10 ru si za ma adap ti ra lo je or to gra fi ju osnov nih ob li ka tim prin ci pom.

Kla si fi ka ci ja za po či nje mo de lom, a za vr ša va re pli ka ma na sta lim iz o sta vlja-njem ru skih pa la ta li zi ra nih su gla sni ka.

Ru ski En gle skiАР ТЕЛЬ ar telБО ЛЬ ШЕ ВИК bol she vikВОЛО СТЬ vo lostГЛАСНО СТЬ gla snostНА ЧАЛЬ НИК natschel nikРАС КОЛЬ НИК Ras kol nikРУ БЛЬ ru ble



СЕ ЛЬ СО ВЕТ sel so vetCОБО ЛЬ so bolЦА РЬ tsar

6.) Va ri ja bil nost u for mi ra nju osnov no ga ob li ka ru si za ma. Kod od re đe-nog bro ja ru si za ma pri sut na je va ri ja bil nost osnov nih ob li ka. Po tom prin ci pu ru si zam u je zi ku pri ma te lju mo že ima ti vi še raz li či tih ob li ka. Raz li ke se is ka zu ju u raz li či toj upo tre bi gra fe ma s ob zi rom na prin cip ko jim je ru si zam for mi ran u je zi ku pri ma te lju, u do da va nju gra fe ma od no sno adi ci ji, u iz o sta vlja nju gra fe ma od no sno elip si, te u kom bi na ci ji elip se i adi ci je.

I) Raz li či ta upo tre ba gra fe ma s ob zi rom na prin cip for mi ra nja osnov no ga ob li ka ru si za ma u je zi ku pri ma te lju. Kla si fi ka ci ja za po či nje or to gra fi jom i iz go-vo rom mo de la, a na sta vlja se or to gra fi jom re pli ke for mi ra nom pre ma iz go vo ru mo de la, pre ma or to gra fi ji mo de la, pre ma kom bi na ci ji iz go vo ra i or to gra fi je mo de la, pre ma utje ca ju je zi ka po sred ni ka i pre ma iz o sta vlja nim ru skim pa la ta-li zi ra nim su gla sni ci ma. Za one prin ci pe za ko je ni smo na šli pri mje re ko ri ste se osjen ča ni kva dra ti ći.

MODEL a) b) c) d) f)АРШИН[rn]

arsheen arshin archin, archine

БОРЩ [bor:]

borshch borscht,bortsch,borsch

ДРÓЖКИ[drok]

droshki, droshke

droshky, drozhki

droschke

РУБЛЬ[rubl]

rouble ruble, rouble

КУМЫС[kums]

kumis kumiss, kou-miss

САМОЕД[smjet]

Samoed Samoied, Samoyed

ЦАРЬ[сar]

tzar, czar tsar, tzar,czar

ЧЕРНОЗЁМ[tьrnz’om]

chernozem tchernozem,tschernozem

Ana li zi ra ni tran sfe ro ni mi po ka zu ju da ru si zmi u en gle sko me mo gu pa ra lel no ima ti raz li či te or to graf ske ob li ke. U na šim pri mje ri ma za bi lje že ni su pa ra lel ni ob li ci ru si za ma:



• pre ma iz go vo ru, kom bi na ci ji iz go vo ra i or to gra fi je, te pre ma utje ca ju je zi ka po sred ni ka – (a), (c) i (d);

• pre ma utje ca ju je zi ka po sred ni ka i iz o sta vlje nog pa la ta li zi ra nog su gla-sni ka – (d) i (f);

• pre ma or to gra fi ji i kom bi na ci ji iz go vo ra i or to gra fi je – (b) i (c)• pre ma iz go vo ru i utje ca ju je zi ka po sred ni ka – (a) i (d).II) Adi ci ja. Pret hod no ana li zi ra ni pri mje ri po tvr đu ju da se za ve ći nu gra fe-

ma u tran sli te ra ci ji ko ri ste ade kvat ni za mjen ski la ti nič ki gra fe mi. I on da kad su u mo de lu ko ri šte ni dvo stru ki su gla sni ci, kao npr. u ri je či ma ин тел ли ген ция i ап па рат чик, re pli ka obič no pra ti gra fi ju mo de la. Me đu tim, mo gu ća su i od re đe-na od stu pa nja. Tu po ja vu na zi va mo adi ci jom od no sno do da va nje gra fe ma ko jih u mo de lu ne ma (Fa bi ja nić, 2008: 231). Me đu tran sfe ro ni mi ma kod ko jih se na kra ju bi lje ži u mo de lu ne po sto je ći gra fem <e>, na vo di mo: ar chi ne, ro u ble, ru-ble (ар шин, ру бль), a od onih kod ko jih do la zi do udvo stru če nja gra fe ma <s> i <m>, za bi lje že ni su: des si a ti ne, kvass, ku miss i com mis sar (де ся ти на, квас, ку мыс, ко мис сар).

III) Elip sa se de fi ni ra kao pro mje na u ko joj se u pro ce su gu blje nja jed nog ili vi še ele me na ta u ri je či, ne mi je nja osnov no zna če nje ri je či. U kor pu su ana li zi ra-nih ru si za ma elip sa je ri jet ka. Na ši elip tič ni ob li ci adap ti ra ni su dru gim stup njem elip se ili pri mar nom adap ta ci jom jer su u adap ta ci ji iz gu bi li je dan ili vi še gra fe ma (Fa bi ja nić 2008, 219). To su ru si zmi boyar i verst. Pr va je re pli ka iz gu bi la fi nal ne gra fe me <ин> (бо я рин), a dru ga je iz gu bi la fi nal ni gra fem <а> (вер ста).

IV) Kom bi na ci ja elip se i adi ci je. Ta kvom kom bi na ci jom iz o sta vlja ju se ele men ti iz mo de la i do da ju oni ko ji u mo de lu ne po sto je (Fa bi ja nić, 2008: 230). Mo del ма монт u en gle sko me je adap ti ran kao mam moth, s dvo stru kim <m>, iz o sta vlje nim <n> i do da nim fi nal nim <h>. Mo del на ча ль ник svo ju or to gra fi ju u en gle sko me adap ti ra s iz mje nom gra fe ma <a> u <e> od no sno iz o sta vlja njem jed nog i do da va njem dru gog gra fe ma (natschel nik).

Us po red ba tran sli te ra cij ske nor me s ostva re nom gra fi jom u ru si zmi maUs po re đu ju ći na ve de ne su sta ve za tran sli te ra ci ju ći ri lič kih gra fe ma la ti nič-

kim sa stvar nom gra fi jom ana li zi ra nih ru si za ma, us tvr di li smo da po sto je znat ne slič no sti i raz li ke iz me đu nor me u tran sli te ra cij skim su sta vi ma i ostva re ne gra fi je u pri mje ri ma ru si za ma9. Na vest će mo i opi sa ti po du da ra nje od no sno ne po du da-

9 O toj vi še stru koj raz li či to sti upo tre be gra fe ma po tvr du na la zi mo i u ra du A. A. Za li znjak i I. Mi ka e ljan, Pe re pi ska po elek tron noj poč te kak lin gvi sti če skij ob’’ekt/E-mail cor re spon den ce as an ob ject of lin gu i stic analysis (2006). Iako se u nje mu pro vo di lin gvi stič ka ana li za na ma te ri ja lu ko re spon den ci je elek tro nič kom po štom, dio ana li zi ra nih tek sto va mo že po slu ži ti u ilu stra ci ji tran sli-te ra cij skih mo guć no sti. Ru ski go vor ni ci če sto se u svo joj elek tro nič koj ko re spon den ci ji ko ri ste tran-sli te ra ci jom tek sta. Pri mje ri ko je će mo na ve sti još jed nom po tvr đu ju svu ra zno li kost u tran sli te ra ci ji gra fe ma. Ti gra fe mi ni su ko ri šte ni u na šim pri mje ri ma ru si za ma, ni ti u ana li zi ra nim tran sli te ra cij skim su sta vi ma. Za <ц>, osim di gra fa <ts>, ko ri sti se i gra fem <c> (tse lu ju, ali i ce lu ju). Gra fem <ф>



ra nje pro pi sa ne s ostva re nom gra fi jom osnov nih ob li ka. Naj pri je će mo opi sa ti i s ru si zmi ma us po re di ti one gra fe me ko ji se vi še ili ma nje ne po du da ra ju s ko di fi-ci ra nim su sta vi ma tran sli te ra ci je, a po tom gra fe me kod ko jih je po du dar nost sa svim pri je dlo zi ma pot pu na10.

Gra fem <a> iz mo de la u re pli ci se ve ći nom ostva ru je kao <a> (is ba), a ta kav gra fem pro pi su ju i svi ana li zi ra ni tran sli te ra cij ski su sta vi; ri jet ko se iz o sta vlja (verst) ili bi lje ži kao <e> (natschel nik). Za mje na gra fe ma <a> gra fe mom <e> ob ja šnja va se bi lje že njem iz go vor ne stra ne vo ka la od no sno onih pri zvu ka dru gih gla so va ko ji se kod iz go vo ra ne na gla še nih ili na gla še nih vo ka la u ru skom mo gu ču ti (npr. pri zvuk gla sa /i/ kod iz go vo ra ne na gla še nog /e/ u pred na gla snoj po zi ci ji iza pa la ta li zi ra nog su gla sni ka).

Gra fem <e> iz mo de la u re pli ci se ve ći nom re a li zi ra kao <e>, što je ujed no i ve ćin ski pri je dlog tran sli te ra cij skih su sta va, a rje đe se, kao u pri je dlo gu BGN/PCGN-a, re a li zi ra s gra fe mi ma <ye> (Sa moyed). Me đu tim, kod ne ko li ci ne ru si-za ma ko ri šte ni su i gra fe mi od no sno <ie> (vo i vo de, so vi et).

Ru ski ći ri lič ki gra fem <ё> bi lje ži se kao <o> (chort) ili kao <e> (ma tres-hka). U ana li zi ra nim ru si zmi ma ni je po tvr đen ob lik <ё> ili kom bi na ci ja <yё> ko je pred la žu ana li zi ra ni tran sli te ra cij ski su sta vi.

Ru sko <и> ve ći nom se tran sli te ri ra kao (blin), a ta kva je gra fi ja i u ru-si zmi ma. Me đu tim, ima mo po tvr du i o iz go vor noj gra fi ji ovo ga gra fe ma s čak tri va ri jan te. U jed noj se va ri jan ti tran sli te ri ra nim ob li kom na sto ji pri ka za ti iz go-vor na gla še nog vo ka la /i/: ar sheen (dvo stru ko <ee> u en gle sko me iz go va ra se kao du go i - /i:/). U dru goj va ri jan ti, fi nal ni gra fem <и> tran sli te ri ra se kao <e> (droschke) od no sno kao re du ci ra ni vo kal. Tre ća va ri jan ta pred sta vlja <y> kao za mje nu za <и> i pri tom ta ko đer pri ka zu je iz go vor vo ka la iza ne pa la ta li zi ra nog su gla sni ka (<y> je gra fem ko jim se tran sli te ri ra i ru ski vo kal /ы/).

Za <ж> je u me đu na rod nom i ru skim tran sli te ra cij skim su sta vi ma ka rak te-ri sti čan gra fem <ž>, a u en gle skim di graf <zh>. Za bi lje ži li smo sa mo re pli ke s di gra fom <zh>, s ko jim se en gle skom go vor ni ku na sto ji pri bli ži ti iz go vor tran-sfe ro ni ma (kruz hok), te pri mjer kod ko jeg se u pi smu bi lje ži i gla sov na pro mje na jed na če nja ru skih su gla sni ka (pi ros hki).

<Й> u ru si zmi ma bi lje ži se kao (ta i ga) što ni je sa dr ža no ni ti u jed nom na ve de nom tran sli te ra cij skom su sta vu.

Za <x> se u ana li zi ra nim ru si zmi ma ko ri sti di graf <kh> ko ji se na vo di sa mo u en gle skim tran sli te ra cij skim su sta vi ma. ISS se ko ri sti istim ći ri lič kim gra fe mom, a ISO i GOST ko ri ste la ti nič ko <h>.

za mje nju je se en gle skim di gra fom <ph> („…kak i ska za no bylo po te lep ho nu.“); me ki znak <ь> za mje nju je se gra fe mom <j> („… nic he go nam ne so obshchitj i daz he ne otve titj na moe pisjmo.“; „…kak po ezd ka vsej sem jjej.“)

10 Me đu tim, pri mje ri će po ka za ti da ni ti pot pu na po du dar nost gra fe ma u na ve de nim su sta vi ma ne mo ra nu žno zna či ti po du da ra nje s re a li zi ra nim gra fe mom u ru si zmu.



<Ц> se u re pli ka ma bi lje ži va ri jan ta ma di gra fa: <ts> (tsa re vich), <tz> (tzar) i <cz> (czar), te gra fe mom <z> (zi gan ka). Kao i kod pret hod nih pri mje ra, i ti di gra fi pri mar no opi su ju kva li te tu fo ne ma /c/ u ru skom. Od če ti ri re a li za ci je u ru si zmi ma, sa mo se pr vi (<ts>) po tvr đu je kao di graf jed nak pri je dlo gu en gle-skih tran sli te ra cij skih su sta va. ISS, ISO, GOST i In sti tut ko ri ste se la ti nič kim gra fe mom <c>.

Tran sli te ra ci ja se ći ri lič kog <ч> u re pli ka ma po tvr đu je u tri ma va ri jan ta-ma, kao <ch> (chort), <tch> (ap pa ratchik) i <tsch> (tscher no zem). Je di no pr vi di graf od go va ra pred lo že nom di gra fu iz en gle skih tran sli te ra cij skih su sta va a u pre o sta lim su sta vi ma (ISS, ISO, GOST i In sti tut) ko ri sti se <č>.

<Щ> se u tran sfe ro ni mi ma re a li zi ra na raz li či te na či ne: kao <shch> (bor-shch), <scht> (borscht), <tsch> (tschi), te kao <stsch> (yamstschik). Od če ti ri na ve de ne gru pe gra fe ma ko je za mje nju ju gra fem <щ>, sa mo <shch> po sto ji u en gle skim pri je dlo zi ma. U pri je dlo gu ISS-a i In sti tu ta ko ri sti se <šč>, a u pri je-dlo gu ISO-a i GOST-a gra fem <ŝ>.

Za <ы> u ru si zmi ma po sto je dva gra fe ma: <y> (kur santy) i (ku miss). Svi ana li zi ra ni tran sli te ra cij ski su sta vi ko ri ste <y>, osim Bri tan skog stan dar da ko ji se ko ri sti di gra fom <ui> zbog kva li tet ni jeg opi sa iz go vo ra fo ne ma.

Me ki znak <ь> ve ći nom se iz o sta vlja (ar tel), ali ima slu ča je va kad se u ru si zmi ma za mje nju je gra fe mom <e> (ro u ble). Za ni mlji vo je da se oba na či na bi lje že nja od no sno iz o sta vlja nja me kog zna ka u ana li zi ra nim ru si zmi ma ne pred la žu u tran sli te ra cij skim su sta vi ma, a to zna či da je or to graf ska prak sa u pot-pu nom ne sra zmje ru s pro pi sa nim pri je dlo zi ma. Na i me, tran sli te ra cij ski su sta vi ne pred vi đa ju ova kvo bi lje že nje me kog zna ka već je di no rav nim ili kur ziv nim apo stro fom (In sti tut ko ri sti apo strof uko li ko se me ki znak na la zi na kra ju ri je či i is pred su gla sni ka, a ne bi lje ži ga uko li ko se na la zi is pred sa mo gla sni ka). Dru gim ri je či ma, zna ko vi ko ri šte ni u fo net skoj tran skrip ci ji ko ri ste se i u tran sli te ra ci ji tran sfe ro ni ma.

<Я> u ru si zmi ma ima tri va ri jan te. U pr voj se bi lje ži kao <ia> (ar mi ak), u dru goj kao <ya> (boyar) i u tre ćoj kao <a> (in tel li gent sia). Pr ve dvi je va ri jan te od go va ra ju en gle skim pri je dlo zi ma tran sli te ra ci je, a u tre ćoj je, pre ma na šem mi šlje nju, pro ve de na na mjer na elip sa ka ko bi se iz bje glo dvo stru ko bi lje že nje gra fe ma (*in tel li gent si ia), te ta ko po jed no sta vi la or to gra fi ja ru si za ma.

Ru ski gra fem <з> u re pli ka ma se bi lje ži kao <z> (iz vozchik) i ri jet ko kao <s> (is ba). U po to njoj re pli ci u or to gra fi ji se ostva ru je gla sov na pro mje na jed na če-nja po zvuč no sti i be zvuč no sti, ka rak te ri stič na za mo del. Va ri jan ta tran sli te ra ci je <з> kao <s> u na ve de nim su sta vi ma tran sli te ra ci je ne po sto ji. Svi su sta vi na vo de sa mo la ti nič ki gra fem <z>.

Gra fem <к> tran sli te ri ra se kao <k> (sput nik), ali po ne kad i kao <c> (ber-co wetz). U tran sli te ra cij skim su sta vi ma pred lo žen je sa mo gra fem <k>.



<M> se za mje nju je istim od no sno slič nim11 gra fe mom u la ti ni ci – <m> (sa-mo var). Me đu tim, po ne kad se gra fem <m> u re pli ci udvo stru ču je (com mi sar) iako u mo de lu u ta kvom udvo stru če nom ob li ku ne po sto ji. Slič no je i s gra fe mom <c> od no sno <s> u re pli ci. U naj ve ćem bro ju ru si za ma pre no si se kao <s>, a ri jet ko kao udvo stru če no <ss> (des si a ti ne). Za oba gra fe ma, <м> i <с>, u tran sli te ra cij-skim su sta vi ma ko ri ste se ade kvat ni za mjen ski la ti nič ki gra fe mi <m> i <s>.

Za ru ski gra fem <y> u re pli ka ma po sto je tri va ri jan te: naj če šće kao (ku lak), a rje đe kao <oo> (pood) i <ou> (ro u ble). Di graf <oo> pred sta vlja an gli-zi ra ni iz go vor na gla še nog ru skog /u/, a <ou> go vo ri o po sred ni štvu fran cu sko ga je zi ka u adap ta ci ji or to gra fi je ru si za ma u en gle sko me je zi ku. Svi tran sli te ra cij ski su sta vi bi lje že ga kao .

Umje sto ru skih gra fe ma: <б>, <в>, <г>, <д>, <л>, <н>, <о>, <п>, <р>, <т> i dje lo mič no <ш>, u re pli ka ma su ko ri šte ni je di no ade kvat ni la ti nič ki gra fe-mi, pred lo že ni i u svim tran sli te ra cij skim su sta vi ma: , <v>, <g>, <d>, <l>, <n>, <o>, , <r>, <t> i <š> od no sno <sh>.

U re pli ka ma ni je za bi lje že na gra fi ja za ru ske gra fe me: <ъ>, <э>, <ю> i <ф>, pa nji ho vu gra fi ju u tran sfe ro ni mi ma s gra fe mi ma u tran sli te ra cij skim su-sta vi ma ne us po re đu je mo.

Za klju čakZa po tre be na šeg is tra ži va nja ana li zi ra na je or to gra fi ja 85 osnov nih ob li ka

ru si za ma. Kor pus ru si za ma po ka zao je da se mo gu raz vr sta ti u pet sku pi na, ovi-sno o na či nu for mi ra nja or to gra fi je osnov no ga ob li ka tran sfe ro ni ma: a) pre ma iz go vo ru mo de la, b) pre ma or to gra fi ji mo de la, c) pre ma kom bi na ci ji iz go vo ra i or to gra fi je mo de la, d) pod utje ca jem je zi ka po sred ni ka i f) pre ma iz o sta vlje nim ru skim pa la ta li zi ra nim su gla sni ci ma. Naj vi še je ru si za ma for mi ra no pre ma kom-bi na ci ji iz go vo ra i or to gra fi je mo de la (21 osnov nih ob li ka i 3 va ri jan te) i pre ma utje ca ju je zi ka po sred ni ka (17 osnov nih ob li ka i 7 va ri ja na ta). Sli je de prin ci pi pre ma or to gra fi ji mo de la (20) i pre ma iz o sta vlje nim ru skim pa la ta li zi ra nim su gla-sni ci ma (10), a naj ma nje ru si za ma for mi ra lo je svoj osnov ni ob lik pre ma iz go vo ru mo de la (6 osnov nih ob li ka i 1 va ri jan ta).

Us po red bom ana li zi ra nih tran sli te ra cij skih su sta va mo že mo za klju či ti da za vi še od po lo vi cu ći ri lič kih gra fe ma (17 od 33) po sto je od go va ra ju ći gra fe mi iz la ti nič kog pi sma. Raz li ke su evi dent ne kod gra fe ma ko ji u ru skim ri je či ma do la ze na kon pa la ta li zi ra nih su gla sni ka, tj. /e/, /ё/, /и/, /ю/, /я/; kod gra fe ma <ы> ko ji se bi lje ži iza ne pa la ta li zi ra nih su gla sni ka; kod gra fe ma <й> i <э>; su gla sni ka: /ж/, /х/, /ц/, /ч/, /ш/ i /щ/, te u tran sli te ra ci ji zna ko va <ъ> i <ь>. Ru ski pri je dlo zi tran sli te ra ci je ći ri lič kog pi sma do sljed ni ji su u upo tre bi gra fe ma la ti nič kog pi sma jer se ko ri ste onim gra fe mi ma ko ji se za slič ne ili iste gla so ve ko ri ste u če škom je zi ku. U ina či ci la ti nič ko ga pi sma ko jim se ko ri ste go vor ni ci en gle sko ga, ve ći na

11 Slič nost se na i me oči tu je u dru ga či joj gra fi ji ći ri lič kog ma log pi sa nog slo va м bu du ći da ta kvu gra fi ju u la ti nič kom pi smu ima sa mo ve li ko ti ska no slo vo.



gra fe ma od go va ra gra fe mi ma ru ske ći ri li ce, a oni ko ji ni gla sov no, ni ti or to graf ski ne od go va ra ju la ti nič kim gra fe mi ma, za mje nju ju se kom bi na ci ja ma gra fe ma iz in ven ta ra en gle sko ga al fa be ta ko ji ma se opi su je nji ho va gla sov na vri jed nost.

Kod od re đe nog bro ja ru si za ma pri sut na je va ri ja bil nost osnov nih ob li ka. Raz li ke se is ka zu ju u raz li či toj upo tre bi gra fe ma s ob zi rom na prin cip ko jim je ru si zam for mi ran u je zi ku pri ma te lju, u do da va nju gra fe ma od no sno adi ci ji, u iz o sta vlja nju gra fe ma od no sno elip si, te u kom bi na ci ji elip se i adi ci je.

Us po re đu ju ći tran sli te ra cij ske su sta ve s ostva re nom gra fi jom ana li zi ra nih ru si za ma, utvr di li smo da iz me đu njih po sto je znat ne slič no sti i raz li ke. One se upra vo oči tu ju u raz li či tim pri stu pi ma za mje ne gra fe ma u ru si zmi ma i oni ma ko je pro pi su je tran sli te ra cij ska nor ma. Za oba pri stu pa ka rak te ri stič na je va ri ja-bil nost u iz bo ru za mjen sko ga gra fe ma, ne do sljed nost u ko ri šte nju za mjen sko ga gra fe ma, ino va tiv nost u iz bo ru i ko ri šte nje tran skrip ci je u tran sli te ra ci ji ći ri lič kih gra fe ma la ti nič ki ma.

Glav ni raz log ko ji utje če na raz li či tost u za mje ni gra fe ma ne u su sta vlje nost je pri stu pa tran sli te ra ci ji gra fe ma od no sno po sto ja nje vi še raz li či tih tran sli te ra cij-skih nor mi za ko ri sni ke ko ji se u svo jim ma te rin skim je zi ci ma ko ri ste raz li či tim pi smi ma. Kao i za sva ki gra fem ski su stav od no sno pi smo, da bi do šlo do nje go va usu sta vlje nja i nor mi ra no sti, po treb no je pro ve sti kva li tet nu edu ka ci ju u pra vil noj upo tre bi tran sli te ra cij ske nor me. Upra vo zbog iz o stan ka edu ci ra no sti ko ri sni ka u prak si se su sre će mo, a do ka zu je to i na še is tra ži va nje, s ra znim i raz li či tim rje-še nji ma i nor ma ma u za mje ni gra fe ma.

LI TE RA TU RA

Ayto, John (2006). Mo vers and Sha kers: A chro no logy of words that sha ped our age. New York: Ox ford Uni ver sity Press.

Cub berly, P. (2002). Rus sian: A lin gu i stic In tro duc tion. Cam brid ge: Cam-brid ge Uni ver sity Press.

Fa bi ja nić, I. (2006). „Or to gra fi ja osnov nog ob li ka an gli ci zma u ru skoj ra-ču nal noj ter mi no lo gi ji i aspekt va ri ja bil no sti“. U: Cro a ti ca et Sla vi ca Iader ti na II. Za dar: 161–168.

Fa bi ja nić, I. (2008). An gli zmi u ru skoj i hr vat skoj eko nom skoj ter mi no lo gi ji. Dok tor ska di ser ta ci ja u ru ko pi su. Za dar.

Fi li po vić, R. (1986). Te o ri ja je zi ka u kon tak tu: uvod u lin gvi sti ku je zič nih do di ra. Za greb: Škol ska knji ga.

Fi li po vić, R. (1990). An gli ci zmi u hr vat skom ili srp skom je zi ku: po ri je klo, raz voj, zna če nje. Za greb: Škol ska knji ga.

Fi li po vić, R., Me nac, A. (1997). „Adap ta ci ja or to gra fi je an gli ci za ma u hr-vat skom i ru skom je zi ku: te o ri ja i pri mje na“. U: Su vre me na lin gvi sti ka. 43/44. Za greb: 61–71.



Fi li po vić, R., Me nac, A. (2005). En gle ski ele ment u hr vat sko me i ru skom je zi ku. Za greb: Škol ska knji ga.

Lin gvi sti če skij en ci klo pe di če skij slo var’/Gl. red. V. N. Jar ce va – M.: Sov. En ci klo pe di ja. 1990.

Mu lja čić, Ž. (1998). „Mo de li i me to de pro u ča va nja je zič nih do di ra (1880–1998.)“. U: Ri ječ, ča so pis za fi lo lo gi ju. God. 4, sv. 2. Ri je ka: 27–31.

Ox ford Advan ced Le ar ner’s Dic ti o nary of Cur rent En glish. 3rd edi tion (1986). Ox ford: OUP.

Ox ford Style Ma nual (2003), “Sla vo nic Lan gu a ges”, s 11.41.2, p. 350. Ox-ford Uni ver sity Press.

Pod ha jec ka, M. (2006). “Rus sian Bor ro wings in En glish: Si mi la ri ti es and Dif fe ren ci es in Le xi co grap hic De scrip tion“. In Se lec ted Pro ce e dings of the 2005 Sympo si um on New Ap pro ac hes in En glish Hi sto ri cal Le xis (HEL-LEX), ed. R. W. McCon chie et al., 123–134. So mer vil le, MA: Ca sca dil la Pro ce e dings Pro ject. www .lingref.com, documen t #1353.

Refor mat skij, A. A. (2001) V vedenie v jazykoznani e: uč eb nik dlja vuzov/Pod red. V . A . Vinog rad ova. M.: Asp ek t Press .

S ist em a stand ar tov po infor macii, bi blioteč nom u i izdate l’s kom u d elu. Pravila tr anslite ra ci i kirillovskogo p is’ma latinsk im alfavitom. M.: IPK Izdatel’stvo standa rtov. 2002.

Stacy, R. H. (1961). “ A Note on the Russian W ords in an Americ an Dict io-nary”. U: Slavic and East Eu rop ean Journal. Vol. V ( X IX), No. 2 . Detr oi t.

U. S. Boar d o n Geographic Names Fo re ig n Names Committee S taff, 1994. Rom anizatio n S ys tems and Roman-Scr ip t Spelling Conve nt i ons, pp. 84–85.

Zalizn ja k, A. A., Mik aelj an, I. L. (2006). Pe rep is ka po elektronnoj počte ka k li-ngv ističeskij ob’’ekt/ e- ma i l correspondence as an obj ec t of l ing uis tic ana lys is.

Komp’juter na ja lingvistika i i nt ell ektual’ ny e t ehnolo g ii. Trudy mežduna-rodnoj konferencii Dialog-2006. (www.d ia log -21.ru/ dialog 20 06 /m aterials/html/Zalizniak.htm)

Web-literatura

http://dictionary.reference.com http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Romanization_of_Russian&oldid=357253396http://kodeks.uni-bamberg.de/ http://podolak.net/en/russian-stu di es/cyra ca de mi sa torhttp://tran slit.ushttp://tran sli te ra tion.eki.ee/pdf/Rus sian.pdfht tp ://www.bl.uk/reshelp/findhelplang/russian/ cyrillictranslit/searchcyrillic.htmlhttp://www.etymonline.com



h ttp://www.g snti-norms.ru/norms/common/doc.asp?0&/norms/stands/7_79.htmhttp://www.lcweb.loc.gov/catdir/cpso/roman.htmlhttp://www.rusklaviatura.com

Ivo Fabijanić

ORTHOGRAPHY OF THE BA SIC FORM OF RUS SI A NISMS IN EN GLISH

(Sum mary)

The pa per pre sents an analysis of the adap ta tion of ort ho graphy of the ba sic form of rus si a-nisms in En glish, and a com pa ri son of grap he mic signs used in tran sli te ra tion of cyril lic alp ha bet with tho se used in the adap ta tion of ort ho graphy of the ba sic form of rus si a nisms. Grap he mic signs of eight tran sli te ra ti o nal systems we re com pa red and analysed. Ort ho graphy of the ba sic form is for med ac cor ding to: a) the pro nun ci a tion of the mo del, b) the ort ho graphy of the mo del, c) com bi-na tion of pro nun ci a tion and ort ho graphy of the mo del, and d) these the in ter me di ary lan gu a ge. Due to the pre sen ce of the rus si a nisms which co uld not be clas si fied according to any of these prin ci ples, this pa per pre sents a new prin ci ple of ort ho graphy for ma tion, ac cor ding to the left-out Rus sian pa-la ta li zed con so nant.

Кључ не ри је чи: ру си зми, ен гле ски је зик, тран сли те ра ци ја, ор то гра фи ја, адап та ци ја, основ ни об лик.




BIBLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 83–103) УДК 811.14’06’366.582.5 : 811.163.41’366.582.5

Предраг Мутавџић Дарко Тодоровић Aнка Рађеновић Универзитет у Београду – Филолошки факултет

О ПЕРФЕКТУ У САВРЕМЕНОМ ГРЧКОМ И О НЕКИМ ЊЕГОВИМ СЛИЧНОСТИМА СА ПЕРФЕКТОМ

У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ1

Рад представља један покушај основног компаративног приказа перфекта у савременом грчком и српском језику у коме је нагласак стављен на поређењу глаголског аспекта и употребе овог времена како би се стекао што јаснији и прегледнији увид у сличности и разлике. У том погледу дат је и кратак осврт на историјску основу промена које су условиле данашњу при-мену сложеног претерита у савременом грчком. Полазну тачку разматрања чине перфекат у српском, те перфекат и аорист у савременом грчком, будући да се употреба ових времена у савременом грчком знатно разликује од употребе у српском. Отуда су компаративно ана-лизиране неке од њихових најчешћих примена, затим могућности комутације, као и њихова аспектуалност, како би се стекла оквирна слика и разумеле разлике и сличности у значењима, функцијама и употреби ових кључних претерита у наведеним језицима.

1. Уводно разматрање.Један од проблема са којим се сусрећу савремени граматичари јесте и

питање укупног броја глаголских времена у једном језику, будући да разли-чити морфолошки, синтактички и семантички чиниоци могу условити да се поједини глаголски облици тумаче и схватају на више начина, чиме или прелазе из једне темпоралне категорије у другу или поседују обе. Мишљења грчких граматичара и синтактичара данас су оштро подељена када је реч о позиционирању перфекта (παρακείμενος) на темпоралној лествици, са једне стране, и када је реч о његовом семантичком значењу (или значењима), са друге. Различито сагледавање улоге перфекта у савременом грчком резултат је покушај одговора на два теоријска проблема:

– први припада морфолошко-синтактичком нивоу, јер задире у проблематику схватања перфекта у грчком. До данас грчки гра-матичари и синтактичари нису до краја разрешили дилему да ли је перфекат право (тј. чисто) глаголско време или је он посебан

1 Рад је урађен у оквиру пројекта Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, број 178002, Језици и културе у времену и простору.



глаголски аспекат који поседује свој одговарајући темпорални об-лик. Овај теоријски проблем садржан је у самој категорије темпуса било ког грчког глагола, јер она подразумева две целине: аспекат (ποιόν ενεργείας, односно ρηματική όψη), као примарну одлику сваког глаголског времена у грчком, и време (χρόνος);

– други проблем је логичко-семантичког карактера, пошто треба да пружи одговор на питање „који (или какав) темпорални сег-мент означава (или би могао означавати) перфекат у савременом грчком?“

Додатну тешкоћу у позиционирању и одређењу улоге, места и значаја перфекта у савременом грчком отежава и чињеница да је он у највећем броју случајева комутабилан са аористом (αόριστος), односно да га аорист, као доминантно претеритално време, још потискује у други план. Без озбира на ову чињеницу, ипак се запажају поједине говорне ситуације у којима локутор пре прибегава перфекту него аористу, посебно када жели (или је потребно) да стави нагласак или на постигнути/достигнути објективни резултат или на саму глаголску радњу, па тада перфекат поприма афективно или веома емотивно обојено семантичко значење.

За разлику од грчког, перфекат у савременом српском језику заузео је доминантну позицију у односу на друге претерите, захваљујући узнапредо-валом процесу аспектуализације, што значи да је већ постао комутабилан и са имперфектом и са аористом, а у последње време и са плусквамперфектом. Међутим, ова генерална слика ипак није сасвим целовита, будући да су и даље у појединим областима у живој употреби како аорист тако и импер-фекат. Вишесложени облик плусквамперфекта типа БИО САМ ДОШАО може се чути на готово целој територији српског језика, док је тип БЕЈАХ ДОШАО већ постао редак.

2. Форме перфекта у савременом грчком и српском језикуСа морфолошке тачке гледишта, у српском и грчком перфекатске конс-

трукције образују се на три начина:2

а) основни облик перфекта у оба језика формиран је на различите начи-не: у српском путем помоћног глагола „бити“ и радног глаголског придева, у грчком преко помоћног глагола έχω „имати“ у индикативу презента и инфинитива (такозвани први перфекат, παρακείμενος Α΄):

έχω γράψει3 (на)писао сам

2 У раду се анализирају само примери за први начин. 3 Перфекатска перифраза έχω + инфинитив (аориста) представља модерну творевину,

која је, по неким ауторима (Thumb, 1912: 161–162) почела да стиче ширу популарност тек у деветнаестом веку (најпре у језику књижевности). Николаос Софијанос (Νικόλαος Σοφιανός),


Предраг Мутавџић, Дарко Тодоровић, Анка Рађеновић, О перфекту...

б) други облик перфекта, који је карактеристичан за пасив стања (та-козвани Zustandspassiv), твори се у оба језика на приближно исти начин: путем помоћног глагола είμαι „бити“ у презенту и одговарајућег трпног глаголског придева, односно партиципа перфекта пасива (такозвани други перфекат, παρακείμενος Β΄):

είμαι ειδοποιημένος4 обавештен сам

аутор прве граматике грчког говорног језика из раног XVI века, још не помиње постојање овог перфекта. У сваком случају, реч је о конструкцији са необично сложеном историјом настанка, која би се, у основним цртама, могла резимирати на следећи начин.

Перифраза έχω + инфинитив представљала је стандардни облик футура кроз цео византијс-ки средњи век, све до XII–XIII века (када је у овој функцији замењује инфинитивна перифраза са помоћним глаголом „хтети“, θέλω). Перифрастични футур, међутим, није био једини начин изражавања будућности у овом периоду, јер су паралелно с њим, као једнако фреквентни а јед-ноставнији, коришћени и облици простог индикатива, односно конјунктива презента (praesens pro futuro) и конјунктива аориста, који су од позне антике све чешће могли бити појачани речцом να, као маркером модалности (пореклом од намерног везника ίνα „да“). Поред модалног, дакле, ови конјунктиви су имали и футурско значење: (ι)νά είδω /„да видим“/ = „видећу“.

Уколико је, опет, кондиционал могао бити схваћен и као нека врста „прошлости футура“ (у смислу погодбе која претходи свом остварењу у будућности), онда не изненађује чињеница да су као формални израз овог глаголског начина могли да послуже и облици простог импер-фекта: уколико је, наиме, презент могао бити коришћен у значењу футура, онда је било сасвим логично да кондиционал, као „прошли футур“, буде изражен имперфектом (који је касније и сâм могао бити допуњен маркером να). Штавише, због поменутог функционалног преклапања презента и перифразе έχω + инфинитив (оба у значењу футура), кондиционал је могао бити равноправно исказан и „прошлим временом“ перифразе (са помоћним глаголом у имперфекту), наиме: είχα + инфинитив.

Тако фиксирана, функционална и семантичка подударност конструкције είχα + инфинитив и имперфекта (са или без партикуле να) имала је за последицу следећи низ аналошких преображаја. Најприроднији контекст примене ових облика представљала је, дакако, иреално-хипотетичка конструкција, наслеђена из класичног грчког језика. У складу с уобичајеном тенденцијом коју је, иначе, могуће пратитити кроз историју развоја контрафактуалних конструкција – тенден-цијом ка постепеној формалној унификацији оба дела хипотетичке периоде – облик класичне (иреалне) аподозе: αν + имперфекат најпре је пренет и на протазу. Уколико је, пак (у периоду у коме је овде реч), имперфекат био еквивалентан перифрази είχα + инфинитив, ова потоња ће, у саставу протазе иреално-хипотетичке периоде, добити облик αν + είχα + инфинитив, док ће се у аподози учврстити имперфекат (са или без να). Тако би, најзад, „канонска“ форма иреалне периоде у позновизантијској којни (c. XIV в.) гласила: (протаза:) αν + είχα + инфинитив – (апо-доза:) (να +) имперфекат.

То је позиција у којој перифраза είχα + инфинитив први пут почиње да се осећа као прави плусквамперфекат (услед неосетног померања тежишта с модалног на чисто темпорално значење): она овде функционише као прошло време протазе, које се, с обзиром на логику хипотетичке реченице, доживљава као старије од прошлог времена аподозе, наиме имперфекта (дакле као „старије од имперфекта“). Разуме се, било је само питање времена када ће се конструкција είχα + инфинитив издвојити из контекста хипотетичке реченице, да би стекла самосталну и независну употребу, као стандардни плусквамперфекат савременог грчког језика. За њим ће, најзад, као најмлађа творевина, уследити и модерни перфекат, настао очекиваном аналошком адаптацијом, тј. померањем помоћног глагола у презент: έχω + инфинитив (Horrocks, 1997: 229–231).

4 Пасивна конструкција са ειμί „бити“ постојала је као могућност већ у класичном грчком, заједно са активном варијантом, која је образована удруживањем истог помоћног глагола с



в) трећи облик, такозвани балкански, који у оба језика није толико учестао, за разлику од македонског, образован је на исти начин као и претходни: преко конструкције помоћни глагол έχω „имати“ у презенту + трпни глаголски придев у средњем роду једнине, односно партицип перфекта пасива у средњем роду једнине:5

έχω γραμμένο6 имам написано

3. Укратко о перфекту у српском језикуУколико синоптички сагледамо све што релевантне граматике савреме-

ног српског језика кажу када је реч о глаголским претериталним временима (Стевановић, 1986; Станојчић–Поповић, 1992; Кликовац, 2002; Остојић, 2002; Клајн, 2005; Симић–Јовановић, 2007; Мrazović–Vukadinović, 2009),

активним партиципом перфекта (или аориста). Коришћена испрва само у облицима конјунк-тива и оптатива перфекта (у пасиву као искључива, а у активу као алтернативна могућност), перифрастична конструкција прошириће се у говорној којни хеленистичких векова на целу парадигму перфекта. Чини се да разлог овој појави треба тражити у већој семантичкој транс-парентности перифразе, као и у чињеници да су облици помоћног глагола и партиципа, сваки за себе, већ располагали независним и непроблематичним обрасцима промене. По Роберту Браунингу (Браунинг, 2005: 45), перифрастични облици олакшавали би изражавање двојног аспекатског система позне којне, удовољавајући потреби да се боље истакне принцип трајнос-ти. Али, како су активни партиципи временом почели да губе деклинацију, делом због њене морфолошке сложености (сви су се мењали по трећој, која се, због свог архаичног карактера, налазила у процесу одумирања), перифразе са партиципом перфекта пасива на -μένος, -μένη, -μένον, једноставније промене (по 1. и 2. деклинацији), учврстиће се као основни облик пер-фекта у нижим регистрима којне. Функционално стапање перфекта и аориста иницирало је, са своје стране, формалну обнову правог перфекта као засебне категорије. То је махом значило функционално проширење поменуте перифразе, наслеђене из класичног језика – комбинације ειμί, као носиоца значења садашњег стања, и партиципа перфекта или аориста (актива или пасива), који је изражавао прошлу завршену радњу. Овај нови перифрастични перфекат добро је документован на позноантичким папирусима (посебно у облицима конјунктива и оптатива). У средњем веку, међутим, чува се готово само конструкција са партиципом перфекта пасива, свакако понајпре због своје морфолошке једноставности.

5 Перифраза έχω + партицип перфекта пасива је у целини некласична конструкција која је коришћена у активном, транзитивном значењу. Први пут се јавља у углађенијим „литерарним“ регистрима римске којне (Диодор Сицилски, Плутарх). Не среће се код атицистичких писаца, као ни у текстовима нижих књижевних и поткњижевних жанрова. Учвршћивањем строжег пурис-тичког правца у II в. н. ере, ова конструкција нестаје и из текстова писаних средњим стилом, да би (настављајући своју „невидљиву“ историју кроз средњовековни вернакулар) васкрсла читав милениј касније у димотичкој књижевности насталој у периоду после „латинског“ освајања Цариграда у четвртом крсташком походу 1204. године. Ова стара наслеђена конструкција има све предуслове да буде означена као „латинизам“, иако њен прави живот почиње тек у столећима која ће уследити иза пада Византије (Horrocks, 1997: 77–78).

6 Већина грчких граматичара и синтактичара и данас овај облик перфекта назива другим перфектом (δεύτερος παρακείμενος). За разлику од значења првог перфекта, његово је значење искључиво последично (cf: Το γράμμα το έχω γραμμένο και θα το στείλω αύριο. = Имам написано писмо /→ писмо ми је написано/ и послаћу га сутра.). Отуда се у грчкој литератури сусреће и под називом последични перфекат, αποτελεσματικός παρακείμενος.



увидећемо да се у српском језику до данас сачувао веома богат временски фонд за што прецизније изражавање тренутка у коме се десила (извршавала) глаголска радња. Овај фонд говорно лице користи увек када жели да тачно одреди темпорални период збивања глаголске радње или њен хронолошки ток, узимајући у обзир да ли је у њој активно учествовало или је добило накнадне податке о њој. Међутим, слика са којом се сусрећемо ван строгих нормираних књижевних оквира сасвим је друкчија. Кад је реч о претери-талним временима, ту недвосмислену превагу односи углавном перфекат, док се спорадично користе аорист и плусквамперфекти (такозвани први и други). У савременом грчком, међутим, ситуација је сасвим другачија: за разлику од српског, који се, заједно са свим словенским језицима, убраја у групу аспекатско-темпоралних језика, грчки припада групи темпорално- -аспекатских језика. Другим речима, и поред чињенице да у грчком аспекти постоје, мада не у тако развијеном обиму и облику као у словенским јези-цима, главна грчка претеритална времена су аорист и имперфекат, док се перфекат сматра сасвим споредним (или безмало маргиналним) глаголским временом.

Разлике у схватању значења, употребе и функције перфекта у оба језика виде се и у самом приступу класификацији овог времена: у српском је то прошло време, у грчком се убраја у презентска времена.7 То ће рећи да су аорист и перфекат у грчком два сасвим оделита времена, две сасвим раз-личите глаголске вредности, од којих свака има своје особености у погледу функционалних разграничења, поглавито стилистичке употребе и значења. У савременом српском ситуација је обрнута: перфекат и аорист су глаголска времена која су постала безмало синонимна, ако не и у потпуности изједна-чена. Другим речима, две глаголске лексеме не исказују више различит, већ истоветан или готово истоветан временски моменат. У савременом српском језику запажа се општа тежња да перфекат потисне аорист из употребе, што се на великом делу говорне територије јасно осећа (посебно у цен-тралним областима), мада на периферији српског језика још преовлађује аорист у свакодневној употреби. Због тога се данас у савременом српском језику тешко могу на формалан начин исказати разлике између перфекта и аориста, односно између антериорног догађаја чије се последице осећају у садашњости и потпуно завршене глаголске радње у прошлости, без пос-ледица у садашњости. Како је, поред супституције, у српском дошло и до јачања аспектуалности, перфекат је тиме нужно проширио своје основно темпорално значење, захвативши и имперфекат, те плусквамперфекат први и други.

Да ово није нека новина, указао је већ Јосип Хам (Наmm, 1974: 179), истакавши да „се перфекат у старославенском није често употребљавао. У

7 Једино грчки граматичар Цобанакис сматра да перфекат припада у целини сфери пре-териталних времена, заједно с аористом и имперфектом (Τσομπανάκης, 1998: 367).



прво вријеме његова је служба била да означава радњу која се у прошлости вршила и којој посљедице даље трају, но послије се то проширило, па се перфектом могла означити и такова радња која није била везана за посљедице које су из ње извирале“, односно њен резултат. Павле Ивић је на примеру говора галипољских Срба покушао да објасни како је текао развој промене значења перфекта. По њему, појам резултативности обухватао је својевре-мено два сегмента:

1) извршену радњу у прошлости, без обзира на време њене реали- зације,

2) стање (тј. последицу) које је иза те радње остало. Временом је знатно ојачао први сегмент, док је други изгубио важност

до те мере да данас више није неопходан. На тај начин је перфекат почео означавати прошлу радњу као чињеницу (Ивић, 1953–1954: 259–260). Слична мишљења су изнели у својим радовима нешто касније и Татјана Јеремић (Jeremić, 1975: 80), запажајући да „il perfetto serbocroato, quale tempo passato in genere, che per le sue due componenti caratteristiche, di tempo cioè che definisce sia il processo dell’azione nel passato sia i risultati dell’azione, sta sempre più assumendo le funzioni delle altre forme verbali preteritali“, као и Мареш (Маreš, 1981: 80), који закључује: „перфекат се у простом претериталном значењу и у свом данашњем облику усталио, као што је познато, још у историјском периоду. С изузетком македонског и бугарског језика, преузео је, мање-више, на целој територији словенских језика функцију аориста и имперфекта; понегде је овај процес још у току (у српскохрватском и у горњо- и доњолу-жичком), у другим је већ у средњем веку довршен и закључен.“

Посматрајући садашње лингвистичко стање ствари на Балканском полуострву у погледу заступљености перфекта и аориста, Савић је истaкао да „desiderando offrire un quadro riassuntivo dei mezzi in questione, tenendo soprattutto conto del rapporto esistente fra l’espressione sintettica e quella analitica, possiamo pervenire alla seguente conclusione in ambiti generali: sulla base dei tempi indicativi che figurano nei quotidiani contemporanei, le lingue balcaniche possono essere raggrupate in due tipi – al primo appartengono il romeno ed il serbo/croato/, che si giovano del passato analitico (astrazione fatta da scarsissima applicazione di altri tempi), mentre del secondo fanno parte tutte le altre lingue (eccetto il turco), che ricorrono esclusivamente al passato semplice rispettivamente all’imperfetto applicando eccezionalmente il passato analitico. Il turco, invece, una lingua non indo-europea e sintetica, sta a parte avvicinandosi al secondo tipo.“ (Savić, 1974: 72)

Пренос значења глаголских облика са две и/или више глаголских лексе-ма на једну представља свакако виши степен стилског развитка и употребе језика и у писаном и у колоквијалном дискурсу. Овај процес неминовно је пратило и такозвано померање (или помак; итал. spostamento) на морфо-



синтактичком плану у погледу развоја перфекатских видова. Као логичка последица проистекло је свеобухватно обједињавање темпоралних функција различитих претериталних времена у једно. Другим речима, перфекат, тиме што је објединио значења засебних темпоралних облика, у српском може исказати како сферу темпоралне неспецификованости (А), тако и сферу темпоралне спецификованости (Б):

(А) Видели смо их на улици. Виђали смо их на улици.(Б) Видели смо их јуче, малочас, јутрос... на улици.У оквиру сфере темпоралне неспецификованости, која поседује рефе-

ренцијални карактер, (им)перфективна глаголска радња исказана перфектом појављује се као универзални темпорални реченички морфем који издваја било коју глаголску радњу из виртуелног садржаја вербалне екстензије. Из тог разлога перфекат се појављује као неутрално глаголско време које се у свести говорног лица испољава као реални (конкретизовани) садржај у виду актуализованог глагола и његовог облика. Како је реч о имплицитном спецификовању, у исказима нема посебних карактеризатора, већ се једино тражи стриктни податак (тј. минимум) о (из)вршењу глаголске радње. Због тога се у таквим исказима јасно прецизира када се нека радња догодила, а глаголско време је ту да оквирно укаже на жељени (тражени, неопходни) темпорални оквир и на дистанцу у односу на тренутак говора. Из тог раз-лога је могућа неутрализација и комутација глаголских времена у истим исказима, што ће рећи да у њима нема никакве ефективне промене значења и смисла наше поруке:

Видели смо /видесмо/ их на улици. Виђали смо /виђасмо/ их на улици.

Додуше, са стилске тачке гледишта, у односу на аорист или имперфекат, перфекат у оваквим и сличним исказима уноси једну одмерену ноту, поседује снагу констатације и објективне удаљености.

Са друге стране, у домену сфере темпоралне посебности врши се унутар саме структуре исказа дубинска конкретизација: перфекат, а посебно онај формиран од перфективних глагола, више се не схвата као универзални темпорални реченички морфем, већ поприма одговарајуће и темпорално и логичко-семантичко значење на нивоу садржаја наше вербалне екстензије. Да би се ово постигло, неопходно је укључити у исказ допунске елементе, посебно темпоралне деиктике, будући да они преузимају на себе неопходну модификацију значења перфекта и његово транспоновање из нивоа опш-тости на ниво посебности, односно конкретизације. Тиме се у исказима постиже различито испољавање нивоа и наше пројекције глаголске радње и темпоралне перспективе:



Видели смо их јуче, малочас, јутрос.... на улици.Разлика у односу на сферу општости крије се у чињеници да у сфери

посебности тежимо да се што је могуће више приближимо референту. У том случају перфекат није само пуки носилац резултативности, него исказу пружа и виши степен аргументације и прецизности не само у свести го-ворног лица, већ и његовог сабеседника. Његово значење се тада умногоме може приближити значењу аориста у ознаци било непосредне било удаљене антериорности (cf: Видесмо их јуче, управо, малочас, јутрос.... на улици), али га ни у ком погледу не може заменити, и то не само из стилистичких разлога. Сматрамо да комутација глаголских времена никако није могућа, и то из два разлога:

а) због избегавања генерализације у исказу (иначе не би постојала разлика у односу на сферу општости) и

б) због тежње ка што експлицитнијем спецификовању.

4. Перфекат у грчкомПeрфекат у савременом грчком, како смо нагласили у нашем уводном

разматрању, има подједнаке везе и са аспектом и са временом. За разлику од српског, чини нам се да у савременом грчком у оквиру перфекта као темпуса и глаголско време и глаголски вид поседују исте функције. Тако у реченицама:

оба подвучена претеритална облика, и аорист (А) и перфекат (Б), смештају време догађања пре времена изрицања, и то:

1. аорист у неком неодређеном тренутку у прошлости,8 2. перфекат непосредно пре тренутка саопштавања, што одговара ње-

говој устаљеној дефиницији (Κλαίρης-Μπαμπινιώτης, 2005: 452–453; Holton, 2004: 122; Holton-Mackridge-Warburton, 1999: 229; Γιαννακόπουλος, 1996: 343; Τριανδαφυλλίδης, 1996: 310–311; Τζάρ-τζανος, 1996: 277; Τσομπανάκης, 1998: 367; Kαλοδίκης, 1976: 57).

Међутим, лингвиста Велудис сматра да сви темпорални искази у којима се налази такозвани први перфекат немају никакав временски додир са до-

8 Да ли ће тај тренутак бити неодређен или одређен не зависи само од адвербијалних модификатора, него и од самог контекста поруке.

7

Разлика у односу на сферу општости крије се у чињеници да у сфери посебности тежимо да се што је могуће више приближимо референту. У том случају перфекат није само пуки носилац резултативности, него исказу пружа и виши степен аргументације и прецизности не само у свести говорног лица, већ и његовог сабеседника. Његово значење се тада умногоме може приближити значењу аориста у ознаци било непосредне било удаљене антериорности (cf: Видесмо их јуче, управо, малочас, јутрос.... на улици), али га ни у ком погледу не може заменити, и то не само из стилистичких разлога. Сматрамо да комутација глаголских времена никако није могућа, и то из два разлога: а) због избегавања генерализације у исказу (иначе не би постојала разлика у односу на сферу општости) и б) због тежње ка што експлицитнијем спецификовању.

4. Перфекат у грчком.

Пeрфекат у савременом грчком, како смо нагласили у нашем уводном разматрању, има подједнаке везе и са аспектом и са временом. За разлику од српског, чини нам се да у савременом грчком у оквиру перфекта као темпуса и глаголско време и глаголски вид поседују исте функције. Тако у реченицама:

А) Η Άννα διάβασε το βιβλίο του. Б) Η Άννα έχει διαβάσει το βιβλίο του.

Ана је прочитала његову књигу.

оба подвучена претеритална облика, и аорист (А) и перфекат (Б), смештају време догађања пре времена изрицања, и то:

1. аорист у неком недоређеном тренутку у прошлости,8 2. перфекат непосредно пре тренутка саопштавања, што одговара његовој устаљеној

дефиницији (Κλαίρης-Μπαμπινιώτης, 2005: 452–453; Holton, 2004: 122; Holton-Mackridge-Warburton, 1999: 229; Γιαννακόπουλος, 1996: 343; Τριανδαφυλλίδης, 1996: 310–311; Τζάρτζανος, 1996: 277; Τσομπανάκης, 1998: 367; Kαλοδίκης, 1976: 57).

Међутим, лингвиста Велудис сматра да сви темпорални искази у којима се налази

такозвани први перфекат немају никакав временски додир са догађајем о ком се говори у исказу (Βελούδης, 1990: 360), односно да перфекат није ни време ни врста глаголског аспекта, пошто изражава неистинити услов (ibidem, 362). Према Грајсу (Grice, 1975: 48–49), перфекат је само граматичко средство за изражавање једне конвенционалне импликатуре

8 Да ли ће тај тренутак бити неодређен или одређен не зависи само од адвербијалних модификатора, него и од самог контекста поруке.



гађајем о ком се говори у исказу (Βελούδης, 1990: 360), односно да перфекат није ни време ни врста глаголског аспекта, пошто изражава неистинити услов (ibidem, 362). Према Грајсу (Grice, 1975: 48–49), перфекат је само граматичко средство за изражавање једне конвенционалне импликатуре (conventional implicature)9 која прати овај глаголски облик. Отуда говорно лице употребом првог перфекта у грчком ставља у жижу своју личну заинтересованост за догађај, при чему у први план нису доведени ни време нити глаголски вид (Βελούδης, 1990: 363).

Објашњење зашто грчки граматичари сагледавају перфекат као презент-ско а не као прошло време лежи у њиховом виђењу да перфекат најчешће образују глаголи у свршеном аспекту терминативног AKTIONSART-а. На тај начин перфекат означава остварени резултат у тренутку говора, тј. у презенту, те су тако у њему обједињени и темпорално и аспекатско значење. Из тог разлога је једино резултативни перфекат и перфекат дуративних глагола мо-гуће сврстати у категорију темпуса.10 Слично је истакла и Псалту-Џојсијева, која наводи како „in Greek the meaning of a ‘persistant situation’ over a period of time extending from the past into the present is conveyed by the interplay of the grammatical categories ‘tense’ and ‘aspect’“ (Psaltou-Joycey, 1989: 191). Због тога се разлика између њих сасвим јасно осећа на логичко-семантичком плану, а додатно се манифестује и чињеницом да се перфекат не може ни у ком погледу исказати неким темпоралним адвербијалним модификатором који се односи на дефинисану (свршену) антериорност и који обично стоји уз аорист (μόλις, αφού, χθες, πρόσφατα, πριν):Б) Η Άννα μόλις διάβασε το βιβλίο του. / *Η Άννα έχει μόλις διαβάσει το βιβλίο του.

Ана је управо прочитала његову књигу.В) Η Άννα διάβασε χθες στις τρεις το βιβίο του. * Η Άννα έχει διαβάσει χθες στις τρεις το βιβλίο του. Ана је прочитала јуче у три његову књигу.

Отуда се не може сматрати како избор или аориста или перфекта у грчком и српском зависи само од стилистичких фактора. Напротив, то су два оделита времена која поседују своје оделите употребне вредности, па самим тим и своје стилске и експресивне функције. Разлике између њих тичу се умногоме и саме семантике контекста.

9 Како Грајс сматра, конвенционална импликатура је увек пратећи сегмент нашег исказа, и она постоји независно од конверзацијске импликатуре. Конвенционалну имликатуру Грајс је дефинисао као семантичку категорију која је одређена примарним склопом речи у реченици. При том сваки лексички елемент својим индивидуалним значењем учествује у стварању једног исказа, који, на плану реченице, имплицира ново квантитативно семантичко значење.

10 Тек у постхомерском периоду перфекат је почео да добија прави резултативни смисао, означавајући продужено деловање на објекат у садашњем времену. Зато се, на пример, δέδωκε схватало само као „дао је“, τετίμηκε „исказао је поштовање“ и сл.



Према мишљењима појединих лингвиста (Σετάτος, 1983; Ηedin, 1987; Βελούδης, 1989), перфекат се у савременом грчком сагледава као перфекат (Present Perfect) у енглеском језику и, сходно томе, не употребљава се са тем-поралним деиктицима за одређено (тј. тачно прецизирано, спецификовано) време дешавања/одвијања глаголске радње. Међутим, Псалту-Џојсијева је у својим радовима (Psaltou-Joycey, 1991, 1994) указала да се у свакодневном говору све чешће користи перфекат са темпоралним деиктицима који тач-но прецизирају време дешавања глаголске радње исказане перфектом (на пример, πέρσι /лане/, το 1978 /1978. године/, κατά τη διάρκεια της χούντας /за време хунте/ итд), а не аористом или имперфектом како би се очекивало. Такви су и наши примери:

Г) Аπό χτές τίποτε έχουμε φάει!– Од јуче ништа нисмо јели/појели!Д) Μας έχουνε βάλει στην λίστα εδώ και δύο μήνες.– Ставили су нас на листу још пре два месеца/има два месеца.Ђ) Μου είπαν ότι η Αλίκη μάλλον έχει φύγει πέρσι την άνοιξη.– Рекоше ми да је Алиса ваљда отишла прошле године у пролеће.Оно што је карактеристично за њих јесте да се глаголска радња, без

обзира на то што постоји темпорално иницирање њеног одвијања/обављања, приказује као неизвршена, необављена, односно да је дата као објективна констатација, као резултат или као постигнуто стање. У оваквим случајевима перфекат може бити синониман аористу, али, за разлику од аориста, означава семантички и даље објективни „текући догађај“: избором перфекта говорно лице смешта догађај у спецификовани прошли временски тренутак, у скла-ду са својим субјективним критеријумима удаљености од глаголске радње (Ψάλτου-Joycey, 2002: 764). Другим речима, говорно лице повезује прошли догађај перфектом са садашњим тренутком (тј. његовим објективним време-ном саопштавања), при чему даје посебан нагласак одређеним елементима у свом исказу. Лајонс, с тим у вези, каже: „there is a distinction to be drawn in the structure and use of language, between a subjective component in which the speaker (or, more generally, the locutionary agent) expresses himself and an objective component comprising a set of communicable propositions“ (Lyons, 1982: 105). Уколико уважимо виђење Велудиса, у примеру (Ђ) уочавамо нешто што је са семантичке стране веома важно и што директно одређује употребу перфекта: говорно лице њиме уводи један вид непосредне обаве-штености, пружа сазнања саговорнику из друге руке (Βελούδης, 1992: 487), при чему се ограђује у погледу истинитости и тачности информације коју даље преноси/даје.11

11 Овакав вид објективног и одмереног извештавања постоји и у другим савременим балканским језицима.



Док се перфекат у савременом грчком не употребљава са темпоралним деиктицима типичним за аорист, аорист и у грчком и у српском могуће је употребити са темпоралним адвербијалним модификаторима за такозвану несвршену антериорност, који обично стоје уз перфекат (сада, досада, уп-раво, баш, често, још, ήδη, ακόμα, τώρα, ως/μέχρι τώρα, ποτέ, πολλές φορές); на пример:

Ε) Η Άννα έχει ήδη κοιμηθεί / ήδη κοιμήθηκε. Ана је већ заспала. / *већ заспа.Ж) Η Άννα έχει τώρα κοιμηθεί / τώρα κοιμήθηκε. Ана је сада заспала. / сада заспа. Ово оштро ограничавање употребе перфекта адвербијалним деиктицима

у савременом грчком умногоме се приближава енглеском језику у коме се перфекат (Present Perfect), по правилу, користи са малим и тачно одређеним бројем адвербијала, што никако није случај са немачким или са већином романских језика.12

Посебан проблем представља употреба перфекта и у грчком и у српском језику без адвербијалних деиктика као у наредној реченици:

З) Σου έχω δείξει και σου ξαναδείχνω. Показао сам ти и опет ти показујем.У оваквим и сличним примерима перфекат се може схватити као нају-

ниверзалнији глаголски облик који означава радњу извршену у прошлости, невезану за неки конкретан прошли тренутак (то се постиже употребом аориста у грчком и, донекле, у српском). Ознаку прошлости и извршености радње преузима на себе глаголски вид у облику једине референтне тачке у логичко-семантичком разумевању поруке, који се у исказу остварује као та-козвани „потпун“ или „чист вид“. Из целокупне сложене реченице очигледно је да перфекат означава глаголску радњу која се догодила и чије je извршење остварено. Да нема саставне реченице у облику допунског елемента, оправ-дање постојања перфекта у савременом грчком било би веома дискутабилно: самостална употреба перфекта без јасно дефинисаног логичко-контекстуал-

12 У немачком и у великој већини романских језика, с изузетком португалског и делимично шпанског, перфекат функционише као универзално глаголско време које пружа најопштији увид како у резултат (стање) тако и у постојање (егзистенцију), невезано за време говорења, односно за време када се десила радња. Прибегавањем простом претериту у немачком, односно аористу у романским језицима, постиже се знатно формалнији тон саопштавања. Говорно лице је тада принуђено да прави одређену временску дистанцу и да пружа различите информације у зависности од језика:

– у немачком прости претерит би се могао схватити или као трајност (имперфекат) или као тренутност (аорист), све у директној зависности од контекста,

– у романским језицима прости перфекат (аорист) се схвата само као „un aspecto punctual“ (de Val, 1969: 119), односно поседује чисту аспекатску, рекли бисмо контрастивну, вредност у односу на имперфекат.



ног и темпоралног окружења, уз једино ослањање на вид, била би изнимна, ако не и сасвим неприхватљива. Са друге стране, у српском (попут већине романских и германских језика) то не би био случај:

З. б) Показао сам ти. → *Σου έχω δείξει.У савременом грчком ће у оваквим ситуацијама говорно лице пре при-

бећи аористу као најнеутралнијем и најприхватљивијем глаголском облику за обележавање реализоване радње. Ово обележавање се у исказу осварује путем чврстог обједињавања и темпоралне и аспекатске категорије у оквиру логичко-семантичке функције и значења аориста:

З. в) Σου έδειξα. → Показао сам ти./*Показах ти.Комутација перфекта са аористом изводљива је у готово сваком случају,

а оно што је за нас од посебне важности јесте могућност њихове паралелне употребе (без суштинске промене семантичког значења поруке) уз наведене адвербијале сада и већ (примери Е, Ж). Како смо већ назначили, у исказима са перфектом каткада одсуствују адвербијали, али је контекст пресудан да бисмо сагледали семантичко значење перфекта и, самим тим, поруке. Раз-мотримо следећу могућност: Ана и Јоргос седе за столом и обедују. У једном тренутку Јоргос, коме се јело нимало није допало, јер је било презачињено, баца кашику и бесно устаје од стола, говорећи:

И) а) Μ΄ έχεις φαρμακώσει!13 б) Με φαρμάκωσες! Отровала си ме! Отрова ме!На први поглед би се могло рећи како не постоји никаква суштинска

семантичка разлика између обеју реченица. Пошто аорист у грчком јесте доминантно прошло време, овде комутација у колоквијалном дискурсу не утиче ни на који начин на правилно разумевање поруке. Боље речено, ао-рист (б) никако не означава прошлост, још мање будућност, већ говорникову непосредну садашњост, односно актуално стање. Перфекат (а) се такође односи на говорникову садашњост, али приказује говорникову субјективну очигледност, односно још неостварени резултат (у тренутку док даје исказ, говорник је још жив). На дубинском, семантичко-психолошком, плану разли-ка је, међутим, веома јасна: док аорист уноси у исказ слику једне одмерене (објективне) констатације, без обзира на тон и сву пратећу емотивну слику, дотле перфекат уноси додатни психолошко-емотивни и снажни афективни набој, при чему динамички нијансира догађај (другим речима, он је ло-куторово лингвистичко средство којим испољава властити бес, љутњу и незадовољство). У савременом српском се потпуно исти ефекат постиже

13 Глагол φαρμακώνω треба у овом контексту схватити у чисто метафоричком значењу, дакле пре као „загорчати“ него „отровати“ (δηλητηριάζω). У овој ситуацији ће се на српском пре схватити као „отровати“ него „загорчати“.



употребом аориста. Нијансирање горњих исказа на логичко-семантичком плану би могло да изгледа овако:

– аорист у грчком, односно перфекат у српском носе смисао објек-тивне (обавештајно-когнитивне) функције, у виду чињеничке информације лишене дубљих емотивних елемената,

– перфекат у грчком, односно аорист у српском носе смисао субјективне (стилско-когнитивне) функције, у виду информације, обележене пратећом афективном конотацијом.

Једну сасвим друкчију слику имамо у следећем примеру: Ана је скувала кафу и доноси је Јоргосу на сто. Он чита новине и не примећује је како се приближава. Док Ана приноси тацну са кафом на сто, Јоргос нехотице удари њену руку, окрећући страницу. У том тренутку кафа се просипа по столу и по њеној сукњи, и она узвикује:И. в) Γιώργο, πρόσεξε, έχεις χύσει τον καφέ πάνω στη φούστα μου! Јоргосе, пази, пролио си кафу по мојој сукњи!

Овај исказ је могућ у грчком само уколико и даље постоји просута кафа (у виду постигнутог/оствареног резултата глаголске радње), односно уколико постоји непосредна очигледност и увид у ситуацију. Отуда перфе-кат у реченици носи у себи смисао обавештајно-когнитивне функције и, према Семерењију, недвосмислено изражава садашње стање које наступа по завршетку радње (Семереньи, 1980: 313). У супротном, како време од-миче, тако се помера и граница говорног лица према радњи, а истовремено се мења и његов однос према њој: не само што бива удаљена – глаголска радња постаје и објективна. На тај начин у свести локутора јасно се поставља граница између антериорног времена дешавања и садашњости говорног лица. Отуда ће се свака таква радња увек исказати аористом (у реченици подвучен), никада перфектом:И. г)Ο Γιώργος δεν πρόσεξε και /→ γι΄ αυτό/ έχυσε τον καφέ πάνω στη φούστα μου. Јоргос није пазио и /→ због тога/ је пролио кафу по мојој сукњи.

Међутим, у појединим случајевима ипак пре перфекат мора бити упот-ребљен уместо аориста:

I) ... Κάποια στιγμή, στο αριστερό τους χέρι ... У неком тренутку, са њихове десне διακρίνουν μια μικροσκοπική πάροδο – стране, уочавају једну мајушну улицу - δεν υπάρχει στους περισσότερους χάρτες. нема је на већини карата. То знам. То сам Το ξέρω. Το έχω ελέγξει (15).... Δεν έχω проверио... (15) Никога нисам разочарао απογοητεύσει κανέναν στα έντεκα χρόνια за једанаест година колико се бавим овим που ασκώ το επάγγελμα. занимањем. II) Στα τριάντα πέντε μου χρόνια έχω συλλέξει Са својих тридесет и пет стекао сам сва ένα σωρό εμπειρίες... (16) Άλλωστε, η φημή могућа искуства... (16) Иначе, пре сам μου έχει εξαπλωθεί περισσότερο με την се прославио тиме што ми је име ишло од αναφορά του ονόματός μου από στόμα σε уста до уста него скромном рекламом на στόμα παρά από την ταπεινή διαφήμισή μου задњим странама новина .... (18) στις πίσω σελίδες των εφημερίδων.... (18) (Киријакос Маргаритис - Банда из Толеда) (Κυριάκος Μαργαρίτης – Η Συμμορία του Τολέδο) ... Εκεί όμως που η πρόοδος έχει φτάσει .... Међутим, тамо где је напредак до- τις διαστάσεις του θαύματος, είναι η стигао размере чуда, ту је премошћа- κάλυψη των αποστάσεων.... (45) вање разлика.... (Е. П. Папануцос – (Ε. Π. Παπανούτσος – Η κρίση του πολιτισμού Криза наше културе) μας)



У прва два случаја (I) реч је о такозваном искуственом или емпиријском перфекту (experiential perfect) за који је карактеристично да време дешавања глаголске радње непосредно допире до самог времена саопштавања, а то је локуторова садашњост, тј. презент. У свим осталим (II) реч је о резултатив-ном перфекту. На тај начин се путем перфекта, као посебног глаголског вре-мена, остварује преклапање између времена дешавања и времена говорења, при чему се потиру све дистанце према прошлости. Другим речима, резултат се обједињава, сажима и своди на једно, па се као такав и предочава. Према неким ауторима (Перельмутер, 1967: 92; Schwyzer, 1950: 263), перфекат је првобитно означавао управо душевно стање, а не стање као „објективну“ последицу завршене радње. На то би, можда, указивала и чињеница да је перфекат у класичном грчком, поред објективног стања, могао да изрази и неке субјективне радње, односно афекте: на пример, κέκραγε „виче“, βέβρυχε „риче“, όδωδε „мирише“, γέγηθε „радује се“ (ови облици се могу схватити и као интензиви).

Уколико се вратимо на наше горње примере (дате под А, Б), посматрано из овог угла, разлика између аориста и перфекта се доиста не крије ни у вре-мену ни у аспекту. Кад је реч о времену, онда треба имати у виду „in Present Perfect assertions, and in tensed Perfects generally, it is the result that carries the tense, and is said to surround the time of the clause (the utterance time, in the case of root sentences). But because, by assumption, results temporally follow, and do not overlap, the states or events of which they are the results, it follows that the situations characterized by a predicate are past with respect to a present result“ (Higginbotham, 2009: 158). А када је реч о грчком аспекту (ρηματική όψη, ποιόν ενεργείας), он, као и у српском, представља локуторов појам о трајању глаголске радње, односно показује да ли је нека радња окончана или не, да ли је ограничена или не. Међутим, између аориста и перфекта у савременом грчком не можемо видети разлику између трајности (imperfect,

12

одмиче, тако се помера и граница говорног лица према радњи, а истовремено се мења и његов однос према њој: не само што бива удаљена – глаголска радња постаје и објективна. На тај начин у свести локутора јасно се поставља граница између антериорног времена дешавања и садашњости говорног лица. Отуда ће се свака таква радња увек исказати аористом (у реченици подвучен), никада перфектом: И.г) Ο Γιώργος δεν πρόσεξε και /→ γι΄ αυτό/ έχυσε τον καφέ πάνω στη φούστα μου. Јоргос није пазио и /→ због тога/ је пролио кафу по мојој сукњи.

Међутим, у појединим случајевима ипак пре перфекат мора бити употребљен уместо аориста: I) ... Κάποια στιγμή, στο αριστερό τους χέρι ... У неком тренутку, са њихове десне διακρίνουν μια μικροσκοπική πάροδο – стране, уочавају једну мајушну улицу - δεν υπάρχει στους περισσότερους χάρτες. нема је на већини карата. То знам. То сам Το ξέρω. Το έχω ελέγξει (15).... Δεν έχω проверио... (15) Никога нисам разочарао απογοητεύσει κανέναν στα έντεκα χρόνια за једанаест година колико се бавим овим που ασκώ το επάγγελμα. занимањем. II) Στα τριάντα πέντε μου χρόνια έχω συλλέξει Са својих тридесет и пет стекао сам сва ένα σωρό εμπειρίες... (16) Άλλωστε, η φημή могућа искуства... (16) Иначе, пре сам μου έχει εξαπλωθεί περισσότερο με την се прославио тиме што ми је име ишло од αναφορά του ονόματός μου από στόμα σε уста до уста него скромном рекламом на στόμα παρά από την ταπεινή διαφήμισή μου задњим странама новина .... (18) στις πίσω σελίδες των εφημερίδων.... (18) (Киријакос Маргаритис – Банда из Толеда) (Κυριάκος Μαργαρίτης – Η Συμμορία του Τολέδο) ... Εκεί όμως που η πρόοδος έχει φτάσει .... Међутим, тамо где је напредак до- τις διαστάσεις του θαύματος, είναι η стигао размере чуда, ту је премошћа- κάλυψη των αποστάσεων.... (45) вање разлика.... (Е. П. Папануцос – (Ε. Π. Παπανούτσος – Η κρίση του πολιτισμού Криза наше културе) μας)

У прва два случаја (I) реч је о такозваном искуственом или емпиријском перфекту (experiential perfect) за који је карактеристично да време дешавања глаголске радње непосредно допире до самог времена саопштавања, а то је локуторова садашњост, тј. презент. У свим осталим (II) реч је о резултативном перфекту. На тај начин се путем перфекта, као посебног глаголског времена, остварује преклапање између времена дешавања и времена говорења, при чему се потиру све дистанце према прошлости. Другим речима, резултат се обједињава, сажима и своди на једно, па се као такав и предочава. Према неким ауторима (Перельмутер, 1967: 92; Schwyzer, 1950: 263), перфекат је првобитно означавао управо душевно стање, а не стање као „објективну“ последицу завршене радње. На то би, можда, указивала и чињеница да је перфекат у класичном грчком, поред објективног стања, могао да изрази и неке субјективне радње, односно афекте: на пример, κέκραγε „виче“, βέβρυχε „риче“, όδωδε „мирише“, γέγηθε „радује се“ (ови облици се могу схватити и као интензиви).

Уколико се вратимо на наше горње примере (дате под А, Б), посматрано из овог угла, разлика између аориста и перфекта се доиста не крије ни у времену ни у аспекту. Кад је реч о



ατελές ποιόν ενεργείας) и тренутности (perfect, τέλειο ποιόν ενεργείας),14 већ једино перфективности15 (perfective, συντέλεση), односно праве сврше-ности. На ово указују и грчки граматичари, сврставајући перфекат (заједно са плусквамперфектом) у групу перфективних времена (συντελεσμένοι /τετελεσμένοι/ χρόνοι).16

Отуда се избор једног или другог времена у савременом грчком језику директно тиче двеју ствари:

– једне, која има везе са директним избором аспекта, било тренутног било перфективног, чиме говорно лице задире у сâм начин приказивања глаголске радње. Уколико се определи за аорист, говорно лице сигнализира свој начелан (тј. објективан, одмерен) став према глаголској радњи, док избо-ром перфекта говорно лице скреће своју пажњу на конкретно саопштавање. Избором аориста или перфекта говорно лице задире у сферу било објективне било личне заинтересованости за извршење глаголске радње;

– друге, која има тесне везе са тачком посматрања глаголске радње (Klein, 2009: 56–58). То ће рећи да се избором или аориста или перфекта говорно лице опредељује или за квантитативну или за квалитативну перс-пективу (сагледавање) глаголске радње било као даље (удаљене, одмерене) било као ближе (непосредне, још актуалне, конкретне). Како у грчком нема друге могућности да се прикаже радња која још није извршена (готова, обављена), прибегавање перфекту је једино решење.

Друкчије речено, избором или аориста или перфекта говорно лице поставља у исказу психолошко-визуелне границе темпоралног трајања глаголске радње која је аспектом уобличена:

14 У савременом грчком разликовање између тренутности и трајности могуће је постићи на сва три темпорална нивоа, како у прошлости, тако и у садашњости и будућности. Аспе-катско разликовање тренутност/трајност у будућности је новогрчка иновација, па се у том погледу савремени грчки умногоме приближава словенским језицима, односно словенском аспекатском систему.

Уједно, напоменимо да терминологија у савременом грчком, када је реч о именовању трајног, тренутног и перфективног глаголског вида, још није устаљена. Традиционални називи су συνοπτικό – μην συνοπτικό – συντελεσμένο ποιόν ενεργείας.

15 У страној лингвистичкој литератури термини PERFECT и PERFECTIVE се често посматрају као синонимни, но они то никако не могу бити. Управо на примеру грчког језика може се видети сва разлика у значењу између једног и другог термина, са једне стране, односно њихове употребе, са друге. Главно ограничење у грчком језику налази се у оквирима нарације у којој се, поред трајног вида (оличеног у имперфекту), употребљава и тренутни вид (исказан увек аористом), а никада перфективни (оличен у перфекту), осим уколико се директно не наводе туђе речи. Слична ситуација се запажа у албанском, као и у романским и германским језицима, додуше уз ограничења.

16 У грчком језику, као и у бројним несловенским језицима, једино је могуће говорити о перфективизацији.



То ће рећи да перфекат у савременом грчком никако не може бити аспекат у правом смислу речи, већ да је он пре аспекатска варијанта, односно подврста тренутног аспекта. По нама, у питању је својеврсна новогрчка иновација која се појављује унутар аспекатског система као тачка гледишта унутар постојеће тачке гледишта. Другим речима, сагледан из ове перспективе, перфекат фун-кционише као унутрашњи (дубински) аспекат, за разлику од аориста који би се могао оквалификовати као спољашњи (генерализовани) аспекат. Као потврду за ово своје гледиште, наводимо и сâм морфолошки начин грађења свих перфективних времена: кључни део вишесложених конструкција чини не-променљиви део, инфинитив (грчки απαρέμφατο), који је изведен од тренутне, такозване аористне, основе (у горњим примерима подвучена). Из тог разлога је суштина перфекатског вида неодвојива од представе о тачки гледишта са које се радња која се претходно одиграла сагледава као већ довршена; овај смисао укључује, осим тога, и идеју о извесној релевантности коју претходна радња има за потоњу тачку гледишта (што обично, мада не и нужно, подразумева управо стање, као „резултат“ довршене радње: на пример, у класичном τέθνηκε (3. л. сг. инд. пф. акт.) „умро је = мртав је“; у савременом грчком: πέθανε (3. л. сг. инд. аор. акт.) „умро је“, είναι πεθαμένος „мртав је“ (3. л. сг. инд. пф, пасив стања). Како је тачку гледишта могуће лоцирати у времену на три начина,17 када је реч о перфекту, она се подудара с временом изрицања – а то је, дакако, садашње време, тако да је радња која претходи тачки гледишта самим тим и радња која претходи садашњем времену – дакле прошла радња. Иако је у сва три случаја аспекатско значење перфекта одређено односом тачке гледишта – а не управо радње – и времена изрицања, у последњем случају, услед по-менутог подударања у заједничком „сада“, лако је могло доћи до неосетног померања тежишта с аспекатског на чисто временско значење и постепене редукције првог у корист другог.18

17 У случају плусквамперфекта радња увек претходи тачки гледишта, која је и сама лоцирана у прошлости с обзиром на време изрицања. У случају перфективног футура или футура егзактног (предбудућег времена), радња претходи тачки гледишта, која је смештена у будућности с обзиром на време изрицања.

18 Ово је имало за последицу да су облици перфекта у покласичној којни све више почели да значе прошлост, и то прошлост свршеног вида, изједначивши се, напослетку, с облицима

13

- једне, која има везе са директном избором аспекта, било тренутног било перфективног, чиме говорно лице задире у сâм начин приказивања глаголске радње. Уколико се определи за аорист, говорно лице сигнализира свој начелан (тј. објективан, одмерен) став према глаголској радњи, док избором перфекта говорно лице скреће своју пажњу на конкретно саопштавање. Избором аориста или перфекта говорно лице задире у сферу било објективне било личне заинтересованости за извршење глаголске радње; - друге, која има тесне везе са тачком посматрања глаголске радње (Klein, 2009: 56–58). То ће рећи да се избором или аориста или перфекта говорно лице опредељује или за квантитативно или за квалитативну перспективу (сагледавање) глаголске радње било као даље (удаљене, одмерене) било као ближе (непосредне, још актуалне, конкретне). Како у грчком нема друге могућности да се прикаже радња која још није извршена (готова, обављена), прибегавање перфекту је једино решење.

Друкчије речено, избором или аориста или перфекта говорно лице поставља у исказу психолошко-визуелне границе темпоралног трајања глаголске радње која је аспектом уобличена: 1) Διάβασα ένα άρθρο στην σημερινή εφημερίδα. Прочитах један чланак у данашњим новинама. 2) Έχω διαβάσει ένα άρθρο στην σημερινή εφημερίδα. Прочитао сам један чланак у данашњим новинама. 3) Έχω διαβασμένο ένα άρθρο στην σημερινή εφημερίδα. Имам прочитан један чланак у данашњим новинама.

То ће рећи да перфекат у савременом грчком никако не може бити аспекат у правом смислу речи, већ да је он пре аспекатска варијанта, односно подврста тренутног аспекта. По нама, у питању је својеврсна новогрчка иновација која се појављује унутар аспекатског система као тачка гледишта унутар постојеће тачке гледишта. Другим речима, сагледан из ове перспективе, перфекат функционише као унутрашњи (дубински) аспекат, за разлику од аориста који би се могао оквалификовати као спољашњи (генерализовани) аспекат. Као потврду за ово своје гледиште, наводимо и сâм морфолошки начин грађења свих перфективних времена: кључни део вишесложених конструкција чини непроменљиви део, инфинитив (грчки απαρέμφατο), који је изведен од тренутне, такозване аористне, основе (у горњим примерима подвучена). Из тог разлога је суштина перфекатског вида неодвојива од представе о тачки гледишта са које се радња која се претходно одиграла сагледава као већ довршена; овај смисао укључује, осим тога, и идеју о извесној релевантности коју претходна радња има за потоњу тачку гледишта (што обично, мада не и нужно, подразумева управо стање, као „резултат“ довршене радње: на пример, у класичном τέθνηκε (3.л.сг. инд. пф. акт.) „умро је = мртав је“; у савременом грчком: πέθανε (3.л.сг. инд. аор. акт.) „умро је“, είναι πεθαμένος „мртав је“ (3.л.сг. инд.пф, пасив стања). Како је тачку гледишта могуће лоцирати у



Отуда се може рећи како је опредељење локутора за перфекат уместо за аорист унутрашње аспекатско питање које „depends on the speaker’s decision to emphasize aspectual meanings conveyed by the respective verb forms and not temporal definiteness or indefiniteness of the experience in the past and connection with the moment of speaking“ (Psaltou-Joycey, 1989:194). Управо у овом сегменту постоји јасно неподударање са стањем ствари у српском (као и у свим словенским језицима) где оваква аспекатска разграничења никако нису могућа.

5. Закључно разматрање Овим радом желели смо да, у ограниченим оквирима који су нам

стајали на располагању, осветлимо једну недовољно проучену област компаративних студија двају језика, новогрчког и српског: с једне стра-не, шире и опште питање значења и функције глаголског аспекта, као и разлика у дистрибуцији и односима глаголских аспеката у оба језика, а с друге стране, проблем специјалне позиције перфекта, који, уз извесне слич-ности, показује и многе карактеристичне разлике. Оно што позицију овог времена чини још сложенијом јесте до данас нерешено питање његовог примарног значења у савременом грчком језику: да ли је посреди право, односно чисто глаголско време у уобичајеном темпоралном (претеритал-ном) значењу, или је аспекатски смисао (садашњост готове радње) онај који односи превагу. У српском, где је ситуација у том погледу јаснија, историјски развој овог старог и наслеђеног индоевропског времена кретао се другим правцем, доводећи до постепене преваге темпоралног значења на рачун видског, и до постепеног помака у правцу прошлих времена и функционалног изједначавања с аористом и имперфектом (делимично и са плусквамперфектом).

Новогрчки перфекат, који не показује историјски континуитет са ан-тичким и представља релативно млађу језичку творевину, одвојиће се од аориста и других претериталних времена као засебна категорија, блиска презенту, обједињујући у себи темпорално и аспекатско значење као две недељиве компоненте. Ближе упоређење грчког и српског перфекта, от-крива да међу њима нема функционалне подударности. Контрастирање са аористом, који у грчком служи за исказивање неутралне чињеничке информације, показује да грчки перфекат у већој мери истиче субјектив-ну димензију исказа и емотивно мотивисани став говорника; ситуација у српском је, међутим, управо супротна: овде је управо аорист носилац субјективне, стилско-когнитивне функције, док је перфекат резервисан за исказе о објективном, чињеничном стању. То сведочи о непостојању

аориста. Тиме је стари перфекат као засебна временска категорија постао излишан, да би крајем антике, а најкасније у раном средњем веку, и практично нестао из живе употребе. На његово место дошао је садашњи, аналитички облик перфекта, који се развио у позној антици.



потпуне подударности међу овим паровима времена у два језика, и немо-гућности механичког репродуковања грчког перфекта српским и обратно. Уистину, мишљења смо да би у новогрчком перфекту требало видети оригиналну и иновативну творевину, која, строго узев, не би била аспекат у правом смислу, већ само једна аспекатска варијанта, односно подврста – унутрашњи, дубински аспект (тачка гледишта унутар тачке гледишта), за разлику од оног аорисног, који би се могао окарактерисати као спољашњи, генерализирајући аспект глаголске радње.

Овај рад може представљати, у најбољу руку, само увод и почетно раз-матрање на контрастивном синтактичком и семантичком пољу проучавања функција и значења перфекта у два језика, које повезује старо индоевропско сродство. Да би се стекао шири и свестранији увид, неопходно је спровести даља свеобухватнија истраживања на опсежнијој језичкој грађи. У сваком случају, досадашњи увиди довољно јасно сведоче о томе да је перфекат у оба језика, а посебно у савременом грчком, глаголско време које непрестано задобија нове семантичке вредности.

ЛИТЕРАТУРА

Браунинг, Роберт. (2005). Средњовековни и савремени грчки језик. Лозница: Карпос (оригинал: Browning, Robert, Medieval and modern Greek. Cambridge: Cambridge University Press 1983²).

Βελούδης, Γιάννης. (1990). Ο μεταγλωσσικός χαρακτήρας του παρακειμένου: παρακείμενος Α΄. Μελέτες για την Ελληνική Γλώσσα 10 (9–11 Μαΐου 1989). Θεσσαλονίκη: Αφοί Κυριακίδη. 359–378.

________________ (1992). Tα ‘συστήματα χρόνου-τρόπου-όψης’ και η υποκειμενικότητα. Μελέτες για την Ελληνική γλώσσα 13 (7–9 Μαΐου 1992). Θεσσαλονίκη: Αφοί Κυριακίδη. 485–504.

Γιαννακόπουλος, Π. Ε. (1996). Συντακτικό της Νεοελληνικής γλώσσας. Αθήνα: Εκδόσεις Παπαδήμα.

de Val, Criado M. (1969). El verbo español. Madrid: Ed. S. A. E. T. A.Grice, P.H. (1975). Logic and Conversation. P. Cole & J. L. Morgan (eds.):

Syntax and Semantics 3: Speech Acts. New York: Academic Press. 41–58.Hamm, Josip. (1974). Staroslavenska gramatika. 4. izdanje. Zagreb: Školska

knjiga.Нedin, Ε. (1987). On the Use of the Present Perfect and the Pluperfect

in Modern Greek. PhD. dissertation. Studia Greaca Stockholmiensia. Acta Universitatis Stockholmiensis. Stockholm: Almquist and Wiksell International.

Holton, David–Mackridge, Peter–Ειρήνη Φιλιππάκη-Warburton. (1999). Γραμματική της Ελληνικής γλώσσας. Αθήνα: Εκδόσεις Παπαδήμα.



Holton, David. (2004). Greek: An Essential Grammar of the Modern Language. London-New York: Routledge.

Higginbotham, James. (2009). Tense, Aspect and Indexiality. Oxford: Oxford University Press.

Horrocks, Geoffrey. (1997). Greek: A History of the Language and its Speakers. London-New York: Longman Linguistics Library.

Ивић, Павле. [1953–1954]. (1994). О говору галипољских Срба (при-редио: Драгољуб Петровић). Сремски Карловци–Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Jeremić, Tatjana. (1975). L’imperfetto nei ‘Sei personaggi in cerca d’autore’ e la sua traduvibilità nel serbocroato. Italica belgradensia 1. Belgrado: Facoltà di filologia, Dipartimento della lingua e letteratura italiana.

Kαλοδίκης, Περικλής Ν. (1976). Το Συνταχτικό της Δημοτικής Γλώσσας. Αθήνα: Gutenberg.

Κλαίρης, Χ.–Μπαμπινιώτης, Γ. (2005). Γραμματική της Νέας Ελληνικής: Δομολειτουργική-Επικοινωνιακή. Αθήνα: Ελληνικά Γράμματα.

Кlein, Wolfgang. (2009). How Time is Encoded?. The Expression of Time. Ed-ited by Wolfgang Klein–Ping Li. Berlin-New York: Mouton de Gruyter. 39–82.

Клајн, Иван. (2005). Граматика српског језика. 1. издање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Кликовац, Душка. (2002). Граматика српскога језика за основну школу, 2. издање. Београд: Српска школска књига.

Lyons, J. (1982). Deixis and Subjectivity: Loquor, ergo sum?. R.J. Jarvella & W. Klein (eds.): Speech, Place and Action: Studies in Deixis and Related Topics.New York: J. Wiley & Sons Ltd. 101–124.

Mαργαρίτης, Κυριάκος. (2006). Η Συμμορία του Τολέδο. Αθήνα: Εκδόσεις Ψυχολόγος.

Мareš, F. V. (1981). Karakteristika promene perfekta i kondicionala u slovenskim jezicima. Radovi MSC 7/1. Beograd: Filološki fakultet.

Мrazović, Pavica–Vukadinović, Zora. (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. 2. prerađeno i dopunjeno izdanje. Sremski Karlovci–Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Остојић, Бранислав. (2002). Кратка прегледна граматика српског језик: приручник за школе. 5. издање. Земун: Нијанса.

Пαπανούτσος, Ε. Π. (2001). Η κρίση του πολιτισμού μας. Αθήνα: Καθημερινή.

Πерельмутер, И. А. (1964). О первоначальной функции индоевропей-ского перфекта. Вопросы языкознания 5. Москва. 78–86.

Psaltou-Joysey, Angeliki. (1989). Factors Influencing the Interpretation of the Present Perfect and Past Tense Opposition. Proceedings of 3rd Symposium on the Description and/or Comparison of English and Greek. Thessaloniki:



Aristotle University, School of English, Department of Theoretical and Applied Linguistics. 184–205.

Savić, Momčilo D. (1974). L’espressione del passato nei quotidiani nelle lingue balcaniche. Linguistica XIV. Ljubljana. 65–76.

Семереньи, Освальд. (1980). Введение в сравнительное языкознание. Москва: «Прогресс» (оригинал: Szemerényi, Oswald. Einführung in die ver-gleichende Sprachwissenschaft. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft 1970).

Σετάτος, Μ. (1983). Ο παρακείμενος στην Κοινή Νέα Ελληνική. Πρακτικα της 4ης ετήσιας συνάντησης του Τομέα Γλωσσολογίας. Τμήμα Φιλολογίας, Φιλο-σοφική Σχολή, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο. Θεσσαλονίκη: Αφοί Κυριακίδης. 101–113.

Симић, Радоје – Јовановић, Јелена. (2007). Српска граматика. Београд: Јасен.

Станојчић, Живојин – Поповић, Љубомир. (1992). Граматика српског језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. 2. прерађено издање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Нови Сад: Завод за изда-вање уџбеника.

Стевановић, Михаило. (1986). Савремени српскохрватски језик I. Београд: Научна књига.

Schwyzer, E. (1950). Griechische Grammatik II, München: C. H. Beck.Τζάρτζανος, Αχιλλέας Α. (1996). Νελοελληνική σύνταξις (της κοινής

δημοτικής). τ. Α΄ Θεσσαλονίκη: Εκδοτικός Οίκος Αδελφών Κυριακίδη Α. Ε.Τριανταφυλλίδης, Μ. (1996). Νεοελληνική γραμματική της δημοτικής. Ανατύ-

πωση της έκδοσης του ΟΕΣΒ (1941) με διορθώσεις. Θεσσαλονίκη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης, Ινστιτούτο Νεοελληνικών Σπουδών.

Τσομпανάκης, Αγαπητός Γ. (1998). Νεοελληνική γραμματική. Θεσσαλονίκη: Εκδοτικός Οίκος Αδελφών Κυριακίδη Α. Ε.

Thumb, A. (1912). Handbook of the modern Greek vernacular (оригинал: Handbuch der neugriechischen Volkssprache, Straßburg 1897, 1910²) Edinburgh (repr. Chicago 1964).

Veloudis, Giannis. (1989). Disambiguating the (Prototype) Semantics of the Linguistic Metalanguage in Terms of Pragmatics: the Case of ‘Tense-Aspect-(‘Perfect’)-’Mode’ Systems. (ms.)

Ψάλτου-Joycey, A. (1991). The Temporal, Aspectual and Pragmatic Functions of the Perfect in Modern Greek. PhD. Thesis. Department of Theoretical and Applied Linguistics, School of English, Faculty of Philosophy. Thessaloniki: Aristotle University.

_______________ (1994). Specification of Temporal Intervals and Situations in the Perfect. I Phillipaki-Warburton, K. Nicolaidis, M. Sifianoz (eds.). Themes in Greek Linguitics. Amsterdam-Philadelphia: John Benjamins. 153–160.



_______________(2002). Η δήλωση του χρόνου και ο ΝΕ παρακείμενος. Μελέτες για την Ελληνική γλώσσα 22, τ. 1ος (27-29 Απριλίου 2001). Θεσσαλονίκη: Τομέας Γλωσσολογίας της Φιλοσοφικής Σχολής του Αριστοτέλειου Πανεπιστη-μίου Θεσσαλονίκης. 760–768.

Predrag Mutavdžić Darko Todorović Anka Rađenović

ОN PRESENT PERFECT TENSE IN MODERN GREEK AND ON SOME OF ITS SIMILARITIES WITH THE PRESENT PERFECT IN SERBIAN

(Summary)

In this paper, from the comparative point of view, the authors have tried to analyze and discuss as much thoroughly as they could the main characteristics of the Present Perfect tense in Modern Serbian and Greek languages. Since this tense is not included in the group of past tenses in Modern Greek by majority of Greek grammarians, but in Serbian it is, the authors have had to deal with the predominant Greek past tense, Aorist. Therefore, in the paper the use and the functions of major perfect tenses in these two languages, of Serbian Present Perfect and of Greek Aorist (Past Simple) and of Present Perfect, have been subjected to semantic and logical examinations within different contexts.

As a final result, relying on the given examples the authors have concluded that besides many similarities and correspondences in the use of both perfect tenses there are also lots of differences between them. Some of them are directly concerned in two categories - commutance and aspectuality. They are the main linguistic factors which have been compared in general lines.

Apart from theoretical comparisons, the authors have also given a brief historic view of the development of the Greek Present Perfect Tense.

Кључне речи: претеритална времена, српски језик, грчки језик, комутација, аспектуалност.

Примљено 15. марта 2011, прихваћено за штампу 20. априла 2011.




ИСТРАЖИВАЊА

BIBLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 105–114) UDK 821.133.1.09 Didro D.

Ner min Vu čelj Univerzitet u Beogradu – Filološki fakultet

DI DRO OV DVO STRU KI PA RA DOKS: O GLUM CU I O GLE DA O CU

Di dro o va tvrd nja da ni je ve li ki glu mac onaj ko ji istin ski pro ži vlja va ose ća nja li ka ko ji tu ma či, već da je ve li ki onaj glu mac ko ji je u se bi hlad no kr van a sa mo spo lja se či ni da je ob u zet ose ća njem ko je pred sta vlja, su prot na je usta lje nom mi šlje nju, zbog če ga ta tvrd nja iz gle da ap surd na, dok je su štin ski is prav na, što je de fi ni še kao pa ra doks. S dru ge stra ne, Di dro o vo oče ki va nje da se gle da lac uži vlja va u glum če vu iz ved bu dok se sam glu mac dr ži na emo tiv nom od sto ja nju od svog li ka, u kri tič-koj re cep ci ji XX ve ka je pre po zna to kao pa ra doks o gle da o cu, što je na ve lo is tra ži va če da za klju če ka ko po sto ji dvo stru ki pa ra doks u Di dro o voj este ti ci po zo ri šne ko mu ni ka ci je.

Ni je dan dru gi Di dro ov spis ni je bio vi še či tan, raz ma tran i ospo ra van ne go što je to slu čaj s Pa ra dok som o glum cu – ka že Pol Ver ni jer (Paul Ver niè re), u pred go vo ru kri tič kom iz da nju ovog Di dro o vog ogle da iz te o ri je glu me, a ko ji je Ver ni jer, fran cu ski pro fe sor eme ri tus na Sor bo ni (Uni ver zi tet Pa riz IV), ob ja vio u okvi ru Este tič kih de la (Œuvres Esthéti qu es) sa bra nih u jed nom to mu, naj pre 1959. go di ne, a za tim u ob no vlje nom iz da nju iz 1988, ko je je po tom štam pa-no 1994. i 2001. go di ne. Po vo dom Di dro o ve kon tra verz ne te o ri je glu me Pol Ver ni jer je za klju čio: „Do kle god bu de po zo ri šta i glu ma ca – ge nus ir ri ta bi le1 – pa ra doks će iza zi va ti sa bla žnje nje.“2 O ka kvom je to glu mač kom pa ra dok su reč? Po zna ti ame rič ki di dro log Ar tur Vil son na sle de ći na čin sa ži ma te zu o glu mač koj ve šti ni ko ju je fran cu ski en ci klo pe di sta ela bo ri rao u Pa ra dok su o glum cu:

„To zna či da što se vi še ne ki ve li ki glu mac či ni ob u zet ose ća njem, ti me je hlad no krv ni ji i vla da so bom. A pa ra doks je da je dan ve li ki glu mac, ili jed na ve li ka

1 „Raz dra žlji vi soj pe sni ka“, iz re ka ko ja do la zi iz Ho ra ci je vog sti ha „ge nus ir ri ta bi le va tum“ u Po sla ni ca ma (knji ga II, po sla ni ca II, stih 102). Fran cu ski glu mac Luj Žur dan (Lo u is Jo ur dan) to ob ja šnja va na sle de ći na čin: „Sva ki stva ra lac je pe snik u smi slu u ko jem on pri pa da onom ge nus ir ri ta bi le va tum, tom ose tlji vom so ju ko ji ho će po hva le, ali ko jeg ozlo je di naj ma nja kri ti ka.“ (« To ut aute ur est poè te en ce sens qu’il ap par ti ent au ge nus ir ri ta bi le va tum, à cet te ra ce ir ri ta ble qui ve ut bien qu’on la lo ue, ma is que la mo in dre cri ti que in di spo se. ») Do stup no na: http://www.abc-let tres.com/pro ver be-la tin/ge nus-ir ri ta bi le-va tum.html (pri stup 25. ma ja 2010).

2 « Tant qu’il y aura des théâtres et des ac te urs – ge nus ir ri ta bi le – le pa ra do xe fe ra scan da le. » Ver niè re, In tro duc tion au Pa ra do xe sur le comédien, Œuvres Esthéti qu es, Pa ris, Clas si qu es Gar ni er, 1994, p. 291.



glu mi ca, ko ji pro ži vlja va za i sta ose ća nja svog li ka, je ste glu mac či je će iz ved be bi ti ne u jed na če ne.“3

Ar tur Vil son ka že da je Di dro o va te za uvek do ti ca la glum ce, jed na ko ama-te re i pro fe si o nal ce, ko ji se po no se ti me što se ce lim bi ćem da ju emo tiv no ulo zi ko ju tu ma če. Oni dr že do to ga da dru gi ka žu ka ko „glum ci ne igra ju svo je ulo ge, ne go ih ži ve“ – ka že Vil son.4 Pol Ver ni jer se osvr će na obim nu li te ra tu ru ko ja je na sta la iz pe ra sa mih glu ma ca kao re ak ci ja na Di dro ov Pa ra doks o glum cu, još s kra ja XIX ve ka, od vre me na Ko kle na (Benoît Con stant Co qu e lin) i Sa re Ber-nar (Sa rah Ber nhardt), pre ko Ko poa (Jac qu es Co pe au) i Žu vea (Lo u is Jo u vet). Ta ko je glu mi ca Di san (Béatrix Dus sa ne) uz vra ti la Di drou svo jim Glum cem bez pa ra dok sa (Le Comédien sans pa ra do xe, 1933), Luj Žu ve Neo li če nim glum cem (Comédien désin carné, 1954), dok je Mark Blan ke (Marc Blan qu et) za be le žio mi šlje nja dva de set i jed nog glum ca sa vre me ni ka (1949). „Sve je re če no“ – za-klju ču je Pol Ver ni jer – „ali Di dro o va taj na ni je ot kri ve na“5. Po ku šaj mo on da da u ovom ogle du pro nik ne mo u su šti nu Di dro o ve te o ri je glu me.

*

Pa ra doks o glum cu je ob ja vljen tek 1830. go di ne, pre ma ko pi ji ru ko pi sa iz car ske bi bli o te ke Er mi taž u Sankt Pe ter bur gu. Isto ri ja na stan ka ovog po le-mič kog spi sa po či nje 1769. go di ne, ka da je Fri drih Mel hi or Grim (Fri e drich Mel chi or Grimm), uče ni Ne mac u Pa ri zu, di rek tor Knji žev ne pre pi ske (Cor re-spon dan ce littéra i re) i naj zna čaj ni ji pri ja telj u Di dro o vom ži vo tu, za tra žio od fran cu skog en ci klo pe di ste da na pi še re cen zi ju za en gle sku bro šu ru Ga rik ili en gle ski glum ci, ko ju je na fran cu ski pre veo glu mac An to nio Sti ko ti (An to nio Sti cot ti). U stva ri, u pi ta nju je de lo ko je je bio na pi sao Sent-Al bin (Rémond de Sa in te-Al bi ne), a na en gle ski pre veo Hil (Aaron Hill) 1750. go di ne. Me đu-tim, spis je do Gri ma, a ti me i do Di droa, do šao pre ko fran cu skog pre vo da s en gle skog, ko ji je, opet, pre vod ori gi nal nog fran cu skog tek sta. Di dro je iz neo mi šlje nje o spi su u Knji žev noj pre pi sci (1770) pod na slo vom Za pa ža nja o jed noj knji ži ci na slo vlje noj Ga rik ili en gle ski glum ci (Ob ser va ti ons sur une broc hu re in ti tulée Gar rick ou les ac te u urs an gla is). Bi la je to pr va ver zi ja onog što će, de ce ni ju ka sni je, pre ra sti u Pa ra doks o glum cu, po le mič ki spis, ali u ko jem ras pra vu ne vo de sa go vor ni ci, već Pr vi ras pra vlja sa sa mim so bom, dok Dru gi

3 « Qu el est le pa ra do xe du comédien ? C’est que plus un grand ac te ur sem ble sub mergé par l’émo tion, plus il est froid et plus il se do mi ne. Et le pa ra do xe est qu’un grand ac te ur ou qu’une gran de ac tri ce qui res sent vra i ment les sen ti ments de son rôle est un ac te ur dont les re présen ta ti ons se ront inéga les. » Art hur Wil son, Di de rot – sa vie et son œuvre, Pa ris, Laf font-Ram say, 1985, p. 516.

4 Ibid. 5 Ver niè re, In tro duc tion, op. cit., p. 295.


Nermin Vučelj, Didroov dvostruki paradoks: o glumcu i o gledaocu

go to vo da sa mo i slu ša.6 Pi ta nje ko jim Di dro po či nje raz ma tra nje je ste ko ja su bit na svoj stva ve li kog glum ca:

„Što se me ne ti če, ja tra žim da on ima ve li ku moć ra su đi va nja, po treb no mi je da je taj čo vek mi ran i hla dan gle da lac, pre ma to me zah te vam od nje ga da ima pro nic lji vo sti i ni ma lo ose tlji vo sti, ve šti nu da sve mu po dra ža va i, što na isto iz la zi, pod jed na ku spo sob nost za sve vr ste ka rak te ra i ulo ga.“7

Te o ri ji glu me, za sno va noj na ose ćaj no sti, a ko ju za stu pa Re mon de Sent- -Al bin, Di dro su prot sta vlja te zu o hlad no krv no sti. Tri de ce ni je pre Di droa, glu-mac Dan ter (d’Han ne ta i re) je za stu pao te zu o su per i or no sti hlad no krv no sti nad emo ci o nal no šću. U Za pa ža nji ma o glu mač kom ume ću (Ob ser va ti ons sur l’art du comédien, 1739), Dan ter ka že da je glu mac „pra vi ka me leon“, a to mo že bi ti je di no ako „glu mi gla vom“.8 Di dro se svo jim spi som, u stva ri, uklju ču je u po le mi ku o glu mač koj ve šti ni ko ju sim bo li šu pi sac Sent-Al bin, na stra ni ose ćaj-no sti, i glu mac Ri ko bo ni (An to i ne Ric co bo ni), na stra ni ra ci o nal no sti. Ri ko bo ni sma tra da, uko li ko glu mac ima tu ne sre ću da za i sta ose ća ono što tre ba da iz ra zi na po zor ni ci, on da on i ni je u sta nju da glu mi.9 Ose ća nja se sme nju ju ta ko br zo u po zo ri šnoj igri, što ni je slu čaj u stvar nom ži vo tu. Vre men sko ogra ni če nje dram ske rad nje zah te va mu nje vi te pre la ske s jed nog na dru go ose ća nje ili ras po lo že nje, te, pre ma to me, ako se glu mac pre pu sti jed nom ose ća nju, ne mo že u sle de ćem tre nu da pre đe na ne ko dru ga či je du šev no ras po lo že nje.10

Pre ma to me, i za Di droa, ose ćaj ni glum ci su ne u jed na če ni i osred nji, a mo gu da za bli sta ju sa mo u ulo zi ko ja je sa o bra zna nji ho vom sen zi bi li te tu. Za raz li ku od njih, hlad no krv ni glum ci su vr hun ski umet ni ci, za to što „glu me po raz mi šlja nju“, na osno vu pro u ča va nja ljud ske pri ro de, tj. pre ma ne kom „za mi šlje nom mo de lu“.11 U tre nut ku emo tiv ne ob u ze to sti, čo vek ne mo že da ra su đu je ra zlo žno, umet nik ne mo že da stva ra uz vi še no. Ja ka i ne kon tro li sa na emo ci ja pa ra li še. I kad pe snik ka že da pla če, on ne pla če „dok tra ga za sna žnim pri de vom ko ji se oti ma“, dok se tru di da sti ho ve uči ni sklad nim i zvuč nim. Ne po mir ljiv je Di dro: kad je čo vek uz bu đen, uz ne mi ren i odu še vljen, ne spo so ban je da stva ra; stva ra se po što olu ja

6 „PR VI. – Ali, ja sam, zna či, du go sam sam cit go vo rio? DRU GI. – To je mo gu će; isto ono li-ko ko li ko sam ja sam sam cit pre mi šljao.“ Pa ra doks o glum cu i dru gi ese ji, prev. Rad mi la Mi lja nić, Be o grad, Va le ra, 2006, str. 85. « LE PRE MI ER. – Ma is j’ai donc ca usé long temps to ut seul ? LE SE-COND. – Ce la se pe ut ; aus si long temps que j’ai rêvé to ut seul. » Di de rot, Pa ra do xe sur le comédien, Œuvres Esthéti qu es, Éd. Paul Ver niè re, Pa ris, Clas si qu es Gar ni er, 2001, p. 379.

7 Pa ra doks o glum cu i dru gi ese ji, str. 10–11.« Moi, je lui ve ux be a u co up de ju ge ment ; il me fa ut dans cet hom me un spec ta te ur froid et

tran qu il le ; j’en exi ge, par conséqu ent, de la pénétra tion et nul le sen si bi lité, l’art de to ut imi ter, ou, ce qui re vi ent au même, une éga le ap ti tu de à to u tes sor tes de ca rac tères et de rôles. » Di de rot, op. cit., p. 306.

8 Jean-Ni co las Ser van do ni d’Han ne ta i re, Ob ser va ti ons sur l’art du comédien, Pa ris, éd. 1774, p. 140.

9 Yvon Be la val, L’Esthéti que sans pa ra do xe de Di de rot, Pa ris, Gal li mard, 1973, p. 237, n. 1. 10 Ibid.11 Pa ra doks o glum cu i dru gi ese ji, str. 11–12. [Di de rot, op. cit., p. 307.]



utih ne.12 Za to Fi lo zof ka že „na hlad no krv no sti je da ume ri po ma mu odu še vlje-nja“13, jer, je di no čo vek ko ji vla da so bom, upra vlja i na ma, a ni ka ko to ne mo že čo vek „ko ji je iz van se be“, ob u zet ose ća nji ma. Ve li ki dram ski pe sni ci su „mar-lji vi po sma tra či“ (spec ta te urs as si dus) ono go što se oko njih zbi va u fi zič kom i mo ral nom sve tu, i ši re – ta kvi su svi ve li ki umet ni ci:

„Ve li ki pe sni ci, ve li ki glum ci, i mo žda uop šte svi ve li ki po dra ža va o ci pri ro de ma ko je vr ste bi li, ob da re ni sjaj nom ma štom, sna žnom mo ći ra su đi va nja, ta na nim ose ća-njem pri klad no sti, vr lo si gur nim uku som, to su bi ća ko ja su naj ma nje ose tlji va. Oni su pod jed na ko po dob ni za su vi še mno go ra znih stva ri; su vi še su za o ku plje ni gle da njem, ras po zna va njem, po dra ža va njem, da bi unu tar se be sa mih mo gli bi ti ži vo uz bu đe ni. Ja ih ne pre sta no vi dim s be le žni com na ko le ni ma i sa olov kom u ru ci.“14

Di dro iz vo di do kraj no sti svo ju te zu ka da ka že da „ose tlji vost uop šte ni je oso bi na jed nog ve li kog stva ra lač kog du ha“, za to što „ono što sve či ni ni je nje go vo sr ce ne go gla va.“15 Glu mac, umet nik uop šte, je ste „pa žlji vi po dra ža va lac i raz-bo ri ti uče nik pri ro de“ (imi ta te ur at ten tif et di sci ple réfléchi de la na tu re), „stal ni po sma trač na ših čul nih uti sa ka“ (ob ser va te ur con ti nu de nos sen sa ti ons).16 Na osno vu stu di o znog po sma tra nja ži vo ta, a za hva lju ju ći iz van red nom za pa ža nju, umet nik uop šte, a u da ljem iz la ga nju ov de obra ća mo se glum cu, stva ra svoj „unu-tra šnji ide al ni mo del“ (mod èle idéal intéri e ur) ko ji mu je vo di lja u stva ra lač koj iz ved bi. Za slav nu fran cu sku glu mi cu sre di ne XVI II ve ka, go spo đi cu Kle ron (Mlle Cla i ron), Di dro ka že da „glu mi sa vr še no“, i da na še stom iz vo đe nju zna na pa met sva ki de talj svo je glu me kao što zna sva ku reč svo je ulo ge. ču ve na glu mi ca je „se bi stvo ri la mo del ko me je te ži la da se sa o bra zi, za mi sli la ga je kao naj vi ši, naj ve ći, naj sa vr še ni ji ko ji je mo gla da stvo ri“,17 ali taj mo del ni je ona, u su prot nom bi nje na glu ma bi la sla ba i ne u jed na če na. Na mo gu ću pri med bu da glu mac svo jim emo tiv nim uno še njem u ulo gu iza zi va kod gle da o ca ga nu tost, Di dro uz vra ća opa skom da je glu mac svoj očaj ude sio pred ogle da lom, da je krik bo la za be le žio u svom uhu, i da tač no zna u kom će tre nut ku iz vu ći ma ra mi cu i obri sa ti su zu ko ja je smi šlje no po te kla:

12 Isto, str. 36. [I bid., p. 333.] 13 Isto, str. 14. « Les grands poè tes dra ma ti qu es sur to ut sont spec ta te urs as si dus de ce qui se

pas se auto ur d’eux dans le mon de physi que et dans le mon de mo ral. » Ibid., pp. 309–310. 14 Isto, str. 14. « Les grands poè tes, les grands ac te urs, et pe ut-être en général to us les grands

imi ta te urs de la na tu re, qu els qu’ils so i ent, doués d’une bel le ima gi na tion, d’un grand ju ge ment, d’un tact fin, d’un goût très sûr, sont les êtres les mo ins sen si bles. Ils sont éga le ment pro pres à trop de cho ses ; ils sont trop oc cupés à re gar der, à reconnaître et à imi ter, po ur être vi ve ment af fectés au-de dans d’eux-mêmes. Je les vo is sans ces se le por te fe u il le sur les ge no ux et le crayon à la main. » Ibid., p. 310.

15 Isto. « Le di rai-je ? Po ur qu oi non ? La sen si bi lité n’est guè re la qu a lité d’un grand génie. […] Ce n’est pas son cœ ur, c’est sa tête qui fa it to ut. » Ibid.

16 Isto, str. 11. [I bid., pp. 306–307.]17 Isto, str. 12. [I bid., pp. 307–308.]



„To drh ta nje gla sa, te pre ki nu te re či, ti pri gu še ni ili oteg nu ti zvu ci, to po drh ta-va nje ru ku i no gu, to kle ca nje ko le na, to gu blje nje sve sti, to bu ni lo, sve je to či sta imi ta ci ja, una pred pre sli ša na lek ci ja, pa te tič na gri ma sa, uz vi še no maj mu ni sa nje ko je glu mac pam ti du go vre me na po što je na nje mu ra dio, ko ga je sve stan u tre nut ku kad ga iz vo di, ko je mu, sre ćom po pe sni ka, gle da o ca i nje ga sa mo ga, osta vlja pu nu slo bo-du du ha, i ko je mu, kao i sva dru ga ve žba nja, od u zi ma sa mo te le snu sna gu.“18

Di dro tvr di da „su ze glum ca te ku iz nje go vog mo zga“, dok su ze ose tlji vog čo-ve ka do la ze iz nje go vog sr ca: „sr ce je ono što bez mer no smu ću je gla vu ose tlji vog čo ve ka; gla va glum ca je ono što gde ka da pro la zno uz ne mi ri i nje go vo sr ce.“19 Za Di droa, glu mac je po put bez ver nog sve šte ni ka ko ji plač lji vo pro po ve da stra da nje Hri sto vo, po put za vod ni ka ko ji, ra di lju bav nog osva ja nja, oba si pa umil nim re či-ma že nu ko ju ne vo li, ili po put kur ti za ne ko ja se to pi od mi lja u za gr lja ju svog po kro vi te lja, iako pre ma nje mu ne ose ća čul nu na klo nost.20 Isto ta ko, be sed nik ne do bi ja na vred no sti kad je ob u zet gne vom, već ka da po dra ža va gne vu – tvr di Di dro i do da je: „Glum ci na pu bli ku ne či ne uti sak ka da su ob u ze ti be som, već kad do bro glu me bes.“21 Pre ma to me, kao što se glu mac uz di že do ide al nog mo de la ko me po dra ža va, ta ko se i sve šte nik, za vod nik i kur ti za na, iz Di dro o vog pri me ra, uz di žu do za mi šlje nog mo de la sve šte ni ka, za vod ni ka i kur ti za ne: svi oni ra ci o nal-no ovla da va ju uve žba nom emo tiv no šću. „Ne ka že li se u sve tu da je ne ki čo vek od li čan glu mac?“ – re tor ski raz mi šlja Di dro: „Pod tim se ne pod ra zu me va da on ose ća, već da se od lič no pre tva ra da ose ća, ma da ne ose ća ni šta.“22

*

Di dro ov ski glu mac, ko ji hlad no krv no vla da ulo gom ko ju iz vo di, na la zi se na nul tom stup nju ose ćaj no sti, na ko jem je i breh tov ski glu mac. Ne mač ki dra ma turg (Ber tolt Brecht) zah te va od mo der nog glum ca da bu de „po zo ri šni pri ka zi vač“, ko ji re pro du ku je do ga đaj pre sli kan iz stvar no sti ta ko što se dr ži na od re đe nom

18 Isto, str. 16. « Ce trem ble ment de la vo ix, ces mots su spen dus, ces sont éto uffés ou traînés, ce frémis se ment des mem bres, ce va cil le ment des ge no ux, ces éva no u is se ment, ces fu re urs, pu re imi ta tion, leçon re cordée d’avan ce, gri ma ce pathéti que, sin ge rie su bli me dont l’ac te ur gar de le so u ve nir long temps après l’avo ir étu diée, dont il ava it la con sci en ce présen te au mo ment où il l’exécu ta it, qui lui la is se, he-u re u se ment po ur le poè te, po ur le spec ta te ur et po ur lui, to u te la li berté de son esprit, et qui ne lui ôte, ain si que les autres exer ci ces, que la for ce du corps. » Ibid., pp. 312–313.

19 Isto, str. 17. « Les lar mes du comédien de scen dent de son cer ve au ; cel les de l’hom me sen si ble mon tent de son cœ ur : ce sont les en tra il les qui tro u blent sans me su re la tête de l’hom me sen si ble ; c’est la tête du comédien qui pro te qu el qu e fo is un tro u ble pas sa ger dans ses en tra il les […]. » Ibid., p. 313.

20 Isto. [I bid.] 21 Isto, str. 86. « Les comédi ens font im pres sion sur le pu blic, non lor squ’ils sont fu ri e ux, ma is

lor squ’ils jo u ent bien la fu re ur. » Ibid., p. 381. 22 Isto, str. 87. « Ne dit-on pas dans le mon de qu’un hom me est un grand comédien ? On n’en-

tend pas par là qu’Il sent, ma is au con tra i re qu’il ex cel le à si mu ler, bien qu’il ne sen te rien. » Ibid., p. 381.



emo tiv nom od sto ja nju od onog što pri ka zu je.23 U Bi lje ška ma uz Sta ni slav skog, Breht je pro tiv kla sič nog te a tra kao „emo tiv nog te a tra“; ari sto te lov skoj po e ti ci „na sil nog uži vlja nja“, on su prot sta vlja „ep ski te a tar“ ko ji nu di „pred sta vlja nje, kri tič ko sa gle da va nje“, ko ri snu ži vot nu po u ku.24

Breh to vo po i ma nje po zo ri šta, na iz gled, de lu je di dro ov ski, kao i stav da se glu mac na po zor ni ci ne pre o bra ža va u lik ko ji pri ka zu je: „On ni je Lir, Har pa gon ili Švejk, on po ka zu je te oso be“ – tvr di Breht.25 Obo ji ca se, oči to, za la žu za di dak tič ki te a tar: Di dro go vo ri o pro pa gi ra nju gra đan ske vr li ne, a Breht go vo ri o osve šći-va nju rad nič ke kla se. Obo ji ca shva ta ju po zo ri šte kao me sto dru štve no-po li tič ke spo zna je, ti me i pro me na u dru štvu. Mo žda bi Breht, da je ži veo u XVI II ve ku, u svom etič ko-po li tič kom sa gle da va nju po zo ri šta bio isto što i Di dro; mo žda bi Di dro u XX ve ku bio ide o lo ški sa brat Ber tol tu Breh tu. Me đu tim, raz li ka iz me đu dvo ji ce dra ma tur ga, ko je vre men ski me đu sob no uda lja va ju dva sto le ća, u to me je što Breht zah te va i od glum ca i od gle da o ca kri tič ku dis tan cu od pri ka za nog li ka, a Di dro to zah te va sa mo od glum ca.

Za Breh ta, mo der ni te a tar je onaj u ko jem ne ma si mu la ci je do ga đa ja pu tem uži vlja va nja glum ca i su ge stiv nog pa ra li sa nja gle da o ca ko ji se uži vlja va u pred-sta vlje nu emo ci ju. Breh tov ski te a tar je pred sta vljač ki te a tar u ko jem i glu mac i gle da lac ima ju dis tan cu od li ka u toj me ri da za u zi ma ju kri tič ki stav neo p ho dan da se sa gle da si tu a ci ja i da se ona pre va zi đe. Di dro, me đu tim, od ve li kog glum ca oče ku je da se ne uži vlja va u lik, već da ga hlad no sa gle da i nji me vla da, dok je gle da o ca pre pu stio ča ro li ji mi me tič kog uži vlja va nja. Glu mac i gle da lac ne ma ju isti od nos pre ma dram skom ju na ku. Dok glu mac ne ose ća, već sa mo spolj nim zna ci ma po ka zu je ose ća nja li ka ko ji pred sta vlja, gle da lac je taj ko ji ose ća, ko ji se men tal no pre o bra ža va u pred sta vlje ni lik. Po sle pred sta ve, glu mac svla či ko-stim i od la zi ku ći fi zič ki umo ran, ali ne du šev no ma lak sao, dok gle da lac od no si sa so bom uti ske. Di dro ob ja šnja va po zo ri šnim re ci pi jen ti ma raz li ku iz me đu po zor ni ce i gle da li šta:

„Glu mac je umo ran, a vi ste tu žni. To je za to što se on na pre zao ne ose ća ju ći ni šta, a što ste vi ose ća li ne na pre žu ći se ni ma lo. Ka da bi druk či je bi lo, glu mač ki po ziv bio bi naj sreć ni ji od svih po zi va; ali on ni je lič nost svo je ulo ge, on nju glu-mi, i ta ko je do bro glu mi da ga vi po i sto ve ću je te sa njom: ilu zi ja je sa mo va ma na me nje na, a što se ti če nje ga, on do bro zna da on ni je ta lič nost.“26

23 „Ukrat ko: glu mac mo ra osta ti pri ka zi va čem: on mo ra re pro du ci ra ti pri ka zi va no ga kao tu đu oso bu, on u svom pri ka zi va nju ne smi je iz bri sa ti ono ‘to je on uči nio, to je on re kao’. On ne smi je do zvo li ti da do đe do pot pu nog pre o bra ža va nja u oso bu ko ju pri ka zu je.“ Ber tolt Brecht, „O ne a ri sto-te lov skoj dra ma ti ci“, Di ja lek ti ka u te a tru, prev. Dar ko Su vin, Be o grad, No lit, 1966, str. 83–84.

24 Brecht, nav. de lo, str. 251. 25 Isto, str. 115. 26 Pa ra doks o glum cu i dru gi ese ji, str. 16. « C’est vo us qui rem por tez to u tes ces im pres si ons.

L’ac te ur est las, et vo us tri ste ; c’est qu’il s’est démené sans rien sen tir, et que vo us avez sen ti sans vo us déme ner. S’il en éta it autre ment, la con di tion du comédien se ra it la plus mal he u re u se des con di ti-



Svo je pr vo bit no en tu zi ja stič ko gle di šte, pre ma ko jem su „na po zor ni ci lu-da ci, a u gle da li štu mu dra ci“, tj. pe sni ci su tem pe ra ment ni za ne se nja ci, a či ta o ci zdra vo ra zum ski re ci pi jen ti, Di dro je pre o kre nuo u gle di šte pre ma ko jem su obič ni lju di i re ci pi jen ti umet no sti emo tiv ci na po zor ni ci sve ta, a ge ni ji su mu dra ci ko ji po sma tra ju iz par te ra.27 An ti te za iz me đu po zor ni ce i gle da li šta sli ko vi to je is ka za-na kroz aneg do tu či ji su ju na ci glu mac Ka jo (Jo seph Ca il lot) i kne gi nja Ga li cin (prin ces se de Ga lit si ne). Kne gi nja je u gle da li štu emo tiv nim upli vom pro šla kroz sve sa mrt ne mu ke ju na ka, u Se de no vom ko ma du De zer ter (Le Déser te ur, 1769), ko ji je iz gu bio i svo ju dra gu i svoj ži vot. čim je za ve sa pa la, glu mac Ka jo se pri bli žio lo ži u ko joj je bi la kne gi nja i obra tio se ve se lo i uč ti vo.

„Iz ne na đe na, kne gi nja mu ka že: Ka ko! Vi ni ste mr tvi? Ja, ko ja sam sa mo gle da la va še sa mrt ne mu ke, još se ni sam od njih po vra ti la. – Ne, go spo đo, ni sam mr tav. Bio bih su vi še vre dan sa ža lje nja ka da bih ta ko če sto umi rao. – Vi da kle ni šta ne ose ća te?“28

Ali, „ose ća mo mi“, a oni, glum ci, „po sma tra ju, pro u ča va ju i sli ka ju“ – Di-dro ov je stav ko ji se pro vla či kroz ceo Pa ra doks o glum cu.29 Kao što pa ra doks o glum cu do la zi iz dram ske okol no sti u ko joj glu mac ne ose ća, već sa mo si mu li ra ose ća nja dok glu mi, što je pro tiv no uvre že nom uve re nju da se glu mac emo tiv no da je li ku, isto ta ko, iz oče ki va nja da se gle da lac uži vlja va u li ko ve na po zor ni ci i za bo ra vi da pred so bom ima sa mo po zo ri šnu ilu zi ju, na sta je pa ra doks o gle da o-cu.30 Za to je Ivon Be la val (1972) za klju čio da Di dro ov spis Pa ra doks o glum cu po kre će i „pa ra doks o gle da o cu“.31 Her bert Dik man (Her bert Di ec kmann), u ogle du Di dro o vo po i ma nje ge ni ja (Di de rot’s con cep tion of ge ni us, 1941), u Pa-ra dok su o glum cu je vi deo Di dro o vu po le mi ku sa sa mim so bom, i pro tiv sa mog se be: „an ta go ni zam iz me đu nje go ve kraj nje sen zi tiv ne du še i nje go vih ra ci o na-li stič kih stre mlje nja“ (an an ta go nism bet we en his ex tre mely sen si ti ve soul and his ra ti o na li stic ten den ci es).32 Tri de ce ni je po sle Dik ma na, Ar tur Vil son ka že da Di dro u Pa ra dok su re a gu je „pro tiv vla sti te ose ćaj no sti“, i da je na de lu „dvo stru ki

ons ; ma is il n’est pas le per son na ge, il le jo ue et le jo ue si bien que vo us le pre nez po ur tel : l’il lu sion n’est que po ur vo us ; il sa it bien, lui, qu’il ne l’est pas. » Ibid., p. 313.

27 Isto. [I bid.]28 Isto, str. 72–73. « La prin ces se, étonnée, lui dit : « Com ment ! vo us n’êtes pas mort ! Moi,

qui n’ai été que spec ta tri ce de vos an go is ses, je n’en su is pas en co re re ve nue. – Non, ma da me, je ne su is pas mort. Je se ra is trop à pla in dre si je mo u ra is si so u vent. – Vo us ne sen tez donc rien ? » Ibid., p. 368.

29 Isto, str. 14. [I bid., p. 310.]30 „Pa ra doks je, u fi lo zo fi ji, na iz gled ap surd na tvrd nja, s ob zi rom da je su prot na usta lje nom

mi šlje nju, a ko ja je ipak u su šti ni tač na, ili ba rem mo že po pri mi ti iz gled isti ne.“ « PA RA DO XE, s. m. en Phi lo sop hie, c’est une pro po si tion ab sur de en ap pa ren ce, à ca u se qu’el le est con tra i re aux opi ni ons reçues, & qui néan mo ins est vra ie au fond, ou du – mo ins pe ut re ce vo ir un air de vérité. » d’Alem bert, “Pa ra do xe” (1765), Encyclopédie, do stup no na: http://artflx.uc hi ca go.edu/cgi-bin/phi lo-lo gic/ge to bject.pl?c.87:59.encyclo pe die0110 (pri stup 29. ma ja 2010).

31 Yvon Be la val, L’Esthéti que sans pa ra do xe de Di de rot, Pa ris, Gal li mard, 1973, p. 258. 32 Her bert Di ec kmann, “Di de rot’s con cep tion of ge ni us”, Jo ur nal of the Hi story of the Ide as,

Uni ver sity of Pennsylva nia Press, 1941, vol. 2, n0 2, p.169.



pa ra doks“ – o glum cu i o sa mom Di drou.33 Uosta lom, i De ni Di dro pri zna je da na pa da i vla sti tu ose ćaj nost:

„Uosta lom, ka da sam re kao da je ose tlji vost ka rak te ri sti ka do bro te du še i osred-njo sti stva ra lač kog du ha, ja sam ti me uči nio jed no ne sva ki da šnje pri zna nje. Jer, ako je Pri ro da ika da stvo ri la ose tlji vu du šu, on da je to mo ja“.34

*

Ako je glum če va iz ved ba sva iz gla ve, a ne (i) iz sr ca, ka ko on on da mo že bi ti uver ljiv za gle da o ca; zar se si mu li ra nje ose ća nja ne opa ža kao laž? Ni je li stva ra lač ka ve li či na u iz u zet nim psi ho-fi zič kim spo sob no sti ma ko je omo gu ću ju umet ni ku da se, emo tiv no i mi sa o no, pro tej ski pre o bra ža va? Zar je ar ti sta sa mo Kir ka ko ja umet nič kom ča ro li jom pre o bra ža va dru ge, dok za se be, i u se bi, osta je ne iz me nje na? Ako se gle da lac uži vlja va u okol no sti i ose ća nja ju na ka na po zor ni ci, ka ko je mo gu će da on u to me za bo ra vi da je sa mo gle da lac po zo ri šne ilu zi je? Zar su sa mo hlad no krv ni glum ci ve li ki umet ni ci; zar su sa mo pre o se tlji vi gle da o ci po želj ni re ci pi jen ti estet ske emo ci je? Ne či ne li pu bli ku od uku sa po je din ci ob-da re ni kri tič kim smi slom i pro nic lji vim opa ža njem; i za što bi kri tič ka sa mo svest bi la smet nja gle da o cu da se emo tiv no sto pi s ju na kom umet nič ke fik ci je? Ovaj re tor ski kon tra-pa ra doks se na me će kao re ak ci ja na Di dro ov dvo stru ki pa ra doks – o stva ra o cu i re ci pi jen tu, tj. o glum cu i gle da o cu.

Ako se od nos stvar no sti i po zor ni ce, ži vo ta i umet no sti, sa gle da iz ugla isti ni tog i pri rod nog, on da se do vo di u sum nju tvrd nja da isti ni to vla da u na šem pri vat nom ži vo tu, a fik ci ja u umet no sti, da je pri rod nost u dru štvu, a imi ta ci ja na po zor ni ci. Igra ti ne ko ose ća nje je „pro tiv pri ro de“ – ka že Ivon Be la val – i na ša pri ro da u ta kvoj si tu a ci ji do ži vi šok. Me đu tim, u pri su stvu dru gih, mi smo na opre zu, ni smo spon ta ni, već pro ra ču na ti; ne pre sta no glu mi mo, i „dru štve no op ho đe nje stva ra od la ži na šu dru gu pri ro du“ – za klju ču je Be la val,35 ko ji je prak-tič no uveo tre ći pa ra doks, onaj sve o bu hvat ni ili op šti, pa ra doks o umet no sti, tj. tvrd nju da su, u stva ri, pri rod nost i isti ni tost u umet no sti, a pri tvor nost i laž u ži vo tu. Ka da smo u po zo ri štu, on da ne ma onog men tal nog na po ra ko ji nas pra ti ka da smo u dru štvu, na po ra da od i gra mo od re đe nu ulo gu, že lje nu ili oče ki va nu.

33 „Vi di mo ta ko da je Di dro ov pa ra doks dvo struk – pa ra doks o glum cu i pa ra doks o se bi. On, čo vek ose ćaj no sti, čo vek ko ji re a gu je stra sno i ko ji la ko pu sti su zu, do šao je do tle da je do volj no spo znao se be ka ko bi go vo rio o vla sti toj ose ćaj no sti kao ne ka kvoj smet nji.“ (« On vo it ain si que le pa ra do xe de Di de rot est do u ble – pa ra do xe du comédien et pa ra do xe de lui-même. Lui, l’hom me de sen si bi lité, l’hom me qui réagit avec pas sion et a les lar mes fa ci les, est ar rivé à se connaître as sez po-ur par ler de sa sen si bi lité com me d’un in convéni ent. ») Art hur Wil son, Di de rot – sa vie, son œuvre, Pa ris, Laf font – Ram say, 1985, pp. 521–522.

34 Pa ra doks o glum cu i dru gi ese ji, str. 66. « Au re ste, lor sque j’ai pro noncé que la sen si bi lité éta it le ca ractéri sti que de la bonté de l’âme et de la médi oc rité du génie, j’ai fa it un aveu qui n’est pas trop or di na i re, car si Na tu re a pétri une âme sen si ble, c’est la mi en ne. » Di de rot, Pa ra do xe sur le comédien, Œuvres Esthéti qu es, Éd. Paul Ver niè re, Pa ris, Clas si qu es Gar ni er, 2001, p. 362.

35 Yvon Be la val, op. cit., p. 258.



Tog na po ra se od ri če mo ka da smo na pred sta vi – ka že Be la val i da lje obra zla že pa ra doks o umet no sti:

„Mi na pu šta mo stvar ni svet da bi smo pri su stvo va li jed nom isti ni tom do ga đa-ju, jed noj pri či. Ra zo no da umet no sti i nje na re kre a tiv na vred nost u ve zi su s onim po vrat kom na de či je po ve re nje. Mi zna mo, što se pod ra zu me va, da pri su stvu je mo pred sta vi i da, pre ma to me, mo ra mo da se su o či mo s op se nom; ali, upra vo zbog to ga, upra vo za to što pred so bom ne ma mo vi še lju de od ko jih tre ba da za zi re mo, ho će mo da im ve ru je mo. Pri rod no je da zbog to ga ve ru je mo da glu mac ose ća ono što opo na ša.“36

De ni Di dro je mo žda bio na tra gu onom o če mu go vo ri Ivon Be la val. „Pe snik na po zor ni ci“ je mo žda ve šti ji od „glum ca u dru štvu“, ali ni je du blji i ve šti ji u la žnom pred sta vlja nju ose ća nja – ka že Di dro na kra ju Pa ra dok sa o glum cu.37 Ta ulo ga u ži vo tu je mno go te ža od glum če ve – uvi đa Di dro, ali kao da mu iz mi ču raz lo zi za što je to ta ko. Na i me, glum ci, umet ni ci uop šte, isti ni ti su jer ne ma ju raz lo ga da la žu, dok su lju di u dru štvu sva ko dnev no pod vrg nu ti ulo ga ma ko je mo ra ju da od i gra ju. Le po ta umet no sti je u auten tič noj emo ci ji; s dru ge stra ne, ras po lo že nja i ose ća nja lju di u stvar no sti uvek su in te re sna, ti me je i dru štve no op ho đe nje auto ma ti zo va no. čo vek je otu đen u ma si, a pra ve ko mu ni ka ci je ne ma. Za to se umet nost ja vlja kao do dir sa sa mim so bom, kao kon takt s dru gim. Po e zi-ja „pre tva ra sluh u vi đe nje“ – pod u ča va Esej o Uz vi še nom, na stao iz pe ra na ma ne po zna tog auto ra pre dve hi lja de go di na – a re či „uvo de slu ša o ca na po zor ni cu sa mih do ga đa ja“. Umet nost se uvek obra ća sa mo po je din cu; i ta da:

„kad ne go vo riš kao da se svi ma obra ćaš, ne go jed nom sa mo me […] tad će tvoj slu ša lac bi ti uz bu đe ni ji, a isto ta ko i pa žlji vi ji i po tre sni ji zbog ri je či ko je si mu upu tio.“38

LI TE RA TU RA

Di dro, De ni, 2006. Pa ra doks o glum cu. U: Pa ra doks o glum cu i dru gi ese ji. Pre vod Rad mi la Mi lja nić. Va le ra, Be o grad, 5–87.

Di de rot, De nis, 1994. Pa ra do xe sur le comédien. In: Œuvres esthéti qu es. Éd. Paul Ver niè re. Clas si qu es Gar ni er, Pa ris.

36 « No us qu it tons le mon de réel po ur as si ster à une hi sto i re, à un con te. La dis trac tion de l’art et sa va le ur récréati ve ti en nent à ce re to ur à la con fi an ce d’en fant. No us sa vons, ce la va de soi, que no us as si stons à un spec tac le et que, par conséqu ent, no us avons à fa i re avec un ar ti fi ce ; ma is pré-cisément po ur ce la, précisément par ce que no us n’avons plus de vant no us des hom mes dont il fa il le no us défi er, no us ne de man dons qu’à les cro i re. C’est po ur qu oi na tu rel le ment no us croyons que le comédien épro u ve ce qu’il mi me. » Ibid.

37 Pa ra doks o glum cu i dru gi ese ji, str. 87. Di de rot, Pa ra do xe sur le comédien, op. cit., p. 381.

38 Ano nim, „Esej o uz vi še nom”, prev. Ton Smer del, ča so pis Mo guć no sti, br. 3, Split, 1969, str. 333.



*

Ano nim (Pse u do-Lon gin), 1969. “O uz vi še nom”. Mo guć no sti. Pre vod Tom Smer del. Split, 3, 308–351.

Be la val, Yvon, 1973. L’Esthéti que sans pa ra do xe de Di de rot. Gal li mard, Pa ris.

Brecht, Ber tolt, 1966. Di ja lek ti ka u te a tru. Pre vod Dar ko Su vin. No lit, Be o grad.

d’Alem bert, Jean Le Rond, 1765. “Pa ra do xe”. Encyclopédie. In ter net: http://artflx.uc hi ca go.edu/cgi-bin/phi lo lo gic/ge to bject.pl?c.87:59.encyclo pe die0110.

d’Han ne ta i re, Jean-Ni co las Ser van do ni, 1774. Ob ser va ti ons sur l’art du comédien. Pa ris.

Di ec kmann, Her bert, 1941. “Di de rot’s con cep tion of ge ni us”. Jo ur nal of the Hi story of the Ide as. Uni ver sity of Pennsylva nia Press, II, 2, 151–182.

Wil son, Art hur, 1985. Di de rot – sa vie, son œuvre. Trad. de l’an gla is par Gil les Cha hi ne, An net te Lo ren ce au, An ne Vil le la ur. Laf font – Ram say, Pa ris.

Ner min Vu čelj

LE DO U BLE PA RA DO XE DE DI DE ROT : SUR LE COMÉDIEN ET SUR LE SPEC TA TE UR

(Résumé)

Po ur les comédi ens, jo u er un rôle, c’est le vi vre. Po ur Di de rot, si les comédi ens épro u vent les sen ti ments des per son na ges qu’ils in car nent, le ur jeu se ra d’une in ten sité inéga le. Po ur lui, un grand comédien est ce lui qui jo ue avec la tête. Di de rot nom me cet te pro po si tion en ap pa ren ce ab sur de, con-tra i re aux opi ni ons reçues, ma is po ur lui vra ie, le « pa ra do xe sur le comédien » et il l’a ex posée dans son tra ité éponyme. Tan dis que le phi lo sop he français exi ge que le comédien gar de la tête fro i de et n’épro u ve aucun des sen ti ments du per son na ge qu’il jo ue, il at tend que le spec ta te ur s’iden ti fie avec les émo ti ons re présentées sur scène. Po ur les théori ci ens du XXe siè cle, Di de rot so ul ève un autre pa ra do xe : ce lui du spec ta te ur. Cet ar tic le a po ur am bi tion d’écla ir cir le do u ble pa ra do xe de Di de rot à tra vers son esthéti que de la com mu ni ca tion théâtrale.

Кључ не ре чи: па ра докс о глум цу, па ра докс о гле да о цу, хлад но крв ност, емо тив ност, уну тра шњи иде ал ни мо дел.

Примљено 5. јануара 2011, прихваћено за штампу 31. марта 2011.



BI BLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 115–124 ) UDK 821.163.3.09–34 Kundera M.

Iva na Ko čev ski Uni ver zi tet u Be o gra du – Fi lo lo ški fa kul tet

EG ZI STEN CI JA LI STIč KI OPIS TE LA I PRO BLE MI IDEN TI TE TA

(Na pri me ru pri po vet ke La žni auto stop Mi la na Kun de re)

Po la ze ći od Sar tro vog opi sa te la kao fak ti ci te ta ko ji je pri ka zan u de lu Bi će i ni šta vi lo (L’Être et le néant 1943), u ovom ra du na sto ji mo da pro na đe mo kon sta ta ci je i sta no vi šta ko ja bi nam po mo gla u tu ma če nju od no sa iz me đu li ko va Kun de ri ne pro ze, na či na nji ho vog eg zi sti ra nja te la, a po tom i u opi si va nju nji ho vog iden ti te ta. U ve zi sa tim u tek stu pred sta vlja mo ana li zu te la Kun de ri nih ju na ka ko je se či ta vo iden ti fi ku je sa sve tom, kao sa ne čim što je to tal na si tu a ci ja sa mo sve snih su bje ka ta i isto vre me no me ra nji ho ve eg zi sten ci je. Isto vre me no po ka zu je mo ka ko sve snost o pri su stvu te la sve do-či o in di vi du al noj mo ti va ci ji sva kog su bjek ta, iako on ni je svoj vla sti ti te melj. Te lom da kle, iza bra ne lič no sti Kun de ri ne pro ze ma ni fe stu ju svo ju in di vi du al nost i slu čaj nost vla sti tog iz vor nog od no sa sa stva ri ma; ali te lo ana li zi ra mo i kao ko nek ci ju sa pro šlo šću, jer ono iz vor no upu ću je na ro đe nje, kao i na slu čaj nost i nu žnost ne kog sta no vi šta.

U Sar tro vom de lu Bi će i ni šta vi lo sa zna je mo da po sto je dva aspek ta te la: ono se naj pre suk ce siv no is pi tu je kao bi će-za-se be (ko je mo ra pot pu no da bu de te lo i pot pu no svest), a za tim i kao bi će-za-dru ge (ko je je pot pu no te lo). Sar tro va tu ma če nja te la, pri ka zu ju ovaj fak ti ci tet kao ne što što se mo že do di ri va ti, či me se mo guć no sti su bjek ta pre tva ra ju u mr tve mo guć no sti, bu du ći da u uza jam nom od no su dva te la, su bje kat mo že po sta ti i obje kat; ot kri va nje te la kao pred me-ta, je ste ot kri va nje nje go vog bi ća. Uko li ko bi se ova sta no vi šta pri me ni la na Kun de ri nu pro zu, mo gli bi smo da za klju či mo dve kon sta ta ci je: pr vo, Kun de ra se po i gra va svo jim ju na ci ma, opred me ću je ih, oni su sa mo objek ti nje go ve kre-a tiv ne ma šte ko ji ma se pro jek tu je re al na si tu a ci ja i is pi tu ju mo gu će po sle di ce pret po sta vlje nih me đu sob nih od no sa ju na ka. Dru go, sa mom či nje ni com da se li ko vi ma pr vo bit no po i gra va sta vlja ju ći ih u raz li či te eg zi sten ci jal ne si tu a ci je, isto vre me no ih i oži vlja va ka da u nji ho va te la uno si ono što Sar tr ime nu je kao bi će-za-se be, tj. svest o sa mo me se bi, ali i svest o se bi kao o te lu. Ti me Kun-de ri ni li ko vi po sta ju sa mo sve sna bi ća, što da lje im pli ci ra i nji ho vu sve snost u iz bo ru na či na eg zi sti ra nja te la. Opi som on to lo ške di men zi je eg zi sti ra nja te la knji žev nih li ko va, omo gu ća va se de fi ni sa nje po re kla su bjek to vih od no sa sa dru gim: oni su pot pu no od re đe ni nje go vim sta vo vi ma pre ma pred me tu ko ji je su bje kat za dru gog.



Bu du ći da je te lo stal na struk tu ra ne či jeg bi ća, ka ko na po mi nje Sar tr, na še po la zno sta no vi šte u is tra ži va nju je ste da opis tri raz li či te on to lo ške di men zi je te la o ko ji ma se go vo ri u Bi ću i ni šta vi lu, do ve de mo u ve zu sa Kun de ri nim li ko vi-ma i po ka že mo da, pre po zna va njem i pri me nom po sto je ćih on to lo ških di men zi ja te la, mo že mo da bo lje tu ma či mo nji ho ve po stup ke, me đu sob ne od no se i raz li či ta psi hič ka sta nja u ko ja do spe va ju. Pr vu on to lo šku di men zi ju te la, pre po zna je mo u su bjek to vom is ka zu – ja eg zi sti ram svo je te lo; dru gu, ka da su bje kat ka že – mo je te lo je ko ri šte no i sa zna to od stra ne dru gog; i ko nač no tre ću, u sa mo sve snom pri zna nju su bjek ta da biv stvu je za dru gog. Sa po ja vlji va njem po gle da dru gog, su bje kat do ži vlja va ot kri va nje svog bi ća-pred me ta (Sar tr ka že – svo je tran scen-di ra ne tran sce nden ci je). Su bje kat da kle po sto ji za se be kao spo znat od stra ne dru gog (kao te lo ko je je dru gi spo znao), što u su šti ni pred sta vlja tre ću on to lo šku di men zi ju te la.

U Kun de ri noj pro zi Te lo su bjek ta je po sma tra no kao in stru ment i uzrok su-bjek to vih od no sa sa dru gim, ali jed na ko Te lo po sma tra mo i kao pa ra me tar po ko me se kon sti tu i šu zna če nja i gra ni ce tih od no sa. Eg zi sti ra njem jed ne od tri na ve de ne di men zi je te la, Kun de ri ni ju na ci obra zu ju i kon kret ne od no se sa dru gi ma, me đu ko ji ma Sar tr raz li ku je dva sta va. U Bi ću i ni šta vi lu on naj pre ime nu je i ana li zi ra kon kret ne od no se kao što su: lju bav, je zik i ma zo hi zam, u dru gom sta vu na vo di od no se: rav no du šno sti, že lje, mr žnje i sa di zma. U Kun de ri noj pro zi je mo gu će pre po zna ti sve na ve de ne sta vo ve ju na ka u od no su pre ma dru gom, či jim se iz dva-ja njem i ana li zom obo ga ću je no vi pri stup u ana li zi tek sta nje go vih pri po ve da ka i ro ma na. U ve zi sa ti me, na la zi mo da je pi ta nje eg zi sten ci ja li stič ke dek srip ci je te la, kao i pro blem iden ti te ta ju na ka naj bo lje pri ka za ti na ne ko li ko iza bra nih pri me ra (u ra du će mo pa žnju naj vi še po sve ti ti pri po ve ci La žni auto stop) ko ji se pa ra dig mat ski mo gu pre po zna ti i u ka sni joj Kun de ri noj pro zi.

U zbir ci pri po ve da ka Sme šne lju ba vi (Směšné lásky, 1963) iz ko je ilu stra tiv no iz dva ja mo pri po vet ku La žni auto stop (Fa lešný auto stop), Kun de ra je iza bra nim hro no to pom lju ba vi, u de ce ni ji iz me đu pe de se tih i še zde se tih go di na dva de se tog ve ka, pri ka zao i ana li zi rao me đu ljud ske od no se, ali i od no se ko ji po sto je iz me đu part ne ra pro iz ve de ne raz li či tim si tu a ci ja ma ka kvim ih pi sac vi di u svo joj ze mlji po me nu tih go di na, a u ve zi sa ko ji ma je mo gu će po sma tra ti pro me ne u po na ša nju i po stup ci ma li ko va. Pri met no je da je ve ći na opi sa nih ka rak te ra upu će na na kon-stant no raz mi šlja nje o vla sti tom te lu, što se ogle da u ve zi sa raz li či tim mo ti vi ma, na pri mer ka da je u pi ta nju strah od smr ti ili sta ro sti, bri ga ka ko se po ja vlju ju dru gom, od no sno ka ko ih dru gi vi di, ko li ko te lom iz ra ža va ju sop stve nu lič nost, i slič no. Upra vo će mo u iz dvo je noj pro zi ovog pi sca po sma tra ti raz li či ta tu ma če nja te la u ve zi sa ko jim in ter pre ti ra mo i pro ble me iden ti te ta (ko je je po ne kad te ško raz dvo ji ti u od no su na pri kaz i ana li zu pro ble ma ti ke te la).

U jed nom in ter vjuu sa Kri sti ja nom Sal mo nom, Kun de ra je na gla sio da nje go vi ro ma ni ni su psi ho lo škog ka rak te ra, iako pri zna je da su za pra vo svi ro ma ni, svih vre me na, kon cen tri sa ni na de ši fro va nje za go net ke vla sti tog Ja. U


Ivana Kočevski, Egzistencijalistički opis tela i problemi identiteta

tom du hu pi sac od mah po tom za klju ču je da se su šti na ro ma na kao knji žev ne for me za sni va na je din stve nom i esen ci jal nom pi ta nju, a to je: ka ko se to vla-sti to Ja mo že spo zna ti. Kun de ra te o ret ski na vo di ne ko li ko mo gu ćih od go vo ra na to pi ta nje, kon sul tu ju ći ro ma ne evrop ske knji žev no sti (iz me đu osta log na-vo di de la Kaf ke, Mu zi la, Bro ha, Ha še ka) gde nam ot kri va či nje ni cu, da ni je uvek mo gu će spo zna ti vla sti to Ja kroz dej stvo va nje li ko va ro ma na, u ve zi sa či me je neo p hod no okre nu ti se sa vi dlji vog sve ta de la nja, ka ne vi dlji vom unu-tra šnjem ži vo tu ju na ka. Kun de ra pro na la zi da je u tom slu ča ju nep si ho lo ški na čin spo zna va nja vla sti tog Ja, pre po zna va nje ima nent ne po tre be za tu ma če-njem eg zi sten ci jal ne ši fre ro ma na, naj če šće pred sta vlje ne iza bra nim ključ nim re či ma, ko je se po tom u pro sto ru ro ma na me di ta tiv no is pi tu ju. Za to Kun de ra ka že, da je ro man is pi ti va nje ljud skog ži vo ta u klop ci ka kav je svet po stao, u ve zi sa či me pro na la zi mo kli cu eg zi sten ci ja li stič ke mi sli u pro sto ru nje go vih knji žev nih ogle da, što je uoč lji vi je u sle de ćim re či ma:

Od u vi jek smo zna li da je ži vot klop ka: ro đe ni smo, iako to ni smo tra ži li, za ro-blje ni u ti je lu ko je ni smo iza bra li i pred o dre đe ni na smrt. Za uz vrat, pro stor svi je ta nu dio je traj nu mo guć nost bi je ga.1

Na i me, uko li ko ka že mo da Kun de ri ni ro ma ni ni su psi ho lo škog ka rak te ra, pa žnju usme ra va mo na po sto je će, i even tu al no mo gu će eg zi sten ci jal ne si tu a ci je, pre do če ne po sto je ćim dru štve no-isto rij skim pri li ka ma.

U pri po ve ci La žni auto stop pri su stvu je mo opi su dvo je pro ta go ni sta, Mla-di ća i De voj ke ko ji za jed no pu tu ju na od mor. Sa dr ži na pri po vet ke je jed na kon kret na eg zi sten ci jal na si tu a ci ja u ko joj Kun de ra pred sta vlja eg zi sten ci jal ne mo guć no sti svo jih ju na ka, gde sva ko od njih pra vi svoj slo bo dan iz bor sa raz-li či tim efek ti ma i po sle di ca ma. Sa mo gra đe nje za ple ta za sno va no je na se man-tič kom ge stu ko ji pro iz i la zi upra vo iz ko mu ni ka ci je dvo je na ve de nih ju na ka, a ko ji ov de u struk tu ra li stič kom du hu tu ma či mo kao di na mič ki prin cip gra đe; se man tič ki gest je no si lac zna če nja po stu pa ka ju na ka, gde se tek či ta lač kom re cep ci jom ot kri va i re a li zu je po sto je ća „vir tu el na re al nost“ u ko joj su li ko vi za ro blje ni svo jim dej stvo va njem. Ra di se o to me da u igri za me ne iden ti te ta, no vo pre u ze te ulo ge Mla di ća i De voj ke ap stra hu ju nji ho vo pra vo ja ko je se gu bi, te oni to kom pri po ve sti vi še ni su u mo guć no sti da se me đu sob no pre po zna ju; oni po sta ju stran ci iz me đu ko jih se ra đa pi ta nje, da li je pot pu no po zna va nje ne či jeg ja, uop šte mo gu će. Od su stvo lič nih ime na ju na ka, uka zu je na mo guć-nost op šte pri me ne pri ka za nog mo de la po na ša nja i ana li ze bi he vi o ri stič kog fe no me na u in ter pre ta ci ji od no sa i dru gih li ko va Kun de ri ne pro ze, pri ka za nih sa sta no vi šta nji ho vog lič nog od no sa pre ma te lu.

U pri ka zu eg zi sten ci ja li stič ke pro ble ma ti ke ot kri va nja i de fi ni sa nja vla sti tog iden ti te ta, kao i mo guć no sti te le snih re la ci ja u od no su pre ma sve tu, u pri po ve-

1 Kun de ra, Mi lan, Umjet nost ro ma na. Pre ve la s fran cu skog Van da Mik šić. Za greb, Me an dar, 2002, str. 30.



ci La žni auto stop, pra ti mo dis pro por ci ju je zič kih sig na la dvo je pro ta go ni sta i nji ho vog go vor nog sa dr ža ja, u igri ko ja u no vo pri hva će nim ulo ga ma na kra ju po ni šta va ljud ski iden ti tet.

Lik De voj ke, Kun de ra gra di kon cen tri šu ći nje nu svest na te lo i nje go vo eg-zi sti ra nje u sve tu. Ona je u pot pu no sti in hi bi ra na svo jim sti dom ko ji sa vla da va tek slu čaj nom igrom za me ne iden ti te ta to kom pu to va nja sa svo jim Mla di ćem. Ka da mu se po sle krat ke pa u ze u to ku vo žnje po no vo pri dru ži u auto mo bi lu, igra za po či nje nji ho vim pre u zi ma njem ulo ga ne po zna tog vo za ča i auto sto per-ke. Di ja log ko ji u po čet ku vo de, ras te re ćen je sva ke bri ge i od go vor no sti, te ubr zo po pri ma la sciv ne to no ve ko ji iza zi va ju obo je part ne ra. Kod De voj ke oni naj pre iza zi va ju lju bo mo ru pri sa zna nju da Mla dić sa njom (ne po zna tom auto sto per kom), le žer no raz go va ra de le ći joj kom pli men te, i što mu ova neo če-ki va na ulo ga po vrh sve ga do bro pri sta je. Neo zbilj ni raz go vor, obo ma je pru žio mo guć nost opu šta nja i za ba ve, ali i is pi ti va nja iden ti te ta part ne ra. De voj ka od bi ja da se igra pre ki ne ka da je Mla dić za gr li, od gur nuv ši mu ru ku sa se be; na i me, sa jed ne stra ne joj je pri ja lo da slu ša kom pli men te i bu de slo bod na da ih pri ma (bu du ći da po pr vi put ni je ose ća la stid, kom pli men ti su se od no si li na ne po zna tu auto sto per ku), ali joj to isto vre me no i sme ta jer ono što sa ma do ži vlja va sa mla di ćem u auto mo bi lu, pro jek tu je mi sli ma na ne ku ne po zna tu si tu a ci ju u ko joj ona ni je ak tiv ni uče snik.

Mo ti ve za ova kav po stu pak dvo je lju bav ni ka, pro na la zi mo upra vo u nji ho-vom na či nu na ko ji oni eg zi sti ra ju svo je te lo, pri če mu Kun de ra na ro či to ak cen tu je po sto je ći žen ski lik. Na i me, za plet od no sno za me na iden ti te ta na sta je upra vo u mo men tu ka da se De voj ka posle krat ke pa u ze, kao što je već bi lo na po me nu to, po no vo pri dru ži la Mla di ću. Ona je da kle bi la ini ci ja tor igre, ka da pri la ze ći pru ža ru ku i ko ket no za u sta vlja auto mo bil ko ji joj se pri bli ža vao. Da bi či ta lac raz u-meo neo bič nost ova kvog de voj či nog po stup ka, Kun de ra je opi su je kao iz u zet no sti dlji vu oso bu. Me đu tim, po sve mu što sa zna je mo od Sar tra o sti du, ovo sta nje Kun de ri ne ju na ki nje mo gli bi smo da oka rak te ri še mo i kao „emo ci o nal nu ap-strakt nost“ ko ja za pra vo upu ću je na tu ma če nje nje nog ose ća nja sti da kao pra zne in ten ci je, ne re al ne emo ci je; stid je sa mo pro je kat emo ci je. Pri su stvo emo ci o nal ne ap strakt no sti upu ću je na či nje ni cu da se ne ki su bje kat in ten ci o nal no upra vlja ka bo lu ili sti du, a nje go va svest se tran scen di ra u pra zno. Pri mer za to se pro na la zi u ovom li ku ka da Kun de ra ka že:

Zna la je da je njen stid sme šan i sta ro mo dan. Do sta pu ta se uve ri la na po slu da joj se zbog ose tlji vo sti sme ju i na mer no je iza zi va ju. Uvek se već una pred sti de la zbog to ga što će se sti de ti. če znu la je da na u či da se u svom te lu ose ća slo bod no, bez bri žno i ne spu ta no, ona ko ka ko je to ume la ve ći na že na oko nje. Za se be je iz-mi sli la i po seb nu di sci pli nu uve ra va nja: po na vlja la je, da sva ki čo vek na ro đe nju do bi je jed no od mi lion već pri pre mlje nih te la, kao kad bi do bio jed nu od mi lion pro sto ri ja u ogrom nom ho te lu; ta ko je te lo slu čaj no i ne lič no; to je sa mo iz najm lje-na i kon fek cij ska stvar. Ova ko je to uvek po na vlja la, ali ni ka da ni je na u či la da isto



i ose ća. Du a li zam te la i du še joj je bio stran. Sa ma je bi la isu vi še te lo, i za to ga je uvek do ži vlja va la sa te sko bom.2

Kroz mo tiv sti da se ta ko đe mo že sa gle da ti jed no od tu ma če nja te la, kao i od no sa ko je raz vi ja mo pre ma dru go me u od no su na te lo. Na pri mer, Sar tr bi stid De voj ke na zvao „afek tiv nom pred sta vom“. To je umi šljen, ne re a lan i neo bra zlo žen strah od sop stve nog te la, pro iz ve den pre na gla še nom emo ci o nal nom ak tiv no šću. Iz sa mog tek sta pri po vet ke mo glo bi se za klju či ti da je de voj ka, kao sti dlji va oso ba „zbu nje na vla sti tim te lom“; me đu tim, iz ono ga što sa zna je mo od Sar tra, to ni je zbu nje nost te lom na na čin na ko ji ga ova ju na ki nja eg zi sti ra, već nje na zbu nje nost pro iz i la zi zbog te la ka ko ono po sto ji za dru gog. Sti dlji va oso ba će na-sto ja ti da po ti sne svo je te lo-za-dru gog (od no sno pred sta vu o to me ka ko je dru gi vi di i do ži vlja va). Sar tr to ob ja šnja va na sle de ći na čin: ka da že li da „vi še ne ma te la“ ili da bu de „ne vi dlji va“, sti dlji va oso ba (u ovom slu ča ju de voj ka iz La žnog auto sto pa) ne že li da po ni šti vla sti to te lo, već ne shva tlji vu di men zi ju otu đe nog te la. To za pra vo zna či da su bje kat ko ji in ten ziv no pro ži vlja va ose ća nje sti da, se be po sma tra „oči ma dru gih“, i svoj od raz te la u po gle du dru gog že li da po ni šti. Pri to me je jed na stvar iz ve sna, a to je da sti dlji va oso ba vla sti tu pred sta vu o se bi, do de lju je i dru gi ma. Sto ga na vo di mo pri mer do ži vlja va nja te la ove De voj ke u pe ri o du pre ne go što je kre nu la sa Mla di ćem na za jed nič ko pu to va nje:

Iako je uvek bi la po no sna što je le pa i sklad no gra đe na, taj po nos je od mah bio is pra vljen sti dom: do bro je slu ti la da žen ska le po ta funk ci o ni še pre sve ga kao sek su al ni po ziv i to joj je bi lo ne pri jat no; že le la je da se nje no te lo obra ća sa mo čo-ve ku ko ga vo li; ka da bi mu škar ci na uli ci po gle da li u nje ne gru di, či ni lo joj se da ta ko uni šta va ju i deo nje ne naj ta jan stve ni je in ti me ko ja pri pa da sa mo njoj i nje nom dra gom.3

Iz na ve de nog tek sta, ja sno se sa gle da va da je de voj čin stid pro iz i la zio sa mo iz pred sta ve o to me ka ko je dru gi po sma tra ju i vi de; o to me gla so vi to sve do če nje na sta nja ko ja joj Kun de ra pri pi su je ka da ka že ka ko ona slu ti, i ka ko joj se či ni, da iz ve sni sa dr žaj ko ji pri pa da is klju či vo nje nom ima nent nom bi ću, ona pro-jek tu je iz van se be, na ne po zna te pro la zni ke, ili na mla di ća sa ko jim se za ba vlja. Po ku šaj da pre va zi đe ovu emo ci o nal nu spu ta nost, ogle da se u igri u ko joj ona in ten ci o nal no „na pu šta“ svoj iden ti tet i pre u zi ma ma sku ne po zna te auto sto per ke ko joj je sve do zvo lje no. Tim po stup kom se sta vlja „iz van ne shva tlji ve di men zi je otu đe nog vla sti tog te la“, po sta je oso ba ko ja ne tr pi po sle di ce po gle da dru gog. Na taj na čin, De voj ka od jed nom po sta je slo bod na da eg zi sti ra svo je te lo pot pu no, bez spu ta no sti, jer to vi še ni je bi la ona sta ra, sti dlji va oso ba, već ne po zna ta auto-sto per ka ko joj je sve bi lo do zvo lje no. Kun de ra ka že da je sa pro me nom iden ti te ta ona po sta la že na bez sti da, i što se vi še oslo ba đa la ne žnih oko va lju ba vi, ti me je in ten ziv ni je po sta ja la sve sna svo ga te la. U nje nom opi su, pre po zna je mo tre ću

2 Kun de ra, Mi lan, Směšné láský. Br no, Atlan tis, 2000, str. 64 (pre vod naš – I. K.).3 Isto, str. 73.



on to lo šku di men zi ju te la, jer De voj ka is klju či vo biv stvu je za svog Mla di ća; u nje go vom od su stvu, ona je iz lo že na po gle du ne po zna tih po sma tra ča, a u igri za-me ne iden ti te ta po gled dru gog upra vljen je na ne po zna tu auto sto per ku.

Za sve vre me igre, ni jed no od lju bav ni ka ne pri me ću je da ih ulo ge ko je su pre u ze li na se be sve vi še ob u zi ma ju, i da isto vre me no pro du blju ju jaz iz me đu njih sa mih. Gnev ko ji ga je ob u zeo pre ma De voj ci jer je ona od ba ci la nje go vu ru ku (ne žnost i lju bav) sa da je bio upu ćen auto sto per ki, i po la ko je ob li ko vao ulo gu ko ju je mla dić sa rev no šću pre u zeo. Hteo je da je ka zni jer ga je od bi la, bu du ći da ni je shva ti la da su sve re či ne žno sti ko je je iz go vo rio bi le sa mo njoj upu će ne (ne auto sto per ki), te je od jed nom iz nje ga pro go vo rio sar ka zam, sa mo u ve re nost, jed na do ta da nje mu ne po zna ta vo lja, pot pu no su prot na od no su ko ji je ina če imao pre ma svo joj De voj ci. Na ovom me stu Kun de ra po ka zu je ka ko i Mla dić pod le že lo šoj ve ri da po red nje ga u auto mo bi lu za i sta se di ne ko ko ga ne po zna je. Od jed-nom je po če la da ga raz dra žu je či nje ni ca, da nje go va de voj ka ume da se po na ša kao ve ći na onih ko je ni je po što vao, i što za pra vo vi še ni je bio u sta nju da raz lu či šta je za pra vo deo nje, a šta je u igri iz mi sli la. Mu či la su ga pi ta nja, da li je ova igra ko joj pri su stvu je de voj ka sa ma, deo nje nog bi ća ko ji je du go ostao skri ven pred njim te ga je igra oslo bo di la, ili je mo žda kroz igru po sta la ono što je ste, ili ju je čak igra, uči ni la dru ga či jom.

S dru ge stra ne, či ta lac je Kun de ri nim ko men ta ri ma upu ćen u De voj či ne mo-ti ve da se od rek ne vla sti tog ja i pri hva ti ulo gu ko ja ju je sve vi še uda lja va la od nje sa me, ali i od Mla di ća. Tu đi ži vot u ko me se na šla bio je ži vot bez sti da, bez bi lo ka kvih od re đe nja, pro šlo sti i bu duć no sti, od jed nom se pred njom uka za la mo guć nost da bu de sve što po že li; ona sto ga se bi do pu šta da je ob u zme be stid na ra dost zbog te la ko je je bi lo naj če šći uzrok svih ne pri jat no sti ko je je do ži vlja va-la; bi la je oslo bo đe na nje žnih ve za svo je lju ba vi i po sta la je in ten ziv no svje sna svog ti je la. Osje ća la ga je uto li ko iza zov ni je što su oči ko je su je po sma tra le bi le ma nje po zna te.4 Ovaj Kun de rin ko men tar do ka zu je upra vo ono što Sar tr go vo ri o tre ćoj on to lo škoj di men zi ji te la, ka da ka že – da se su bje kat sti di ono ga ka kav se po ja vlju je dru gom. Pri su stvo Mla di ća kon sti tu i še De voj ku u no vi tip biv stvo va nja ko ji mo že mo da ime nu je mo kao strah pred po gle dom dru gog. Pre u zi ma nje no vog iden ti te ta, po ma že De voj ci da na vu če ma sku na se be i oslo bo di se eg zi sti ra nja svog sti da pred po gle dom ne po zna tog vo za ča.

Ka ko je vo žnja pro la zi la, obo je part ne ra se od jed nom na šlo u klop ci vla-sti te igre. Uda lja va ju ći se od lič nog iden ti te ta, uda lja va li su se od ci lja ka ko me su išli, do pu šta ju ći da glu mlje ni ži vot pre o ku pi ra nji hov stvar ni ži vot. Igra im je obo ma pre ti la gu bit kom slo bo de ima nent nog bi ća, ali vi še ni jed no od njih ni je ume lo da okon ča ulo gu ko ju su pre u ze li na se be. Nji hov put se za vr šio u me stu ko je ni su pla ni ra li da po se te, jer je sva ko pla ni ra nje i ru ti na mo ra lo da bu de pre ki-

4 Kun de ra, Mi lan, Smi je šne lju ba vi. Pre veo Ni ko la Kr šić. Sa ra je vo, Ve se lin Ma sle ša, 1985, str. 77.



nu to u du hu za me ne iden ti te ta. S tim u ve zi i kod Mla di ća po sma tra mo pro me ne u po na ša nju i eg zi sti ra nju te la. Iako pri su stvu je mo sve ve ćem emo ci o nal nom uda lja va nju dvo je pro ta go ni sta ko je se uve ća va sa pro du blji va njem ulo ga ko je ih ob u zi ma ju, isto vre me no pri me ću je mo da te lo de voj ke za mla di ća do bi ja ve ću va žnost i zna čaj:

Što se de voj ka vi še psi hič ki uda lja va la od nje ga, to je vi še za njom fi zič ki če-znuo; stra nost du še či ni la je te lo po seb nim; upra vo ga je tek ona uči ni la te lom; kao da je sve do sa da ono po sto ja lo za mla di ća u obla ci ma su o se ća nja, ne žno sti, bri žno sti, lju ba vi i ga nu to sti; kao da je bi lo iz gu blje no u tim obla ci ma (da, kao da je te lo bi lo iz gu blje no!). Mla di ću se či ni lo da da nas po pr vi put vi di de voj či no te lo.5

Tek na kon pro me ne De voj či nog po na ša nja (iden ti te ta), Mla dić će de fi ni sa ti nje no te lo u svoj stvu po sma tra nog objek ta. Nje no ra ni je ose ća nje sti da, go vo ri o to me da je lič nost ko ja stid ose ća, sve sna svog te la kao ta kvog ka kvo je ono, ali ne za nju, već za dru gog. Ov de se ne ra di o dve vr ste te la, već o dva raz li či ta na či na ko ji ma jed na oso ba mo že da ga eg zi sti ra. Za ni mlji va je Sar tro va tvrd nja ko ja ka že, da sti dlji va oso ba svo je te lo spo zna je pre ko poj mo va dru gih lju di (po sma tra ča). S tim u ve zi ni je te ško za klju či ti, ka ko de voj ka iz La žnog auto sto pa u toj re flek si ji pre u zi ma gle di šte dru gog o sop stve nom te lu. To je na ro či to uoč lji vo u sce ni ka da sa Mla di ćem ko nač no sti že u mo tel u ko me od se da ju, dok se di za sto lom i tre ba da ode do to a le ta. Iz Kun de ri nog ko men ta ra sa zna je mo da De voj ka po pr vi put u ži vo tu ni je ose ća la stid zbog to ga što mo ra da ide u to a let, i što će nje no te lo bi ti pred met po sma tra nja svih pri sut nih lju di u sa li dok bu de usta ja la sa sto li ce i ko-ra ča la ka hod ni ku. To je mo me nat ka da će je svi po gle di ma pro pra ti ti kao ne kog ko se odvo jio od usta lje nog am bi jen ta (sto li ce na ko joj je se de la), i ko ja ko ra ča do dru ge pro sto ri je. Sve što De voj ka u tom mo men tu ose ća je ste be stid na ra dost zbog te la, bu du ći da ni ko u njoj ne vi di oso bu ko ja se sti di i cr ve ni.

O De voj ci iz La žnog auto sto pa smo do sa da sa zna li da njen stid pro iz i la zi iz in ten ziv nog eg zi sti ra nja te la ka kvo ono po sto ji za dru gog, što u na stav ku ob ja-šnja va nje no su bje kat sko otu đe nje u ovoj kon kret noj afek tiv noj struk tu ri sti dlji vo-sti. Me đu tim, ste pen in ten zi te ta nje nog sti da, uve ćan je nje go vim iš če ki va njem, an ti ci pa ci jom sti da, te ova stal na ne la go da za po sle di cu mo že da ima ka ko ka že Sar tr, iz ve sne psi ho ze kao što je npr., ere u to fo bi ja (strah od cr ve nje nja); u slu ča-ju ove de voj ke, re kli bi smo da je to strah od sti da sa mog za se be (neza vi sno od ne la god no sti pri po gle du dru gog).

Za sve vre me ko li ko pra ti mo di ja log dvo je pro ta go ni sta, De voj ka ni je sve sna da sa pro me nom lič nog od no sa pre ma te lu, do la zi do bit ne pro me ne i u od no su sa Mla di ćem. Kun de ra u nji ho voj me đu sob noj re la ci ji uka zu je na je dan pa ra doks ko ji pro iz i la zi iz či nje ni ce da De voj ka ni ka da ni je za Mla di ća bi la sa mo po sma tra ni obje kat, već ne ko či jim je bi ćem i in di vi du al nim ka rak te ri sti-ka ma bio pri vu čen. Sa mo će nje nim kon cen tri sa njem na nov na čin eg zi sti ra nja

5 Kun de ra, Mi lan, Směšné láský, str. 72.



te la i on pro me ni ti svoj od nos pre ma njoj, a te lo će za i sta po sta ti po sma tra ni obje kat. U to se uve ra va mo pri ka za nom sce nom u mo tel skoj so bi, gde Mla dić na re đu je De voj ci da se pop ne na sto, ka ko bi je po sma trao iz svih uglo va, gde u lju bo mo ri on pro jek tu je tu sce nu kao na čin na ko ji su to či ni li ili će tek či ni ti, i dru gi mu škar ci.

Kun de ra pri po vet ku za vr ša va pot pu nim otu đe njem dvo je pro ta go ni sta ko ji iz ne pla ni ra ne igre za me ne iden ti te ta, svo je bi će-za-se be pot pu no pod re đu ju bi-ću-za-dru gog. Ka da Sar tr go vo ri o bi ću-za-dru gog, mi sli u pot pu no sti na te lo, na pri su stvo dru gog i nje go vu svest upu će nu ka su bjek tu. Mla dić je bi će-za-dru gog De voj ci, ko ja sve vre me raz mi šlja o to me ka ko se ona po ja vlju je nje mu, ka ko je on vi di, i da li mu pri to me ne do sta je ne ka de voj ka ko ja je slo bod ni ja. Ona u svo joj ne si gur no sti za u zi ma stav lo še ve re u ko me po ku ša va da bu de od va žna i slo bod na, sma tra ju ći da će mu se ta ko vi še do pa sti. Kod De voj ke ja sno pre po zna-je mo eg zi sti ra nje tre će on to lo ške di men zi je te la ko je ona do ži vlja va kao otu đe no, i ko je mo že mo da opi še mo iz ra zi ma kao što su: po gled dru gog, stid i bi će-za-dru-gog; kod Mla di ća pre po zna je mo lju bav kao pri mar ni stav pre ma de voj ci, ko ji se po ste pe no uz nji ho vu pro me nu u po na ša nju, tran sfor mi še u sa di zam. Lju bav Sar tr ob ja šnja va kao stav u ko me su bje kat že li da bu de vo ljen od stra ne jed ne slo bo de, u kon tek stu če ga mi pri me ću je mo ka ko Mla di ću u po čet ku im po nu je po sve će nost nje go ve De voj ke, bu du ći da se tu ra di o slo bod nom ak tu i iz bo ru jed ne oso be ko ja je po vu če na i skrom na. On je vo li baš ta kvu ka kva je ona u svom bi ću-za-se be. Me đu tim, ko nač noj pro me ni u nji ho vom od no su sve do či mo u pri ka zu sle de će sce ne: Ka da su se na šli sa mi u so bi ne po zna tog mo te la u ne po zna tom me stu, mla-dić je že leo da po ni zi svo ju de voj ku. Da kle, ne „auto sto per ku“ ko ju je po zna vao je dan dan, već onu oso bu sa ko jom se za ba vljao go di nu da na. Igra i ži vot su se slu či li u ne raz dvoj nu ce li nu, i igra po ni ža va nja auto sto per ke po sta la je iz go vor za po ni ža va nje vla sti te de voj ke. U ovom kon kret nom opi su, mi pra ti mo Mla di ća ko ji je u igri do bio pri li ku da oslo bo di po ti snu tu i na iv nu že lju da bu de dr zak, sa mo u ve ren, grub, sma tra ju ći da su to kva li te ti ko ji ne do sta ju nje go vom ka rak-te ru da bi bio pot pun. Na re dio je de voj ci da svu če svo ju gar de ro bu za po ved nim gla som, ne osta vlja ju ći joj pro sto ra za od stu pa nje. Sa gar de ro bom, de voj ka je ski nu la i za mi šlje ni iden ti tet, sta ja la je go la pred njim i po no vo je bi la ono što je ste. Mla dić pri mo ra va De voj ku da se pop ne na noć ni sto čić i da se okre će ka ko bi je po sma trao. U no vo na sta loj si tu a ci ji De voj ka po sta je po sma tra ni pred met. Ona je ona-ko ja-sto ji-na-sto či ću. U du hu onog šta Sar tr ka že o po gle du dru gog, de voj ka je ste svo je mo guć no sti – je ste ono što ni je i ni je ono što je ste. Nje na mo guć nost da si đe i de mon stra tiv no ode oda tle, po sta je ono što Mla dić mo že da pre va zi đe pre ma svo joj mo guć no sti, da je ot kri je, iden ti fi ku je, da je uhva ti. De voj ka s dru ge stra ne shva ta Mla di ća u stra hu, kao ne kog ko nje ne mo guć no sti mo že da ži vi kao am bi va lent ne. Pre sta la je da glu mi dok je on in si sti rao da po-sma tra nje no te lo u svim po lo ža ji ma ka ko je za mi šljao da su ga vi de li, ili da će ga vi de ti, dru gi mu škar ci.



Kun de ra pri po vet ku za vr ša va očaj nim po ku ša jem de voj ke da stva ri vra ti u nor ma lu, da svo je otu đe no bi će-za-se be po vra ti i bu de opet ono što je bi la dan pre to ga; da je Mla dić po sma tra sa jed na kom ne žno šću i po što va njem ko je je imao pre obo stra ne za me ne iden ti te ta, ali po vrat ka ni je bi lo. Krik za vla sti tim iden ti te tom je od zva njao iz me đu njih dvo je de voj či nim po na vlja njem: Ja sam ja ... ja sam ja ... Kun de ra ovaj njen po ku šaj na zi va dir lji vom, ali be sa dr žaj nom ta u to lo gi jom u ko joj se iz gu bi la esen ci ja nje nog biv stva. U tim re či ma se ni je mo gao ras po zna ti bi lo či ji iden ti tet, be sa dr žaj no je bi lo de fi ni sa no be sa dr žaj nim. Stav mla di ća ova kvim po na ša njem po sta je ono što Sar tr ime nu je kao sa di zam, u ko me iz o sta je zah tev za sa mo volj nim po ro blja va njem slo bo de dru gog kao što je to bio slu čaj kod sta va lju ba vi. Ka da je sa di zam u pi ta nju, od dru gog (u pri po ve ci od De voj ke) se tra ži vr sta sa mo po ro blja va nja; sa di sta že li da tu slo bo du na te ra da se sa ma iden ti fi ku je sa mu če nim me som. Mla dić ko ji je fru stri ran zbog pro-me ne u po na ša nju De voj ke, že li da je ka zni ta ko što se pre ma njoj po na ša kao da je obje kat sa ko jim mo že da či ni šta že li. Za to joj na re đu je da se pop ne na noć ni sto čić sa ko ga će je po sma tra ti, i sa kog će ona zna ti da je po sma tra na i „ko ri šte-na“. U pri ka za nom opi su, ja sno pre po zna je mo da se tre ća on to lo ška di men zi ja eg zi sti ra nja te la De voj ke, pre tvo ri la u dru gu di men zi ju, u ko joj je pri sut ni su bjekt za pra vo po stao sve stan se be kao objek ta ko ji du gi po sma tra.

Kun de ra ni na jed nom me stu ne na vo di ime na pri ka za nih ju na ka, či me de per so na li zu je pro ta go ni ste po sta vlja ju ći to kom nji ho vog raz go vo ra, broj na pi ta nja na ko ja čak ni na kra ju pri po ve sti ne da je ko nač ne od go vo re. Ti me ipak sa zna je mo jed nu stvar, a to je da Kun de ra ne ve ru je da po sto je pa ra me tri ili ne ke ka rak te ri sti ke pu tem ko jih bi smo sa si gur no šću od re di li šta je Ja ne kog čo ve ka, i da iden ti tet ni je uni ver za lan i ce lo vit po jam ko ji ne tr pi pro me ne. Eg zi sten ci jal na ši fra ove pri če je za pra vo si tu a ci ja u ko joj part ne ri kroz igru pre u zi ma ju dru gi iden ti tet, pro ši ru ju ći eg zi sten ci jal no zna če nje vla sti tog ja stva.

Su šti na eg zi sten ci jal ne pro ble ma ti ke lič no sti ro ma na (u ovom slu ča ju pri-po vet ke), uko re nje ne su u nji ho vim te ma ma ko ji ma su naj če šće na slo vlje ni. U La žnom auto sto pu ko ji smo iz dvo ji li iz zbir ke pri po ve da ka zbog naj u oč lji vi je iz ra že nog pro ble ma iden ti te ta, eg zi sten ci jal na ši fra se naj pre od no si na pro blem ko mu ni ka ci je i se man tič kog ge sta ko je te lo ima u me đu sob nom od no su dvo je pro ta go ni sta; ono što je na gla še no u sa mom na slo vu pri po vet ke, je ste sin tag mat-ski kon sti tu ent la žan ko ji upu ću je na ka rak ter ulo ga ko je pro ta go ni sti na se be pre u zi ma ju. Ra di se za pra vo o la žnom iden ti te tu ko jim se raz ot kri va onaj „pra-vi“, a ko ji upu ću je na pre i spi ti va nje iskre no sti part ne ra do či je de mi sti fi ka ci je do la zi za sa mo je dan dan, kao i od no sa ko ji su de li li go di nu da na pre to ga. Pri sve mu to me, pi sac po sta vlja niz pi ta nja ko ji ma ne ra sve tlja va ja svo jih ju na ka u pot pu no sti, već nji ma na go ve šta va mo gu će ka rak te ri sti ke kroz ono šta ose ća ju, o če mu raz mi šlja ju i na čin na ko ji se iz ra ža va ju. Kroz ovaj pri kaz i ana li zu, sa mo je na go ve šten na čin na ko ji se mo gu tu ma či ti od no si i in di vi du al ne ka rak te ri sti ke ju na ka u de li ma ko ja su usle di la go di na ma posle pi sa nja Sme šnih lju ba vi. Sar tro-



ve de fi ni ci je te la i kon kret nih od no sa ko je su bje kat mo že da re a li zu je u od no su pre ma Dru gom, na ro či to su ko ri sne u ve zi sa tu ma če njem li ko va iz ro ma na kao što su na pri mer: Ži vot je dru gde, Ne pod no šlji va la ko ća po sto ja nja, Be smrt nost, Uspo ra va nje, Iden ti tet, ali i dru gi.

Iva na Ko čev ski

THE EXI STEN TI AL DE SCRIP TION OF THE BODY AND THE PRO BLEMS OF IDEN TITY

(on the exam ple of Kun de ra’s short story The Hitchhi king Ga me) (Sum mary)

The pa per re pre sents a mo del of exi sten ti al in ter pre ta tion of va ri o us to pics in Kun de ra’s pro se, which we apply in the ca se of body de scrip tion and iden tity pro blems of the cho sen cha rac ters. The star ting po int in the re se arch was Sar tre’s Be ing and Not hing ness, from which we de ri ved cer tain ter mi no logy in or der to ex pla in the re la ti ons which exist bet we en the se cha rac ters and the ir psycho lo-gi cal mo ti va tion. The ter mi no logy ma inly con sists of ex pres si ons such as: Be ing-in-It self, Bad Fa ith, Be ing-for-Ot hers, the Lo ok, the Body, Body-for-Ot hers, etc. The is su es of the Body de scrip tion in Kun de ra’s pro se are very clo sely re la ted to tho se of hu man Iden tity. It is so me ti mes very hard to se pa ra te them, so we ob ser ve both the way Kun de ra tri es to get in to the very co re of what hu man Iden tity may be and the way he re la tes it to the Body. The most com mon man ner of re sol ving the iden tity is su es in Kun de ra’s pro se is pre sen ted in the spe ci fic exi sten ti al si tu a ti ons in which we find li te rary cha rac ters ac ting on the ir own free will. They of ten ha ve tro u bles with ex pres sing them sel ves, be ing in hi bi ted by Sha me, Bad Fa ith and the Fal se hood that con su mes them. The su bjects’ mu tual con cre te Re la ti ons with Ot hers in The Hitchhi king Ga me are re cog ni zed in Sar tre’s de fi ni ti ons of va ri o us At ti tu des to wards Ot hers, which we find to be de scri bed as Lo ve, Lan gu a ge, De si re, Sa dism, etc. And fi nally, the Body de scrip tion in the short story may be pre sen ted as the se cond and the third di men sion of the Body (Be ing and Not hing ness), in which the su bjects lo se the no tion of what the ir iden tity was and start ma king the ir body exist as so met hing stran ge and used by the Ot her.

Кључ не ре чи: Ми лан Кун де ра, те ло, иден ти тет, по глед дру гог, стид, љу бо мо ра.

Примљено 20. јануара 2011, прихваћено за штампу 31. марта 2011.



BIBLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 125–138) UDK 811.111’367

811.111’25=163.41

Ana Po po vić-Pe cić Uni ver zi tet u Be o gra du – Fi lo zof ski fa kul tet

PRE VO ĐE NJE OBE LEŽ JA PO SLE DIč NOG OD NO SA U EN GLE SKIM RE čE NI CA MA SA VE ZNI KOM AND

U ovom ra du se, na pri me ri ma iz gra đe ko ju či ne pre vo di en gle skih tek sto va iz obla sti dru-štve nih na u ka na srp ski je zik, po ka zu je ka ko se pre vo de obe lež ja po sle dič nog od no sa u na po red nim re če ni ca ma sa ve zni kom and. Pri ka za ni na či ni pre vo đe nja ilu stru ju ve li ki broj pre vod nih ekvi va le na ta ko ji pre vo di o ci ma sto je na ras po la ga nju ka da u iz vor nom je zi ku po sto ji vi še na či na za is ka zi va nje istog zna če nja i ka da za obe lež ja da tog od no sa u iz vor nom je zi ku po sto ji ne ko li ko for mal nih ko re-spon de na ta u je zi ku-ci lju.

UvodU en gle skom je zi ku, dve re če ni ce či ji sa dr ža ji me đu sob no sto je u uzroč-

no-po sle dič nom od no su1 mo gu se po ve za ti u jed nu na po red nu (ko or di na tiv nu) re če ni cu na po red nim ve zni kom (ko or di na to rom) and; na pri mer:

(1) Many mil li ons of ac res are de stroyed or se ri o usly de gra ded each year, and by the end of this cen tury lit tle pri mary fo rest will be left. (CA GE, 52)Po što ovaj ve znik ima uop šte no zna če nje2, po sle dič ni ka rak ter re če ni ce sa

ve zni kom and mo že se eks pli ci ra ti i upo tre bom ne kog ve znog adver bi ja la3 sa po sle-dič nim zna če njem, kao što su the re fo re, hen ce, con se qu ently, as a re sult i sl. Ova kve kom bi na ci je ko or di na to ra i ve znog adver bi ja la ilu stru ju sle de ći pri me ri:

(2) […] so lid fe a tu res, such as walls or road sur fa ces, con tain fe wer mag ne tic mi ne rals and the re fo re pro vi de lo wer re a dings than the ir sur ro un dings. (Arch, 48)

(3) Sta bi li zing po pu la tion is mo re im por tant in in du strial co un tri es than in de ve lo ping co un tri es, sin ce the for mer over con su me and hen ce over pol lu te and are the reby re spon si ble for the gre a test in cre a se in the im pact of hu man ac ti vi ti es on the al ready over ta xed en vi ron ment. (CA GE, 214)

1 Po što re če ni ca na po čet ku ko je sto ji ve znik and is ka zu je po sle di cu, da lje će mo go vo ri ti o ovom od no su kao o po sle dič nom.

2 Qu irk et al. (1985: 930) kon sta tu ju da je and ko or di na tor ko ji ima naj op šti je zna če nje i upo-tre bu i na vo de osam ko no ta ci ja ovo ga ve zni ka. Ta ko đe is ti ču da se od nos ozna čen ve zni kom and mo že eks pli ci ra ti do da va njem adver bi ja la.

3 Ter min ve zni adver bi jal (engl. lin king adver bial) pre u ze li smo od Bi ber-a et al. (1999), dok za isti po jam Qu irk et al. (1985) ko ri ste ter min co njunct, a Hud dle ston i Pul lum (2002) con nec ti ve adjunct.



(4) Fe ma le etchers we re mo re li kely to li ve lon ger than the ir hus bands, and con se qu ently, we re mo re li kely to le a ve no one to ca re for the ir oeuvre, which was then eit her de stroyed or dis per sed. (SA, 146)

(5) Sha ke spe a re was cast as too com plex for the “com mon man” to un der stand, and as a re sult, or di nary pe o ple stop ped con su ming Sha ke spe a re. (SA, 236)

(6) But he was still ban ned from de li ve ring his mes sa ges in pu blic at the Tem ple, and so he wit hdrew from pu blic li fe for the rest of Je ho i a kim’s re ign, and di stri bu ted his mes sa ges by get ting his fri end Ba ruch to wri te them down and then ta ke them in to the stre ets to read them aloud. (IOT, 163)

(7) The sim ple [de mos] al low po ten tial sin gers to ima gi ne a gre a ter ran ge of pos si ble in ter pre ta ti ons, and thus may ap peal to mo re sin gers, but the po lis hed ones, which al ready sug gest a style, so und bet ter and are mo re li kely to be pic ked up by one of the (fe wer) sin gers who work in that par ti cu lar style. (SA, 94)I u srp skom je zi ku po sto je dva sred stva za obe le ža va nje po sle dič nog na po-

red nog od no sa: (1) na po red ni ve zni ci i, te i pa i (2) kao do dat no fa kul ta tiv no sred stvo, ve zni adver bi ja li sa uzroč no-po sle dič nim zna če njem sto ga, za to, zbog to ga i sl. Kao što se vi di, u oba je zi ka kao obe lež je ovog od no sa, osim sa mih ko or di na to ra, mo gu se ja vi ti i kom bi na ci je ko or di na to ra i adver bi ja la.

Ako se ova si tu a ci ja po sma tra sa aspek ta pre vo đe nja sa en gle skog na srp ski, uoča va se da srp ski je zik sa dr ži for mal ne ko re spon den te4 za oba ti pa obe lež ja po sle dič nog od no sa u na po red nim re če ni ca ma, tj. za ko or di na tor and i za ve zne adver bi ja le. Ono što si tu a ci ju či ni slo že ni jom je ste asi me tri ja iz me đu ko or di na to ra za obe le ža va nje po sle dič nog na po red nog od no sa u en gle skom i srp skom je zi ku, od no sno či nje ni ca da po sto je tri for mal na ko re spon den ta za ve znik and sa po sle-dič nim zna če njem (i, te i pa); a osim to ga, kao pre vod ni ekvi va lent za obe le ža va-nje po sle dič nog od no sa ja vlja se i pse u do za vi sni po sle dič ni ve znik ta ko da5, ko ji je za men ljiv ve zni ci ma te i pa. Da kle, pre vo di o ci ma sto ji na ras po la ga nju ve ći broj pre vod nih ekvi va le na ta i nji ho vih kom bi na ci ja. Pri tom, pre vo di lac mo že da ver no pre ne se struk tu ru obe lež ja po sle dič no sti, to jest da pre ve de ko or di na tor ko or di na to rom, a kom bi na ci ju ko or di na tor + adver bi jal ko re spon den tom kom bi-na ci jom u srp skom je zi ku. Me đu tim, mo že i da pri me ni eks pan zi ju, od no sno da sam ko or di na tor pre ve de kom bi na ci jom ko or di na tor + adver bi jal, ili, pak, da pri-me ni re duk ci ju od no sno sa ži ma nje, tj. da kom bi na ci ju ko or di na tor + adver bi jal pre ve de sa mo ko or di na to rom. Ovo je omo gu će no či nje ni com da se ni u jed nom od ovih slu ča je va ne me nja se man tič ki od nos me đu re če ni ca ma.

Da bi smo po ka za li ka ko se ove mo guć no sti re a li zu ju u pre vo di lač koj prak-si, na ve šće mo sve pre vod ne ekvi va len te za and (+ adver bi jal) sa po sle dič nim zna če njem ko je smo pro na šli u na šoj gra đi6. Naj pre će mo pri ka za ti sve na či-

4 O for mal noj ko re spon den ci ji v. Ivir, 1985: 85–86 i Hle bec, 1989: 27 i 124.5 O pse u do zav ni snim po sle dič nim re če ni ca ma sa ve znič kim spo jem ta ko da v. Sta noj čić i Po-

po vić, 2008: 333–334 i 359.6 Gra đa se sa sto ji od se dam tek sto va (knji ga) iz obla sti dru štve nih na u ka na en gle skom je zi ku

i nji ho vih pre vo da na srp ski je zik. Ob ja šnje nje skra će ni ca na la zi se na kra ju ra da.


Ana Popović-Pecić, Prevođenje obeležja posledičnog odnosa u engleskim ...

ne pre vo đe nja sa mog ve zni ka and sa po sle dič nim zna če njem, a za tim na či ne pre vo đe nja kom bi na ci ja and + ve zni adver bi jal. U za ključ ku će mo iz ne ti op šti po gled na pre vo đe nje obe lež ja po sle dič nog zna če nja u na po red nim re če ni ca ma sa ve zni kom and.

Pre vo đe nje po sle dič nog od no sa obe le že nog sa mo ko or di na to rom and

Pre vo đe nje ve zni kom iKao osnov ni na čin pre vo đe nja sva ka ko tre ba sma tra ti slu čaj ka da se en gle-

ski ko or di na tiv ni ve znik and pre vo di ko re spon dent nim ve zni kom u srp skom je zi ku, a to je ve znik op šteg (ne spe ci fič nog) sa stav nog zna če nja i. U pre vo du, kao i u ori gi na lu, po sle dič ni od nos ni je eks pli ci ran. Ta kvo pre vo đe nje ilu stru je sle de ći pri mer7:

(8) A third and youn ger ma le, Nik kie, al so be gan to si de with Lu it. In the end Yeroen had no sup port, and Lu it be ca me the alp ha. (EBH, 95)

(8a) Tre ći, mla đi muž jak, Ni ki, ta ko đe je po čeo da se pri kla nja Lu i tu. Na kra ju je Je roen ostao bez po dr ške, i Lu it je po stao al fa. (Emoc, 141)Tre ba na po me nu ti da bi se u ovom i svim slič nim pri me ri ma u pre vo du

ume sto ve zni ka i mo gli upo tre bi ti ve zni ci te, pa i ta ko da.

Pre vo đe nje dru gim ve zni ci maU svim slu ča je vi ma o ko ji ma će da lje bi ti re či, pre vo di lac in ter pre ti ra od nos

me đu re če ni ca ma, na la ze ći pre vod ne ekvi va len te ko ji ma se, za raz li ku od ve zni ka i kao ne spe ci fič nog, is ti če po sle dič ni od nos. Naj bli že pret hod nom slu ča ju je upo-tre ba sa stav nih ve zni ka te i pa,8 ko ji po ka zu ju da se ra di o sa stav nom od no su, ali, u ovom slu ča ju, za sno va nom na se man tič kom od no su uzro ka i po sle di ce. Po što je reč o sa stav nim ve zni ci ma, mo že se sma tra ti da i ov de, kao i u pret hod nom slu ča ju, osim se man tič ke,9 po sto ji i for mal na ko re spon den ci ja.

Pre vo đe nje ko or di na tiv nog ve zni ka and ve zni kom te ilu stru je sle de ći pri mer:

(9) But when oil was di sco ve red in the 1960s, oil wor kers we re ne e ded, and the go vern ment de ci ded it was ti me that the Na ti ves be tur ned in to Ca na di ans. (CA-GE, 351)

(9a) Me đu tim, ka da je še zde se tih go di na ot kri ve na naf ta, bi li su po treb ni rad ni ci na plat for ma ma, te je vla da od lu či la da je do šlo vre me da se uro đe ni ci pre o bra ze u Ka na đa ne. (Glob, 352)Pre vo đe nje ko or di na tiv nog ve zni ka and ve zni kom pa ilu stru je sle de ći

pri mer:

7 Pre vod ne ekvi va len te ilu stro va će mo sa mo po jed nim pri me rom.8 M. Mi haj lo vić (1979: 188–189, 1986: 99–100) kao srp ske ekvi va len te en gle skog ve zni ka and

kao obe lež ja uzroč no-po sle dič nog od no sa na vo di ve zni ke i, pa, te i a. U na šoj gra đi ni smo na i šli na pri me re upo tre be a kao pre vod nog ekvi va len ta and u ovom zna če nju.

9 O se man tič koj ko re spon den ci ji v. Hle bec, 1989: 27 i 124.



(10) When a gre at storm blew up, the crew de ci ded he must be the ca u se of it and at his own sug ge stion they threw him over bo ard, whe re u pon he was swal lo wed by a lar ge fish which la ter de po si ted him on dry land. (IOT, 201)

(10a) Ta da se po di gla ve li ka olu ja i po sa da je za klju či la da je to ve ro vat no zbog Jo ne, pa su ga, na nje gov pred log, ba ci li s pa lu be u vo du, gde ga je pro gu ta la ve li ka ri ba ko ja ga je ka sni je osta vi la na kop nu. (USZ, 252)

Od ova dva na po red na ve zni ka sa po sle dič nim zna če njem, ve znik te je u na šoj gra đi znat no če šći pre vod ni ekvi va lent od ve zni ka pa. Ov de tre ba na po me-nu ti da bi se ume sto ova dva ve zni ka u pre vo du mo gao upo tre bi ti op šti sa stav ni ve znik i.

Ve o ma fre kven tan pre vod ni ekvi va lent en gle skog ve zni ka and sa po sle dič-nim zna če njem je ste i srp ski pse u do za vi sni ve znik ta ko da. U ši rem smi slu, i on bi mo gao da se sma tra for mal nim ko re spon den tom ve zni ka and, po go to vo za to što je uza jam no za men ljiv sa ve zni ci ma i, pa i te sa po sle dič nim zna če njem. Pre-vo đe nje ovim ve zni kom po ka zu je sle de ći pri mer:

(11) With the fa mily farms went many ru ral com mu nity bu si nes ses, and the main stre ets ac ross the up per Mid west in the Uni ted Sta tes are full of aban do ned sto re fronts and empty scho ols. (CA GE, 127)

(11a) Sa po ro dič nim far ma ma ne sta li su i mno gi po slo vi u se o skim za jed ni ca-ma, ta ko da su glav ne uli ce ši rom gor njeg de la ame rič kog Sred njeg za pa da pu ne na pu šte nih rad nji i pra znih ško la. (Glob, 152)

Pre vo đe nje kom bi na ci jom ve zni ka i adver bi ja laZa pre vo đe nje ve zni ka and kom bi na ci jom sa stav nog ve zni ka i adver bi ja la

u na šoj gra đi na šli smo sa mo ne ko li ko pri me ra, i to sa pri lo zi ma sto ga i za to i pri lo gom ta ko:

(12) He saw many things wrong in his na tion: the pe o ple had cho sen to ig no re the co ve nant laws of God, and wo uld ha ve to fa ce the ine vi ta ble con se qu en ces of such di so be di en ce. (IOT, 162)

(12a) Vi deo je da [sic!] mno go to ga u svom na ro du što ni je do bro: lju di su oda bra li da za ne ma re za ko ne Sa ve za sklo plje nog s Bo gom i sto ga će mo ra ti da se su o če sa ne iz be žnim po sle di ca ma ta kve ne po slu šno sti. (USZ, 200)

(13) Ha irstyles, body pa int, head-dres ses and co stu me all play an im por tant ro le in the iden tity of cul tu res and per so nal sta tus (even in con tem po rary ur ban ci vi-li za tion), and it is im pos si ble to ha ve too many re min ders abo ut this ma jor loss of know led ge abo ut the past. (Arch, 140)

(13a) Fri zu ra, osli ka va nje te la, tip ka pe i ode ća ima ju va žno me sto u iden ti te tu kul tu re i lič nom sta tu su (čak i u da na šnjoj ur ba noj ci vi li za ci ji), i za to ni je su vi šno ni jed no pod se ća nje na tu ve li ku pra zni nu u na šem zna nju o pro šlo sti. (UA, 268)

(14) The short form of the 5HTT ge ne, in ot her words, pro du ces less se ro to nin and is a vul ne ra bi lity fac tor for de pres sion. (EBH, 131)

(14a) Dru gim re či ma, krat ka for ma ge na 5HTT uzro ku je ma nju pro iz vod nju se ro to ni na i ta ko pred sta vlja fak tor ri zi ka kad je u pi ta nju de pre si ja. (Emoc, 189)



(15) Post-mo der nist hi sto ri ans, en co u ra ged by Fo u ca ult and Der ri da, con si der that texts ha ve no fi xed me a ning and that, for exam ple, hi sto ri cal do cu ments chan ge me a ning with each aut ho rial re fe ren ce. (SH, 162)

(15a) Post mo der ni stič ki isto ri ča ri, pod stak nu ti Fu ko om i De ri dom, sma tra ju da tek sto vi ne ma ju utvr đe no zna če nje, te da, sto ga, isto rij ski do ku men ti do bi ja ju dru go zna če nje sa sva kim autor skim za ključ kom. (IzIs, 196)Ra di se, da kle, o kom bi na ci ja ma: i sto ga, i za to, i ta ko i te sto ga. U pri me ru

(15a) uzroč no-po sle dič ni od nos je dvo stru ko obe le žen – ve zni kom te i pri lo gom sto ga. Ovo dvo stru ko obe le ža va nje je se man tič ki re dun dant no, ali se mo že pro-tu ma či ti kao na čin da se ovaj od nos po seb no is tak ne.10

Pre vo đe nje adver bi ja lomPo se ban slu čaj pred sta vlja ju sle de ći pri me ri:

(16) Un li ke Ro man forts, the plans of the se set tle ments co uld not be pre dic ted, and com ple te un co ve ring was es sen tial to the un der stan ding of the ir form and de ve-lop ment (fig. 3.11). (Arch, 65)

(16a) Za raz li ku od rim skih voj nih utvr đe nja, ta na se lja ni su ima la pred vi dlji-vu osno vu. Za to je, da bi se utvr dio nji hov ob lik i raz voj, bi lo neo p hod no pot pu no ot ko pa va nje (sl. 3.11). (UA, 119)

(17) Si te re cords co me in three forms – writ ten, drawn and pho to grap hic – and every ex ca va ti on must ha ve staff with ap pro pri a te ex per ti se, both ar cha e o lo gi cal and tec hni cal, to com pi le and ma in tain them. (Arch, 80)

(17a) Do ku men ta ci ja o is ko pa va nju ima tri vi da – tekst, cr tež i fo to gra fi ju. Za to se na sva kom is ko pa va nju mo ra obez be di ti oso blje od go va ra ju će struč no sti, i ar he o lo ške i teh nič ke, da ta kvu do ku men ta ci ju vo di i odr ža va. (UA, 148)

(18) De struc tion of si tes esca la ted ra pidly from the eig hte enth cen tury on wards, as agri cul tu re ex pan ded to match po pu la tion growth, and by the end of the ni ne te-enth cen tury a se ri o us con ser va tion et hic had be gun to de ve lop in se ve ral Euro pean co un tri es. (Arch, 180)

(18a) S eks pan zi jom po ljo pri vre de u 18. ve ku, ka ko bi se za do vo lji le po tre be sve broj ni jeg sta nov ni štva, po či nje i ubr za no uni šta va nje lo ka li te ta. Za to kra jem 19. ve ka u vi še evrop skih ze ma lja po či nje ozbilj no da se raz mi šlja o eti ci za šti te. (UA, 347)U ovim re če ni ca ma, u pre vo du ni je upo tre bljen na po red ni ve znik, već sa mo

pri log za to. Ob ja šnje nje sva ka ko tre ba tra ži ti u to me što je pre vo di lac po de lio na po red no slo že nu re če ni cu iz ori gi na la na dve za seb ne re če ni ce. Sa mim tim je ne sta la po tre ba za na po red nim ve zni kom. Upo tre bljen je pri log za to ko ji uka zu je ne na na po red nu (sin tak sič ku) ve zu, već na tek stu al nu uzroč no-po sle dič nu ve zu. Ta ko đe je mo gu će da je iz o sta vlja nju na po red nog ve zni ka do pri ne lo i škol sko pra vi lo da re če ni ca ne po či nje ve zni kom.11

10 Kao što će bi ti po ka za no u dru gom de lu ra da, kom bi na ci je te i pa sa adver bi ja lom uzroč no--po sle dič nog zna če nja ja vlja ju se i pri pre vo đe nju kom bi na ci je and + ve zni adver bi jal.

11 Sa ovim pri me ri ma tre ba po ve za ti sle de ći pri mer:(1) Tho se who did not ca rry tra its of jum ping ra pidly back from a stri king sna ke we re mo re

li kely to be kil led by such sna kes. They did not sur vi ve to re pro du ce (the ef fect of na tu ral se lec tion) and so we re not our an ce stors. (EBH, 22)



Pre vo đe nje po sle dič nog od no sa obe le že nog ko or di na to rom and i ve znim adver bi ja lomKao što smo već re kli, ov de je si tu a ci ja pri li kom pre vo đe nja slo že ni ja ne go

ka da je u en gle skom ori gi na lu upo tre bljen sa mo ve znik and. Na i me:• mo že se – što je naj če šći slu čaj – pre ve sti i na po red ni ve znik i ve zni

adver bi jal, ali se ja vlja ju i slu ča je vi gde je pre ve den sa mo ve znik;• kao pre vod ni ekvi va len ti ve zni ka and mo gu se upo tre bi ti: i, te, pa, ta ko

da;• uz and se ja vlja ju raz li či ti pri lo zi ili pri lo ški iz ra zi: the re fo re, thus, so,

hen ce, con se qu ently, in con se qu en ce, as a con se qu en ce, as a re sult;• ovi en gle ski ve zni adver bi ja li ne pre vo de se uvek istim ekvi va len ti ma.Pri me re za pre vo đe nje uzroč no-po sle dič nog od no sa obe le že nog ve zni kom

and i ve znim adver bi ja lom na ve šće mo u okvi ru šest gru pa, u za vi snosti od ve-znih adver bi ja la ko ji se ja vlja ju uz and, a u okvi ru tih gru pa, pre ma pre vod nim ekvi va len ti ma.

Kom bi na ci ja and + the re fo re:1) ne spe ci fič ni ve znik i + adver bi jal

(19) So me cri tics of po si ti vi stic the o ri es lo ok to only the most ex tre me po si ti-vists in the ir cri ti qu es, and the re fo re over lo ok so me of the be ne fits of a po si ti vi stic analysis. (SA, 9)

(19a) Ne ki kri ti ča ri po zi ti vi stič kih te o ri ja ima ju u vi du sa mo naj ek strem ni je po zi ti vi ste i sto ga pre vi đa ju ne ke od ko ri sti po zi ti vi stič ke ana li ze. (SU, 28)

(20) They may ha ve tho ught they we re wor ship ping the co ve nant God of Israel, but they had not sha red in the ex pe ri en ce of the exi les in Babylon, and the re fo re we re not re gar ded as true de scen dants of the an ci ent tri bes. (IOT, 193)

(20a) Mo žda su mi sli li da pro sla vlja ju Sa vez sa Bo gom Izra i lo vim, ali oni ni su de li li is ku stvo va vi lon skih prog na ni ka i, pre ma to me, ni su sma tra ni pra vim po tom-ci ma sta rih ple me na. (USZ, 241)

(21) Im pres si o nism mir ro red this new form of so ci ety, and the re fo re be ca me mo re po pu lar than the aca de mic styles which re flec ted the old or der. (SA, 84)

(21a) Im pre si o ni zam je od ra ža vao ovaj no vi ob lik dru štva i, sa mim tim, po stao je po pu lar ni ji od aka dem skih sti lo va ko ji su od ra ža va li sta ri po re dak. (SU, 139)2) spe ci fič ni ve znik te/pa + adver bi jal

(22) World cul tu re in prin ci ple le gi ti ma tes al ter na ti ve forms of par ti cu la rism and the re fo re al lows for such a plu ra lism of dif fe ren ces. (WC, 152)

(22a) Kul tu ra sve ta u prin ci pu da je le gi ti mi tet al ter na tiv nim ob li ci ma par ti ku-la ri zma, te sto ga osta vlja pro stor za ta kav plu ra li zam raz li ka. (KS, 220)

(1a) Oni ko ji ni su na sle đi va li oso bi nu da br zo ustuk nu pred na pa dom zmi je mo gli su lak še da po sta nu njen plen, te ta ko ni su po ži ve li do volj no du go da se re pro du ku ju (po sle di ca pri rod ne se lek-ci je) i za to ni su po sta li na ši pre ci. (Emoc, 42)

Ovaj pri mer po ka zu je ka ko je pre vo di lac, ka da je spo jio dve za seb ne re če ni ce u uzroč no-po-sle dič nom od no su u jed nu slo že nu re če ni cu, po red tek stu al nog ko nek to ra uba cio i ko or di na tor (te) kao obe lež je sin tak sič ke ve ze.



(23) In Egypt, the an nual flo o ding of the Ri ver Ni le was es sen tial to the well-be-ing of its pe o ple, and much Egyptian re li gion was the re fo re con cer ned with en su ring this wo uld con ti nue. (IOT, 231)

(23a) U Egip tu je go di šnje iz li va nje re ke Ni la ima lo su štin ski zna čaj za do bro-bit nje go vog sta nov ni štva, pa se sto ga ve ći deo egi pat ske re li gi je sta rao da osi gu ra da se ovo na sta vi. (USZ, 292)

(24) The se ot her pe o ple we re of un cer tain (and partly non-Je wish) ra cial ori gins, and the ir wor ship of Yah weh was the re fo re su spect. (IOT, 193)

(24a) Ti dru gi lju di bi li su ne si gur nog (de lom i ne je vrej skog) po re kla, pa je nji ho vo po što va nje Ja hvea otud bi lo sum nji vo. (USZ, 241–2)

(25) Mo ne tary san cti ons co uld be im po sed, but they we re re gar ded as re sti tu-tion by the wrong do er to the vic tim, and the re fo re ca me wit hin the ju ris dic tion of the ci vil law. (IOT, 292)

(25a) Nov ča ne ka zne mo gle su bi ti iz re če ne, ali one su sma tra ne na dok na dom ko ju je zlo či nac tre ba lo da is pla ti žr tvi, pa su sa mim tim spa da le u do men gra đan-skog pra va. (USZ, 372)

Kom bi na ci ja and + hen ce1) ne spe ci fič ni ve znik i + adver bi jal

(26) Sta bi li zing po pu la tion is mo re im por tant in in du strial co un tri es than in de ve lo ping co un tri es, sin ce the for mer over con su me and hen ce over pol lu te and are the reby re spon si ble for the gre a test in cre a se in the im pact of hu man ac ti vi ti es on the al ready over ta xed en vi ron ment. (CA GE, 214)

(26a) Sta bi li zo va nje bro ja sta nov ni ka je mno go va žni je u in du strij skim ze mlja-ma ne go u ze mlja ma u raz vo ju, po što one pr ve pre ko mer no tro še i, sto ga, pre ko mer no za ga đu ju. Te ze mlje su naj vi še od go vor ne što ljud ska ak tiv nost sve vi še ugro ža va već iona ko pre op te re će nu ži vot nu sre di nu. (Glob, 218)2) spe ci fič ni ve znik te + adver bi jal

(27) World cul tu re le gi ti ma tes the se pa ra tion of “church” and “sta te” and hen ce fo sters a va ri ety of pu blic in sti tu ti ons in de pen dent of re li gi o us tra di tion and con trol. (WC, 195)

(27a) Kul tu ra sve ta oprav da va odvo je nost cr kve i dr ža ve, te sto ga po spe šu je raz voj jav nih in sti tu ci ja ne za vi snih od re li gi o zne tra di ci je i kon tro le. (KS, 281)

Kom bi na ci ja and + so1) ne spe ci fič ni ve znik i (sam)

(28) She re gar ded the li fe and pro perty of every su bject as be lon ging to the king, and so she had no he si ta tion in ha ving Na both kil led, and con fi sca ting his pro perty for her hus band’s use. (IOT, 132)

(28a) Ona je ži vot i imo vi nu sva kog po da ni ka sma tra la car skim po se dom i uop-šte ni je okle va la da na re di da se do tič ni Na vu tej ubi je, po sle če ga je nje go vu imo vi nu kon fi sko va la i sta vi la je na ras po la ga nje svo me mu žu. (USZ, 164)U gra đi smo pro na šli sa mo je dan slu čaj gde je ova kom bi na ci ja pre ve de na

ve zni kom i, što go vo ri o to me da se pre vo di o ci ne ra do opre de lju ju za re še nja ko ja uma nju ju eks pli cit nost zna če nja ori gi na la.



2) spe ci fič ni ve znik te/pa/ta ko da (sam)(29) The su bjec ti ve or spi ri tual aspects of fo rests, for exam ple, can not be qu-

an ti fi ed and so do not en ter cor po ra te equ a ti ons. (CA GE, 318)(29a) Su bjek tiv na ili du hov na vred nost šu ma, na pri mer, ne mo že se kvan ti ta-

tiv no iz ra zi ti, te ne ula zi u kor po ra cij ske jed na či ne. (Glob, 318)(30) This kind of po pu la rity aro u sed Saul to in ten se je a lo usy, and so he di smis-

sed Da vid from the co urt, gi ving him in stead the com mand of 1,000 sol di ers in his pri va te army. (IOT, 95)

(30a) Ova kva po pu lar nost pro bu di la je u Sa u lu sna žnu lju bo mo ru pa je ot pu stio Da vi da s dvo ra, dav ši mu za po ved ni štvo nad hi lja dom voj ni ka svo je lič ne voj ske. (USZ, 113)

(31) No one li kes to lo se po wer or aut ho rity, and so they lo ok for so met hing to bla me, and in so do ing they re as sert the ir lost aut ho rity. (SA, 51)

(31a) Ni ko ne vo li da gu bi moć ili auto ri tet, ta ko da oni tra ga ju za ne čim što će da okri ve i na taj na čin po vra te svoj iz gu blje ni auto ri tet. (SU, 94)3) ne spe ci fič ni ve znik i + adver bi jal

(32) Adver ti se ments must, he ar gu es, ma ke the ir sce na ri os un der stan da ble on qu ick in spec tion and so they rely on hyper-ri tu a li zed de pic ti ons of com mon be ha vi-o ral dis plays. (SA, 35)

(32a) Re kla me mo ra ju, tvr di on, da svo ja sce na ri ja uči ne ra zu mlji vim na pr vi po gled i za to se one osla nja ju na hi per ri tu a li zo va na pri ka zi va nja uobi ča je nih is po-lja va nja po na ša nja. (SU, 63)

(33) God was al so cle arly gen de red; He is ma le, and so by ana logy, hu man cre a ti vity was seen as a ma scu li ne tra it. (SA, 289)

(33a) Bog je bio ja sno pol no od re đen: on je mu ška rac, i ta ko je, po ana lo gi ji, kre a tiv nost sma tra na mu škom oso bi nom. (SU, 447)4) spe ci fič ni ve znik pa + adver bi jal

(34) The wis dom wri ters are con sci o us that it is usu ally rich pe o ple who cre a te di vi si ons wit hin so ci ety (Pro verbs 30:13–14), and so they advo ca te ta king po si ti ve steps to cor rect so cial inju sti ces […]. (IOT, 284)

(34a) Pi sci knji ga mu dro sti su sve sni to ga da bo ga ti lju di obič no stva ra ju po de le u dru štvu (Pr 30 13–14), pa sto ga sa ve tu ju da se pre du zu mu po zi tiv ne me re i is pra vi so ci jal na ne prav da […]. (USZ, 362)5) adver bi jal (sam)Slič no slu ča ju ko ji smo sre li pri pre vo đe nju sa mog ve zni ka and, i u sle de ćem

pri me ru, u ko me je pre vo di lac12 raz dvo jio na po red ne re če ni ce u slo že noj na dve za seb ne re če ni ce, ve znik and ni je pre ve den, a upo tre bljen je sa mo pri log:

(35) But Ahab was still too com mit ted to the Isra e li te ide als to ac cept that land co uld be se i zed by the king just to su it his own in cli na ti ons, and so he sul ked for what he knew he co uld ne ver rightly pos sess. (IOT, 132)

(35a) No, Ahav je i da lje bio i su vi še odan izra il skim ide a li ma da pri hva ti ka ko car mo že od u ze ti ne či ju ze mlju pre ma sop stve nom na ho đe nju. Sto ga se lju tio zbog

12 Ne ra di se o istom pre vo di o cu.



ovog ko ma da ze mlje za ko ji je znao da ga ni ka da ne će mo ći s pra vom da po se du je. (USZ, 164)Kom bi na ci ja and + thus1) ne spe ci fič ni ve znik i + adver bi jal

(36) The stan dards used to de ter mi ne ge ni us are slip pery and con tra dic tory, and thus can ex clu de wo men from the clas si fi ca tion in any num ber of “ob jec ti ve” ways. (SA, 290)

(36a) Me ri la ko ja su ko ri šće na za utvr đi va nje ge ni jal no sti su ne po u zda na i pro tiv reč na, i sto ga, na broj ne „objek tiv ne“ na či ne mo gu da is klju če že ne iz ove ka te go ri je. (SU, 448)

(37) It did not fit in to the gen re of “ho me dra ma,” the clo sest te le vi sion for mat to Ame ri can so ap ope ra in Ja pan, and thus it vi o la ted the ir sen se of symbo lic bo un-da ri es, fa i ling to “fit” in to any symbo lic ca te gory. (SA, 209)

(37a) Ni je se ukla pa la u ža nr „po ro dič ne dra me“, naj bli ži te le vi zij ski for mat ame rič koj sa pu ni ci u Ja pa nu i ta ko je na ru ši la nji hov ose ćaj za sim bo lič ke gra ni ce, od bi ja ju ći da se „uklo pi“ u bi lo ko ju sim bo lič ku ka te go ri ju. (SU, 326)2) spe ci fič ni ve znik te + adver bi jal

(38) No to ri ety opens up an ar tist’s work to a wi der audi en ce. This audi en ce may not sha re the con ven ti ons of the ar tist’s mi li eu, and is thus mo re li kely to mi-sun der stand the work. (SA, 303)

(38a) Sla va iz no si rad ne kog umet ni ka pred ši ru pu bli ku. Ova jav nost mo žda ne de li kon ven ci je umet ni ko vog mi ljea, te je ta ko pod lo žni ja to me da ga ne raz u me. (SU, 466)Kom bi na ci ja and + con se qu ently /in con se qu en ce/as a con se qu en ce1) ne spe ci fič ni ve znik i + adver bi jal

(39) Most et hno grap hi es and many in ter vi ew stu di es are not ba sed on ran dom sam ples and, as a con se qu en ce, are not ge ne ra li za ble. (SA, 195)

(39a) Ve ći na et no graf skih stu di ja i mno ga is tra ži va nja za sno va na na in ter vju i ma ne te me lje se na slu čaj nom uzor ku i, sto ga, ni su pod lo žna uop šta va nji ma. (SU, 305)

(40) Wit hin the An na les School, the re cep tion of Mar xism has been at best am bi gu o us and “hi story from be low” ap pro ac hes the re ha ve con se qu ently re ce i ved much less ide o lo gi cally dri ven cri ti cisms. (SH, 113)

(40a) U sa moj ško li Ana la, stav pre ma mark si zmu bio je od re đe ni ji [sic!] i za to su u njoj pri stu pi „isto ri je od o zdo“ bi li mno go ma nje iz lo že ni kri ti ka ma ide o lo ške pri ro de. (IzIs, 140)

(41) Eco no mi cally, fi nan ci ally, and tec hno lo gi cally, Third World co un tri es we re suc ked de e per and de e per in to the whirl po ol of the world eco no mic system and con se qu ently lost or are lo sing the ir in di ge no us skills, the ir ca pa city for self-re-li an ce, the ir con fi den ce, and, in many ca ses, the very re so ur ce ba se on which the ir sur vi val de pends. (CA GE, 48)

(41a) Eko nom ski, fi nan sij ski i teh no lo ški, ze mlje Tre ćeg sve ta bi va le su sve du blje uvu če ne u vr tlog svet skog pri vred nog si ste ma i, za hva lju ju ći to me, iz gu bi le su ili gu be svo je sta ro se de lač ke ve šti ne, spo sob nost osla nja nja na sop stve ne sna ge, a u mno gim slu ča je vi ma i sa ma pri rod na bo gat stva od ko jih za vi si nji hov op sta nak. (Glob, 65)



(42) The se the o rists sug gest that the mass audi en ce spends too much ti me on une difying mass art, and in con se qu en ce spends less ti me on use ful, edu ca ti o nal and pro duc ti ve pur su its. (SA, 48)

(42a) Ovi te o re ti ča ri sma tra ju da ma sov na pu bli ka tro ši pre vi še vre me na na ma sov nu umet nost ko ja ih u du hov nom po gle du uni ža va i, ti me, ma nje vre me na po kla nja ko ri snim, obra zov nim i pro duk tiv nim ci lje vi ma. (SU, 87)Kom bi na ci ja and + as a re sult1) spe ci fič ni ve znik te/pa (sam)

(43) Sha ping ap pro ac hes as su me a pas si ve audi en ce, and as a re sult are of ten cal led the “mass ma ni pu la tion mo del” by the new the o rists. (SA, 182)

(43a) Te o ri je ob li ko va nja pret po sta vlja ju jed nu pa siv nu pu bli ku, te ih no vi ji te o re ti ča ri če sto na zi va ju „mo de lom ma sov ne ma ni pu la ci je“. (SU, 285)

(44) Na ti o nal pre sti ge be ca me em bro i led in the pur su it of an ti qu i ti es, and as a re sult vast sculp tu res and even lar ge por ti ons of bu il dings we re tran spor ted to the mu se ums of Lon don, Pa ris and Ber lin. (Arch, 30)

(44a) U po tra gu za sta ri na ma ume ša lo se i pi ta nje na ci o nal nog pre sti ža, pa su ogrom ne sta tue, čak i ve li ki de lo vi gra đe vi na, pre no še ni u lon don ske, pa ri ske i ber lin ske mu ze je. (UA, 52)2) spe ci fič ni ve znik te/pa + adver bi jal

(45) From the ear li est pe riod of Israel’s emer gen ce as a na tion, the re was much de ba te as to whet her Yah weh’s po wer was ter ri to rial, ex ten ding only over the de sert, and as a re sult the pe o ple ge ne rally in clu ded in the ir wor ship the tra di ti o nal Ca na a-ni te de i ti es as well, just to be on the sa fe si de. (IOT, 312)

(45a) Od naj ra ni jeg pe ri o da Izra i lo vog po ja vlji va nja kao na ci je do sta se ras-pra vlja lo o to me da li je Ja hve o va moć bi la te ri to ri jal no ogra ni če na i va ži la sa mo u pu sti nji, te su, sled stve no to me, lju di po če li da po štu ju i tra di ci o nal no ha nan ska bo žan stva, za sva ki slu čaj. (USZ, 398)

(46) In Je re mi ah’s ti me, most of them we re gi ving fal se re as su ran ce to the pe o-ple, and as a re sult the ir of fi ce di sap pe a red af ter the Babylo nian exi le. (IOT, 109)

(46a) U Je re mi ji no vre me ve ći na ih je da va la la žne na de na ro du, pa je zbog to ga nji ho va slu žba ne sta la u pe ri o du po sle va vi lon skog rop stva. (USZ, 132)

Na či ni pre vo đe nja kom bi na ci je and + ve zni adver bi jalPre vo đe nje kom bi na ci je and + ve zni adver bi jal mo že se re zi mi ra ti na sle-

de ći na čin:• i ov de se and pre vo di sa sva tri na po red na ve zni ka (i, te, pa);• i, te i pa se mo gu ja vi ti sa mi, ali se uz njih obič no ja vlja i ne ki adver bi-

jal (naj če šće sto ga);• ta ko da se ret ko ja vlja kao pre vod ni ekvi va lent i uvek se ja vlja sa mo. Ko re spon den ci ju en gle skih i srp skih adver bi ja la u pri me ri ma iz na še

gra đe po ka zu je sle de ća ta be la:



stog

a

zato

zbog

toga

otud

zahv

alju

jući

to

me

tako

time

sam

im ti

m

prem

a to

me

sled

stve

no

tom

e

therefore + + + +hence +so + + +thus + +consequently in consequence as a consequence

+ + + +

as a result + +

No, sva ka ko se mo že pret po sta vi ti da bi se u još obim ni joj gra đi po ja vi le i dru ge ko re spon den ci je.

Za ključ ci1) Pri me ri pre vo đe nja sa mog ve zni ka and po ka za li su da se kao pre vod ni

ekvi va len ti obe lež ja po sle dič nog zna če nja ja vlja ju sve če ti ri mo guć no sti ko je pru ža srp ski je zik:

• na po red ni ve znik ko ji ta ko đe ima ne spe ci fič no zna če nje – i;• na po red ni ve zni ci ko ji ima ju spe ci fič no po sle dič no zna če nje – te i pa;• pse u do za vi sni ve znik sa po sle dič nim zna če njem – ta ko da;• raz ne kom bi na ci je na po red nih ve zni ka i, te i pa i adver bi ja la sa uzroč-

no-po sle dič nim zna če njem.Pri tom pre vo di o ci u ve li kom bro ju slu ča je va te že da u pre vo du eks pli ci ra ju

zna če nje ne spe ci fič nog ve zni ka and, bi lo upo tre bom spe ci fič nih ve zni ka te, pa ili ta ko da, bi lo – što je znat no re đi slu čaj – upo tre bom kom bi na ci je ve zni ka i adver bi ja la uzroč no-po sle dič nog zna če nja.

2) Ka da su u iz vor nom tek stu kao obe lež je po sle dič nog zna če nja upo tre blje ni ve znik and i ve zni adver bi jal, pre vo di o ci naj če šće za dr ža va ju struk tu ru obe lež ja ovog zna če nja upo tre bom ko re spon dent ne kom bi na ci je ve znik + adver bi jal, s tim što se i ov de če sto opre de lju ju za spe ci fič ne ve zni ke te i pa, či me po sle dič no zna če nje bi va do dat no is tak nu to u od no su na ori gi nal. U ma njem bro ju slu ča je-va kao pre vod ni ekvi va lent ko ri ste sa mo spe ci fič ne ve zni ke te, pa ili ta ko da, iz o sta vlja ju ći adver bi jal.13

13 Da su mo gu ća i ne što ve ća od stu pa nja od ori gi na la, po ka zu ju pri me ri (16a), (17a), (18a) i (35a), u ko ji ma je do šlo do po de le na po red no slo že nih re če ni ca u ori gi nal nom tek stu na dve za seb ne re če ni ce. Po gle daj mo, ta ko đe, sle de ći pri mer:



3) Što se ti če sa mih adver bi ja la sa uzroč no-po sle dič nim zna če njem u srp-skom je zi ku, pre vo di o ci ih, či ni se, upo tre blja va ju kao me đu sob no za menj lji ve ekvi va len te14 en gle skih ve znih adver bi ja la za ovim zna če njem; pri me ti li smo, me đu tim, da se pre vo di o ci naj če šće opre de lju ju za adver bi jal sto ga kao pre vod ni ekvi va lent bi lo kog en gle skog adver bi ja la sa po sle dič nim zna če njem.

4) Pre vo di o ci sko ro ni ka da ne uma nju ju eks pli cit nost obe lež ja po sle dič nog od no sa; u ce lo kup noj gra đi na i šli smo na sa mo je dan pri mer (28a) gde je pre vo di-lac kao pre vod ni ekvi va lent kom bi na ci je and + adver bi jal upo tre bio ne spe ci fič ni ve znik i.

DE LA IZ KO JIH SU UZE TI PRI ME RI

Arch: Gre e ne, Ke vin, Ar cha e o logy: An In tro duc tion, Lon don: Ro u tled ge, 2001.

UA: Грин, Ке вин, Увод у ар хе о ло ги ју, пре вод: Ма ри на Ада мо вић-Ку ле-но вић, Бе о град: Clio, 2003.

CA GE: Man der, Je rry and Ed ward Gol dsmith (eds.), The Ca se Aga inst the Glo bal Eco nomy: And for a Turn To ward the Lo cal, San Fran ci sco: Si er ra Club Bo oks, 1996.

Glob: Ман дер, Џе ри и Едвард Гол дсмит (ур.), Гло ба ли за ци ја: ар гу мен-ти про тив, пре вод: Та ња Жи вић, Ма ја Мар ко вић и Ива на Чор бић, Бе о град: Clio, 2003.

EBH: Oatley, Ke ith, Emo ti ons: A Bri ef Hi story, Mal den, MA: Blac kwell Pu blis hing, 2004.

Emoc: Outli, Kit, Emo ci je: Krat ka isto ri ja, pre vod: Alek san dra ča bra ja, Be o grad: Clio, 2005.

IOT: Dra ne, John. In tro du cing the Old Te sta ment, Ox ford: Lion Pu blis hing, 2000.

(1) Sha ke spe a re was cast as too com plex for the “com mon man” to un der stand, and as a re sult, or di nary pe o ple stop ped con su ming Sha ke spe a re. (SA, 236)

I ov de bi se obe lež je po sle dič nog od no sa mo glo pre ve sti upo tre bom ve zni ka i adver bi ja la, npr. i za to/sto ga je obi čan svet pre stao da gle da i či ta nje go va de la. Ume sto to ga, na la zi mo sle de ći pre vod:

(1a) Šek spir je ozna čen kao pre vi še kom plek san pi sac da bi ga „obi čan čo vek“ raz u meo, a po sle di ca je bi la da je obi čan svet pre stao da gle da i či ta nje go va de la. (SU, 367–368)

Da kle, sa ču van je smi sao, ali je iz me nje na sin tak sič ka struk tu ra re če ni ce sa po sle dič nim zna če-njem. Ne što slo bod ni ji pre vod ko ji sre će mo u ovom pri me ru ipak je iz u ze tak u na šoj gra đi ka da je reč o pre vo đe nju na po red nih re če ni ca sa ve zni kom and sa po sle dič nim zna če njem. Me đu tim, po sle di ca (ovo ga) je... i kao po sle di ca ovo ga/to ga... je su re la tiv no če sti pre vod ni ekvi va len ti ve znog adver bi ja la as a re sult na po čet ku sa mo stal ne re če ni ce.

14 Na ma se, me đu tim, či ni da je pri mar no zna če nje na ko je upu ću ju adver bi ja li pre ma to me i sled stve no to me za klju či va nje, a ne po sle dič nost, te da nji ho va upo tre ba u iz ve snoj me ri mo di fi ku je ori gi nal no zna če nje.



USZ: Дрејн, Џон, Уво ђе ње у Ста ри за вет, пре вод: Бог да на Ђу кић, Бе о град: Clio, 2003:

SA: Ale xan der, Vic to ria D., So ci o logy of the Arts: Ex plo ring Fi ne and Po-pu lar Forms, Mal den, MA: Blac kwell Pu blis hing, 2003.

SU: Alek san der, Vik to ri ja D. So ci o lo gi ja umet no sti: Is tra ži va nja le pih i po-pu lar nih for mi, pre vod: Je le na Ko so vac, Be o grad: Clio, 2007.

SH: Black, Je remy and Do nald D. Mac Ra ild, Studying Hi story, Ba sing sto ke, Hampshi re: Pal gra ve, 2000.

IzIs: Blek, Dže re mi i Do nald M. Ma krejld, Iz u ča va nje isto ri je, pre vod: Đor đe Traj ko vić, Be o grad: Clio, 2007.

WC: Lec hner, Frank J. and John Bo li, World Cul tu re: Ori gins and Con se-qu en ces, Mal den, MA: Blac kwell Pu blis hing, 2005.

KS: Leč ner, Frenk Dž. i Džon Bo li, Kul tu ra sve ta: Za če ci i is ho di, pre vod: Go ran Er dei, Be o grad: Clio, 2006.

LI TE RA TU RA

Bi ber, D., S. Jo han sson, G. Le ech, S. Con rad, E. Fin ne gan, 1999: Long man Gram mar of Spo ken and Writ ten En glish, Har low, Es sex, Pe ar son Edu ca tion Ltd.

Hle bec, B., 1989, Op šta na če la pre vo đe nja, Be o grad, Na uč na knji ga.Hud dle ston, R. and G. K. Pul lum, 2002: The Cam brid ge Gram mar of the

En glish Lan gu a ge, Cam brid ge, Cam brid ge Uni ver sity Press.Ivir, V., 1985: Te o ri ja i teh ni ka pre vo đe nja, 2. izd., Srem ski Kar lov ci / No vi

Sad, Cen tar „Kar lo vač ka gim na zi ja“ / Za vod za iz da va nje udž be ni ka u No vom Sa du.

Mi haj lo vić, M., 1979: Kon tra stiv na ana li za sin det ske pa ra tak se u en gle skom i srp sko hr vat skom je zi ku, neo bja vlje na dok tor ska di ser ta ci ja od bra nje na na Fi lo-lo škom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du.

Mi haj lo vić, M., 1986: „Pre vo đe nje na po red nog ve zni ka and na srp sko hr vat-ski je zik“, u: R. Ma ro je vić (ur.), Pre vo đe nje i na sta va stra nih je zi ka, Be o grad, Udru že nje na uč nih i struč nih pre vo di la ca Sr bi je / Dru štvo za pri me nje nu lin gvi-sti ku Sr bi je, 97–102.

Qu irk, R., S. Gre en ba um, G. Le ech and J. Svar tvik, 1985: A Com pre hen si ve Gram mar of the En glish Lan gu a ge, Lon don, Long man.

Sta noj čić, Ž. i Lj. Po po vić, 2008: Gra ma ti ka srp skog je zi ka, 11. izd., Be o-grad: Za vod za udž be ni ke.



Ana Po po vić-Pe cić

THE SER BIAN TRAN SLA TION EQU I VA LENTS OF THE MAR KERS OF THE CA U SE-RE-SULT RE LA TI ON SHIP IN EN GLISH CO OR DI NA TE CLA U SES LIN KED BY AND

(Sum mary)

En glish co or di na te cla u ses lin ked by the co or di na tor and can ex press the se man tic re la ti on ship of ca u se and re sult, which can be ma de ex pli cit by the ad di tion of dif fe rent lin king adver bi als. In this pa per, exam ples fo und in tran sla ti ons of so cial sci en ces and hu ma ni ti es texts from En glish in to Ser bian are used to il lu stra te the va ri ety of tran sla tion equ i va lents of the co or di na tor and and of the com bi na ti ons of and + lin king adver bial of re sult ava i la ble to tran sla tors.

Кључ не ре чи: ко ор ди на то ри, на по ред не (ко ор ди на тив не) ре че ни це, ве зни адвер би ја ли, по сле-дич ни од нос, пре во ђе ње.

Примљено 15. новембра 2010, прихваћено за штампу 31. марта 2011.



BIBLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 139–149) UDC 811.131.1’243

Nevena Ceković-Rakonjac Univerzitet u Beogradu – Filološki fakultet

DIFFICOLTÀ DI APPRENDIMENTO DELL’ITALIANO L2 DA PARTE DELLO STUDENTE SERBO:

LIVELLO FONETICO

Il presente elaborato è stato concepito con lo scopo di illustrare e chiarire alcune difficoltà a livello di pronuncia che uno studente universitario di madrelingua serba incontra lungo il suo percorso di apprendimento dell’italiano L2. Laddove era possibile, abbiamo precisato a quale livello dell’interlingua tali errori generalmente appaiono. Avvalendoci dell’analisi contrastiva abbiamo preso in esame gli errori dovuti ad aspetti intralinguistici, ovvero all’interferenza con la L1 dello studente, nella speranza che una tale analisi possa servire ai docenti per ottimizzare la pianificazione del loro percorso didattico.

Nonostante l’italiano sia una lingua romanza, la struttura dei suoi suoni non differisce in misura rilevante dalla struttura della lingua serba, una lingua appar-tenente al ceppo slavo meridionale. La differenza tra i suoni delle due lingue è rilevabile nella forma, nel numero e nella qualità dei suoni, ma risulta comunque piuttosto leggera. Questo significa che tutti gli errori che un apprendente serbo possa commettere parlando o scrivendo italiano difficilmente comprometteranno la comunicazione. La teoria e la prassi ci insegnano che una pronuncia “perfetta”, ovvero come quella del parlante nativo, diventa un traguardo sempre più difficile da raggiungere in una lingua straniera man mano che l’individuo cresce e supera i cosiddetti periodi critici1. I riflessi della lingua madre saranno quindi percepibili anche ai livelli avanzati di conoscenza della L2.

Comunque sia, la maggior parte dei suoni che un apprendente serbo si troverà a dover produrre in italiano vengono pronunciati in maniera simile nella sua madrelingua. In un tale compito egli incontrerà una serie di difficoltà che cercheremo di elencare e chiarire in questa sede allo scopo di aiutare quanto più possibile l’insegnante d’italiano che si troverà davanti un allievo serbo. Infine, aggiungiamo che alcuni fonemi della lingua italiana (come vedremo in seguito) non esistono in serbo, così come, dall’altro lato, ci sono un paio di fonemi serbi sconosciuti all’italiano. Su questi ultimi non ci soffermeremo in quanto non rilevanti per il nostro studio.

1 v. Fabbro Franco Neuropedagogia delle lingue Astrolabio, Roma 2004.



VocaliIn genere, le vocali italiane si pronunciano in maniera simile alle corrispon-

denti serbe. Una notevole differenza però è riscontrabile nella pronuncia delle vocali e e o quando si trovano in una sillaba tonica (e diventano aperte o chiuse). Tale sfumatura di regola sfugge ai serbofoni, come del resto anche a molti italiani. In ogni caso, citiamo qui le sottili differenze nella pronuncia delle vocali nelle due lingue a confronto.

La vocale a: non è sostanzialmente diversa dalla corrispondente vocale serba.

La vocale i: i serbofoni tendono a pronunciare la vocale italiana in modo più aperto, sebbene in italiano sia un po’ più chiusa di quella serba.

La vocale u: non c’è una differenza rilevante nelle due lingue.Le vocali e e o: le vocali aperte italiane ([ɛ] di bene, [ɔ] di nove) nella pronun-

cia serba sono un po’ più chiuse, mentre le vocali chiuse ([e] di sera, [o] di molto) risultano un po’ più aperte. In genere, l’esperienza ci insegna che gli studenti ser-bofoni fanno meno fatica a pronunciare le vocali aperte piuttosto che quelle chiuse. Questo è dovuto al fatto che le corrispondenti serbe suonano sempre allo stesso modo ovvero come medio-aperte, avvicinandosi quindi ad una pronuncia aperta. “L’italiano possiede pure una variante media o semilarga [o medio-aperta, n. d. a.] delle vocali e, o che si riscontra nelle sillabe atone immediatamente seguenti a una e od o tonica larga. Esempi: sempre, bene, porto, modo. La pronuncia di questa e, o corrisponde alla normale e, o del serbocroato«2. »La retta pronuncia delle vocali e, o in sillaba tonica è resa ancor più difficile per lo straniero dal fatto che l’italiano non distingue graficamente i due tipi di vocali«3.

DittonghiIn serbo non esistono dittonghi, ma ci sono dei fonemi che vi si avvicinano

(nelle sue varianti regionali, nei prestiti) per cui i dittonghi non risultano parti-colarmente difficili da pronunciare se non con qualche errore che riportiamo in seguito. In genere lo studente serbo pronuncia le semivocali e le semiconsonanti i e u con un’articolazione troppo forte. L’errore però più rilevante al riguardo è quello di pronunciare la semiconsonante italiana u come una labiodentale v serba. Scendiamo perciò nei particolari.

Gli studenti serbi pronunciano la semivocale italiana i (nelle parole: mai, noi) come una i serba più forte invece che indebolita. In realtà, la semivocale i è un fonema che corrisponde più o meno alla j [j] serba riscontrabile nelle parole come: „sajmovi“, „kajmak“.

2 Jernej Josip, Fonetica italiana e nozioni di metrica, Sveučilište u Zagrebu, Filozofski Fakultet, Zagreb, 1977, p. 54.

3 Jernej Josip, Fonetica italiana e nozioni di metrica, Sveučilište u Zagrebu, Filozofski Fakultet, Zagreb, 1977, p. 54.


Nevena Ceković-Rakonjac, Difficoltà di aprendimento dell’italiano L2 da parte dello...

La i semiconsonantica (nelle parole: piano, lezione) dagli studenti serbi viene pronunciata come una j serba rafforzata invece che indebolita (per somiglianza alle parole della loro madrelingua: „jesti“, „jato“).

Anche la semivocale u (come in: Mauro, pneumatico) ha un’articolazione più forte, invece che più debole. La u semivocalica corrisponde alla u serba pronunciata in alcuni prestiti: „auto“, „neutralan“.

Infine, trattiamo la questione più complessa ovvero quella della semicon-sonante u (come nelle parole: quando, questo, cuore) dove l’errore è fortemente percepibile. La u labiale [w] si pronuncia erroneamente come una v [v] labio-dentale, invece che come una u breve e indebolita. È così, infatti che vengono rese in serbo le parole: „kvadrat“, „kvalitet“, „kvota“ da confrontare con le forme italiane: quadrato, qualità, quota.

ConsonantiLa maggioranza delle consonanti italiane si pronuncia come in serbo. Il

problema più grosso per i serbofoni è rappresentato dalla pronuncia delle affricate [ʧ] e [ʤ] e, in misura assai minore, della laterale [l], nonché delle geminate in generale.

OcclusiveLe occlusive italiane (le bilabiali: [p] di pollo e [b] di bocca; le dentali: [t]

di topo e [d] di dito; le velari [k] di cane e [g] di gatto) non sono problematiche dal punto di vista della pronuncia in quanto corrispondenti alle occlusive serbe.

FricativeLe fricative labiodentali italiane ([f] di filo e [v] di vino) vengono grosso

modo articolate nella stessa maniera in serbo.La fricativa palatale [ʃ] di sci non solo sfrutta un’energia articolatoria ma-

ggiore ma in genere viene anche articolata con la parte anteriore della lingua, mentre la corrispondente serba si avvale piuttosto del suo apice. Il canale in cui avviene l’articolazione è più stretto nel suono italiano per cui esso risulta più palatalizzato.

Le fricative dentali italiane ([s] sorda di sano e [z] sonora di sbaglio) vengono di solito articolate dagli apprendenti serbi con una frizione maggiore di quella necessaria (in effetti il canale attraverso quale passa l’aria nella produzione di tali foni in italiano è più largo rispetto al serbo). La differenza nella pronuncia risulta comunque di poca rilevanza.

Inoltre, ci teniamo ad aggiungere che il serbo conosce in più: – [Ʒ] palatale, sonora, come in francese „jour“ (giorno) e– [h] velare, sorda, come nella pronuncia fiorentina della parola poco.



AffricateCon le affricate invece la situazione è più complicata.L’affricata italiana [ʦ] dentale, sorda (come in pazzo) viene articolata nello

spazio alveolare. La sua corrispondente serba, invece, in quello dentale. L’impatto sulla pronuncia dello studente serbo è quasi impercettibile.

L’affricata italiana [ʣ] dentale, sonora (come in zona) non esiste in serbo, se non in alcune sue varietà regionali (es. „dzindzov“) oppure in casi eccezionali di assimilazione consonantica (es. „otac bi“ [otadz bi]). In ogni caso non risulta particolarmente difficile per lo studente serbo pronunciarla correttamente.

L’affricata italiana [ʧ] palatale (o più precisamente prepalatale), sorda, come in cibo viene articolata nello spazio palatoalveolare, mentre in serbo nello spazio dentale. Ed è qui che la differenza tra le due lingue si fa percepire fortemente. In effetti, il serbo non conosce un suono esattamente corrispondente a quello italiano. Per di più ne distingue due molto simili, il motivo per cui gli studenti tendono a scambiare l’affricata italiana con l’uno o con l’altro. Si tratta delle affricate palatali serbe č e ć (o più precisamente della postalveolare sorda č e della ć alveolare, anch’essa sorda).

In realtà l’affricata italiana è meno dura della č dura e allo stesso tempo meno dolce o molle della ć dolce. Viene, in effetti, pronunciata come un suono che rappresenta una via di mezzo tra la č e la ć serba. L’errore del serbofono consiste quindi nel pronunciare la palatale italiana in maniera o troppo dura o troppo dolce. Ai fini illustrativi si potrebbe dire che »la č corrisponde a c palatale di faccia«4 e la »ć corrisponde all’incirca ad una c prepalatale, più tenue e dolce di voce«5.

»La c palatale italiana (certo circo) è diversa dalla č serbocroata e del tsch tedesco, che hanno ambedue nella fase iniziale, il carattere di occlusiva palatale. Ma la c palatale italiana è più diversa ancora dalla ć serbocroata, che nella fase iniziale ha carattere spiccatamente dentale«6. Ecco perché nella trascrizione e nei manuali viene generalmente considerato che l’affricata italiana sia più vicina alla pronuncia della č dura. Dall’altro lato, acusticamente può sembrare più vicina alla ć dolce, tanto è vero che ci sono molti casi di trascrizione, ormai accettati, proprio con questo grafema. È ovvio che si tratti di un problema molto complesso.

Per quanto riguarda l’articolazione di questi foni, è opportuno inoltre aggi-ungere che «nel caso di ć l’apice della lingua sta dietro i denti inferiori, mentre per pronunciare č e ʧ l’apice della lingua, più precisamente la sua parte interi-ore, è rivolta verso la regione prepalatale. Questa somiglianza nella posizione dell’articolatore può indurci a ritenere ʧ più vicina alla nostra č piuttosto che alla

4 Cronia Arturo, Grammatica della lingua serbo-croata L. Trevisini editore, Milano, 1959 p. 16.

5 Cronia Arturo, Grammatica della lingua serbo-croata L. Trevisini editore, Milano, 1959 p. 16.

6 Jernej Josip Fonetica italiana e nozioni di metrica Sveučilište u Zagrebu, Filozofski Fakultet, Zagreb, 1977, p. 26.



nostra ć (il punto di contatto con l’arcata del palato nel caso della ʧ è soltanto di pochissimo spostato più profondamente). Tuttavia fra ʧ e č esiste una importante differenza d’articolazione: si tratta del contatto delle zone laterali della lingua col palato. Nel caso del suono italiano esso è, come ci mostrano i palatogrammi, più ampio: i bordi interni della superficie di contatto sono più vicini alla linea mediana della lingua, il che ci permette di concludere che la ʧ ha un maggior grado di palatalizzazione. D’altra parte, l’ampiezza del contatto nel caso della ć – che è maggiore rispetto a quella della č – avvicina la nostra ć all’italiana ʧ»7.

L’affricata palatale [ʤ] (o più precisamente prepalatale), sonora, come nella parola italiana gelo, viene ugualmente articolata nello spazio palatoalveolare, mentre in serbo nello spazio dentale.

Nel caso dei suoni italiani [ʧ] e [ʤ] la lingua, in effetti, viene appoggiata ampiamente sulla zona alveodentale, mentre nella pronuncia delle corrispondenti affricate serbe il contatto è molto più debole. Il tentativo di pronunciare l’affricata palatale [ʤ], contiene più o meno lo stesso grado di difficoltà per l’apprendente serbo di quello visto prima per la [ʧ]. Anche questa è un’affricata intermedia tra le affricate palatali serbe: quella dura, la dž e quella dolce, la đ (o ancora più preciso: entrambe sono sonore, la dž però è una postalveolare e la đ è alveola-re). Lo studente serbo avrà quindi una pronuncia o troppo dura o troppo dolce dell’affricata italiana in questione. Per illustrare tale pronuncia ci serviamo di qualche esempio: »dž si pronuncia come g in spiaggia, comprimendo tutta la parte superiore della lingua contro il palato; đ corrisponde a g di gente«8. Di norma tale suono italiano si può rendere in serbo con una dž dura e in molti casi anche con la đ (per es.: Genova – „Đenova“, Giuseppe – „Đuzepe“ ecc.).9

NasaliLe nasali (la bilabiale [m] di mano, la labiodentale [ɱ] di anfora, la dentale

[ƞ] di nave, la velare [ɳ] di fango) vengono pronunciate in maniera uguale nelle due lingue.

Per quanto riguarda la palatale sonora [ɲ] come in gnocco, in serbo esiste la corrispondente

palatale ma i serbi dovrebbero pronunciare quella italiana con maggiore in-tensità. La nasale italiana rivela inoltre un maggiore grado di palatalizzazione.

7 Stević Slobodan, Della natura fonetica delle affricate nella lingua italiana e nel serbocroato in: »Rassegna italiana di linguistica applicata« Bulzoni editore, 3/1980, p.144.

8 Cronia Arturo, Grammatica della lingua serbo-croata L. Trevisini editore, Milano, 1959, p. 16.

9 Per approfondimenti sul confronto tra le consonanti italiane e serbe v. Stević Slobodan, Kon-sonanti u italijanskom i srpskohrvatskom jeziku in: »Živi jezici« XX, n.1–4, Društvo za strane jezike i književnosti, Beograd, 1978, e sulle affricate in particolare, il già citato estratto: Stević Slobodan, Della natura fonetica delle affricate nella lingua italiana e nel serbocroato in: »Rassegna italiana di linguistica applicata« Bulzoni editore, 3/1980.



LateraliLa laterale palatale sonora [ʎ] come in gli corrisponde alla palatale serba,

la quale però è quasi sempre un po’ meno rafforzata.Relativamente invece alla dentale (alveolare) sonora [l] di lana, i serbofoni

devono evitare una pronuncia velare della l come in serbo dato che la differenza è abbastanza percepibile acusticamente. La l serba ha in effetti una pronuncia piuttosto alveolare, a differenza di quella un po’ più dentale della l italiana.

VibrantiLa vibrante dentale (alveolare) sonora [r] di riva non rappresenta nessun

problema in particolare. Ci teniamo ad aggiungere a titolo informativo che in serbo la r può essere anche vocalica o sillabica (come nella parola „prst“ per esempio).

GeminateRelativamente inoltre agli errori tipici commessi dagli apprendenti serbi,

richiamiamo l’attenzione sul fatto che nella loro lingua madre le geminate o le cosiddette doppie (cassa, repubblica) non esistono (“kasa”,“republika”). Pre-messo questo, è naturale che uno studente serbo tenda a pronunciarle in italiano con un’intensità minore rispetto a quella dovuta (difficile allora distinguere la 1a pers. pl. del futuro e del condizionale, es. andremo/andremmo, parleremo/par-leremmo), oppure che ne faccia un sovrauso (*bacciare, *vollare). Questo tipo di errore può diventare particolarmente grave in quei casi dove la geminata ha un valore distintivo dal punto di vista semantico, per es. casa / cassa e viene erroneamente ridotta ad una forma unica: (*) casa. L’impressione acustica che si ha della mancata pronuncia della geminata riguarda piuttosto la vocale che la precede: essa, infatti, nella pronuncia degli apprendenti serbofoni appare alquanto allungata, probabilmente a causa del sistema di accenti serbo.

A differenza dell’italiano, nella lingua serba le parole di origine latina ge-neralmente non subiscono l’assimilazione: „septembar“, „oktobar“, „ekspresan“ (cfr. con italiano: settembre, ottobre, espresso). Ne risultano errori sia di pronuncia che di scrittura tipo: *septembre, *octobre, *ekspresso.

A dire il vero, in serbo sono possibili sequenze nelle quali la prima parola termina e la seconda inizia con la stessa consonante (per es. “kad da”,“opet ti” ecc.). Siamo del parere che questo facilita gli studenti serbi i quali in genere al livello intermedio riescono a superare l’ostacolo delle geminate e riuscire ad articolarle bene.

Accento A differenza dell’italiano, che ha un accento intensivo o espiratorio, la

lingua serba è caratterizzata da un accento melodico o tonico. Questo vuol dire che gli studenti serbi tenderanno, invece di mantenere sempre la stessa altezza



nella pronuncia di una data vocale italiana per tutta la sua durata, a variare tale altezza ovvero a far salire o scendere il tono della voce, proprio come nella loro L1. In serbo si hanno accenti ascendenti e discendenti. Negli accenti ascendenti, il tono della voce si innalza gradualmente mentre in quelli discendenti si abbassa altrettanto gradualmente. Gli apprendenti di madrelingua serba devono stare molto attenti specialmente alla pronuncia italiana delle vocali lunghe.

Gli errori più tipici degli studenti serbi riguardo alla posizione dell’accento sono dovuti perlopiù al transfer negativo dalla loro L1 e all’analogia con le pa-role piane, ovvero quelle accentate sulla penultima sillaba (e tra l’altro le più numerose in italiano).

Abbiamo quindi una situazione in cui, da un lato, vediamo molte parole ita-liane ormai diffuse in serbo con un accento piano sbagliato (è il caso di numerosi nomi personali e toponimi, portanti l’accento sulla terzultima sillaba ed apparte-nenti quindi alle cosiddette parole sdrucciole). Eccone alcuni esempi (in ordine alfabetico): *Angélo, *Bergámo, *Brindísi, *Cagliári, *Cesáre, *Domeníco, *Giacómo, *Girolámo, *Lolobrigída, *Mangáno, *Mantóva, *Medíci, *Modéna, *Paólo, *Pesáro, *Rimíni, *Sassári, *Scalfáro, *Taránto, *Venéto.

Dall’altro lato, molti prestiti esistenti in entrambe le lingue sono però in serbo portatori di un accento diverso. Questo porterà spesso gli studenti serbi a commettere i seguenti errori di accentuazione: *analísi, *diagnósi, *dialísi, *pro-gnósi, *sintési oppure *enérgia, *metódo, *próblema, *sístema, oppure ancora: *provóca (3a pers. sing., verbo provocare, in serbo: „provócira “), *telefóno (1a pers. sing. verbo telefonare, in serbo: „telefóniram“), ecc.

“Dopo aver ascoltato numerose parole parossitone, i nostri studenti [ovvero serbi, n. d. a.] tendono ad usare la posizione piana anche per altre parole, parti-colarmente se si tratta di infiniti verbali. Così possiamo spesso sentire: *scrivére, *ricevére calcati su sapere, vedere, dovere, volere, che sono tra le prime forme ad essere apprese“10. Molto spesso però è possibile sentire anche casi come: *védere che riflette l’accento serbo del corrispondente verbo “vídeti” (tra l’altro, un verbo trisillabo e quindi di regola sdrucciolo).

Capita a volte di accorgersi anche dell’errore che consiste nell’accentare la 3a persona plurale dei verbi al presente sulla desinenza e non sulla radice come prevede la regola. Lo studente la pronuncerà così: *parláno, *scrivóno probabilmente per analogia con la 1a e la 2a persona del plurale, accentate sulla desinenza. Tra l’altro, in serbo, la posizione dell’accento nel paradigma verbale rimane quasi sempre invariata.

Un’altra difficoltà per lo studente serbo è la pronuncia delle parole tronche ovvero quelle accentate sull’ultima sillaba (per es. lunedì, però). La lingua serba

10 Jeremić Tatjana, Le esercitazioni ortoepiche, ortografiche, morfologiche e lessicali di italiano con l’aiuto del registratore in: »Rassegna Italiana di Linguistica Applicata 1« (anno I. n.1), Bulzoni editore, Roma, 1969, p. 54.



di norma non prevede l’accento in tale posizione. Ciò nonostante, nelle parole straniere diffuse nella lingua parlata, è possibile riscontrare tale accento („koman-dánt“, „asistént“, „deterdžént“). Ai livelli prebasici è comunque possibile sentire errori come: *lunédi, *martédi, *péro e sim.

Intonazione della fraseTra le due lingue a confronto esiste anche una differenza nell’intonazione

con la quale viene pronunciata una frase. L’intonazione serba è meno marcata di quella italiana, sentita dagli stranieri in generale come un’intonazione molto “orecchiabile”.

Come già esposto, in serbo esiste un’intonazione ascendente e discendente nella pronuncia delle vocali accentate. In italiano la riscontriamo a livello sinta-ttico, nelle frasi enunciative (discendente, es. Sei stato a Roma.) ed interrogative (ascendente, per es. Sei stato a Roma?). Nonostante anche in serbo sia possibile formulare una frase interrogativa soltanto tramite l’intonazione, quella ascen-dente risulta particolarmente difficile per una riproduzione corretta da parte del discente serbo. In pratica, una sua domanda a volte può essere scambiata per una semplice dichiarazione e rimanere quindi senza risposta da parte del suo interlocutore italiano.

»In linea generale l’italiano realizza un ritmo ascendente, mentre il ritmo del serbocroato è per natura discendente«11. Anche a livelli intermedi gli studenti tendono a riprodurre la melodia della L1 nella lingua di studio, in questo caso l’italiano.

Nel caso della forma negativa dei verbi, nella lingua letteraria serba l’accento passa sulla negazione stessa, motivo per cui gli studenti tendono ad accentarla anche in italiano (dove invece è una proclitica, quindi priva d’accento). Cfr.: „Ne vidim“ – Non vedo.

ConclusioneDopo aver sottoposto ad un’analisi contrastiva il sistema dei vocali, dei

dittonghi, delle consonanti, degli accenti e dell’intonazione che caratterizzano l’italiano e il serbo, siamo arrivati alla conclusione che le due lingue a confronto non differiscono molto a livello fonetico. Abbiamo rilevato alcune delle difficoltà più grosse ovvero quegli errori che gli studenti serbi generalmente commettono durante il loro percorso di apprendimento. Comunque sia, questi errori non sono talmente gravi da compromettere la comunicazione e la lingua madre di questi studenti, nonostante il possibile transfer negativo, risulta tuttavia una fonte pre-ziosa del transfer positivo di cui è opportuno avvalersi nella pianificazione delle attività didattiche da svolgere in classe.

11 Jernej Josip, Fonetica italiana e nozioni di metrica Sveučilište u Zagrebu, Filozofski Fakultet, Zagreb 1977, p. 59.



ALLEGATOAlfabeti serbiLatino Cirillico come in:

A a A а arte B b Б б bueC c Ц ц spazioč č Ч ч voce (c dolce alveolare, tsch (tedesco))ć ć Ћ ћ voce (c dolce palatale)D d Д д dareDŽ dž Џ џ gente (g dolce alveolare)Đ đ Ђ ђ gente (g dolce palatale)E e E e edificioF f Ф ф furbiziaG g Г г gattoH h Х х poco (tosc.; aspirata), hotel (ingl.)I i И и impostareJ j Ј ј JugoslaviaK k К к caneL l Л л linguaLJ lj Љ љ figliM m М м madreN n Н н negativoNJ nj Њ њ compagnoO o О о opacoP p П п parteR r Р р RomaS s С с sano (s sorda) Š š Ш ш scendereT t Т т tanaU u У у UdineV v В в VeneziaZ z З з casa (s sonora)Ž ž Ж ж jour (fr.)



BIBLIOGRAFIA

Berruto Gaetano, Corso elementare di linguistica generale, Utet, Torino, 2006.

Bugarski Ranko, Uvod u opštu lingistiku, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.

Celentin Paola, Cognigni Edith, Lo studente di origine slava, Guerra, Pe-rugia, 2005.

Cronia Arturo, Grammatica della lingua serbo-croata, L. Trevisini editore, Milano, 1959.

Đorđević Radmila, Uvod u kontrastiranje jezika, Filološki fakultet Univer-ziteta, Beograd, 2000.

Fabbro Franco, Neuropedagogia delle lingue, Astrolabio, Roma, 2004.Jeremić Tatjana, Elementi kontrastivne analize u savremenim udžbenicima

talijanskog jezika na srpskohrvatskom jezičkom području, in: »Studije iz kon-trastivne analize italijanskog i srpskohrvatskog jezika 1« Filološki fakultet Uni-verziteta u Beogradu, Beograd, 1980.

Jeremić Tatjana, Elementi kontrastivne analize u savremenim udžbenicima italijanskog jezika na srpskohrvatskom jezičkom području, in: »Studije iz kontrastivne analize italijanskog i srpskohrvatskog jezika 2« Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1982.

Jeremić Tatjana, Le esercitazioni ortoepiche, ortografiche, morfologiche e lessicali di italiano con l’aiuto del registratore, in: »Rassegna Italiana di Lin-guistica Applicata 1« (anno I, n.1), Bulzoni editore, Roma, 1969.

Jernej Josip, Fonetica italiana e nozioni di metrica, Sveučilište u Zagrebu, Filozofski Fakultet, Zagreb, 1977.

Jernej Josip Introduzione allo studio contrastivo dell’italiano e del serbocro-ato, in: »Studia Romanica et Anglica Zagrabiensia« 33-36, Filozofski fakultet, Zagreb, 1972–1973.

Jernej Josip, Konverzacijska talijanska gramatika, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Klajn Ivan, Esempio di un metodo di analisi contrastiva del lessico, in: »Studije iz kontrastivne analize italijanskog i srpskohrvatskog jezika 2« Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1982.

Klajn Ivan, Italijansko-srpski rečnik, Nolit, Beograd, 1996.Lipovac Gatti Marina, Grammatica della lingua croata, Hefti edizioni,

Milano, 1997.Moderc Saša, Gramatika italijanskog jezika. Morfologija sa elementima

sintakse, Udruženje nastavnika italijanskog jezika Srbije, Beograd, 2004.Musić Srđan, Stević Slobodan, La lunghezza delle vocali toniche nella pro-

nuncia degli studenti di lingua e letteratura italiana all’Università di Belgrado in:



»Studije iz kontrastivne analize italijanskog i srpskohrvatskog jezika 1« Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1980.

Stanojčić Živojin, Popović Ljubomir, Micić Stevan, Savremeni srp-skohrvatski jezik i kultura izražavanja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1989.

Stevanović Mihailo, Gramatika srpskohrvatskog jezika, Obod, Cetinje, 1990.

Stević Slobodan, Della natura fonetica delle affricate nella lingua italiana e nel serbocroato, in: »Rassegna italiana di linguistica applicata« Bulzoni editore, 3/1980.

Stević Slobodan, Konsonanti u italijanskom i srpskohrvatskom jeziku in: »Živi jezici« XX, n.1–4, Društvo za strane jezike i književnosti, Beograd, 1978.

Vadori Natale, L’allievo di origine balcanica (disponibile sul sito: www.unive.it/progettoalias)

Невена Цековић-Ракоњац

ТЕШКОЋЕ У УЧЕЊУ ИТАЛИЈАНСКОГ КАО ДРУГОГ / СТРАНОГ ЈЕЗИКА КОД СРПСКИХ СТУДЕНАТА: ФОНЕТСКИ НИВО

(Резиме)

Структура италијанских гласова не разликује се у битној мери од структуре гласова у српском језику. Главне тешкоће из домена фонетике на које српски студенти наилазе при учењу италијанског као другог/страног језика огледају се, наиме, у следећем: разликовање отвореног и затвореног е и о, правилан изговор полуконсонантског u, [ʧ] и [ʤ], латерала [l], удвојених консонаната, те акцентуација (нарочито код речи акцентованих на трећем слогу од краја) и реченична интонација. Мишљења смо да такве тешкоће не доводе у питање саму комуникацију, али да на њих, као и на многе друге контрастивне проблеме поменуте у раду, ипак треба обратити пажњу приликом осмишљавања наставних активности у циљу њиховог што ефикаснијег превазилажења.

Кључне речи: италијански као други/страни језик, анализа грешака, интерференција, фонеме.

Примљено 29. новембра 2010, прихваћено за штампу 31. марта 2011.




БИБЛИОГРАФИЈА

BI BLID: 0015-1807, 38 (2011), 1 (pp. 151–194) UDK 014. 3 FILOLOŠKI PREGLED ”1963/1985”

Mil ka Pav ko vić Uni ver zi tet u Be o gra du – Fi lo lo ški fa kul tet

BI BLI O GRA FI JA čLANAKA OBJAVLJENIH U FI LO LO ŠKOM PRE GLE DU (1963–1985)

1963.

1. LA LIć, Ra do van Алек сан дар Пу шкин о књи жев но сти / Ра до ван Ла лић. – 1-2(1963),

1–15.2. ESCAR PIT, Ro bert L’Ac te littéra i re est-il un ac te de com mu ni ca tion? / Ro bert Escar pit. –

1-2(1963), 17–21.3. STAN KI E WICZ, Ed ward Pro ble mi pe snič kog je zi ka s gle di šta lin gvi sti ke / Ed ward Stan ki e wicz.

– 1-2(1963), 23–34.4. BEC KER, Hen rik Aine i as in der Ili as / Hen rik Bec ker. – 1-2(1963), 35–48.5. KON STAN TI NO VIć, Zo ran Sa vre me na ne mač ka on to lo ška fi lo zo fi ja kao li te rar no-fi lo lo ški pro blem:

pri log nje go vom raz ma tra nju iz ju go slo ven ske knji žev no te o rij ske prak se i srp sko hr vat ske je zič ke per spek ti ve / Zo ran Kon stan ti no vić. – 1-2(1963), 49–58.

6. ŠOP TRA JA NOV, Ge or gi Ме ха но граф ска та гра ма тич ка ана ли за и про бле ми те на лин гви сти ка та

/ Ге ор ги Шоп тра ја нов. – 1-2(1963), 59–82.7. BO ŠKO VIć-STUL LI, Ma ja Re gi o nal na, na ci o nal na i in ter na ci o nal na obi ljež ja na rod nih pri po vi je da ka

/ Ma ja Bo ško vić-Stul li. – 1-2(1963), 83–93.8. MOR TI ER, Ro land L’ori gi nal, se lon Di de rot / Ro land Mor ti er. – 1-2(1963), 95–104.9. IVIć, Mil ka O струк ту рал ном ме то ду је зич ке ана ли зе / Мил ка Ивић. – 1-2(1963),

105–116.



10. VI A NU, Tu dor Her der et les âges de la lan gue / Tu dor Vi a nu. – 1-2(1963), 117–126.11. ŠA MIć, Mid hat Jed na pre ra da Ša to bri ja no vog Re nea u Bo sni še zde se tih go di na XIX sto-

lje ća i nje na ge ne za / Mid hat Ša mić. – 1-2(1963), 127–139.12. MAR TI NI, Fritz The o dor Fon ta ne, „Die Brück’ am Tay“ / Fritz Mar ti ni. – 1-2(1963),

141–154.13. ŽME GAč, Vik tor Ma to še vi su do vi o nje mač koj knji žev no sti / Vik tor Žme gač. – 1-2(1963),

155–187.14. ĐU KA NO VIć, Ma ri ja О је зи ку и сти ху у тур ској по е зи ји / Ма ри ја Ђу ка но вић. – 1-2(1963),

189–197.15. ЕTIEMBLE In tro duc tion à la littéra tu re com parée / Еtiemble. – 1-2(1963), 201–207.16. GA UL MI ER, Jean Lo u is Blanc et Vic tor Hu go / Jean Ga ul mi er. – 1-2(1963), 211–229.17. KO STIć, Ve se lin Те о ри је о аутор ству Шек спи ро вих дра ма: H. N. Gib son, The Sha ke spe-

a re Cla i mants / Ве се лин Ко стић. – 1-2(1963), 231–233.18. SA VIć, Mom či lo D. Bru no Mi gli o ri ni: Sto ria del la lin gua ita li a na / Mомчило Д. Са вић. –

1-2(1963), 233–235.19. PO PO VIć, Mi lan Jean Can ti ne au: Etu des de lin gu i sti que ara be / Ми лан По по вић. –

1-2(1963), 236–238.20. PU DIć, Ivan Ernst Schwarz: Ger ma nische Stam me skun de / И. Пу дић. – 1-2(1963),

238–239.21. DŽA KU LA, Bran ko Al bert Thi ba u det: Isto ri ja fran cu ske knji žev no sti od 1789. go di ne do na ših

da na / B. Dža ku la. – 1-2(1963), 240–241.22. PA VLO VIć, Mi ha i lo Др Сло бо дан Ви та но вић: Ан дре Жид и фран цу ско кла сич но по зо ри ште

/ Ми ха и ло Па вло вић. – 1-2(1963), 241–244.23. RA DO VIć, Ve sna До жи вља ва ње и до жи вља ји пи са ца (Жан Ста ро бин ски: Жи ви по глед)

/ Ве сна Ра до вић. – 1-2(1963), 244–248.


Milka Pavković, Bibliografija članaka objavljenih u Filološkom pregledu (1963–1985)

24. BU NJE VAC, Mi lan Mid hat Ša mić: Les voyage urs français en Bo snie à la fin du XVI I Ie et au

début du XI Xe siè cle et le pays tel qu’ils l’ont vu / М. Бу ње вац. – 1-2(1963), 249.

25. BU NJE VAC, Mi lan Ric hard So ut hern: The se ven ages of the the a tre (Се дам фа за по зо ри шта)

/ М. Бу ње вац. – 1-2(1963), 249–250.26. BU NJE VAC, Mi lan A.O.J. Coc kshut: The Ima gi na tion of Char les Dic kens (Има ги на ци ја Чар-

лса Ди кен са) / М. Бу ње вац. – 1-2(1963), 250–251.27. ĐU KA NO VIć, Jo van Tомас Ман и Нем ци: Kurt Sont he i mer: Tho mas Mann und die De utschen

/ Јо ван Ђу ка но вић. – 1-2(1963), 251–253.28. KRI VO KA PIć, Mir ko Jo han R. Bec her: Über Li te ra tur und Kunst / Мир ко Кри во ка пић. –

1-2(1963), 253–255.

1964.

29. LE GO U IS, Pi er re Sha ke spe a re et la féoda lité / Pi er re Le go u is. – 1-2(1964), 1–20.30. MU IR, Ken neth Sha ke spe a re the Dra ma tist / Ken neth Mu ir. – 1-2(1964), 21–36.31. BROWN, Art hur So me tho ugths on Sha ke spe a re af ter Fo ur Hun dred Years / Art hur Brown.

– 1-2(1964), 37–49.32. HU MO, Ol ga Шек спир у кри ти ци ен гле ских ро ман ти ча ра / Ол га Ху мо. – 1-2(1964),

51–83.33. LAT HAM, Ag nes M.C. Sha ke spe a re, Po et and Dra ma tist / Ag nes M.C. Lat ham. – 1-2(1964),

85–90.34. FORT, J.B. Le pre mi er ac te tra gi que de Sha ke spe a re / J.B. Fort. – 1-2(1964), 91–98.35. BRO O KE, Nic ho las The in tru si ve fly: a no te on Act III sce ne II of Ti tus An dro ni cus / Nic ho las

Bro o ke. – 1-2(1964), 99–102.36. HIB BARD, G.R. Po li tics in the ro man ces / G.R. Hib bard. – 1-2(1964), 103–116.



37. MIN COFF, Mar co Twelfth night – an End and a Be gin ning / Mar co Min coff. – 1-2(1964),

117–129.38. JO NES-DA VI ES, M.T. L’aven tu re du lan ga ge dans La mégère ap pri vo isée / M.T.Jo nes-Da vi es.

– 1-2(1964), 131–139.39. JAN KO VIć, Mi ra Grad u Sha ke spe a re o voj Ili ri ji / Mi ra Jan ko vić. – 1-2(1964), 141–153.40. BRAD BRO OK, M.C. A new re a ding of son nets 85 and 86 / M.C.Brad bro ok. – 1-2(1964),

155–157.41. NEJ GE BA U ER, Alek san dar Sme nji va nje tač ke gle di šta kao dram ski efe kat u Šek spi ro vim so ne ti ma /

Alek san dar Nej ge ba u er. – 1-2(1964), 159–170.42. LAM BRECHTS, G. Le Dog ge rel dans les comédi es de Sha ke spe a re / G. Lam brechts. – 1-2(1964),

171–180.43. JA STRE BIć, Bla go je Шек спир и срп ска ро ман ти чар ска дра ма / Бла го је Ја стре бић. – 1-2(1964),

181–194.44. HEL ŠTINJ SKI, Sta ni slav При мед бе о при ма њу Шек спи ра у Пољ ској / Ста ни слав Хел штињ ски.

– 1-2(1964), 195–203.45. ILIć, Alek sa č. Џ. Б. Шо о Ха мле ту / Алек са Ч. Илић. –1-2(1964), 205–222.46. ćUR čIN, Ivo Не ки аспек ти Ели о то ве кри ти ке Шек спи ра / Иво Ћур чин. – 1-2(1964),

223–230.47. FRAJND, Mar ta Te o rij ski sta vo vi Be na Džon so na / Mar ta Frajnd. –1-2(1964), 231–245.48. BAC QU ET, Paul Struc tu re et va le ur dra ma ti qu es de Gor bo duc / Paul Bac qu et. – 1-2(1964),

247–259.49. JO DOG NE, Omer La légen de de Tri stan et d’Ise ut in ter prétée par Béroul / Omer Jo dog ne.

–1-2(1964), 261–270.50. ROD WAY, Al lan Crosscur rents in Con tem po rary en glish Cri ti cism / Al lan Rod way. –

1-2(1964), 271–280.



51. KLOTZ, Vol ker Mu se und He li os / Vol ker Klotz. – 1-2(1964), 281–307.52. ETI EM BLE Tre ba li re vi di ra ti po jam Wel tli te ra tur? / Eti em ble. – 3-4(1964), 1–14.53. ESCAR PIT, Ro bert Окви ри књи жев не исто ри је / Ро бер Ескар пи. – 3-4(1964), 15–23.54. SE ZNEC, Jean O knji žev noj tra di ci ji: za pad njač ko gle di šte / Jean Se znec. – 3-4(1964),

25–33.55. NE DELJ KO VIć, Dra gan Прин цип умет нич ке ти пи за ци је у те о ри ји европ ских ре а ли ста / Дра ган

Не дељ ко вић. – 3-4(1964), 35–64.56. VI NO GRA DOV, V. V. Ис то рия рус ско го ли те ра тур но го язьiка в из о бра же нии акад. А. А.

Шах ма то ва / В.В. Ви но гра дов. – 3-4(1964), 65–88.57. PRENZ, Juan Oc ta vio Te ma ti ka u hi spa no a me rič kom ro ma nu / Huan Ok ta vio Prens. – 3-4(1964),

89–101.58. MAR KO VIć, Vi da E. Ол дос Хак сли / Ви да Е. Мар ко вић. – 3-4(1964), 103–118.59. PRO KOP, Jan Nad re a li zam i polj ska po e zi ja / Jan Pro kop. – 3-4(1964), 119–125.60. VI TA NO VIć, Slo bo dan Ан дре Жид и Мон тењ / Сло бо дан Ви та но вић. – 3-4(1964), 127–142.61. KO ŠU TIć, Vla de ta R. Пар на сов ци и сим бо ли сти у Ср ба / Вла де та Р. Ко шу тић. – 3-4(1964),

143–184.62. GRO ŠELJ, Mi lan Gr ška pa ra le la k shrv. aori stu / Mi lan Gro šelj. – 3-4(1964), 185–186.63. KA PI DŽIć, Ha ni fa Le su rréali sme ser be dans rap ports avec le su rréali sme français / Ha ni fa

Ka pi džić. – 3-4(1964), 187–201.64. SA VIć, Mom či lo D. Да ли је мо гућ на пе ри о ди за ци ја у исто ри ји ита ли јан ског је зи ка / Мом-

чи ло Д. Са вић. – 3-4(1964), 203–214.65. ŠA MIć, Mid hat Ac tes du IIIe con grès de l’As so ci a tion in ter na ti o na le de littéra tu re com parée

/ Mid hat Ša mić. – 3-4(1964), 215–226.66. FRAJND, Mar ta L. Bóka, red.: Ac ta lit te ra ria / Mar ta Frajnd. – 3-4(1964), 226–229.



67. FRAJND, Mar ta René Wel lek: Con cepts of Cri ti cism / Mar ta Frajnd. – 3-4(1964), 229–232.68. STO JA NO VIć, Mi o drag Пи на ко те ка пор тре та из рим ске књи жев но сти / Ми о драг Сто ја но вић.

– 3-4(1964), 232–237.69. ĐU KA NO VIć, Jo van Burg hart Wac hin ger: Stu dien zum Ni be lun gen lied. Vo ra us de u tun gen, Auf-

bau, Mo ti vi e rung / Јо ван Ђу ка но вић. – 3-4 (1964), 237–238.70. PA PIć, Mar ko Пе сма о Ро лан ду – ста ро фран цу ски ју нач ки спев / Мар ко Па пић. – 3-4

(1964), 238–241.71. KA PI DŽIć, Ha ni fa Ra do vi Fi lo zof skog fa kul te ta u Sa ra je vu / Ha ni fa Ka pi džić. – 3-4 (1964),

241–245.72. VI TA NO VIć, Slo bo dan Ми ро слав Пан тић: По е ти ка ху ма ни зма и ре не сан се / Сло бо дан Ви та-

но вић. – 3-4(1964), 245–250.73. PE RI ŠIć, Dra go sla va По ста нак и раз ви так пр вих есте тич ких те о ри ја у Не мач кој: Ar mand

Ni vel le: Kunst- und Dic htungsthe o rien zwischen Aufklärung und Klas sik / Дра го сла ва Пе ри шић. – 3-4 (1964), 250–255.

74. ĐU KA NO VIć, Jo van Ло ги ка књи жев но сти: Käte Ham bur ger: Die Lo gik der Dic htung / Јо ван

Ђу ка но вић. – 3-4(1964), 255–259.75. KO STIć, Ve se lin Др Ду шан Пу ха ло: Исто ри ја ен гле ске књи жев но сти од по че та ка до

1700. го ди не / В. Ко стић. – 3-4(1964), 259–260.76. FRAJND, Mar ta Ber nard We in berg: A Hi story of Li te rary Cri ti cism in the Ita lian Re na is san ce

/ Mar ta Frajnd. – 3-4(1964), 260–264.77. BAC QU ET, Paul Sha ke spe a re en Fran ce / Paul Bac qu et. – 3-4(1964), 264–265.78. KRI VO KA PIć, Mir ko Lind ner Her bert: Das Pro blem des Spi no zi smus im Schaf fen Go et hes und

Her ders / Мир ко Кри во ка пић. – 3-4(1964), 266.79. KRI VO KA PIć, Mir ko Fa hr ten nach We i mar. Sla wische Gäste bei Go et he / Мир ко Кри во ка пић.

– 3-4(1964), 266–267.



80. KRI VO KA PIć, Mir ko Her mann Bräuning-Ok ta vio. Oken und Go et he im Lic hte ne u er Qu el len /

Мир ко Кри во ка пић. – 3-4(1964), 267.81. ĐU KA NO VIć, Jo van G. Wil helm-E. Gal ley: He i ne – Bi bli o grap hie, I, II / Јо ван Ђу ка но вић.

– 3-4(1964), 268.82. KO LJE VIć, Ni ko la Al lan Rod way: The Ro man tic Con flict / Ni ko la Ko lje vić. – 3-4(1964),

268–271.83. JE RE MIć, Lju bi ša Те о ри ја ро ма на у Ен гле ској / Љу би ша Је ре мић. – 3-4(1964), 271–273.84. JE RE MIć, Lju bi ša Џорџ Штај не ров есеј о кон тра сту – Тол стој или До сто јев ски / Љу би ша

Је ре мић. – 3-4(1964), 273–276.85. KA LE ZIć, Va si li je Др Ми ло сав Ба бо вић: До сто јев ски код Ср ба / Ва си ли је Ка ле зић. –3-4

(1964), 276–281.86. KO STIć, Ve se lin Др Ви да Мар ко вић, Ен гле ски ро ман XX ве ка / Ве се лин Ко стић. – 3-4

(1964), 281–283.87. ŽME GAč, Vik tor Gu nil la Berg sten: Tho mas Manns Dok tor Fa u stus / Vik tor Žme gač. –

3-4(1964), 283–284.88. RA DO VIć, Ve sna Пруст и про стор / Ве сна Ра до вић. – 3-4 (1964), 285–288.89. TREN KO VIć, Ve ra René Eti em ble: Com pa ra i son n’est pas ra i son / Ве ра Трен ко вић. – 3-4(1964),

289–290.90. PO LO VI NA, Pe ra Tra va ux de lin gu i sti que et de littéra tu re, pu bliés par le Cen tre de phi lo lo gie

et de littéra tu res ro ma nes de l’Uni ver sité de Stras bo urg / Пе ра По ло ви на. – 3-4(1964), 290–293.

91. ĐU KA NO VIć, Jo van Hen nig Brink mann: Die De utsche Sprac he / Јо ван Ђу ка но вић. – 3-4(1964),

293–296.92. PU DIć, Ivan Paul Bac qu et: La struc tu re de la phra se ver ba le à l’épo que al frédi en ne /

Иван Пу дић. – 3-4 (1964), 296–298.



93. PU DIć, Ivan Hans Eg gers: De utsche Sprac hgeschic hte I – Das Alt hoc hde utsche / Иван

Пу дић. – 3-4(1964), 298–299.94. GRU BA čIć, Emi li ja До бре и ло ше стра не јед не но ве не мач ке гра ма ти ке: He inz Gri es bach-

Do ra Schulz: Gram ma tik der de utschen Sprac he / Еми ли ја Гру ба чић. – 3-4(1964), 299–302.

95. BE RIć, Ve sna The o dor Frings: Grun dle gung einer Geschic hte der De utschen Sprac he /

Ве сна Бе рић. – 3-4(1964), 303–305.96. BU GAR SKI, Ran ko Trends in Euro pean and Ame ri can Lin gu i stics 1930-1960 / Ран ко Бу гар-

ски. – 3-4(1964), 305–314.97. BU GAR SKI, Ran ko Step hen Ul lmann: Se man tics / Ран ко Бу гар ски. – 3-4(1964), 314–320.

1965.

98. ĐU RIć, Mi loš N. Хе лен ски пе сни ци и фи ло со фи о по стан ку и раз ви ћу кул ту ре / Ми лош

Н. Ђу рић. – 1-2(1965), 1–10.99. BAJRAK TA RE VIć, Fe him Omer Hajjâm-naj ve ći svet ski pe snik ka tre na / Fe him Ba jrak ta re vić. –

1-2(1965), 11–31.100. TOR BA RI NA, Jo sip Sav svi jet je po zor ni ca / Jo sip Tor ba ri na. – 1-2(1965), 33–51.101. BRAH MER, Mi eczyslaw Po e ta va tes et po e ta fa ber / Mi eczyslaw Brah mer. – 1-2(1965), 53–61.102. KO STIć, Ve se lin Ve ne ra i Adon i tra di ci ja ovi di jev skih po e ma u en gle skoj re ne san si/Ve se lin

Ko stić. – 1-2(1965), 63–78.103. GRE BE NJIč KO VA, Ru že na Стер нов ме тод (стер ни ан ство) у ру ском ро ма ну пре До сто јев ског /

Ру же на Гре бе њич ко ва. – 1-2(1965), 79–85.104. STA RO BIN SKI, Jean Ima gi na ci ja / Žan Sta ro bin ski. – 1-2(1965), 87–99.105. DI MIć, Mi lan V. На ци о нал но и над на ци о нал но ста но ви ште у оце ни књи жев них вред-

но сти / Ми лан В. Ди мић. – 1-2(1965), 101–110.



106. ROD WAY, Al lan Cri ti cal Lin gu i stics / Al lan Rod way. – 1-2(1965), 111–115.107. FI LI PO VIć, Ru dolf Prin ci pi lin gvi stič kog po su đi va nja / Ru dolf Fi li po vić. – 1-2(1965),

117–131.108. BU GAR SKI, Ran ko Шта је струк ту ра ли зам / Ран ко Бу гар ски. – 1-2(1965), 133–151.109. NE DELJ KO VIć, Dra gan Ro main Rol land et Ste fan Zwe ig / Dra gan Ne delj ko vić. – 1-2(1965),

153–180.110. PA VLO VIć, Mi ha i lo Dr Vla do Dra ško vić: Pu to va nje Kar la Ve li kog u Je ru sa lim i Ca ri grad /

Mi ha i lo Pa vlo vić. – 1-2(1965), 181–183.111. SI BI NO VIć, Mi o drag По глед на но ви је сту ди је о ру ској књи жев но сти / Ми о драг Си би но вић.

– 1-2(1965), 183–194.112. BU NJE VAC, Mi lan C. B. Pur dom: A Gu i de to the Plays of Ber nard Shaw / Mi lan Bu nje vac.

– 1-2(1965), 194–195.113. SA VIć, Mom či lo D. Ior gu Ior dan: Lin gvi sti ca ro ma ni că evo lu tie, cu ren te, me to de / Мом чи ло

Д. Са вић. – 1-2(1965), 195–200.114. BE RIć, Ve sna Stu di ger ma ni ci / Ве сна Бе рић. – 1-2(1965), 200–202.115. ĐIN ĐIć, Sla vo ljub В. В.Ра длов: Опыт сло ва ря тюр ских на ре чий / Сла во љуб Ђин ђић.

– 1-2(1965), 202–203.116. ĐIN ĐIć, Sla vo ljub Ру ско-арап ско школ ски реч ник Г. Ш. Шар ба то ва / Сла во љуб Ђин ђић.

– 1-2(1965), 204–205.117. BU GAR SKI, Ran ko An dré Mar ti net: A Fun cti o nal Vi ew of Lan gu a ge / Ран ко Бу гар ски. –

1-2(1965), 205–211.

1966.

118. FI LI PO VIć, Ru dolf Prin ci pi lin gvi stič kog po su đi va nja II / Ru dolf Fi li po vić. – 1-4 (1966),

1–16.



119. IVIR, Vla di mir Prin ci pi i pro ble mi tran sfor ma cij ske te o ri je / Vla di mir Ivir. – 1-4(1966),

17–31.120. BU JAS, Želj ko Ho mo graf ski ti po vi u en gle skom / Želj ko Bu jas. – 1-4(1966), 33–43.121. ŘEHAK, Vla di mir Mo del mor fo lo ških od no sa u ukra jin skom je zi ku / Vla di mir Řehak. –

1-4(1966), 45–59.122. RO US SET, Jean Du ro man-con fes sion au mo no lo gue intéri e ur / Jean Ro us set. –1-4(1966),

61–69.123. MU LIć, Ma lik Би зан тиј ска кул тур но-књи жев на тра ди ци ја као ба за сла вен ске књи-

жев но сти / Ма лик Му лић. – 1-4(1966), 71–89.124. STE VA NO VIć, Bog dan Le Dysco los de Ménan dre et l’Aulu la ria de Pla u te / Bog dan Ste va no vić.

– 1-4(1966), 91–95.125. DI MIć, Mi lan V. Dvoj nik – reč i po jam / Mi lan V. Di mić. – 1-4(1966), 97–120.126. ŽME GAč, Vik tor Eks pre si o ni zam i fi lo lo gi ja / Vik tor Žme gač. – 1-4(1966), 121–134.127. FLA ŠAR, Mi ron Та га, Ca drus, Ko ren te, Meнte и Ари он / Ми рон Фла шар. – 1-4(1966),

135–138.128. SKU BIC, Mi tja Le for me del pre te ri to nei Pro mes si spo si / Mi tja Sku bic. – 1-4(1966),

139–143.129. PEN čIć, Sa va Ре кон струк ци ја етич ке ше ме Ле о ни да Ле о но ва / Са ва Пен чић. –

1-4(1966), 145–158.130. GE RER SDOR FER, Ve ra Types no mi na ux sen so ri els dans le français du Moyen Age / Ve ra Ge rer-

sdor fer. – 1-4(1966), 158–164.131. ŠOP TRA JA NOV, Ge or gi Po gled na naj no vi je fran cu ske lek si ko graf ske ra do ve / Ge or gi Šop tra ja nov.

– 1-4(1966), 165–174.132. SKU BIC, Mi tja No vej ša de la s pod roč ja pro u če va nja ita li jan ske ga je zi ka / Mi tja Sku bic i

Stan ko Škerlj. – 1-4(1966), 175–179.



133. KA LO GJE RA, Da mir No vi tip je zič kog pri ruč ni ka / Da mir Ka lo gje ra. –1-4(1966), 180–182.134. SPA JIć, Jel ka Eлена Са мо й лов на Ку бря ко ва: Что та кое сла во о бра зо ва ние / Јел ка

Спа јић. – 1-4(1966), 182–183.135. BAJRAK TA RE VIć, Fe him Fritz Me i er: Die schöne Mah sa ti / Fe him Ba jrak ta re vić. – 1-4(1966),

183–187.136. ĐIN ĐIć, Sla vo ljub Tur kish li te rary re a der by An dre as Ti et ze / Sla vo ljub Đin đić. – 1-4(1966),

187–189.137. ADA MO VIć, Mi lan Günter Krahl: De utsch-Ara bisches Wör ter buch / Mi lan Ada mo vić. –

1-4(1966), 190–191.138. ĐU KA NO VIć, Ma ri ja J. Németh: Die Türken von Vi din / Ma ri ja Đu ka no vić. – 1-4(1966),

191–194.139. PE ŠIć, Bran ki ca Ge or ge Ste i ner: The de ath of tra gedy / Бран ки ца Пе шић. – 1-4(1966),

194–198.140. TA SIć, Dra ga na Ro land Bart hes: Sur Ra ci ne / Дра га на Та сић. – 1-4(1966), 198–200.141. ŽI VOJ NO VIć, Ži vo jin По но во ро ђе ни пе сник: но ви ра до ви о Го би ноу / Жи во јин Жи вој но вић.

– 1-4(1966), 200–206.142. BO ŽO VIć, Zo ran Вла ди мир Ер ми лов: Тол стой – ро ма нист / Зо ран Бо жо вић. – 1-4(1966),

206–208.143. VI TA NO VIć, Slo bo dan Др Ми ха и ло Па вло вић: Зна чај ни пред став ни ци фран цу ског ро ма на из-

ме ђу два свет ска ра та / Сло бо дан Ви та но вић. – 1-4(1966), 209–212.

1967.

144. ĐU RIć, Vo ji slav Oднос усме не и пи сме не књи жев но сти срп ско хр ват ске / Во ји слав

Ђу рић. – 1-4(1967), 1–14.



145. FLA KER, Alek san dar Stil ske for ma ci je i dru štve na funk ci ja knji žev no sti / Alek san dar Fla ker.

–1-4(1967), 15–20.146. MA LIć, Zdrav ko Knji žev ni felj to ni Wi tol da Gom bro wic za / Zdrav ko Ma lić. –1-4(1967),

21–35.147. LA FIT TE, Sop hie Le théâtre de Tolstoï / Sop hie La fit te. – 1-4(1967), 37–53.148. PE RUS, Jean Le Don Juan de Po uc hki ne / Jean Pérus. – 1-4(1967), 55–67.149. NE DELJ KO VIć, Dra gan Le Don pa i si ble de M. Cho lok hov: une œuvre tra gi que et pes si mi ste / Dra-

gan Ne delj ko vić. –1-4(1967), 69–81.150. FI LI PO VIć, Ru dolf Prin ci pi lin gvi stič kog po su đi va nja III / Ru dolf Fi li po vić. – 1-4 (1967),

83–94.151. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Ср би у јед ном ко ма ду Мар се ла Па њо ла / Ми ха и ло Б. Па вло вић. –

1-4(1967), 95–99.152. PO LO VI NA, Pe ra По глед на Ка ми је во рит мич ко об ли ко ва ње Стран ца / Пе ра По ло ви на.

– 1-4(1967), 101–118.153. JA NI ćI JE VIć, Jo van М. Ј. Љер мон тов и И.В. Ву ич / Јо ван Ја ни ћи је вић. – 1-4(1967),

119–127.154. GA UL MI ER, Jean Sur le Cla u de Fa u riel de M. Ibro vac / Jean Ga ul mi er. –1-4(1967),

129–132.155. ŠA MIć, Mid hat Ми о драг Ибро вац: Cla u de Fa u riel et la for tu ne européen ne des poési es

po pu la i res grec que et ser be / Мид хат Ша мић. – 1-4(1967), 133–138.156. SKU BIC, Mi tja No vej ša de la s pod roč ja pro u če va nja ita li jan ske ga je zi ka / Mi tja Sku bic.

– 1-4(1967), 138–141.157. ŠOP TRA JA NOV, Ge or gi Po gled na naj no vi je fran cu ske lek si ko graf ske ra do ve / Ge or gi Šop tra ja nov.

– 1-4(1967), 141–145.158. PO LO VI NA, Pe ra Ac ta lin gu i sti ca Haf ni en sia / Пе ра По ло ви на. – 1-4(1967), 145–149.



159. KON STAN TI NO VIć, Zo ran K. O. Kon rady: Einführung in die Ne u re De utsche Li te ra tur wis sen schaft,

mit Beiträgen von Horst Rüdi ger und Pe ter Szon di und Tex tbe i spi e len zur Geschic hte der de utschen Phi lo lo gie / Zo ran Kon stan ti no vić. – 1-4(1967), 149–151.

160. KRI VO KA PIć, Mir ko Wal ter Müller-Se i del, Pro ble me der Li te ra rischen Wer tung / Мир ко Кри-

во ка пић. – 1-4(1967), 151–155.161. ŽME GAč, Vik tor Kurt Ma utz: Mytho lo gie und Ge sellschaft im Ex pres si o ni smus die Dic htung

Ge org Heyms / Vik tor Žme gač. – 1-4(1967), 156–157.162. VAR GA, Ste van No ve knji ge o Tho ma su Ma nu / Ste van Var ga. –1-4(1967), 157–159.163. KO VAč, Ni ko la Ра до ви Фи ло зоф ског фа кул те та у Са ра је ву / Ни ко ла Ко вач. – 1-4(1967),

159–161.164. NE DELJ KO VIć, Dra gan Et to re Lo Gat to, Hi sto i re de la littéra tu re rus se des ori gi nes à nos jo urs /

Дра ган Не дељ ко вић. –1-4(1967), 162–164.165. KO VA čE VIć, Ivan ka Др Ви да Мар ко вић: Ен гле ски ро ман XX ве ка II / Иван ка Ко ва че вић.

– 1-4(1967), 165–166.166. KO VA čE VIć, Ivan ka Др Ду шан Пу ха ло: Исто ри ја ен гле ске књи жев но сти XVI II ве ка и ро-

ман ти зма / Иван ка Ко ва че вић. – 1-4(1967), 166–167.167. EN GEL SFELD, Mla den Jan Kot: Šek spir naš sa vre me nik / Mla den En gel sfeld. – 1-4(1967),

167–170.168. EN GEL SFELD, Mla den G. Wil son Knight: Sha ke spe a rian pro duc tion / Mla den En gel sfeld. –

1-4(1967), 170–174.169. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Др Ра ди во је Кон стан ти но вић: Thèmes et tec hni que littéra i re de Ver cors

/ Ми ха и ло Б. Па вло вић. –1-4(1967), 174–178.170. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Др Пе ра По ло ви на: Фран цу ски пра во пис / Ми ха и ло Б. Па вло вић. –

1-4(1967), 178–179.171. SA VIć, Mom či lo D. M. Re gu la-J. Jer nej: Gram ma ti ca ita li a na de scrit ti va / Мом чи ло Д. Са вић.

– 1-4(1967), 180–182.



172. MU SIć, Sr đan Мом чи ло Д. Са вић: Тем по рал ни кон ди ци о нал у ита ли јан ском је зи ку /

Ср ђан Му сић. –1-4(1967), 182–186.173. MI LI VO JE VIć, Dra gan Al bert Ba tes Lord, Be gin ning ser bo-cro a tian / Dra gan Mi li vo je vić. – 1-4(1967),

186–189. 174. KO STIć, Sto ja din Ма ја ков ски у успо ме на ма са вре ме ни ка / Сто ја дин Ко стић. –1-4(1967),

189–193.175. ŠA U LIć, Ani ca Ју би леј М. П. Алек се је ва / Ани ца Ша у лић. – 1-4(1967), 195–199.

1968.

176. NE DELJ KO VIć, Dra gan The Pla ce of Rus sian and ot her East Euro pean Li te ra tu res in Euro pean

Li te ra tu re in the ni ne te enth Cen tury / Dra gan Ne delj ko vić. – 1-2(1968), 1–37.

177. EROR, Gvo zden Mo pa sa no va knji žev na dok tri na / Gvo zden Eror. – 1-2(1968), 39–61.178. VO IGT, Vil mos Struk tu ral na de fi ni ci ja usme ne (na rod ne) knji žev no sti / Vil mos Vo igt. – 1-

2(1968), 63–70.179. BU JAS, Želj ko Eti mo lo ške pro por ci je en gle skog vo ka bu la ra / Želj ko Bu jas. – 1-2(1968),

71–98.180. MU LIć, Ma lik Ка чи ћев Раз го вор угод ни у јед ном ћи рил ском при је пи су из XVI II ви-

је ка / Ма лик Му лић. – 1-2(1968), 99–106.181. DRE CUN, Dra go Pr vi pri je vod iz en gle ske knji žev no sti u Za dru / Dra go Dre cun. – 1-2(1968),

107–110.182. ADA MO VIć, Mi lan При де ви у дво су фик сном sta tu su con struc tu su тур ског је зи ка / Ми лан

Ада мо вић. – 1-2(1968), 111–126.183. SMOLJ SKA, A. K. Ре чи са су фик си ма емо ци о нал не оце не и њи хо ва стил ска уло га у је зи-

ку де ла А. М. Гор ког / А. К. Смољ ска. – 1-2(1968), 127–132.



184. MAR KO VIć, Vi da E. Charаcter and the Ima ge of Man in Twen ti eth Cen tury En glish no vel / Vi da

E. Mar ko vić. – 1-2(1968), 133–141.185. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Је дан нов про дор ста ри је фран цу ске по е зи је у на шу пре вод ну књи жев-

ност / Ми ха и ло Б. Па вло вић. – 1-2(1968), 143–148.186. NE DELJ KO VIć, Dra gan Mic hel Ca dot: L’ima ge de la Rus sie dans la vie in tel lec tu el le française /

Дра ган Не дељ ко вић. – 1-2(1968), 149–154.187. MU SIć, Sr đan Ful vio To miz za, Tri lo gia Is tri a na / Ср ђан Му сић. – 1-2(1968), 154–155.188. FI LI PO VIć, Ru dolf Ulo ga kon tra stiv ne ana li ze u lin gvi stič kom is tra ži va nju / Ru dolf Fi li po vić.

–3-4(1968), 1–10.189. ŠOP TRA JA NOV, Ge or gi Le suf fi xe -ul/-ula dans les lan gu es bal ka ni qu es / Ge or gi Šop tra ja nov. –

3-4(1968), 11–19.190. STOJ NIć, Mi la Чо век и при ро да / Ми ла Стој нић. – 3-4(1968), 21–32.191. EROR, Gvo zden Че хо вље ва драм ска тех ни ка / Гво зден Ерор. – 3-4(1968), 33–51.192. NE DELJ KO VIć, Dra gan У Га ле бу при сут ни а не при ме ће ни Мо па сан / Дра ган Не дељ ко вић.

– 3-4(1968), 53–68.193. MA SON, Do rothy The Tu dor Ma sque / Do rothy Ma son. – 3-4(1968), 69–80.194. GE RER SDOR FER, Ve ra O pro ble mu tran sla ci je u je zi ci ma / Ve ra Ge rer sdor fer. – 3-4(1968),

81–90.195. PA VLO VIć-SA MU RO VIć, Lji lja na La par ti ci pa tion de Remy de Go ur mont dans la présen ta tion des let tres hi-

spa no-améri ca i nes en Fran ce / Lji lja na Pa vlo vić-Sa mu ro vić. – 3-4(1968), 91–104.

196. KRYSIN SKI, Wla di mir Un rap proc he ment: Pi ran del lo et Ge net / Wla di mir Krysin ski. – 3-4(1968),

105–120.197. IVA NO VIć, Ra do mir На рас кр шћи ма ли те ра ту ра / Ра до мир Ива но вић. – 3-4(1968),

121–129.



198. JE RE MIć, Lju bi ša Ерих Ауер бах: Ми ме сис / Љу би ша Је ре мић. – 3-4(1968), 129–134.199. JE RE MIć, Lju bi ša Јohn Bayley: Tol stoy and No vel / Љу би ша Је ре мић. – 3-4(1968),

134–139.200. GOJ KO VIć, Drin ka N. S. Tru bet zkoy: Do sto ev skij als Künstler / Дрин ка Гој ко вић. – 3-4(1968),

139–143.201. VAR GA, Ste van Paul Sche rer und Hans Wysling: Qu el len kri tische Stu dien zum Werk Tho-

mas Manns / Ste van Var ga. – 3-4(1968), 143–147.202. ĐIN ĐIć, Sla vo ljub Ni met Ar zik: Ant ho lo gie de la poésie tur que / Сла во љуб Ђин ђић. –

3-4(1968), 147–150.

1969.

203. ŠKREB, Zden ko Stil pro ble me des Ur fa ust / Zden ko Škreb. – 1-4(1969), 1–17.204. MON CHO UX Go et he et le Glo be / Mon cho ux. –1-4(1969), 19–31.205. ŽI VA NO VIć, Đor đe Фре дро у На род ном по зо ри шту у Бе о гра ду / Ђор ђе Жи ва но вић. –

1-4(1969), 33–49.206. HIM MEL, Hel lmuth He i mi to von Do de rer und Ju go sla wi en / Hel muth Him mel. – 1-4(1969),

51–58.207. BA BO VIć, Mi lo sav Со вет ский ро ман об Ок тя бре и сер бо хор ват ская ли те ра ту ра / Ми ло сав

Ба бо вич. – 1-4(1969), 59–65.208. ŠOP TRA JA NOV, Ge or gi Le suf fi xe -ul/-ula dans les lan gu es bal ka ni qu es II / Ge or gi Šop tra ja nov.

– 1-4(1969), 67–85.209. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Још о сло вен ској ан ти те зи код Вик то ра Игоа и уоп ште / Ми ха и ло Б.

Па вло вић. – 1-4(1969), 87–98.210. ETI EM BLE, Je an ni ne Six let tres inédi tes de Rast ko Pe tro vić / Je an ni ne Eti em ble. – 1-4(1969),

99–107.



211. NEJ GE BA U ER, Alek san dar Vas ko Po pa i Mor ton Mar cus / Alek san dar Nej ge ba u er. – 1-4(1969),

109–123.212. PE TRO VIć, Mi lu tin Ne ki aspek ti asi mi la ci je i adap ta ci je en gle skih po zajm lje ni ca u sa vre me-

nom srp sko hr vat skom je zi ku / Mi lu tin Pe tro vić. – 1-4(1969), 125–145.213. NE DELJ KO VIć, Dra gan Ste fan Zwe ig et le Théâtre de la Révo lu tion de Ro main Rol land / Dra gan

Ne delj ko vić. – 1-4(1969), 147–162.214. SKU BIC, Mi tja No vej ša de la s pod roč ja pro u če va nja ita li jan ske ga je zi ka / Mi tja Sku bic.

– 1-4(1969), 163–171.215. SA VIć, Mom či lo D. Pa vao Te kav čić: Da na šnji is tro ro man ski di ja lekt Vod nja na / Mom či lo D.

Sa vić. – 1-4(1969), 171–174.216. KON STAN TI NO VIć, Zo ran Ul rich We is ste in: Einführung in die Ver gle ic hen de Li te ra tur wis sen schaft

/ Зо ран Кон стан ти но вић. – 1-4(1969), 174–176.217. NE DELJ KO VIć, Dra gan Ac tes du Ve Con grès de l’AILC / Дра ган Не дељ ко вић. – 1-4(1969),

176–179.218. BO JO VIć, Vo ji slav Fla ker: Knji žev ne po red be / Во ји слав Бо јо вић. – 1-4(1969), 180–184.219. SI MIć, Vo ji slav Ant ho lo gie de la littéra tu re ara be con tem po ra i ne / Во ји слав Си мић. –

1-4(1969), 184–197.220. KO NA TAR, R. В. И. Ку ле шев: Литературньiе свя зи Рос сии и За пад ной Евро пьі в XIX

ве ке / Р. Ко на тар. – 1-4(1969), 197–208.221. NEJ GE BA U ER, Alek san dar U po tra zi za pe snič kim ko dom / Alek san dar Nej ge ba u er. – 1-4(1969),

208–213.

1970.

222. BUNYM, Da vid E. The ma tic Se qu en ces and Tran sfor ma tion of Cha rac ter in Oral Nar ra ti ve

Tra di tion / Da vid E. Bynum. – 1-2(1970), 1–21.223. STO JA NO VIć, Mi o drag V.



Ан тич ка про вер би јал на ми сао у де ли ма До си те ја Об ра до ви ћа / Ми о-драг В. Сто ја но вић. – 1-2(1970), 23–43.

224. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Жил Верн и Ју го сло ве ни / Ми ха и ло Б. Па вло вић. – 1-2(1970), 45–65.225. BLEC HMANN, Wil helm Er zählhal tung und Men schen ge stal tung in Con rads An Out cast of the

Islands / Wil helm Blec hmann. – 1-2(1970), 67–84.226. SA VIć, Mom či lo D. Pe sni ko va ulo ga u pe smi / Alek san dar Nej ge ba u er. – 1-2(1970), 85–115.227. VI TA NO VIć, Slo bo dan L’op po si tion de Bo i le au au Ba ro que, à la Préci o sité et au Réali sme bo ur-

ge o is / Slo bo dan Vi ta no vić. – 1-2(1970), 117–130.228. BI BO VIć, Lji lja na Едвард Са пир / Љи ља на Би бо вић. – 1-2(1970), 131–137.229. LU BAS, Vla di slav Из про бле ма ти ке пре во ђе ња вла сти тих на зи ва / Вла ди слав Лу бас.

– 1-2(1970), 139–150.230. BO ŽO VIć, Zo ran Шап ча ни но ва дра ма ти за ци ја Пу шки но ве при по вет ке Го спо ђи ца-се-

љан ка / Зо ран Бо жо вић. – 1-2(1970), 151–168.231. DI MIć, Mi lan V. La littéra tu re com parée d’après les no u vel les in tro duc ti ons à cet te di sci pli-

ne / Mi lan V. Di mić. – 1-2(1970), 169–182.232. FLE ISCHMAN, Mi ri am J. –M. Go u le mot et M. La u nay: Le Siè cle des Lu miè res / Mi ri am Fle-

ischman. – 1-2(1970), 182–186.233. KO VA čE VIć, Ivan ka Ada Nis bet: Char les Dic kens, Vic to rian Fic tion / Иван ка Ко ва че вић. –

1-2(1970), 186–188.234. SA VIć, Mom či lo D. Žar ko Mu lja čić: Fo no lo gia ge ne ra le e fo no lo gia del la lin gua ita li a na /

Mom či lo D. Sa vić. – 1-2(1970), 188–190.235. SA VIć, Mom či lo D. He in rich Sto bit zer: Aspekt und Ak ti on sart im Ver gle ich des Französischen

mit dem De utschen, En glischen und Ita li e nischen / Mom či lo D. Sa vić. – 1-2(1970), 190–194.

236. NEJ GE BA U ER, Alek san dar Ken neth Koch: Mir no dop ske ra do sti / Alek san dar Nej ge ba u er. – 1-2(1970),

194–196.



237. DO NE, Alek san dar По ку шај ту ма че ња ста ро ру ског xапакслегомена Ше сто крил ци / Алек-

сан дар До не. – 3-4(1970), 1–10.238. RO BIN SON, A.N. Эпос Ки ев ской Ру си в со от но ше ни ях с эпо сом Во сто ка и За па да /

А.Н.Ро бин сон. – 3-4(1970), 11–17.239. PRI BIć, Ni ko la Talvj’s Li te rary ac ti vi ti es in Ame ri ca / Ni ko la Pri bić. – 3-4(1970), 19–28.240. KO VA čE VIć, Ivan ka Wil li am God win, The Fac tory Chil dren and Dic ken’s Da vid Cop per fi eld

/ Ivan ka Ko va če vić. – 3-4(1970), 29–43.241. RIB NI KAR, Vla di sla va Па ра ле ли зам си жеј них ли ни ја Ане Ка ре њи не / Вла ди сла ва Риб ни кар.

– 3-4(1970), 45–68.242. JE HO VA, Ha na Di ver ses fon cti ons de l’ac tuel dans la struc tu re d’une œuvre littéra i re /

Ha na Je ho va. – 3-4(1970), 69–75.243. IVA NO VA-ŠA LIN GO VA, Ma ri ja Лин гви стич ке те о ри је о си сте ми ма у лек си ци / Ма ри ја Ива но ва-Ша-

лин го ва. – 3-4(1970), 77–91.244. MAR KOV, Bo ris Род име ни ца у ру ском у по ре ђе њу са срп ско хр ват ским је зи ком / Бо рис

Мар ков. – 3-4(1970), 93–114.245. BO REN STEIN, Li sa Aspects of the Ma ter nal Fi gu re in A la rec her che du temps per du / Li sa

Bo ren stein. – 3-4(1970), 115–122.246. HVIŠč, Jo zef Vývin a súčasný stav literárnovednej sla vi stiky v USA / Jo zef Hvišč. –

3-4(1970), 123–137. 247. RO BERT, Cla u de Po ur une mic rotypo lo gie de qu el qu es lan gu es sla ves / Cla u de Ro bert. –

3-4(1970), 139–145.248. PE TRO VIć, Na da Qu el qu es réfle xi ons sur les va le urs lo gi qu es des co njon cti ons qu and et

pen dant que / Na da Pe tro vić. – 3-4(1970), 147–152.249. ŠA MIć, Mid hat Ac tes du Ve con grès de l’AILC / Мид хат Ша мић. – 3-4(1970), 153–171.250. MI HA I LO VIć, Lju bo mir Ma nual of Pho ne tics / Љу бо мир Ми ха и ло вић. – 3-4(1970), 172–174.



251. MI HA I LO VIć, Lju bo mir Еncyclo pa e dia of Lin gu i stics, In for ma tion and Con trol / Љу бо мир Ми ха-

и ло вић. – 3-4(1970), 174–176.252. VI TA NO VIć, Slo bo dan Иван Ди мић: При ступ ро ма ни ма Ал бе ра Ка ми ја / Сло бо дан Ви та но-

вић. – 3-4(1970), 176–178.253. GLU MAC, Lji lja na Jean Ro us set: L’intéri e ur et l’extéri e ur / Lji lja na Glu mac. – 3-4(1970),

178–181.254. VAR GA, Ste van Alo is Hof man: Tho mas Mann und die Welt der Rus sischen Li te ra tur / Сте-

ван Вар га. – 3-4(1970), 181–185.255. GA UL MI ER, Jean Dra gan Ne delj ko vić: Ro main Rol land et Ste fan Zwe ig / Жан Го ми је. –

3-4(1970), 186.256. FO UR NI ER, Vin cent Dra gan Ne delj ko vić: Ro main Rol land et Ste fan Zwe ig / Vin cent Fo ur ni er.

– 3-4(1970), 187–188.257. PE TRO VIć, Na da Léon War nant: Dic ti on na i re de la pro non ci a tion française / На да Пе тро-

вић. – 3-4(1970), 188–190.258. BO ŽO VIć, Ra de A.J. Al be rry: Mo dern Ara bic Po e try : an Ant ho logy with En glish Ver se

Tran sla ti ons / Ра де Бо жо вић. – 3-4(1970), 190–191.259. GLU MAC, Lji lja na Бран ко Џа ку ла: Сту ди је о фран цу ском про свје ти тељ ству / Љи ља на

Глу мац. – 3-4(1970), 192.

1971.

260. GA UL MI ER, Jean Ro man et con no ta ti ons so ci a les: Mat hil de de Mme Cot tin / Jean Ga ul mi er.

– 1-4(1971), 1–11.261. AUBIN, Mic hel Ле ген да о Бад њем ве че ру и европ ска књи жев ност / Ми шел Обен. –

1-4(1971), 13–17.262. NE DELJ KO VIć, Dra gan Pères et fils de To ur guénev / Dra gan Ne delj ko vić. – 1-4(1971), 19–29.



263. SI MIć, Vo ji slav Омер Ибн Аби Ра биа / Во ји слав Си мић. – 1-4(1971), 31–54.264. BLOD GET TE, E. D. The un qu i et He art: Ti me and the Po e try of An ti qu ity and the Mid dle Ages

/ E. D. Blod get te. – 1-4(1971), 55–83.265. RI ĐA NO VIć, Mid hat Bit i zna čaj ge ne ra tiv no-tran sfor ma ci o ne te o ri je u lin gvi sti ci / Mid hat Ri-

đa no vić. – 1-4(1971), 85–99.266. MI ŠE SKA-TO MIć, Ol ga Funk ci o nal na ge ne ra tiv na gra ma ti ka / Ol ga Mi še ska-To mić. – 1-4(1971),

101–114.267. MI LO JE VIć-BO JA NIć, Ve ra La jon ctu re chez les aute urs européens con ti nen ta ux / Ve ra Mi lo je vić-Bo-

ja nić. – 1-4(1971), 115–120.268. PE TRO VIć-TA NA SI JE VIć, Na da Po sto ji li in fi ni tiv na re če ni ca u sa vre me nom fran cu skom je zi ku? / Na da

Pe tro vić-Ta na si je vić. – 1-4(1971), 121–130.269. FRAJND, Mar ta Ути ца ји са ти ре и мо ра ли те та на ве ро до стој ност ко ме ди ја Бе на Џон-

со на, То ма са Мидлто на и То ма са Де ке ра / Мар та Фрајнд. – 1-4(1971), 131–154.

270. MU SA BE GO VIć, Ja smi na На пад ну та ри јеч / Ја сми на Му са бе го вић. – 1-4(1971), 155–165.271. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Уме сто кључ, уни вер за лан и за сва ку ру ку, кри тич ки ме тод као по моћ

та лен ту у ње го вом ис пи ти ва њу и раз у ме ва њу књи жев ног де ла / Ми ха-и ло Б. Па вло вић. – 1-4(1971), 167–173.

272. VU KO BRAT, Slo bo dan Три мо но гра фи је о Вал те ру Ско ту / Сло бо дан Ву ко брат. – 1-4(1971),

173–178.273. VAR GA, Ste van Ro man Karst: Tho mas Mann oder der De utsche Zwi e spalt / Сте ван Вар га.

– 1-4(1971), 178–181.274. SI MIć, Vo ji slav An dré Mi qu el: La littéra tu re ara be / Во ји слав Си мић. – 1-4(1971),

181–184.275. SI MIć, Vo ji slav Régis Blac hère: Hi sto i re de la littéra tu re ara be / Во ји слав Си мић. – 1-4(1971),

184–190.



276. MI HA I LO VIć, Lju bo mir A Gram mar of Spo ken En glish / Lju bo mir Mi ha i lo vić. – 1-4(1971),

190–192.

1972.

277. RO BERT, Cla u de Les préver bes sla ves / Cla u de Ro bert. – 1-4(1972), 1–12.278. MI ŠE SKA-TO MIć, Ol ga Pra ška lin gvi stič ka ško la da nas / Ol ga Mi še ska-To mić. – 1-4(1972),

13–38.279. SI MIć, Vo ji slav Ви ше знач ност љу ба ви у по е зи ји Омер Ибн Аби Ра бие / Во ји слав Си-

мић. – 1-4(1972), 39–64.280. PO GAč NIK, Jo že Pro blem stil skih for ma ci ja u slo ve nač koj knji žev no sti iz me đu dva ra ta /

Jo že Po gač nik. – 1-4(1972), 65–70.281. BA NA ŠE VIć, Ni ko la Кrunoslav J. Spa sić: Pi er re II Pe tro vić-Nje goš et les Français / Ни ко ла

Ба на ше вић. – 1-4(1972), 71–85.282. TO MA ŠE VIć, Bo ško Књи жев но-те о риј ска ми сао у све тлу са вре ме не фе но ме но ло ги је / Бо-

шко То ма ше вић. – 1-4(1972), 85–91.283. VU KO BRAT, Slo bo dan Раз вој ни пут би о гра фа и кри ти ча ра Ли то на Стреј чи ја / Сло бо дан Ву-

ко брат. – 1-4(1972), 91–96.284. PA VLO VIć-SA MU RO VIć, Lji lja na José Oli vio Jiménez: Antología de la poesía hi spa no a me ri ca na contem-

poránea / Lji lja na Pa vlo vić-Sa mu ro vić. – 1-4(1972), 96–98.285. KO VA čE VIć, Ivan ka Dic kens Cen ten nial Es says / Иван ка Ко ва че вић. – 1-4(1972), 98–101.286. KO VA čE VIć, Ivan ka Ви да Е. Мар ко вић: По де ље на лич ност, дез ин те гра ци ја лич но сти у

ен гле ском ро ма ну XX ве ка / Иван ка Ко ва че вић. – 1-4(1972), 101–104.287. GOJ KO VIć, Drin ka Ri ta Scho ber: Von der Wir klic hen Welt in der Dic htung / Дрин ка Гој ко вић.

– 1-4(1972), 104–108.



288. VAR GA, Ste van Kla us-Jürgen Rot hen berg: Das Pro blem des Re a li smus bei Tho mas Mann

/ Ste van Var ga. – 1-4(1972), 108–113.289. VAR GA, Ste van Die Li te ra tur über Tho mas Mann / Ste van Var ga. – 1-4(1972), 114–115.290. MI HA I LO VIć, Lji lja na Ру долф Фи ли по вић: Кон так ти је зи ка у те о ри ји и прак си / Љи ља на

Ми ха и ло вић. – 1-4(1972), 115–118.291. MI HA I LO VIć, Lji lja na Но ам Чом ски: Гра ма ти ка и ум / Љи ља на Ми ха и ло вић. – 1-4(1972),

119–123.292. CVET KOV SKI, Vla di mir Ja cek Fi si ak: A Short Gram mar of Mid dle En glish / Вла ди мир Цвет ков-

ски. – 1-4(1972), 124–125.293. SA VIć, Mom či lo D. Jed na stu di ja o pre te ri tu u ita li jan skom je zi ku / Mom či lo D. Sa vić. –

1-4(1972), 125–131.294. SA VIć, Mom či lo D. Žar ko Mu lja čić: In tro du zi o ne al lo stu dio del la lin gua ita li a na / Mom či lo

D. Sa vić. – 1-4(1972), 131–133.295. SA VIć, Mom či lo D. Sr đan Mu sić: Ro ma ni zmi u se ve ro za pad noj Bo ki Ko tor skoj / Mom či lo D.

Sa vić. – 1-4(1972), 134–137.296. SKU BIC, Mi tja No ra Gal li de’ Pa ra te si: Le brut te pa ro le, se man ti ca dell’eufe mi smo / Mi tja

Sku bic. – 1-4(1972), 138.297. SKU BIC, Mi tja Man lio Cor te laz zo: Av vi a men to cri ti co al lo stu dio del la di a let to lo gia ita-

li a na / Mi tja Sku bic. – 1-4(1972), 138.298. SKU BIC, Mi tja Bru no Mi gli o ri ni et al.: Di zi o na rio d’or to gra fia e di pro nun zia / Mi tja

Sku bic. – 1-4(1972), 139.299. SKU BIC, Mi tja Con cor dan ze del De ca me ron / Mi tja Sku bic. – 1-4(1972), 139.300. GRA HEK, Sa nja Hec tor Ren chon: Etu des de synta xe de scrip ti ve II / Sa nja Gra hek. – 1-4(1972),

140–142.



1973.

301. JAN KO VIć, Vla de ta Но во а тич ка ко ме ди ја: ка рак те ри сти ке жан ра у све тло сти но вих на ла за

/ Вла де та Јан ко вић. – 1-4(1973), 1–19.302. IOSI FOV, E. Ху до же ствен ное ма стер ство ав то ра Сло ва о пол ку Иго ре ве в опи са нии

во ен нь іх со бь і тий / Е. Иоси фов. – 1-4(1973), 21–30.303. RA CEL LE-LA TIN, Da niè le Lo u is-Fer di nand Céli ne et la psyschoc ri ti que / Da niè le Ra cel le-La tin. – 1-

4(1973), 31–39.304. TRI OMP HE, Ro bert Jean Hans Arp et son ami Hu go Ball / Ro bert Tri omp he. – 1-4(1973),

41–74.305. MI ŠE SKA-TO MIć, Ol ga De fi ni te ness Types and the ir Be ha vi o ur in re la ti vi za tion in En glish, Ma-

ce do nian and Ser bo-cro a tian / Ol ga Mi še ska-To mić. – 1-4(1973), 75–86.306. BU JAS, Želj ko Pro vje ra dje lo tvor no sti dvo je zič nog rječ ni ka na ak tu al nom su vre me nom

tek stu / Želj ko Bu jas. – 1-4(1973), 87–96.307. BU GAR SKI, Ran ko О ра зним ли ци ма је зи ка / Ран ко Бу гар ски. – 1-4(1973), 97–103.308. GOJ KO VIć, Drin ka Vik tor Žme gač i Zden ko Škreb: Zur Kri tik Li te ra tur wis sen scha ftlic her

Met ho do lo gie / Drin ka Goj ko vić. – 1-4(1973), 103–105.309. VAR GA, Ste van Ju go slo ven sko-ma đar ske knji žev ne ve ze / Ste van Var ga. – 1-4(1973),

106–109. 310. KO VA čEC, A. Ran ko Bu gar ski: Je zik i lin gvi sti ka / A. Ko va čec. – 1-4(1973), 109–111.311. VE SCU, Vic tor Knji ga o ru mun skoj sla vi sti ci / Vic tor Ve scu. – 1-4(1973), 112–113.312. JAN KO VIć, Vla de ta Ве се лин Чај ка но вић: Мит и ре ли ги ја у Ср ба / Вла де та Јан ко вић. – 1-

4(1973), 113–116.



1974.

313. RI ĐA NO VIć, Mid hat Tag me mi ka kao je zič ka te o ri ja i gra ma tič ki mo del / Mid hat Ri đa no vić.

– 1-4(1974), 1–18.314. CO LIN, Ma u ri ce Krylov et La Fon ta i ne / Ma u ri ce Co lin. – 1-4(1974), 19–30.315. KRYSIN SKI, Wla di mir Pi ran del lo et Le nor mand: de ux con stats de la cri se du théâtre en fa ce des

théori es de mu ta tion de l’art mo der ne / Wla di mir Krysin ski. – 1-4(1974), 31–49.

316. BU GAR SKI, Ran ko Ле о нард Блум филд / Ран ко Бу гар ски. – 1-4(1974), 51–60.317. SU BO TIN, Sto jan Вац лав Бе рент / Сто јан Су бо тин. – 1-4(1974), 61–69.318. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Пјер Ло ти и Ср би / Ми ха и ло Б. Па вло вић. – 1-4(1974), 71–74.319. GRA HEK, Sa nja Оdredba upit ne re če ni ce, sin tak sič ki neo be le že na pi ta nja i mo dal na funk-

ci ja in to na ci je / Sa nja Gra hek. – 1-4(1974), 75–85.320. ŠKREB, Zden ko Kla us W. Hemp fer: Gat tungsthe o rie / Zden ko Škreb. – 1-4(1974),

87–96.321. KU Ić, Ran ka Зна ча јан на уч но-ис тра жи вач ки по ду хват на по љу ра них ан гло-ју го сло-

вен ских кул тур них ве за / Ран ка Ку ић. – 1-4(1974), 96–101.322. KO STIć, Ve se lin Но ва сту ди ја о Шек спи ро вом је зи ку / Ве се лин Ко стић. – 1-4(1974),

101–102.323. VAR GA, Ste van Wal ter A. Be rend sohn: Tho mas Mann und die Se i nen / Ste van Var ga. –

1-4(1974), 102–106.324. SA VIć, Mom či lo D. Ka te rin Ka te ri nov, La lin gua ita li a na per stra ni e ri / Mom či lo D. Sa vić i

Ze ni ca Ras por. – 1-4(1974), 106–110.325. PE TRO VIć, Dam njan Но ва по е ти ка сред ње ве ков не фран цу ске књи жев но сти / Дам њан Пе-

тро вић. – 1-4(1974), 111–114.



326. BE GE NI ŠIć, Bo ži dar Проф.др Дра ган Не дељ ко вић: На пу те ви ма Kа обе ћа ној зе мљи / Бо жи-

дар Бе ге ни шић. – 1-4(1974), 114–117.

1975.

327. SE GRE, Ce sa re Struk tu re pri po ve da nja i isto ri ja / če za re Se gre. – 1-2(1975), 1–8.328. ŠKREB, Zden ko Ger hard Ka i ser / Zden ko Škreb. – 1-2(1975), 9–19.329. PE A CE, R. A. Го гољ и пси хо ло шки ре а ли зам: Ши њел / R. A. Pe a ce. – 1-2(1975),

21–43.330. MO JA ŠE VIć, Mi ljan Zur Fra ge: Österreich in der ju go sla wischen Ger ma ni stik / Mi ljan Mo ja še-

vić. – 1-2(1975), 45–57.331. DI MIć, Co let te An dré Gi de et le bon he ur / Co let te Di mić. – 1-2(1975), 59–71.332. MI O čI NO VIć, Mir ja na По зо ри ште Ал фред Жа ри – по е ти ка / Мир ја на Ми о чи но вић. – 1-2(1975),

73–84.333. EROR, Gvo zden Пи сма Ф. Бал ден спер жеа и П. Ван Ти ге ма Ми ло шу Сав ко ви ћу / Гво-

зден Ерор. – 1-2(1975), 85–91.334. CLARK, Ka te ri na De čak do bi ja trak tor-struk tu ra ale go rij ske pri če so vjet skog ro ma na / Ka te-

ri na Klark. – 1-2(1975), 93–100.335. CRE IS SELS, De nis Pro noms per son nels ato nes et morp hosynta xe con tra sti ve / De nis Cre is sels.

– 1-2(1975), 101–113.336. ŠKREB, Zden ko Po e tik und Her me ne u tik II, III / Zden ko Škreb. – 1-2(1975), 115–120.337. KO STIć, Ve se lin Ale xan der Leg gatt, Sha ke spe a re’s Co medy of Lo ve / Ве се лин Ко стић.

– 1-2(1975), 120–123.338. SA VIć, Mom či lo D. Је зик и књи жев ност на III ме ђу на род ном бал ка но ло шком кон гре су /

Мом чи ло Д. Са вић. – 1-2(1975), 123–128.



339. GRA HEK, Sa nja An dré Mar ti net-Hen ri et te Wal ter, Dic ti on na i re de la pro non ci a tion fra-

nçaise dans son usa ge réel / Sa nja Gra hek. – 1-2(1975), 128–130.340. KO STIć, Ve se lin О при ме ни ком па ра тив ног ме то да у про у ча ва њу књи жев но сти ре не-

сан се / Ве се лин Ко стић. – 3-4(1975), 1–13.341. ŠKREB, Zden ko Ra slo ja va nje u knji žev no sti / Zden ko Škreb. – 3-4(1975), 15–24.342. KON STAN TI NO VIć, Zo ran Књи жев на кри ти ка и књи жев на исто ри ја / Зо ран Кон стан ти но вић.

– 3-4(1975), 25–32.343. DI MIć, Mi lan V. Mo tiv dvoj ni ka u sred njo ve kov nom ru hu: te ma o Ami ju i Ami lu / Mi lan

V. Di mić. – 3-4(1975), 33–53.344. KO VA čE VIć, Ivan ka Char les Kingsley’s Im pe ri a lism and the Vic to rian Fra me of Mind / Ivan ka

Ko va če vić. – 3-4(1975), 55–72.345. JA NI ćI JE VIć, Jo van По не што о стал ном епи те ту у на род ној по е зи ји / Јо ван Ја ни ћи је вић.

– 3-4(1975), 73–81.346. BO ŽO VIć, Zo ran Ал ки би јад Ну ша и Ан то ша Че хон те / Зо ран Бо жо вић. – 3-4(1975),

83–90.347. ŠA MIć, Mid hat Ži do vi uti sci i mi šlje nja o ne kim fran cu skim sa vre me nim pi sci ma / Mid hat

Ša mić. – 3-4(1975), 91–107.348. BA BIć, Lji lja na Na pi si o Whit ma nu na srp sko hr vat skom je zi ku / Lji lja na Ba bić. – 3-4(1975),

109–129.349. SPA SIć, Kru no slav J. Од го вор на при каз др Ни ко ле Ба на ше ви ћа / Кру но слав Ј. Спа сић.

– 3-4(1975), 131–139.350. BA NA ŠE VIć, Ni ko la Од го вор на од го вор Кру но сла ва Спа си ћа / Ни ко ла Ба на ше вић. –

3-4(1975), 139–142.351. KU KOLJ, P.S. Zbor nik ra do va na stav ni ka i stu de na ta / P.S. Ku kolj. – 3-4(1975),

142–143.352. RA DO VIć, Mi o drag Dostoïevski mi ro ir / Ми о драг Ра до вић. – 3-4(1975), 143–148.



353. SOL DA TIć, Da li bor Sve tlo sti Kor di lje ra / Da li bor Sol da tić. – 3-4(1975), 149–155. 354. VAR GA, Ste van Tri sta va o Tho ma su Man nu / Ste van Var ga. – 3-4(1975), 155–158.355. SA VIć, Mom či lo D. Ака де мик Стан ко Шкерљ / Мом чи ло Са вић и Ми ра Бру не ти. – 3-4(1975),

159–166.

1976.

356. SA MAR DŽIć, Ra do van Ипо лит Тен код Ср ба / Ра до ван Са мар џић. – 1-2(1976), 1–27.357. MA TVE JE VIć, Pre drag Me ta fi zi ka ima gi na ci je Ga sto na Bac he lar da / Pre drag Ma tve je vić. – 1-2(1976),

29–42.358. NA U MOV, Ni ći for Те мат ска струк ту ра Те ке ри је вог Ва ша ра та шти не / Ни ћи фор На у мов.

– 1-2(1976), 43–60.359. DI MIć, Co let te Ro ger Mar tin du Gard et le bon he ur / Co let te Di mić. – 1-2(1976), 61–76.360. MO JA ŠE VIć, Mi ljan Ein Ja hr zehnt der ju go sla wischen Ger ma ni stik / Mi ljan Mo ja še vić. –

1-2(1976), 77–97.361. MI ŠE SKA-TO MIć, Ol ga Mo de li je zi ka u So vjet skom Sa ve zu / Ol ga Mi še ska-To mić. – 1-2(1976),

99–107.362. BO JO VIć, Vo ji slav Пр ви пре во ди Л. Н. Тол сто ја у Ср ба / Во ји слав Бо јо вић. – 1-2(1976),

109–126.363. BA NA ŠE VIć, Ni ko la Ба сна о фран цу ском по ре клу Ка ра ђор ђа / Ни ко ла Ба на ше вић. – 1-2(1976),

127–137.364. ŽI VA NO VIć, Đor đe Сло вен ски про грам Ге ор ги ја Ма га ра ше ви ћа / Ђор ђе Жи ва но вић. –

1-2(1976), 139–146.365. NE ZI RO VIć, Mu ha med No tes le xi co lo gi qu es sur qu el qu es mots tirés du Ro man de Thèbes / Mu ha-

med Ne zi ro vić. – 1-2(1976), 147–160.



366. KEJ VA NO VA, An to nie Zu eini gen Halb suf fi xen im De utsch-Tschec hischen Ver gle ich dar ge stellt an

be i spi e len der Fachsprac he / An to nie Kej va no va. – 1-2(1976), 161–170.367. BU GAR SKI, Ran ko На из во ру европ ске ми сли о је зи ку / Ран ко Бу гар ски. – 1-2(1976),

171–178.368. KO STIć, Ve se lin Prof.dr Ran ka Ku ić: Na še na rod no pe sni štvo u Ni zo zem skoj / Ве се лин

Ко стић. – 1-2(1976), 178–181.369. KU Ić, Ran ka Od go vor na Ko sti ćev pri kaz knji ge Na še na rod no pe sni štvo u Ni zo zem skoj

/ Ran ka Ku ić. – 1-2(1976), 181–185.370. BA BIć, Lji lja na Ivan ka Ko va če vić, Fact in to Fic tion, En glish Li te ra tu re and the In du strial

sce ne / Lji lja na Ba bić. – 1-2(1976), 185–187.371. STO JA NO VIć, Mi o drag Сту ди је о Јо ва ну Сте ри ји По по ви ћу / Ми о драг Сто ја но вић. – 1-2(1976),

188–189.372. GRA HEK, Sa nja Le xis, Dic ti on na i re de la lan gue française /Sa nja Gra hek. – 1-2(1976),

190–192.373. MA RO JE VIć, Rad mi lo Реч ни ци спо је ва ре чи ру ског је зи ка и њи хов зна чај за дво је зич ку лек-

си ко гра фи ју / Рад ми ло Ма ро је вић. – 1-2(1976), 193–196.374. MA RO JE VIć, Mi le na Нај но ви ји реч ни ци је зич ких те шко ћа ру ског је зи ка / Ми ле на Ма ро је-

вић. – 1-2(1976), 196–198.375. TA NA SKO VIć, Dar ko Pr vi arap sko-srp sko hr vat ski reč nik / Dar ko Ta na sko vić. – 1-2(1976),

198–202.

1977.

376. KO LJE VIć, Ni ko la О упред ном и спо ред ном / Ни ко ла Ко ље вић. – 1-4(1977), 1–22.377. RO US SE AU, An dré-Mic hel Kom pa ra tiv na knji žev nost i for mal na ana li za knji žev nih tek sto va: bi lans

i per spek ti ve / An dré-Mic hel Ro us se au. – 1-4(1977), 23–33.



378. WAR NING, Ra i ner Хер ме не у ти ка, се ми о ти ка и ре цеп ци о на есте ти ка / Рај нер Вар нинг.

– 1-4(1977), 35–41.379. NE DELJ KO VIć, Dra gan Le mon de symbo li que des Ames mor tes de N. V. Go gol et son ac tu a lité

uni ver sel le / Dra gan Ne delj ko vić. – 1-4(1977), 43–54.380. PE RIć, Alek san dar Dru štve no-isto rij ska uslo vlje nost evo lu ci je je zič ke struk tu re / Alek san dar

Pe rić. – 1-4(1977), 55–62.381. DRN DAR SKI, Mir ja na До при нос Мел кјо ра Че за ро ти ја ре ша ва њу ита ли јан ског је зич ког пи-

та ња / Мир ја на Дрн дар ски. – 1-4(1977), 63–76.382. BI BO VIć, Lji lja na Лин гви сти ка и те о ри ја на у ке / Љи ља на Би бо вић. – 1-4(1977), 77–83.383. ŽI LE TIć, Zo ran Три ди мен зи је гра ђе за исто ри ју не мач ког је зи ка / Зо ран Жи ле тић.

– 1-4(1977), 85–93.384. BJE LI CA, Ne ven ka Ana li tič ki i sin te tič ki kom pa ra tiv i su per la tiv / Ne ven ka Bje li ca. – 1-4(1977),

95–113.385. RIS SE, Jean A pro pos de qu el qu es suf fi xes ser bo-cro a tes / Jean Ris se. – 1-4(1977),

115–129.386. GRA HEK, Sa nja Qu el qu es problèmes de la de scrip tion séman ti que du mot déjà en français

mo der ne / Sa nja Gra hek. – 1-4(1977), 131–136.387. MO JA ŠE VIć, Mi ljan Шкре бо ва мо но гра фи ја о Грил пар це ру и по во дом ње / Ми љан Мо ја-

ше вић. – 1-4(1977), 137–143.388. BE GE NI ŠIć, Bo ži dar Сед мо ве ков ни раз вој ста ре ру ске књи жев но сти / Бо жи дар Бе ге ни шић.

– 1-4(1977), 143–147.389. PO LO VI NA, Pe ra Је зик у дру штве ној сре ди ни / Пе ра По ло ви на. – 1-4(1977), 148–150.390. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. Др Мар ко Па пић: Фран цу ски је зик сред њег ве ка и ре не сан се / Ми ха и ло

Па вло вић. – 1-4(1977), 150–152.391. FRAJND, Mar ta Fran cu zi o en gle skom je zi ku / Mar ta Frajnd. – 1-4(1977), 152–154.



1978.

392. NEJ GE BA U ER, Alek san dar Ro man tič ka i neo ro man tič ka iro ni ja / Alek san dar Nej ge ba u er. – 1-4(1978),

1–20.393. ESCAR PIT, Ro bert L’ in di vi duel et le col lec tif dans l’ac te littéra i re / Ro bert Escar pit. – 1-4(1978),

21–32.394. JOST, François Le ro man épi sto la i re et la tec hni que nar ra ti ve / François Jost. – 1-4(1978),

33–41.395. ŽI LE TIć, Zo ran Etič ka po ru ka Pe sme o Ni be lun zi ma / Zo ran Ži le tić. – 1-4(1978), 43–48.396. MUNCH, Marc-Mat hi eu Le mythe et la littéra tu re / Marc-Mat hi eu Münch. – 1-4(1978), 49–60.397. SEL LI ER, Phi lip pe Récits mythi qu es et pro duc ti ons littéra i res / Phi lip pe Sel li er. – 1-4(1978),

61–70.398. KO VA čE VIć, Ka ta lin H. Boc cac ci ov De ka me ron i Schwank / Ka ta lin H. Ko va če vić. – 1-4(1978),

71–77.399. MI ŠE SKA-TO MIć, Ol ga Mo del tra go va-naj no vi ji mo del No a ma čom skog / Ol ga Mi še ska-To mić.

– 1-4(1978), 79–90.400. PE RIć, Alek san dar Хјелм сле вљев при лаз исто риј ској лин гви сти ци / Алек сан дар Пе рић.

– 1-4(1978), 91–97.401. KRI LE, Ivo O gra ma tič kom zna če nju / Ivo Kri le. – 1-4(1978), 99–111.402. BOG DA NO VIć, Di mi tri je О не ким прет по став ка ма за раз ма тра ње од но са књи жев но сти и ли ков-

них умет но сти у сред њем ве ку / Ди ми три је Бог да но вић. – 1-4(1978), 113–117.

403. IVIć, Pa vle О је зи ку ста ре срп ске књи жев но сти / Па вле Ивић. – 1-4(1978),

119–121.404. RA JIć, Lju bi ša Ми то ло ги ја и пе сни штво Про ро чан ство про ро чи це / Љу би ша Ра јић.

– 1-4(1978), 123–140.



405. PE RI ŠIć, Dra go sla va Zum Südsla wen bild in der Re i se beschre i bung J. G. Kohls / Dra go sla va

Pe ri šić. – 1-4(1978), 141–148.406. DRE NO VAC, Bo ri slav L’ex plo si on des con na is san ces et ses in ci den ces sur l’édu ca tion / Bo ri slav

Dre no vac. – 1-4(1978), 149–156.407. NE DELJ KO VIć, Dra gan Le problème de la récep tion des chefs d’œuvre écrits en lan gu es peu con-

nu es dans la littéra tu re uni ver sel le / Dra gan Ne delj ko vić. – 1-4(1978), 157–162.

408. ŠKREB, Zden ko Po e tik und Her me ne u tik IV-VII / Zden ko Škreb. – 1-4(1978), 163–178.409. TAR TA LJA, Ivo Пе тар Ми ло са вље вић: По е ти ка Мом чи ла На ста си је ви ћа / Иво Тар та-

ља. – 1-4(1978), 178–179.410. KI LI BAR DA, Ve sna Le o ne Pa ci ni Sa voj, Con ver sa zi o ni sul la pro sa d’ar te / Ве сна Ки ли бар да.

– 1-4(1978), 179–182.411. SA VIć, Mom či lo D. Vuk Ste fa no vi ci Ka ra gi ci, Cînte ce po pu la re sîrbesti / Мом чи ло Д. Са вић.

– 1-4(1978), 182–184.412. BI BO VIć, Lji lja na Uni ver sa lism ver sus Re la ti vism in Lan gu a ge and Tho ught / Љи ља на Би-

бо вић. – 1-4(1978), 184–192.413. BE GE NI ŠIć, Je le na Ма лик И. Му лић, Осно ви ру ске ак цен то ло ги је / Је ле на Бе ге ни шић.

– 1-4(1978), 192–195.414. SKU BIC, Mi tja Gi a co mo De vo to-Ga bri el la Gi a co mel li, I di a let ti del le re gi o ni d’Ita lia /

Mi tja Sku bic. – 1-4(1978), 195–197.

1979.

415. WEL LEK, René Knji žev nost, fik ci ja i li te rar nost / René Wel lek. – 1-4(1979), 9–17.416. NA U MANN, Man fred Za pa ža nja o knji žev noj re cep ci ji kao isto rij skom i dru štve nom do ga đa ju /

Man fred Na u mann. – 1-4(1979), 19–26.



417. STOJ NIć, Mi la V. V. Ma ja kov ski i Rast ko Pe tro vić / Mi la Stoj nić. – 1-4(1979), 27–42.418. KLAJN, Ivan Pa sco li e la fi ne del lin gu ag gio auli co / Ivan Klajn. – 1-4(1979), 43–64.419. MI ŠE SKA-TO MIć, Ol ga Uni ver zal na gra ma ti ka i re a li stič na gra ma ti ka / Ol ga Mi še ska-To mić. –

1-4(1979), 65–76. 420. ĐOR ĐE VIć, Rad mi la Dvo smi sle nost kao psi ho lin gvi stič ki pro blem / Rad mi la Đor đe vić. –

1-4(1979), 77–94.421. PE RIć, Alek san dar Je zik kao dru štve na osno va i dru štve na nad grad nja / Alek san dar Pe rić.

– 1-4(1979), 95-106.422. GLU MAC-TO MO VIć, Lji lja na Hart ma no va te o ri ja ko mič nog / Lji lja na Glu mac-To mo vić. – 1-4(1979),

107–114.423. EROR, Gvo zden La littéra tu re com parée u shva ta nji ma nje nih ute me lji va ča / Gvo zden Eror.

– 1-4(1979), 115–125.424. PAR MEG GI A NI, Ali ce Ri so nan za di V.V. Мajakovskij nel la let te ra tu ra cro a ta e ser ba / Ali ce Par-

meg gi a ni. – 1-4(1979), 127–134.425. KO VA čE VIć, Ivan ka При лог епи сте мо ло ги ји књи жев но сти / Иван ка Ко ва че вић. – 1-4(1979),

135–136.426. KREM ZER, Ni ko la Осно ви је зич ке кул ту ре / Ни ко ла Крем зер. – 1-4(1979), 136–139.427. DŽA KU LA, Bran ko Ga bri je la Vi dan: En tre la sci en ce et le jeu: es sai sur l’ in ven tion littéra i re

de Di de rot / Bran ko Dža ku la. – 1-4(1979), 139–140.428. BE GE NI ŠIć, Bo ži dar Ма ги страл ни пу те ви ру ске књи жев но сти / Бо жи дар Бе ге ни шић. –

1-4(1979), 141–148.429. BA BIć, Jo sip Erich Mühsam, Aus gewählte Wer ke / Јо сип Ба бић. – 1-4(1979),

148–153.430. PO LO VI NA, Ve sna R. Fre u den stein(ed.), Lan gu a ge Le ar ning, In di vi du als Ne eds, In ter di sci pli-

nary Co o pe ra tion Bi- and Mul ti lin gu a lism / Ве сна По ло ви на. – 1-4(1979), 153–157.



431. NE DELJ KO VIć, Dra gan Свет ска књи жев ност на Ме ђу на род ном кон гре су у Ин сбру ку / Дра ган

Не дељ ко вић. – 1-4(1979), 157–159.

1980.

432. ŠKREB, Zden ko Tin Uje vić: do di ri s nje mač kom knji žev no šću / Zden ko Škreb. – 1-4(1980),

1–14.433. LAC RO IX, Jean Temps et écri tu re: réfle xi ons sur la littéra tu re européen ne des XI Xe et XXe

siè cles / Jean Lac ro ix. – 1-4(1980), 15–33.434. KE GEL, Ru dolf Zur li te ra tur geschic htlic hen Be de u tung der Dic htung Wal ters von der Vo-

gel we i de / Ru dolf Ke gel. – 1-4(1980), 35–45.435. čU LJAK, Mi lan Je zik i stvar nost / Mi lan ču ljak. – 1-4(1980), 47–61.436. TA NA SKO VIć, Dar ko Ko ji arap ski je zik uči ti? / Dar ko Ta na sko vić. – 1-4(1980), 63–71.437. STE FA NOV SKI, Ljup čo Ex pan ded past par ti ci ple at tri bu ti ves / Ljup čo Ste fa nov ski. – 1-4(1980),

73–94.438. TO ŠO VIć, Bran ko Ру ски ар ха и зми као еле ме нат исто риј ске сти ли за ци је у ро ма ну Пе тар

Пр ви А.Н. Тол сто ја / Бран ко То шо вић. – 1-4(1980), 95–112.439. PO HRT, He inz Südsla vi ca der Bi bli ot hek der Ge brüder Grimm – Ne u es zum Verhältnis

V. Ka ra džić-J. Grimm / He inz Po hrt. – 1-4(1980), 113–121.440. BE RIć-ĐU KIć, Sla vi ca So me ob ser va ti ons on the advan ce ment of the te ac hing of the Ger man lan gu-

a ge at the uni ver sity le vel / Sla vi ca Be rić-Đu kić. – 1-4(1980), 123–129.441. SA VIć, Mom či lo D. Pi lar Vá squ ez Cu e sta y Ma ria Al ber ti na Men des da Luz, Gramática por tu-

gu e sa I-II / Mom či lo D. Sa vić. – 1-4(1980), 131–136.442. PA VLO VIć-SA MU RO VIć, Lji lja na Hi sto ri ca de las li te ra tu ras hispánicas no ca stel la nas / Lji lja na Pa vlo vić-

Sa mu ro vić. – 1-4(1980), 136–139.



443. BI BO VIć, Lji lja na Gra ma tič ka te o ri ja, kon tra stiv ne stu di je i na sta va stra nih je zi ka / Lji lja na

Bi bo vić. – 1-4(1980), 139–145.444. BA BIć, Jo sip Ze itschrift für Ger ma ni stik / Jo sip Ba bić. –1-4(1980), 145–146.

1981.

445. PÜTZ, Pe ter Raz mi šlja nja o sa vre me noj ne mač koj pro zi / Pe ter Pütz. – 1-4(1981),

1–10.446. KAR LA VA RIS-BRE MER, Ute Die Re zep tion zeitgenössischer de utscher Li te ra tur der zwan zi ger Ja hre in

der ju go sla wischen Ze itschrift No va li te ra tu ra / Ute Kar la va ris-Bre mer. – 1-4(1981), 11–26.

447. GLU MAC-TO MO VIć, Lji lja na O ne kim ne su gla si ca ma u raz u me va nju po ru ka La Fon te no vih ba sa na /

Lji lja na Glu mac-To mo vić. – 1-4(1981), 27–30.448. MRA ZO VIć, Pa vi ca Fak to ri ko ji uslo vlja va ju re do sled ele me na ta u re če ni ci ne mač kog i srp sko-

hr vat skog je zi ka / Pa vi ca Mra zo vić. – 1-4(1981), 31–44.449. HLE BEC, Bo ris Srp sko hr vat ski pre vo di na slo va knji žev nih de la na en gle skom je zi ku / Bo-

ris Hle bec. – 1-4(1981), 45–52.450. NO VA KO VIć, Bran ka Lo tre a mon u kritičkim i ese ji stič kim tek sto vi ma na srp sko hr vat skom je zi ku

/ Bran ka No va ko vić. – 1-4(1981), 53–62.451. MI LO JE VIć, Je li sa ve ta Di ja tip ske je zič ke va ri jan te / Jel li sa ve ta Mi lo je vić. – 1-4(1981), 63–70.452. PU DIć, Ivan Stan ko Že pić, Hi sto rische gram ma tik des De utschen / Ivan Pu dić. –

1-4(1981), 71–72.453. TE RIć, Gor da na Um ber to Eco, Lec tor in fa bu la / Gor da na Te rić. – 1-4(1981), 72–74.454. BA BIć, Dra ga na Ma ria Car me En ri qu ez Sa li do e X. Lu is Fernández Pérez, Lin gua Ga le ga

/ Dra ga na Ba bić. – 1-4(1981), 74–76.455. BA BIć, Jo sip Go et he und die Welt der Sla wen / Jo sip Ba bić. – 1-4(1981), 76–79.



456. VI DA NO VIć, Đor đe Na um Di mi tri je vić i Rad mi la Đor đe vić, A Bi bli o graphy on ne u ro lin gu i stics

/ Đor đe Vi da no vić. – 1-4(1981), 79–81.457. GLI ŠO VIć, Du šan Sprac hkunst, Beiträge zur Li te ra tur wis sen schaft / Du šan Gli šo vić. –

1-4(1981), 81–82.

1982.

458. KO STIć, Ve se lin Ne ki pro ble mi mo der ne šek spi ro lo gi je / Ve se lin Ko stić. – 1-4(1982),

1–13.459. MOM čI LO VIć, Bran ko En gle ski sla vi sta Lord Strang ford / Bran ko Mom či lo vić. – 1-4(1982),

15–22.460. KRA U SE, Fri ed hil de Vi er zehn Bri e fe von Ivo An drić im Ar chiv des Auf bau-Ver lags zu Ber lin,

DDR / Fri ed hil de Kra u se. – 1-4(1982), 23–39.461. BE KIć, To mi slav Dnev ni ci To ma sa Ma na / To mi slav Be kić. – 1-4(1982), 41–56.462. VU KO BRAT, Slo bo dan Je dan no vi lik u en gle skoj epi sto lo gra fi ji / Slo bo dan Vu ko brat. – 1-4(1982),

57–70.463. EROR, Gvo zden O kom pa ra ti stič kim shva ta nji ma vr sta in ter li te rar nih ve za / Gvo zden Eror.

– 1-4(1982), 71–80.464. NO VA KO VIć, Je le na Ži li jen Grak: iz me đu stra ha i us hi će nja / Je le na No va ko vić. – 1-4(1982),

81–93.465. GLI ŠO VIć, Du šan Re cep ci ja Re mar ko vog ro ma na Na za pa du ni šta no vo u No li to vom iz da nju

1929. go di ne / Du šan Gli šo vić. – 1-4(1982), 95–106.466. GAS SER, Her bert Pro ble mi gra ma tič kog gra đe nja ter mi na / Her bert Gas ser. – 1-4(1982),

107–122.467. GRA HEK, Sa nja De ux types de phra ses in ter ronéga ti ves en français / Sa nja Gra hek. – 1-4(1982),

123–126.



468. PE RIć, Alek san dar O kri te ri ju mi ma iz bo ra ter mi na stra nog po re kla u na u ci i teh ni ci / Alek san-

dar Pe rić. – 1-4(1982), 127–130.469. MI HAJ LO VIć, Mla den Ka rak te ri sti ka ter mi no lo gi je tran sfor ma ci o no-ge ne ra tiv ne gra ma ti ke / Mla-

den Mi haj lo vić. – 1-4(1982), 131–135.470. PO LO VI NA, Ve sna O ti po vi ma reč ni ka lin gvi stič kih ter mi na / Ve sna Po lo vi na. – 1-4(1982),

137–142.471. VE LIč KO VIć, Dra go ljub Po li se mi ja i pro blem lek si ko graf ske ob ra de pa re mi ja / Dra go ljub Ve lič ko-

vić. – 1-4(1982), 143–152.472. FRAJND, Mar ta Kom pa ra ti stik. The o re tische Über le gun gen und südosteuropäische Wec-

hsel se i tig ke it / Mar ta Frajnd. – 1-4(1982), 153–157.473. KO STIć, Ve se lin Stu di ja o en gle skom ro man ti zmu / Ve se lin Ko stić. – 1-4(1982),

157–159.474. GLI ŠO VIć, Du šan Sve ske Za du žbi ne Ive An dri ća / Du šan Gli šo vić. – 1-4(1982), 160–162.

1983.

475. HOR WATH, Pe ter Li te rary The ory in The USA To day: Com pa ra ti ve Li te ra tu re / Pe ter Hor wath,

Dra gan Ne delj ko vić. – 1-4(1983), 1–65.476. KRO GOLL, Jo han nes Das Drit te Re ich aus der Froschper spek ti ve. Möglichkeiten und Gren zen

pi ka re sker Dar stel lung des faschi stischen All tags / Jo han nes Kro goll. – 1-4(1983), 67–84.

477. SCHEF FLER, Le o no re Te ma o Fa u stu u ju go slo ven skim knji žev no sti ma: Hr vat ski Fa ust Slo bo da-

na Šnaj de ra / Le o no re Schef fler. – 1-4(1983), 85–101.478. KRA U SE, Fri ed hil de Mar gi na lien zu den ser bischen Sprac hstu dien von Fri e drich En gels / Fri ed-

hil de Kra u se. – 1-4(1983), 103–107.479. MI ŠE SKA-TO MIć, Ol ga Gra ma ti ka od no sa / Ol ga Mi še ska-To mić. – 1-4(1983), 109–124.480. ZI LIć, Er min ka



Re flek siv ni pa siv u nje mač kom i srp sko hr vat skom je zi ku / Er min ka Zi lić. – 1-4(1983), 125–134.

481. VU KO BRAT, Slo bo dan No vi pro do ri u en gle skoj pri po ve ci / Slo bo dan Vu ko brat. – 1-4(1983),

135–138.482. PE RIć, Alek san dar Gi o van ni Fred di: Je zi ci, lin gvi sti ka i glo to di dak ti ka / Alek san dar Pe rić.

– 1-4(1983), 138.483. OSTO JIć, Bran ko Za vi dan ni vo raz vo ja pri mi je nje ne lin gvi sti ke (Po vo dom Tre ćeg kon gre sa

Sa ve za dru šta va za pri mi je nje nu lin gvi sti ku Ju go sla vi je) / Bran ko Osto jić. – 1-4(1983), 139–140.

484. ĐO LIć, Slo bo dan ka Sim po zi jum Kon tra stiv na ana li za i na sta va stra nih je zi ka / Slo bo dan ka

Đo lić. – 1-4(1983), 141–142.485. PA VLO VIć, Mi ha i lo B. In me mo ri am: dr Bran ko Dža ku la / Mi ha i lo B. Pa vlo vić. – 1-4(1983),

143–144.

1984.

486. BLEC HMANN, Wil helm Max Frischs Stil ler und Mon ta uk als Li te ra tur des mo der nen Eska pi smus

/ Wil helm Blec hmann. – 1-4(1984), 1–18.487. ŠER BE DŽI JA, Ma ri ja Moć is ku stva i ne moć ak ci je – idej ni pa ra doks u ro ma nu Eli za be te Bo uin

/ Ma ri ja Šer be dži ja. – 1-4(1984), 19–25.488. MA RO JE VIć, Rad mi lo Уоп ште но дру го ли це у ру ском је зи ку и ње го ви срп ско хр ват ски екви-

ва лен ти / Рад ми ло Ма ро је вић. – 1-4(1984), 27–33.489. PO PO VIć, Bra ni sla va Po jam re če nič nog seg men ta u sa vre me noj ne mač koj lin gvi sti ci / Bra ni sla va

Po po vić. – 1-4(1984), 35–47.490. BIL BI JA, Sne ža na Re fe ren ci jal ni po ten ci jal ob li ka it u sa vre me nom en gle skom je zi ku / Sne-

ža na Bil bi ja. – 1-4(1984), 49–57.491. TO MA, Sa vi ca Mo no gra fi ja o Ja ko bu Gri mu i srp skoj na rod noj knji žev no sti / Sa vi ca To-

ma. – 1-4(1984), 59–63.



492. RIB NI KAR, Vla di sla va Kom pa ra ti sti ka kao si stem / Vla di sla va Rib ni kar. – 1-4(1984), 63–66.493. ĐU KIć, Alek san dar Ko nač no: je dan uvod u ro man sku lin gvi sti ku / Alek san dar Đu kić. – 1-4(1984),

66–67.

1985.

494. EROR, Gvo zden Se man tič ka po lja i she me aspe ka ta u knji žev nom de lu / Gvo zden Eror.

– 1-4(1985), 1–10.495. NO VA KO VIć, Je le na Do ži vljaj pri ro de u Ara go no vom ro ma nu Se ljak iz Pa ri za / Je le na No va ko-

vić. – 1-4(1985), 11–20.496. DE SI MO NE, Cla u dia Una pos si ble re mi ni scen za dan te sca in Pe trar ca e le sue im pli ca zi o ni te stu-

a li / Cla u dia De Si mo ne, Fi o ren zo Ber na sco ni. – 1-4(1985), 21–25.497. PA PIć, Mar ko Skra ći va nje po red be nih re če ni ca u fran cu skom je zi ku / Mar ko Pa pić. –

1-4(1985), 27–32.498. GRA HEK, Sa nja Déjà, en co re et la néga tion / Sa nja Gra hek. – 1-4(1985), 33–44.499. JO VA NO VIć, Mi li vo je Le o no re Schef fler: Ev ge nij Za mja tin. Sein Welt bild und se i ne li te ra rische

The ma tik. Ba u ste i ne zur Geschic hte der Li te ra tur bei den Sla ven / Mi li vo je Jo va no vić. – 1-4(1985), 45–48.

500. PO LO VI NA, Pe ra Du šan Jo vić, Je zič ki si stem i po et ska gra ma ti ka / Pe ra Po lo vi na. – 1-4(1985),

48–50.501. KON STAN TI NO VIć, Zo ran O ne kim kom pa ra ti stič kim pri lo zi ma / Zo ran Kon stan ti no vić. – 1-4(1985),

50–52.502. PO PO VIć, Bra ni sla va Günther Dros dow ski (ed.): Gram ma tik der De utschen Ge gen wartssprac he

/ Bra ni sla va Po po vić. – 1-4(1985), 52–54.503. BO GO SA VLJE VIć, Sr dan Jürg Mat hes, Hrsg., The o rie des li te ra rischen Ju gend stils / Sr dan Bo go sa-

vlje vic. – 1-4(1985), 54–55.



504. PO PO VIć, Mi ha i lo Ruz hi di Us ha ku: Hi po te tič ne re če ni ce sa si u sa vre me nom fran cu skom

je zi ku knji žev nih tek sto va / Mi ha i lo Po po vić. – 1-4(1985), 55–57.505. IG NJA čE VIć, Sve to zar M. Ju bi lar ni Zbor nik / Sve to zar M. Ig nja če vić. – 1-4(1985), 57–58.506. MO JA ŠE VIć, Mi ljan In me mo ri am: Zden ko Škreb / Mi ljan Mo ja še vić. – 1-4(1985), 58–60.



RE GI STAR AUTO RA

Ada mo vić, Mi lan 137, 182Aubin, Mic hel 261Ba bić, Dra ga na 454Ba bić, Jo sip 429, 444, 455Ba bić, Lji lja na 348, 370Ba bo vić, Mi lo sav 207Bac qu et, Paul 48, 77Ba na še vić, Ni ko la 281, 350, 363Ba jrak ta re vić, Fe him 99, 135Bec ker, Hen rik 4Be ge ni šić, Bo ži dar 326, 388, 428Be ge ni šić, Je le na 413Be kić, To mi slav 461Be rić-Đu kić, Sla vi ca 440Be rić, Ve sna 95, 114Ber na sco ni, Fi o ren zo 496Bi bo vić, Lji lja na 228, 382, 412, 443Bil bi ja, Sne ža na 490Bje li ca, Ne ven ka 384Blec hmann, Wil helm 225, 486Blod get te, E.D. 264Bog da no vić, Di mi tri je 402Bo go sa vlje vić, Sr dan 503Bo jo vić, Vo ji slav 218, 362Bo ren stein, Li sa 245Bo ško vić-Stul li, Ma ja 7Bo žo vić, Ra de 258Bo žo vić, Zo ran 142, 230, 346Brad bro ok, M.C. 40Brah mer, Mi eczyslaw 101Bro o ke, Nic ho las 35Brown, Art hur 31Bru ne ti, Mi ra 355Bu gar ski, Ran ko 96, 97, 108, 117, 307,

316, 367Bu jas, Želj ko 120, 179, 306Bu nje vac, Mi lan 24, 25, 26, 112

Bynum, Da vid E. 222Clark, Ka te ri na 334Co lin, Ma u ri ce 314Cre is sels, De nis 335Cvet kov ski, Vla di mir 292ču ljak, Mi lan 435ćur čin, Ivo 46De Si mo ne, Cla u dia 496Di mić, Co let te 331, 359Di mić, Mi lan V. 105, 125, 231, 343Do ne, Alek san dar 237Dre cun, Dra go 181Dre no vac, Bo ri slav 406Drn dar ski, Mir ja na 381Dža ku la, Bran ko 21, 427Đin đić, Sla vo ljub 115, 116, 136, 202Đo lić, Slo bo dan ka 484Đor đe vić, Rad mi la 420Đu ka no vić, Jo van 27, 69, 74, 81, 91Đu ka no vić, Ma ri ja 14, 138Đu kić, Alek san dar 493Đu rić, Mi loš N. 98Đu rić, Vo ji slav 144En gel sfeld, Mla den 167, 168Eror, Gvo zden 177, 191, 333, 423,

463, 494Escar pit, Ro bert 2, 53, 393Eti em ble 15, 52Eti em ble, Je an ni ne 210Fi li po vić, Ru dolf 107, 118, 150, 188Fla ker, Alek san dar 145Fla šar, Mi ron 127Fle ischman, Mi ri am 232Fort, J.B. 34Fo ur ni er, Vin cent 256Frajnd, Mar ta 47, 66, 67, 76, 269,

391, 472



Gas ser, Her bert 466Ga ul mi er, Jean 16, 154, 255, 260Ge rer sdor fer, Ve ra 130, 194Gli šo vić, Du šan 457, 465, 474Glu mac, Lji lja na 253, 259, 422, 447Goj ko vić, Drin ka 200, 287, 308Gra hek, Sa nja 300, 319, 339, 372, 386,

467, 498Gre be njič ko va, Ru že na 103Gro šelj, Mi lan 62Gru ba čić, Emi li ja 94Hel štinj ski, Sta ni slav 44Hib bard, G.R. 36Him mel, Hel lmuth 206Hle bec, Bo ris 449Hor wath, Pe ter 475Hu mo, Ol ga 32Hvišč, Jo zef 246Ig nja če vić, Sve to zar 505Ilić, Alek sa č. 45Iosi fov, E. 302Iva no va-Ša lin go va, Ma ri ja 243Iva no vić, Ra do mir 197Ivić, Mil ka 9Ivić, Pa vle 403Ivir, Vla di mir 119Ja ni ći je vić, Jo van 153, 345Jan ko vić, Mi ra 39Jan ko vić, Vla de ta 301, 312Ja stre bić, Bla go je 43Je ho va, Ha na 242Je re mić, Lju bi ša 83, 84, 198, 199Jo dog ne, Omer 49Jo nes-Da vi es, M.T. 38Jost, François 394Jo va no vić, Mi li vo je 499Ka le zić, Va si li je 85Ka lo gje ra, Da mir 133Ka pi džić, Ha ni fa 63, 71

Kar la va ris-Bre mer, Ute 446Ke gel, Ru dolf 434Kej va no va, An to nie 366Ki li bar da, Ve sna 410Klajn, Ivan 418Klotz, Vol ker 51Ko lje vić, Ni ko la 82, 376Ko na tar, R. 220Kon stan ti no vić, Zo ran 5, 159, 216,

342, 501Ko stić, Sto ja din 174Ko stić, Ve se lin 17, 75, 86, 102, 322,

337, 340, 368, 458, 473Ko šu tić, Vla de ta 61Ko vač, Ni ko la 163Ko va čec, A. 310Ko va če vić, Ivan ka 165, 166, 233, 240,

285, 286, 344, 425Ko va če vić, Ka ta lin H. 398Kra u se, Fri ed hil de 460, 478Krem zer, Ni ko la 426Kri le, Ivo 401Kri vo ka pić, Mir ko 28, 78, 79, 160Kro goll, Jo han nes 476Krysin ski, Wla di mir 196, 315Ku ić, Ran ka 321, 369Ku kolj, P.S. 351Lac ro ix, Jean 433La fit te, Sop hie 147La lić, Ra do van 1Lam brechts, G. 42Lat ham, Ag nes M.C. 33Le go u is, Pi er re 29Lu bas, Vla di slav 229Ma lić, Zdrav ko 146Mar kov, Bo ris 244Mar ko vić, Vi da E. 58, 184Ma ro je vić, Mi le na 374Ma ro je vić, Rad mi lo 373, 488



Mar ti ni, Fritz 12Ma son, Do rothy 193Ma tve je vić, Pre drag 357Mi ha i lo vić, Lji lja na 290, 291Mi ha i lo vić, Lju bo mir 250, 251, 276Mi haj lo vić, Mla den 469Mi li vo je vić, Dra gan 173Mi lo je vić, Je li sa ve ta 451Mi lo je vić-Bo ja nić, Ve ra 267Min coff, Mar co 37Mi o či no vić, Mir ja na 332Mi še ska-To mić, Ol ga 266, 278, 305,

361, 399, 419, 479Mo ja še vić, Mi ljan 330, 360, 387, 506Mom či lo vić, Bran ko 459Mon cho ux 204Mor ti er, Ro land 8Mra zo vić, Pa vi ca 448Mu ir, Ken neth 30Mu lić, Ma lik 123, 180Münsch, Marc-Mat hi eu 396Mu sa be go vić, Ja smi na 270Mu sić, Sr đan 172, 187Na u mann, Man fred 416Na u mov, Ni ći for 358Ne delj ko vić, Dra gan 55, 109, 149, 164,

176, 186, 192, 213, 217, 262, 379, 407, 431

Nej ge ba u er, Alek san dar 41, 211, 221, 236, 392

Ne zi ro vić, Mu ha med 365No va ko vić, Bran ka 450No va ko vić, Je le na 464, 495Osto jić, Bran ko 483Pa pić, Mar ko 70, 497Par meg gi a ni, Ali ce 424Pa vlo vić, Mi ha i lo 22, 110, 151, 169,

170, 185, 209, 224, 271, 318, 390, 485

Pa vlo vić-Sa mu ro vić, Lji lja na 195, 284, 442

Pe a ce, R.A. 329Pen čić, Sa va 129Pe rić, Alek san dar 380, 400, 421, 468,

482Pe ri šić, Dra go sla va 73, 405Pérus, Jean 148Pe šić, Bran ki ca 139Pe tro vić, Dam njan 325Pe tro vić, Mi lu tin 212Pe tro vić, Na da 248, 257, 268Po gač nik, Jo že 280Po hrt, He inz 439Po lo vi na, Pe ra 90, 152, 158, 389, 500Po lo vi na, Ve sna 430, 470Po po vić, Bra ni sla va 489, 502Po po vić, Mi ha i lo 504Po po vić, Mi lan 19Prenz, Juan Oc ta vio 57Pri bić, Ni ko la R. 239Pro kop, Jan 59Pu dić, Ivan 20, 92, 93, 452Pütz, Pe ter 445Ra cel le-La tin, Da niè le 303Ra do vić, Mi o drag 352Ra do vić, Ve sna 23, 88 Ra jić, Lju bi ša 404Ras por, Ze ni ca 324Re hak, Vla di mir 121Rib ni kar, Vla di sla va 241, 492Ri đa no vić, Mid hat 265, 313Ris se, Jean 385Ro bert, Cla u de 247, 277Ro bin son, A.N. 238Rod way, Al lan 50, 106Ro us se au, An dré-Mic hel 377Ro us set, Jean 122Sa mar džić, Ra do van 356



Sa vić, Mom či lo D. 18, 64, 113, 171, 215, 226, 234, 235, 293, 294, 295, 324, 338, 355, 411, 441

Schef fler, Le o no re 477Se gre, Ce za re 327Sel li er, Phi lip pe 397Se znec, Jean 54Si bi no vić, Mi o drag 111Si mić, Vo ji slav 219, 263, 274, 275,

279Sku bic, Mi tja 128, 132, 156, 214, 296,

297, 298, 299, 414Smolj ska, A. K. 183Sol da tić, Da li bor 353Spa jić, Jel ka 134Spa sić, Kru no slav 349Stan ki e wicz, Ed ward 3Sta ro bin ski, Jean 104Ste fa nov ski, Ljup čo 437Ste va no vić, Bog dan 124Sto ja no vić, Mi o drag 68, 223, 371Stoj nić, Mi la 190, 417Su bo tin, Sto jan 317Ša mić, Mid hat 11, 65, 155, 249, 347Ša u lić, Ani ca 175Šer be dži ja, Ma ri ja 487Škerlj, Stan ko 132Škreb, Zden ko 203, 320, 328, 36, 341,

408, 432Šop tra ja nov, Ge or gi 6, 131, 157, 189,

208

Ta na sko vić, Dar ko 375, 436Tar ta lja, Ivo 409Ta sić, Dra ga na 140Te rić, Gor da na 453To ma, Sa vi ca 491To ma še vić, Bo ško 282Tor ba ri na, Jo sip 100To šo vić, Bran ko 438Tren ko vić, Ve ra 89Tri omp he, Ro bert 304Var ga, Ste van 162, 201, 254, 273, 288,

289, 309, 323, 354Ve lič ko vić, Dra go ljub 471Ve scu, Vic tor 311Vi a nu, Tu dor 10Vi da no vić, Đor đe 456Vi no gra dov, V.V. 56Vi ta no vić, Slo bo dan 60, 72, 143, 227,

252Vo igt, Vil mos 178Vu ko brat, Slo bo dan 272, 283, 462,

481War ning, Re i ner 378Wel lek, René 415Zi lić, Er min ka 480Ži le tić, Zo ran 383, 395Ži va no vić, Đor đe 205, 364Ži voj no vić, Ži vo jin 141Žme gač, Vik tor 13, 87, 126, 161


ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

LO KAL NO, ME ĐU NA ROD NO, PO RED BE NO – CEN TRI & PE RI FE RI JE

Pri mer jal na knji žev nost u 20. sto le tju in An ton Ocvirk (ure di la Dar ko Do li nar i Mar ko Ju van) – Lju blja na: Za lo žba

ZRC, ZRC SA ZU, 2008. – 390 str. (Stu dia lit te ra ria / In šti tut za slo ven sko li te ra tu ro in li te rar ne ve de ZRC SA ZU).

Go di ne 2007. u Lju blja ni je, po vo dom sto go di šnji ce ro đe nja zna čaj nog slo ve nač kog kom pa ra ti ste An to na Ocvir ka (1907–1980), odr žan me đu na rod ni sim po zi jum s te mom „Kom pa ra ti sti ka u XX ve ku“ (u or ga ni za ci ji In sti tu ta za slo ve nač ku knji žev nost i knji žev ne na u ke Na uč no i stra ži vač kog cen tra Slo ve nač ke aka de mi je na u ka i umet no sti, a u sa rad nji sa Ode lje njem za fi lo lo ške i knji žev ne na u ke Aka de mi je, Od se kom za kom pa ra ti sti ku i knji žev nu te o ri ju Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Lju blja ni i Slo ve nač kim dru štvom za kom pa ra ti sti ku). Po le pom obi ča ju, tom pri li kom je od štam pa na bro šu ra sa re zi me i ma re-fe ra ta za sim po zi jum (na slo ve nač kom i en gle skom je zi ku), do sta vlje na i bi bli o te ka ma.

Iz bor od šest pri lo ga stra nih sa rad ni ka (iz šest ze ma lja) za ovaj skup ob ja vljen je sle-de će go di ne u ča so pi su Pri mer jal na knji žev nost (2008, 1, str. 3–72) u iz vor nom ob li ku, to jest na je zi ku na ko jem su iz lo že ni, pod ra zu me va no en gle skom (s iz u zet kom tek sta agil nog fran cu skog kom pa ra ti ste Je a na Bes siè rea, „Littéra tu re, éthi que et qu e sti ons con tem po ra i nes de théorie littéra i re“). To su: „From Li te ra tu re to Cul tu re – and Back?“ Vla di mi ra Bi ti ja (Za-greb – Beč), „One Cle arly De fi ned Phe no me non and a Uni fied Per spec ti ve: Is a Hi story of World Li te ra tu re Pos si ble?“ Zo ra na Mi lu ti no vi ća (Lon don), „Neo he li con’s Lo cal Tra di ti ons and Pre sent Stra te gi es“ Péte ra Haj dua (Bu dim pe šta), „The ,New Al li an ces‘ in the Di gi tal Age: the Bo ok, the Sci en ce and the Bi te“ Mo ni ke Spi ri don (Bu ku rešt) i „The Fu tu re of Li te rary Hi story: Three Chal len ges in the 21st Cen tury“ Ga li na Ti ha no va (Man che ster). U krat kom uvod nom tek stu D. Do li nar ob ja šnja va da, iz fi nan sij skih i or ga ni za cij skih raz lo ga, ni je bi lo mo gu će zbor nik ra do va (sa sim po zi ju ma) ob ja vi ti u dvo je zič nom iz da nju, pa se pri be glo ob ja vlji va nju na ve de nog iz bo ra tek sto va u ovom slo ve nač kom kom pa ra ti stič kom ča so pi su, ko ji je u go di ni sim po zi ju ma na vr šio tri de set go di na po sto ja nja.

Iste go di ne je ob ja vljen i sam zbor nik ra do va sa ovog me đu na rod nog sku pa, Kom-pa ra ti sti ka u dva de se tom ve ku i An ton Ocvirk. Uz uvod ni pri log ured ni ka D. Do li na ra, tu naj pre na la zi mo dva na est tek sto va u okvi ru te me „An ton Ocvirk, slo ve nač ka kom pa ra ti-sti ka i njen evrop ski kon tekst“, te po tom, u dru gom de lu, dva na est tek sto va u okvi ru te me „Kom pa ra ti sti ka iz me đu uni ver zal nog i lo kal nog, iz me đu knji žev no sti i kul tu re“. Svi su ra do vi u zbor ni ku ob ja vlje ni na slo ve nač kom, od no sno u pre vo du na slo ve nač ki je zik, a u pri lo gu knji ge je (ne pot pi sa ni) „Sum mary“ – pre gled sa dr ži ne knji ge i nje nih de lo va, od no sno uvr šće nih ra do va, na en gle skom (uz imen ski in deks i po dat ke o auto ri ma). Ti re zi mei ra do va na en gle skom ni su oso bi to po u zda ni. Na pri mer, pre gled sa dr ži ne pri lo ga J. Bes si e ra, s na gla skom na raz ma tra nju mno štva oprav da nja po re đe nja knji žev no sti iz raz li či tih kul tu ra, na ci ja i je zi ka na pro sto se ne od no si na tekst u zbor ni ku već na tekst na ja vljen u re zi me i ma re fe ra ta, pod na slo vom „Com pa ra ti ve Li te ra tu re and Et hics. Re in ter-pre ting the Uni ver sa lism / Re la ti vism Dic ho tomy“. Rad štam pan u sa mom zbor ni ku no si, pak, na slov „Knji žev nost, eti ka i sa vre me na pi ta nja knji žev ne te o ri je“, a kom pa ra ti sti ka se u nje mu po mi nje sa mo na jed nom me stu – u po sled njem pa su su!



Tek sto vi su do sta ujed na če ne du ži ne (8 do 14 stra na), ko ja od go va ra ogra ni če nji ma sa op šte nja za na uč ni skup. Me đu tim, znat no su obim ni pri lo zi sa mih ured ni ka, D. Do li na ra („Ocvir ko vo shva ta nje knji žev nog de la“) i oso bi to M. Ju va na („Ide o lo gi je kom pa ra ti sti ke: per spek ti ve me tro po la i pe ri fe ri ja“), a du ži su (u dru gom de lu zbor ni ka) ta ko đe ra do vi To ma Vir ka („Uni ver zal na ili na ci o nal na, glo bal na ili lo kal na – ili plu ral na kom pa ra ti sti ka“) i Va ne se Ma tajc (“Su o če nje s tren dom: kom pa ra ti sti ka, kul tur/al/ne stu di je, kul tur na isto ri ja i knji žev ni ka non“). Ako se upo re di spi sak auto ra u zbor ni ku sa na ja vom u bro šu ri sa re zi-me i ma, uoči će se da su iz o sta la dva na ve de na auto ra: Vi da For tu na ti („The Li te rary Text as a Com plex System in a Pla ne tary Per spec ti ve“) i Zvon ko Ko vač („Com pa ra ti ve Li te ra tu re Ac cor ding to Her ge šić and Ocvirk /Alek san dar Fla ker, Zo ran Kon stan ti no vić/“).

Osim pomenutih du žih pri lo ga M. Ju va na i D. Do li na ra, u pr vi deo zbor ni ka su uvr šće ni i ra do vi Jan ka Ko sa („Fi lo zof ski, na ci o nal ni i ide o lo ški te me lji slo ve nač ke kom-pa ra ti sti ke“), Mi lo ša Ze len ke („Ka te o rij skom po i ma nju ta ko zva ne op šte knji žev no sti u pe rio du iz me đu dva ra ta /Wol lmann i Os virk i nji ho vo raz u me va nje Van Ti eg he ma/)“, To ne Smo le ja („Lu cien Te sniè re i slo ve nač ka kom pa ra ti sti ka“), Jo le Skulj („Te melj ne kon cep ci je slo ve nač ke kom pa ra ti sti ke i ak tu el ni kom pa ra ti stič ni vi di ci“), Vla ste Pac he i ner – Klan der („Is toč ne knji žev no sti u pro gra mu pro fe so ra Ocvir ka za stu di je svet ske knji žev-no sti“), Maj de Sta nov nik /(„Ocvir kov kon cept kom pa ra ti sti ke i [e di ci ja] Sto ro ma na“), Fran ce Ber ni ka („Sa bra na de la – te melj slo ve nač ke na u ke o knji žev no sti“), Ja ne za Vreč ka („Ocvir ko va te za o kon struk ti vi zmu kod Ko so ve la“), Du ša na Mo ra ve ca („Estet ska me ri-la Ocvir ko ve po zo ri šne kri ti ke“) i Bo ri sa A. No va ka („Ocvir ko va te o ri ja sti ha ili gde su vre me na kad se knji žev na na u ka pre vo zi la cr nim mer ce de som?“).

U dru gom de lu zbor ni ka na la zi mo, uz već na ve de ne pri lo ge T. Vir ka i V. Ma tajc, kao i uz po bro ja nih šest ra do va ob ja vlje nih u iz vor nom ob li ku u ča so pi su Pri mer jal na knji žev nost, još i ra do ve Joh na Ne u ba u e ra („Šta su in gre siv ne knji žev ne isto ri je i za što su nam po treb ne?“), Euge na Eoyan ga („Si ner gi je i si ne ste zi je: unu tar svet ska kom pa ra ti-sti ka“), So nje Stoj men ske-El ze ser („Šta zna či stu di ra ti kom pa ra ti sti ku u Ma ke do ni ji?“) i Eval da Ko re na („Da ma ko ja ne sta je, ili da li je knji žev nost u no voj kom pa ra ti sti ci i no vim isto ri ja ma na ci o nal nih knji žev no sti zbi lja ugro že na?“).

Uža pred met na pod ruč ja po je di nih ra do va uglav nom su ja sno na zna če na već u na slo-vi ma. Kad je reč o A. Ocvir ku, raz mo tre ni su fi lo zof ski, na ci o nal ni i ide o lo ški vred no sti te me lji nje go ve kon cep ci je po red be nih stu di ja; nje go vo po i ma nje knji žev nog de la u sklo pu nje go vog si ste ma knji žev ne te o ri je; nje gov te o rij ski i me to do lo ški pro je kat kom pa ra ti sti ke što je usme rio ta da šnju slo ve nač ku po red be nu knji žev nu na u ku; udeo is toč nih knji žev no sti u nje go vom pro gra mu stu di ja svet ske knji žev no sti i u sa ču va nim za pi si ma nje go vih pre da va-nja; sklop zbir ke Sto ro ma na i nje gov po jam svet ske knji žev no sti kao is ho di šte ured nič kih re še nja u toj zbir ci; nje go ve ured nič ke za mi sli i di le me pri iz da va nju Sa bra nih de la slo ve-nač kih pe sni ka i pi sa ca; nje go vo uvr šći va nje pe sni ka Sreć ka Ko so ve la u kon struk ti vi zam; nje go ve po zo ri šne kri ti ke, ob ja vlje ne uglav nom iz me đu dva ra ta; nje go va te o ri ja sti ha. Ta ko đe je raz mo tren rad sla vi ste L. Te sniè rea, po seb no kom pa ra ti stič ka po gla vlja nje go ve knji ge o Žu pan či ču, kao i nje go vi kon tak ti sa Ocvir kom.

U pri lo gu M. Ze len ke iz Pra ga se raz ma tra ne sa mo shva ta nje op šte knji žev no sti kod Fran ka Wol lma na (K met ho do lo gii srovnávací slo ve sno sti slo vanské, 1936) i Ocvir ka (Te o ri ja pri mer jal ne li te rar ne zgo do vi ne, 1936) u od no su na Van Ti eg he mo ve za mi sli, već se uka zu je i na iz vo re nji ho vih te o rij skih sta vo va, kao i na bit ne raz li ke u nji ho vom raz u me-



va nju me to do lo ških pi ta nja po red be nih stu di ja. Stu di ja M. Ju va na o glav nim ide o lo gi ja ma kom pa ra ti sti ke (ko smo po li ti zam i kul tur ni /ili me to do lo ški/ na ci o na li zam), i od go va ra ju ćim za mi sli ma pod ruč ja svet ske knji žev no sti (u sre di šnjim i pe ri fer nim knji žev no sti ma) – uklju-čiv iz la ga nje tri stra te gi je ko ji ma se kom pa ra ti stič ki dis kurs u sre di nama ma lih, od no sno pe ri fer nih knji žev no sti pri la go đa va ide o lo gi ji kul tur nog na ci o na li zma – mo gla bi jed na ko bi ti uvr šće na i u dru gi deo knji ge, s ob zi rom na ši ri nu pri stu pa i te mat sko pod ruč je.

Pri lo zi u tom dru gom de lu su mno go he te ro ge ni ji, po pri stu pu, ali i po pred me tu: taj pred met ni je, ka ko sto je stva ri da nas, kom pa ra ti sti ka ne go kom pa ra ti sti ke, di ver gent ne, čak i su prot sta vlje ne. Ka rak te ri stič no je, u tom smi slu, da je čak po lo vi na na slo va ra do va u ovom de lu zbor ni ka for mu li sa na u upit nom ob li ku. Di sci pli na je, ka ko se uka zu je i u na slo vu, pre sve ga „ra za pe ta“ u usme re nju iz me đu knji žev no sti i kul tu re, če mu se ov de do da je i la vi ra nje iz me đu uni ver zal nog i lo kal nog. Do du še, pi ta nje je šta je „lo kal no“ u po red be nim knji žev nim stu di ja ma, te je mo gu će di le mu uni ver zal no ili lo kal no po ve za ti sa tren do vi ma mo ti vi sa nim lo kal nim, par ci jal nim in te re si ma (T. Virk, str. 214–216), ali i sa ne kim ten den ci ja ma ame rič ke kom pa ra ti sti ke, sklo ne da svo je ve li ke gra do ve ili pod ruč ja mul ti et nič kog sa sta va sta no vi štva (uz od go va ra ju ću je zič ku ra zno vr snost), po sma tra ju kao svo je vr stan „po li gon“ za po red be na is tra ži va nja. Uvod ni tekst ured ni ka D. Do li na ra za vr ša va se na po me na ma ko je se uglav nom od no se na po stig nu ća u ovom de lu zbor ni ka. Že le lo se da se do pu ni „isto ri jat na še stru ke ras pra vom o zna čaj nom pro te klom raz do blju“, ali i da se sa sta vi „in ven tar nje nog sa da šnjeg po lo ža ja“, a ujed no da se po gled una zad pre ko pre gle da sa da šnjeg sta nja po ve že s po gle dom na pred, „ka no vim mo guć no sti ma i te žnja ma“, ka ko bi se na zna či li vi di ci da ljeg raz vo ja stru ke (str. 19–20).

Ma da je, da kle, pred met sku pa bio „Kom pa ra ti sti ka u XX ve ku“, bi lo je do sta re či i o da ljim pu ta nja ma po red be nih stu di ja, gde su Euge ne Eoyang i Vla di mir Bi ti is ka za li raz li či to ute me lje ne op ti mi stič ne „po gle de una pred“, dok u ras pra vi T. Vir ka na la zi mo do sta kri tič kih za pa ža nja o sta nju i ten den ci ja ma kom pa ra ti sti ke da nas. Upr kos „za ma glji-va nja“ što ga pro iz vo de „mod ni te o ret ski tren do vi i pre vi še agre siv ne ide o lo gi je“ kom pa-ra ti sti ka mo ra (Virk, str. 217) bi ti i osta ti di sci pli na „ko ja ni je ni univer zal na ni is klju či vo par ci jal na, lo kal na kon tekst no uslo vlje na, već plu ral na“. (V. vi še o uvr šće nim ra do vi ma na ve de nih auto ra u: G. Eror, „Dur bin bez oku la ra. O na zna ka ma su tra šnji ce po red be nih stu di ja“, Fi lo lo ški pre gled, 2009, 3, str. 27–31).

Po je di ni ra do vi u ovom de lu zbor ni ka za pra vo ni su ne po sred ni je (ili ni su uop šte) usme re ni na pi ta nja po red be nih stu di ja. U pi ta nju su tek sto vi J. Bes siè rea (o pi ta nji ma eti ke i sa vre me noj knji žev noj kri ti ci i te o ri ji), J. Ne u ba u e ra (o tran sgre si ja ma ko je ka rak te ri šu „sve knji žev ne isto ri je“ jer se tek sto vi sme šta ju u raz li či te isto rij ske kon tek ste, i o in gre-siv nim knji žev nim isto ri ja ma, kad se ome đu je de lo krug: od tran sna ci o nal nog usme re nja ka na ci o nal nom – „na ci o na li stič ka in gre si ja“, u XX ve ku ta ko đe „for ma li stič ka“), Z. Mi-lu ti no vi ća (o ino va tiv nim kon cep ci ja ma svet ske knji žev no sti F. Mo ret ti ja i P. Ca sa no va), P. Haj dua (o isto ri ji i sa da šnjim „stra te gi ja ma“ po zna tog ma đar skog kom pa ra ti stič kog ča so pi sa Neo he li con, i o nje go vim pret hod ni ci ma: Ac ta Com pa ra ti o nis Lit te ra rurm Uni-ver sa rum H. Mel tzla, s kra ja XIX ve ka, i He li con /1938–1943/), M. Spi ri don (o di na mi ci kni žev nih stu di ja u di gi tal noj eri, no vim me di ji ma, elek tron skoj knji žev no sti, vir tu al noj stvar no sti, Cyber spa ce-u, i o ru mun skim knji žev nim stu di ja ma da nas, za in te re so va nim za mo der ne te o ri je fil ma) i G. Ti ha no va (o tri fak to ra raz vo ja i evo lu i ra nja knji žev ne isto ri je: na ci o nal na dr ža va, me di ji, de mo graf ske pro me ne).



Uz Eoyan ga, Bi ti ja i Vir ka, pi ta nji ma sa vre me ne kom pa ra ti sti ke se u ovom zbor ni-ku još ba ve Va ne sa Ma tajc (ko ja sma tra da se po red be na knji žev na na u ka još od po ja ve kul tur/al/nih stu di ja i raz ma ha no ve kul tur/al/ne isto ri je in ten ziv no su o ča va sa obr tom ka isto ri ji i obr tom ka kul tu ri, a oba bi bi la neo dvo ji va od obr ta ka je zi ku, i na gla ša va „si ner gij sko po lje obr ta ka je zi ku, kul tu ri i isto ri ji, ko je pre ra sta u obrt ka este ti ci“ /str. 285/; ta ko đe iz na la zi tri „in va ri jan te“ slo ve nač kog knji žev nog ka no na 1944/45-1990. na pri me ru pe sni ka F. Ba lan ti ča) i Evald Ko ren (ko ji, ko ri ste ći se na zi vom Hitchcoc ko vog fil ma Lady Va nis hes, mno go bli že re al nom sta nju, kri tič ki oce nju je „no vi, ta ko re ku ći ko ro ziv ni od nos pre ma knji žev no sti“: is ti če, na pri mer, da je knji žev nost u no voj isto ri ji ne mač ke knji žev no sti, „sa mo jed na od mno gih kul tur nih po ja va“, da ne ki gla sni ci re for mi /u kom pa ra ti sti ci/ knji žev nost pro gla ša va ju za sa mo je dan od dis kur sa, a zah te vi ma za pre u sme ra va nje u is tra ži va nji ma za pra vo „sa mu kni žev nost ta ko oči gled no is ti sku ju iz sre-di šta za ni ma nja na nje nu uda lje nu ivi cu“, kao i da knji žev no pre vo đe nje kao „Tran sla tion Stu di es“ po sta vlja ju u sre di šte i „mno gi re for ma to ri ko ji smi šlja ju tek ton ska po me ra nja u na u ci o knji žev no sti“ /str.309, 311–312/). S. Stoj men ska-El ze ser se u svom kra ćem pri lo gu ba vi pi ta nji ma i pro ble mi ma in sti tu ci o nal nog, od no sno aka dem skog i dru štve nog sta tu sa po red be nih stu di ja u Ma ke do ni ji.

Osnov noj te mi kom pa ra ti sti ke u XX ve ku (i da ljim per spek ti va ma), od no sno „kom-pa ra ti sti ci iz me đu uni ver zal nog i lo kal nog, iz me đu knji žev no sti i kul tu re“ po sve će no je, da kle, u ne kom vi du šest od dva na est ra do va u ovom „me đu na rod nom“ de lu zbor ni ka (a mo gli bi smo tu osno va no pri bro ja ti i rad M. Ju va na). Do du še, ako bi nam pu to kaz bi le i tzv. ključ ne re či na zna če ne uz one tek sto ve što su u iz vor nom ob li ku ob ja vlje ni u Pri mer jal noj knji žev no sti, on da bi „com pa ra ti ve li te ra tu re“ tre ba lo kao pred met na ći i kod M. Spi ri don (ko ju, me đu tim, ov de za ni ma ju „con tem po rary li te rary stu di es“, a „com pa ra ti ve li te ra tu-re“ ona po mi nje je di no kad se ve o ma krat ko osvr će na da na šnju na u ku o knji žev no sti u Ru mu ni ji, gde se, ka že, mo der ne te o ri je fil ma ja vlja ju kao iz vo ri mo de la za kom pa ra ti ste „na mod nom pri me nje nom pod ruč ju vi deo-tek stu al nih stu di ja u kom pa ra ti sti ci i knji žev noj te o ri ji“ /str. 319/) i kod J. Bes siè rea (gde bi se to prav da lo po mi nja njem kom pa ra ti sti ke na sa mom po čet ku i sa mom kra ju nje go vog tek sta, ili mo žda i ti me da se u uvod nom re zi meu /u ča so pi su/ po mi nju i ne ke „étu des littéra i res mul ti cul tu rel les“, dok on raz ma tra u ovom ra du, u stva ri, za ne ma ri va no op šte pi ta nje od no sa knji žev no sti i eti ke).

Do du še, sve ovo ni je ni ma lo neo bič no kad je reč o zbor ni ci ma s od re đe nim užim pred met nim pod ruč jem: ne ret ko će se nji hov či ta lac su sre sti sa tek sto vi ma ko ji ni su u ne koj ve zi sa (za)da tom te mom, ili su s njom u ve o ma la ba voj ve zi, ili sa mo na slo vom upu ću ju na tu te mu, a sa dr ži nom su vi še usmereni ne gde na dru gu stra nu. Iz vi še raz lo ga, i u ra znim okol no sti ma, auto ri ne će mo ći udo vo lji ti za mi sli or ga ni za to ra sku pa i ured ni-ka zbor ni ka, čak i ka da su do bri po zna va o ci da tog pod ruč ja knji žev nih stu di ja. Ta ko u kraj njoj in stan ci mo že mo do bi ti zbir di ver gent nih šti va u od no su na okvir nu te mu sku pa i (ili) zbor ni ka ra do va, što, ta ko đe, ne zna či da ti ra do vi, sa mi po se bi, ne mo gu bi ti zna-čaj ni. Uz to, po sto ji i u knji žev nim stu di ja ma iz ve sna vr sta in te lek tu al nog „tr ži šta“, gde se po je di ni auto ri, kao auto ri te ti na da tom pod ruč ju, i (ili) s ob zi rom na pre o vla đu ju će tren do ve u da tom tre nut ku, vi še „po tra žu ju“, i mo gu ići fre kvent no sa sku pa na skup. Tu su mo gu ći i pre vi di, po pri ro di stva ri.

Je dan pri mer: u svom pri lo gu „Od knji žev no sti do kul tu re – i na zad“, V. Bi ti na vo di na jed nom me stu ka ko je „u dru goj po lo vi ni XIX ve ka kao glav ni agens eman ci pa ci je na me sto fi lo zo fi je stu pi la en gle ska knji žev nost“ (str. 279, na slo ve nač kom; ver zi ja na



en gle skom: „[...] if, on ce in the se cond half of 19th cen tury En glish li te ra tu re had been sub sti tu ted for phi lo sophy as the cen tral agent of eman ci pa tion [...]“ – Pri mer jal na knji-žev nost, 2008, 1, str. 19). Da li tre ba da po mi sli mo da je en gle ska knji žev nost bi la svo je-vre me ni (glav ni!) fak tor eman ci pa ci je u Hr vat skoj (s ob zi rom da je Bi ti bio do ne dav no pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta u Za gre bu), ili mo žda u Slo ve ni ji, gde je skup odr žan i zbor nik ob ja vljen, ili mo žda u ta da šnjem kul tur nom i po li tič kom sre di štu, Be ču? Ili je to mo žda bi la en gle ska knji žev nost u dru goj po lo vi ni XIX ve ka u Fran cu skoj, oda kle je pr vo u vr šće ni autor ovog de la zbor ni ka? Pre će bi ti da je ovaj tekst pi san za ne ku dru gu sre di nu, ame rič ku, re ci mo...

Dru go pi ta nje, de li kat no, je ste zna če nje sa stav nog ve zni ka „i“ u na slo vu zbor ni ka, Pri mer jal na knji že nost v 20. sto le tju in An ton Ocvirk, oso bi to ako ima mo u vi du da je zbor nik for mi ran na osno vi re fe ra ta sa me đu na rod nog sim po zi ju ma odr ža nog po vo dom sto go di šnji ce ro đe nja A. Ocvir ka. Po opre de lji va nju auto ra za ob ra du po je di nih pod ruč-ja, re klo bi se da bi se mo gao upo tre bi ti ra stav ni ve znik „ili“, kad se gle da sve u kup nost zbor ni ka i od nos nje go va dva de la pre ma ce lo vi toj te mi zbor ni ka. Na i me, u ra do vi ma (ne u svi ma do du še) uvr šće nim u pr vi deo knji ge s užom te mom „An ton Ocvirk, slo ve nač ka kom pa ra ti sti ka i njen evrop ski kon tekst“ na ve de na te ma je ste raz ma tra na, a u sva kom slu ča-ju svi se oni ba ve Ocvir ko vim de lom. (Do du še, ka ko kon sta tu je sam ured nik, D. Do li nar, u pri ka zu re zul ta ta sim po zi ju ma, iz o sta je „kom plek san pri kaz Ocvir ko ve za mi sli po red be ne knji žev ne isto ri je i nje nih re a li za ci ja“ – Pri mer jal na kni žev nost, 2007, 2, str. 191.) No od dva na est ra do va, sa mo je dan je na pi sao autor van Slo ve ni je. U dru gom de lu, ko ji bi tre ba lo da bli že ra sve tli kom pa ra ti sti ku u XX ve ku naj pre, de vet ra do va pri la žu auto ri van Slo ve-ni je, a tri su pri lo zi slo ve nač kih auto ra. S ob zi rom na ve znik „i“ oče ki va li bi smo sva ka ko vi še no da u tom de lu Ocvir ka po me ne sa mo E. Ko ren, a od auto ra van Slo ve ni je je di no P. Haj du. Ukrat ko, od 24 auto ra pri lo ga, slo ve nač kog kom pa ra ti stu, i u ovom kon tek stu, u svom „vi dom po lju“, su de ći po ra do vi ma, ima ju sa mo dva, iz če ške i Ru mu ni je. Ne po mi nju ga Bes siè re i Ne u ba u rer, ali ni ti Mi lu ti no vić, Bi ti, Stoj men ska-El ze ser.

Da li to pru ža pra vu sli ku zna ča ja i do me ta Ocvir ko ve kom pa ra ti stič ke ras pra ve Te o ri ja pri mer jal ne li te rar ne zgo do vi ne, ob ja vlje ne 1936, pre štam pa ne 1975? Ni u ko li ko – ali odr ža va re al nost je zič kih i dru gih ba ri je ra. U po me nu tom pri ka zu sim po zi ju ma ka že D. Do li nar da „kao što je bi lo mo gu će pred vi de ti, pr vim te mat skim te ži štem su se ba vi li pr ven stve no, ma da ne is klju či vo, re fe ra ti slo ve nač kih uče sni ka“ (str. 190), a u uvo du knji ge kon stu je još jed nom da je „ra zu mlji vo da su pi ta nja po ve za na sa Ocvir kom ob ra đi va li pr-ven stve no slo ve nač ki sa rad ni ci, a da su se tu đi auto ri vi še ba vi li op štim po slo vi ma stru ke“ (str. 16–17). Svo je vre me no, u svom pri lo gu na me đu na rod nom sim po zi ju mu 1986. go di ne Zo ran Kon stan ti no vić je bio na pi sao o Ocvir ko voj kom pa ra ti stič koj ras pra vi da je „ve li ka šte ta što taj uvod ni je pre ve den i na ne ki od za pad nih je zi ka“, bu du ći da je on ši ri „u po re-đe nju sa Van Ti eg he mo vim iz la ga nji ma i uto li ko što Ocvirk vi đe nju kom pa ra ti stič ke mi sli ono ga vre me na otva ra po gled i do upo red nih is tra ži va nja kod osta lih slo ven skih na ro da“ („Kom pa ra ti stič ki po gle di An to na Ocvir ka u si ste mu na u ke o upo red nom pro u ča va nju knji žev no sti“, So dob ni slo ven ski je zik, knji žev nost in kul tu ra, Ob do bja, 8, 1988, str. 10).

Pre če tvrt ve ka, ta ko đe, Ul rich We is ste in je sa či nio jed nu „ana to mi ju pri ruč ni ka iz kom pa ra ti sti ke“, ob u hva tiv ši u pre gle du dva de set pri ruč ni ka (s iz u zet kom ja pan skih) na ra-znim je zi ci ma: hro no lo ški pr vi je Van Ti eg he mov, dru gi Her ge ši ćev, a tre ći je Ocvir kov – tri knji ge ta kve vr ste iz me đu dva ra ta. Za „pred mark si stič ke uvo de“(?) Her ge ši ća i Ocvir ka je, me đu tim, sa mo re če no da „oba mnogo du gu ju Van Ti eg he mu u mno go kom po gle du“,



s tim što se re zi me na fran cu skom iz Ocvir ko ve knji ge ci ti ra u dve ma na po me na ma („As se-sing the As se sors. An Ana tomy of Com pa ra ti ve Li te ra tu re Hand bo oks“, Sen sus Com mu nis, Con tem po rary Trends in Com pa ra ti ve Li te ra tu re, Tübin gen, 1986, str. 103, 105, 110, 112). We is ste in se na po čet ku ra da ogra đi vao da je po re dio i kla si fi ko vao „u gra ni ca ma svo je je zič ke kom pe ten ci je“, te da se osla njao i na po moć ko le ga sa svog fa kul te ta (i is tra ži vao struk tu ru i or ga ni za ci ju ne kih pri ruč ni ka sa mo na osno vu to ga ka ko je ona ar ti ku li sa na u pre gle du sa dr ža ja tih knji ga, pod ra zu me va no – zbog je zič kih ogra ni če nja).

Ka ko god po gle da li, pi ta nje po zna va nja je zi ka, oso bi to ma njih sre di na, ne mo že da se za o bi đe, od no sno ve ći na auto ra ko ja pi še na ma ter njem (ne-en gle skom je zi ku) je tu u star tu de fa vo ri zo va na. Mo gu se, kao na ovom sku pu u Lju blja ni, oče ki va ti pri lo zi na je zi ku sre di ne, ov de slo ve nač kom (od „do ma ćih“) auto ra, i pri lo zi ta ko re ći oba ve zno na en gle skom je zi ku (od „stra nih“ auto ra), ali je do sta ilu zor no da nas oče ki va ti da će ve ći na „stra nih“ uče sni ka raz u me ti ra do ve iz ze mlje or ga ni za to ra – uosta lom čak i ako su ti „do ma ći“ ra do vi sa pod-ruč ja ne kog „ve li kog“ evrop skog je zi ka (iz u zev en gle skog, na rav no), pa bio on i fran cu ski ili ne mač ki, itd. U uvod nom tek stu D. Do li na ra za zbor nik ra do va sa sim po zi ju ma o kom pa-ra ti sti ci u XX ve ku i An to nu Ocvir ku či ta mo (str. 19, na po me na 3) da su u sa mom zbor ni ku sve ras pra ve „tu đih auto ra“ pre ve de ne na slo ve nač ki, dok su „iz vor ne ver zi je“ šest od tih ra do va bi le ob ja vlje ne u ča so pi su Pri mer jal na knji žev nost.

Ali šta su iz vor ne ver zi je, pri lo že ne na en gle skom, kad su u pi ta nju auto ri ko ji ma en-gle ski ni je ma ter nji je zik? Te ver zi je su raz li či te pri ro de: a) ne ke su auto ri doista na pi sa li na en gle skom; b) ne ke su iz vor no na pi sa ne na ma ter njem je zi ku, ali ih je sam autor pre veo na en gle ski za skup; c) ne ke (ve ći nu?) je pre veo sa ori gi na la pro fe si o nal ni pre vo di lac, ma nje ili vi še kom pe tent no – c1) u sa rad nji sa auto rom, ili c2) pot pu no sa mo stal no. U ovom po sled-njem slu ča ju, pa i u pret hod nom, reč je o pre vo di ma, pa i o in ter pre ta ci ja ma, u onom smi slu u kom su svi pre vo di već in ter pre ta ci je. Ne kad su uoč lji ve i ter mi no lo ške raz li ke. Ali to on da sva ka ko ni su iz vor ne ver zi je, već, re ci mo, na men ske, „me đu na rod ne“ ver zi je za na uč ni skup (i/ili zbor nik ra do va). Pre će bi ti, na pri mer, da je iz vor na ver zi ja tek sta Z. Mi lu ti no vi ća pod na slo vom „Ka ko na pi sa ti isto ri ju svet ske knji žev no sti“ ob ja vlje na u nje go voj knji zi Su sret na tre ćem me stu.Ogle di iz te o ri je i in ter pre ta ci je (Be o grad, 2006), a ov de je ona na ne kim me sti ma skra će na, a dru gde ne što pro ši re na.

Osim to ga, J. Bes siè re, svo je vre me no pred sed nik Me đu na rod nog kom pa ra ti stič kog udru že nja, imao je tu pri vi le gi ju da pri lo ži tekst na ma ter njem, fran cu skom je zi ku. Da je, hi po te tič no, ne dav no pre mi nu li prof. Kon stan ti no vić ci ti ra ni rad o Ocvir ku iz 1986. („do ma-ćeg“ auto ra?) pri lo žio na istom srp sko hr vat skom / hr vat sko srp skom (od no sno na jed nom od nje go vih sa da šnjih va ri jan ti – tzv. „po li tič kih je zi ka“), bio bi za mo ljen da ga, sad kao valj da „stra ni uče snik“, pre ve de na en gle ski, ma da je on pi sao (i) ra do ve na ne mač kom, ili bi, mo žda, ne volj no bi la pri hva će na ver zi ja na ne mač kom od ugled nog kom pa ra ti ste, ko ji rad oda ši lje iz Inn sbruc ka. Da li je Fran cuz Rif fa ter re („ame ri can li te rary cri tic“ – Encyclopædia Bri tan ni ca) ko ji je od svo je 23 go di ne ži veo u SAD, i do dao ta mo jed no slo vo u svo je ime (po stav ši od Mic he la Mic hael), „do ma ći“ fran cu ski pi sac kao autor onih stu di ja što ih je po tom na pi sao na fran cu skom (ali ne i onih što ih je na pi sao na en gle skom, pa su pre ve de ne na fran cu ski)? Šta sa Wel le kom? Gde i na kom je zi ku je pi sao Mi lan V. Di mić kao do ma ći kom pa ra tist? Itd.

Uz to, po što ni je reč o na u ci kao što je fi zi ka ili bi o lo gi ja već o jed nom pod ruč ju hu ma ni sti ke, ra do vi (sa mo)pre ve de ni na en gle ski će sa mo ret ko, je zič ki, bi ti na (po želj-



noj) vi si ni ra do va auto ra ko ji ma je en gle ski ma ter nji je zik, ili ži ve u sre di ni gde se go vo ri en gle ski. A ne ma ju li pre ten zi ju po je di ni te o re ti ča ri da ospo re kon sti tu tiv nu gra ni cu iz me-đu na u ke i knji žev no sti, pa ne bi li on da, uto li ko pre, pi ta nja je zi ka po je di nog tek sta na sku pu (nje go vih od li ka, lek sič kog bo gat stva, oso be no sti) mo ra la ta ko đe bi ti... oce nji va na (a start ne po zi ci je „knji žev ni ka“ oči to ne rav no prav ne)? I D. Do li nar na vo di, pi šu ći o sim-po zi ju mu, te ško ću svih or ga ni za to ra me đu na rod nih sku po va, na i me pi ta nje rad nog je zi ka (od no sno jezikâ), is ti ču ći da su i na sa mom sku pu o Ocvir ku stra ni uče sni ci na čel no po dr-ža li rav no prav nu upo te bu vi še je zi ka, no „na rav no pr ven stve no do ma ćeg“ (Pri mer jal na knji žev nost, 2007, 2, str. 192).

Naj zad, od nos mo ći „cen tra“ („cen ta ra“) i „pe ri fe ri je“ („pe ri fe ri ja“) u kul tu ro lo škom smi slu, pre te žno usme ra va nje in te re so va nja (od „pe ri fe ri je“) ka „cen tri ma“, sa ja snim re-per ku si ja ma na pi ta nja stru ke, uvek se mo gao uoči ti. Na pri mer, kad je reč o Ocvir ku, ka ko kon sta tu je M. Ze len ka u svom pri lo gu slo ve nač kom zbor ni ku (str. 99), na ći će mo „me đu če škim sla vi sti ma sa mo skrom ne re ak ci je na Ocvir ko vo na uč no de lo“, a nje go vu knji gu je je di no pri ka zao po lo ni sta K. Krej či 1937. go di ne (u sin te tič koj re cen zi ji, uz još če ti ri knji ge), i to je je di na če ška re cen zi ja tog Ocvir ko vog de la (str. 98–99). Dionýz Ďuri šin je, re ci mo, imao iz da nje na ne mač kom, Ver gle ic hen de Li te ra tur foschung (1972, Ber lin, DDR), po tom i na en gle skom, So ur ces and Syste ma tics of Com pa ra ti ve Li te ra tu re (1974, Bra ti sla va). Te su knji ge na kon iz ve snog vre me na ušle u raz ne bi bli o gra fi je, a u vi do krug sa mih kom pa ra ti sta na Za pa du znat no ka sni je (ili ni ka da). Te ško da bi taj ne rav no prav ni od nos ne stao i on da ka da bi u me đu na rod nom sim po zi jum skom „sa o bra ća ju“ cir ku li sa li is klju či vo ra do vi na en gle skom (pa mo žda i sko ro sve stu di je iz stru ke bi le pi sa ne na en gle-skom). Ona na ve de na ini ci jal na ne rav no prav nost ne bi ti me bi la ni ti uma nje na, a po ka za lo bi se, to se opa ža već da nas, da bi, su o če ni sa ogrom nom pro duk ci jom ra do va, mno go vr ši li pre li mi nar nu se lek ci ju po kri te ri ju mu cen tar (cen tri) – pe ri fe ri ja (pe ri fe ri je). Iza „po li tič ki /na uč no ko rekt ne“ re to ri ke o zna ča ju rav no prav nog cir ku li sa nja ra do va iz hu ma ni stič kih na u ka sto je če sto po ra zna ne zna nja i oči gled na ne za in te re so va nost, u prak si.

Dva pri me ra: pod vođ stvom Evrop ske na uč ne za du žbi ne (ESF) raz vi jen je „Evrop-ski re fe rent ni in deks za hu ma ni sti ku“ (ERIH) sa ci ljem da osna ži glo bal nu „vi di lji vost“ vi so ko kva li tet nih is tra ži va nja u hu ma ni stič kim na u ka ma u ce loj Evro pi (na spram ame rič-ke „op ti ke“), a pr va fa za ovog pro jek ta (za po če tog još 2002!) za vr še na je 2008. go di ne usta no vlje njem ta ko zva ne „in ci jal ne li ste“ no se ćih evrop skih aka dem skih ča so pi sa (raz vr-sta nih po zna ča ju u A, B i C ka te go ri je), ko je su sa či ni li čla no vi 15 eks pert skih „pa ne la“ (od bo ra), po na u ka ma.

I ka da, pro bi ja ju ći se kroz In ter net-stra ne, do đe te do tra že ne obla sti K n j i ž e v n o s t, pa se da lje in for mi še te kroz ru bri ke: Di sci pli ne, Sco pe no te, Ini tial List, Pa nel mem bers, Sta ti stics, Met ho do logy and Pro cess Sum mary, i do đe te naj zad do In te gra ted li ste (sa ozna kom ka te go ri je, je zi ka i ze mlje iz da va nja) sačinjene od ne kih 750 ča so pi sa što iz la ze di ljem Evro pe, ot kri će te – šta? Da na hr vat skom je zi ku (HR) iz la ze tri zna čaj na ča so pi sa: No va pri sut nost („ča so pis za in te lek tu al na i du hov na pi ta nja“ od 2003, u ze mlji sa istom ozna kom HR), i ča so pi si Knji žev nost i je zik (ina če iz da nje Dru štva za srp ski je zik i knji žev nost Sr bi je) i Le to pis Ma ti ce srp ske (u ze mlji sa ozna kom CS /Cr na Go ra – Sr bi ja?/). Još je ob u hva ćen i ča so pis u Hr vat skoj Slo vo (ko ji ob ja vlju je „znan stve ne i struč ne član ke iz pa le o sla vi sti ke, po seb no iz pod ruč ja hr vat skog cr kve no sla ven skog je zi-ka, hr vat ske sred njo vje kov ne knji žev no sti i gla go lja ške ba šti ne“, od 1952), sa pri lo zi ma na je zi ci ma MU (vi še je zič nim) a u Sr bi ji Uj Sympo sion (sa pri lo zi ma na ma đar skom:



HU). Tih pet ča so pi sa su vr hun ski na uč ni ča so pi si u dve ze mlje, svi u ni skoj ka te go ri ji C, a ob ja vlju ju pri lo ge na je zi ci ma HR, MU i HU. Ne ma Umjet no sti ri je či, ne ma ni jed nog zbor ni ka Ma ti ce srp ske, itd.

Ovu, kad je reč o aka dem skoj pe ri o di ci u Hr vat skoj i Sr bi ji, ap surd nu li stu i ka te go-ri za ci ju, da ap surd ni ja ne mo že bi ti, sa či nio je eks pert ski pa nel ko ju je do sre di ne 2008. či ni lo se dam uva že nih pro fe so ra iz Ru mu ni je, Špa ni je, Bel gi je, Ve li ke Bri ta ni je, Ir ske, Fin ske i Ne mač ke, od ko jih – even tu al no – mo že da či ta ra do ve na je zi ku „HR“ Mo ni ca Spi ri don (uče snik sku pa u Lju blja ni, sa ra dom či ja bi bli o gra fi ja, oče ki va no, ne ma ni jed nu je di ni cu na je zi ku „HR“, ni ti na slo ve nač kom). Ig no ran ci ja par exel len ce! ( Iz Slo ve ni je su ov de dva ča so pi sa: Pri mer jal na knji žev nost, u ka te go ri ji B, i Sla vi stič ka re vi ja, Ča so pis za je zi ko slo vje in li te rar ne ve de – C, sa ra do vi ma na je zi ci ma „MU“, ta ko da ni je uvr šćen ni je dan ča so pis sa pri lo zi ma is klju či vo na slo ve nač kom.) Tih se dam ča so pi sa su, ujed no, svi (od no sno je di ni) ča so pi si sa gle da ni, valj da s mu kom, te le sko pom na ju go/ju žno-slo ven-skom pro sto ru. Tre ba li uop šte re ći da su li ste ov de ob u hva će nih ča so pi sa iz Ve li ke Bri ta-ni je, Fran cu ske, Ho lan di je, Ita li je..., ne upo re di vo po u zda ni je, a u sva kom slu ča ju ve o ma eks ten ziv ne. Na pri mer, ima sko ro osam de set ča so pi sa sa pri lo zi ma na fran cu skom, či ja bi ana li za bi la vr lo za ni mlji va, a ko ji pre ten du ju da – kom pe tent no, što se pod ra zu me va – „po kri va ju“ ne sa mo fran cu sku knji žev nost već i (po seb nim pe ri o dič nim pu bli ka ci ja ma) ve li ki broj stra nih knji žev no sti. Ipak smo bla go na klo no upo zo re ni da ove li ste na uč nih ča-so pi sa ne tre ba ko ri sti ti kao je di nu (ali ve ro vat no tre ba kao glav nu, mo že se pret po sta vi ti) osno vu za pro ce nji va nje po je di nih kan di da ta za po lo ža je ili za una pre đi va nje ili kan di da ta za is tra ži vač ke sti pen di je! Videti (ci ti ra no 12. VI 2010):

http://www.esf.org/in dex.php?eID=tx_naw se cu redl&u=0&fi le=fi le ad min/be_user/re se arch_are as/HUM/Do cu ments/ERIH/Li te ra tu re_FI NAL%282008%29in te gra ted.pdf&t=1276448121&hash=0a1fc6b3350aab6fb18ecbf6b1268915.

Dru gi pri mer za ovu ne ve se lu re la ci ju cen tar–pe ri fe ri ja bi će po zajm ljen od T. Vir ka, i ne od no si se na ne ki ne zna lač ki vid ka te go ri za ci je ne go na tek sto ve sa me. U jed nom tek stu pod re či tim na slo vom: „No vi pri stup, sta re za blu de“ Virk pri ka zu je pe tu sve sku Po red be ne isto ri je knji žev no sti na evrop skim je zi ci ma (CHLEL), ko ja je „ta ko re ći me-ga pro jekt kom pa ra ti stič ke stru ke“, sve sku po sve će nu „Ro man tič noj pro zi“. Uz dru ge kri tič ke opa ske, autor tu skre će pa žnju na „evro cen tri zam“ unu tar evro cen tri zma, na i me „za pad no cen tri zam“, ko ji se is ka zu je na vi še na či na. U ovoj sve sci Po red be ne isto ri je, na pri mer, ve ći na čla na ka ob ra đu je zbi va nja u ne mač koj, en gle skoj i fran cu skoj knji žev-no sti, ne ki se do ti ču još ru ske, ita li jan ske, špan ske i la ti no a me rič ke, dok dru ge knji žev-no sti osta ju po pra vi lu pot pu no pre ću ta ne, kao da ih ne ma. Za ta kvo ig no ri sa nje ve li kog bro ja „mar gi nal nih“ evrop skih knjžev no sti ne ma oprav da nja, do da je Virk su vo, sve dok Me đu na rod no kom pa ra ti stič ko udru že nje (AILC/IC LA) ili ured nič ki od bor ne pro me ni na slov se ri je u „Po red be na isto ri ja knji žev no sti na ne kim ve ćim evrop skim je zi ci ma“. A is ho di šte te si tu a ci je je u još jed nom „cen tri zmu“, na i me u oči gled nom uve re nju da su do bri po zna va o ci knjžev no sti pr ven stve no oni što su na za pad no e vrop skim i ame rič kim uni ver zi te ti ma, i za to je ve li ka ve ći na sa rad ni ka – svi iz u zev dva – „re gru to va na“ s tih uni ver zi te ta: ce lu is toč nu Evro pu, od Ru si je do Bal ka na, raz ma tra ju sa mo dva sa rad ni ka od ukup no 38 auto ra! A po sle di ca za pad no cen trič nog sa sta va sa rad ni ka je pr ven stve no ta da su mno gi po da ci što ih oni na vo de ne po u zda ni, manj ka vi ili čak po gre šni. Još kob ni je je to da su ta ko zva ne „mar gi nal ne“ knji žev no sti za to po sve od gur nu te na rub ili čak ni su uzi ma ne u ob zir. („No vi pri sto pi, sta re za blo de. Pri mer jal na zgo do vi na li te ra tur v evrop skih



je zi kih“, Pri mer jal na knji žev nost, 2009, 2, str. 1, 13–16, 20). A upra vo je pri log T. Vir ka u zbor ni ku Pri mer jal na knji žev nost v 20. sto le tju in An ton Ocvirk iz u zet no kom pe tent no i eru dit ski na pi san, sa ob u hvat no šću (i kri tič kim pri stu pom) što se od an glo a me rič kih, pa i fran cu skih auto ra, čak ni ne oče ku je (oni su u tom smi slu naj če šće, pod ra zu me va no, ve o ma „pa ro hi jal ni“). Nje gov pri log „Uni ver zal na ali na ci o nal na, glo bal na ali lo kal na – ali plu ral na pri mer jal na knji žev nost?” uklju čen je u za ključ no po gla vlje nje go ve knji-ge Pri mer jal na knji žev nost na pre lo mu ti soč le tja. Kri tič ki pre gled, ko ja je objavljena u Lju blja ni iste go di ne.

Gvo zden Eror



Ka rel Krejčí, So ci o lo gie li te ra tury. Ed. Mi loš Ze len ka, Ivo Pospíšil. – Pra ha: Gra da Pu blis hing, 2008. – 160 s.

За лич ност и де ло Ка ре ла Креј чи ја (1904–1979) нај че шће се ве зу је ње го ва ак тив-ност у обла сти по ло ни сти ке, бо хе ми сти ке, сла ви сти ке и ком па ра тив не књи жев но сти. Креј чи је за вр шио Фи ло зоф ски фа кул тет Кар ло вог уни вер зи те та где је сту ди рао код ис так ну тих про фе со ра: гер ма ни сте Ото ка ра Фи ше ра и по ло ни сте Мар ја на Шиј ков-ског; био је и пред сед ник Со ци о ло шког клу ба ак тив ног за вре ме Дру гог свет ског ра та, у ве зи са чи јом је де лат но шћу Креј чи јед но вре ме био ухап шен. По сле ра та је по стао ре дов ни про фе сор и по све тио се на у ци о књи жев но сти ко ју за ду жу је јед ним пот пу но но вим при сту пом у ис тра жи ва њу и опи су књи жев них по ја ва, што се до во ди у ве зу са со ци о ло ги јом књи жев но сти, чи је по став ке и ме то де Креј чи ре а ли зу је го то-во у истом пе ри о ду ка да је у књи жев ним кру го ви ма у Че хо сло вач кој би ла ак ту ел на струк ту ра ли стич ка ме то да Ја на Му кар жов ског. Уз број не пу бли ка ци је и сту ди је, ва-жне по ме на су и две Креј чи је ве мо но гра фи је: Со ци о ло ги ја књи жев но сти (So ci o lo gie li te ra tury, 1944), и дру га Вар то ло меј Па проц ки из Го го ла и Па проц ке Во ле. Жи вот, де ло, фор ма и је зик (Bar to lo mìj Pa procký z Hlo hol a Pa procké Vù le. Ži vot, dílo, for ma a jazyk, 1946). Међутим, студија Социологија књижевности ни је има ла од го ва ра ју ће из да ње, јер је об ја вље на у Ар хи ву Ин сти ту та за со ци јал но и при вред но обра зо ва ње (Ar chiv Ústa vu pro sociální a hospodářskou výcho vu) у ма лом бро ју при ме ра ка ко ји су ве ћи ном би ли из гу бље ни. Дру го из да ње мо но граф ске пу бли ка ци је Ка ре ла Креј чи ја Со ци о ло ги ја књи жев но сти уре ди ли су у са рад њи Иво По спи шил и Ми лош Зе лен ка то ком 2008. По но вље но из да ње овог за ни мљи вог и чи та ња вред ног де ла омо гу ће но је за хва љу ју ћи то ме што је у књи жев ној и на уч ној за о став шти ни Фран ка Вол ма на са чу ван је дан ша пи ро гра фи са ни при ме рак, ко ји је, ра ди по нов ног пу бли ко ва ња, из-да ва чи ма усту пио Сла во мир Вол ман.

Уз ин те грал но Креј чи је во де ло, ова пу бли ка ци ја са др жи оп ши ран пред го вор про фе со ра По спи ши ла и Зе лен ке, у ко ме се са зна је о ве о ма ак тив ној де лат но сти Ка ре ла Креј чи ја. Пре све га, нај ви ше па жње по све ће но је пред ста вља њу Креј чи је ве књи жев не со ци о ло ги је и ком па ра ти стич ким им пул си ма, као и пре ци зи ра њу раз ли ке ко ја је по сто ја ла из ме ђу со ци о ло ги зма и струк ту рал не есте ти ке. Де ло Ка ре ла Креј-чи ја ни је при вла чи ло ве ли ко ин те ре со ва ње на уч не пу бли ке, те с тим у ве зи ауто ри пред го во ра на во де би бли о гра фи ју ра до ва по све ће них Креј чи је вим ис тра жи ва њи ма; она об у хва та тек де се так би бли о граф ских је ди ни ца на че шком и пољ ском је зи ку. Основ не би о граф ске и би бли о граф ске по дат ке о Креј чи ју, ауто ри про на ла зе у ње го-вој Ауто би о гра фи ји до вр ше ној 1958, на гла ша ва ју ћи да су ти по да ци ва жни јер су у ди рект ној ве зи са са зре ва њем Креј чи је вих ме то до ло шких по сту па ка. Ту се углав ном по го ди на ма хро но ло шки на во ди ње го во по ли тич ко са зре ва ње и дру штве ни ан га жман ко ји је имао раз ли чи те по сле ди це по Креј чи ја.

У књи жев не во де Ка рел Креј чи је сту пио то ком сво јих сту ди ја сре ди ном два де-се тих го ди на, ка да се на Фи ло зоф ском фа кул те ту ко нач но опре де лио за сту ди је по ло-ни сти ке. У сво јим ра ним ис тра жи вач ким тек сто ви ма ин те ре со ва ње упу ћу је мо дер ној лу жич ко срп ској дра ми, те се у на уч ним кру го ви ма по ка зао као вр стан со ра би ста. Бо ра вак на пољ ским уни вер зи те ти ма у Вар ша ви и Кра ко ву, као и пу бли ци стич ка де лат ност, ре зул ти ра ли су зна чај ним ра до ви ма у ко ји ма се по сте пе но ис кри ста ли сао



ње гов ис тра жи вач ки ме тод: со ци о ло шко-ре цеп тив на сту ди ја ве ли ких дру штве них про ме на (као што су ре во лу ци ја или уста нак) у ко ји ма се ис ти че уло га су бјек та у исто ри ји. У ве зи са овим ме то дом се на во де сле де ће Креј чи је ве те мат ски бли ске сту ди је: 1. „Пр ва кри за че шког сло вен ства. Ути цај пољ ског Но вем бар ског устан ка на че шки на род ни пре по род“ („První kri se českého slovanství. Vliv polského povstání li sto pa dového na české národní obrození“); 2. „По ља ци у Че шкој у до ба Но вем бар ског устан ка и ’Ве ли ке еми гра ци је’“ („Poláci v čechách v do bě povstání li sto pa dového a Velké emi gra ce“); 3. „Но вем бар ски уста нак и че шки пре по род“ („Povstání li sto pa dové a české obrození“). Из на сло ва Креј чи је вих сту ди ја мо же се оче ки ва ти да су књи жев ни еле мен ти у дру гом пла ну, иако њи хо ва естет ска вред ност ни у ком слу ча ју ни је за по-ста вље на. За пра во пи та ње ко јим се он као књи жев ни со ци о лог у на ве де ним сту ди ја ма ба ви је сте: ка ко ле па књи жев ност уз сво ју до ми нант ну естет ску функ ци ју де лу је на дру штве ни фе но мен, и ко ли ко се из тог фе но ме на објек тив но мо гу ре кон стру и са ти оп ште по ли тич ке иде је ко је по зи тив но де лу ју нпр., на исто ри ју ма лих на ро да. У свом ха би ли та ци о ном ра ду – Пољ ска књи жев ност у ре во лу ци о нар ним вр тло зи ма (Polská li te ra tu ra ve vírech re vo lu ce, 1934), Креј чи већ у уво ду на зна ча ва сво је те о риј ске осно-ве ко је су би ле упу ће не на прак тич ну при ме ну со ци о ло шке ме то де. У њој се ис ти че да исто ри ја по ли тич ких иде ја (кон крет но исто ри ја ре во лу ци о нар ног раз ми шља ња у Пољ ској ко ја кул ми ни ра 1905), ни је пра ви циљ књи жев но на уч ног ис тра жи ва ња, већ упра во сред ство у фор му ла ци ји књи жев ног оце њи ва ња са ста но ви шта струк ту-рал не естет ске ин тер пре та ци је. Креј чи ја из ме ђу оста лог, у са мом де лу не за ни ма да ли је не ки пред став ник пољ ских књи жев ни ка био у пра ву, већ ко ја су кон крет на умет нич ка сред ства ауто ри ус пе ли да у сво јој ства ра лач кој ре флек си ји ис ко ри сте, и ко нач но ка кву су умет нич ку вред ност та ква сред ства има ла.

Да кле, ко ре ни Креј чи је ве ме то до ло шке ини ци ја ти ве мо гу се про на ћи у ме ђу рат-ном пе ри о ду ка да се овај ме то до ло шки прин цип ули ва у че шку књи жев ну исто ри о гра-фи ју, у свр ху ус по ста вља ња сво је вр сног „про то ти па” ком плек сне књи жев но и сто риј-ске мо но гра фи је, ко ја ће на ра тив ним по ступ ком пру жи ти књи жев не фак те у ши ро ком ком па ра тив ном окви ру: њи хо ва зна чењ ска си сте ма ти за ци ја по ка зу је про бле ма ти ку ре цеп ци је и жан ров ску кон кре ти за ци ју де ла у вре мен ској рав ни, у нај ра зли чи ти јим се ман тич ким кон тек сти ма. Те иако ни је био ни ка кав ме то до ло шки кон зер ва ти вац, Ка рел Креј чи ипак пред ста вља из ве сну „ме то до ло шку про тив те жу и кри тич ку ал тер-на ти ву” у од но су на струк ту ра ли стич ке кон цеп те Пра шког лин гви стич ког кру жо ка и струк ту рал ну есте ти ку Ја на Му кар жов ског. Са ста но ви шта пост мо дер не на у ке о књи жев но сти, Креј чи је ва ме то да мо гла би да из гле да ису ви ше тра ди ци о на ли стич ка и те о риј ски не ста бил на у од но су на та да шња струк ту ра ли стич ка до стиг ну ћа, ме ђу-тим ње го ва син те тич ка и мо но граф ска де ла оста ла су при мер фи ло ло шке тач но сти и по у зда но сти. Штави ше, па жљи во про у ча ва ње на уч них тек сто ва ко је Креј чи пи ше три де се тих и че тр де се тих го ди на ХХ ве ка, по ка за ло би да ње го ва со ци о ло шка ста-но ви шта и ни су то ли ко раз ли чи та од струк ту ра ли стич ких, а ка да је би ла у пи та њу исто ри ја књи жев но сти, Креј чи је сма трао да је ва жно син те ти са ти под јед на ко и има нент не и спо ља шње кри те ри ју ме. Оно што ње го во ста но ви ште чи ни вред ним и зна чај ним је сте на до гра ђи ва ње ап стракт не схе ме књи жев не исто ри је кон крет ним тек стом, где се уме сто за тво ре ног и ра ци о нал ног дис кур са, про шлост „ожи вља ва“ лич ним до га ђа јем у ко ји се уме ће „дух до ба“, од но сно при по ве дач ки су бјект ко ји ди рект но уче ству је у про це су ства ра ња по је ди нач них ин тер пре та ци ја и тра же ња



це ло ви тог зна че ња књи жев ног де ла. У Пред го во ру Со ци о ло ги је књи жев но сти та ко са зна је мо, да овом ме то дом Креј чи отва ра по ље се ман тич ких мо гућ но сти тек ста, чи је до стиг ну ће ни је ве за но са мо за од го вор на пи та ње „шта не ко де ло зна чи“, већ кон цен-три са ње на про бле ма ти ку пи та ња „на шта се де ло од но си и ка ква му је функ ци ја“. У на став ку тек ста сле ди об ја шње ње да Креј чи у сво јим ин тер пре та ци ја ма на сто ји да се иден ти фи ку је са ди на ми зу ју ћим и ства ра лач ким про це си ма чи та ња и пи са ња, где ис тра жи вач, сли ко ви то ре че но, не сто ји пред тек стом струк ту ра ли стич ки озна чен као изо ло ва ни објект, већ га про жи ма са свих стра на као ње гов ин те грал ни са став ни део, као по тен ци јал ни парт нер ко ји же ли да што бо ље до ку чи ње го ве ду бин ске сло је ве и це ло ви ти сми сао. Ауто ри пред го во ра на по ми њу да ће се со ци о ло ги ја књи жев но сти раз у ме ти у це ло сти уко ли ко се до пу ни чи та њем мо но граф ске сту ди је Је зик у раз во ју дру штва. Сту ди ја из со ци о ло ги је књи жев ног је зи ка (Jazyk ve vývo ji spo leč no sti. Stu die ze so ci o lo gie spi sovného jazyka, 1947). У њој је при ка за на прак тич на и сим бо лич на вред ност је зи ка у ве зи са естет ском функ ци јом у по ли тич ком кон тек сту.

Текст Со ци о ло ги је књи жев но сти са др жи се дам на ест по гла вља, од ко јих су не ка про ши ре на од го ва ра ју ћим под на сло ви ма. Креј чи на са мом по чет ку го во ри о књи жев но сти као о дру штве ној по ја ви, бу ду ћи да по ред ауто ра, сва ко умет нич ко де ло (па и књи жев ност) под ра зу ме ва по сто ја ње ре ци пи јен та; те с тим у ве зи дру штве на функ ци ја књи жев ног де ла не мо же за ви си ти са мо од ње го вог твор ца. Креј чи го во ри и о по сто ја њу две раз ли чи те вр сте ме ђу соб ног ути ца ја и по ве за но сти кул тур них и дру штве них про ме на. У пр вом слу ча ју он ис ти че да раз ли чи те про ме не у дру штву мо-гу да ожи ве и ре ва ло ри зу ју кон крет не кул тур не и књи жев не са др жа је (илу стра тив но се на во ди при мер ан тич ке књи жев но сти ко ја је у пе ри о ду ре не сан се после сред њег ве ка по но во би ла ак ту ел на). С дру ге стра не, по сто је при ме ри ка да пи са на реч мо же да по кре не дру штве не про ме не, у ве зи са чим Креј чи на во ди осва ја ња Алек сан дра Ма ке дон ског, ин спи ри са на ње го вом ши ро ком еру ди ци јом и по зна ва њем Хо ме ро вих епо ва; по том го во ри о Фран цу ској ре во лу ци ји у кон тек сту Вол те ро вих и Ру со о вих фи ло зоф ских ста но ви шта, а ре во лу ци ју 1848. до во ди у ди рект ну ве зу са пе ром Вик-то ра Игоа. Ме ђу тим, иако се чи ни да се Креј чи у сво јим ис тра жи ва њи ма и илу стра-тив ним при ме ри ма уда ља ва од књи жев но сти, он ни јед ног тре нут ка не гу би из ви да естет ску функ ци ју де ла. За пра во, чи та во јед но по гла вље Со ци о ло ги је књи жев но сти по све ће но је ис тра жи ва њу оно га шта је за пра во пред мет ин те ре со ва ња на у ке о књи-жев но сти. Књи жев на со ци о ло ги ја, ка ко ис ти че Креј чи, сво је ин те ре со ва ње упу ћу је ка свим књи жев ним жан ро ви ма, не са мо они ма за ко је се прет по ста вља да има ју естет ску функ ци ју (ви со кој књи жев но сти). Од ре ђе ње мо дер не на у ке о књи жев но-сти пре ма ко ме у књи жев ност спа да сва ко де ло ко је има естет ску функ ци ју, за пра во ни је до бро од ре ђе ње, бу ду ћи да естет ска функ ци ја за ди ре и у ва ну мет нич ки до мен. Пре ма ту ма че њу Креј чи ја, би ло ко ја пи са на реч (ути ли тар на или естет ска) мо же има ти дво ја ки ка рак тер; на при мер, ме ди цин ски при руч ник мо же има ти естет ску функ ци ју уко ли ко га чи та про се чан чи та лац у свр ху оп ште ин фор ми са но сти, док с дру ге стра не, умет нич ко де ло гу би естет ску функ ци ју ка да га чи та ли це са на ме ром да га струч но при ка же (ко рек тор, цен зор и сл.). С тим у ве зи се за кљу чу је да естет ска функ ци ја у књи жев ном де лу мо же да бу де глав ни и је ди ни циљ, али мо же да бу де и сред ство за ис ти ца ње тен ден ци о зних ци ље ва код де ла ко ја не спа да ју у књи жев ност (то мо гу да бу ду ра зни по ли тич ки или ре ли ги о зни тек сто ви). Ка ко би ло, књи жев на со ци о ло ги ја по ста вља на пр во ме сто естет ску функ ци ју из два раз ло га: нај пре јер



се ра ди о оба ве зном еле мен ту за сва књи жев на де ла, без ко га та ква де ла не би смо пре по зна ли као књи жев на; и ко нач но за то што естет ска функ ци ја има нај ве ћи ути цај на тра ја ње вред но сти књи жев ног де ла.

У ве зи са Креј чи је вом Со ци о ло ги јом књи жев но сти илу стра тив но на ла зи мо за ни мљи вим ње го во со ци о ло шко раз вр ста ва ње књи жев но сти ко је мо же би ти дво ја-ко. Ов де се за пра во ра ди о по де ли књи жев но сти на дру штве не гру пе, где Креј чи у хо ри зон тал ну по де лу свр ста ва раз ли чи те на ро де и кра је ве, а у вер ти кал ну раз ли чи-те дру штве не сло је ве. У пр вом слу ча ју, на во ди се об ја шње ње фе но ме на на род не и над на ци о нал не књи жев но сти. Ка да је у пи та њу над на ци о нал на књи жев ност, ра ди се пре све га о иза бра ном је зи ку ко ји не слу жи као сред ство ко му ни ка ци је, већ по-ста је из раз кул тур не су пер и ор но сти ње го вих ко ри сни ка; ова кав је зик не тре ба да раз у ме сва ки при пад ник не ког на ро да, већ са мо по себ на гру па чи та ла ца раз ли чи тих на ро да. То је био ка рак тер ла тин ске сред њо ве ков не књи жев но сти ко ји су ко ри сти-ли обра зо ва ни при пад ни ци цр кве, на уч ни ци и ху ма ни стич ки уче ња ци и пе сни ци. Хо ри зон тал но по сма тра но, мо же се го во ри ти и о пој мо ви ма као што су књи жев ни цен тар и ре ги о нал на књи жев ност. Ове пој мо ве Креј чи ис ти че да би об ја снио ко ли ко је ва жно ме сто где се кон цен три ше нај ве ћи број пи са ца и нај ак тив ни ји чи та лач ки слој. Ва жну хо ри зон тал ну по де лу књи жев но сти чи не еми грант ска, ко ло ни јал на, про-вин циј ска и ре ги о нал на књи жев ност. За ни мљи вим се чи не на ве де ни при ме ри ко ји илу стру ју еми грант ску књи жев ност у чи ју свр ху Креј чи из два ја че шку по бе ло гор ску еми гра ци ју (1620), пољ ску ро ман ти чар ску еми гра ци ју (1831) и ру ску еми гра ци ју после бољ ше вич ке ре во лу ци је (1917). С об зи ром на то да је текст о со ци о ло ги ји књи жев но сти на стао то ком 1944, Креј чи ни је мо гао да пред ви ди че шку еми гра ци ју ко ја ће усле ди ти после 1968. и има ти ве ли ког ути ца ја на на ста нак и об ли ко ва ње књи жев них са др жа ја у че шкој књи жев но сти два де се тог ве ка..

Вер ти кал на по де ла, од но си се на дру штве не кла се и сло је ве, и упра во са ста но-ви шта број них дру штве них про ме на и кла са об ја шња ва раз вој књи жев но сти (ко ји Креј чи оквир но по сма тра од ху ма ни зма и ре не сан се до са вре ме ног до ба). То ни је об ја шње ње фор ма ли ста по ко ме се прав ци у раз во ју књи жев но сти сме њу ју на осно-ву сво јих су прот но сти, већ се по сто ја њем раз ли чи тих кла са и њи хо вих ин те ре са у дру штву, ства ра ју од ре ђе ни усло ви ко ји ути чу на кон крет не књи жев не са др жа је пред ста вље не књи жев ним де лом. Све ве ће ра сло ја ва ње дру штва од ху ма ни зма и ре не сан се до два де се тог ве ка, узро ко ва ло је ди на ми чан и ра зно вр сан раз вој књи жев-но сти у ве зи са ко јим се мо же об ја сни ти на ста нак и функ ци ја од ре ђе них књи жев них жан ро ва и вр ста, или са дру ге стра не њи хов не ста нак. Из ме ђу оста лог, за ни мљи во је при ме ти ти да је сва ки књи жев ни пра вац имао раз ли чи те дру штве не ка рак те ри сти-ке, нпр: ре не сан сни и ре фор ма циј ски по крет би мо гао да се опи ше као ари сто крат-ско-па три циј ски, ба рок као из раз вла дар ског ап со лу ти зма, кла си ци зам је био до ба про све ће ног ап со лу ти зма, док је ро ман ти зам из ра жа вао бунт и ре во лу ци о нар ност, ко ме ша ње ме ђу свим дру штве ним сло је ви ма, што је ре зул ти ра ло ре а ли змом у ко ме ће сво је ме сто до би ти гра ђан ска књи жев ност; број ни аван гард ни прав ци ко ји ће из ње про и за ћи кра јем де вет на е стог ве ка, при пре ми ли су пут за про ле тер ску књи жев ност по чет ком два де се тог ве ка. По ова квом обра сцу мо гла би се об ја сни ти и са вре ме на књи жев на про дук ци ја и ње на огром на ра зно вр сност.

Вер ти кал ну по де лу књи жев но сти Креј чи до вр ша ва фе но ме ном књи жев ног ки ча ко ји ов де не об ја шња ва, већ се из на ве де ног тек ста за кљу чу је да се ра ди о књи жев ном



оства ре њу без ори ги нал них ин тен ци ја ко је же ли да ли чи на ви со ку књи жев ност, а да у су шти ни ни шта но во не ка зу је већ по на вља, а мо жда чак и пла ги ра. Упра во ће се на ову те ма ти ку на до ве за ти Креј чи је ва ис тра жи ва ња у обла сти књи жев ног ства-ра ла штва у кон тек сту дру штве не сре ди не и ње ног ути ца ја на на ста нак књи жев ног де ла. У окви ру раз ми шља ња о књи жев ном жи во ту уоп ште, тре ба има ти у ви ду да се ме ђу број ним и сло же ним дру штве ним еле мен ти ма ко ји ути чу на књи жев ност, из два ја гру па по ја ва ко је са ма књи жев ност ства ра, то су – пи сац, књи жев но де ло и чи та лач ка пу бли ка. Сам аутор ни је са мо пи сац, већ је и сам чи та лац, што зна чи да ства ра под све сним или под све сним ту ђим ути ца јем. Сто га је јед но од пи та ња ко је књи жев на со ци о ло ги ја ис тра жу је, ве за но за чи та ње и мо гу ће ме ђу соб не књи жев не ути ца је, као и за на ста нак пла ги ја та. У ве зи са свим већ на ве де ним еле мен ти ма ис-тра жи ва ња књи жев не со ци о ло ги је, у на став ку се по ста вља пи та ње естет ске нор ме и књи жев не кри ти ке. Ко нач но, со ци о ло ги јом књи жев но сти уз на ста нак књи жев них пра ва ца, ску пи на и ге не ра ци је пи са ца, об ја шња ва ју се и про бле ми ве за ни за из да-ва ње књи жев ног де ла, фе но мен ме це на, ауто сти ли за ци ја пи сца и књи жев не ми сти-фи ка ци је. У ве зи са чи та лач ком пу бли ком, па жњу за вре ђу је Креј чи је во об ја шње ње оно га шта пред ста вља ин те ре со ва ња чи та ла ца и слу ша о ца, као и са ма пси хо ло ги ја ре ци пи јен та књи жев ног де ла. Не ка од по след њих по гла вља мо но гра фи је по све ће-на су ис пи ти ва њу књи жев не тра ди ци је ко ја се до во ди у ве зу са ши ро ким окви ром кул тур не тра ди ци је. Ов де се ра ди о ко лек тив ној пред ста ви књи жев них тек сто ва сме-ште них у књи жев ну свест јед ног на ро да, где Креј чи књи жев ну тра ди ци ју по сма тра као сво је вр сни над ин ди ви ду ал ни естет ски објект ко ји после емо ци о нал ног ис ку ства или ин тен ци о нал не ин тер пре та ци је по ста је „кон кре ти зо ван“. На тај на чин се мо же об ја сни ти за што нпр., исто риј ска чи ње ни ца или ак ту ел но де ша ва ње пред ста вље но књи жев ним де лом, мо же да се про ме ни у фик ци ју, или чак у мит. Ауто ри пред го во-ра нам об ја шња ва ју да се та ко Креј чи је во об ја шње ње тра ди ци је, не до жи вља ва као скуп нор ми или пла стич них по сту па ка сме ште них у „се ћа ње“ књи жев но сти, већ пре има ко му ни ка тив ну функ ци ју. Књи жев но де ло пред ста вља основ ну је ди ни цу ко му ни ка тив ног про це са ко ји ипак пре ра ста вла сти те од но се, функ ци је и ин сти ту-ци је ва жне за ње го ву ге не зу, об ли ко ва ње и ко нач ни ути цај. Овим ту ма че њи ма би се об ја снио и ути цај књи жев но сти на сва ко днев ни жи вот чи та ла ца, али и не ки дру ги од но си ко ји по сто је из ме ђу књи жев но сти и мо де, нпр., или ути ца ја на мен та ли тет јед ног на ро да и сл.

У ве зи са со ци о ло ги јом књи жев но сти за кљу чу је мо да се ов де не ра ди са мо о но вом ме то до ло шком при сту пу у чи та њу и ана ли зи књи жев ног де ла, већ о јед ној пот пу но са мо стал ној ди сци пли ни ко ја има вла сти те кри те ри ју ме за по сма тра ње и оце њи ва ње књи жев них по ја ва. Ме ђу тим, Ка рел Креј чи овим сво јим де лом ни је про-на шао не што ре во лу ци о нар но и ори ги нал но, бу ду ћи да је со ци о ло шки при ступ у из у ча ва њу књи жев но сти на стао исто вре ме но кад и са ма на у ка о књи жев но сти као ди сци пли на, што се до во ди у ди рект ну ве зу са по зи ти ви змом Оги ста Кон та и Ипо-ли та Те на. Спо ља шњи ме то до ло шки при ступ у из у ча ва њу књи жев но сти у дру гој по ло ви ни ХХ ве ка, под ра зу ме вао је ком па ра тив но по сма тра ње со ци о ло ги је, књи-жев но сти, пси хо ло ги је и ра зних дру гих дру штве них аспе ка та. За хва љу ју ћи то ме, у овом пе ри о ду су на ста ли усло ви за обра зо ва ње раз ли чи тих књи жев но-те о риј ских, кри тич ких и естет ских ти по ва као што су у Че шкој би ли: Ар не Но вак, Фран ти шек Кса вер Шал да, Ото кар Фи шер, Ре не Ве лек, Франк Вол ман и дру ги, у чи јем се де лу



про жи ма ју раз ли чи ти при сту пи и стру ја ња од по зи ти ви зма до со ци о ло ги зма, као и има нент не ме то де струк ту рал не есте ти ке. Та кво на сле ђе је Ка рел Креј чи мо гао да при ме ни у свом со ци о ло шком при сту пу ис тра жи ва ња књи жев но сти, у ве зи са ко јим от кри ва мо да књи жев ни текст ни је кон кре тан и је ди ни пред мет ње ног ин те ре со ва ња. Пре би се мо гло ре ћи да ова ди сци пли на об ја шња ва усло ве на стан ка књи жев ног тек-ста, ње го во зна че ње и пут ка ре ци пи јен ту, ин тер тек сту ал не и ме та је зич ке ути ца је, као и по сле ди це њи хо вог деј ство ва ња на на ста нак но вих кул тур них и књи жев них са др-жа ја. Па жљи вим по сма тра њем обла сти и про бле ма ти ке за ко је се за ни ма књи жев на со ци о ло ги ја, про на ла зи мо број не ве зе, не са мо из ме ђу књи жев но сти и дру штва, већ из ме ђу са мих књи жев них де ла, ко је би без со ци о ло шког ста но ви шта би ле за не ма ре не и не раз ја шње не. У то ме се на ла зи зна чај и до при нос со ци о ло ги је књи жев но сти ко ји не тре ба да гу би мо из ви да, на шта нас под се ћа Креј чи је ва мо но гра фи ја.

Ива на Ко чев ски



НОВИ СУ СРЕТ СА ДЕ ЛОМ НИ КО ЛЕ МИ ЛО ШЕ ВИ ЋА Ни ко ла Ми ло ше вић, Бук ти ње.

Есе ји о ан тич ким и ру ским те ма ма и о Ни чеу. – Бе о град : Ор фе ус, 2009. – 580 стр.

Ми ло Лом пар, Не где на гра ни ци фи ло зо фи је и ли те ра ту ре. О књи жев ној хер ме не у ти ци Ни ко ле Ми ло ше ви ћа. –

Бе о град : Слу жбе ни гла сник, 2009. – 233 стр.

Из ре ка да на род има власт ко ју за слу жу је, по ми ње се и у ве зи с књи га ма. Обич-но с на ме ром да се из јед на чи естет ски де фи цит тек ста и пу бли ке: да се ого ле два фе но ме на са свим су прот них ма на, а под јед на ке те жи не. Књи га Ни ко ле Ми ло ше ви ћа Бук ти ње, за јед но са про прат ном сту ди јом Ми ла Лом па ра, мо гла би да ти по во да за обр ну то пи та ње: да ли та кве књи ге уоп ште за слу жу је мо. Обе су, ме ђу на ма, су ви ше до бре за ово вре ме.

Јер, ка да је по след њи пут са та ко пе ро ла ком еле ган ци јом пи са но о нај те жим и нај сло же ни јим те ма ма као у овим тек сто ви ма из за о став шти не Ни ко ле Ми ло ше-ви ћа? Ка да је по след њи пут не ки ве ли кан ба цио ру ка ви цу иза зо ва сво јој стру ци, тач ни је: це лој чи та лач кој на ци ји? За то Бук ти ње за слу жу ју ре ак ци ју ли ше ну уоби ча-је не ру ти не. Ова збир ка огле да је, на и ме, до га ђај – у есте ти ци, фи ло зо фи ји, те о ри ји књи жев но сти и ши ре: у ди сци пли на ма у ко ји ма се, на жа лост, све ви ше ис тра жу је и тек сто ло шки при ре ђу је, а све ма ње чи та.

Сво ја соп стве на пи та ња, ко ја су, као и од го во ри, увек на чел на, оп шта, „трај ни ја од ту ча“, Ни ко ла Ми ло ше вић ни је, раз у ме се, по ста вио тек у овој пост хум но при ре ђе-ној књи зи. То су пи та ња ње го вог жи во та: она из ла зе из кру га уско на ци о нал них ди ле-ма, од во де ћи чи та о це да ле ко – у су шти ну фи ло зо фи је, иде о ло ги је и ан тро по ло ги је, у ге не а ло ги ју по ли ти ке, у кул ту ро ло шку кон сти ту ци ју на ро да, у ме лан хо лич ну по вест ду ше и суд би не, о ко ји ма ин те ли гент ни са го вор ни ци мо гу ду го и ра до ди ску то ва ти. Већ са да су, у ма лим кру го ви ма оних што су књи гу по гле да ли, по кре ну те ра спре из ме ђу фи ло ло га, де кон струк ти ви ста и ама те ра књи жев но сти, из ме ђу ор то док сних ли те ра та и ре фор ми са них те о ре ти ча ра. Та ква и то ли ка пре да ност, ка ква се ов де ис-по ве да, мо ра се по де ли ти са дру ги ма.

Тип есе ја ко ји Ни ко ла Ми ло ше вић у овој књи зи раз ви ја, осла ња се на спој „не жне ем пи ри је“ и „сви ре пе ду хов но сти“ (Ба дју) ка кав не гу ју Стај нер и За фран-ски. Чак и та мо где аутор Бук ти ње по ли тич ки ар гу мен ту је, текст за др жа ва дук тус ду хов ног ари сто кра ти зма. Са та ко ла га ним пр тља гом пу ту је са мо онај ко се би мо же то да до зво ли. Као што ова кве огле де мо же да на пи ше са мо не ко ко је мно го то га про чи тао и мно го то га од ба цио. Иако је реч о ауто ру ко ји ни је спа дао у аут сај де ре стру ке већ у ман да ри не, ње го ва књи га је ипак де ло бун тов ни ка. Ми ло ше вић је кла-си ци ста ко ји кри је у се би Са во на ро лу – оног што зна ко ли ко је су је те мо ра ло би ти при не то ло ма чи и ко ли ко је фи ло ло шког мâра би ло уза луд но.

Из вр сну књи гу про фе со ра Лом па ра отва ра сту ди ја о срп ском и европ ском ро-ма ну, а пра те је ана ли зе чи та вог ни за ма ње по зна тих тек сто ва и ми ни ја ту ра, ра су тих по ра зним ча со пи си ма – од ан тич ких те ма до Ни чеа, Лу ка ча и ру ских ре ли гиј ских



ми сли ла ца. Њи хов про теј ски жа нр та ко ђе из ми че ја сном од ре ђе њу, јер у се би са жи ма еле мен те есе ја, ме та фи зич ког трак та та и кри тич ког ма ни фе ста.

Лом пар ов де раз ми шља асо ци ја тив но, у им пул си ма, а опет ло гич ки до след но, у лу цид ним ва ри ја ци ја ма, што чин ре флек си је ве о ма ла ко пре тва ра у бле сак са зна-ња. Та ко је ана ли зи јед ног фи ло зоф ског и на уч ног ме то да уз вра ће но аде кват ном мо гућ но шћу ту ма че ња.

По ла зе ћи од истих ис ку ста ва и ме то да, обе књи ге се увр шћу ју у по вор ку оних ме лан хо лич них све до чан ста ва ко ја су све сна све та шти не и бес по моћ но сти ума, ко-ја зна ју да књи ге-ап со лу та не ма, јед но став но не ма, али су и је ди ни на пор до сто јан ми сле ног чо ве ка, је ди на по твр да ста рог ак си о ма о иден ти те ту би ћа и ми шље ња.

Сло бо дан Гру ба чић



Кирил Тарановски, О српском стиху. Приредила Мирјана Д. Стефановић. – Бе о град :

Слу жбе ни гла сник, 2010. – 312 стр. (Би бли о те ка „Књи жев не на у ке, кул ту ра, умет ност“.

Ко лек ци ја „Пој мов ник“)

Да је ова дра го це на књи га из и шла са мо ма ло ка сни је, у на ред ној ка лен дар ској го ди ни – 2011, но си ла би ју би лар ни ка рак тер: мо гла би се ту ма чи ти као при лог обе ле жа ва њу сто го ди шњи це ро ђе ња за слу жног ју го сло вен ског и аме рич ког сла ви-сте Ки ри ла Фјо до ро ви ча Та ра нов ског (1911–1993). На ша сре ди на – где је на по љу књи жев но сти, на у ке и кул ту ре вр ло плод но де ло вао че тврт ве ка, од то га пу не две де це ни је као на став ник ру ске фи ло ло ги је на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, и ство рио не ка од сво јих кључ них на уч них де ла – још је ду жна ово ме свом пре га о цу. Аме рич ки ђа ци Та ра нов ског и по што ва о ци ње го вог до при но са сло вен ској на у ци о сти ху и по е то ло шким сту ди ја ма оку пи ли су се на на уч ној кон фе рен ци ји по во дом овог ве ков ног ју би ле ја.1

Сти ца јем окол но сти, об ја вљи ва ње књи ге Та ра нов ског О срп ском сти ху по ду-да ри ло се у вре ме ну с још јед ним зна чај ном из да вач ким по ду хва том: го ди не 2010. об ја вље на је у пре во ду на ру ски је зик ње го ва фун да мен тал на мо но гра фи ја Ру ски дво дел ни рит мо ви (1953).

Све то не сум њи во све до чи да је до при нос Ки ри ла Та ра нов ског на у ци о сло вен-ском сти ху та кав и то ли ки да се за њим не за тва ра ју врат ни це јед но га по ко ле ња и јед не сре ди не, већ да – са се о бом у на уч ну кла си ку – на ста вља да зра чи, и то јед на ко у Ру си ји, Аме ри ци, Ср би ји… А Та ра нов ски је по ни као у бе о град ском ака дем ском сре ди шту, ту на чи нио пр ве ко ра ке у на у ци о сти ху и ус по ста вио свој ис тра жи вач ки ме тод, онај ко ји ће га од ве сти ве ли ким ре зул та ти ма и свр ста ти ме ђу нај зна чај ни је сло вен ске вер со ло ге ХХ ве ка.

Ме тод Та ра нов ског, струк ту ра ли стич ки у сво јој би ти, спа ја у се би нај бо ље тра ди ци је ру ских фор ма ли ста и Пра шког лин гви стич ког кру жо ка. По чи ва на три сто же ра: 1) сти ху се као ма ни фе ста ци ји је зи ка у из ра зи то естет ској функ ци ји мо ра при сту па ти фо но ло шки; 2) иако је про зо диј ски си стем сва ког је зи ка је дин ствен и не по но вљив, из у ча ва ње струк тур них обра за ца сти ха, од но сно ан ти но ми је, ка ко је Та ра нов ски во лео да ка же, „ап стракт ног ме тра“ и „кон крет ног рит ма“, мо ра би ти упо ред но; 3) по у зда но се мо гу про це њи ва ти са мо по ја ве по твр ђе не на ве ли ком бро ју при ме ра и не дво сми сле но кван ти фи ко ва не, а то је мо гу ће са мо ако се оне про у ча-ва ју ста ти стич ки.

Ка да је 1937. по ста вљен за аси стен та-во лон те ра на Сло вен ском се ми на ру Фи-ло зоф ског фа кул те та у Бе о гра ду, Ки рил Та ра нов ски је за по чео рад на док тор ској ди сер та ци ји, чи ји је об у хват био нео бич но ам би ци о зан и ши рок (што је да нас ма ло по зна то): „Тро хеј и јамб, упо ред но лин гви стич ко ис пи ти ва ње дво сло жних сто па у

1 Проф. Бе ри П. Шер ор га ни зо вао је на Дарт мут ко ле џу у Ха но ве ру (Њу Хемп шир) ме ђу-на род ни скуп „Po e try and Po e tics: A Cen ten nial Tri bu te to Ki ril Ta ra novsky“ (18–20. III 2011).



сло вен ским је зи ци ма и не мач ком“.2 Од по чет ка су се, да кле, у на уч ном фо ку су Та ра-нов ског на шли вер си фи ка циј ски си сте ми свих сло вен ских на ро да и, ну жно, њи хов европ ски (по гла ви то не мач ки) кон текст. Да би се на из во ру упо знао са нај но ви јим лин гви стич ким иде ја ма, оти шао је по чет ком 1938. на три ме се ца, а за тим од ју ла 1938. на де сет ме се ци на Кар лов уни вер зи тет у Праг, где је пра тио ак тив но сти Пра-шког лин гви стич ког кру жо ка. Ме ђу „Пра жа ни ма“ сте као је низ при ја те ља с ко ји ма је по том плод но са ра ђи вао; до вољ но је спо ме ну ти са мо, нпр., већ вр ло углед ног Ја на Му кар жов ског или мла дог вр шња ка из Бр на Јо зе фа Хра ба ка. Та да скло пље но по знан ство с Ро ма ном Ја коб со ном пре ра сло је у до жи вот но при ја тељ ство.

По по врат ку у Бе о град, Та ра нов ски се енер гич но укљу чио у при пре ме III ме ђу на-род ног кон гре са сла ви ста, чи је је одр жа ва ње у ју го сло вен ској пре сто ни ци пла ни ра но за дру гу по ло ви ну 1939. го ди не. Скло ни смо да ве ру је мо да би упра во за хва љу ју ћи лич ној ини ци ја ти ви Ки ри ла Та ра нов ског тај кон грес, да ни је от ка зан због из би ја ња II свет ског ра та, и зва нич но окре нуо но ву стра ни цу у на у ци о сло вен ском сти ху.3

*

Књи гу Ки ри ла Та ра нов ског О срп ском сти ху, у зна лач ком из бо ру и ре дак ци ји Мир ја не Д. Сте фа но вић, отва ра – с пра вом – мла да лач ки те о риј ски рад Та ра нов ског из 1939. „Ме то де и за да ци са вре ме не на у ке о сти ху као ди сци пли не на гра ни ци лин гви сти ке и исто ри је књи жев но сти (Про блем пе снич ког ме тра)“, иако се не ба ви не по сред но про бле ма ти ком срп ског сти ха. Овај је текст пр ви пут пу бли ко ван у 4. књи зи ма те ри ја ла ор га ни за ци о ног од бо ра бе о град ског кон гре са Го во ри и пре да ва ња – штам па ној по сле од лу ке о „ли кви ди ра њу“ те ве ли ке ме ђу на род не ма ни фе ста ци је. Ту Та ра нов ски уда ра те ме ље сво је те о ри је сти ха и у пу ном ка па ци те ту из ла же вла-сти то ме то до ло шко опре де ље ње.

Ве ли ки пре о крет у фо но ло шки за сно ва ној на у ци о сти ху са сто ји се у сле де-ћем:

На су прот нор ма тив ној ме три ци ко ја је ту ма чи ла по вре ду основ них ме-трич ких прин ци па као по гре шку, са вре ме на на у ка о сти ху схва та ме тар као иде ал ну схе му ко ја се са мо де ли мич но оства ру је у сва ком кон крет ном слу ча ју, и то та ко да се из ве сни фак то ри ре а ли зу ју без из у зе та ка, дру ги са мо по ка зу ју ма њу или ве ћу тен ден ци ју да се ре а ли зу ју, нај зад, тре ћи фак то ри су уоп ште не за ви сни од са ме схе ме, па ипак те же да се ор га ни зу ју у из ве сне ме трич ке ре до ве. Та ко се од иде ал не ме трич ке схе ме до ла зи до пој ма кон крет ног пе снич-ког рит ма (11–12).4

Ме ђу са вре ме ним му вер со ло шким кон цеп ци ја ма Та ра нов ски да је пред ност ру ској фор ма ли стич кој шко ли, чи ји су прин ци пи да ље раз ви је ни у „шко ли пра шких

2 Уп. Ар хи ва Фи ло ло шког фа кул те та. Пер со нал на до си јеа. Фа сци кла Та ра нов ски Т. д-р Ки рил.

3 Уп.: Пе тар Бу њак, На у ка о сти ху и при ло зи Ки ри ла Та ра нов ског у ма те ри ја ли ма III ме ђу на род ног кон гре са сла ви ста. Сла ви сти ка XII (2008), 403–408.

4 У за гра да ма се да је бр. стра не пре ма: Ки рил Та ра нов ски, О срп ском сти ху. При ре ди ла Мир ја на Д. Сте фа но вић. Бе о град, Слу жбе ни гла сник, 2010.



фо но ло га“ (по и ме нич но се на во де име на Тру бец ког, Ја коб со на, Му кар жов ског, Иса чен-ка и Хра ба ка). Ре зи ми ра ју ћи из ло же но, из два ја „два основ на на че ла са вре ме не на у ке о сти ху: 1) пе снич ки ри там се мо ра про у ча ва ти ап стра ху ју ћи аку стич ку ре а ли за ци ју, 2) на су прот ап стракт ном ме тру мо ра се ис пи ти ва ти кон крет ни ри там“ (24). Ова два на че ла од ре ђу ју „и са му ме то ду на ше на у ке ко ја је у пр вом ре ду ста ти стич ка“ (24; кур зив – П. Б.). Из та ко по ста вље ног – ми би смо да нас ре кли – ме то да (а не ме то де) про ис ти че за да так ко ји Та ра нов ски ста вља пред са вре ме ног вер со ло га, а ко ји ће, сти-ца јем окол но сти, би ти и ње гов жи вот ни за да так: „Од ис пи ти ва ча се тра жи објек тив ни опис да те пе снич ке струк ту ре (ин ди ви ду ал не, вре мен ске, на род не итд.)“ (25).

За тим у са мо две ре че ни це Та ра нов ски опи су је ме то до ло шки ин стру мен та ри-јум ко ји ће му слу жи ти као сред ство у кла си фи ка ци ји ста ти стич ки ре ги стро ва них по ја ва:

На су прот про тив ста вља њу пој мо ва ме тар – ри там „са вре ме на на у ка“ уво ди пој мо ве ме трич ких кон стан та (кад се по на вља ње из ве сних фе но ме на за па жа сто про цент но) и рит мич ких тен ден ци ја (кад је так[в]о по на вља ње са мо ма ње или ви ше ве ро ват но). Ра ди ве ће пре ци зно сти, ми ће мо уве сти још јед ну ка те го ри ју ме трич ких до ми нан та, под ко ји ма раз у ме мо оне слу ча је ве, кад је мо ме нат пре ва ре ног оче ки ва ња ми ни ма лан (25).

Да кле, већ у ра ду из 1939. уоб ли чен је ста ти стич ки ме тод про у ча ва ња рит мич-ких сиг на ла, као по јавâ кон крет ног рит ма, ко ји се ме ре уз по моћ иден ти фи ко ва ња ме трич ких кон стан ти, ме трич ких до ми нан ти и рит мич ких тен ден ци ја, при че му је је ди но „кр ше ње“ о ко јем мо же би ти реч – пре ва ре но оче ки ва ње… Без ма ло сав ка сни ји ме то до ло шки мо дел Та ра нов ског!

Ни је сто га ни чу до што су ње го ви ра ни ји ра до ви о срп ском сти ху уне ли у на шу вер со ло ги ју дух но ви не, не са мо тер ми но ло шке, већ и кон цеп ту ал не.

*

Срп ским сти хом – а за пра во, ско ро увек срп ско хр ват ским – ба вио се Ки рил Та ра нов ски по сле II свет ског ра та, ин тен зив но то ком 50-их го ди на ХХ ве ка, али спо ра дич но и ка сни је, све до 80-их. При ре ђи вач књи ге О срп ском сти ху, Мир ја на Д. Сте фа но вић, на шла се пред не ма лом ди ле мом – ка ко из ло жи ти и гру пи са ти ра-зно вр сне ра до ве на ста ле у раз ли чи то вре ме а по све ће не ис тој или срод ној про бле-ма ти ци. И од лу чи ла се за гру пи са ње тек сто ва у про блем ска је згра – од об у хват ни је ре флек си је ка спе ци фич ним про бле ми ма.

Та ко је књи га по де ље на на че ти ри де ла; I за у зи ма већ спо ме ну ти рад из 1939; у II су укљу че ни тек сто ви: „Прин ци пи срп ско хр ват ске вер си фи ка ци је“ (1954), ре цен зи ја по зна тог Ја коб со но вог ра да „Stu di es in Com pa ra ti ve Sla vic Me trics“ (1954),5 од ред ни це о де се тер цу у два из да ња Ен ци кло пе ди је Ју го сла ви је, „Про зо диј ска струк ту ра срп-

5 Овај текст Та ра нов ског у књи зи но си, у угла стим за гра да ма, на слов ко ји му је до де лио при ре ђи вач: „[О Ја коб со но вом упо ред ном ту ма че њу стиха]“. Да из књи ге, на жа лост, ни је укло-њен сав при ре ђи вач ки алат, све до че Са др жај и На по ме не при ре ђи ва ча, где ће се тај исти текст на ћи под на сло вом: „[О Ја коб со но вом ту ма че њу срп ског десетерца]“.



ско хр ват ског сти ха“ (1960),6 „О уло зи це зу ре у срп ско хр ват ском сти ху“ (1963) и „О јед но сло жним ре чи ма у срп ском сти ху“ (1950); III део чи не два ра да – „О тон ској ме три ци проф. Ко шу ти ћа“ (1949–1950) и „Ка ко се пра ве јампски сти хо ви. Бе ле шке о на шем јампском пен та ме тру“ (1983); у по след њи, IV део ушли су тран сла то ло шки тек сто ви, од ко јих се не ки сти хом ба ве по вр шно, док су дру ги до и ста зна чај но про ши-ри ли по ље ба вље ња пре во дом – у до мен на у ке о сти ху: „Змај као пре во ди лац ру ских пе сни ка“ (1933),7 ре цен зи ја списâ Пе тра Ми тро па на и Јо си па Ба да ли ћа по во дом сто го ди шњи це Пу шки но ве смр ти „Пу шкин у срп ско хр ват ској књи жев но сти“ (1937) и сту ди ја „О Кр кле че ву пре во ду Мо цар та и Са ли је ри ја“ (1951–1952).

Књи га О срп ском сти ху опре мље на је скру пу ло зно ура ђе ним пред мет ним и имен ским ре ги стром и, што је нај ва жни је, из вр сним по го во ром Мир ја не Д. Сте фа-но вић – „Ста ти сти ка и сти ли сти ка сти ха“.

При ре ђи вач и са ста вљач ова кве књи ге у не за хвал ном је по ло жа ју, јер му се, као и ан то ло ги ча ру или ауто ру ре тро спек тив не из ло жбе, мо же за ме ра ти на су бјек-тив но сти из бо ра или про из вољ но сти пре зен та ци је ма те ри ја ла. Це не ћи уло же ни труд и зна ње, а и има ју ћи на уму ра зно род ност тек сто ва ко ји чи не суп стан цу књи ге О срп ском сти ху, уз др жа ва ће мо се од ну ђе ња на кнад них ре ше ња.

При ме ти ће мо је ди но то да је Та ра нов ски, у осно ви, био по ле мич ки ум ко ји је нај бо ље ми слио и нај ви ше ка зи вао по во дом ста во ва дру гих, по го то во он да ка да их ни је де лио. За то су, ре ци мо, ње го ви при ка зи ра до ва дру гих ауто ра че сто про блем-ски нео бич но са др жај ни. Та ко се Та ра нов ски прак тич но пр ви пут огла сио у ве зи с про бле ма ти ком срп ског сти ха по во дом књи ге сво га про фе со ра Ра до ва на Ко шу ти ћа О тон ској ме три ци у но вој срп ској по е зи ји (1941) – у при ка зу „О тон ској ме три ци проф. Ко шу ти ћа“ (1949–1950), ко јем смо ми скло ни да при да мо кљу чан зна чај. Иако је чи ње ни ца да Ко шу ти ћа у вре ме пу бли ко ва ња при ка за ви ше ни је би ло ме ђу жи ви ма бит но за ту пи ла кри ти чар ску оштри ну Та ра нов ског, он од луч но бра ни и ма те ри јал но пот кре пљу је сво је ста во ве, ко је су прот ста вља не ким Ко шу ти ће вим очи глед ним за блу да ма. У све тло сти за кљу ча ка спо ме ну тог ра да из 1939, ко мен тар на Ко шу ти ће ву књи гу био је вр ло до бра, ако не и иде ал на при ли ка да се на нај о чи-глед ни ји на чин су че ле „нор ма ти ви зам“ и „објек ти ви зам“, од но сно пре скрип тив на (а за пра во – ап стракт на) ме три ка с јед не, и кон крет ни обра сци пе снич ког рит ма у прак си срп ских ства ра ла ца, с дру ге стра не. И упра во је у кри тич ком ди ја ло гу с Ко-шу ти ћем Та ра нов ски фор му ли сао и пр ви пут об зна нио за ко ни то сти срп ског тро хе ја и јам ба. Уоб ли чио је и ста ти стич ки уте ме љио, на при мер, те зу да око сни цу срп ског тро хеј ског рит ма – ка ко у на род ном, та ко и у умет нич ком сти ху – не чи ни рас по ред ак це на та, већ тро хеј ско фра зи ра ње. На исти је на чин у овој ре цен зи ји утвр дио да срп ски јампски ри там, због про зо диј ских усло ва срп ског је зи ка, ни кад не мо же има-ти „уз ла зни“ ка рак тер, већ да и за ње га ва жи тро хеј ско, си ла зно фра зи ра ње, те да ње го ву око сни цу, на су прот тро хе ју, чи ни рас по ред ак це на та.8

6 То је је ди ни рад Та ра нов ског у овом из бо ру ко ји ни је из вор но пи сан на срп ском је зи ку; ов де се да је у пре во ду с ен гле ског.

7 И по ред бри љант них тран сла то ло шких за па жа ња, овај се чла нак – уоста лом, и пи сан без на уч них аспи ра ци ја – мо гао из о ста ви ти без ште те по це ли ну.

8 Ово су, не сум њи во, на ла зи из по чет ног ди сер та ци о ног ис тра жи ва ња Та ра нов ског, за шта ви ше ни је би ло ме ста у те зи ко ја је бра ње на 1941. под на сло вом Тро хеј и јамб у ру ском је зи ку.



И то је са мо ма њи део оно га што је Та ра нов ски из ре као по во дом књи ге сво га учи те ља, чи ју је ка те дру ру ског је зи ка већ био на сле дио. А у књи зи О срп ском сти ху овај дра го це ни рад за гу бљен је у мно штву но ви јих ко ји му у овом из бо ру прет хо де, а у ко ји ма се ве ћи на пр во бит но из не тих за па жа ња о осо бе но сти ма срп ских дво сло-жних раз ме ра у овој или оној ме ри са мо по на вља – до ду ше, уз до да ва ње ма те ри ја ла и пре ци зи ра ње не ких ста ти стич ких за па жа ња.

Има пра во при ре ђи вач ка да у по се бан (IV) део књи ге Та ра нов ско га О срп ском сти ху из два ја тран сла то ло шке ра до ве, а и ка да се на сти ху пре во да за у ста вља у сво-ме по го во ру. Ма ло је ко код нас – а ме ђу ма ло број ни ма Та ра нов ски – био све стан чи ње ни це да обра зац сти ха пе снич ког пре во да не мо ра по све му да се по ду да ра са од го ва ра ју ћим обра сцем на ци о нал не пе снич ке прак се. То је Та ра нов ски ре чи то по-ка зао на при ме ру јампског је да на е стер ца Кр кле че вог пе снич ког пре во да Мо цар та и Са ли је ри ја А. С. Пу шки на. Оту да, до и ста, и те ка ко има сми сла из у ча ва ти стих пе-снич ког пре во да као мо гућ ни фак тор усме ра ва ња и пре у сме ра ва ња до ма ћих вер си фи-ка циј ских то ко ва, по го то во ако се у уло зи пре во ди о ца ја вља ета бли ра ни пе сник.

У свом по го во ру Мир ја на Д. Сте фа но вић ис ти че „од лич на за па жа ња“ Та ра нов-ског, али, та ко ђе с пра вом, по зи ва на опрез кад је реч о ста ти стич ком ме то ду. На рав-но, са гла сни смо с ти ме да ста ти сти ка мо же за ма гли ти, па и са свим за рав на ти не ке од ли ке сти ха, на ро чи то у ра ду с ве ли ким узор ци ма. Ипак, ма ло је ве ро ват но да би Та ра нов ски без ста ти стич ког ме то да, осла ња ју ћи се на углав ном им пре си о ни стич-ку тра ди ци о нал ну ме три ку, ика да от крио сво је чу ве не за ко не ру ске вер си фи ка ци је (за кон ре гре сив не ак це нат ске ди си ми ла ци је и за кон ста би ли за ци је пр вог ик ту са по сле пр вог сла бог вре ме на), па и за ко ни то сти срп ског тро хе ја и јам ба. Опрез је сте по тре бан у при ме ни ста ти стич ког ме то да, па и у ту ма че њу ста ти стич ки до би је них ве ли чи на, али пр во и пре све га – при ода би ру узор ка за ста ти стич ку ана ли зу. А то га је Та ра нов ски и те ка ко био све стан.

Уоп ште узев, ни је ла ко пре це ни ти зна чај по ја вљи ва ња ода бра них кла сич них ра до ва Ки ри ла Та ра нов ског о пи та њи ма срп ске (срп ско хр ват ске) вер си фи ка ци је у ко ри ца ма јед не књи ге. Она ће – ако ни због че га дру гог, оно због то га што осло ба ђа по тре бе за пре ли ста ва њем пра шња вих го ди шта ста рих ча со пи са – не сум њи во по ста-ти не за о би ла зна би бли о граф ска по зи ци ја за све ко ји ће у бу дућ но сти ис тра жи ва ти пи та ња срп ског и сло вен ског сти ха.

Пе тар Бу њак



Не над Љу бин ко вић, Тра га ња и од го во ри. Сту ди је из на род не књи жев но сти и фол кло ра. –

Бе о град : Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, 2010. – 501 стр. (Би бли о те ка „Срп ско усме но ства ра ла штво“, књ. 5)

Тра ди ци о нал ну на гра ду Ву ко ве за ду жби не за де ло из обла сти на у ке до био је ове го ди не Не над Љу бин ко вић, за збир ку сту ди ја Тра га ња и од го во ри у из да њу Ин сти ту-та за књи жев ност и умет ност (Бе о град 2010, 501 стр.). Иако жан ров ски ра зно род не, ове сту ди је о на род ној књи жев но сти су функ ци о нал но ком по но ва не и осми шље не као це ли на. У свој ству ду го го ди шњег ру ко во ди о ца ин сти тут ског про јек та Усме не књи жев но сти, Љу бин ко вић је, у ства ри, сво јим сту ди ја ма за о кру жио и син те ти зо вао сво ја ис тра жи ва ња из нај ши ре ком па ра тив не пер спек ти ве.

Ме ђу ко ри ца ма ње го ве обим не књи ге пу но је са зна ња ко јих не ма на ма пи на-у ке. Оних што се по сте пе но згу шња ва ју кроз рас пра ве и дис кур се. Љу бин ко вић је мај стор ве ште гра да ци је: ком па ра тив ни по сту пак у њи ма по у зда но је осло њен на не спор не тек сту ал не по ду дар но сти. Чак и он да ка да се чи ни да је њи хов оквир са мо по спре ма ње на уч них уви да, ин вен ту ра у ре ли кви ја ру по да та ка.

Али тај оквир је ви шег ре да: јед на дру гу до пу њу ју и ту ма че три ве ли ке мо но-граф ске це ли не, на ста ле на осно ву ви ше де це ниј ског ра да у ко јем је Љу бин ко вић осми слио, ар ти ку ли сао про јек те, при ре дио број не ан то ло ги је на род них умо тво ри на и не ко ли ко ка пи тал них де ла из „обла сти фол кло ро ло ги је“ – од по ле мич ког уво да о (1) „бу гар шти ца ма“, пре ко за ма шног по ду хва та ра све тља ва ња по је ди них епо ха и ана ли зе ва ри је те та про тив реч них од но са исто ри је и ми та у огле ди ма о (2) ства ра њу еп ских мо де ла, до сјај не, пе то дел не рас пра ве о (3) „гу бит ни ци ма“ стар ца Ми ли је. У пр вом се из два ја ту ма че ње пе сме о Ни ко ли То ма но ви ћу и кра љу бу дим ском, у дру гом кон тек сту ал на ана ли за Ер лан ген ског ру ко пи са, у тре ћем лич ност и по е ти ка стар ца Ми ли је.

Кре ћу ћи се ста за ма ко је ни су увек кон ти ну и ра не ни ти се мо гу увек ја сно са гле-да ти на хо ри зон ту школ ске исто ри је срп ске књи жев но сти, Љу бин ко вић је при ме нио ме тод ко ји књи гу чи ни це ло ви том: он је ана ли ти чан ка да се ба ви по је ди но сти ма од ре ђе ног тек ста, син те ти чан ка да да је увид у епо ху или оце њу је зна чај ис пи ти ва-ног оства ре ња.

Раз от крив ши сво јим ту ма че њи ма, по сред но и не по сред но, ме то до ло шки до-при нос ра ни јих ис тра жи ва ња, Љу бин ко вић је ујед но од ре дио њи хо ве до ме те, пре све га у од но су на укуп но ста ње у кул ту ри. Прем да од ре ђен у фор му ла ци ји сво јих за кљу ча ка, опре мљен ра зним и ра зно вр сним зна њи ма, ис та као је по тре бу за да љим ис пи ти ва њем и ко нач ном про ве ром. По вре ме но пре и спи ти ва ње упи са но је, уоста-лом, у школ ску суд би ну сва ке на у ке. За то се од ње ног пе ри о дич ног би лан са с пра-вом оче ку ју од го во ри на два основ на пи та ња што по кре ћу сва ко на уч но прег ну ће – ак ту ел ност и са знај на но си вост.

За кљу чу ју ћи да књи га Не на да Љу бин ко ви ћа на сва ком по љу, на уч ном и струч-ном, ис пу ња ва усло ве за пре сти жну на гра ду Ву ко ве за ду жби не, Од бор је из ра зио ду бо ко уве ре ње да ће ње го ве сту ди је би ти не за о би ла зан при лог да љим ис тра жи ва-њи ма на род не књи жев но сти и под сти цај те ме љи то сти књи жев них ана ли за, иако



– или упра во за то што – има ју не ко ли ко ис тра жи вач ко-ин тер пре та тив них пра ва ца, са по себ ним усва ја њем учи на ка тзв. те о ри је ре цеп ци је. Њи хов основ ни до мет је, на-и ме, у ни јан си ра но об ли ко ва ним са зна њи ма о исто риј ским, по е тич ким, ет но ло шким и по ли тич ким аспек ти ма у срп ској кул ту ри.

Та са зна ња на ста ју на па жљи вој про це ни раз ли чи тих спо ља шњих (ци ви ли за-циј ских) и уну тра шњих (књи жев но-фи ло ло шких) при ти са ка што су об ли ко ва ли ви-ше слој ност ду хов не ба шти не ко ја је не ка да од ли ко ва ла овај про стор, овај кул тур ни круг, а ко ја је у да на шњем исто риј ском тре нут ку из ло же на опа сно сти да не ста не.

Као што се у ар хе о ло ги ји боч на стра на ис ко па на зи ва вре мен ском чи тан ком, та ко се и пред очи ма Не на да Љу бин ко ви ћа отва ра ви ше слој на кул тур на исто ри ја – ми то ло шка, ан тич ка, екле си јал на. И као што на јед ном ме сту ана ли зи ра сло је ви тост и осо бе ност по е ти ка хај дуч ких на род них пе са ма, или по ре кло и ге не зу бу гар шти ца, тих „пе са ма ду гог сти ха“; кaо што са тек сто ло шким и, за што не ре ћи, по зи ти ви стич-ким ма ром пре тре са пи са не из во ре; као што, нај зад, у си ћу шном де та љу, ду хо ви то и пси хо ло шки про ниц љи во по ка зу је ка ко жен ски ли ко ви стар ца Ми ли је де ма ски ра ју му шкар це, ка ко раз об ли чу ју њи хо ву уло гу у па три јар хал ној кул ту ри – та ко са не па-тво ре ном фи ло ло шком акри би јом ис тра жу је и онај нео сет ни пре ла зак из жи во та у мит, из исто ри је у ле ген ду.

А она је про цве та ла већ у оном нај ду бљем сло ју, за ко ји не по сто ји одва ја ње те о ло шког и мит ског. Дру ги пут се раз бо ко ри ла после Ко сов ске бит ке – после суд бо но сног рас ко ла у др жа ви и на род ној све сти. У свом тре ћем успо ну, у вре ме Ро ман ти зма – у до ба про дор ног за но са што ру ши си сте ме уста ље них ту ма че ња, ка да су прак тич но би ли фор му ли са ни сви про бле ми и ка да, за јед но са по зи тив ном енер ги јом от кри ћа, до ла зи до но вих, ра ди кал них уви да – по не ла су је на сво јим вр хо ви ма два моћ на та ла са, по ди гав ши са дна исто риј ског се ћа ња сво ис ку ство ци ви ли за ци је, сво бо гат ство сли ка и пред ста ва о ту ма че њу тек ста. Ме ђу њи ма су и дра го це ни ре зул та ти књи жев них, ет но граф ских и фол кло ри стич ких ис тра жи ва ња. А у њи ма је, да нас, и не про це њив до при нос ра до ва Не на да Љу бин ко ви ћа. Мо же мо се са мо при дру жи ти су ду ре цен зе на та ко ји су ову књи гу све срд но пре по ру чи ли за на гра ду Ву ко ве за ду жби не.

Сло бо дан Гру ба чић



Кон тра стив на про у ча ва ња срп ског је зи ка: прав ци и ре зул та ти. Уред ни ци: ака де мик Иван Клајн,

до пи сни члан Пре драг Пи пер. – Бе о град : Оде ље ње је зи ка и књи жев но сти Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти,

2010. – 376 стр. (Срп ски је зик у по ре ђе њу са дру гим је зи ци ма, књ. 1)

Основ за об ја вљи ва ње збор ни ка Кон тра стив на про у ча ва ња срп ског је зи ка: Прав ци и ре зул та ти је, пре све га, у чи ње ни ци да се у на у ци о је зи ку у Ср би ји ви ше од јед ног ве ка вр ше син хро ниј ска по ре ђе ња срп ског са дру гим је зи ци ма, а да до са да ни је би ло об у хват ни јих ра до ва о прав ци ма и ре зул та ти ма тих ис тра жи ва ња. Иако та ква по ре ђе ња по ти чу с кра ја XIX ве ка, све до дру ге по ло ви не ХХ ве ка би ла су рет ка и фраг мен тар на. На са мом по чет ку има ла су за циљ утвр ђи ва ње ме ђу је зич ких раз ли ка и та са зна ња би ла би при ме њи ва на у лин гво ди дак тич ке свр хе. Тек у дру гој по ло ви ни ХХ ве ка до ла зи до раз во ја кон тра стив них про у ча ва ња, ко ја та да по ста ју број ни ја и ра зно вр сни ја, ус по ста вља ња пој мов но-тер ми но ло шког апа ра та и чвр шћег те о риј ско-ме то до ло шког уте ме ље ња. Раз вој кон тра стив не лин гви сти ке, као и сва ке дру ге на уч не ди сци пли не, умно го ме за ви си од мо гућ но сти уви да у оно што је већ оства ре но у тој на уч ној обла сти, а још ни је био учи њен по ку шај да се до би је на уч ни ана ли тич ки пре глед до са да шњих ве о ма бо га тих ре зул та та кон тра стив них про у ча ва ња срп ског је зи ка, зна чај них ко ли ко за на у ку о срп ском је зи ку, то ли ко и за про у ча ва ња дру гих је зи ка. Овим збор ни ком та ве ли ка пра зни на је умно го ме по пу ње на.

Збор ник Кон тра стив на про у ча ва ња срп ског је зи ка: Прав ци и ре зул та ти са др жи пре глед не ра до ве два де сет јед ног ауто ра, а по што су три ра да на пи са на у ко а у тор ству, збор ник об у хва та осам на ест ра до ва. Ауто ри су ве ћи ном са Фи ло ло шког фа кул те та у Бе о гра ду и Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду, али и са Уни вер зи те та у Ки је ву, Со фи ји, Бра ти сла ви и Мин ску. Ра до ви се од но се на кон тра стив на про у ча ва ња срп ског је зи ка у по ре ђе њу са ал бан ским, арап ским, бе ло ру ским, бу гар ским, ен гле ским, ја пан-ским, ма ђар ским, ма ке дон ским, не мач ким, пољ ским, ру ским, сло вач ким, сло ве нач ким, укра јин ским, фран цу ским, хр ват ским, че шким и шпан ским је зи ком. Ра до ви су по ре ђа-ни по азбуч ном ре ду пре зи ме на њи хо вих ауто ра, те ће мо их и ми та ко на во ди ти.

Е д и т а А н д р и ћ у ра ду ко ји при ка зу је кон тра стив на ис тра жи ва ња срп ског (ра ни је срп ско хр ват ског) и ма ђар ског од 1969. го ди не до да нас, Кон тра стив на ис-тра жи ва ња срп ско(хр ват ско)г и ма ђар ског је зи ка, из но си ци ље ве и ре зул та те тих ис тра жи ва ња, за тим зна чај не об ја вље не ра до ве, мо но гра фи је и док тор ске ди сер та ци-је, и да је за па жа ња о за сту пље но сти кон тра стив не гра ма ти ке у на ста ви. За ра до ве у овом збор ни ку, укљчу ју ћи и рад Еди те Ан дрић, ка рак те ри стич но је да су у ве ћи ни до пу ње ни ис црп ним би бли о гра фи ја ма ко је се од но се на кон тра сти ра ње срп ског и од ре ђе ног стра ног је зи ка.

Нај зна чај ни ја де лат ност у кон тра сти ра њу бу гар ског и срп ског је зи ка бе ле жи се у по след њих два де сет го ди на. Н и ч к а Б е ч е в а у сту ди ји Бу гар ско-срп ска кон-тра стив на лин гви стич ка ис тра жи ва ња из но си ре зул та те то га ра да, на во ди цен тре та квих ис тра жи ва ња, и на кра ју кра так пре глед ра до ва нај по зна ти јих струч ња ка у тој обла сти.



У обим ном ра ду од че тр де сет стра ни ца (од ко јих би бли о гра фи ја за у зи ма ви ше од де сет), Пре глед ма ке дон ско-срп ских кон тра стив них и срод них ис тра жи ва ња, Ж а р ко Б о ш њ а ко в и ћ по ред обим ног из бо ра из би бли о гра фи је уре ђе ном пре ма је зич ким ни во и ма и обла сти ма ин те ре со ва ња, да је пре глед до са да шњих кон тра-стив них и срод них ис тра жи ва ња срп ског и ма ке дон ског је зи ка. При том ука зу је на глав не про блем ске обла сти, те о риј ске окви ре, ме то до ло ги ју и кор пус, али и ис ти че не до вољ ност ин сти ту ци о на ли зо ва ног ра да, што зна чи да не ма ни за јед нич ких про-је ка та, ни су и зда ва ња ча со пи са и дру ге лин гви стич ке ли те ра ту ре. Ме ђу тим, ве ли ки је зна чај уни вер зи тет ске на ста ве срп ског у Ма ке до ни ји и ма ке дон ског у Ср би ји, што до при но си раз во ју пре во ди лач ког ка дра.

У ра ду С в е т л а н е Го љ а к, Кон тра стив на ис тра жи ва ња срп ског и бе ло-ру ског је зи ка у Бе ло ру си ји, из но си се пре глед кон тра стив них, од но сно кон фрон та-ци о них ис тра жи ва ња срп ског и бе ло ру ског је зи ка, ко ја се од ви ја ју у Бе ло ру си ји, и то у два прав ца: као про у ча ва ње лек сич ких ве за из ме ђу два је зи ка (уз исто риј-ско-ети мо ло шка об ја шње ња) и као ти по ло шка ис тра жи ва ња са вре ме не лек си ке и фра зе о ло ги је. Осим то га, зна чај ни су и ра до ви из обла сти лин гво кул ту ро ло ги је и ет но лин гви сти ке.

Као и у прет ход ним ра до ви ма, и у ра ду Кон тра стив на ис тра жи ва ња срп ског и сло вач ког је зи ка М и р о с л а в а Д у д о к а из но се се ре зул та ти кон фрон ти ра ња два је зи ка, у овом слу ча ју срп ског и сло вач ког. Аутор се огра ни ча ва на ор га ни зо ва на и ин ди ви ду ал на про у ча ва ња де се так нај при зна ти јих струч ња ка у тој обла сти, ко ја су на ста ја ла од се дам де се тих го ди на до да нас. У ра ду су при ка за не све зна чај ни је ета пе и те мат ске ори јен та ци је ове про бле ма ти ке, што омо гу ћу је да ља ис тра жи ва ња а то је ко ри сно ка ко за ср би сти ку, та ко и сло ва ки сти ку и, ши ре, за са вре ме ну сла ви сти ку и лин гви сти ку уоп ште.

Р а д м и л а Ђ о р ђ е в и ћ у ра ду Би ла јед ном кон тра стив на ана ли за. Да ли? у ши рем кон тек сту са гле да ва рад ан гли ста у Ср би ји ко ји се ба ве кон стра сти ра њем срп ског и ен гле ског је зи ка, по чев од нај ста ри јих су сре та ња је зи ка, пре ко ра да у Ју го сло вен ском про јек ту по ре ђе ња срп ско хр ват ског и ен гле ског је зи ка, у уни вер зи-тет ским цен три ма, као и у ра до ви ма ин ди ви ду ал них ис тра жи ва ча.

М а ј а Ђ у к а н о в и ћ у пре гле ду под на зи вом Срп ски и сло ве нач ки је зик – раз вој кон тра стив них про у ча ва ња из но си исто ри јат и пре глед кон тра стив них ис тра жи ва ња срп ског и сло ве нач ког ко ја се ре а ли зу ју пре те жно за хва љу ју ћи раз во ју уни вер зи тет-ске сло ве ни сти ке у Ср би ји, од но сно уни вер зи тет ске ср би сти ке (сер бо кро а ти сти ке) у Сло ве ни ји.

За раз ли ку од по ме ну тих је зи ка, кон тра сти ра ње че шког са срп ским је зи ком има ду жу тра ди ци ју. Оно за по чи ње у Че шкој у вре ме на ци о нал ног пре по ро да, ка сни је се раз ви ја и на дру гој стра ни, и тра је до да нас. В е р и ц а Ко п р и в и ц а и К а т а -р и н а М и т р и ћ е в и ћ - Ш т е п а н е к у ра ду Кон тра стив на из у ча ва ња срп ског и че шког је зи ка да ју пре глед и ре зул та те тог де ло ва ња, пре глед ком па ра тив них ра до ва ис тра жи ва ча на обе стра не као и ста ње на ста ве че шког је зи ка у Ср би ји и срп ског у Че шкој. Пред ста вље ни су ак ту ел ни про јек ти, на зна че не да ље тен ден ци је раз во ја ком па ра тив них из у ча ва ња и на кра ју, на ве де на је ис црп на би бли о гра фи ја ра до ва са том те ма ти ком.

Н е н а д К р с т и ћ и В е р а н С т а н о ј е в и ћ у ра ду Са вре ме на кон тра стив на про у ча ва ња фран цу ског и срп ског је зи ка у Ср би ји, из но се ре зул та те кон тра стив них



про у ча ва ња срп ског и фран цу ског је зи ка ко ја се ор га ни зо ва но спро во де у Ср би ји од 1973. го ди не. Ре зул та ти су раз вр ста ни у за ви сно сти од је зич ког ни воа ко ји је пред мет ана ли зе, а го то во сви ни вои је зи ка об у хва ће ни су у ра до ви ма нај зна чај ни јих лин гви-ста ко ји су се ба ви ли и ко ји се ба ве кон фрон ти ра њем по ме ну тих је зи ка.

А н ђ е л к а М и т р о в и ћ на по чет ку ра да Ме сто кон тра стив не ана ли зе у лин-гви стич кој ара би сти ци де фи ни ше кључ не пој мо ве ве за не за кон тра стив ну лин гви-сти ку, и при том ис ти че раз ли ку из ме ђу пе да го шке кон тра стив не ана ли зе и те о риј ске кон тра стив не ана ли зе. На осно ву та кве по де ле, аутор ка из но си ре зул та те и јед ног и дру гог под ти па кон тра сти ра ња и из два ја нај зна чај ни је ра до ве из обла сти ко фрон та-тив не лин гви сти ке (на уч не сту ди је, док тор ски, ма ги стар ски и ма стер ра до ви) чи ји је циљ са ста вља ње кон тра стив не гра ма ти ке арап ског и срп ског је зи ка.

Рад П р е д р а г а О бу ћ и н е , Кон тра стив на про у ча ва ња срп ског и пољ ског је-зи ка у срп ској лин гви стич кој сла ви сти ци, опи су је ре зул та те и ста ње кон тра стив них про у ча ва ња срп ског је зи ка у по ре ђе њу са пољ ским. Са др жи три де ла од ко јих се у пр вом де лу го во ри о исто ри ји уни вер зи тет ске на ста ве по ло ни сти ке у Ср би ји (ко ја има ду гу тра ди ци ју у Ср би ји), у дру гом де лу да је се исто ри ја и пре глед не ких од кон тра стив них ис тра жи ва ња срп ског и пољ ског, док се у тре ћем де лу ра да из ла жу пер спек ти ве да љег раз во ја ових про у ча ва ња. Као и ве ћи на ра до ва у збор ни ку, и рад Пре дра га Обу ћи не до но си би бли о гра фи ју, у овом слу ча ју кон тра стив них пољ ско- -срп ских лин гви стич ких ис тра жи ва ња.

П р е д р а г П и п е р у ра ду О кон фрон та тив ним про у ча ва њи ма ру ског и срп ског је зи ка да је оп шти пре глед кон фрон та тив них про у ча ва ња ру ског и срп ског је зи ка. По ред исто ри ја та и нај зна чај ни јих пред став ни ка, Пи пер из но си нај ва жни је ре зул та те, са вре ме но ста ње, као и пер спек ти ве та квих про у ча ва ња. Иако под на зи вом Се лек тив на би бли о гра фи ја (од но си се на пе ри од по сле 2004. го ди не), Пи пер на кра ју ра да да је оби ман спи сак ра до ва што је до каз да по ре ђе ња ру ског и срп ског је зи ка ни да нас, по сле го то во сто го ди шњег про у ча ва ња, ни је из гу би ла на зна ча ју.

Две аутор ке, Љ уд м и л а П о п о в и ћ и В е р о н и к а Ј а р м а к , у ра ду Укра-јин ско-срп ска кон тра стив на је зич ка ис тра жи ва ња из но се са жет пре глед основ них ре зул та та до са да шњих ис тра жи ва ња срп ских и укра јин ских лин гви ста у обла сти кон тра сти ра ња укра јин ског и срп ског је зи ка. Кон тра стив на укра јин ско-срп ска ис тра-жи ва ња по сма тра ју се с об зи ром на област ис тра жи ва ња, на лин гви стич ке те о ри је и ме то до ло шке по ступ ке ко ји се у њи ма при ме њу ју, као и на син хро ниј ски или ди-ја хро ниј ски аспект ко ји до ми ни ра у њи ма.

С м и љ а С р д и ћ у при ло гу Кон тра стив на ис тра жи ва ња не мач ког и срп ског/срп ско хр ват ског је зи ка су ми ра до стиг ну ћа ви ше де це ниј ског кон тра сти ра ња не мач ког и срп ско(хр ват ско)г је зи ка. Аутор ка је пред ста ви ла гра ма тич ки мо дел ко ји је по слу-жио као те о риј ска осно ва ис тра жи ва ња, по чет ке кон тра стив не ана ли зе не мач ког и срп ско хр ват ског је зи ка, нај ве ће до ме те кон тра стив них про у ча ва ња, за тим ре зу ла те на раз ли чи тим гра ма тич ким ни во и ма (мор фо ло шком, син так сич ком, лек си го граф-ском и др.) као и ути цај тих ис тра жи ва ња на раз вој до ма ће лин гви сти ке. Нај ве ћа до стиг ну ћа ви ше де це ниј ске кон тра стив не ак тив но сти су кон тра стив на гра ма ти ка не мач ког и срп ско хр ват ског је зи ка и реч ник ва лент но сти не мач ких и бо сан ских/хр-ват ских/срп ских гла го ла те, у скла ду са тим, њи ма је у при ло гу по све ће но нај ви ше ме ста. Од по је ди нач них ра до ва аутор ка из два ја и пред ста вља пре вас ход но оне ко ји су ра ђе ни у скло пу ве ћих про је ка та.



У окви ру до са да шњих про у ча ва ња срп ско-ал бан ских је зич ких од но са нај по дроб-ни је су би ле опи са не то по но ма сти ка и лек си ка те та ко В а њ а С т а н и ш и ћ у ра ду Из до са да шњих про у ча ва ња срп ско-ал бан ских је зич ких од но са – то по но ма сти ка и лек си ка упра во те про блем ске обла сти ста вља у пр ви план.

Б р а н ко То ш о в и ћ у ра ду Кон тра стив но ис тра жи ва ње срп ског и хр ват ског је зи ка ана ли зи ра срп ске и хр ват ске при ло ге по све ће не кон тра стив ном ис тра жи ва њу срп ског и хр ват ског је зи ка на ин тра ко ре ла ци о ном, ин тер ко ре ла ци о ном, су пра ко ре ла-ци о ном, су пер ко ре ла ци о ном и екс тра ко ре ла ци о ном пла ну. Због огра ни че но сти про-сто ра и оби ља ма те ри ја ла аутор је из о ста вио кон тра сти ра ње на по је ди ним је зич ким ни во и ма, као и ин фор ма ци је о ак ту ел ним кон тра стив ним про јек ти ма, збор ни ци ма и мо но гра фи ја ма, ди плом ским, ма ги стар ским и док тор ским ра до ви ма, па ра лел ним елек трон ским кор пу си ма и уни вер зи тет ској на ста ви.

Рад Д и в н е Тр и ч ко в и ћ Кон тра стив на про у ча ва ња ја пан ског и срп ског је зи-ка пред ста вља пре глед до са да шњих кон тра стив них ис тра жи ва ња ја пан ског и срп ског је зи ка. Са др жи по дат ке о ра до ви ма, као и оквир но пред ста вља ње до ми нант них ста во ва у уни вер зи тет ској на ста ви ја пан ског је зи ка као стра ног на Уни вер зи те ту у Бе о гра ду.

Ј е л е н а Ф и л и п о в и ћ у ра ду Кон тра стив на из у ча ва ња срп ског и шпан ског је зи ка ну ди кри тич ки пре глед кон тра стив них из у ча ва ња срп ског и шпан ског је зи ка. У ци љу од ре ђи ва ња основ них пра ва ца ин те ре со ва ња хи спа ни ста и ср би ста у овој обла сти, пре све га се иден ти фи ку ју те о риј ски прин ци пи кон тра стив не лин гви сти ке (кроз кра так пре глед ње не исто ри је и про ме не ње ног фо ку са у вре ме ну), и ус по ста-вља се ре ла тив на ти по ло ги ја обла сти кон тра стив них ана ли за ова два је зи ка.

По ред то га што ис црп но по ка зу ју про блем ску ши ри ну и ра зно вр сност до са-да шњих кон тра стив них про у ча ва ња срп ског је зи ка, као и ра зно вр сност те о риј ских мо де ла у ко ји ма су та ква ис тра жи ва ња до са да оба вља на, ра до ви у збор ни ку на го ве-шта ва ју и мо гу ће прав це бу ду ћих кон тра стив них про у ча ва ња срп ског је зи ка. Да нас већ ја сно по сто ји свест о по тре би син хро ниј ског по ре ђе ња два ју је зи ка, па се због то га отва ра ју но ве мо гућ но сти раз во ја кон тра стив не лин гви сти ке у све ту и код нас, и у скла ду са тим до ла зи до уса вр ша ва ња ње ног тер ми но ло шко-ме то до ло шког апа-ра та и кон стант ног про ши ри ва ња пер спек ти ве про у ча ва ња.

Осим што лин гви стич ком ин ту и ци јом пред ви ђа ју да љи раз вој кон тра стив не лин гви сти ке, ауто ри по ма жу бу ду ћим ис тра жи ва њи ма у том сми слу што да ју ис-црп не и по дроб не би бли о граф ске по дат ке о ра до ви ма ко ји се ба ве кон фрон ти ра њем срп ског и не ког стра ног је зи ка.

Вред но је и то што се ауто ри ра до ва ко ји су об ја вље ни у овом збор ни ку ни су огра ни ча ва ли са мо на про у ча ва ња од но са срп ског и не ког дру гог је зи ка, не го су си ту а ци ју ко ја се ти че кон тра стив них ис тра жи ва ња срп ског је зи ка бо ље опи са ли за хва љу ју ћи по ве зи ва њу кон тра стив не лин гви сти ке са срод ним обла сти ма, као што су, пре све га, лин гво ди дак ти ка, лин гви стич ка кон так то ло ги ја и тран сла то ло ги ја.

У це ли ни по сма тра но, об ја вљи ва ње збор ни ка Кон тра стив на про у ча ва ња срп-ског је зи ка: Прав ци и ре зул та ти пред ста вља не сум њив до при нос на у ци о срп ском је зи ку, на у ка ма о је зи ци ма с ко ји ма се срп ски је зик до са да кон тра стив но по ре дио и кон тра стив ној лин гви сти ци у це ли ни.

Ма ри на Ни ко лић



Gordana Grubač Allocco, Grammatica serba (Manuale di morfologia e sintassi con esercizi), Editore

Ulrico Hoepli Milano, 2010. – 338 p.

L’idea di una grammatica serba in italiano è interessante da più punti di vista. In-nanzitutto da quello della comodità di potersi avvicinare a una lingua attinente a un ceppo linguistico diverso da quello a cui appartiene quella italiana utilizzando quest’ultima. Un passo non indifferente verso l’idiosincrasia che molti italiani hanno verso le lingue straniere. Inoltre, credo che questo volume possa rappresentare un prezioso strumento per tutti coloro che studiano la lingua serba nei percorsi accademici. Sono infatti diversi gli atenei italiani che hanno inserito la lingua serbo-croata nella loro offerta didattica. A queste categorie se ne aggiunge un’altra, più eterogenea, composta da tutti gli italiani che – a vario titolo – si relazionano con la Serbia.

Il presente manuale ha il pregio di essere stato ideato e realizzato da un’autrice serba per un pubblico italiano. Personalmente ritengo degno di nota il fatto che l’autrice, la quale ha sposato la nostra cultura, abbia scritto questo manuale nella lingua del Paese in cui ha scelto di vivere. Un aspetto, questo, che si potrebbe interpretare come un gesto di avvicinamento tra due culture che vogliano trovare dei punti in comune. Un’operazione ben riuscita, che coniuga una presentazione chiara e progressiva dei contenuti di ogni capitolo e con pertinenti approfondimenti culturali e storici inerenti alla lingua di arrivo, utili alla comprensione del contenuto liguistico trattato.

Il manuale della Grubač Allocco segue un’articolazione in capitoli secondo un preciso schema che parte da una breve ma esaustiva “Introduzione alla lingua serba”, distinguendo subito le differenze tra ekavo e ijekavo dal punto di vista alfabetico, fonetico, morfologico e sintattico e affronta l’alfabeto cirillico in un’ottica contrastiva rispetto a quello italiano.

La prima parte del manuale è dedicata alla fonetica, che prevede le seguenti sezioni: trascrizione fonetica; accenti; trasformazioni fonetiche. Queste ultime, particolarmente rilevanti per la comprensione della lingua serba, sono: l’assimilazione in base alla sonorità; l’assimilazione in base al luogo di articolazione; la prima palatalizzazione; la seconda palatalizzazione; la iodizzazione; la dissimilazione delle consonanti; la “a mobile”; la trasformazione della Л in О; l’assimilazione delle vocali; la dissimilazione delle vocali; le vocali mobili.

Nella seconda parte viene analizza la morfologia, iniziando dai sostantivi (sostantivi verbali, numerali, generi, declinazioni e casi) per proseguire con gli aggettivi (dove se ne sottolinea l’uso e il grado di comparazione), i pronomi, i numeri (che presentato aspetti peculiari rispetto alla lingua italiana), i verbi, gli avverbi, le preposizioni (che differiscono anch’esse dall’italiano in quanto non possono trovarsi davanti ai verbi), le congiunzioni, le esclamazioni e le particelle.

La terza parte si occupa della lessicologia (derivazione e composizione), mentre l’ultima parte del manuale in questione viene riservata alla sintassi (proposizioni semplici e complesse).

Ognuna delle parti appena elencate si conclude con esercizi audio utilissimi in caso di autoapprendimento. Ogni capitolo comprende anche una parte dedicata a esercizi volti al fissaggio delle regole appena apprese. Sicuramente è un approccio già collaudato da altri manuali, che da un lato ha il vantaggio di facilitare il percorso in autoapprendimen-



to. Dall’altro, rischia di penalizzare chi preferisce consultare un manuale di grammatica privo di esercizi, per concentrarsi su questi ultimi in un eserciziario a parte, comprensivo delle relative chiavi.

Gli esercizi presenti al termine di ogni capitolo conservano un’impronta strutturale che, potrebbe essere ampliata inserendo attività di combinazione (costruite seguendo legami semantici o sintattici) allo scopo di stimolare l’apprendente ad affrontare le informazioni proposte prima da un punto di vista globale per poi passare a quello analitico.

Se l’autrice intendesse realizzare in futuro un eserciziario parallelo al suo manuale, esso potrebbe contenere anche dei testi che possano stimolare l’abilità di comprensione scritta, attraverso la realizzazione di quesiti a risposta multipla o nella forma di vero/falso, facilmente traducibili in risposte oggettive nella sezione dedicata alle chiavi di risposta. Questo aspetto è sempre più presente in tutti i manuali di italiano per stranieri volti a preparare gli studenti alle prove di certificazione di italiano come lingua straniera, così come è presente nei manuali di altre lingue straniere. Sperando in una progressiva espansione dello studio della lingua serba, si potrebbe giungere alla realizzarzione di una certificazione anche per questa lingua, secondo i parametri del Quadro Comune Europeo di Riferimento per le Lingue. Seguendo questo percorso si potrebbero realizzare inoltre delle attività dedicate sia agli aspetti morfologici e sintattici, ma anche a quelli lessicali, allo scopo di stimolare negli apprendenti oltre alla conoscenza di determinati termini, anche la padronanza di questi ultimi. Questo percorso dovrebbe integrarsi alla cultura del Paese della lingua obiettivo, allo scopo di comunicare in modo analogo lingua e cultura.

Maurizio Barbi


ХРОНИКА

POETRY AND POETICS: A Centennial Tribute to Kiril Taranovsky

(Doutmouth College, Hanover, New Hampchire, USA, 18–20 March 2011)

A conference in honor of Professor Kiril Taranovsky (1911-1993) was held at Dartmouth College in Hanover, New Hampshire, USA, on 18-20 March 2011. The second day of the conference coincided with the precise centennial of his birth on 19 March 1911, in Iuriev, Russia (now Tartu, Estonia). After the Bolshevik revolution his family moved to Yugoslavia, where Kiril Tarnaovsky graduated from the University of Belgrade in 1933 with a law degree and then with an M.A. in 1936. He went on to teach at the university from 1937 until 1958. His doctoral dissertation, Ruski dvodelni ritmovi, was published in Belgrade in 1953 and was immediately recognized as a work of fundamental importance to the study of verse theory. During 1958-59 Taranovsky was a visiting professor art Harvard University. He went on to teach at the University of California in Los Angeles (UCLA) from 1959 to 1963, before returning to Harvard, where he was a member of the Department of Slavic Languages and Literatures until his retirement in 1981. In addition to his outstanding research on Russian versification, he made numerous contributions to describing the features of Slavic folk poetry and to the study of Serbian verse. These precise and thorough investigations, all based on careful analyses of the texts, were closely related to the work of such scholars as Roman Jakobson and Boris Tomashevsky. The techniques he employed resulted in the formation of the so-called “Russian method” for studying poetic rhythm, which helped lead to the outpouring of works on verse studies that began in the Soviet Union during the 1960s. Other writings by him opened up approaches for understanding how individual poets established innovations in verse rhythm and also gave a major impetus to exploring the relationship between verse form and meaning. Late in his career he carried out important work on the poetry of Mandel’shtam, showing how “subtexts”—references to other poets—were vital to his poetic method.

During the two and one-half days of the conference, the participants heard more than 20 papers, which were dedicated to the topics of Professor Taranovsky’s research: Russian versification, close readings of Russian poetry, and Slavic poetics. Several of the presentations addressed his legacy directly, while many others used his studies as the starting point for their own findings. Two topics for which Taranovsky opened the path to further research turned out to be particular importance in the papers read at the conference: (a) the relationship between form and meaning in poetic works and (b) the nature of subtexts within the works of individual writers. His son and daughter—Theodore Taranovski, a professor of Russian History at the University of Puget Sound, and Vida Taranovskaia Johnson,


ХРОНИКА

a professor of Russian Literature at Tufts University—both attended the confer-ence and offered reminiscences about their father. Further memoirs were offered by several of the participants who knew or worked with Professor Taranovsky, including Aleksandr Prokhorov, Mihhail Lotman, Aleksandr Zholkovsky, and two of Taranovsky’s former students at Harvard: James Bailey and Henryk Baran. Also attending the conference was the prominent linguist Dean Worth, who was a colleague of Kiril Taranovsky at UCLA and who himself has written important studies on aspects of Russian verse. While they were in Hanover, the participants also had the opportunity to view José Clemente Orozco’s mural The Epic of Ameri-can Civilization, painted in 1932-34, and to view rare Russian books as well as Robert Frost’s notebooks and correspondence at the Dartmouth archive.

The formal presentations began with two papers devoted to the issue of verse and meaning. Elena Khvorostianova (St. Petersburg University) referred to passages in the unpublished correspondence between Mikhail Gasparov and Konstantin Vishnevsky in a paper that shed new light on the responses to the no-tions put forth in Kiril Taranovsky’s groundbreaking article “O vzaimootnoshenii stikhotvornogo ritma i tematiki”; she then went on to explore the relationship between verse meter and the motif of fear. Mikhail Gronas (Dartmouth College) reviewed the existing conjectures and then offered some of his own ideas as to why free verse, long a major tradition in the West, did not become a significant phenomenon in Russia until very recently. Equally broad in its consideration of issues was the paper given the next day by Tatyana Skulacheva (Institute of Russian, Russian Academy of Sciences), who spoke about the need to examine the qualities of verse through the lens of the actual language and described how linguistics can be useful in deciding such questions as just what comprises a verse line.

Many of the individual papers focused on the verse of specific periods or poets, while several others were more comparative in nature. Among the latter, Evgeny Kazartsev (St. Petersburg University) described the major influence of Dutch poetry on the spread of syllabo-tonic poetry in Europe, and went on to use statistical data to highlight certain similarities and differences among Dutch, German and Russian verse; the iambic rhythmic structures in all three languages turn out to be heavily dependent on features inherent to each language. Ian Lilly (University of Auckland) traced the evolution of Russian trochaic pentameter poems, from Lermontov virtually up to the present day, pointing out certain near-constant features of these poems as well as their tendency to reveal the rhythmic and lexical influence of Lermontov’s “Vyhozhu odin ia na dorogu.” Ksenia Tveryanovich (St. Petersburg University) offered a classification of Khemnitser’s fables in free iambs, which was based on the relative numbers of the different line lengths. Three of the presentations focused on Pushkin. The paper by Alyssa Dinega Gillespie (University of Notre Dame), which is part of a larger project, focused in particular on Pushkin’s treatment of the “secret”


ХРОНИКА

or “mystery” in works ranging from his early poem “Leda” to the Gavriiliada, Eugene Onegin and several late compositions; in many cases that which is secret becomes associated with forbidden knowledge. Aleksandr Zholkovsky (University of Southern California) described the “poetry of grammar” in Pushkin’s “Gorod pyshnyi, gorod bednyi,” noting links with structures in various works by Pushkin as well as to other texts. Mihhail Lotman (University to Tartu) provided detailed statistical analyses of the stressing profile and of the rhythmic structures employed in Pushkin’s Onegin stanza, comparing Pushkin’s rhythm to that of other poets who imitated this unique stanzaic form. Fet’s translation of Goethe’s Faust was the topic of the paper by Emily Klenin (University of California at Los Angeles), who showed that Fet, more than anyone else of his time, had a deep understanding of Goethe’s knittellverse, an understanding that makes his rendering into Russian especially noteworthy.

A number of papers were devoted to various writings by twentieth-century figures. Marina Akimova (Moscow State University) classified the great variety of stanzaic forms in Kuzmin’s Osennie ozera, and then noted the relationships between the predominant stanzaic forms and the themes of individual cycles within that volume of verse. Nila Friedberg (Portland State University) traced the origins of a particular rhythmic structure in Brodsky’s use of the iambic tetram-eter, finding that in turning to this rhythm he was attempting to emphasize certain biographical features of two writers who provided model texts for him: Tsvetaeva and Khodasevich. An interest in sources also appeared in the paper by Henryk Baran (State University of New York in Albany), who discussed a variety of issues involved in the attempt to establish the influences for Khlebnikov’s poetry. Two talks were devoted to Pasternak and two others to Mandel’shtam. Nancy Pollak (Cornell University) looked at possible influences on Pasternak’s “Elene” (from Sestra moia zhizn’), noting rhythmic and lexical similarities in works by Fet and Lermontov; while Elena Glazov-Corrigan (Emory University) analyzed the po-etics of Pasternak’s story, “Vozdushnye puti,” linking the work to philosophical notions expressed elsewhere in his work. Lada Panova (University of Southern California) paid special attention to the echoes of Dante that comprise intertexts for Mandel’shtam’s “Stikhi k N. Shtempel’,” and Andrew Reynolds (University of Wisconsin), similarly interested in elucidating the background to a poem, discussed the complex of references embedded in that poet’s “Na rozval’nykh, ulozhennykh solomoi…”

Finally, a separate section devoted directly to the legacy of Professor Taranovsky included a video presentation by Petar Bunjak (Belgrade Univer-sity), who could not attend in person. In his paper he pointed out that, while Kiril Taranovsky never devoted an entire monograph to Serbian versification, he nonetheless made a number of fundamental contributions to the understanding of Serbian verse in a series of articles that appeared from the 1930s into the 1980s. Barry Scherr (Dartmouth College) used a comparison of the rhythms found in


ХРОНИКА

English and Russian verse to offer some further observations on the nature of the two “laws” that Taranovsky saw as determining the predominant Russian binary rhythms. James Bailey (University of Wisconsin) discussed Taranovsky’s influence on his studies of folk poetry and in so doing provided a synopsis of his own major findings regarding the formal features of Russian folk verse and their evolution. Aleksandr Prokhorov (Moscow State University) reminded the participants that statistical averages often mask significant differences among specific data points, and went on to show that by looking at discrete portions of Taranovsky’s data for nineteenth-century verse it is possible to observe important traits that distinguish specific periods.

In all, the conference not only provided a review of Kiril Taranovsky’s enormous contributions to the study of Russian poetry during his lifetime, but also served as a reminder that his work remains vital to the present day, influenc-ing the work of scholars worldwide. A volume containing the papers from the conference is planned for publication at a future date.

Barry Scherr


IN MEMORIAM

НА НА БОГ ДА НО ВИЋ (1925–2011)

Сва ке сре де у се дам уве че, као сту ден ти че твр те го ди не оп ште књи жев-но сти Фи ло ло шког фа кул те та у Бе о гра ду, од ла зи ли смо на час ту ма че ња са вре ме не по е зи је у стан про фе сор ке На не Бог да но вић. Ни је дан сту дент ко ји је јед ном кро чио у На нин дом на че твр том спра ту у Ка та ни ће вој 22 ни је гле дао на сат и че као да се тај час за вр ши. У на шим без бри жним сту-дент ским да ни ма сре да је оста ла трај но ре зер ви са на за ова не сва ки да шња и дра го це на пре да ва ња о мо дер ној књи жев но сти, ко ја су би ла пра во осве-же ње у јед ном уста ље ном ака дем ском рас по ре ду. Та књи жев на дру же ња да ла су за вр шни пе чат на шим сту ди ја ма и на нај бо љи на чин спре ма ла нас за про фе си ју ко јој смо од лу чи ли да се по све ти мо у жи во ту. Је два смо че ка ли да до ђе сре да, ни ко ни је во лео да из о ста не, сва ки час тра јао је до ду бо ко у ноћ. Убр зо смо схва ти ли да на so irée код На не, у то не по но вљи во сту дент-ско уто чи ште у удоб ном окру же њу На ни не би бли о те ке, уља и гра фи ка по зи до ви ма и пред рат ног на ме шта ја, ни смо до ла зи ли да са вла да ва мо те о ри ју и на у ку о књи жев но сти не го књи жев ност са му.

*

Ива на – На на Бог да но вић при па да ла је јед ној од нај по зна ти јих бе о-град ских гра ђан ских по ро ди ца из ме ђу два свет ска ра та. Ње на мај ка Ми ле ва Ми ха и ло вић (1894–1973) за вр ши ла је сту ди је ју го сло вен ске књи жев но сти и фран цу ског је зи ка и би ла про фе сор ка у Дру гој му шкој гим на зи ји и Пе тој жен ској гим на зи ји у Бе о гра ду. Отац, по зна ти књи жев ни кри ти чар Ми лан Бог да но вић (1892–1964), ака де мик и уни вер зи тет ски про фе сор, ро ђен у Бе о-гра ду, ди пло ми рао је на Фи ло зоф ском фа кул те ту 1919. и из ме ђу два свет ска ра та играо зна чај ну уло гу у кул тур ном и књи жев ном жи во ту зе мље. Уре ђи вао је не ко ли ко књи жев них ча со пи са, ме ђу ко ји ма су нај зна чај ни ји би ли Срп-ски књи жев ни гла сник и Да нас. По сле Дру гог свет ског ра та, ко ји је про вео у за ро бље ни штву, Ми лан Бог да но вић је остао про фе сор и шеф Ка те дре за ју го сло вен ску књи жев ност, био управ ник На род ног по зо ри шта, уред ник Књи жев них но ви на и ду го го ди шњи пред сед ник Удру же ња књи жев ни ка Ср-би је. На нин брат, Бог дан Бог да но вић (1922–2010), био је угле дан ар хи тек та и уни вер зи тет ски про фе сор, осни вач ал тер на тив не ар хи тек тон ске шко ле у се лу Ма ли По по вић, не ко ли ко го ди на гра до на чел ник Бе о гра да, члан СА НУ и ви ше на ци о нал них ака де ми ја, а као је дан од нај зна чај ни јих гра ди те ља не-кро по ла до бит ник мно го број них срп ских, ју го сло вен ских и ме ђу на род них при зна ња. Бу ду ћи бес ком про ми сан кри ти чар срп ског то та ли тар ног ре жи ма по чет ком де ве де се ти х го ди на про шлог ве ка, по сле отво ре них прет њи ко ји ма је био из ло жен, пре се лио се у Беч 1993. го ди не, где је и умро. Део тра гич не


IN MEMORIAM

по ро дич не исто ри је про фе сор ке На не Бог да но вић би ло је та ко ђе на пу шта ње Ср би је и пре ра на смрт 1997, у Па ри зу, ње ног си на Ива на Ђу ри ћа, јед ног од нај бли ста ви јих срп ских ви зан то ло га и ак тив ног уче сни ка у ре форм ским по кре ти ма на по чет ку ју го сло вен ских су ко ба.

На на Бог да но вић за вр ши ла је ру ску основ ну шко лу и пот крај Дру гог свет ског ра та при дру жи ла се на пред ном омла дин ском по кре ту у бор би про-тив фа ши стич ког оку па то ра. По сле осло бо ђе ња зе мље по че ла је да са ра ђу је са бе о град ском „Про све том“ и за по тре бе но вог вре ме на ко је је на сту пи ло пре ве ла низ по пу лар них со вјет ских бро шу ра за еди ци ју „Ма ла би бли о те ка да на шњи це“, опро ба ва ју ћи се пре вас ход но као пре во ди лац и при пре ма ју ћи се за сла ви стич ке сту ди је. Из бра ка са ен до кри но ло гом, по то њим ака де ми ком и уни вер зи тет ским про фе со ром Ду ша ном Ђу ри ћем Зи на јом, 1947. ро ди ла је бли зан це Ива на и Ду шан ку. По сле за вр ше них сту ди ја, и ка сни је у то ку сво је про фе сор ске ка ри је ре, об ја ви ла је не ко ли ко зна чај них пре во да: ка пи тал ну сту ди ју Бо ри са То ма шев ског Те о ри ја књи жев но сти: по е ти ка, Бе о град, СКЗ, 1972; Исто ри ју за пад но е вроп ске књи жев но сти Пе тра Се мјо но ви ча Ко ха на, у 2 то ма, Са ра је во, „Свје тлост“, 1954–1955, са Ми лом Стој нић; крат ке при че Ан то на Па вло ви ча Че хо ва Дје ча ци и дру ге при че, Са ра је во, „Свје тлост“, 1955, та ко ђе са Ми лом Стој нић, и др. Тих го ди на огла си ла се и ни зом књи жев но те-о риј ских тек сто ва, ко је је по че ла да об ја вљу је у „Ле то пи су Ма ти це срп ске“ (По е зи ја Тур ге ње вље ве про зе; По ку шај јед не књи жев не па ра ле ле: пе сме у про зи Ивана Тур ге ње ва и Шарла Бо дле ра и др.). Го ди не 1962. од бра ни ла је док тор ску те зу Фу ту ри зам Ма ри не ти ја и Ма ја ков ског.

Од мах по об на вља њу Ка те дре за оп шту књи жев ност Фи ло ло шког фа-кул те та у Бе о гра ду 1955. го ди не, На на Бог да но вић при мље на је као аси стент и на Ка те дри ра ди ла до пен зи о ни са ња за јед но са пле ја дом по сле рат них про фе со ра – Во ји сла вом Ђу ри ћем, Ра шком Ди ми три је ви ћем, Ра до сла вом Јо си мо ви ћем, Ивом Тар та љом, Ни ко лом Ми ло ше ви ћем, Вла де том Ко шу ти-ћем, Дра га ном Не дељ ко ви ћем, Зо ра ном Га ври ло ви ћем, Ми ла ном Ди ми ћем, Пе ром Му жи је ви ћем, Љу би шом Је ре ми ћем, Вла де том Јан ко ви ћем, Вла ди-сла вом Риб ни кар... Ка те дра за оп шту књи жев ност је у дру гој по ло ви ни про шлог ве ка, пред во ђе на овим на став ним ка дром, до но си ла но ве иде је и по све ти ла се про у ча ва њу де ла свет ске књи жев но сти ко ја су по ста ла оп ште до бро, по ла жу ћи исто вре ме но те ме ље мо дер ној ме то до ло ги ји ком па ра тив-них књи жев них сту ди ја. Из ме ђу оста лог, ова ка те дра од и гра ла је и уло гу „ма ти це у ства ра њу ви ше ка те да ра за стра не је зи ке и књи же во сти, ко је су се уза стоп но од ње одва ја ле и оса мо ста љи ва ле у окви ри ма Фа кул те та“ (Иво Тар та ља). Тих пр вих го ди на ра да на Ка те дри На на Бог да но вић је, уз свој на-став нич ки рад, при ре ђи ва ла и у све тло сти са вре ме не на у ке о књи жев но сти ту ма чи ла нај зна чај ни ја де ла ру ске књи жев но сти, од кла си ка ру ског ре а ли зма до пред став ни ка ру ске аван гар де у пр вој по ло ви ни два де се тог ве ка. У по-сле рат ним из да њи ма ру ски пи сци на шли су у На ни Бог да но вић по у зда ног


IN MEMORIAM

и не за о би ла зног ту ма ча, пре све га у пред го во ри ма или по го во ри ма за де ла Ни ко ла ја Го го ља (Фан та стич не при по вет ке, Мр тве ду ше и Пе тро град ске при по вет ке), Ла ва Тол сто ја (Ана Ка ре њи на, Рат и мир, и Де тињ ство, де ча-штво, мла дост), Ан то на Че хо ва (Ода бра не при по вет ке), Алек сан дра Бло ка (пе сме, есе ји и по е ма Два на е сто ри ца), за ан то ло ги ју Мо дер на ру ска по е зи ја, за Мак си ма Гор ког (При по вет ке), Ва си ли ја Бе ло ва (При по вет ке) и дру ге. Уз по ме ну ту док тор ску ди сер та ци ју, ови тек сто ви, од ко јих су ода бра ни саку пље-ни у књи гу и 1987. об ја вље ни под на сло вом Књи жев не ана ли зе, у из да њу Књи жев не за јед ни це Но вог Са да (тач ни је, сту ди је Фан та сти ка и ре а ли зам у Го го ље вим де ли ма, Го гољ и Хоф ман, Го го ље ве Мр тве ду ше, Ана Ка ре њи на, Рат и Мир, Ви на ве ров и По ов Ел до ра до, Два на е сто ри ца А. А. Бло ка, Пу те ви ру ске мо дер не по е зи је и Се о ска про за Ва си ли ја Бе ло ва) – пра ви су би се ри књи жев них ана ли за и ком па ра тив ног при сту па књи жев ном де лу.

Иако не ве ли ко по оби му, књи жев но де ло На не Бог да но вић пред ста вља тра јан до при нос мо дер ном ту ма че њу ка ко са вре ме не по е зи је, та ко и ре мек- -де ла пред став ни ка „злат ног ве ка“ ру ске књи жев но сти и ства ра ла штва ру-ских аван гард них пи са ца два де се тог ве ка.

Чи тав свој жи вот На на Бог да но вић по све ти ла је на уч ном, пе да го шком и пре во ди лач ком ра ду. А кад је реч о ње ној лич но сти, ње ном от ме ном и при род ном др жа њу и ње ном увек мла да лач ком ду ху, ва ља за пам ти ти тач ну и то плу реч Ла тин ке Пе ро вић за бе ле же ну не дав но по во дом На ни не смр ти: „Би ла је сло бод на и сво ја: не на не ки ма ни фе стан, бор бен на чин, већ на уну-тра шњи, ду бин ски на чин ко ји су и дру ги осе ћа ли и по што ва ли. На јед ној по ро дич ној фо то гра фи ји, на ко јој сви гле да ју у фо то граф ски апа рат, са мо је На на окре ну та ле ђи ма. Ме ђу сту ден ти ма, ка да је на сту дент ском збо ру 1968. го ди не не ки сту дент пи тао: ’Шта ми сли На на?’ – дру ги сту дент му је од го во рио: ’Оста ви На ну. Она је остр во за се бе.’ Ка да јој је син са оп штио сво ју од лу ку да се кан ди ду је на пред сед нич ким из бо ри ма де цем бра 1990. го ди не, она је ре а го ва ла упо зо ре њем: ’До бро раз ми сли шта ћеш ако те иза-бе ру.’ Ни је се ме ша ла у жи вот не од лу ке сво јих бли за на ца Ду шке и Ива на, али је зна ла раз бо ри то и од ме ре но да их пра ти. И по др жа ва. На на Бог да но-вић ни је уче ство ва ла ни у по ли тич ким, ни у књи жев ним су да ри ма ко ји су ите ка ко по тре са ли по ро ди цу Бог да но вић. Али, она је о њи ма би ла са вр ше но оба ве ште на, ми сли ла сво јом гла вом и осе ћа ла их на на чин ко ји би за до во-љио и јед ног Кар ла По пе ра: ин те лек ту ал ци тре ба да бу ду скром ни. Упра во та ква, На на Бог да но вић је на јед ној стра ни, уз по моћ сво је мај ке или као њен осло нац, и мо гла да одр жи рав но те жу са дру гом стра ном на ко јој су би ли два Бог да но ви ћа и два Ђу ри ћа: сви ан га жо ва ни у исто риј ским су да ри ма и сва ко са све шћу о сво јој уло зи у њи ма.“


IN MEMORIAM

*

Се де ћи увек у ис тој фо те љи у свом при јат ном са ло ну, На на Бог да но вић отва ра ла је но ва са зве жђа са вре ме ног ту ма че ња књи жев ног тек ста ге не ра ци-ја ма сво јих сту де на та. Стр пљи во би са че ка ла да по се да мо и не на ме тљи во, го то во ро ђач ки при сно, за мо ли ла не ког од сту де на та да до не се уна пред зго-то вље не ко ла че или чај из ње не ку хи ње. Кад се сви по слу жи мо, час мо же да поч не. Ни ко га ни је из два ја ла, са при ро ђе ним так том и пу ним ува жа ва њем при ма ла је раз ли ке ме ђу на ма и уме ла да уочи раз ли чи те књи жев не скло но-сти. Ни ко га ни је пре те ра но хва ли ла, ни ко га ни је ни ште де ла, али је сва ка ње на реч би ла бла го твор на и му дра, и ни је жа ли ла тру да ка да би уочи ла не чи ји дар и од лу чи ла да га усме ра ва и под сти че. Су де ћи по ге не ра ци ја ма ко је је по ди гла, у то ме је у пот пу но сти ус пе ла.

Де јан Ми ха и ло вић



CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

80

FILOLO[KI pregled = Revue de philologie : ~asopis za stranu filologiju / glavni i odgovorni urednik = rédacteur en chef Jelena Novakovi}. – God. 1, broj 1 (1963) – kw. 23, br. 1/4 (1985) ; god. 24, br. 1/2 (1997)– . – Beograd (Studentski trg 3) : Filolo{ki fakultet, 1963–1985; 1997– (Beograd : ^igoja {tampa). – 24 cmDostupno i na:http:/www.fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm. – Polugodi{we. – ^asopis ima paralelnu naslovnu stranu na francuskom jeziku. Objavquje ~lanke stranih autora u originalu (na nema~kom, francuskom i engleskom jeziku)ISSN 0015-1807 = Filolo{ki pregled COBISS.SR-ID 28393991

Documents

Филолошки преглед XXXVIII 2011 1 · УДК 821.124’02.93-13 Vergilije Maron P. Јелена Пилиповић Универзитет у Београду – Филолошки