Филолошки факултет Универзитета у Београдуold.fil.bg.ac.rs/katedre/skjsk/godisnjak/Godisnjak... · 2012-04-09 · Српских народних

Издавач Филолошки факултет Универзитета у Београду

За издаваче Александра Вранеш

Уредништво Gabriella Schubert

Томислав Јовановић Rosanna Morabito

Драгана Вукићевић Славко Петаковић Предраг Петровић

Наташа Станковић-Шошо

Технички секретар Љиљана Дукић

Одговорни уредник Радивоје Микић

Главни уредник Бошко Сувајџић

Филолошки факултет Универзитета у Београду

ГОДИШЊАККатедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима

за школску 2010/2011. годину

Посвећено успомени напроф. др Радмилу Пешић

Година VI

Београд 2011.

проф. др Радмила Пешић

САДРжАЈ

Нада Милошевић Ђорђевић, Слово за спомен Радмиле Пешић (1923–2010) ............................................................... 11

Љиљана Дукић, биографија и библиографија проф. др Радмиле Пешић ......................................................................17

Народна књижевност

Gabriella Schubert, О препевава�у и ре�еп�ији ју�нословенске�� препрепевава�у и ре�еп�ији ју�нословенске�� пре и ре�еп�ији ју�нословенске�� преи ре�еп�ији ју�нословенске�� пре ре�еп�ији ју�нословенске�� прере�еп�ији ју�нословенске�� пре ју�нословенске�� преју�нословенске�� пре�� препре свега српске народне поезије у �емачкој за време романтизма српске народне поезије у �емачкој за време романтизмасрпске народне поезије у �емачкој за време романтизма народне поезије у �емачкој за време романтизманародне поезије у �емачкој за време романтизма поезије у �емачкој за време романтизмапоезије у �емачкој за време романтизма �емачкој за време романтизма�емачкој за време романтизма за време романтизмаза време романтизма време романтизмавреме романтизма романтизмаромантизма .......29

Снежана Самарџија, Збирке шаљивих народних приповедака Вука Врчевића ........................................................................................41

Немања Радуловић, Врчевићеве „к�и�евне“ приповетке и проблем дефиниса�а фолклора ...........................................................................67

Јасмина Јокић, Врчевићеве збирке српских народних игара као извор за проучава�е усмене драме ................................................85

Ненад Љубинковић, Особеност усменог народног стваралаштва�� односно народне к�и�евности .........................................................101

Марија Клеут, Дарак или оглед о слепачким песмама ................................109

Зоја Карановић, Смрт Радића Вукојевића – тестамент�� херојски ламент�� обредна инс�ена�ија ............................................. 119

Љиљана Пешикан-Љуштановић, Усмена успаванка – условност �анра ....................................................................................................131

Соња Петровић, Обретеније главе кнеза Лазара у светлу култа светог кнеза у усменој и к�и�евној тради�ији ...............................149

Лидија Делић, Слика о хајду�има и уско�има у раним беле�е�има: ерлангенски рукопис ..................................................183

Бошко Сувајџић, Транспози�ија историјског у фик�ионално у епским песмама о се�ским уско�има..............................................201

Мирјана Дрндарски, епски јунак и �егов противник од најстаријих времена до српске револу�ије .............................................................223

Садр�ај8

Бранко Златковић, �есрећна 1813. година у усменој народној тради�ији .............................................................................231

Љубинко Раденковић, анегдоте о Титу и �еговим савремени�има ........255

Славица Гароња Радованац, Усмена матри�а у путопису Владимира Красића Успомене из Горње Крајине .............................265

Данијела Поповић, Допринос Тихомира Р. Ђорђевића изучава�у усмене к�и�евности ..........................................................................283

Огледи и студије

Миодраг Матицки, Филм као литература ..................................................297

Дејан Ајдачић, Још једном о роману Милете Продановића Нови Клини ..........................................................................................301

Милан Алексић, Антологија новије српске лирике богдана Поповића (Поводом сто година од објављива�а) .............................................313

Књижевни излог

Љиљана Дукић, К�и�евни излог .................................................................347

Хроника Катедре

Наташа Станковић-Шошо, Катедра за српску к�и�евност са ју�нословенским к�и�евностима у 2010/2011. години .............355

Оцене и прикази

Бошко Сувајџић, КУЋА УСМеНе ПРОЗе (Снежана Самарџија, Обли�и усмене прозе, Београд: Службени гласник, 2011) ...............447

Душица Мињовић, ПеВАЧ И ТРАДИЦИЈА, (Бошко Сувајџић, Певач и тради�ија, Завод за уџбенике, Београд, 2010) ...................453

Миодраг Павловић, НА ЧАСОВИМА СРПСКОГ ЈеЗИКА И КЊИжеВНОСТИ (Зона Мркаљ, �а часовима српског језика и к�и�евности, Завод за уџбенике, Београд, 2011). ............461

Садр�ај 9

Ана живковић, СТеРИЈА КАО КЛАСИК СРПСКе КЊИжеВНОСТИ (Зорица Несторовић, Класик Стерија, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2011)................................................467

Предраг Петровић, ИЗУЗеТНА МОНОГРАФИЈА О АНДРИЋУ (Јован Делић, Иво андрић: Мост и �ртва, Православна Реч, Нови Сад, Музеј града Београда, 2011). ............................................483

Некролог

Бојан Ђорђевић, „ОДХОДУ ГОСПАРИ“: КЊИжеВНИ ИСТОРИЧАР МИРОСЛАВ ПАНТИЋ (1926–2011) .........................491

Предраг Станојевић , Упутство за припрему рукописа .............................499

УДК 929 Пешић, Р.

Нада Милошевић Ђорђевић Оригинални научни рад Филолошки факултет Примљен: 15. 09. 2011. Универзитет у Београду Прихваћен: 20. 10. 2011.

СЛОВО ЗА СПОМеН РАДМИЛе ПеШИЋ (1923–2010)

Драга колегиница, уважени и вољени наставник наше Катедре, цење-ни научник – проф. др Радмила Пешић напустила нас је на дан Божића 2010. године. Била је изузетан човек, интелектуалац широких видика, сјајан познавалац Народне књижевности. Своје велико знање несебично је преносила својим студентима на матичној Катедри у Београду од 1954. када је постала асистент па све до 1979, када је као редовни професор отишла у пензију. Предавала је и на Филозофском факултету у Приш-тини (1964–1968), на Одсеку за етнологију Филозофског факултета у Београду (1965–1973). Њена предавања слушали су млади странци који су са свих страна света долазили сваког септембра, у Вукове дане, да се у организацији Међународног славистичког центра упознају са српском и југословенском културом и боравили у Београду, Новом Саду и При-штини. Предавала је на Југословенском семинару у Задру. Њени кратки, језгровити реферати на научним славистичким симпозијумима, својим чврсто заснованим дедуктивним и индуктивним, књижевно-историјским приступом изазивали су посебну пажњу.

Цео свој научни век посветила је проучавању Народне књижевности, али и раду за добро заједнице. Као млад асистент (1950–1954), у Институту за књижевност Српске академије наука, специјализовала се у струци. У Академији је и касније деловала као члан Одбора за књижевност и као секретар Пододбора за Народну књижевност. На Филолошком факултету, била је управник Катедре за српску књижевност и језик и њен представник на Факултетском већу, у који је бирана више пута. Учествовала је у ства-

Нада Милошевић-Ђорђевић12

рању Међународног славистичког центра 1971, и доприносећи његовом напредовању, била члан Управе, помоћник директора и директор. Потпуно лишена сујете и себичности, никада није била понесена ни титулама ни функцијама, никада није никога позледила. Тихом снагом убедљивости успевала је да одбрани своје ставове и да се заложи за мишљења у које је веровала.

Научни рад Радмиле Пешић развијао се у неколико праваца. Још педесетих година прошлог века, истраживала је песмарице (у

Зборнику радова Института за проучавање књижевности САН, 1952; у Прилозима за књижевност, језик историју и фолклор 1955, XXI/ 1–2), заинтересована за сложени феномен „грађанског песништва“, како је ову разнородну врсту поезије назвао Младен Лесковац. С посебном пажњом, враћала му се у више махова и у потоњим радовима (Научни састанак слависта у Вукове дане 1972. и 1976; зборник Право и ла�но народно стваралаштво, Деспотовац 1996). Дала је изванредан допринос расветља-вању његове генезе, услова развитка, рецепције у зависности од окружења, те и територијалне распрострањености. Указала је на терминолошке проблеме. Заложила се за свеобухватни назив – „народско“ песништво. На основу степена тематског и језичког диференцирања од аутентичног народног стварања, издвојила је три његове категорије: прелазни вид од усмене ка писаној поезији; песме које подражавају народну епику, још од средњег века; лирске песме тзв. меличке лирике у записима шеснае-стог века на приморју. На конкретним записима показала је миграције појединих песама на целом српско-хрватском подручју, чак и пробијање језичких баријера и појаву блиских варијаната у словачким, чешким, мађарским, немачким песмарицама. Опрезно, али уверљиво је доказала да подударност усмене варијанте са записаном песмом у песмарици не мора да означава директно преузимање текста, већ посредништво средине, пошто се и грађанске песме преносе усменим путем. Био је то вид и њене одбране усменог порекла групе песама у Малој простонарод�ој славено-сербској пјеснари�и Вука Караџића од „ружења“ појединих истраживача, али са њој својственим смислом за изглађивање неспоразума. У приказу штампаног издања рукописне грађанске песмарице из 1793/94. године, коју је открио у Будимпештанској народној библиотеци Сечењи мађарс-ки слависта Иштван Пот, додала је његовим критичким напоменама низ усмених варијаната песама (ПКЈИФ 1965, XXXI, 1–2).

Непогрешиво је Радмила Пешић умела да разликује песме усменог постања од оних које нису живеле у народу и које су одавале књишку културу. Приказујући поједине збирке од Кашиковићеве до Шаулићеве

Слово за спомен Радмиле Пешић 13

(ПКЈИФ 1954, XX, 3–4), препознавала је препеве Вукових песама тзв. народних певача и њихову неупућеност у средину и време о коме певају. У балади, тобоже из шеснаестог века у којој се помиње српски гуслар, открила је ауторско дело Шароши Ђуле, мађарског песника из деветнаес-тог столећа. Овај фалсификат је, међутим, захваљујући свом познавању мађарског језика, умесно искористила да сагледа тзв. „сербуш манир“, распрострањен у индивидуалном стварању у Мађарској, и тако прошири наша знања о рецепцији српске народне поезије у европи (ПКЈИФ 1967, XXXIII, 3–4).

Незаобилазна књига у српској науци о народној књижевности јесте њена докторска дисертација о Вуку Врчевићу (Монографије Филолошког факултета XIV, 1967). На основу кратке, рукописне Врчевићеве аутобио-графије похрањене у Архиву САНУ, његове преписке, грађе из Библиотеке Матице српске, из Задарског Архива, из Богишићевог Архива у Цавтату, штампаних чланака о њему, података о његовом кретању и дружењу са савременицима, написала је прву целовиту студију о његовом животу и његовим делима. Из Врчевићевих реаговања на сувремена културно-друштвена збивања у чијем се средишту нашао, као писар на двору Петра II Петровића, а поготову као конзул у Требињу од 1861, извукла је Рад-мила Пешић његов психолошки и морални портрет. Сагледан са топли-ном, али и уз неопходну акрибичност, појавио се пред читаоцима, у свој својој ведрини и духовитости, jeдан драг човек, велики српски родољуб и заљубљеник у науку, писац, преводилац, песник, етнограф, сакупљач народних умотворина и највернији помагач Вука Караџића.

Пратећи Врчевићев рад од рукописних литерарних састава, до ње-гових „правно-књижевних прилога“, запажа да је његова идеја водиља – оживљавање народног језика и традиције. У том контексту тумачи, али не оправдава, његове мистификације, које јој не промичу.

Обухватајући Врчевићев сакупљачки рад, анализира не само ње-гове четири рукописне збирке народних песама (преко 50 000 стихова), од лирских до хроничарских о босанско-херцеговачком устанку, већ и саме песме, да би дала увид у процес њиховог стварања, а Врчевићеве интервенције открила само у епским варијантама. Драгоцена су, притом, њена запажања о готово потпуној подударности муслиманских песама са хришћанским.

У посебном поглављу своје књиге, Радмила Пешић се бави несебич-ном Врчевићевом сарадњом са Вуком Караџићем и закључује да чак и да „ништа више није урадио за књижевност, само истрајан рад за Вука и уз њега, учинио би Врчевића заслужним и вредним спомена“.


Вуковим помагачима и сарадницима Радмила Пешић посвећује многе странице у својим чланцима; самом Вуку, поред осталог – драго-цену обимну студију као Поговор критичком издању његове друге књиге Српских народних пјесама јуначких најстаријих (Сабрана дела Вука Ка-раџића V, о стогодишњици његове смрти 1864–1964, и двестагодишњици рођења 1789–1989, Београд, Просвета 1988). Задржава се на Лајпцишкој збирци из 1824, прати Вукове културне контакте, идеолошке коцепције, свеукупан Вуков однос према народној поезији од начина сакупљања до штампања збирки и њихове рецепције. У Белешкама и коментарима уз песме, указује на литературу о њима, на варијанте, на певаче. И што је за њу карактеристично – своја лична открића о припадности низа песама одређеним певачима не наводи. А тај део њеног научног рада је веома значајан.

Приступ Радмиле Пешић атрибуцији анонимних песама из Вукове збирке, као део целог једног правца у европској, али и у нашој фолклорис-тици (Латковић, Банашевић, Матић, Меденица, Недић и др.) одликује се истовремено посебном тананошћу, али и сложеношћу увида у проблеме. Пошавши од концепције да народни певачи јесу индивидуалне песничке личности, али да су народни само ако им за подлогу стварања служи жива традиција – она појам живе традиције сагледава у конкретном времену и простору. То се јасно види из обе њене студије о певачима (анђелко Вуко-вић, Студије и грађа за историју књижевности 2, Институт за књижевност и уметност, 1986; Слепа Живана, Научни састанак слависта 17/3, 1987), али и из обимног рада под насловом Старији слој песама о уско�има (Анали Филолошког факултета 7, 1967). У веома компликованој потрази за личним уделом певача у формулативном изражавању, успева да уз његове психолошке афинитете одреди утицаје професије, регионално и опште у спевавању, да покаже континуитет епског певања на српскохрватском језику, да запажајући традицијску сродност и јединственост не само гео-графски блиских, већ и удаљенијих терена (Срем/Војна Крајина/Косово) допуни репертоаре Слепе живане и Kосовца Анђелка Вуковића. Слепој живани је, поред досад познатих, убедљиво приписала шест песама: међу лирским – клањалицу у Вуковој првој књизи Бечког издања (бр. 219); међу епским – песме (ако их означимо бројевима према другој Вуковој књизи бечког издања) „Опет Наход Симеун“ (бр. 15), „Часни Крсти“ (бр. 18), „Цар Константин и ђаче самоуче“ (бр. 19) и „Секула се змију претворио“ (бр. 85). Шеста живанина песма била би „Лов цара Стефана“, варијанта „Находа Момира“, а штампана је 1829. године у будимској публикацији Цвеће. У репертоар Анђелка Вуковића убројала је песму: „Јаут Бег и Перо

Слово за спомен Радмиле Пешић 15

Мркоњић“, која, под бројем 16, у четвртој књизи Бечког издања слови као песма непознатог певача. Као додатни, али кључни допринос Радмиле Пешић, произашао из ових атрибуција на основу минуциозних проучавања формулативности, јесте улога грађе на којој је настајао ерлангенски руко-пис као спојне карике у свеукупном спевавању песама Вукових певача.

У изучавању ускочке поезије у овом рукопису, захваљујући изврсном знању историје, Радмила Пешић је на примерима потврдила мишљења о настајању хроничарских песама одмах после догађаја. Реалистичким прилазом ускочком ратовању, показала је да оно „нема увек светлост и узвишеност епског подвига“, већ и економску подлогу преживљавања, без обзира на припадност вери и националном опредељењу. Указала је на постојање међусобних борби хришћанских јунака које је епика забе-лежила, али је истакла и да велика епска поезија настаје тек када постане општељудска. Разматрајући питање формула доказала је њихова функци-онална својства у песми, насупрот ставовима да су оне само лични исказ појединих певача. Да наведемо само један пример. Завршну формулу из познатог, узбудљивог тужења деспота Ђурђа над војводом Каицом, у Вуковој збирци (Како ћу те оставити сама,/ Да ми чуваш на Бељацу стражу,/Брез промене докле је Крајине), нашла је и у стотину година ста-ријој песми из ерлангенског рукописа (бр. 131) о смрти Јурише војводе (Оста Јуро чувајући страже/ брез промене докле /је/ крајине). Зато се и залагала за испитивање функције формула, сматрајући да оно „заслужује посебне студије које би допринеле проучавању поетике епских песама, питању територијалне и временске распрострањености разних слојева наше епике, као и улоге певача“. Каснија истраживања су показала колико је била у праву.

Бавећи се варијантношћу као суштинским условом за опстајање на-родне, усмене књижевности, уочила је трајност појединих епских образаца у низу сродних песама у распону од скоро два века, али и меру њиховог подређивања времену, логици и психологији епског приповедања (Два стара епска мотива, ПКЈИФ 1976, XLII, 1–2). О политичким, верским, друштвеним и другим утицајима „на обликовање народне традиције, одабирање популарних јунака и грађење њихових ликова у народној по-езији“, проговорила је анализирајући промене ставова народних певача према деспоту Ђурђу и Сибињанин Јанку у свом приказу чувеног чланка Мирослава Пантића о непознатој бугарштици из XV века (ПКЈИФ, XLIV, 1-2, 1978), допунивши га и новим варијантама. Њен самосвојни прилаз пе-сми „Орање Марка Краљевића“ из Вукове збирке, уз поређење са „ерлан-генском“ верзијом, управо је допринос оваквом приступу. Марко, хајдук


– одметник из ерлангенског рукописа, с почетка осамнаестог векa, коме је орање по гори Романији начин привређивања, израста у „горостасног борца против турске царевине“ у Вуковој варијанти. Он оре друмове, у складу са својим, у српској усменој традицији, обликованим карактером, али и устаничким временом када је Вук песму забележио. Образложењем да „у свакој освојеној земљи освајач за себе обезбеђује путеве и пролазе, јер држи се власт само у оној земљи кроз коју се освајач слободно креће“, Радмила Пешић праћење изградње Марковог лика подиже на виши степен тумачења процеса еволуције свеукупне традиције у зависности од њеног окружења.

Распон научних интересовања Радмиле Пешић може се сагледати у њеним истраживањима корелација усмене и писане књижевности (на пример у чланцима Лирска народна песма у делу борисава Станковића�� у зборнику о Борисаву Станковићу, Међународни славистички центар, Београд – Врање, 1978. и Јован Стерија Поповић и наша епска народна тради�ија, Научни састанак слависта 11, 1981); у лексикографском раду (на одредницама из народне књижевности у шестом тому Enciklopedije Jugoslavije Југославенског лексикографског завода, 1965; у Речнику к�и-�евних термина Института за књижевност, 1984, у Novoj enciklopediji u boji�� Вук Караџић – Ларус I-II, 1977, из кога је произишао 1984. и први Речник народне књижевности у нас). Међу приређивачким пословима треба истаћи историју �ародне к�и�евности I, Вида Латковића, 1967.

Умела је Радмила Пешић да укаже поштовање и пажњу претходним генерацијима професора и научника и онда када су из ових или оних разлога стављани у страну. Имала је редак смисао за истину и правду, у животу и у науци. Зрачила је ширином својих погледа, коју је донела можда још као Радмила Ненин из родног Титела. Увек спремна да помогне и студентима и колегама, са неком само њој својственом стидљивошћу, стизала је свуда, са осмехом. А одлазећи остављала нам спокојство и ведрину, трајно и данас у сећањима.

УДК 929:012 Пешић, Р.

Љиљана Дукић Оригинални научни рад Филолошки факултет Примљен: 15. 09. 2011. Универзитет у Београду Прихваћен: 20. 10. 2011.

БИОГРАФИЈА И БИБЛИОГРАФИЈА ПРОФ. ДР РАДМИЛе ПеШИЋ

Радмила Пешић је рођена 14. децембра 1923. у Тителу, где је за-вршила основну школу, док је гимназију завршила у Новом Саду. По ослобођењу је уписала Филозофски факултет у Београду, групу за јуж-нословенске језике и књижевности. Дипломирала је 29. септембра 1949. Од јануара 1950. ради као асистент у Институту за књижевност Српске академије наука, а од марта 1954. као асистент за предмет Народна књи-жевност на Филозофском факултету у Београду. Одбранила је докторску дисертацију Вук Врчевић�� ивот и рад 10. новембра 1962. Промовисана је 20. децембра 1962. За доцента је изабрана у јуну 1964, за ванредног професора у децембру 1971, а за редовног професора 11. октобра 1979. године. Званично је пензионисана 30. септембра 1989.

Предавала је хонорарно Народну књижевност на Филозофском фа-култету у Приштини 1964. до 1968, а од 1965. до 1973. на одсеку за етно-логију Филозофског факултета у Београду. Више пута је бирана за члана Већа Филолошког факултета; члан је Одбора за књижевност и секретар Пододбора за народну књижевност САНУ. Од оснивања Међународног славистичког центра учествује у његовом раду, а од 1975. је помоћник директора и члан Управног одбора. У више махова је предавала на Југо-словенском семинару за стране слависте у Задру, Загребу и Новом Саду. Студијски је боравила у Лењинграду, Москви и Будимпешти.

Преминула је 7. јануара 2010. године у Београду.

Љиљана Дукић18

Монографије:

1. Вук Врчевић / Београд: Филолошки факултет, 1967. – 215 стр. – (Мо-нографије, књ. XIV).

2. Narodna književnost – u koautorstvu sa Nadom Milošević – Đorđević. Beograd: Vuk Karadžić, 1984. – 311 стр. – (Biblioteka „Čovek i reč”).

3. Народна књижевност – у коауторству са Надом Милошевић-Ђорђе-вић. – Београд: Требник, 1997. – 311 стр.

Приређена издања:

4. Школска лектира за V разред основне школе. (коауторски: белеш-ке о народној књижевности, избор, редакција текста и напомене). – Београд: Младо поколење, 1960. – стр. 7–42. – (Више издања).

5. Школска лектира за VI разред основне школе. (коауторски: белеш-ке о народној књижевности, избор, редакција текста и напомене). – Београд: Младо поколење, 1960. – стр. 7–37. – (Више издања).

6. Школска лектира за VII разред основне школе. (коауторски: белеш-ке о народној књижевности, избор, редакција текста и напомене). – Београд: Младо поколење, 1960. – стр. 7–37. – (Више издања).

7. Школска лектира за VIII разред основне школе. (коауторски: белеш-ке о народној књижевности, избор, редакција текста и напомене). – Београд: Младо поколење, 1960. – стр. 7–33. – (Више издања).

8. Новије црногорске песме. Избор из збирке Бранка Бања Шарановића. (прир.). – Титоград, 1964. – Предговор: стр. 7–15.

9. Др Видо Латковић, Народна књижевност I / за штампу приредиле Радмила Пешић и Нада Милошевић – Ђорђевић. – Београд: Научна књига, 1967. – 288 стр.

10. Нови записи народног песништва / за штампу приредили др Рад-мила Пешић, др Нада Милошевић – Ђорђевић, др Владан Недић и мр Владимир Бован. – Београд: Међународни славистички центар, 1974, 48 стр.

11. Народна поезија. – Београд, 1978. – 126 стр. – (Избор и поговор. Лектира за IV разред основне школе).

12. Вукови певачи / Владан Недић; прир. Радмила Пешић. – Нови Сад: Матица српска, 1981. – 118 стр. – Поговор: Владан Недић о Вуковим Певачима. стр 105–111.

биографија и билиографија проф. др Радмиле Пешић 19

13. Вукови певачи / Владан Недић; прир. Радмила Пешић. – Београд: Рад, 1984. – 118 стр. – Поговор: Владан Недић о Вуковим Певачима. стр. 105–111.

14. Народна књижевност. – Београд: Нолит, 1978. – 112 стр. – (Лектира за V разред основне школе. Избор).

15. Народна књижевност. – Београд: Нолит, 1978. – 91 стр. – (Лектира за VI разред основне школе. Избор).

16. Народна књижевност. – Београд: Нолит, 1978. – 122 стр. – (Лектира за VII разред основне школе. Избор).

17. Народна књижевност. – Београд: Нолит, 1978. – 158 стр. – (Лектира за VIII разред основне школе. Избор).





22. Народна књижевност. – Београд: Нолит, 1988. – 112. стр. – (Лектира за V разред основне школе. Избор).








30. Вукови певачи / Владан Недић; прир. Радмила Пешић. – Београд: Рад, 1990. – 118 стр. – Поговор: Владан Недић о Вуковим Певачима. стр. 105–111.






35. Српске народне пјесме. Књига друга, 1854. / Вук Стефановић Ка-раџић; прир. Радмила Пешић. – Београд: Просвета, 1988, 672 стр. – (Сабрана дела Вука Караџића, (1864–1964); књига пета). – Поговор: стр. 501–504. – Напомене и објашњења: стр. 541–621.

Чланци у монографским публикацијама:

36. епска народна песма у настави матерњег језика у основној школи // Књижевна лектира у основној школи, методски прилози и упутства. – Београд, (б. г.), стр. 89–95.

37. Obilić Miloš // Enciklopedija Jugoslavije. – Zagreb, 1965, knj. 6, стр. 360.38. Prevodi i prerade naših narodnih pesama na strane jezike // Enciklopedija

Jugoslavije. – Zagreb, 1965, knj. 6, стр. 208 – 210.39. Uticaj na susedne narodne književnosti // Enciklopedija Jugoslavije.

– Zagreb, 1965, knj. 6, стр. 208.40. Старији слој песама о ускоцима // Српска књижевност у књижевној

критици 2: Народна књижевност. – Београд: Нолит, 1972. – стр. 260–284.

41. (Термини и имена из народне књижевности) // Нова енциклопедија у боји: књ. I-II. – Београд: Вук Караџић; Ларус, 1977. – (317 једини-ца).

42. (Термини и имена из народне књижевности) // Нова енциклопедија у боји: књ. I-II. – Београд: Вук Караџић; Ларус, 1978. – (317 једини-ца).

43. Лирска народна песма у делу Борисава Станковића / Дела Борисава Станковића. – Београд: 1983. – стр. 311–315.

44. Rečnik književnih termina: Beograd: Institut za književnost i umetnost; Nolit, 1984. – (odrednice: Božićna pesma; guslar; ivanjske pesme; jačka pesma; klanjalice; kraljičke pesme; krajiške pesmе; ljubavne narodne pesme; porodične pesme; religiozne pesme; rugalice; svečarske pesme; spasovske pesme; bužbalice; uskočke pesme).


45. Прилог познавању Вукових певача: Анђелко Вуковић. Студије и грађа за историју књижевности, 2. професору Мирославу Пан-тићу. Институт за књижевност и уметност. Београд, 1986, стр. 149–154.

46. Rečnik književnih termina: Beograd: Institut za književnost i umetnost; Nolit, 1986. – (odrednice: Božićna pesma; guslar; ivanjske pesme; jačka pesma; klanjalice; kraljičke pesme; krajiške pesmе; ljubavne narodne pesme; porodične pesme; religiozne pesme; rugalice; svečarske pesme; spasovske pesme; bužbalice; uskočke pesme).

47. Лазарица // Косовска епика / Нада Милошевић-Ђорђевић. – Београд, 1990. стр. 155–157.

Чланци у серијским публикацијама:

48. Једна песмарица грађанске лирике из 1817. године. (Извод) // Гласник Српске академије наука. књ. 2, св. 2 (1950), стр. 324–325.

49. Једна грађанска песмарица из 1817. године // Зборник радова Инс-титута за проучавање књижевности САН. (1952), стр. 127–142.

50. Једна грађанска песмарица из првих десетина XIX века. (Извод) // Гласник Српске академије наука. књ. 5, св. 2 (1953), стр. 339–340.

51. Билтен Института за проучавање фолклора у Сарајеву (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. XX (1954), св. 1 – 2, стр. 377.

52. Историјски записи, орган Историјског института Н. Р. Црне Горе, год. VII, књ. X, св. 1. Цетиње, 1954. (Приказ) // Прилози за књижев-ност, језик, историју и фолклор, 1955, књ. XXI, св. 1-2, стр. 170–1. са Радмилом Маринковић.

53. Народне пјесме из збирке Николе Т. Кашиковића. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. XX (1954), св. 1 – 2, стр. 367.

54. Први српски устанак. Народне пјесме и збирке Новице Шаулића. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. XX, св. 1 – 2, (1954), стр. 366.

55. Једна грађанска песмарица из првих десетина XIX века // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. XXI (1955), св. 1 – 2, стр. 93–98.

56. Милош Војиновић // Књижевност и језик у школи. бр. 7 (1955), стр. 519–520.


57. Нове црногорске тужбалице сакупио и средио Вукоман Џаковић. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. XXI (1955), св. 1 – 2, стр. 159–160.

58. Милица Стојадиновић Српкиња према преписци са Вуком Караџићем // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. XXIII (1957), св. 1 – 2, стр. 43–57.

59. Антологија југословенске народне лирике, приредио Владан Недић. (Приказ) // Књижевне новине. бр. 193 (08.03.1963), стр. 9.

60. Вук Врчевић, живот // Анали Филолошког факултета. књ. II, 1962 (1963), стр. 325–344.

61. Још један опис дочека саксонског краља у Црној Гори // Стварање. св. 5 (1963), стр. 551–553.

62. Тужбалица сестре над Његошевим одром // Гласник етнографског музеја. књ. 3 (1963), стр. 347–352.

63. Вукови помагачи на скупљању народних умотворина // Књижевност и језик. св. 3 (1964), стр. 54–64.

64. Две непознате рецензије Врчевићевих збирки епских народних песа-ма // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХ, св. 3–4 (1964), стр. 255–260.

65. Из Вукове преписке // Ковчежић. књ. 6 (1964), стр. 216–224.66. I Póth: Eine serbiche Liedersammlung. Studia slavica, tom VII, fasc. 4.

Budapest, 1961. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХI, св. 1–2 (1965), стр. 118–119.

67. Rudolf Maixner: Bruerovićev francuski prevod „Hasanaginice“. Građa JAZU, knj. 28, str. 389–398. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХI, св. 3–4 (1965), стр. 292–293.

68. Биографија др Вида Латковића // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХI, св. 3–4 (1965), стр. 309.

69. Врчевићева сведочанства о Његошу // Анали Филолошког факултета. књ. III, 1963 (1965), стр. 127–134.

70. епска народна поезија Црне Горе. Избор и редакција др Вида Лат-ковића и Јована Чађеновића. Предговор и биљешке др В. Латковића. Титоград, 1964. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХI, св. 3–4 (1965), стр. 281–283.

71. М. Пантић: Народне песме у записима XV–XVIII века. (Приказ) // Стремљења. год. VI, бр. 3 (1965), стр. 302–303.

72. Миљана Радовановић: Једна песма која није постала народна. По-себан отисак из Зборника радова САНУ, књ. LXXV, етнографски инситут, књ. 4, Београд, 1962. – (Приказ) // Прилози за књижев-


ност, језик, историју и фолклор. год. ХХХI, св. 1–2 (1965), стр. 120–121.

73. Народно стваралаштво, св. 8, 1963; св. 9–10, 1964 (Приказ) // Књи-жевност и језик. св. 1 (1965), стр. 94–95.

74. Партизанске народне тужбалице В. Џаковић, 1964. (Приказ) // Књи-жевност и језик. св. 1 (1965), стр. 93–94.

75. Почеци књижевног рада Вука Врчевића // Зборник Филозофског факултета у Приштини III (за год. 1965–1966), стр. 195–216.

76. Сарадња В. Врчевића са В. Богишићем // Стремљења. год. VI, бр. 3 (1965), стр. 296–301.

77. Сарадња Вука Врчевића са Вуком Караџићем на сакупљању народних умотворина // Анали Филолошког факултета. књ. IV, 1964 (1965), стр. 335–348.

78. Новица Шаулић // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХII, св. 1–2 (1966), стр. 155.

79. Новица Шаулић, Тужбалице понајвише из дурмиторског краја. Посебан отисак из Zbornika za narodni život i običaje, knj. 29, JAZU. Zagreb, 1964. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХII, св. 1–2 (1966), стр. 143–144.

80. Др Владан Недић – др Милорад живанчевић. Зборник Матије Мажу-ранића. Посебан отисак из Зборника Матице српске за књижевност и језик, књ. 14/2. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХIII, св. 3–4 (1967), стр. 313–315.

81. Милорад живанчевић – Владан Недић, Народне песме из бележнице Ивана Мажуранића, Ковчежић, књ. 7. Посебан отисак (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. год. ХХХIII, св. 3–4 (1967), стр. 315.

82. Песник буне и славе // Просветни преглед. год. ХХIII, бр. 40, (20.12.1967), стр. 3.

83. Прилози проучавању народне књижевности // Прилози за књижев-ност, језик, историју и фолклор. год. ХХХIII, св. 3–4 (1967), стр. 244–246.

84. Старији слој песама о ускоцима // Анали Филолошког факултета. књ. VII (1967), стр. 49–66.

85. Борис Николајевич Путилов, О уметничкој многостраности народ-ног епа. Превели Р. Пешић и Б. Терзић. // Књижевност и језик св. 1 (1969), стр. 347–353.

86. Miodrag Ibrovac, Claude Fauriel et la fortune européenne des poésies populaires grecque et serbe. Etude d’historie romantique suivie du Cours


de Faurielprofessé en Sorbonne (1831–1832), Paris, 1966 (Приказ) // Jahrbuch für Volksliedforscung, Vierzehner Jahrgang, Berlin, 1969, стр. 192–193.

87. Владан Недић: Антологија народних лисрких песама, Београд, 1969. (Приказ) // Књижевност и језик св. 2 (1971), стр. 93–94.

88. Ка ширм упознавању наше старије епике. (Приказ) // Књижевност и језик св. 1 (1971), стр. 107–108.

89. Грађанске песме међу лирским народним песмама Вукове збирке. // Други научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 1972, стр. 69–73.

90. Записи народних песама Милице Стојадиновић Српкиње. // Трећи научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 1973, стр. 433–438.

91. Нејасан стих једног „Паштовског припјева уз здравицу“ // Ковчежић. књ. ХII (1974), стр. 116–118.

92. Питање историчности личности Хасанаге и Хасанагинице. // Чет-врти научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 1974, стр. 399–405.

93. Изучавање усмене књижевности за Вукова живота у „Летопису Ма-тице српске“ // Пети научни састанак слависта у Вукове дане, 1975. стр. 237–244.

94. У рудокопима народног блага // Борба (25. 09. 1975), стр. 13.95. Владан Недић (1929–1975) // Ковчежић, књ. ХII (1975), стр. 187–188.

(Некролог).96. Изучавање усмене књижевности за Вукова живота у Летопису Ма-

тице српске. // Научни састанак слависта у Вукове дане, 1975. књ. 5. стр. 237–244.

97. У рудокопима народног блага // Борба (27. 09. 1975), стр. 13.98. Два стара епска мотива // Прилози за књижевност, језик, историју и

фолклор. књ. XLII, св. 1-2, (1976) стр. 86–93.99. Грађанска лирика и народна епска поезија. // Научни састанак сла-

виста у Вукове дане. књ. 6; св. 2 (1976), стр. 551–561.100. Vladan Nedić (nekrolog) // Analele Societatti de limba romana, Zrenjanin,

knj. VII (1976), стр. 221–222.101. Састанак слависта у Вукове дане // Књижевне новине. XXIX, бр.

544, (01. 10. 1977), стр. 1–2.102. Др Мирослав Пантић, Непозната бугарштица о деспоту Ђурђу Бран-

ковићу и Сибињанин Јанку из XV века. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XXV, св. 3/1077, стр. 421–439 (приказ) //


Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. књ. XLIV, св. 1–2 (1978), стр 128–134.

103. Лирска народна песма у делу Борислава Станковића // Дело Боре Станковића у своме и данашњем времену: Научни састанак слависта у Вукове дане. (1978), стр. 113–120.

104. Орање Марка Краљевића // Летопис Матице српске. год. 155, књ. 424. (1979), стр. 278–291.

105. Однос Доситеја Обрадовића према нашој усменој књижевности // Научни састанак слависта у Вукове дане. књ. 10. св. 1 (1980), стр. 215–224.

106. Вуков став према јуначким песмама старијих времена // Књижевност и језик. књ. XVIII, бр. 2. (1981), стр. 107–114.

107. Драгоцено наслеђе – „Народна књижевност Срба на Косову” у десет књига. Јединство Приштина, 1980 // Политика (11. април 1981), стр. 14.

108. Јован Стерија Поповић и наша епска народна традиција // Научни састанак слависта у Вукове дане. књ 11, (1981), стр. 157–163.

109. The Natinal Literature of Serbs on Kosovo in ten volumes. Publisher Jedinstvo, Priština, 1980. // Relations, No1. October 1981. New Series, стр. 111–113.

110. Јохан Волфганг Гете и српске народне песме // Књижевност и језик. св. 2. (1982), стр. 81–90.

111. Иштван Фрид, Рецепција српскохрватске народне поезије у мађар-ској књижевности у првој половини XIX века (просветитељство и романтизам). Упоредна истраживања 2. Присуство српскохрватског усменог песништва у страним културама. Институт за књижев-ност и уметност. Београд, 1982, стр. 1-53. (Приказ) // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. XLVI, св. 1–4 (за 1980. штампано1983), стр. 140–43.

112. Изучавање народне књижевности у другој половини XIX века // Науч-ни састанак слависта у Вукове дане. књ. 13. (1983), стр. 217–223.

113. Хајдук Вељко у народном певању и приповедању. Развитак, год. XXIII, јул-октобар 1983, бр. 4–5, стр. 61–64 // Зборник радова са научних скупова у Неготину и Кладову. (1984), стр. 23–28.

114. Милешева у епском певању // Милешева у историји српског народа. Научни скупови Српске академије наука и уметности, књ. XXXVIII, Одељење историјских наука, књ. 6. (1987), стр. 279–286.

115. Прилог познавању Вукових певача: Слепа живана // Научни састанак слависта у Вукове дане. књ. 17/3 (1987), стр. 41–56.


116. Ново у традицији. Сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредила Нада Милошевић-Ђорђевић, издавач САНУ. Београд, 1988 // Политика (28. април 1989), стр. 16.

117. Српска грађанска лирика у односу на народно певање. Право и лаж-но народно песништво // Научни скуп, Деспотовац, 26-27. 8. 1995. (1996), стр. 69–76.

118. Кратке народне песме о кнезу Лазару. // Даница, српски народни илустровани календар за год. 1996. трећа година. Вукова задужбина, Београд, 1996, стр. 189–193.

119. Милица Стојадиновић Српкиња // Даница, српски народни илуст-ровани календар за год. 1997. четврта година, стр. 298–302.

120. Љубомир Стојановић (1860–1929), рад на сакупљању народних умотворина // Даница, српски народни илустровани календар за год. 1999. шеста година, стр. 276–282.

121. Нада Милошевић Ђорђевић, Од бајке до изреке. Обликовање и об-лици српске усмене прозе. (рецензија) // Књижевност и језик. књ. XLVII, св. 1–2, (2000), стр. 71–72.

122. Усмена казивања у „Пословници и пропасти угарског краљевића” Ђурђа Сремца // Прилози за књижевност, језик, историју и фолкор. књ. 67, св 1–4, (2002), стр. 313–330.

123. Комади од „Знатне пјесме о негдашњем турском и њемачком рату” // Зборник у част академику Мирославу Пантићу. (2003).

Народна књижевност

УДК 821.163.41.09:398

Gabriella Schubert* Оригинални научни рад Friedrich-Schiller-Universität Jena Примљен: 15. 09. 2011. Philosophische Fakultät Прихваћен: 20. 10. 2011. Institut für Slawistik, Jena

О ПРеПеВАВАЊУ И РеЦеПЦИЈИ ЈУжНОСЛОВеНСКе, ПРеПеВАВАЊУ И РеЦеПЦИЈИ ЈУжНОСЛОВеНСКе,ПРеПеВАВАЊУ И РеЦеПЦИЈИ ЈУжНОСЛОВеНСКе, И РеЦеПЦИЈИ ЈУжНОСЛОВеНСКе,И РеЦеПЦИЈИ ЈУжНОСЛОВеНСКе, РеЦеПЦИЈИ ЈУжНОСЛОВеНСКе,РеЦеПЦИЈИ ЈУжНОСЛОВеНСКе, ЈУжНОСЛОВеНСКе,ЈУжНОСЛОВеНСКе,, ПРе СВеГА СРПСКе НАРОДНе ПОеЗИЈе СВеГА СРПСКе НАРОДНе ПОеЗИЈеСВеГА СРПСКе НАРОДНе ПОеЗИЈе СРПСКе НАРОДНе ПОеЗИЈеСРПСКе НАРОДНе ПОеЗИЈе НАРОДНе ПОеЗИЈеНАРОДНе ПОеЗИЈе ПОеЗИЈеПОеЗИЈе У НеМАЧКОЈ ЗА ВРеМе РОМАНТИЗМА НеМАЧКОЈ ЗА ВРеМе РОМАНТИЗМАНеМАЧКОЈ ЗА ВРеМе РОМАНТИЗМА ЗА ВРеМе РОМАНТИЗМАЗА ВРеМе РОМАНТИЗМА ВРеМе РОМАНТИЗМАВРеМе РОМАНТИЗМА РОМАНТИЗМАРОМАНТИЗМА

Прилог се пре свега бави естетским и културним аспектима пре-певавања и рецепције јужнословенске, пре свега српске народне поезије у Немачкој за време романтизма. На основу неколико примера-превода односно препевања народних песама, желим да покажем начин њихове рецепције.

При томе се углавном концентришем на четири тематска комплекса:1. Мотивација и циљ препевања: који су били оквирни услови за

препевање словенске народне поезије са Балкана у Немачкој?2. Формални и естетски принципи препевања: да ли је њихов циљ

био да упознају немачког читаоца са туђом културом и због тога буду оријентисани у максималној мери према примајућој култури и књижевном укусу немачког читаоца?

3. Рецепција садржаја препеваних песама: свет који се показује у оригиналима, преводиоцима је махом био непознат и неразумљив.

4. Утицај и интеркултурална динамика књижевних препевавања, у том контексту пре свега улога Гетеа као медијатора у размени култура.

Ова четири комплекса нису независни један од другог; међу њима постоји каузална веза.

* g.schubert�uni-jena.de.schubert�uni-jena.deschubert�uni-jena.de�uni-jena.deuni-jena.de-jena.dejena.de.dede

Габријела Шуберт30

Кључне речи: српска народна поезија, препевавање, рецепција, Хердер, Гете, Вук, Немачка, романтизам

Моја студија је посвећена златном времену немачко-српских односа, студија је посвећена златном времену немачко-српских односа,је посвећена златном времену немачко-српских односа, посвећена златном времену немачко-српских односа,посвећена златном времену немачко-српских односа, златном времену немачко-српских односа,златном времену немачко-српских односа, времену немачко-српских односа,времену немачко-српских односа, немачко-српских односа,немачко-српских односа,-српских односа,српских односа, односа,односа,, времену када су Немци почели да се интересују за Србе и у великом броју када су Немци почели да се интересују за Србе и у великом бројукада су Немци почели да се интересују за Србе и у великом броју су Немци почели да се интересују за Србе и у великом бројусу Немци почели да се интересују за Србе и у великом броју Немци почели да се интересују за Србе и у великом бројуНемци почели да се интересују за Србе и у великом броју почели да се интересују за Србе и у великом бројупочели да се интересују за Србе и у великом броју да се интересују за Србе и у великом бројуда се интересују за Србе и у великом броју се интересују за Србе и у великом бројусе интересују за Србе и у великом броју интересују за Србе и у великом бројуинтересују за Србе и у великом броју за Србе и у великом бројуза Србе и у великом броју Србе и у великом бројуСрбе и у великом броју и у великом бројуи у великом броју у великом бројуу великом броју великом бројувеликом броју бројуброју објављивали преводе односно препеве српске народне поезије. То је било преводе односно препеве српске народне поезије. То је билопреводе односно препеве српске народне поезије. То је било односно препеве српске народне поезије. То је билоодносно препеве српске народне поезије. То је било препеве српске народне поезије. То је билопрепеве српске народне поезије. То је било српске народне поезије. То је билосрпске народне поезије. То је било народне поезије. То је билонародне поезије. То је било поезије. То је билопоезије. То је било. То је билоТо је било је билоје било билобило време Хердера, Гетеа, Ранкеа и Грима, време процвата и превода односно Хердера, Гетеа, Ранкеа и Грима, време процвата и превода односноХердера, Гетеа, Ранкеа и Грима, време процвата и превода односно, Гетеа, Ранкеа и Грима, време процвата и превода односноГетеа, Ранкеа и Грима, време процвата и превода односно, Ранкеа и Грима, време процвата и превода односноРанкеа и Грима, време процвата и превода односно и Грима, време процвата и превода односнои Грима, време процвата и превода односно Грима, време процвата и превода односноГрима, време процвата и превода односно, време процвата и превода односновреме процвата и превода односно процвата и превода односнопроцвата и превода односно и превода односнои превода односно превода односнопревода односно односноодносно препева народне поезије у европи која је очаравала немачку читалачку народне поезије у европи која је очаравала немачку читалачкународне поезије у европи која је очаравала немачку читалачку поезије у европи која је очаравала немачку читалачкупоезије у европи која је очаравала немачку читалачку у европи која је очаравала немачку читалачкуу европи која је очаравала немачку читалачку европи која је очаравала немачку читалачкуевропи која је очаравала немачку читалачку која је очаравала немачку читалачкукоја је очаравала немачку читалачку је очаравала немачку читалачкује очаравала немачку читалачку очаравала немачку читалачкуочаравала немачку читалачку немачку читалачкунемачку читалачку читалачкучиталачку публику..

Детаљније ћу се у том контексту посветити следећим питањима: ћу се у том контексту посветити следећим питањима:ћу се у том контексту посветити следећим питањима: се у том контексту посветити следећим питањима:се у том контексту посветити следећим питањима: у том контексту посветити следећим питањима:у том контексту посветити следећим питањима: том контексту посветити следећим питањима:том контексту посветити следећим питањима: контексту посветити следећим питањима:контексту посветити следећим питањима: посветити следећим питањима:посветити следећим питањима: следећим питањима:следећим питањима: питањима:питањима::1. Која је била мотивација, који је био циљ препева?2. Који су принципи том приликом важили? су принципи том приликом важили?су принципи том приликом важили? принципи том приликом важили?принципи том приликом важили? том приликом важили?важили??3. У којој мери су немачки песници разумели садржаје песама које којој мери су немачки песници разумели садржаје песама којекојој мери су немачки песници разумели садржаје песама које мери су немачки песници разумели садржаје песама којемери су немачки песници разумели садржаје песама које су немачки песници разумели садржаје песама којесу немачки песници разумели садржаје песама које немачки песници разумели садржаје песама којенемачки песници разумели садржаје песама које песници разумели садржаје песама којепесници разумели садржаје песама које разумели садржаје песама којеразумели садржаје песама које садржаје песама којесадржаје песама које песама којепесама које којекоје

су препеваване? препеваване?препеваване?? 4. До које мере су се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке? које мере су се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке?које мере су се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке? мере су се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке?мере су се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке? су се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке?су се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке? се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке?се те песме шириле у Немачкој и ван Немачке? те песме шириле у Немачкој и ван Немачке?те песме шириле у Немачкој и ван Немачке? песме шириле у Немачкој и ван Немачке?песме шириле у Немачкој и ван Немачке? шириле у Немачкој и ван Немачке?шириле у Немачкој и ван Немачке? у Немачкој и ван Немачке?у Немачкој и ван Немачке? Немачкој и ван Немачке?Немачкој и ван Немачке? и ван Немачке?и ван Немачке? ван Немачке?ван Немачке? Немачке?Немачке??Ова четири питања су међусобно зависна. четири питања су међусобно зависна.четири питања су међусобно зависна. питања су међусобно зависна.питања су међусобно зависна. су међусобно зависна.су међусобно зависна. међусобно зависна.међусобно зависна. зависна.зависна.. 1. Обратимо пажњу на прво питање. Налазимо се у периоду који пажњу на прво питање. Налазимо се у периоду којипажњу на прво питање. Налазимо се у периоду који на прво питање. Налазимо се у периоду којина прво питање. Налазимо се у периоду који прво питање. Налазимо се у периоду којипрво питање. Налазимо се у периоду који питање. Налазимо се у периоду којипитање. Налазимо се у периоду који Налазимо се у периоду којиНалазимо се у периоду који се у периоду којисе у периоду који у периоду којиу периоду који периоду којипериоду који којикоји

траје од епохе �turm-und-�rang-a у другој половини 18. века до средине од епохе �turm-und-�rang-a у другој половини 18. века до срединеод епохе �turm-und-�rang-a у другој половини 18. века до средине епохе �turm-und-�rang-a у другој половини 18. века до срединеепохе �turm-und-�rang-a у другој половини 18. века до средине �turm-und-�rang-a у другој половини 18. века до срединеу другој половини 18. века до средине другој половини 18. века до срединедругој половини 18. века до средине половини 18. века до срединеполовини 18. века до средине 18. века до срединевека до средине до срединедо средине срединесредине 19. века, времену највећег успона романтике. У Немачкој као и у читавојвека, времену највећег успона романтике. У Немачкој као и у читавој, времену највећег успона романтике. У Немачкој као и у читавојвремену највећег успона романтике. У Немачкој као и у читавој највећег успона романтике. У Немачкој као и у читавојнајвећег успона романтике. У Немачкој као и у читавој успона романтике. У Немачкој као и у читавојуспона романтике. У Немачкој као и у читавој романтике. У Немачкој као и у читавојромантике. У Немачкој као и у читавој. У Немачкој као и у читавојУ Немачкој као и у читавој Немачкој као и у читавојНемачкој као и у читавој као и у читавојкао и у читавој и у читавоји у читавој у читавоју читавој читавојчитавој Западној европи то је доба процвата народне поезије, када се откривају европи то је доба процвата народне поезије, када се откривајуевропи то је доба процвата народне поезије, када се откривају то је доба процвата народне поезије, када се откривајуто је доба процвата народне поезије, када се откривају је доба процвата народне поезије, када се откривајује доба процвата народне поезије, када се откривају доба процвата народне поезије, када се откривајудоба процвата народне поезије, када се откривају процвата народне поезије, када се откривајупроцвата народне поезије, када се откривају народне поезије, када се откривајународне поезије, када се откривају поезије, када се откривајупоезије, када се откривају када се откривајукада се откривају се откривајусе откривају откривајуоткривају културна достигнућа народа. Управо се на тим основама конципира покрет достигнућа народа. Управо се на тим основама конципира покретдостигнућа народа. Управо се на тим основама конципира покрет народа. Управо се на тим основама конципира покрет уједињења свих Немаца.1

Немачки појам појам Volkslied је најпре употребио филозоф Хердер по француским и енглеским узорима: уп. фр. chanson populair�� poésie populaire и енгл. popular song�� popular poetry. Године 1766. Хердер је позвао немач-Хердер је позвао немач- је позвао немач-позвао немач- немач-емач-ке песнике и филологе да скупљају народне песме свих народа. Он се и песнике и филологе да скупљају народне песме свих народа. Он се ипеснике и филологе да скупљају народне песме свих народа. Он се и и филологе да скупљају народне песме свих народа. Он се ии филологе да скупљају народне песме свих народа. Он се и филологе да скупљају народне песме свих народа. Он се ифилологе да скупљају народне песме свих народа. Он се и да скупљају народне песме свих народа. Он се ида скупљају народне песме свих народа. Он се и скупљају народне песме свих народа. Он се искупљају народне песме свих народа. Он се и народне песме свих народа. Он се инародне песме свих народа. Он се и песме свих народа. Он се ипесме свих народа. Он се и свих народа. Он се исвих народа. Он се и народа. Он се инарода. Он се и. Он се иОн се и се исе и ии сам посветио скупљању, пре�

Documents

Филолошки факултет Универзитета у Београдуold.fil.bg.ac.rs/katedre/skjsk/godisnjak/Godisnjak... · 2012-04-09 · Српских народних