*[EBWB_: #JCMJPUFLB ”+BOLP 7FTFMJOPWJ^” ,PDFRFWB

;B J[EBWB_B: EJQM. QSBWOJL Neboj{a Ostoji}, EJSFLUPS

(MBWOJ J PEHPWPSOJ VSFEOJL: EJQM. BSIFPMPH Zoran A. @ivanovi}, LVTUPT

"VUPS: EJQM. BSIFPMPH Zoran A. @ivanovi}, LVTUPT

-FLUPS J LPSFLUPS: EJQM. FLPOPNJTUB, Jelena @ivanovi},

QSPGFTPS

3FDFO[FOU: WBO. QSPGFTPS ES Nenad Tasi}, BSIFPMPH,

0EFRFXF [B BSIFPMPHJKV, 'JMP[PGTLJ GBLVMUFUV V #FPHSBEV

,PNQKVUFSTLB PCSBEB UFLTUB J EJ[BKO: EJQM. BSIFPMPH Zoran A. @ivanovi}, LVTUPT

<UBNQB: “Internal PC printer center” ;BWJ_BKOJ NV[FK ,PDFRFWB

5JSBA: 100

ISBN 978-86-84115-13-5

© Zoran A. @ivanovi}

,PDFRFWB 2010.

;BWJ_BKOJ NV[FK ,PDFRFWB

;PSBO ". !JWBOPWJ^

Tragovi pro{losti

I

,PDFRFWB 2010.

Bibliofilski primerak

Publikacija №: 001

1SFEHPWPS

Поштовани читаоче! По први пут у ку-лтурној историји Тамнаве, Ви у вашим рука-ма држите прву од две књиге, са (на једном месту), свим сакупљеним подацима о архео-лошким локалитетима и налазиштима општи-не Коцељева, који су публиковани у различи-тим публикацијама током последња два века.

Разлог за поновно објављивање палеонто-лошких, археолошких и историографских ло-калитета са територије општине Коцељева (који су штампани у току задњих 200 година), налази се у потреби потпуног стручног увида у сваки податак везан за сваки палеонтоло-шки, археолошки или историографски ло-калитет. То је често немогуће због физичке недоступности појединих публикација услед велике временске дистанце, или због мале се-рије одређене публикације која због тога није заступљена у доступној библиотеци. На тај начин истраживач је принуђен, да путује у боље опремљене стручне библиотеке у већим центрима, што је финансијски доста оптере-ћујуће, посебно за буџете малих музеја.

5

Други разлог налази се у потреби Завича-јног музеја у Коцељеви за ревизионим стру-чним рекогносцирањима територије под сво-јом надлежношћу, за шта је неопходан увид у сваки објављен податак о одређеном локали-тету. Ревизиона рекогносцирања веома су по-жељна зог исправљањa евентуалних и приме-ћених грешака на терену, како у релативној и апсолутној хронологији, хоризонталној и ве-ртикалној стратиграфији, тако, и у (чак), по-грешној етничкој дефинисаности појединих локалитета. Користећи је за те потребе, ова публикација може имати улогу и веома пра-ктичног теренског приручника.

Трећи разлог налази се у потреби стру-чних служби државе Србије за потпуним уви-дом у све евидентиране палеонтолошке, архе-олошке и историографске локалитете и нала-зишта, како би они били стављени под одго-варајућу правну и другу заштиту, што је од капиталног значаја за очување истих од уни-штавања, пљачкања и скрнављења, како нена-мерног тако и намерног.

У Коцељеви, на Ђурђевдан, 2010. године Аутор

6

0TOPWOJ QPEBDJ P PQ\UJOJ ,PDFRFWB

Приказујући по први пут у културној

историји општине Коцељева све њене до сада публиковане археолошке локалитете и нала-зишта, аутор се осећа дужним да предочи и неколико чињеница о самој општини Коцеље-ва, као и о стању досадашње археолошке истражености овог подручја.

Подручје општине Коцељева налази се у северозападној Србији и припада (по трену-тно важећој административној подели), Ма-чванском округу. Општина Коцељева окру-жена је колубарским басеном на истоку, Ма-чвом и Поцерином на западу, Сремом на се-веру, планинским побрђем Влашића и ваље-вске Подгорине на југу. Лоцирана је у јужном делу Посавотамнаве која, за разлику од дру-гих географских целина, није јасно геогра-фски дефинисана.

7

У просторно-географском смислу, оп-штина Коцељева припада умереном појасу између 44 и 45 степени северне географске ширине, и између 19 и 20 степени источне ге-

ографске дужине. Захвата површину од 257 км2, на којој живи 15.635 становника у 17 на-сеља1: Баталаге, Зукве, Свилеува, Брдарица, Драгиње, Мали Бошњак, Коцељева, Дружетић, Бресница, Суботица, Љутице, Шабачка Каме-ница, Голочело, Ћуковине, Градојевић, Гало-вић и Доње Црниљево.2 Највећи број стано-вника општине Коцељева живи на сеоском подручју, изузимајући варошицу Коцељева.

Граничне општине су јој: Шабац на се-веру, Владимирци на североистоку, Уб на истоку, Ваљево на југу, Осечина на југо-западу и Крупањ на западу. Налази се на магистралном путу М21 који спаја источну Европу и јужни Јадран. Удаљена је 31 км. од Ваљева и 37 км. од Шапца.

Административни, привредни и културни центар општине Коцељева јесте варошица Ко-

1 По последњем попису извршеном 2002. године.

8

2 Свој данашњи територијални састав општина Коцељева добила је 1. јануара 1960. године. О на-станку општине Коцељева видети: З. А. Живано-вић, Посавотамнавски срез, Библиотека „Јанко Ве-селиновић“ Коцељева и Библиотека „Диша Атић“ Владимирци, Коцељева-Владимирци, 2007.

цељева на обалама река Тамнаве и Раснице, на просечној надморској висини од 200 метара.

Општина Коцељева има умерено конти-ненталну климу. Просечна годишња темпе-ратура ваздуха износи 11,2 0C. Апсолутни ма-ксимум дневне темпертуре износи од +35 0C до +40, 5 0C, а апсолутни минимум од -29,2 0C забележен је 24. јануара 1963. године.

Просечна годишња количина падавина износи 720 mm3. Просечна годишња влажност јесте 76%, са 1708 сунчаних сати годишње и средњом годишњом облачношћу од 5,3 десе-тине, што веома повољно утиче на богатство флоре и фауне, (без ендемских врста).

9 Када је у питању надлежност у споме-

ничкој заштити, за територију општине Ко-

Скоро читаво подручје општине припада сливу реке Колубаре, преко њене највеће при-токе Тамнаве, са својом притоком Уб, изузев мањег појаса уз северну границу Општине ко-ји припада сливу реке Добраве, односно сливу реке Саве и, такође, малог појаса уз северо-источну границу Општине који (захваљујући речици Вукодраж), припада сливу реке Саве. Речна мрежа на територији општине Коцељева везана је за слив река Саве и Тамнаве.

цељева надлежан је Завод за заштиту споме-ника културе из Ваљева и Народни музеј у Шапцу, док Завичајни музеј Коцељева покри-ва само послове заштите на територији општи-не Коцељева које проистичу из његове огра-ничене надлежности предвиђене тренутно ва-жећим Законом о културним добрима.

У историјату истраживања територије општине Коцељева могу се јасно уочити три фазе, тј. три етапе које су резултирале дана-шњим стањем археолошке истражености овог подручја.

10 Десетак година касније, 1912., чувени српски

антропогеограф Љубомир Павловић шта-

Прву фазу представљају и прва тематска истраживања спроведена у овом крају током друге половине XIX века. Ту спадају, пре свега, прва егзактна истраживања која је спро-вео академик Милан Ђ. Милићевић чије је ре-зултате 1876. године објавио у својој чувеној књизи „Кнежевина Србија“. Одмах после њега и аустријски путописац и велики пријатељ Србије, Феликс Каниц објавио је 1904. године своја истраживања под насловом „Србија – зе-мља и становништво“, у којима је било зна-чајних података и из тамнавског краја.

мпао је резултате својих двадесетогодишњих истраживања у књизи (за прошлост Тамнаве) култног наслова: „Антропогеографија ваље-вске Тамнаве“.

1

Трећу фазу историјата истражености те-риторије општине Коцељева чине истражи-вања која од 2001. године спроводи Завичајни музеј Коцељева у саставу Библиотеке „Јанко Веселиновић“ Коцељева, и то, од трeнутка када је на његово оснивање и рад дало своју сагласност Министарство културе државе Србије. Археолошка истраживања обавља ку-стос запослен у сталном радном односу у

Другу фазу археолошких истраживања та-мнавског краја чине детаљнија истраживања после Другог светског рата предузета од стра-не Народног нузеја у Шапцу. Тада је, поче-тком седамдесетих година ХХ века, детаљна рекогносцирања овога краја спровео археолог Миливоје Васиљевић, кустос у Народном му-зеју у Шапцу. Резултате својих археолошких истраживања он је редовно публиковао у стручној литератури (нпр. Археолошки пре-глед), па су ти резултати данас од кључног значаја за комплетан увид у стање археолошке истражености тамнавског краја.

1

Завичајном музеју у Коцељеви, и потписник ових редова.

;BWJ_BKOJ NV[FK ,PDFRFWB3

3 Од 1974. год., Завичајни музеј Коцељева налази се у згради која је подигнута 1871. године и у којој је била тадашња коцељевачка општина и школа.

12

Данас се ова најстарија зграда у општини Ко-цељева налази под заштитом Закона о културним добрима Р. Србије, видети: Одлука о утврђивању зграде Мале школе у Kоцељеви за споменик култу-ре, Службени гласник Републике Србије, бр. 126, Београд, 28. децембар 2007., с. 138.

1BMFPOUPMP\LB OBMB[J\UB

Градојевић – 1. Ашиков гроб У Завичајном музеју у Коцељеви чувају се

фосилни остаци шкољки из села Градојевић, са локалитета Ашиков гроб. У питању су фо-силни остаци из времена другог Панонског мора, пре, око, 5 милиона година.4 Налази су прикупљени седамдесетих година ХХ века. Географске координате налазишта на Ашико-вом гробу су: Северна географска ширина: (латитуда) φ = 44º 31' 20.38" Источна географска дужина: (лонгитуда) λ = 19º 38' 20.49"

13

4 За датовање геолошких периода из времена првог и другог Панонског мора а затим и језера видети: K. Petrović, P. Nikolić, Osnovi geologije – Istorijska geologija (Geoligija II), Univerzitet u Beogradu, Zavod za izdavanje udžbenika S.R. Srbije, Beograd, 1965., s. 255, а за апсолутно датовање наведених геолошких периода видети: A. Grbić, Geološki razvoj zemlje, U: Petničke sveske br. 20, Istraživačka stanica Petnica, Petnica-Valjevo, 1991.,с. 20-21. Метода наведеног датовања коришћена је у случају свих налаза мо-рских фосила у овој публикацији.

Надморска висина (левел): l = 259 метара. 5

Дружетић – 2. Центар У Завичајном музеју у Коцељеви налази

се силицизован копролит праисторијске жи-вотиње пронађен у селу Дружетић. Око пола километра од садашњег центра села (Основне школе и Дома културе), на самој левој обали речице Уб (или, Убаче), Мићић Бошко-Бобан, ватрогасац из Коцељеве, 1980. године про-нашао је потпуно силицизован копролит неке праисторијске животиње која је насељавала ову област у време геолошке фазе девон, из времена пре, око, 270 милиона година.6

5 Све наведене географске координате добијене су проспекцијом компјутерског програма Google Earth Pro v.4.2.0180.1134 (beta), доступног са сајта: http://www.google.com/download-еarth.html

14

6 Старост налаза дефинисана је на основу увида у геолошку припадност самог места налаза што је публиковано у геолошкој карти Колубарско-мачва-нско-подринске регије, аутора др Ивана Филипо-вића. Видети: Група аутора, Геолошке карактери-стике и потенцијалност ресурса регије Колубаре, Мачве и Подриња, Регионална привредна комора Ваљево и Геолошки завод „Гемини“ Београд, 1996.,

Географске координате овог налазишта су: φ= 44º 25' 16.63"; λ= 19º 48' 55.74"; l=188 м.7

Koцeљева – 3. Ковачевића мала У Завичајном музеју у Коцељеви налази

се карбонизован остатак праисторијског дрве-та пронађен у селу Зукве. На самој граници села Зукве са јаругама иза Ковачевића мале8 у Коцељеви, током одрона земље у кишној се-зони 2008. године, археолог З. А. Живановић, пронашао је откривене наслаге са јасно ви-дљивим карбонизованим остацима праисто-ријског дрвећа од пре, око, 3 милиона година.

По причању мештана овог краја, поједине породице из Коцељеве су све до седамдесетих година ХХ века одавде вадиле угаљ за огрев. 9

15

карта 1, а за апсолутно датовање видети наведену литературу у фусноти 5. 7 Због уштеде у простору, кординате сваког нала-зишта у тексту који следи биће представљене скра-ћено, само својим симболима и вредностима. 8 Мала или махала јесте назив за засеок. Прим. аут. 9 За геолошку и апсолутну хронологију настанка угља у северозападној Србији видети: K. Petrović, P. Nikolić, Osnovi geologije – Istorijska geologija (Ge-oligija II), Beograd, 1965., s. 266.

Географске координате овог палеонтолошког налазишта у Ковачевића мали су: φ= 44º 27' 31.73"; λ= 19º 50' 21.04"; l=201 м. Свилеува – 4. Имање Радомира С. Жива-новића у Ристивојчевића мали

У Завичајном музеју у Коцељеви налазе се фосилни остаци шкољки које је, у периоду од 1974 - 1977. године, прикупио Зоран А. Жива-новић приликом копања бунара за воду на имању Радомира С. Живановића, у мали Ри-стивојчевић, у Свилеуви. Фосили потичу са 60 метара дубине и припадају времену првог Па-нонског мора, пре, око 10 милиона година.10

φ= 44º 30' 54.46"; λ= 19º 48' 57.25"; l=204 м. Свилеува – 5. Имање Тихомира Д. Раниса-вљевића у Ристивојчевића мали

16

У Завичајном музеју у Коцељеви налазе се фосилни остаци шкољки које је током 1979/80. године прикупио Зоран А. Живановић прили-

10 За датовање свих налазишта морских фосила, у овој публикацији (како за геолошку, тако и за апсолутну хронологију), коришћена је литература наведена у фусноти 5.

ком копања бунара за воду на имању Тихо-мира Д. Ранисављевића, у мали Ристивојче-вић, у Свилеуви. Фосили потичу са 20 метара дубине и припадају времену последњег Пано-нског мора, пре, око 5 милиона година.

φ= 44º 31' 01.33"; λ= 19º 49' 03.78"; l=200 м.

Свилеува – 6. Имање Витомира Д. Раниса-нисављевића у Ристивојчевића мали

У Завичајном музеју у Коцељеви налазе се фосилни остаци шкољки које је током 1998/9. године прикупио археолог Зоран А. Живано-вић приликом копања бунара за воду на има-њу Витомира Д. Ранисављевића, у мали Ри-стивојчевић, у Свилеуви. Фосили потичу са 30 метара дубине и припадају времену првог Па-нонског мора, пре, око, 10 милиона година.

φ= 44º 31' 00.69"; λ= 19º 49' 10.72"; l=193 м.

Свилеува – 7. Имање Миленка М. Тодоро-вића у Ратковачкој мали

17

У Завичајном музеју у Коцељеви налазе се фосилни остаци шкољки које је током 1999-2000. године прикупио археолог Зоран А. Жи-вановић приликом копања бунара за воду на имању Миленка М. Тодоровића у мали Ра-

тковац, у Свилеуви. Фосили потичу са 40 ме-тара дубине и припадају времену првог Пано-нског мора, пре, око, 10 милиона година. φ= 44º 30' 28.15"; λ= 19º 49' 45.88"; l=168 м.

Свилеува – 8. Непознато налазиште „Давне 1895. године, на једном од редо-

вних састанака тадашњег Геолошког дру-штва, посматрано је парче мамутовог зуба, извађеног из земље у Свилеуви што га је Гео-лошком заводу поклонио некакав велико-школац Милорад Поповић“.11

Свилеува – 9. Имање Бране Г. Гајића у Божића мали

Током копања бунара за питку воду 1990. године, на имању Бране Г. Гајића у Божића мали, у Свилеуви, на дубини од око 70 метара, у слоју јако плаве земље са мирисом морског муља, пронађен је велики број фосилизованих морских пужева и шкољки, перфектно очува-них. Ти фосили нису сачувани. Наиме, цело-купна земља из овог слоја искоришћена је за насипање њиве испод куће пок. Живорада А.

18

11 Географске координате, као ни локација овог на-лазишта, тренутно нису познате. Прим. аут.

Божића у истој мали. Фосили из овог бунара, свакако, припадају времену првог Панонског мора, пре, око, 10 милиона година. φ= 44º 30' 57.89"; λ= 19º 48' 24.47 "; l=221 м.

Шабачка Каменица – 10. Каменолом Шешевица

У Завичајном музеју у Коцељеви налазе се фосилни остаци праисторијских животиња који су пронађени у каменолому Шешевица у Шабачкој Каменици.

Средином седамдесетих година ХХ века, у разрушеним пећинама са отворима ка југу, пронађен је већи број костију пећинског ме-дведа (Ursusu speleus) и мамута (Mamuthus pri-migenius). Део налаза који су тада сачувани поклонио је Народном музеју у Шапцу 1970. године тадашњи радник у каменолому – Радо-ван Новаковић.

С обзиром да су те пећине биле и до 30 метара високо изнад речице-понорнице Зма-јевац, јасно је да су остаци мамута ту могли да доспеју само као депонована храна човека – ловца из времена интерглацијације Рис/Вирм (Riss/Würm), и мустеријенске епохе, пре, око,

19

30 000 година.12 φ= 44º 27' 48.24"; λ= 19º 43' 06.20"; l=179 м.

Са десне стране речице-понорнице Змаје-вац, тачно преко пута каменолома, високо у брду, налази се још једна очувана пећина чије дно је затрпано каменим шутом, а која није до сада публикована.13 Њене координате су: φ= 44º 27' 45.53"; λ= 19º 43' 14.16"; l=179 м.

Напомена! Сви палеонтолошки налази наведени у

овој публикацији нису до сада стручно обра-ђени и анализирани. Међутим, скоро сви су публиковани у стручној литератури.14

12 Подаци су преузети из: М. Васиљевић, Топогра-фија археолошких налазишта и споменика у По-дрињу, У: Годишњак Историјског архива у Шапцу, бр. VII, Историјски архив у Шапцу, Шабац, 1969., с. 452-453. Ови налази до сада нису публиковани. 13 Подаци о овој пећини налазе се у документацији Завичајног музеја у Коцељеви.

20

14 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с.53-55.

1SBJTUPSJKTLB OBMB[J\UB

Млађе камено доба – неолит

Старији неолит – старчевачка култура Коцељева – 1. Ливаде

Локалитет „Ливаде“ у варошици Коцеље-ва налази се са леве обале реке Тамнаве, на другој алувијалној тераси званој „Ливаде“, испод некадашњих војних магацина, са обе стране пута Коцељева - Доње Црниљево. По површини се налазе фрагменти керамике гру-бе и фине фактуре са јасно уочљивим су-пструкционим елементима од плеве на фра-ктури. Пронађени су и керамички фрагмени украшени импресо декорацијом, затим, кре-мени алат и секире од глачаног камена, као и делови кућног лепа. На појединим каменим артефактима видљиви су јасни урези који пре-дстављају осмишљене симболе и знакове.15 Урези су изведени кременим оруђем.

21

15 Ови урезани праисторијски симболи и знакови на артефактима од глачаног камена са локалитета „Ли-ваде“ у Коцељеви, (заједно са сличним симболима и знаковима са осталих, хронолошки и етнички ра-

Археолошки локалитет „Ливаде“ у варо-шици Коцељева налази се на парцелама са следећим катастарским бројевима: 333/1; 333/2, као и на парцелама које су припадале некадашњем војном кругу (чији катастарски бројеви још увек нису доступни јавности), док се периферија локалитета (на његовој севе-рној страни) протеже чак и преко асфалтног пута Коцељева - Доње Црниљево где је на па-рцели кат. бр. 310/5 такође, пронађен покре-тан археолошки материјал из овог праистори-јског времена.16

Покретан археолошки материјал са лока-литета „Ливаде“ прикупљан рекогносцира-њем у периоду од 1997 до 2009. године нала- зличитих, локалитета у тамнавском крају), били су, током 2006. године, предмет посебно припре-мљене и одржане тематске изложбе у Завичајном музеју у Коцељеви. Као такви публиковани су у интерном каталогу изложбе. Видети: Zoran A. Živa-nović, Prehistoric symbols and signs from Tamnava area in nortwest Serbia – Balkan, (Catalog of Exi-bitions), Native museum Koceljeva, Library „Janko Veselinović“ Koceljeva, Koceljeva, 2006.

22

16 Власник парцеле кат. бр. 310/5 јесте аутор ове публикације. Прим. аут.

зи се у Завичајном музеју у Коцељеви.17 На основу њега, насеље на овом локали-

тету датовано је у фазу Старчево II, пре, око, 5800/5600. година пре Христа.18

φ= 44º 25' 16.63"; λ= 19º 48' 55.74"; l=188 м.

Свилеува – 2. Крчевине II

23

Локалитет „Крчевине I“ налази се у Сви-леуви, са леве стране асфалтног пута Коце-љева - Баталаге, на месту на којем поток Леска пресеца овај пут. Локалитет се простире са обе стране потока Леска, на нешто уздигнутијем

17 Рекогносцирао и датовао: З. А. Живановић, Пу-бликовани археолошки локалитети општине Ко-цељева, део први – праисторија, У: Museum – Годи-шњак Народног музеја у Шапцу, 2008., с. 56. 18 Литература коришћена за периодизацију и да-товање локалитета „Ливаде“ у варошици Коцељева јесте следећа: М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије I, Београд, 1973, Grupa autora, Počeci ze-mljoradničkih kultura u Vojvodini i srpskom Poduna-vlju, - Simpozijum praistorijske sekcije SADJ –Subo-tica 1972., Srpsko arheološko društvo i Gradski muzej Subotica, Beograd, 1974., Група аутора, Праисто-рија југословенских земаља II, Сарајево, 1979., и: Н. Н. Тасић, Неолитска квадратура круга, Завод за издавањ уџбеника Р. Србије, , Београд, 2009.

терену површине 200х300 метара, на имањима Боривоја Исаиловића и Живка Петровића. На површини се проналазе фрагменти керамике, кремене алатке, делови опеке и кућног лепа.

На основу резултата сондажног рекогно-сцирања на овом локалитету која је (почетком `80-тих година ХХ века), спровео Народни музеј у Шапцу, дошло се до сазнања да се на овом месту првобитно налазило насеље Ста-рчевачке праисторијске културе из времена средњег неолита, а више од четири милени-јума касније, и римскa вила рустика.19

Старчевачко насеље на овом локалитету Народни музеј у Шапцу датовао је у период Старчево II, око 5800/5600. год. пре Христа.20

φ= 44º 29' 08.27"; λ= 19º 49' 53.39"; l=130 м.

19 В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије зе-мљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983. с. 73.

24

20 Апсолутна хронологија овог локалитета дефи-нисана је на основу параметара публикованих у: Н. Н. Тасић, Неолитска квадратура круга, Завод за издавање уџбеника Р. Србије, Београд, 2009. (у да-љем тексту: Н. Н. Тасић, Неолитска квадратура круга, 2009.). За “Крчевине I” видети стране 72-73.

Свилеува – 3. Селиште IIIЛокалитет „Селиште“ налази се у центру

села, са десне стране асфалтног пута Коце-љева-Баталаге, на имањима Бранислава-Бране Пановића и Драгана М. Миловановића. После дубљег орања, по површини њиве Бране Па-новића могу се пронаћи фрагменти грубе ке-рамике са јасно уочљивим супструкционим елементима од плеве на фрактури. Пронађен је и један већи фрагмент керамичке посуде деко-рисане псеудо-барботином.

На суседним њивама проналазе се и фра-гменти римске керамике, као и предмети и ке-рамички фрагменти из турског времена.

Сав покретан археолошки материјал при-купљен рекогносцирањем овог локалитета на-лази се у Завичајном музеју у Коцељеви.21

На основу керамичких налаза, старчева-чко насеље на овом локалитету могуће је да-товати у период Старчево II, пре, око 5800., или 5600. година пре Христа.22 φ= 44º 30' 59.89"; λ= 19º 49' 51.05"; l=136 м.

25

21 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 57.

Свилеува – 4. Шипчић Са десне обале потока Шипчић који код

Савића кућа у Свилеуви, протиче испод асфа-лтног пута Коцељева-Баталаге, на алувијалној тераси окренутој ка североистоку, приметан је већи број речних облутака депонованих на том месту. Неки од нјих су намерно полу-пани. Нема трагова кућног лепа или керами-чких фрагмената. Пронађено је само пар фина-лно обрађених артефаката добијених цепањем речних облутака који се данас налазе у Зави-чајном музеју у Коцељеви.23 φ= 44º 29' 37.81"; λ= 19º 50' 18.83"; l=123 м. 22 Апсолутна хронологија овог локалитета дефи-нисана је на основу параметара публикованих у: Н. Н. Тасић, Неолитска квадратура круга, Завод за издавање уџбеника Р. Србије, Београд, 2009. (у да-љем тексту: Н. Н. Тасић, Неолитска квадратура круга, 2009.). За “Селиште II и I” видети стране 80-82 и 103-104 ове публикације.

26

23 Локалитет „Шипчић“ у селу Свилеува није до сада публикован у стручној литератури. Такође, због недовољних параметара, тренутно, није могу-ће са сигурношћу дефинисати етничку припадност, нити релативну и апсолутну хронологију овог лока-литета.

Млађе камено доба – неолит

Млађи неолит – винчанска култура

Насеља:

Бресница – 1. Воће Локалитет „Воће“ налази се у селу Бре-

сница, испод тзв. Бајиног брда, на благој коси која се спушта ка безименом потоку, који се улива у речицу Расницу. По површини је мо-гуће пронаћи фрагменте керамичких посуда, утега, кременог оруђа и кућног лепа. Локали-тет се 1973. године налазио на имању које је тада припадало Радивоју-Раши Милинковићу. Насеље на овом локалитету хронолошки је де-финисано у епоху млађег неолита из времена винчанске културе, тј. њене фазе Винча-Плочник II,24 од, 4600 до 4200. година пре Христа.25 φ= 44º 25' 16.63"; λ= 19º 48' φ= 44º 25' 16.63"; λ= 19º 48' 55.74"; l=188 м. 24 Публиковали и одредили релативну хронологи-ју: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије зе-мљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983., с. 65.

27

25 За периодизацију, као и за релативно и апсолу-тно датовање винчанске културе видети: М. Гара-

Голочело – 2. Цветковац Локалитет „Цветковац“ налази се у њи-

ви чији су власници 1973. године били Вито-мир и Бранко Игњатовић. По површини је би-ло могуће пронаћи фрагменте керамичких по-суда, кременог материјала и кућног лепа.

Њива се налази покрај реке Тамнаве, а на-сеље на њој би припадало неолитском добу.26 φ= 44º 28' 46.54 "; λ= 19º 42' 03.72"; l=150 м. Доње Црниљево – 3. Ђуричића брдо

Локалитет „Ђуричино брдо“ у Доњем Црни-

шанин, Праисторија на тлу Р. Србије, Tom I, Бео-град, 1973.; Група аутора, Праисторија југосло-венских земаља II, Сарајево, 1979., Група аутора, Винча у праисторији и средњем веку, САНУ, Бео-град, 1984.; затим: Н. Тасић, Д. Срејовић и Б. Сто-јановић, Винча – центар неолитске културе у По-дунављу, Београд, 1990., Grupa autora, Vinča and its World, International symposium: “The Danubium Region from 6000 to 3000 B.C.”, SANU, Belgrade, 1990.; и: Група аутора, Винча, праисторијска ме-тропола, 1908-2008, САНУ, Београд, 2008.

28

26 Рекогносцирао и датовао: М. Васиљевић, Архео-лошка налазишта и споменици С. О. Коцељево, На-родни музеј Шабац, 1972., с. 5.

љеву налази се са десне обале реке Тамнаве, наспрам места данашње цркве. На западној страни падине која се спушта ка реци Та-мнави, по површини земље могуће је пронаћи фрагменте винчанских керамичких посуда, кремени и камени алат, као и кућни леп. На основу тих налаза, насеље на овом локали-тету могуће је хронолошки определити у пе-риод млађег неолита, у период завршне фазе праисторијске културе Винча-Плочник IIб, у време од 4600 до 4200. година пре Христа.27

Покретни археолошки материјал прику-пљен рекогносцирањем налази се у Завича-јном музе у Коцељеви. φ= 44º 28' 09.35"; λ= 19º 37' 46.18"; l=183 м. Зукве – 4. Шуме

У селу Зукве, на локалитету „Шуме“ 1993. године откривено је насеље млађевинчанске културе, које би припадало (цитат: „среди-шњој плочничкој фази Винчанске кутуре“, за-

29

27 Рекогносцирао и датовао: З. А. Живановић, Пу-бликовани археолошки локалитети општине Коце-љева, део први – праисторија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 58-59.

вршен цитат.), из времена, пре, 4600 до 4200. година пре Христа.28 φ= 44º 27' 54.38"; λ= 19º 51' 10.58"; l=231 м. Коцељева – 5. Орашје

Четири километра северно од варошице Коцељеве, на њиви која је 1973. године при-падала Тошану Ђорићу, налази се локалитет „Орашје“. Локалитет се налази на благој пади-ни која се према југу спушта ка потоку Смрђе-тници. По површини је било могуће пронаћи фрагменте керамичких посуда, кремено оруђе и кућни леп, на основу којег је ово насеље да-товано у период млађег каменог доба – тј. мла-ђи неолит, од 5200 до 4200. година пре Хри-ста.29 φ= 44º 27' 28.97"; λ= 19º 50' 34.75"; l=237 м.

28 Рекогносцирали и датовали: Ж. Јеж и А. Старо-вић, Археолошки локалитети и налазишта у ваље-вском крају, У: Ваљевац – календар за 1994. годи-ну, Ваљево, 1994., с. 372.

30

29 Рекогносцирали и датовали: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у подрињу, Шабац, 1983., с. 65.

Суботица – 6. Кућерине У инвентару праисторијске збирке Наро-

дног музеја у Шапцу заведен је покретни архе-олошки материјал који потиче са локалитета „Кућерине“ у селу Суботица.30 На основу ње-га могуће је закључити да локалитет „Куће-рине“ у селу Суботици потиче из времена мла-ђег неолита,31 тј. из времена од 5200 до 4200. година пре Христа.

Свилеува - 7. Кућерине II Локалитет „Кућерине“ налази се запа-

дном делу села Свилеуве, на завршетку косе која се стрмо руши ка југу, одмах испод куће Душана Ристивојчевића (по подацима из 1953. године). По површини земљишта могуће је пронаћи веома уситњене фрагменте керами-чких посуда, кремено оруђе, кућни леп и жи-вотињске кости.

Ови налази упућују на чињеницу да се на

31

овом локалитету налазе два насеља, старије;

30 Локалитет „Кућерине“, у селу Суботица, трену-тно, није лоциран. (Прим. аут.). 31 Рекогносцирао и датовао: М. Васиљевић, Архео-лошка налазишта и споменици С. О. Коцељево, На-родни музеј Шабац, 1972., с. 11.

из доба млађег неолита које припада винча-нској култури, тј., њеној Винча-Плочник II фа-зи, из времена од 4600 до 4200. година пре Христа, и млађе насеље које припада времену касног средњег века.32

φ= 44º 31' 00.63"; λ= 19º 48' 15.15"; l=210 м.

Свилеува – 8. Пуретићи Локалитет „Пуретићи“ у Свилеуви налази

се југозападно од центра села, у близини кућа породице Пуретић. По причању поштара Зо-рана Атанацковића из Свилеуве, на овом ло-калитету он је открио једну камену секиру и фрагменте керамичких посуда класичне црне боје, на основу чега је овај локалитет могуће датовати у период млађег неолита, у време плочначке фазе винчанске културе од 4600 до 4200 година пре Христа.33 φ= 44º 30' 20.03"; λ= 19º 49' 20.39"; l=174 м. 32 Рекогносцирали и датовали: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983. с. 65. За «Кућерине I» видети страну 101 ове публикације.

32

33 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 60.

Обровци:34 Градојевић – 1. Кулача

Локалитет „Кулача“ налази се на левој окуци реке Тамнаве, између њеног корита и асфалтног пута Коцељева - Доње Црниљево, у мочварној, водоплавној долини, где се уздиже један обровац пречника око 25 м, са шанцем око 5 м – широким и високим око 1,5 м.

33

У средини обровца налази се благо уду-бљење. По његовој површини било је могуће (`60-тих година ХХ века), пронаћи фрагме-нте керамичких посуда и кременог алата на основу којег је овај локалитет датован у пе-риод завршних фаза неолита, у време око 4500. година пре Христа.35

34 Обровац је посебан тип мањег насеља (од само неколико кућа), из времена винчанске културе који је карактеристичан само за Подриње. То мини на-сеље је са свих страна окружено ровом који је испуњеним водом. За оват тип насеља видети: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Обровци – посебан тип неолитских насеља у северозападној Србији, У: Старинар XIV-XXV, Београд, 1975., с. 116. 35 Рекогносцирали и датовали: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983. с. 80.

За овај обровац везана је народна легенда која каже да је на том месту некада била кула некаквог племића Адоша чије је силно благо остало у његовим подрумима, у суседном брду Кључаревац, док му је црква била у оближњем потесу који се зове Јагодина.36 φ= 44º 29' 04.13"; λ= 19º 37' 18.17"; l=164 м.

Суботица – 2. Барич II Локалитет „Барич“ у селу Суботици нала-

зи се са леве стране асфалтног пута Коцељева - Доње Црниљево, до реке Тамнаве, у непосре-дној близини некадашње задружне економије. Локалитет се састоји од дубље ископаног ша-нца и кружне хумке са улегнућем у средини. Пречник хумке износи око 25 метара, док је шанац ширине око 7 метара и дубине до 1 ме-тар. Недалеко од овога, био је још један ша-нац, који је прилично разорен. Шанчеви су испуњени водом оближњег јаког извора, који и данас активно ради.

1975. године, Народни музеј из Шапца, а уз помоћ Завичајног музеја у саставу Наро-

34

36 За легенду видети: М. Ђ. Милићевић, Кнеже-вина Србија, Београд, 1876., с. 427.

дног универзитета Коцељево, истражили су археолошким сондажним рекогносцирањем једну четвртину обровца и утврдили да се на овом месту налазило једнослојно утврђено насеље типа „обровац“ из времена млађег не-олита, прецизније, краја фазе Винча-Плочник IIа и почетка фазе Винча-Плочник IIб, пре, око 4600 до 4200 година пре Христа.

Около обровца простирало се и насеље површине до 200х200 м. 37

Иначе, за овај локалитет је везано и једно народно предање које каже да се некада на овом месту налазила зимска кула српског пле-мића Љутице Богдана.38

φ= 44º 28' 12.68"; λ= 19º 46' 10.21"; l=134 м.

35

37 Ископавали и датовали: V. Trbuhović i M. Vasi-ljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja, U: Arhe-ološki pregled, br. 18, Savez arheoloških društava Ju-goslavije, Beograd, 1976., s. 176. За локалитет “Барич I“ видети страну 105 ове публикације. 38 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, У: Српски етнографски зборник, књига 18 – Насеља српских земања VIII, СКА, Београд, 1912. с. 489.

Енеолит – Бакарно доба

Коцељева – 1. Драгина мала Инжињер Драгољуб Ковачевић из Ваље-

ва, родом од Ковачевића у Коцељеви, по-клонио је 2003. године Завичајном музеју у Коцељеви једну бакарну секиру коју је про-нашао око 1999. године у једном воћњаку зва-ном „Мало воће“, у близини потока Лукинац у Драгиној мали, у Коцељеви.39

У питању је крстаста бакарна секира типа „Кладари“ из времена бакарног доба, која по-тиче из периода раног енеолита на простори-ма долине реке Тамнаве,40 тј. из времена од 4500 до 4000. годин. пре Христа.41 φ= 44º 27' φ= 44º 27' 47.11"; λ= 19º 49' 54.58"; l=158 м. 39 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 69. 40 За типологију праисторијских бакарних секира са територије Подриња видети: М. Церовић, Бакарне сјекире из археолошке збирке Народног музеја у Шапцу, У: Museum 3, Шабац, 2002., с. 37-56.

36

41 За периодизацију, релативну и апсолутну хроно-логију енеолита Србије и централног Балкана ви-дети: М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Срби-

Ћуковине – 2. Кленовица У селу Ћуковине, 1983. године, на њиви

званој „Кленовица“, поред једног извора, а недалеко од реке Тамнаве, Милован „Манџа“ Лазић из Ћуковина изорао је једну бакарну секиру. Те 1983. године, та њива била је у власништву Јована Лазића из Ћуковина.

У питању је „крстаста“ бакарна секира која у типолошкој класификацији припада тзв. Шубертовом типу „Кладари“ крстастих бакарних секира, или, типу IIб2 по Гара-шаниновој класификацији. Овај тип крста-стих секира синхрон је са типом Јашладани карактеристичним за Бодрогкерештур култу-ру, и у употреби се задржава све до времена Бубањ-Хум II културне групе.42

37

је II, Београд, 1973, Група аутора, Праисторија југословенских земаља III, Сарајево, 1979., и: Niko-la Tasić, Eneolithic cultures of Central and West Ba-lkans, Beograd, 1995. 42 За типолошку анализу и релативно датовање ба-карне секире из Ћуковина видети: М. Церовић, Бакарне сјекире из археолошке збирке Народног музеја у Шапцу, У: Museum 3, Шабац, 2002., с. 37-56.

По подацима које је 1983. године навео Михаило Лазић из Ћуковина, највероватније је да се на овом месту налазило и некакво пра-историјско насеље из времена бакарног доба. Наиме, Михаило Лазић је у доњем току Марић реке, у Ћуковинама, а стотинак метара од ње-ног ушћа у реку Тамнаву, и 200/300 метара од места на којем је пронађена крстаста бакарна секира, изоравао мноштво фрагмената керами-чких посуда.43

Овај налаз крстасте бакарне секире, као и насеље у близини, припадају периоду раног енеолита (бакарног доба) из времена, од 4500 до 4000. година пре Христа. Географске координате места налаза секире: φ= 44º 29' 27.00"; λ= 19º 39' 40.12"; l=177 м. Географске координате локације са керамиком: φ= 44º 29' 22.96"; λ= 19º 40' 19.62"; l=166 м. Напомена!

На задњим корицама ове публикације на-лази се слика крстасте секире из Коцељеве.

38

43 За изнете податке видети: М. Јовановић, Ћукови-не, Завичајни музеј Коцељева, Библиотека «Јанко Веселиновић» Коцељева, 2006., с. 26.

Градине:

Баталаге – 1. Дебело брдо I, II и III Локалитет „Дебело брдо I, II и III у селу

Баталаге јесу праисторијске градине које се налазе северно од села. Градине су смештене на седластом гребену званом Дебело брдо на чијим се крајевима јасно издвајају две глави-це, које се пружају у правцу североистока и руше ка речици Вукодраж. Раздаљина између њих износи око 800 м. На њима се проналази археолошки материјал: фрагменти праистори-јских керамичких посуда, каменог и кременог алата и кућног лепа. Први од њих (градина I) – ближе селу, јесте локалитет Град, за који се, по народном предању, наводи да је био градић чија је посада чувала и одржавала пут у ње-говој непосредној близини.44 Налази се на имању које је 1973. године припадало Миха-илу Атанацковићу. Стране су му прилично не-приступачне, сем са југа. Друга главица, изнад

39

44 За легенду видети: Љ. Павловић, Антропогео-графија ваљевске Тамнаве, У: Српски етнографски зборник, књига 18 – Насеља српских земања VIII, СКА, Београд, 1912. с. 489.

речице Вукодраж, сматра се градином II, испод које, у сектору седла, према градини I, постоји насеље – подграђе.45

Обе градине, као и подграђе (на основу материјала нађеном на овом подручју), при-падају периоду раног енолита из времена од 4500 до 4000. година пре Христа. Географске координате Градине I су: φ= 44º 32' 46.99"; λ= 19º 52' 53.82"; l=171 м. Географске координате Градине II су: φ= 44º 32' 34.55"; λ= 19º 52' 55.97"; l=180 м. Географске координате Подграђа су: φ= 44º 32' 40.77"; λ= 19º 52' 50.08"; l=158 м. Галовић – 2. Главичица у Јагодини

Локалитет „Главичица“ у селу Градојевић налази се на брду – главици, са десне стране, изнад асфалтног пута Коцељева-Доње Црни-љево, испред села идући према Градојевићу, а на левој обали реке Тамнаве, на имању Мило-ша Симића, а у непосредној близини лока-литета „Кулача“. На основу конфигурације

40

45 В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије зе-мљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983. с. 65 и 73-74.

терена и положаја насеља на овом археоло-шком локалитету, може се закључити да је (својим карактером), ово насеље градинског типа, а према површинским налазима (фрагме-нтима керамичких посуда, кременог и каменог оруђа), могуће га је датирати у време преласка неолита у метална доба, 46 тј. у период раног енеолита од 4500 до 4000. година пре Христа.

За овај локалитет везана је и народна ле-генда која каже да је на овом месту био нека-кав повећи мађарски град, испод којег је била кула неког мађарског племића Адоша, који је имао и своју цркву ту у близини, у потесу зва-ном Јагодина. Његово силно благо остало је закопано у његовим подрумима који се налазе ту близу, у брду званом Кључаревац.47

φ= 44º 28' 59.23"; λ= 19º 37' 01.89"; l=198 м.

41

46 В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије зе мљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983. с.74. 47 За предања везана за овај локалитет видети: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд, 1876., с. 427, и: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912. с.489.

Градојевић – 3. Град, или Градојевић Локалитет „Град“ (или „Градовић и Гра-

дојевић“ како га називају мештани) налази се у селу Градојевић, на левој обали реке Та-мнаве, а са десне стране асфалтног пута Коце-љева - Доње Црниљево, код ушћа потока Кле-новице у Тамнаву. Лоциран је на зазавршетку косе потковичастог облика и окренуте ка југу. Насеље припада времену преласку неолита у метална доба, тј. у период раног енеолита од 4500 до 4000. година пре Христа.48

За овај локалитет везано је предање које каже да се на овом месту некада налазио град под именом „Шаренград“. Град је припадао српском племићу Љутици Богдану а у њему га је посећивао и Марко Краљевић. По легенди, од Шаренграда је, касније, као подграђе, на-стало село Градојевић.49 φ= 44º 29' 09.74"; φ= 44º 29' 09.74"; λ= 19º 39' 04.67"; l=183 м.

48 В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије зе-мљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983. с.74.

42

49 За легенду видети: М. Ђ. Милићевић, Кнеже-вина Србија, Београд, 1876., с. 427, и: Ф. Каниц, Србија – земља и становништво – од римског до-

Дружетић – 4. Бодњик Локалитет „Бодњик“ или „Ободњик“ на-

лази се на платоу брда Бодњик у селу Друже-тић, изнад десне обале реке Уб. Плато је одво-јен од јужне падине степенастим узвишењем које се пружа праволинијски у правцу исток-запад. Иако га околна брда надвисују, Бодњик доминира над речном долином, пошто је нај-ближи самој реци Уб (Убача), а на исток од њега пружа се раван према селу Гола Глава.

На основу археолошких ископавања овог локалитета током 1992-`94/`95. године спро-ведених од стране Балканолошког института САНУ, Истраживачке станице Петница, и Завичајног музеја Коцељева, могуће је рећи да је утврђено насеље на овом локалитету припа-дало времену с краја прелаза неолита у мета-лна доба, тј., периоду који је везан за најпо-зније фазе развоја винчанског комплекса или им непосредно следи - културној фази званој

43

ба до краја XIX века, Том I, Реиздање оригинала из 1905. године, Српска књижевна задруга и ИРО ,,Рад“, Београд, 1985., с. 432, као и: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912. с.428.

Бубањ-Салкуца-Криводол комплекс,50 из вре-мена од 4500 до 4000. год. пре Христа. φ= 44º 24' 58.29"; λ= 19º 30' 19.45"; l=240 м.

Дружетић – 5. Коренски вис Локалитет „Коренски вис“ налази се 3 ки-

лометра западно и узводно од локалитета Бо-дњик у селу Дружетић. На овом локалитету налазило се праисторијско насеље градинског типа. Приступ градини је веома отежан, осим са југа где је локалитет преко седла повезан са косом која се са Коренског Виса спушта ка ре-чици Уб (или Убача, како је зову мештани).

На површини њиве која је 1973. године била власништво Спасоја Којића из Друже-тића, било је могуће пронаћи фрагменте кера-мичких посуда, утега, кременог и каменог ору-ђа и оружја, као и кућног лепа, који овај лока-литет хронолошки опредељују у период пре-

44

50 А. Палавестра, И. Д. Богдановић, А. Старовић, Бодњик, Дружетић – енеолитско градинско насе-ље, У: Гласник српског археолошког друштва, бр. 9, САД, Београд, 1994., с. 186-191, и: И. Радовано-вић, Прелиминарна анализа кремене индустрије са локалитета Бодњик, У: Гласник САД, бр. 11, Бео-град, 1996., 41-54.

ласка неолита у метална доба,51 тј. у рани ене-олит из времан од 4500 до 4000. година пре Христа. φ= 44º 25' 03.55"; λ= 19º 46' 52.27"; l=265 м. Свилеува – 6. Кик III

Локалитет „Кик“ налази се у северном делу села Свилеуве. Кик је брдо које се (1953. године) налазило на имањима тадашњих власника: Драгомира и Милорада Протића, и Милована Станојчића из Свилеуве. Протеже се дужином у правцу југоисток-северозапад на простору дугом око 80 метара. Ширина го-рњег платоа износи на југоистоку око 40 м, на северозападу 20-30 м. Са запада је брдо Кик ограничено потоком Киком, а са североисто-ка речицом Вукодраж. Са јужне стране по-стоји благо и седласто узвишење које је од Ки-ка одвојено удубљењем, можда ровом. Све па-дине Кика стрме су и тешко приступачне.

По казивању Јосифа Лазаревића из Свиле-уве, налажено је овде и фрагмената лéпа и кре-

45

51 В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије зе-мљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983. с.74.

мених ножића, а откривено је и једно огњиште ограђено камењем.

Рекогносцирањем Народног музеја из Ша-пца, на површини терена (поред осталог), на-ђено је и доста фрагмената грубе керамике, међу којима има и каснонеолитских и енеоли-тских типова.

На основу свега тога, могуће је закљу-чити да се на овом локалитету налазило и на-сеље из времена прелаза каснонеолитског у метална доба,52 тј. из периода раног енеолита од 4500 до 4000. година пре Христа.53 φ= 44º 32' 20.35"; λ= 19º 51' 26.24"; l=180 м.

Свилеува – 7. Ртови Локалитет „Ртови“ налази се на самој се-

верној граници села Свилеуве, на тромеђи ата-ра Брдарица, Свилеува и Крнић, а на врху 52 В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије зе- мљорадничке културе у Подрињу, 1983. с.73. За «Кик II и I» видети стране49-50 и 57 ове публикац.

46

53 Археолошки локалитет «Кик» у селу Свилеуви налази се под заштитом закона од 1949. године. За изнете податке видети: Група аутора, Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског округа, Завод за заштиту споменика културе Ваљево, 2006., с. 114.

брда (244 м.), које се зове „Ртови“. Локалитет је ситуиран на главици и представља неоли-тску градину чије су стране неприступачне. Изузетак чини она са југозапада, одакле је и прилаз овом праисторијском насељу и на којој су откривени остаци сухозида. У подножју ло-калитета извиру: на југозападној страни – ре-чица Вукодраж, а на северној речица Лубењак. Градина је пресечена на два дела путем Брдарица - Крнић. По површини је 1973. годи-не било могуће пронаћи остатке кућног лепа у већим количинама. Такође, било је тада и до-ста фрагмената керамичких посуда, кременог оруђа и оружја, као и камених глачалица и жрвњева.

На основу свега наведеног, могуће је за-кључити да градина на локалитету „Ртови“ припада времену с краја неолитског доба и његовог прелаза у метална доба, тј. из пери-ода раног енеолита од 4500 до 4000. година пре Христа. 54 φ= 44º 33' 00.99"; λ= 19º 48' 27.21"; l=225 м.

47

54 В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије зе- мљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983. с.73.

Метална доба - Бронзано доба Мали Бошњак – 1. Мала Река

По причању Милутина Јевтића из Малог Бошњака, на њивама које се налазе у потесу званом „Мала река“ у Малом Бошњаку, он је годинама изоравао потпуно очуване посуде од печене земље у којима се налазио (по њего-вим речима), само пепео. Највероватније је да се на овом месту налази бронзанодопска не-кропола, са спаљеним покојницима инхуми-раним на редове,55 која потиче из периода по-зног бронзаног доба, из времена од 1400 до 1000. година пре Христа.56 φ= 44º 30' 05.09"; λ= 19º 46' 19.51"; l=149 м. 55 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 70.

48

56 За периодизацију, релативну и апсолутну хроно-логију бронзаног доба Србије видети: М. Гараша-нин, Праисторија на тлу Р. Србије II, Београд, 1973, Група аутора, Праисторија југословенских земаља IV, Сарајево, 1983., и: Н. Тасић, Истори-јска слика развоја култура бронзаног доба Војво-дине, У: Старинар, бр. 53/54, САНУ Београд, 2003/2004., с. 23-34.

Свилеува - 2. Исићи Локалитет „Исићи“ налази се у северном

делу села Свилеуве, у истоименој мали (засе-оку), у делу засеока који се наставља на тзв. „Медвеђе брдо“. На том месту уочљив је један мањи тумул пречника око 6 метара и висине до 2 метра.57

Највероватније да се на овом месту ради о тумулу који припада периоду средњег бро-нзаног доба из времена од 1800 до 1400. годи-на пре Христа. φ= 44º 31' 52.18"; λ= 19º 48' 51.42"; l=169 м. Свилеува – 3. Кик II

Локалитет „Кик“ налази се у северном делу села Свилеуве (за детаљнији опис лока-литета видети стране 45-46 ове публикације). На површини терена налазе се и фрагменти грубе керамике, међу којима има и типова раног бронзаног доба (сличних бубањскоху-мској групи). На основу свега тога, могуће је закључити да се на овом локалитету налазило

49

57 З. А. Живановић, Рекогносцирање општине Ко-цељева 1996., (Рукопис), Завичајни музеј Коце-љева, Коцељева, 1997., с. 14.

насеље из периода раног бронзаног доба,58 тј. из времена од 2500 до 1800. година пре Хри-ста. φ= 44º 32' 20.35"; λ= 19º 51' 26.24"; l=180 м.

Суботица – 4. Борина Милутин Јевтић из села Малог Бошњака

поклонио је 2004. године Завичајном музеју у Коцељеви једну бронзану огрлицу од савијене бронзане, дебље жице. Пронашао ју је на тзв. „задружним њивама“ у суседном селу Суботи-ци, а које се налазе са десне стране асфалтног пута Коцељева - Доње Црниљево, на десној обале речице Борине. Овај налаз, најверова-тније, потиче из растуреног гроба и припадао би периоду позног бронзаног доба, из времена од 1400 до 1000. година пре Христа.59 φ= 44º 28' 31.63"; λ= 19º 47' 32.06"; l=131 м. 58 В. Трбуховић, Место градине Кик у Свилеуви у одбрамбеном систему раног бронзаног доба за-падне Србије, У: Свилеува, бр. 2, (Годишњак села Свилеуве), Свилеува, 2004., с.199-201. За «Кик III и I» видети стране 45-46 и 57 ове публикације.

50

59 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с.70.

Суботица – 5. Брђани Горан Гајић из Коцељеве и његов таст

Микаило Живановић из Коцељеве поклонили су 2006. године Завичајном музеју у Коцеље-ви једну бронзану апликацију са орнаментима који по својим стилским декоративним одли-кама упућују на продукцију бронзаног доба. На овакав закључак упућују и техноморфо-лошке карактеристике апликације. Овај слу-чајни налаз пронађен је 2000. године у селу Суботици (у делу села који се налази са десне обале реке Тамнаве), у потесу званом „Брђа-ни“, на породичном имању Микаила Живано-вића и, највероватније, потиче из растуреног гроба.60 Налаз припада периоду позног бро-нзаног доба из времена од 1400 до 1000. годи-на пре Христа.61

φ= 44º 27' 22.82"; λ= 19º 46' 23.47"; l=235 м.

51

60 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с.71. 61 На предњим корицама ове публикације налази се слика бронзане апликације са локалитета «Брђани» у селу Суботица, у општини Коцељева.

Ћуковине – 6. Потес Рекогносцирајући подручје Тамнаве 1989.

године, археолози из Истраживачке станица Петница код Ваљева открили су у селу Ћуко-вине, на локалитету „Потес“ један тумул из времена бронзаног доба.62

Тумул, највероватније, припада периоду средњег бронзаног доба из времена од 1800 до 1400. година пре Христа.63

Шабачка Каменица – 7. Тумули у сеоском гробљу

У селу Шабачка Каменица, са десне стра-не сеоског асфалтног пута Драгиње-Шабачка Каменица, у данашњем сеоском гробљу, нала-зи се један јасно уочљив тумул пречника 20-так метара, а висине око 1,5 метара. Наоколо се може уочити још неколико мањих, тумула које је савремено гробље скоро уништило. 62 А. Старовић, Резултати археолошког рекогно-сцирања Тамнаве, У: Петничке свеске, бр. 35, Истраживачка станица Петница, Ваљево, 1993.

52

63 Географске координате овог локалитета нису, тренутно, познате. Топоним „Потес налази се и са леве и са десне обале реке Тамнаве, у атару села Ћуковине. Прим. аут.

Највероватније је да се на овом месту ради о бронзанодопским тумулима из пери-ода средњег бронзаног доба, 64 тј., из времена од 1800 до 1400. година пре Христа.65 φ= 44º 29' 46.62"; λ= 19º 43' 04.11"; l=227 м. Напомена!

На предњим корицама ове публикације налази се слика апликације из бронзанодо-пског периода са локалитета «Брђани» у селу Суботица, у општини Коцељева.

64 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, бр. 14, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beo-grad, 1972., s. 183.

53

65 За проблематику бронзанодопских некропола западне Србије и источне Босне видети још и: M. Kosarić, Kulturni, etnički i hronološki problemi ilirskih nekropola Podrinja, Muzej istočne Bosne, Tuzla, 1976., док би за типологију бронзанодопских тумула било упитно видети: М. Лазић, Топографија и типологија праисторијских тумула у Србији и Црној Гори, Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, 1989.

Метална доба - Гвоздено доба

Дружетић – 1. Аутопут У селу Дружетић, уз саму десну страну

асфалтног магистралног пута Шабац-Ваљево (М21), око 1 километар од места „Споменик“, у правцу Ваљева, уочљив је праисторијски ту-мул пречника 30-так метара и висине око 7 ме-тара. На тумулу је могуће јасно уочити плашт (кошуљицу) од речних облутака која га пре-крива у целости. Стотинак метара јужније од овог тумула, налази се и још један доста мањи тумул.66 Највероватније је да се на овом лока-литету ради о тумулима кнежевског типа,67 из времена последњих фаза гвозденог доба, пре, око, 600/500 година пре Христа. 68 66 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с.72. 67 За тумуле овог типа видети: А. Палавестра, Кне-жевски гробови старијег гвозденог доба на це-нтралном Балкану, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања, књига 19, Београд, 1984.

54

68 За периодизацију и хронологију гвозденог доба Србије видети: М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије II, Београд, 1973, Група аутора, Пра-

Географске координате већег тумула: φ= 44º 26' 21.84"; λ= 19º 50' 27.80"; l=265 м.; Географске координате мањег тумула: φ= 44º 26' 16.95"; λ= 19º 50' 30.58"; l=271 м.

Свилеува – 2. Вукодраж У селу Свилеува, око 800 метара од леве

обале речице Вукодраж, код саме тзв. Јало-вичке шуме, са десне стране макадамског пу-та Свилеува-Јаловик/Крнић, код Лазаревића кућа, налазе се два велика тумула. Највећи је широк око 50 метара а висок око 10 метара. Са његове јужне стране налазе се још један мањи тумул, ширине око 20-так метара и висине око 4 метра.

55

Око 500 метара даље, према западу, пре-ко безименог потока, налазе се још два велика тумула, један уз други. Оба тумула су широка око 20-так метара и високи око 10-так метара. Са њихове јужне стране налазе се бар још три

историја југословенских земаља V, Сарајево, 1987., и: Д. Срејовић, Културе гвозденог доба, У: Исто-рија српског народа, Том I, Српска књижевна за-друга, Београд, 1994., с. 54-65, као и: Група аутора, Културе гвозденог доба југословенског подунавља, (Симпозијум – Сомбор), САНУ, Београд, 1994.

мања тумула, широка око 10-так метара и ви-сока око 3 метра. Са источне стране поменута два већа тумула (одмах до њих), налази се извор, уз који је јасно приметна основа нека-квог објекта правоугаоне основе, зараслог у густо растиње.69

Највероватније је да се на овом локали-тету ради о тумулима кнежевског типа, из времена последњих фаза гвозденог доба пре, око, 600/500 година пре Христа.

Географске координате великог тумула: φ= 44º 32' 40.07"; λ= 19º 50' 44.47"; l=153 м.;

Географске координате мањег тумула: φ= 44º 32' 38.80"; λ= 19º 50' 46.76"; l=153 м.;

Географске координате другог великог тумула са друге стране безименог потока: φ= 44º 32' 44.70"; λ= 19º 50' 24.53"; l=154 м.;

Географске координате другог великог тумула са друге стране безименог потока: φ= 44º 32' 46.66"; λ= 19º 50' 24.66"; l=154 м.

56

69 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с.73

Свилеува - 3. Кик I Локалитет „Кик“ налази се у северном де-

лу села Свилеуве (за детаљнији опис локали-тета видети стране 45-46 и 49 ове публикаци-је). На основу покретног археолошког мате-ријала који је Народни музеј у Шапцу прику-пио рекогносцирајући почетком `70-тих годи-на ХХ века овај локалитет, могуће је закљу-чити да се у праисторији, на брду Кик, прво-битно налазило енеолитско насеље типа гра-дине, у склопу којег постоји и керамички инвентар који припада раном бронзаном добу, али и црно глачаној керамици са широким и хоризонталним канелурама већих посуда – урни, из периода раног гвозденог доба, а ве-зује се за комплекс Белегиш II–Гава,70 из вре-мена око, 900/800 година пре Христа. φ= 44º 32' 20.35"; λ= 19º 51' 26.24"; l=180 м.

Свилеува – 4. Кусања III

57

Локалитет „Кусање“ у Свилеуви је тераса

70 М. Васиљевић, Д. Поповић, Подриње у старијем гвозденом добу, У: Museum, бр. 3, – Годишњак На-родног музеја у Шапцу, Народни музеј Шабац, Шабац, 2002., с. 21, 29. За «Кик III и II» видети стране 45-46 и 49-50 ове публикације.

која се уздиже око 30 м. изнад потока Кусања и речице Вукодраж. Орјентисан је дужином у правцу северозапад-југоисток. Дужина терена износи око 300 м, ширина око 200 м. Налази-ште лежи на имањима која су 1970. године би-ла у власништву: Александра Станојчића, Ве-лимира Тешића, Новака Лазаревића, Драгића Радовановића и Марка Тешића. Локалитет се налази на парцелама са следећим катаста-рским бројевима: 375; 376; 377/2; 482/1; 484; 485/1; 377/1; 482/6; 487/2; 489/1; и 489/2.

Овај локалитет су средином `70-тих годи-на ХХ века рекогносцирали кустоси Наро-дног музеј у Шапцу и утврдили да се на њему налазило насеље из времена гвозденог доба, али, и веома индикативан антички хоризонт. Поред античких, прикупљени су и фрагменти керамичких посуда које припадају гвозденодо-пској праисторијској групи Белегиш II–Гава.71

Међутим, на основу сведочења геометра у пензији, г. Миодрага Г. Ђаковића - Цицка из

58

71 М. Васиљевић, Д. Поповић, Подриње у старијем гвозденом добу, У: Museum, бр. 3, – Годишњак На-родног музеја у Шапцу, Народни музеј Шабац, Шабац, 2002., с. 21, 29.

Коцељеве, који је крајем `60-тих година ХХ века, копајући геометарске чауре на овом ме-сту ископао и један дечији гроб прекривен ве-ћим каменим плочама (блоковима), могуће је рећи да се на овом локалитету налази и некро-пола из гвозденодопског периода.72

На основу свега изнетог, могуће је закљу-чити да би најстарији културни хоризонт на локалитету Кусање у Свилеуви могао припа-дати периоду раног гвозденог доба, из времена око 900/800 година пре Христа.

Географске координате праисторијског насе-ља из времена гвозденог доба: φ= 44º 32' 32.50"; λ= 19º 49' 49.36"; l=147 м.;

Географске координате дечијег праистори-јског гроба:

59

φ= 44º 32' 25.11"; λ= 19º 49' 41.17"; l=150 м.

72 Подаци о овом случају (у форми једне изјаве поменутог г. Ђаковића), налазе се у документацији Завичајног музеја у Коцељеви. Гроб је ископан са десне обале речице Вукодраж, око 200 метара (узбрдо) изнад поменуте речице, а у близини дана-шњег каменог пута који туда пролази за «Гујиће» и суседно село Јаловик. За локалитет «Кусања II и I видети стране 73-75 и 100-101 ове публокације.

Свилеува – 5. Стадион Локалитет „Стадион“ налази се у селу

Свилеува, са леве стране асфалтног пута Коце-љева - Баталаге, одмах код сеоског фудбалског игралишта, а преко потока „Селиште“.

На овом локалитету налази се јасно уочљив један тумул пречника 15-так метара и висине око 5 метара.73

Највероватније је да се на овом локалите-ту ради о тумулу кнежевског типа, из времена последњих фаза гвозденог доба пре, око, 600/500 година пре Христа φ= 44º 30' 37.74"; λ= 19º 49' 54.33"; l=140 м. Свилеува – 6. Чанд

У северозападном делу села Свилеува, са леве стране асфалтног пута Коцељева-Бата-лаге, код кућа које припадају фамилији Јова-новић, јасно су уочљива два велика тумула пречника 20 метара и висине око 10 метара.

На једном од њих, на којем се данас нала-зи породично имање (кућа) Мише Јовановића,

60

73 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с.74.

током рекогносцирања које спроводи Зави-чајни музеј Коцељева, откривене су две поло-мљене, ретуширане кремене алатке, затим, два зуба (кљове) дивље свиње и један фрагмент грубе (праисторијске) керамике која својим техно-морфолошким карактеристикама јасно индицира на период металних доба.

Наведени налази чувају се у Завичајном музеју у Коцељеви.74

Западно од ова два тумула, али, на око 200 метара, налазе се три брежуљка који нео-дољиво подсећају на мегалитске тумуле. На највишем од њих пронађена је 1916. године остава римског бакарног новца која је са-државала више од 20000 антонинијана.

Највероватније је да се на овом лока-литету у Јовановићима ради о два тумула кне-жевског типа, из времена последњих фаза гвозденог доба пре, око, 600/500 година пре Христа.

φ= 44º 30' 37.89"; λ= 19º 49' 54.65"; l=139 м.

61

74 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део први – праисто-рија, У: Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с.74-75.

Латен

Свилеува – 1. Ратковац III На територији општине Коцељева до сада

у стручној литератури није констатован ни један археолошки локалитет из културног пе-рида Латен, али је 1999. године, током НАТО бомбардовања Србије, аутор овог текста у ма-ли „Ратковац“ (видети страну 75), сасвим слу-чајно, пронашао једну сребрну драхму града Аполоније, отковану у близини данашњег града Драч, у северној Албанији.75 Поменута драхма је у ове крајеве доспела, најверова-тније, средином првог века пре Христа,76 и то је, тренутно, најстарија новчаница пронађена у општини Коцељева.77

φ= 44º 29' 56.46"; λ= 19º 48' 48.96"; l=160 м. 75 За новац Аполоније видети: П. Поповић, Драхме Аполоније и Дирахиона..., У: Новац Скордиска, Археолошки институт и Матица српска, ,Београд-Нови Сад, 1987., с. 96-104 и 154-155. 76 Исти, с. 104.

62

77 З. А. Живановић, Рекогносцирање општине Ко-цељева 1999., (Рукопис), Завичајни музеј Коце-љева, Коцељева, 2000., с. 11. За локалитет „Ратко-вац II и I“ видети стране 87-89, 101-103 и 146-149.

Антички период

Брдарица – 1. Дередија поред Врбичанке

У атару села Брдарица, лево од асфалтног пута који води из Драгиња, и на левој обали потока Врбичанке, налази се локалитет „Де-редија“. Локалитет је ситуиран на благој коси окренутој ка југу која се завршава вишом ре-чном терасом, На простору величине 100 х 200 метара налазе се чести фрагменти керами-чких посуда као и остаци грађевинског шута: опеке, имбрицеса, ћерамиде итд. Остаци при-падају римској вили рустици из времена, око, III века после Христа. 78 φ= 44º 33' 25.97"; λ= 19º 47' 09.69"; l=124 м. Бресница – 2. Кулина на Коњском гробу II

63

„У западном атару села Бреснице, на „Ко-њском Гробу“, с кога је силазио стари пут у долину Тамнаве, и на којем се месту до нај-новијег доба једино и улазило из западних и

78 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 15, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1973., s. 155.

југозападних области у ову (тамнавску) област, има место „Кулина“ за које се прича да је на њему била римска караула с војничком посадом која је штитила пут преко Вла-шића“.79 φ= 44º 26' 29.78"; λ= 19º 45' 14.30"; l=382 м.

Бресница – 3. Римска чаршија на Белим Орницама

У Бресничком делу сеоског атара прости-ре се један део античког локалитета познат у стручној литератири под називом „Чаршија на Белим орницама“. У бресничком атару на-лазио се део античке некрополе са овог архео-лошког локалитета чији су споменици пова-ђени и употребљени за зидање цркве у Коце-љеви око 1870. године. На овом (бресничком) делу археолошког локалитета проналажени су камени саркофази, гробнице зидане опекама, оружје,80 и једна количина новца из времена II 79 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, У: Српски етнографски зборник, књига 18, - Насеља српских земаља, књига VIII, Српска Кра-љевска Академија, Београд, 1912., с. 490.

64

80 М. Васиљевић, Топографија археолошких нала-зишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак

и III века после Христа.81 φ= 44º 26' 29.24"; λ= 19º 48' 23.06"; l=281 м.

Доње Црниљево – 4. Римски кастел У старијој литератури могуће је пронаћи

оскудни податак о томе да се у Доњем Црни-љеву налазио некакав римски кастел (утврђе-ње), највероватније, из времена II или III века после Христа.82

Доње Црниљево – 5. Цевановица

65

У стручној литератури могуће је пронаћи оскудан податак да је у Доњем Црниљеву, ре-когносцирањем полазника археолошких семи-нара у Истраживачкој станици Петница код Ваљева, откривено 1989. године мање римско

Историјског архива, V, Историјски архив у Шапцу, Шабац, 1967. с. 135. 81 С. Петровић, Римски новац у Подрињу, (Каталог изложбе), Народни музеј Шабац, 2004., с. 6 и 11. Пар података више налази се на страни 83 ове публ. 82 М. Грбић, Западна Србија у римско доба, У: Археолошки споменици и налазишта у Србији I, - Западна Србија, САН, Грађа – књига IX, Археоло-шки институт - књига 2, Београд, 1953., с.13-23. Тренутно, није било могуће убицирати овај кастел. Прим. аут.

насеље на локалитету Цевановица. Најверова-тније је, да ово насеље припада времену, око, III века после Христа.83

Доње Црниљево – 6. Чардачине Локалитет „Чардачине“ у Доњем Црни-

љеву налази се 1,5 км. удаљен од села, у пра-вцу југоистока. Ситуиран је на последњој коси планине Влашић која се спушта са виса познатог као „Јанков вис“ (447 м.). Коса се за-вршава изнад пута Доње Црниљево-Осечина и реке Тамнаве. Локалитет Чардачине смештен је на малом рту који у облику језика благо па-да ка поменутом путу и реци. Са источне и за-падне стране су дубље јаруге у које је, добрим делом, спран културни слој. На њиви су биле видљиве веће зоне тамније боје, док су на по-вршини налажени остаци римске керамике.

На једној од ових тамнијих зона кустоси Народног музеја из Шапца отворили су 1978.

66

83 Ж. Јеж и А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – Велики народни календар за просту 1994. годину, Књига друга, Агенција „Ваљевац“, Ваљево, 1994., с. 376. Тренутно, није било могуће убицирати ово насеље. Прим. аут.

године, једну археолошку сонду димензија 3х3 м. На дубини од 0,40 м. појавила се ка-мена калдрма по целој површини сонде. Укла-њањем калдрме константован је слој набијене земље дебљине око 10 цм., а испод њега слој песка дебљине око 5 цм. У оба слоја испод ка-лдрме нађено је доста керамичких уломака. Није искључено да су они стављени у супстру-кцију калдрме као ојачање. У слоју изнад ка-лдрме, такође, су нађени уломци керамике.

Све наведено индицира да се на овом ло-калитету ради о дворишту неког античког по-љопривредног имања (villa rustica), у чијем је дворишту била похрањена и остава сребрног римског новца пронађена 1978. године, на основу које је ова вила рустика и датована у прву половинu III века после Христа. 84 φ= 44º 27' 14.87"; λ= 19º 37' 53.54"; l=216 м.

Дружетић – 7. Римска Чаршија на Белим Орницама II

Прве податке о овом локалитету оставио је

67

84M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sonda-žna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 21, Beo-grad, 1973., s. 211.

1912. године чувени српски антропогеограф Љубомир Павловић:

„Римска чаршија или Град у Дружетићу, на Белој Орници, држи се да је био велики римски град са тргом, у коме су живели и гра-ђани и војска. По свој Орници и суседној Бре-сници има римских гробова и саркофага, за-тим, копају се цигле, камење, оружје и новац. До пре 40 година гробље се одржало, али га данас скоро и нема, јер је цео овај крај обра-ћен у зиратну земљу, уколико га није обухва-тила појединачна шума.“85

Беле орнице су топоним који се простире на атаре села Бресница и Дружетић. Своје име добиле су по белој глини које има на самој по-вршини.

У њиви која је 1973. године била у вла-сништву Продана Васића, а која се налази на ћувику званом Бобија што доминира над око-линим тереном и на који је приступ отежан, налазе се по површини остаци неког зида ра-ђеног великим речним облуцима, везаних ја-ким малтером.

68

85 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 489.

До ћувика, а преко пута који иде за Бо-бију, у њиви (такође), Продана Васића налазе се на површини неодређени примерци римске керамике. По причању мештана овде се нала-зило старо мађарско гробље, чије су велике ка-мене надгробне плоче већ одавно разнете око 1860. године да би камен са овог гробља био употребљен за градњу кафане Живорада Бабо-вића у Коцељеви.

На овом локалитету се, највероватније, током III века после Христа налазила римска стражара (спекулум) са цивилним насељем, која је штитила стари пут према Сави, док је касније, у средњем веку, овде било гробље.86 Географске координате стражаре на Бобији: φ= 44º 26' 19.20"; λ= 19º 48' 36.82"; l=313 м.; Географске координате цивилног насеља: φ= 44º 26' 14.72"; λ= 19º 48' 34.44"; l=306 м.; Свилеува – 8. Дуго воће III

Локалитет „Дуго воће“ налази се на је-дном рту у селу, између Лазићке и Гуњачке мале. Њиве су, те 1972. године, (на основу по-

69

86 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 6.

датака из старије литературе), биле у власни-штву или Мирослава, или, Милосава или, пак, Милорада Лазаревића из Свилеуве. По по-вршини налазе се фрагменти опеке, керамике, кућног лепа и други материјал. Из старије ли-тературе познато је да је на овом локалитету пронађен и један златан прстен. Ови предмети казују да се овде ради о остацима римске виле рустике из (вероватно), III века после Христа, и неког средњовековног насеља.87 φ= 44º 31' 27.85"; λ= 19º 49' 54.12"; l=184 м. Свилеува – 9. Циглане

У интерној документацији општине Ко-цељева, у списку археолошких локалитета ко-ји је 2000. године прослеђен Министарству културе Р. Србије, под редним бројем 48, на-лази се и антички локалитет „Циглане“ у селу Свилеуви. У питању су остаци утврђене виле рустике који се налазе на имању Сретена и Ђурђа Мијановић, док се у југоисточном пра-вцу, између асфалтног пута Коцељева-Бата-лаге и отоке Тамнаве, налазе остаци цигла-

70

87 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 3.

рских пећи из римског времена. Оне су (под редним бројем 45 поменутог документа), де-финисане као локалитет „Крчевине 2“.88

Свилеува – 10. Крчевине I Локалитет „Крчевине“ у Свилеуви нала-

зи се на левој страни асфалтног пута Коцеље-ва – Свилеува, са обе стране потока Леска, на месту где овај поток пресеца поменути пут. На нешто уздигнутијем терену 200 х 300 метара, стациониран је овај локалитет на чијој су по-вршини присутни налази керамике, кремена, опеке и кућног лепа. На овом месту вршено је мање сондажно ископавање које је, поред античке виле рустике, показало и постојање мањег слоја (делимично уништеног римским радовима), са материјалом старчевачке праи-сторијске културе старијег неолита.

У продужетку локалитета Крчевине према истоку, између пута Коцељева-Свилеува и ото-

71

ке реке Тамнаве, на простору величине 200 х

88 Анонимус, Културна добра на територији општине Коцељева и попис археолошких локали-тета, (Рукопис), Општина Коцељева, Коцељева, 2000., с. 1-9. Антички локалитет „Циглане“ у селу Свилеува, тренутно, није лоциран. (Прим. аут.).

200 м., налазе се веће количине издробљене опеке. Мештани кажу да су ту до скора биле видљиве пећи, што наводи на закључак да се ради о циглани из римског доба која би била из времена, око III века после Христа.89 φ= 44º 29' 06.75"; λ= 19º 49' 55.51"; l=125 м.

Свилеува – 11. Кусања II Локалитет „Кусање“ у Свилеуви је тера-

са која се уздиже око 30 м. изнад потока Ку-сање и речице Вукодраж. Орјентисан је дужи-ном у правцу северозапад-југоисток. Дужина терена износи око 300 м., а ширина око 200 м. Налазиште лежи на имањима чији су власници `70-тих година ХХ века били: Александар Ста-нојчић, Велимир Тешић, Новак Лазаревић, Драгић Радовановић и Марко Тешић. Локали-тет се налази на парцелама са катастарским бројевима: 375; 376; 377/1; 377/2; 482/1; 482/6; 484; 485/1; 487/2; 489/1; и 489/2.

На североистоку терен се стрмо уздиже према брду Чот. Просторно, локалитет захвата

72

89 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sonda-žna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 21, Beo-grad, 1973., s. 211. За „Крчевине II“ - стране 23/24.

500 х 500 метара. Налазиште прелази преко речице Вукодраж, где је у њиви пок. Марка Тешића откопано неколико римских (на свод) озиданих гробница. На врху брда Чот, мешта-ни причају да су пре Другог светског рата откопавали неке темеље озидане каменом и опеком већег формата. Са овог локалитета по-тиче и једна ћилибарска огрлица, а свугде по површини земље могуће је пронаћи много-бројне фрагменте керамичких посуда, разли-читих предмета за свакодневну употребу, као и, бронзани, сребрни и златни римски новац.

Ово налазиште је свакако остатак виле ру-стике са некрополом, док би горе на брду Чот били остаци војничког speculum-a (стражаре), из III века после Христа.90

Међутим, на овом локалитету констатован је и старији културни слој из времена гвозде-ног доба (Кусања III, стране 57-59), као и (по непровереним подацима) и средњовековни ку-лтурни хоризонт (Кусања I, страна 100).

73

90 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 4. За «Кусања III» и I видети стране 57-59 и 100-101.

Географске координате стражаре на брду Чот: φ= 44º 32' 45.37"; λ= 19º 49' 52.61"; l=196 м.; Географске координате виле рустике: φ= 44º 32' 34.86"; λ= 19º 49' 42.56"; l=143 м.; Географске координате античке некрополе: φ= 44º 32' 24.63"; λ= 19º 49' 46.52"; l=149 м.

Свилеува – 12. Перино поље у Тамнави Археолошки локалитет „Перино поље“

налази се у Свилеуви, са леве стране асфа-лтног пута Коцељева-Баталаге, на, око, 5 км. од Коцељеве, а изнад потока „Леска“ који пре-сеца поменути пут. Локалитет је удаљен од пута око 200 метара и налази се на приро-дном платоу на којем се изоравају фрагменти римске керамике. Локалитет се налази на њи-вама са следећим катастарским бројевима: 3918; 3919/1; и 3920. У питању је римска ви-ла рустика из III века после Христа. 91 φ= 44º 29' 24.25"; λ= 19º 50' 19.84"; l=128 м.

Свилеува – 13. Перићи Овај локалитет налази се у Гуњачкој мали

74

91 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр. 10, Шабац, 2009., с. 42.

(мала = засеок, прим. аут.), испод породичне куће која је око 1980. године припадала Мији Перићу, на западној падини брда, изнад по-тока „Глогова јаруга“. По површини се налазе фрагменти римске керамике и, по где који, бронзани новчић. У питању је мања римска вила рустика из времена, око, III века после Христа.92 φ= 44º 31' 14.35"; λ= 19º 50' 39.59"; l=163 м. Свилеува – 14. Пескане

Локалитет „Пескане“ налази се у подно-жју Дебелог брда, на речној тераси речице Вукодраж, на њивама које су око 1970. годи-не биле у власништву Бошка Протића и Љу-бисава Ђурановића. По Површини се налазе остаци римске керамике, опеке и другог мате-ријала. Ово налазиште је, свакако, остатак ри-мске виле рустике из времена, око, III века после Христа.93

75

92 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр. 10, Шабац, 2009., с. 42. 93 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 4.

Катастарски бројеви парцела на којима се налази локалитет „Пескане“ у Свилеуви су: 72/5; 72/4; 90/3; и 90/2.

Локалитет „Пескане“ простире се и преко речице Вукодраж, на територију села Јазо-вник које припада општини Владимирци. Ка-тастарски бројеви парцела на којима се нала-зи друга вила рустика на локалитету „Песка-не“ у Јазовнику су: 72/1 и 72/11.94 Географске коорд. виле рустике у Свилеуви: φ= 44º 32' 32.45"; λ= 19º 51' 52.33"; l=134 м; Географске коорд. виле рустике у Јазовнику: φ= 44º 32' 42.41"; λ= 19º 51' 35.14"; l=130 м. Свилеува – 15. Ратковац II

Антички локалитет „Ратковац“ налази се у истоименом делу села, у непосредној близини локалитета „Црквине у Ратковцу“, са обе стра-не потока Шипчић. На површини земље про-налазе се фрагменти римске керамике, бронза-не крстасте фибуле и римски бронзани новац на основу којег је овај локалитет могуће хро-

76

94 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр. 10, Шабац, 2009., с. 42-43.

нолошки дефинисати у период III – IV века после Христа. Антички део локалитета налази се са десне стране потока Шипчић, и припада двема (хронолошки различитим), вилама ру-стикама, у чијој непосредној близини (а са ле-ве стране потока Шипчић), налази се и прате-ћа античка некропола. На њој је могуће, после дубљег орања, пронаћи раздробљене делове људских костију и керамичке фрагменте чије морфолошке и типолошке карактеристике упућују на домородачку провинцијску проду-кцију. У непосредној близини виле рустике из IV века пронађен је 1999. године мањи део растурене оставе ситног бакарног новца.95

Преко пута античког дела локалитета, а са леве стране потока Шипчић, одмах испод тре-нутно активног тзв. „ратковачког гробља“, на-лази се и касносредњовековни локалитет „Црквине“, а нешто ниже, у непосредној бли-зини леве обале потока Шипчић, и дан данас

77

95 Део растурене оставе ситног бакарног новца, пронашао је рекогносцирањем аутор овога текста, током НАТО бомбардовања Србије 1999. године. Сада се тај налаз чува у Завичајном музеју у Коце-љеви. За више детаља видети странаме 86-88.

постоји тзв. „црквени бунар“. На око 300 мета-ра северније од црквина, а на истој падини брда, проналази се на површини земље и по-кретни археолошки материјала из времена ту-рске владавине. За тај део Ратковца постоји легенда да је ту било седам турских ваљарице за сукно.96 Географске координате виле рустике из III века после Христа су: φ= 44º 30' 03.40"; λ= 19º 48' 39.58"; l=153 м.; Географске координате виле рустике из IV века после Христа: φ= 44º 29' 57.57"; λ= 19º 48' 50.57"; l=153 м.; Географске координате римске домородачке некрополе: φ= 44º 30' 05.08"; λ= 19º 48' 45.68"; l=142 м. Свилеува – 16. Ртови код каменолома

Овај локалитет налази се у мали (засеоку) Гујићи, одмах до тромеђе са Јаловиком и Ја-зовником. Ситуиран је на источној страни бе-зименог потока. По површини проналазе се

78

96 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр. 10, Шабац, 2009., с. 43.

фрагменти римске керамике и (веома ретко), по неки веома лоше очуван новчић из III века. На основу већег броја тамних флека на по-вршини земље (на којима се и проналази фра-гментована керамика), могуће је закључити да се на овом месту ради о мањем насељу из античког периода, тј., из времена III-IV века.97 φ= 44º 33' 25.12"; λ= 19º 50' 06.44"; l=188 м.

Свилеува – 17. Селиште II Археолошки локалитет „Селиште“ налази

се непосредно у центру села Свилеуве, са леве и десне стране асфалтног пута Коцељева-Бата-лаге, на око 9 км. од Коцељеве. Цео локалитет налази се у непосредној близини кућа Драгана (Милорада – Миће) Миловановића и Брани-слава – (Бране Б.) Пановића.

У северном делу локалитета (са десне стране пута), пресеца га безимени поток који се улива у поток „Селиште“, делећи десну страну локалитета на два неједнака дела. Део локалитета који се налази са десне стране 97 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр. 10, Шабац, 2009., с. 43.

79 За “Селиште III и I” видети стране 25-26 и 102-103.

асфалтног пута омеђен је са северне и исто-чне стране стрмим брдима на чијим се пади-нама, заправо и налази тај део античког локалитета кога чине остаци две виле ру-стике. Са леве стране асфалтног пута, а преко потока „Селиште“, на благим источним пади-нама брда налази се други део античког лока-литета, у близини извора-бунара Драгана М. Миловановића.

Локалитет „Селиште“ има три културна хоризонта који се просторно-стратиграфски не преклапају. Најстарији материјал са овог на-лазишта припада ранонеолитској старчева-чкој култури. Локалитет садржи и антички ку-лтурни хоризонт из времена око, III/IV века после Христа, а поред њега присутан је и ка-сносредњовековни културни хоризонт који припада времену XVII – XVIII века. То је утврђено на основу керамичких фрагмената и веома лоше очуваних новчића који су прона-лажени на површини овог локалитета.

По предању, на локалитету „Селиште“ не-када је било старо село Свилеува.

Локалитет „Селиште“ налази се на парце-

80 лама са следећим катастарским бројевима:

2367; 2422; 2368; 2356/1; 2356/2; 2356/6.98 φ= 44º 30' 58.25"; λ= 19º 49' 52.58"; l=135 м. Свилеува – 18. Чаир

Живко Д. Лазаревић из Свилеуве (и дуго-годишњи наставник историје у основној шко-ли „Јанко Веселиновић“ у Свилеуви), покло-нио је Завичајном музеју у Коцељеви један ри-мски мерни тег од олова на којем је утиснута ознака која се састоји од четири вертикалне црте које представљају римски број 4. Њему је тај тег, око 1975. године, поклонио његов ученик и рођак Петар (Милорада) Лазаревић из Свилеуве, уз објашњење да га је нашао на својој њиви званој „Чаир“, током радова око баште.

По Живковом причању, на тој њиви званој „Чаир“, могуће је после зимског орања приметити уситњене делове земљаних посу-да, као и по који зелени новчић, веома лоше очуван.99

81

98 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр. 10, Шабац, 2009., с. 43-45. 99 Налазиште «Чаир» тренутно није лоцирано.

АНТИЧКЕ ОСТАВЕ Бресница – 1. Римска шанчина на Белим орницама

На овом месту пронађена је извесна коли-чина римског новца који се данас чува у На-родном музеју у Шапцу.100 φ= 44º 26' 29.24"; λ= 19º 48' 23.06"; l=281 м. Доње Црниљево – 2. Чардачине

На њиви Златана Антића из Доњег Црни-љева, 18. априла 1978. године, сасвим случа-јно, тракториста Драган Ч. Матић изорао је оставу денара и антонинијана коју је одмах предао тадашњем шефу месне канцеларије у Доњем Црниљеву. Он је одмах обавестио станицу полиције у Коцељеви која је преузела оставу и предала је Народном музеју у Шапцу где се и данас налази и где броји, укупно, 2495 комада сребрног новца. Од тога 42 су денари, 2495 антонинијани а 9 комада је неодређено, укупно 2495 новчића.

Локалитет на којем је нађена остава у на-

82

100 С. Петровић, Римски новац у Подрињу, (Каталог изложбе), Народни музеј Шабац, 2004., с. 6 и 11.

роду овог села назива се „Чардачине“. Налази се 1,5 км. удаљен од села у правцу југоистока, изнад асфалтног пута Доње Црниљево-Осечи-на и реке Тамнаве. Локалитет Чардачине сме-штен је на малом рту који у облику језика бла-го пада ка поменутом путу и реци.

83 Консекративни: Требонијан Гал; Волузијан; Емилијан; Валеријан I; Галијен; Ма-

На основу сондажних истраживања преду-зетих 1978. године од стране Нродног музерја у Шапцу, може се закључити да се овде ради о дворишту неког пољопривредног имања, тј. римске виле рустике (villa rustica). Остава новца била је похрањена непосредно уз двориште поменуте виле. Према налазима на локалитету сасвим је јасно да остава припада власнику виле и да представља његову сукце-сивну уштеђевину. То се јасно види из састава оставе коју чине монете следећих владара и владарских породица: Комод; Септимије Се-вер; Јулија Домна; Каракала; Гета; Елагабал; Јулија Паула; Јулија Меза; Александар Север; Јулија Мамеа; Максимин; Паулина; Балбин; Пупијен; Гордијан III; Филип I; Отацилија Се-вера; Филип II; Трајан Деције; Херенија Етру-сцила; Хереније Етруск; Хостилијан.

ринијана; Салонина; Валеријан II; и Салонин. Време закопавања оставе (terminus ante

quem), одређују два Валеријанова новчића, је-дан из римске ковнице датован у 260. годину, после Христа, а други из келнске ковнице да-тован у 259. годину. То је време када је у ба-лканским провинцијама 259. године настало нестабилно стање изазвано, прво: Ингенуусо-вом, а потом и Регалијановом узурпацијом. Осим тога, опасни упади Роксолана (Сармата) током којих и Регалијан губи живот, морали су да утичу и на циркулацију новца и на зако-павање уштеђевина крајем 259 и почетком 260. године после Христа. Тада је долазило и до напуштања имања, па је један од тих узрока натерао и власника виле рустике у Доњем Црниљеву да напусти своје имање и да се ви-ше никада не врати да покупи део богаства оличеног у остави новца која је остала нео- ткривена све до 1978. године. 101

Међутим, када је у питању број новчића ко-

84

101 M. Vasić, Ostava denara i antoninijana iz Donjeg Crniljeva, Narodni muzej Šabac, Posebna izdanja 2 i Arheološki institut Beograd, Posebna izdanja 43, Beograd, 2005.

ји је из оставе отуђен пре него што је она пре-дата Народном музеју у Шапцу, дошло се до следећих сазнања: Током истраживања наве-дене проблематике са екипом полазника из Петнице, аутор овог текста је, на основу инте-рвјуа који је (као ментор) водио са актерима догађаја, констатовао да је из оставе отуђено још, најмање 1.000 до 2.000 новчића. Такође, утврђено је и да се код власника парцеле на којој је откривена остава, налази још 8 но-вчића који потичу из оставе, од којих је један денар Антонина Пија битан за утврђивање доње границе (terminus ante quem), од које је остава почела да се сукцесивно прикупља, чи-ме се доња временска граница оставе утврђује на време владвине Антонина Пија (138-161.г.), а горња на време владавине Валеријана и ње-гове насилне смрти 259 или 260. године.102

φ= 44º 25' 16.63"; λ= 19º 48' 55.74"; l=188 м.

85

102 K. Hegner i N. Mrđić (mentor: Zoran A. Živano-vić), Arheološko-istorijska interpretacija ostave ri-mskog srebrnog novca iz Donjeg Crniljeva, U: Petni-čke sveske, br. 42, deo III, Istraživačka stanica Pe-tnica, Petnica-Valjevo, 1996., s. 44-57.

Свилеува – 3. Ратковац II Током НАТО бомбардовања Србије, у

пролеће 1999. године, рекогносцирајући село Свилеуву у потесу „Ратковац“, археолог Зоран А. Живановић, кустос у завичајном му-зеју у Коцељеви, открио је део растурене оставе римског ситног бакарног новца.

86 На месту налаза дела оставе јасно је уо-

чљива зона земље тамне боје са већом ко-

Новац је припадао времену Константина великог и бројао је око 300 комада, веома лоше очуваних. Током вађења новца из земље већи део новчића се тотално распао услед дуготрајног јаког дејства корозивних процеса који су их захватили, тако да је сачувано само око 30-так комада. Том приликом нађен је и део земљане посуде у којој се новац налазио а коју је тракторски плуг одвалио од остатка тела посуде, и, заједно са делом садржаја (но-вчићима), развукао по бразди. Киша и снег током зиме испрале су сав покретни археоло-шки материјал, па је одокативном методом би-ло веома лако уочити одломљен обод земљане посуде са зеленим садржајем кога су предста-вљали ситни бакарни новчићи у стању полу-распада.

нцетрацијом фрагмената керамичких посуда које је могуће определити у антички период, на основу чега се да закључити да се на том месту налазила вила рустика из IV века после Христа, и да је остава припадала њеном вла-снику који ју је, услед изненадне опасности, закопао у свом дворишту.

Много година касније, на том месту је прорадило клизиште и откинуло горњи део закопане керамичке посуде са бакарним но-вцем, услед чега је он почео убрзано да оксидира, тј., да кородира. Тек је у другој по-ловини ХХ века пољопривредна механизација, током дубоких зимских орања, закачила део откинуте оставе и избацила га на површину земље, где га је било лако уочити. Остатак оставе је клизиште, највероватније подвукло у дубље слојеве, где ће га бити могуће пронаћи применом одговарајуће методе дубинске про-спекције.

87

Антички локалитет где је пронађен део ра-стурене оставе ситног бакарног новца налази се преко пута локалитета „Црквине у Ратко-вцу“, на десној обали потока Шипчић (за више детаља о античко хоризонту видети стране 76-78 ове публикације).

Данас се очуван остатак дела оставе из „Ратковца“ у Свилеуви чува у Завичајном му-зеју у Коцељеви. 103 φ= 44º 30' 01.22"; λ= 19º 48' 45.80"; l=148 м. Свилеува – 4. Чанд у Јовановићима

Приликом риљања своје њиве за вино-град, 1916. године, Марко Јовановић, земљо-радник из Свилеуве, открио је велику керами-чку посуду (питос) у којој се налазила велика количина римског новца. Непосредно по открићу ове велике оставе један део новца је растурен. Преостали сачувани део откупио је Народни музеј у Београду 1928. године од Панте Алексића из Шабачке Власенице. У извештају о раду Народног музеја у Београду за 1928. годину стоји да је откупљено око 14.000 комада новца из оставе у Свилеуви. Остава је садржавала преко 20.000 комада новчића римских царева, од Гордијана III до

88

103 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр. 10, Шабац, 2009., с. 49-50. За „Ра-тковац III и I“ видети стране 62, 76-78, 100-102, 122-125, и 145-148 ове публикације.

Карина, и, у којој је заступљен укупно 21 члан римске владајуће куће.

Данас остатак новца из Свилеуве, који се чува у Народном музеју у Београду, броји 10.114 антонинијана и један денар и обухвата новце владара и чланова владарских кућа од времена цара Валеријана до Кара. Недостаје новац од времена владавине цара Гордијана III до Валеријана.

1978. године, Милан Јовановић (рођак Марка Јовановића који је открио оставу), по-клонио је народном музеју у Шапцу још 452 комада новца који је припадао остави, а који је остао код њега у наследство. Сада број новчи-ћа из оставе у Свилеуви који се чува у Наро-дном музеју у Београду и Народном музеју у Шапцу броји, укупно, 10.566 антонинијана и један денар. По владарским лицима, сачувани део оставе изгледа овако: Требонијан Гал; Ва-леријан; Галијен и Салонина из периода заје-дничке владавине са Валеријаном; Валеријан II; Салонин; Галијен; Салонина; Клаудије Го-тски; Квинтил; Лурелијан; Северина; Тацит; Флоријан; Проб; Кар; и Карин. Овоме треба додати да остава садржи и већи број приме-

89

рака појединих царева чије варијанте нису но-тиране у нумизматичкој литератури.

Време најмлађих новчића у остави одре-ђује време њеног покопавања, а то су, у овом случају, новчићи царева Кара и Карина који се датују у време од половине октобра до краја новембра 282. године после Христа. Из исто-ријских извора поуздано је утврђено да је то време када су, на самом почетку 283. године, у Панонију упали Сармати и опустошили је. Њихову даљу инвазију у дубину царства зау-ставио је цар Кар почетком 283. године, па је време покопавања оставе у Свилеуви везано за фебруар, или, месец март 283. године после Христа.

У непосредној блитини места налаза оста-ве из Свилеуве, а на локалитету „Кусање“, ко-нстатовани су остаци мањег, пожаром уни-штеног римског насеља где се, судећи по очу-ваним темељима, истицао један већи грађеви-нски објекат.104 Похрањена остава новца у ње-говој непосредној близини објашњава раза-

90

104 О античком хоризонту на локалитету «Кусање» у Свилеуви видети детаљније на странама 72-74 ове публикације.

рање овог објекта које би се могло везати за продор Сармата у ове крајеве.105

Географске координате места налаза оста-ве на локалитету „Чанд“ у Јовановићима у Свилеуви су: φ= 44º 32' 10.93"; λ= 19º 50' 05.68"; l=180 м.

91

105 Н. Црнобрња, Остава римског новца владара III века из Свилеуве као траг силовитог варварског упада у област провинције Доње Паноније поче-тком 283. године, У: Годишњак села Свилеуве, бр. 3, Друштво за изучавање историје села Свилеуве, Свилеува, 2005., с. 175-180, и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева, део други – антика, У: Museum, бр. 10, Шабац, 2009., с. 50-52.

Средњовековни период Баталаге – 1. Град на Дебелом брду

„Град у Баталагама је, по народном пре-дању, био изнад Тодоровића (званих Глувче-вићи) кућа, над реком Вукодражи, поред ста-рог пута. По предању ово је био стари градић с посадом која је одржавала и чувала пут. Много оружја и цигле изорано је са овог ме-ста, а тим циглама је неколико сељака овог се-ла озидала по неку зградицу“.106 φ= 44º 32' 46.99"; λ= 19º 52' 53.82"; l=171 м.

Брдарица – 2. Белези У североисточном делу села Брдарице, на

раскршћу путева који воде из Брдарице за Крнић и Свилеуву - налази се место звано “Белези”. Локалитет представља главицу која доминира над околним тереном. На локалите-ту Белези налазе се остаци села које се некада звало Стонска. По предању, овде су живели

92

106 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, У: Српски етнографски зборник, књига 18. - Насеља српских земаља, књига VIII, Српска Краљевска Академија, Београд, 1912., с. 489.

цигани који су затрти кугом. У историјским записима село Брдарица први пут се јавља 1528. године под именом „Стонска“.107

Бресница – 3. Кулина на Коњском гробу I „Кулине су уздигнутија, рововима огра-

ђена места, која су напуштена и незирате се и има их у свим местима, која су била на ста-рим путовима.“108

У западном атару села Бреснице, на Ко-њском Гробу, с кога је силазио стари пут у долину Тамнаве, и на којем се месту до нај-новијег доба једино и улазило из западних и југозападних области у ову (тамнавску) област, има место „Кулина“ за које се прича да је на њему била римска караула с војничком посадом која је штитила пут преко Влаши-ћа.109

93

Данас је на овом месту веома тешко уочи-

107 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i so-ndažna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 15, Sa-vez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1973., s. 155. 108 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 490. 109 Исто.

ти о чему се тачно ради, али је, најверова-тније, реч о неком средњовековном утврђе-њу.110 φ= 44º 26' 29.78"; λ= 19º 45' 14.30"; l=382 м.

Галовић – 4. Маџарски град „Град у Галовићима је повећи маџарски

град на Тамнави, испод сланобаре. Данас се, показује место, где је био овај град, као и ме-сто у близини, где је била кула некаквог пле-мића Адоша, чије је силно благо остало зако-пано у овом селу. Народ је оба ова града сру-шио, а камен и циглу однео, и на грађење сво-јих кућа и зграда употребио, или га продао се-љацима доњих села“.111 φ= 44º 28' 59.23"; λ= 19º 37' 01.89"; l=198 м. Градојевић – 5. Град или Градовић

,,Градовић је близу Тамнаве. На три узви-шена брежуљка, прича се, да је некад био „Шаренград Љутице Богдана“, и да је у њега он звао Краљевића Марка: ...на Загорје Шаре- 110 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 11.

94

111 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 489.

нграду питомом. Сад је све порушено и ра-знето, само се изоравају комади добро печене цигле“.112 „Његова изградња, због оближњег села Љутице, можда се може преписати Љути-ци Богдану који у овом крају и даље живи у народној песми“.113

По легенди, од Шаренграда је, касније, на-стало село Градојевић.114 φ= 44º 29' 09.74"; λ= 19º 39' 04.67"; l=183 м. Градојевић – 6. Кулача

95

„Ниже, низ Тамнаву, једно пола сата од црниљевске цркве, има велика умка, као ка-кво гумно. Прича се да је то била кула неког старосрпског или маџарског креза Адоша, а мало више у брду, на месту ,,Јагодина“, била

112 М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд, 1876., с. 427. 113 Ф. Каниц, Србија – земља и становништво од римског доба до краја XIX века, Том I-II, Српска књижевна задруга и ИРО ,,Рад“, Београд, 1985., с. 432. 114 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 107.

му је, веле, црква. Свуда се туда ископавају парчад од цигље, а нађе се и по који стари но-вац. Према кули је и брдо ,,Кључаревац“, где су били Адошеви подруми. Адош је, веле, био човек веома богат. Имао је све рактило за плуг од самога злата, као: ојета, крпеле, заворње, ја-рмове, палице и све што треба; у жене му је пак био златан разбој, са свом разбојском уру-тком, од сувога злата. Мисли се да све то стоји и дан дањи у подруму, на месту Кључаревцу, само се не зна местимице: откуд су му врата на ходнике“.115 „Народ је оба ова града, сру-шио, а камен и циглу однео и на грађење сво-јих кућа и зграда употребио или га продао се-љацима доњих села“.116 φ= 44º 29' 04.13"; λ= 19º 37' 18.17"; l=164 м.

Дружетић – 7. Стража и Вис „Народно предање казује да је некада ре-чица Уб била граница између Турака и Мађа-ра. Да ово није без основа, показују и остаци

115 М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд, 1876., с. 427.

96

116 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 489.

некаквих утврђења на левој и десној обали ре-ке Уб у атару села (Дружетић) познатом под именима „Стража“ и „Вис“. Њихови положају доминирају, не само овим селом (Дружети-ћем), већ и читавим крајем. Прича се како је „Стража“ и добила назив по стражама које су ту биле постављене према Турцима“.117 Географске координате брда Вис: φ= 44º 25' 03.55"; λ= 19º 46' 52.27"; l=265 м.; Географске координате брда Стража: φ= 44º 2?' ??.??"; λ= 19º 4?' ??.??"; l=2?? м. Љутице – 8. Мраморје

„За дворе и кулу Љутице Богдана прича се, да су били на Мрамору, на међи села Љу-тица и Каменице. Љутица је преко лета седео у кули на Мрамору, а преко зиме у другој ку-ли, у Суботици, у Баричу. Рупе и растурено камење по Мрамору сељаци приписују да су остаци ове куле, а старе и напуштене лозе по љутичким виноградима, подрумине и ровове, приписују опет, да су остаци од винограда Љутице Богдана. Остаци неке средњовековне

97

117 М. Радојичић, Запис о Дружетићу, У: Museum, бр. 7, Народни музеј Шабац, 2006., с. 148.

зграде и сада су видљиви. Околину мештани називају „Виноградима Љутице Богдана“.118

У близини куле налази се и некакво „Џи-новско гробље“ (за детаље видети стране 141-142 ове публикације). φ= 44º 26' 43.07"; λ= 19º 45' 12.13"; l=374 м. Свилеува – 9. Дуго воће II

Локалитет се налази на једном рту у селу, између Лазићке и Гуњачке мале (засеока). Њи-ве припадају Милораду Лазаревићу. По по-вршини проналазе се фрагменти опеке, кера-мике, кућног лепа и други материјал. Ови пре-дмети казују да се овде ради о остацима ри-мске виле рустике и неког среднјовековног на-сеља. Такође, из историјских записа се зна да је овде био и шанац, на коме су се у фебруару 1804. године Срби устаници сукобили са ту-рском војском.119

φ= 44º 31' 27.85"; λ= 19º 49' 54.12"; l=184 м.

118 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 489.

98

119 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 3.

Свилеува – 10. Јакшинац По непроверним подацима из општинског

списка “Културних добара и пописа археоло-шких локалитета са територије општине Коцељева” из 2000. године, под редним бројем 49, стоји податак да се на почетку села Сви-леуве, идући од Коцељеве, са десне стране асфалтног пута Коцељева-Баталаге, на лока-литету “Јакшинац”, налазе остаци насеља из доба Византије.120 Свакако да тај податак тре-ба детаљно истражити. Свилеува – 11. Кусање I

По непроверним подацима из општинског списка “Културних добара и пописа археоло-шких локалитета са територије општине Коцељева” из 2000. године, на археолошком локалитету Кусање у Свилеуви спомиње се и постојање средњовековног насеља.121 Сигурно је да тај податак треба посебно истражити.

99

120 Анонимус, Културна добра на територији општине Коцељева и попис археолошких локали-тета, (Рукопис), Општина Коцељева, Коцељева, 2000., с. 1-9. 121 Исто. За «Кусања III и II стране 57-59 и 72-74.

Свилеува – 12. Кућерине I „У атару села Свилеуве, непосрдно у се-

лу, стоји локалитет Кућерине. Ситуиран је на завршетку косе која се стрмо руши ка југу. Површински налаз керамике, кремена, кућног лепа и животињских костију упућују на по-стојање двослојног насеља. Старије је из доба неолита, а млађе из касног средњег века“.122

Свилеува – 13. Ратковац I Мала (засеок ) Ратковац налази се у југо-

западном делу села Свилеуве. Одмах испод тзв. ,,Ратковачког гробља”, на њивама северо-западно од њиве Златомира Б. Јовичића, на по-вршини узоране земље, на већим тамним фле-кама од некадашњих кућа, могуће је пронаћи уломаке глеђосане грнчарије и керамичких лула које припадају продукцији XVII- XVIII века.

У непосредној близини овог места налази се и њива Златомира Б. Јовичића на којој се

100

122 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beo-grad, 1972., s. 211. За локалитет „Кућерина II” ви-дети стране 31-32 ове публикације.

налази топоним „Црквине“, без икаквих ви-дљивијих трагова архитектуре.

Западно од Црквина (у самој близини леве обале потока Шипчић), налази се бунар са бе-тонским сантрачем кога народ назива ,,цркве-ни бунар”.

Источно, на врху брега, налази се Ратко-вачко гробље које је и данас активно. У це-нтралном делу гробља приметни су споме-ници од грубо тесаног камена пешчара, без епитафа, док само један или два од њих имају грубо и плитко урезан крст. Својим техно-морфолошким, типолошким и стилским кара-ктеристикама, као и чињеницом да су без епи-тафа, хронолошки, ови споменици асоцирају на период краја XVIII, или, самог почетка XIX века.123

Постоји предање да се некада у Ратковцу на потоку Шипчић налазило седам турских ва-љарица за сукно.124

101

123 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 109-110.. 124 Д. Мркобрад и З. А. Живановић, Црквине у Сви-

Географске коорд. кућа из турског периода: φ= 44º 30' 13.05"; λ= 19º 48' 39.95"; l=157 м.

Свилеува – 14. Селиште I Археолошки локалитет „Селиште“ налази

се у центру села Свилеуве, са леве и десне стране асфалтног пута Коцељева-Баталаге, на око 9 км. од Коцељеве. Цео локалитет налази се у близини кућа Драгана М. Миловановића и Бранислава (Бране) Пановића.125

Локалитет „Селиште“ има три културна хоризонта који се просторно-стратиграфски не преклапају. Најстарији материјал са овог нала-зишта припада ранонеолитској старчевачкој култури. Локалитет садржи и антички култу-рни хоризонт, а поред њега присутан је и ка-сносредњовековни културни хоризонт који припада времену XVII – XVIII века, а који се

102

леуви, резултати прелиминарних историјско-архе-олошких истраживања, У: Сабор поп Лука Лаза-ревић 2004, бр. 1, (Зборник радова), Завичајни му-зеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2004., с. 174. 125 За детаљнији опис локалитета „Селиште III и II“ видети стране 25 и 79-81 ове публикације.

налази са десне стране асфалтног пута Коце-љева-Баталаге, у њиви која се граничи са њи-вом Драгана М. Миловановића.126

По народном предању, на локалитету „Се-лиште“ било је старо село Свилеува.127

Локалитет „Селиште“ налази се на парце-лама са следећим катастарским бројевима: 2367; 2422; 2368; 2356/1; 2356/2; 2356/6. φ= 44º 30' 58.25"; λ= 19º 49' 52.58"; l=135 м. Свилеува – 15. Свилева

„У средини села, на јужну страну од цркве, има једно уздигнуто место повећег простора, које се зове Свилеуха. За ово место прича се, да су на њему биле радионице за израду свиле и да је било као права варошица“.128 φ= 44º 30' φ= 44º 30' 51.58"; λ= 19º 47' 16.21"; l=220 м. 126 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 110-111. 127 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sonda-žna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 21, Beo-grad, 1973., s. 211.

103

128 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 481, ф. 3. Данас се то ме-

Суботица – 16. Барич I ,,У селу Суботици, с леве стране Тамна-

ве, у Баричу, налазе се и данас развалине не-какве куле, коју народ приписује зимској ку-ли Љутице Богдана, а која би пре била кула за чување старог пута, који је силазио с Коњског Гроба и пролазио кроз ово село“.129

Локалитет се налази са леве стране пута Коцељева – Црниљево, у некадашњој задру-жној њиви. Локалитет се састоји од дубље ископаног шанца и кружне хумке са улегну-ћем у средини. Пречник хумке износи 25 м., док је шанац ширине 7 м. и дубине до 1 м.130 φ= 44º 28' 12.68"; λ= 19º 46' 10.21"; l=134 м.

Ћуковине – 17. Развалине у шуми испод Симића кућа

По причању Милоја Јовановића из Ћуко- сто назива „Свилева“ и налази се југозападно од са-дашње цркве. Прим. аут. 129 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 490.

104

130 V. Trbuhović i M. Vasiljević, Arheološka rekogno-sciranja Podrinja, U: Arheološki pregled, br. 18, Beo-grad, 1976., s. 176. За локалитет “Барич II“ видети страну 35 ове публикације.

вина, у центру села, одмах испод данашњих кућа Симића, у шуми којa је некада била у власништву пок. Станимира Јовановића (зва-ног Милић), из Ћуковина, сада се Милоје Јо-вановић сећа да су му стари људи причали ка-ко су се у тој шуми налазиле развалине нека-кве грађевине за које нико није знао из којег времена потичу. Додуше, М. Јовановић изја-вљује да није баш сигуран да су у питању ра-звалине од архитектонских објеката, већ оста-вља могућност да су то само приче које су се односиле на некакве развалине (процепе) у самој земљи (земљишту). 131

105

131 Поменуте развалине у селу Ћуковине, тренутно, нису лоциране, па, самим тим, нису познате ни географске координате овог потенцијалног архео-лошког локалитета.

Манастирине, црквине, мисишта и аништа (наништа)

„Црквине су мала месташца од неколико

квадратних метара, ограђена или отворена и свуда необзираћена. На многим од њих, па било каквих зидина или не било, и данас се врше разна сеоска верска чинодејства или су поред њих сабори. Црквине се разликују на: манастирине, мисишта и црквине.“132

Бресница – 1. Црквенац у Расници „Локалитет Црквенац у селу Бресница си-

туиран је западно од виса Коњски гроб, а изнад десне обале реке Раснице, у њиви која је 1972. године била у власништву Војислава Ераковића. По површини локалитета нема ни- 132 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 491.

106

„Манастирине“ су место (локација) где се некада налазио православни манастир, док су „мисишта“ простор где се некада налазила католичка црква, а „црквине“ место где се некада налазила правосла-вна црква, док се простор где се некада налазила џамија у народу Посавотамнаве назива „наниште“ или „аниште“. Прим. аут.

каквих трагова. По причању старијих мешта-на овде су били неки темељи рађени од ло-мљеног камена у малтеру. 133

Постоји предање (забележено још 1912. године од стране Љ. Павловића), које каже да је овде била црква“.134 φ= 44º 26' 39.01"; λ= 19º 46' 08.35"; l=258 м. Галовић – 2. Црква у Јагодини

„Ниже, низ Тамнаву, једно пола сата од црниљевске цркве, има велика умка, као какво гумно. Прича се да је то била кула неког Адо-ша, а мало више у брду, на месту ,,Јагодина“, била му је веле црква. Свуда се туда ископа-вају парчад од цигље, а нађе се и по који стари новац“.135 φ= 44º 28' 59.23"; λ= 19º 37' 01.89"; l=198 м. Градојевић – 3. Манастир у Гају

107

На основу народног предања о томе да је

133 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 10. 134 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 491 135 М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд, 1876., с. 427.

на граници села Градојевић и Галовић некада постојао манастир, рекогносцирањем је утврђено да се у селу Градојевић, са десне обале реке Тамнаве, на побрђу падина плани-не Влашић, у потесу села званом Гај, и дан данас налазе јасно видљиви темељи непозна-те цркве. Црква представља једнобродну гра-ђевину дужине 17,30 м. и ширине 9,70 м. Гра-ђевина је у основи правоугаоног облика са ма-њом полукружном апсидом у источном делу. Ширина темеља износи 0,60 м., а рађени су од мањих камених квадера добро обрађених и озиданих у малтеру. Оријентација цркве у оси исток-запад потпуно је правилна. Црква је била поплочана великим каменим плочама-плочаром који сада више није видљив. Како се ова црква не помиње у турским изворима, а није позната ни у доцнијим изворима, може се претпоставити да је врло стара и да је настала у доба Деспотовине, односно, пре доласка Ту-рака у ове крајеве 1521. год.136

Са југозападне стране од остатака ове сре-дњовековне цркве, на само 20-так метара, на-

108

136 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 7.

лазе се остаци још једне цркве из новијег вре-мена. Ову цркву, посвећену светом Јовану Крститељу, подигао је свештеник Висарион 1955. године. Та Висарионова црква подигну-та је, највероватније, на месту цркве брвнаре из 1813. године која је, вероватно, била по-свећена истом свецу. Висарионова црква по-дигнута је на имању (кућном плацу), породице Васиљевић. Остаци њихове породичне куће налазе се само 20-так метара даље од ове цркве св. Јована, док се њихова породична гробница налази у суседној (северној) њиви, 100-тинак метара даље.

109

Више ове две цркве, на ћувику, налази се и старо гробље са великим каменим плочама без натписа и украса. По причању мештана, то је гробље српских ђака из тог манастира по-бијених од стране Турака. Забележена је и прича о три сестре: Гајевки, Кривајки и Као-нки, од којих је свака имала свој манастир: Гајевка у Гају села Градојевић, Кривајка у

Југозападно од ових остатака две цркве, налази се и један извор озидан каменом, који (судећи по стили зидања и стању камена), потиче, највероватније из времена када је подигнута и средњовековна црква.

селу Криваји и Каонка у селу Каони.137 Географске координате средњовековне цркве: φ= 44º 28' 47.00"; λ= 19º 38' 48.56"; l=204 м.; Географске координате Висарионове цркве: φ= 44º 28' 46.92"; λ= 19º 38' 48.01"; l=205 м.; Координате породичне куће Васиљевић: φ= 44º 28' 46.23"; λ= 19º 38' 47.03"; l=206 м.; Географске координате озиданог извора: φ= 44º 28' 43.21"; λ= 19º 38' 45.21"; l=209 м.; Координате породичне гробнице Васиљевић : φ= 44º 28' 48.27"; λ= 19º 38' 46.22"; l=192 м.; Географске координате старог гробља: φ= 44º 28' 34.78"; λ= 19º 38' 51.39"; l=249 м.

Доње Црниљево – 4. Црквине „Село Доње Црниљево годинама се слу-

жило црквом манастира Каоне, мада у „Слано-бари“ постоје црквине, што значи да је некада (пре 1838. г.), у селу била и црква“. 138

110

137 З. А. Живановић, Публиковани археолошки лока-литети општине Коцељева, део трећи – средњове-ковни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 114-115. Податке о градњи Висарионове цркве у Гају видети у: М. Цветино-вић, Сан о дуду Мургову, (Биографија), Графопапир Шабац, Ваљево - Шабац, 2002., с. 36-39.

Доње Црниљево – 5. Црквине цркве Вазне-сења Господњег

„Стара напуштена црква у Доњем Црни-љеву, храм Вазнесења Господњег, била је гра-ђевина подигнута бондрук техником. Градио ју је свештеник Јован Поповић 1838. године са становницима села: Д. Црниљева, Галовића и Голочела, а на свом плацу који је сам покло-нио цркви. За градњу ове цркве дао је своју са-гласност и финансијску помоћ и књаз српски: Милош Обреновић, као и тамнавски буљу-баша Раде Радосављевић из Голочела. По уре-заном натпису који је постојао на јужном до-вратнику западних врата, цркву је сазидао Ја-нко Симић из Ноћаја 1838. године. Црква је имала обичну основу брвнаре са петостраном апсидом и отвореним тремом на дрворезним бојеним стубовима. Ови стубови су објекти од стварне вредности. Имала је двоја дуборезна

111

138 М. Филиповић, Основне школе општине Коце-љева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коце-љева, Коцељева, 1992., с. 16. Локација „Црквина на Сланобари“ није (тренутно) убицирана, па, самим, тим, нису познате ни геогра-фске координате (Прим. аут.).

112

„Уз сам северни зид старе бондрук цркве Вазнесења Господњег у Д. Црниљеву било је прислоњено и неколико надгробних споме-ника и више комеморативних плоча. Ови гро-бни белези били су из XIX века. На поје-диним белезима јављале су се занимљиве пре-дставе покојника у релативно прецизно сли-каним народним оделима (као, нпр. лик Петра Цвејића из Д. Црниљева, из 1860. године). Занимљива је чињеница необично дугог жи-вота античког обичаја постављања кенотафа покојницима умрлим далеко од родног краја.

Временски ови споменици досежу у XVII

врата, западна и северна. Архитектонски је био, далеко најзанимљивији, црквени звоник над тремом који је излазио из саме кровне ко-нструкције, слично брвнарама и појединим зи-даним црквама Славоније (Пакраћке епархије) и извесним типовима димњака народне архи-тектуре. Црква је билка покривена шиндром, а само је на облинама око звоника био употре-бљен ситан клис. Представљала је логичан ра-звој и прелаз од грађевина брвнара у бондрук грађевине. Иако је била грађена бондруком, црква је својом основом и схватањем кровне конструкције подражава брвнару.“

век“.139 „Услед дотрајалости, бондрук црква Ва-

знесења Господњег у Доњем црниљеву пору-шена је 1950. године, а на њеном месту поди-гнута је циглом озидана капела која је обно-вљена 1986. године“.140 Географске координате данашње капеле: φ= 44º 28' 01.16"; λ= 19º 37' 35.91"; l=173 м.

Зукве – 6. Манастир „Рожанац“ Да је некада постојао манастир у селу

Зукве под именом „Рожанац“ говори један на-тпис с краја XVII века. Наиме, у рукописном „Службенику са изборним јеванђељима“ који је написан средином XVI века или, тачније, између 1540 и 1550 године, а који се данас чу-ва у ризници манастира Пећке патријаршије

113

139 Ђ. Бошковић и М. Ћоровић-Љубинковић, Сре-дњовековне цркве, манастири, некрополе и гробни белези, У: Археолошки споменици и налазишта у Србији I, - Западна Србија, САН, Грађа – књига IX, Археолошки институт - књига 2, Београд, 1953., с. 150-152 и 189. 140 М. Филиповић, Основне школе општине Коце-љева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коце-љева, Коцељева, 1992., с. 16.

(број: И 82), на унутрашњој страни задње ко-рице налази се запис који у преводу гласи:

„Село Зукве. Ову књигу купи Вучета за своју душу, и оцу Вукоју, и матери монахињи Марији и брату Дамњану. И даде два дуката. Бог да прости (опрости) у манастир Рожанац на реци Тамлави. И рече да није просто и бла-гословено, ако ће је неко отети из ове цркве, одузео Бог од њега сваку благодет“.

Мисли се да је запис у рукопису писан, највероватније, крајем XVII века, за време велике сеобе Срба под патријархом Чарноје-вићем.141

Коцељева – 7. Манастир на Кичеру у Прњавору

Прича се да је био манастир ... и (у) Коце-љеви, чији се један део села и данас зове Прњавор. Имање некадашњег коцељевачког манастира под шумом остало је као сеоска за- 141 Ј. Радовановић, Манастир Рожанац, У: Архео-графски прилози, бр. 26-27, Народна библиотека Србије – Археографско одељење, Београд, 2004-2005., с. 319-328.

114 Прецизна локација овог манастира није (за сада) утврђена. (Прим. аут.).

једница а зиратно прешло у руке данашњих Прњавораца.“142

„У Кичеру изнад Коцељеве, у гробљу Ко-цељеве, налазе се остаци темеља од неке ста-ре цркве-манастира. У историјским докуме-нтима нема помена овој цркви, а такође, ни код Турака. Да је манастир ту постојао говори и назив овог краја и мале „Прњавор“. Нај-вероватније је да се овде ради о некој средњо-вековној цркви“.143 Координате централног дела мале Прњавор: φ= 44º 27' 05.96"; λ= 19º 48' 45.93"; l=206 м.

Коцељева – 8. Црквине у Драгиној мали

115

Археолошки локалитет „Црквине“ пози-циониран је на крају тзв. Драгине мале (засе-ока) која се налази десно од асфалтног пута Коцељева-Уб. Локалитет је лоциран на малој речној тераси, изнад потока Лукинац, са де-сне стране земљаног пута којим се долази и на

142 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 419 и 491. 143 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 11. Прњавор је средњовековни назив за манастирско имање (шуме, ливаде, оранице). Прим. аут.

тамошње локално гробље. Данас су још ви-дљиви остаци зидова цркве озидане циглом на каменим темељима, док се кров урушио.

Грађевина је правоугаоне основе и без апсиде. У унутрашњости цркве, у олтарском простору, још увек се налази камени поста-мент од часне трпезе.

Из историјских извора познато је да је у овој цркви 1796. године (као млад свеште-ник), своју прву службу добио и легендарни војвода Поп Лука Лазаревић, добивши за па-рохију Коцељеву и Љутице.144

Са северне стране цркве налази се 10-так надгробних споменика. Неколико од тих спо-меника је без натписа и од грубо обрађеног камена, а јасно су видљиве и три велике хори-зонтално положене надгробне плоче. Такође, постоји и неколико споменика, на основу чи-јих епитафа се може видети да потичу из XIX века. Ти споменици су, заправо, на основу причања старијих мештана из Драгине мале, заједно са покојницима, на ово место пренети

116

144 С. Филиповић, Подринске војцоде – Поп Лука Лазаревић, У: Годишњак Историјског архива , VI, Историјски архив Шабац, 1968., с. 71 и ф. 1.

из централног коцељевачког гробља када је оно (средином шездесетих година XIX века), рашчишћено за изградњу данашњег Дома ку-лтуре у Коцељеви.

Тридесетак метара северно од остатака старе обрушене цркве, одмах преко земљаног пута, налази се и локално гробље у коме се са-храњују покојници из овог краја Коцељеве.145 Географске координате остатака цркве: φ= 44º 27' 47.21"; λ= 19º 50' 02.04"; l=161 м.

Свилеува – 9. Црквине у Гуњачанима „ ...Недалеко од Селишта (у Свилеуви)

стоји место звано Црквина. Површински нала-зи фрагмената опеке, седре и малтера показу-ју да је овде била нека грађевина за коју наро-дно предање каже да је црква“.146

117

Истражујући ово предање на основу со-ндажних археолошких ископавања спроведе-

145 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 118-119. 146 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sonda-žna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 21, Beo-grad, 1973., s. 211.

них током 2002 и 2003. године, Завичајни му-зеј у Коцељеви дошао је до следећих сазнања: На археолошком локалитету „Црквине“ у ма-ли Гуњачани постојала је црква брвнара по-дигнута средином XVIII века. Црква је имала камени темељ елипсасте основе на коју је по-стављена дрвена конструкција. Димензије цркве, правилно оријентисане у правцу исток-запад, биле су: 8х4 метра. Цркве је имала под од набијене земље. Око 15-так метара југоза-падно од цркве налазила се дрвена звонара по-дигнута на каменом постамнету, док се са се-верозападне стране цркве, на око 20-так ме-тара налазио црквени бунар озидан ломље-ним каменом и дубок око 4 метра. Око цркве, али, и уз саму цркву, налази се некропола без гробних обележја.

118 Око 1958. године, камен из темеља цркве, из постамента звоника, као и камен из

Црква је запустела после IV аустро-ту-рског рата (1889-1891.), у народу познатијег као време „Кочине крајине“. После тог вре-мена она је напуштена и препуштена обру-шавању, али је, на њеним рушевинама лока-лно становништво наставило да сахрањује не-крштену децу.

црквеног бунара повадио је Иван Јестротић из Свилеуве и извукао за калдрмисање новопро-сеченог пута Коцељева-Баталаге.147

У јесен 2009. године, проширујући зе-мљани пут који је пролазио тик уз западну страну цркве, ангажовани радници су (без обавештења и без претходно обезбеђеног на-дзора стручног лица на терену), порушили и заувек уништили западну страну цркве, заје-дно са дечијим гробовима у њеној основи. Ти-ме је, на самом почетку XXI века, заувек уни-штена једна трећина цркве-брвнаре у мали Гуњачани, у Свилеуви.148

Географске координате „Црквина“:

φ= 44º 30' 18.29"; λ= 19º 50' 32.77"; l=136 м.;

Географске координате црквеног бунара:

119

φ= 44º 30' 19.29"; λ= 19º 50' 30.66"; l=133 м.;

147 Д. Мркобрад и З. А. Живановић, Црквине у Сви-леуви, резултати прелиминарних историјско-архе-олошких истраживања, У: Сабор поп Лука Лаза-ревић 2004, бр. 1, Коцељева, 2004., с. 157-196. 148 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 120-121.

Географске координате дрвеног звоника: φ= 44º 30' 17.75"; λ= 19º 50' 32.93"; l=134 м.

Свилеува – 10. Црквине у Кику Локација ових црквина откривена је тек у

новије време. Локалитет се налази са западне стране брда Кик, одмах на заравни испод пла-тоа брда, у њиви данашњег власника Чедо-мира Ж. Станојчића из Свилеуве. У њиви је веома лако уочити један бунар озидан каме-ном чија вода, данас, није за људску употре-бу. Мештани ову њиву зову „Кик“.

120

На површини се не уочавају никакви тра-гови архитектуре, нити покретног археоло-шког материјала. Једино је на брду Кик, не-ких стотинак метара навише, могуће проспе-кцијом уочити фрагменте керамичких посуда које припадају времену праисторије. Лока-литет је откривен тако што је, сада већ давно упокојени, Љубомир Јовановић, звани Попа-дић, из Свилеуве приповедао своме пријатељу Боривоју Митрићу, да су њему (Љубомиру) његови стари приповедали да је у тој њиви некада била црква, вероватно брвнара. Овој тврдњи могла би да иде у прилог и чињеница

да се у тој њиви налази каменом озидан

бунар, што је била, а и данас је, канонска пра-кса у просторно-архитектонском склопу једне православне богомоље.

Источно, изнад „Црквина“, на врху исто-чне падине брда Кик, налази се породично гробље породице Протић чија се породична кућа налази под источном падином брда Кик.

Југоисточно од ових „Црквина“, у њиви Милорада Лазаревића – Јефтарића, налази се усамљени гроб са надгробним спомеником из 1812. године у којем је сахрањена Анђелија, кћер Петра Лазаревића, једног од рођене бра-ће чувеног војводе Поп Луке Лазаревића.

Мало источније од ове њиве, крај асфа-лтног пута Коцељева-Баталаге, постоји и њи-ва која се зове ,,Поповача“. Тако је названа због тога што је на том месту, по народном предању, имао кућу, и у њој некада живео, некакав поп.149

Географске координате „Црквина“:

121

φ= 44º 32' 18.83"; λ= 19º 50' 32.93"; l=164 м.;

149 М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђа-кона Стефана, Завичајни музеј Коцељева, Библи-отека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева 2008., с. 102-103

Географске координате црквеног бунара: φ= 44º 32' 18.88"; λ= 19º 51' 17.89"; l=158 м.;

Координате породичне гробнице Протић : φ= 44º 32' 16.33"; λ= 19º 51' 29.14"; l=181 м.;

Координате породичне куће Протић: φ= 44º 32' 14.76"; λ= 19º 51' 35.87"; l=176 м.;

Географске координате Анђелиног гроба: φ= 44º 32' 08.64"; λ= 19º 51' 28.79"; l=181 м.

Свилеува – 11. Црквине у Ратковцу Мала (засеок) Ратковац налази се у југо-

западном делу села, а топоним Црквине око 500 метара испод западне стране тзв. ,,Ратко-вачког гробља”, односно на њиви која је око 1996. године била у власништву Златомира Б. Јовчића из Свилеуве. Рекогносцирањем је утврђено да на том месту не постоје остаци никакве архитектуре која би, евентуално, ука-зивала на постојање цркве.

На површини узораних њива, северозапа-дно од Црквина, на већим, тамним, флекама од некадашњих кућа, могуће је пронаћи уло-мке глеђосане грнчарије и керамичких лула које припадају продукцији XVIII-XIX века.

122 Југозападно од Црквина, на површини узо-

раних њива, као и на површини њива преко потока Шипчић налазе се уломци грнчарије античке продукције, хронолошки опредељени у III-IV век после Христа.

1

Западно од Црквина (у самој близини по-тока Шипчић), налази се бунар кога народ на-зива ,,црквени бунар”. Бунар је озидан ломље-ним каменом, а негде 70-их година XX века, његов дотрајали дрвени сантрач замењен је новим бетонским сантрачем затвореног типа. Вода из овог бунара некада је служила за

Старији људи чије куће се налазе у бли-зини Црквина сећају се, док су они били мла-дићи, да је ту локални свештеник бар једном годишње служио литургију, после чега се на-род окупљао на вашар. Место одржавања ли-тургија састојало се од једног вертикално по-стављеног камена који је имао улогу часне трпезе, што је тој локацији давало карактер олтарског места. Почетком седамдесетих го-дина ХХ века, ловци на закопано благо иско-пали су овај камен и испод њега још два ка-мена правоугаоног облика. На том месту, при-ликом орања, сада није могуће уочити трагове било какве архитектуре нити покретне архео-лошке предмете.

23

пиће, али, данас се не користи за људску упо-требу, већ, искључиво, само за појење стоке у сушном пероду.

Источно од места Црквине на врху брега, налази се Ратковачко гробље које је и данас активно. У централном делу гробља приме-тни су споменици од грубо тесаног камена пе-шчара, без епитафа, док само један или два од њих имају грубо и плитко урезан крст. Својим техно-морфолошким, типолошким и стилским карактеристикама, као и чињеницом да су без епитафа, хронолошки, ови споменици асоци-рају на период краја XVIII, или, самог почетка XIX века. Поменути споменици представљају почетак континутета сахрањивања на овој некрополи, тј. гробљу, али се континуитет сах-рањивања са сигурношћу може пратити тек са епитафа млађих споменика с почетка XIX ве-ка.

За локалитет „Ратковац“ постоји предање да се на потоку Шипчић некада налазило се-дам турских ваљарица за сукно.150 150 Д. Мркобрад и З. А. Живановић, Црквине у Сви-

124 леуви, резултати прелиминарних историјско-архе-олошких истраживања, У: Сабор поп Лука Лаза-

Географске координате „Црквина“: φ= 44º 30' 11.96"; λ= 19º 48' 44.17"; l=162 м.;

Географске координате црквеног бунара: φ= 44º 30' 09.01"; λ= 19º 48' 39.58"; l=147 м.

Шабачка Kаменица – 12. Црквине у Змајевцу

Порушених цркава или црквина има и у Шабачкој Каменици, где се у историјским изворима помиње постојање цркве св. Матије. Најстарији подаци о томе потичу из турског пописа шабачког кадилука 1548. године. У том попису се, на територији шабачког кади-лука помиње чак 6 цркава. Постојање толико старих цркава на Церу, у Поцерини и у Тамна-ви, када их не налазимо у осталим деловима шабачке нахије, ставља нас пред питање зашто је то тако.

Највероватније, због тога што се до сада није обраћала превише велика пажња на чи-њеницу да је планина Цер у угарско доба мо-рала бити значајно рударско подручје. Пода-

125

ревић 2004, бр. 1, (Зборник радова), Завичајни му-зеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2004., с. 173-174.

ци из поменутог пописа о старим црквама, мо-гу упућивати на ћињеницу где треба тражити некадашње руднике, јер су цркве требале бити подизане, најпре, у рударским местима.

Постојање рударства и цркава у угарско доба, као и сама имена неких цркава, упућују на закључак да је део тог старог становни-штва, можда, био католичке вере. На пример, можда, данашња „црква Ивање“ у Радовашни-ци, вероватно, одговара некаданашњој „цркви св. Ивана“, затим, „црква св. Матије“ – у Ша-бачкој Каменици, указује (можда) пре на като-личку - него на православну припадност, итд.

126

...Карактеристично је и то што се „храм св. Метије“ после 1548. не спомиње у ту-рским изворима. Нестанак споменуте цркве,

после 1548. године, могао би бити у вези

...Турски пописивач је те (1548.) године споменуо да је ,,црква св. Матије“, у Шабачкој Каменици била на поседу неког кнеза Цветка. Она се ту свакако и раније налазила, иако је претходна два турска пописа (из 1528 и 1533.г.), нису евидентирала. У селу је, исто та-ко, постојао и чифлук неког кнеза Нике, сина Милашинова, као саставни део тимара самог кнеза (Цветка).

са сталним кретањем влаха и са мењањем етничке структуре села на подручју тадашње шабачке нахије, па самим тим и самог села Шабачке Каменице.151

Прецизна локација те средњовековне цркве утврђена је на основу сведочења ме-штана који су током градње садашње цркве у Шабачкој Каменици 1943/44. године, на почетку клисуре потока Змајевац, са његове десне обале, ископавали камене темеље неке старе цркве.152

Географске координате данашње цркве-брвна-ре из 1944. г., у селу Шабачка Каменица, су: φ= 44º 28' 08.79"; λ= 19º 42' 55.67"; l=156 м.

127

151 А. Ханџић, Шабац и његова околина у XVI ви-јеку, У: Шабац у прошлости, Том I, (Монографија), Историјски архив Шабац, 1970., с. 163-164 и 216-217.. 152 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 11. О градњи цркве брвнаре током 1943. године видети у: М. Цветиновић, Сан о дуду Мургову, (Биогра-фија), Графопапир Шабац, Ваљево - Шабац, 2002., с. 34.

Стара гробља Баталаге – 1. Турско гробље у центру

„На раскршћу сеоских путева, код куће Милорада Танасића (око 1972. г.), недалеко од школе, налази се група камених надгробних споменика које народ назива „турским гро-бљем. Неки од споменика датирају из прошлог (XIX) века, док су они без натписа знатно ста-рији и припадају средњовековном времену“.153 φ= 44º 30' 54.67"; λ= 19º 52' 18.48"; l=174 м.

Брдарица – 2. Турско гробље у Максићима У данашњем сеоском гробљу у Максића

мали, један део гробља зову „Турско гро-бље“. Овде је раније било мноштво великих надгробних плоча које су данас полупане и однесене. Неколико комада налази се у обали. Гробље је српско из касног средњег века.154 φ= 44º 33' 10.58"; λ= 19º 48' 17.76"; l=206 м. 153 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 182.

128

154 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sonda-žna istraživanja, U: Arheoški pregled, бр. 15, Beograd, 1972., s. 155.

Брдарица – 3. Гробље на Вила Лесци По причању геометра у пензији, г. Мио-

драга Г. Ђаковића - Цицка из Коцељеве, који је средином 70-тих година ХХ века, на тро-међи села Брдарице, Драгиња и Свилеуве, на потесу познатијем као Вила Леска, на брду, са леве стране каменог пута који води од скре-тања на Вила Лесци за Свилеуву и Брдарице, ручно је укопавао једну тригинометријску та-чку. Током копања рупе у земљи за исту, наи-шао је на неоубичајено велику људску лоба-њу. Он је тада јасно видео да се на том месту налази и остатак неоубичајено великог љу-дског скелета о чему је известио и своје на-длежне.155 φ= 44º 31' 47.69"; λ= 19º 46' 35.75"; l=220 м. Бресница – 4. Рим. гробље на Белој орници

По „Белој орници“ у селу Бресници има и римских гробова и саркофага, па се то место зове Римско гробље. Римско гробље је до сре-

129

155 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 127.

дине `70-тих година XIX века имало сачуване надгробне споменике. На овом месту су, поред гробова и саркофага, налажени опека, оружје и новац. Око 1867/8. године, општинске вла-сти из Коцељеве повадиле су и полупале над-гробне римске споменике, а камен од њих упо-требили за зидање темеља нове коцељевачке цркве посвећене св. цару Константину и цари-ци Јелени. Градња ове цркве завршена је 1870. године.156 φ= 44º 26' 29.24"; λ= 19º 48' 23.06"; l=281 м. Голочело – 5. Турско гробље на раскршћу

Северно од школе, у селу Голочелу, на ра-скршћу сеоских путева, налази се старо гро-бље које народ (по предању), назива „Турско гробље“. По типу надгробних плоча, ово би било српско гробље које одговара раздобљу касног средњег века.157 φ= 44º 28' 26.13"; λ= 19º 40' 23.75"; l=258 м.

156 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 485.

130

157 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 167.

Градојевић – 6. Мађарско гробље на Мађарцу

У атару села Градојевић, испод путног ра-скршћа где се спајају асфалтни путеви Шабац-Црниљево и Коцељева-Црниљево, у речној до-лини Тамнаве, а на имању Војислава Симића, уздиже се брдашце звано „Мађарац“ или „Ма-ђароз“, на којем се налази, тзв. „Мађарско гро-бље“.

До половине ХХ века овде је било доста надгробних камених плоча које су временом разлупане и однете. Најероватније је да је на овом месту налази српско гробље из времена XVII-XVIII века.158 φ= 44º 29' 19.66"; λ= 19º 37' 37.19"; l=164 м. Градојевић – 7. Старо гробље у Гају

На источним падинама планине Влашић, према реци Тамнави, налази се археолошки локалитет „Град у Гају“. На овом месту ви-дљиви су темељи једне непознате средњове-ковне цркв, затим, рушевине цркве св. Јована

131

158 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sonda-žna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 21, Beo-grad, 1973., s. 211

Крститеља из 1955. године, подигнуте (најве-роватније) на месту истоимене цркве брвнаре из 1813. године, као и остаци рушевина по-родичне куће Васиљевић.

Југозападно више ових цркава, на ћувику, налази се и старо гробље са великим каменим плочама без натписа и украса, за које постоји легенда да су гробови од ђака из ове средњо-вековне цркве-манастира, а које су Турци мучки побили.

Надгробне плоче на овом месту биле су до средине ХХ века, када су разлупане и однете за градњу других објеката по околним селима. Данас је могуће уочити само неколико, ве-ртикално постављених, камених гробних беле-га без икаквог натписа.159 φ= 44º 28' 34.68"; λ= 19º 38' 51.77"; l=249 м.

Доње Црниљево – 8. Мађарско гробље на Матића брду

Западно изнад села Доње Црниљево, на Матића брду, налази се неколико већих на-дгробних камених плоча без натписа, које на-

132

159 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 7.

род назива „Мађарско гробље“. Некада их је било више, али су их, временом, мештани ра-злупали и однели. И ово гробље је временски, највероватније, настало у средњем веку.160 φ= 44º 27' 54.12"; λ= 19º 36' 01.57"; l=246 м. Драгиње – 9. Мађарско гробље на Столи-цама

На месту званом „Столице“ у Драгињу било је старо гробље које се називало и „ма-ђарским“. По предању, овде су биле клупе и столови где су, у време ускршњег четвртка, свештана масла, па се по столовима и место зове Столице. Овде је и споменик Аћима Па-вловића који је погинуо у Ранитовачи код Ле-шнице 1804. године. Аћим је био хајдук а по-гинуо је на Ранитовачи где су хајдуци под во-ђством војводе Ђорђа Ћурчије чували прилаз из Босне.161

φ= 44º 31' 22.26"; λ= 19º 42' 57.10"; l=277 м.

160 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 184.

133

161 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 12.

Дружетић – 10. Гробље на Малешевића липама

На јужној граници села Дружетић, код ушћа потока Убић у речицу Уб, на коси која се спушта ка потоку Убић налазе се (у њиви Константина Малешевића), остаци старог гробља. У непосредној близини, северно изнад ове старе некрополе, налази се и данашње сео-ско активно гробље где је највише покојника сахрањено из фамилије Малешевић.

На старој некрополи налази се 12 сачу-ваних споменика, већином од необрађеног ка-мена и различитих величина. Све камене над-гробне плоче су постављене хоризонтално, а само две од њих 12 су орнаментисане спира-лним мотивима.

Код мештана постоји предање да се орнаменти на две камене плоче односе на Кра-љевића Марка који је са суседног брда скочио са својим Шарцом овде у Гај, и да је Шарац тада оставио у овим каменим плочама трагове својих копита.

По свему судећи, на овом локалитету на-лази се невелико гробље које је карактеристи-чно за средњовековне некрополе западне

134

Србије.162 φ= 44º 24' 31.02"; λ= 19º 50' 58.63"; l=169 м. Дружетић – 11. Мађарско гробље на Бобији

Наш познати антропогеограф Љубомир Павловић у свом делу „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, по први пут је у литера-тури забележио да се у Дружетићу налази брдо под именом ,,Бобија“ за коју он наводи да је „старо гробље“, или, (можда) „гроб неког непознатог некадашњег становника овог се-ла“.163

Ово налазиште је већ одавно познато у литератури под именима: „Мађарско гробље на Бобији“, „Римска гробља на Орницама“, и „Чаршија на Белим орницама“. По забелешка-ма Љ. Павловића, овде се налазио велики ри-мски град са тргом, у коме су живели грађани и војска. На „орницама“ су откривене римске

135

162 I. Kovačević i N. Savić, mentor: A. Janković, Sre-dnjovekovna nekropola u Družetiću, U: Petničke sve-ske za 1993. godinu, br. 33, Istraživačka stanica Petni-ca, Petnica-Valjevo, 1993., s. 55-57. 163 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 484.

гробнице и саркофази, затим, изоравале су се цигле, камење, оруђе и новац. Беле орнице су име добиле по белој глини које има на самој површини.

По причању мештана, овде се налазило старо мађарско гробље са великим каменим плочама, чији су камени споменици већ одавно разнети. До `60-тих година XIX века гробље се било одржало са споменицима, али је, по причању Миодрага Станојчића, све-штеника из Штитара, чија је њива овде била од старине (1967. године била је у власни-штву Продана Васића из Дружетића), забе-лежено је да је око 1860. године камен са овог „Мађарског гробља на Бобији“ употребљен за градњу кафане Живорада Бабовића у Коце-љеви.

136

До ћувика, а преко пута који иде за Бо-бију, у њиви, такође, Продана Васића налазе се на површини неодређени примерци римске

керамике.

У њиви продана Васића која се налази на ћувику који доминира над околним тереном и на који је приступ отежан, налазе се по по-вршини остаци неког зида рађеног великим речним облуцима, везаних јаким малтером.

Овде се ради о типичном римском спеку-луму – стражари, са цивилним насељем током III и IV века после Христа, док је касније, у средњем веку (XIV-XV век), овде било гро-бље.164 φ= 44º 26' 08.57"; λ= 19º 48' 26.48"; l=321 м.

Дружетић – 12. Мађарско гробље на Поља-нчету

Мађарско гробље на Пољанчету у селу Дружетић налази се на имању Рајка Симића, у Марковића пољаницама, недалеко од бившег језера. Раније је овде било мноштво великих камених плоча које су развучене и уништене. Ипак, на овом месту и сада има неких споме-ника. На некима од њих епитафи су потпуно избрисани а на два је још увек видљив текст на старословенском језику, највероватније са почетка XIX века.165 Географске координате гробља на Пољанчету:

137

φ= 44º 25' 20.62"; λ= 19º 50' 24.34"; l=228 м.

164 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 6. 165 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 184.

Дружетић – 13. Маџарско гробље на Пољу На њивама Чедомира и Радомира Ђокића

(из Дружетића), званим „Поље“, до пред крај ХХ века, било је, такође, очувано велико гробље, у народу познато под именом „Маџа-рско гробље“. Оно се налази недалеко од са-дашњег сеоског гробља, а само неколико ки-лометара од помињаних мађарских утврђења „Стража“ и „Вис“. Ово гробље је до скоро би-ло полочано огромним каменим плочама које су мештани развукли.166 φ= 44º 25' 44.22"; λ= 19º 48' 39.65"; l=310 м. Дружетић – 14. Мађарско винарско гробље на Пресадима

Ово гробље налазило се на раскршћу пу-тева Шабац-Ваљево и пута за Памбуковицу и Уб, са леве стране идући ка Ваљеву, у њиви Александра Арсенића. По причању Марка Па-вловића – свештеника из Коцељеве, као и ме-штана, овде су некада били камени надгробни споменици од којих данас нема ни једног. Вла-сник њиве прича да још увек изорава по неку

138

166 М. Радојичић, Запис о Дружетићу, У: Museum, бр. 7, Народни музеј Шабац, 2006., с. 150.

људску кост. Судећи по изнетим подацима, ово гробље би припадало средњем веку. Данас се овде налази шума и њиве.167 φ= 44º 26' 06.82"; λ= 19º 51' 32.62"; l=276 м. Коцељева – 15. Средњовековно гробље у Драгиној мали

Ово старо гробље налази се у тзв. Дра-гиној мали која се налази са десне стране асфалтног пута Коцељева-Уб. Само гробље налази се са десне стране каменог пута који води од асфалтног пута Коцељева-Уб до локалног гробља и Црквина изнад потока Лукинца у Драгиној мали. Гробље се налази на једном платоу испод брда које се уздиже са његове југозападне стране.

На гробљу су јасно видљиве, хоризо-нтално постављене велике надгробне камене плоче неправилног облика, без било каквог правилног редоследа. У северозападном делу гробља налази се ограђена гробница у којој је сахрањен кмет Илија Ковачевић из Коцељеве, један од председника општине Коцељева из

139

167 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 6.

друге половине XIX века. Он је (у негативном контексту), описан у чувеној приповеци Јанка Веселиновића „Кмет Илија“. Илија је прво-битно био сахрањен у централном коцеље-вачком гробљу које је разрушено средином шездесетих година ХХ века да би се на ње-говом месту изградио данашњи Дом културе у Коцељеви, па су тада Илијини посмртни остаци, заједно са његовим надгробним споме-ником, пренети на ово средњовековно гробље и ту сахрањени.

По причању мештана Драгине мале, у овом средњовековном гробљу налазила се и прва црква у Коцељеви која је касније преме-штена на место „Црквине“ изнад потока Лу-кинац, где се и данас налазе остаци неке старе цркве, да би и одатле била пресељена на ме-сто где се данас налази црква у Коцељеви посвећена св. цару Константину и његовој ца-рици Јелени.168

φ= 44º 27' 51.32"; λ= 19º 49' 49.72"; l=149 м.

140

168 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 132-133.

Зукве – 16. Турско гробље у Павловићима Локалитет „Турско гробље“ у селу Зукве

налази се на путу Коцељева –Зукве, код Па-вловића кућа. Овде је некада било више над-гробних камених плоча које су мештани ра-злупали и однели. Свакако да се овде ради о српском гробљу из XVI-XVIII. века.169 φ= 44º 28' 53.88"; λ= 19º 52' 11.39"; l=212 м.

Љутице – 17. Гробни белег сестре Љутице Богдана

„У Љутицама, поред Округле баре која је у долини Тамнаве, постоји један добро очу-ван белег, за који сељаци држе да је белег од сестре Љутице Богдана коју је он, нехотице, на том месту убио стрелом“.170

Љутице – 18. Џиновско гробље на Мрамору У селу Љутицама, на вису Мрамору, нала-

зило се некакво „Џиновско гробље“, које је у

141

169 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sonda-žna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 21, Beo-grad, 1973., s. 212. 170 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 487, ф. 2. Данас овај гро-бни белег није уочљив. Прим. аут.

знатној мери раскопано и разнето. На основу уклесаних представа чекића на огромним ка-меним споменицима, може се претпоставити да је на овом месту било рударско гробље из времена средњег века.171

Ублизини су се налазили и двори Љутице Богдана (види стране 97-98 ове публикације). φ= 44º 26' 41.51"; λ= 19º 45' 14.32"; l=378 м.

Свилеува – 19. Старо гробље у Којићима Ово гробље у Свилеуви, по причању ме-

штана, налазило се у Ристивојчевића мали (засеоку), у тзв. Којића сокаку, тј., у дана-шњем воћњаку и њиви пок. Станојке Којић, одмах изнад данашњег кућног плаца Милоша Којића. Сви гробни белези одавно су разлу-пани и разнети да би се добила обрадива по-вршина за њиву и воћњак.172

φ= 44º 31' 08.84"; λ= 19º 48' 48.75"; l=202 м.

171 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 12.

142

172 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 134.

Свилеува – 20. Старо гробље у Станимиро-вићима

Старо гробље у Станимировићима у Сви-леуви налазило се у на месту где се данас на-лази кућни плац Драгића Станимировића, у мали (засеоку) Ратковац. По причању Милене – Леле Митрић, рођ. Станимировић, надгро-бно камење је одавно разлупано (одмах после Првог светског рата) и однето да би се добиле обрадиве површине које су тек касније, после Другог светског рата, искоришћене за кућне плацеве.173 φ= 44º 30' 18.05"; λ= 19º 49' 55.39"; l=164 м. Ћуковине – 21. Маџарско гробље у Млађе-вима у Старузи

На боравак страних војски у ћуковинама сведочило је „Маџарско гробље“ које се на-лазило у Млађевима, у Старузи, испод куће Раје Матића, а у бившој њиви Рајка Миркови-ћа, која је у замену уступљена економији Зе-

143

173 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 134.

мљорадничке задруге у Доњем Црниљеву. То „Маџарско гробље“ је око 1970-те године пре-орано.174 Шабачка Каменица – 22. Мађарско гробље у мали Река

Поред, и у данашњем сеоском гробљу у мали (засеоку) Реци, у Шабачкој Каменици, било је и тзв. „Мађарско гробље“ са већим на-дгробним каменим плочама без натписа које су делимично полупане и однете. И овде се ра-ди о средњовековном српском гробљу.175 φ= 44º 27' 38.82"; λ= 19º 40' 28.17"; l=304 м. 174 М. Јовановић, Ћуковине, Завичајни музеј Коце-љева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2008., с. 24. Ово гробље, тренутно, није лоцирано. Прим. аут.

144

175 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Po-drinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 183, и: M. Vasiljević, Arheo-loška nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, 1973. s. 7.

Средњовековне оставе

Свилеува – 1. Црквине у Ратковцу У селу Свилеуви, у мали Ратковац, на ка-

сносредњовековном локалитету „Црквине“, одмах испод активног сеоског тзв. „Раткова-чког“ гробља, на њиви Златомира Б. Јовичића, почетком `80-тих година ХХ века, од стране непознатих особа, извађена је посуда са депо-нованом оставом новца, највероватније из ра-ног турског периода.

145

Старији људи, као, нпр. Драгутин Јови-чић, чије куће се налазе у близини Црквина, сећају се, док су они били младићи, да је на тим „Црквинама“ локални свештеник бар је-дном годишње служио литургију, после чега се народ окупљао на вашар. Место одржава-ња литургије на „Црквинама“ састојало се од једног правоугаоног и вертикално поставље-ног камена који је имао улогу постамента од часне трпезе (олтара), па је, на тај начин, овој локацији даван карактер олтарског места. Да све буде по канонским догмама потврђено је и постојањем (каменом озиданог), тзв, „цркве-ног бунара“, стотинак метара ниже, крај леве обале потока Шипчић.

По причању, сада већ, нажалост, покојног Драгутина Јовичића, почетком осамдесетих година ХХ века непозната лица са аутомоби-лом, страних регистарских таблица, распити-вала су се код околних кућа за место „Цркви-не“.

Током ноћи, ловци на закопано благо, ископали су овај вертикално покопан правоу-гаони камен димензија 20х20х50 центимета-ра, и испод њега још два хоризонтално поло-жена камена правоугаоног облика, димензија 35х20х100 центиметара, па су испод ових пло-ча извадили посуду од печене земље са (како се касније испоставило), садржајем од златног новца. По давнашњем неписаном обичају, ко-пачи закопаног блага оставили су на месту на-лаза два дуката, чиме су даривали место које им је сачувало благо.176

Како наводи Д. Јовичић, током ноћног ко-

146

176 Та два дуката узели су и међу собом поделили мештани који су први дошли да виде место после вађења оставе. Податак је добијен од пок. Д. Јови-чића, али, он није хтео, или, није смео да каже ко су те особе, али, стриктно је нагласио да он у томе није учествовао. Прим. аут.

пања ове оставе, ловци на закопано благо ко-ристили су светло које су мештани околних кућа ноћу јасно видели, као и он сам, али, због страха нису смели да приђу „Црквинама“. Сутрадан, када су се уверили да нема никога на том месту, они су дошло и видели, (по ре-чима Д. Јовичића), ископану рупу са две изва-ђене камене талпине и једним мањим каме-ном, као и два остављена дуката, на основу чега им је било јасно шта се, током ноћи, на овом месту догодило. Неко од њих је отишао у варошицу Коцељеву да обавести тадашњу милицију (полицију) која је на лицу места извршила увиђај, о чему постоји и полицијски записник. Ни копачи, ни ископано благо ни-када нису пронађени, без обзира на организо-вану и спроведену полицијску потеру. 177

147

177 Родна кућа аутора ове публикације налази се у близини локалитета „Црквине“ у Ратковцу, па је он, као дете од 10-так година, други дан после вађења оставе у „Црквинама“, ишао са оцем да види о че-му се ту ради. На месту ископавања оставе биле су откопане две камене талпине дугачке око 1 метар, испод којих се, у рупи у земљи, јасно видео отисак некаве посуде, највероватније, керамичке. Посуда

Данас на локалитету „Црквине“, прили-ком орања, није могуће уочити трагове било какве архитектуре, нити покретне археолошке предмете. Чак су и камене плоче испод којих се налазило скривено благо однето нетра-гом.178

φ= 44º 30' 12.61"; λ= 19º 48' 44.73"; l=165 м.

је била закопана на дубини не већој од 40-так це-нтиметара. Изнад ње су биле постављене две каме-не талпине, па изнад њих насута земља у висини од 20-так центиметара. Одмах покрај, налазио се и вертикално укопан камени постамент од часне трпезе. Било је јасно да је на овом месту извађена некаква остава, али, због прецизности ископане ру-пе, било је, такође, јасно и да је она извађена само на основу записа који су имали они што су је отко-пали. Сви у овом делу села причали су да се на том месту налази закопано благо, али, због религијских осећања, као, и због поштовања према том светом месту, нико није хтео да ту копа и то благо тражи како не би оскрнавио то место, себе, своју поро-дицу и родбини навукао некакво проклетство.

148

178 З. А. Живановић, Публиковани археолошки ло-калитети општине Коцељева, део трећи – сре-дњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., с. 134

Средњовековни путеви Средњовековни пут: Јадар – Влашчић - Коњски гроб – Коцељева - Свилеува - Орашац

„Други стари пут из јадранске долине пео

се на Влашић и његовом косом спуштао се Ко-њском Гробу, одакле је развођем Раснице и Бреснице слазио у Суботицу и у Коцељеви прелазио Тамнаву на старом порушеном мо-сту, чије се зидине још распознају. Одатле је преко Свилеухе улазио у Баталаге и развођем Вукодражи и левих тамнавских притока спу-штао се у Орашац, где се спајао са ваљевским путем и даље ишао...“ (ка Београду, прим. аут.).179

149

179 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Та-мнаве, Београд, 1912., с. 492., и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева, део трећи – средњовековни период, У: Museum, бр. 11, Народни музеј Шабац, 2010., с. 492.

Недефинисани локалитети Дружетић – 1. Језеро

У јужном делу села Дружетић, са десне стране асфалтног пута Шабац-Ваљево, у, тзв. Доњој мали (засеоку), на катастарској парцели бр. 685, у власништву породице Којић, а у не-посредној близини старог, запуштеног „Гро-бља на Пољанчету“ (види стр. 137), налази се микро-топоним „Језеро“.

По причању мештана, овде је некада било језеро које је имало и свој одводни канал ози-дан каменом. Нико не зна ко је, када и зашто саградио ово језеро, нити када је оно исушено.

На терену је могуће јасно уочити непра-вилно, округло удубљење, пречника око 50-так метара и дубине око 15-так метара, са ве-ома равним дном обраслим у шибље. На ју-жној страни овог објекта налази се канал ду-бине око 2 метра који из овог „језера“, приро-дним падом, води до оближњег (нижег), по-тока који се зове „Брезенац“. По причању учи-теља у пензији, Милована Степановића из Дружетића (рођеног 1946. г.), некада је овај канал био озидан правилним, тесаним каме-

150

ним блоковима, величине 50х50 цм., које је `60-тих година ХХ века повадио Јанко Ма-рковић из Дружетића (рођен 1911. године), и употребио за зидање темеља своје породичне куће. Данашњи власници те куће су Јанков син Драгиша и унук Бобан Марковић.180

Као што је већ речено, стотинак метара ниже од овог „језера“, идући низбрдо низ земљани пут, а са леве стране тог истог старог земљаног пута, на парцели званој „Марковића пољанице, у власништву Јанка Симића из Дружетића, налази се старо, напуштено „Гро-бље на Пољанчету“ кога мештани називају „мађарским“. Данас је на овом напуштеном гробљу могуће уочити већи број мањих, ка-мених надгробних споменика, без икаквих на-тписа, као и гробове ограђене тесаним каме-ним плочама, са малим надгробним спомени-цима, без натписа. Два најмлађа надгробна споменика на овој некрополи потичу са по-четка XIX века и на њима се налазе епитафи

151

180 До података у вези вађења камених блокова из тзв., језерског одводног канала, дошао је Богољуб Бобан Бошковић из села Гола Глава и несебично их уступио Завичајном музеју у Коцељеви.

исписани црквено-словенским правописом.181 Такође, већ је речено да одводни канал из

тзв., „језера“ води у суседни поток под име-ном „Брезенац“. Овај се поток улива киломе-тар ниже у реку Уб.182 По причању, већ поме-нутог, учитеља у пензији, Милована Степано-вића, на месту ушћа потока „Брезинац“ у реку Уб, са његове десне обале, налазе се остаци неког насеља из непознатог периода, што, сва-како, треба посебно истражити.

Географске кординате бившег језера: φ= 44º 25' 23.71"; λ= 19º 50' 27.15"; l=235 м; 181 Нажалост, оба гроба на којима се налазе ова два најмлађа надгробна споменика, као и још један гроб ограђен каменим плочама, оскрнаљена су током је-сени 2009. године, од стране несавесних трагача за закопаним благом. У истом периоду оскрнављено је и средњовековно „Гробље на Малешевића липама“ (види страну 134-135), о чему је Завичајни музеј из Коцељеве уредно известио Полицијску станицу у Коцељеви, Извршно веће општине Коцељева, Наро-дни музеј у Шапцу, Завод за заштиту споменика културе из Ваљева и Министарство културе Репу- блике Србије у Београду.

152

182 Реку Уб мештани села Дружетића зову од давни-на још и „Убача“. Прим. аут.

Коришћена литература 1. Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Државна штампарија у Београду, Београд, 1876., али, и као фототипско издање издава-чке куће „Слобода – Београд“, Том I -II, 1973.

2. Анонимус, Зуб мамута из Свилеуве, У: Наставник, Београд, 1895. Прештампано век касније: Здравко Ранковић, Старе вести, У: Свилеува, бр. 1, (Годишњак села Свилеуве), Друштво за изучавање историје Свилеуве, Свилеува, 2003., с. 99.

3. Felix Kanitz, Das Königreich Serbien und Das Serbenvolk von Der Römerzeit bis zür Gegen-wart, Erster Band, Land und Bevölkerung, I-III, Leipzig, 1904/1909., али, и превод оригинала: Феликс Каниц, Србија – земља и становни-штво од римског доба до краја XIX века, Том I-II, Српска књижевна задруга и ИРО ,,Рад“, Београд, 1985.

153

4. Љубомир Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, У: Насеља српских зема-ља, књига VIII, Српски етнографски зборник, књига 18, Српска Краљевска Академија,

Београд, 1912., али, и као реиздање оригина-ла: „АСЛ Београд“ - Уб, 1997.

5. Ј. Петровић, Римски новац пронађен у Свилеуви, Годишњак СКА, XXXVII, Београд, 1927-28.

6. Ј. Петровић, Остава римског новца из Свилеуве, Старинар, III, C. V, Београд, 1928-1930.

7. Д. Вуксан, Рукописи манастира Пећке Патријаршије, У: Зборник за историју јужне Србије и суседних области, Скопље, 1936., с. 164, опис 61.

8. Александар Дероко, Средњовековни гра-дови у Србији, Црној Гори и Македонији, Про-света, Београд, 1950.

9. Милутин Гарашанин, и Драга Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Просвета, Београд, 1951.

154

10. Група аутора, Археолошки споменици и налазишта у Србији I-II, - Западна Србија, Српска Академија Наука, Грађа – књига IX, Археолошки институт – књига 2, Београд,

1953.

11. K. Petrović, P. Nikolić, Osnovi geologije – Istorijska geologija (Geoligija II), Univerzitet u Beogradu, Zavod za izdavanje udžbenika Socija-lističke Republike Srbije, Beograd, 1965.

12. Миливоје Васиљевић, Топографија архео-лошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског архива у Шапцу, V, Историјски архив у Шапцу, 1967., с. 121-157.

13. Група аутора, Неолит централног Балка-на, Народни музеј у Београду, Београд, 1968.

14. Миливоје Васиљевић, Топографија архео-лошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског архива у Шапцу, VII, Историјски архив у Шапцу, 1969., с. 449-469.

15. Група аутора, Шабац у прошлости, Том I-III, Историјски архив Шабац, РНИРО “Глас Подриња“ Шабац, Шабац, 1970-1980.

16. В. Мошин, Рукописи Пећке патријаршије, У: Старине Косова и Метохије IV-V, Пришти-на 1968-1971, с. 51, опис 42.

155

17. Бранислав Недељковић, Пронађена оста-ва римског новца у Доњем Црниљеву, У: Глас Подриња, бр.1624, од 01. јуна.1978. годи-

не, Шабац, 1972.

18. Vojislav Trbuhović, Milivoje Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istra-živanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Savez arhe-oloških društava Jugoslavije, Beograd, 1972., s. 164-191.

19. Milivoje Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 15, Savez arheoloških društava Jugo-slavije, Beograd, 1973., s. 133-161.

20. Милутин Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије, Том I-II, Српска књижевна задруга, Београд, 1973.

21. Миливоје Васиљевић, Археолошка налази-шта и споменици С. О. Коцељева, Народни универзитет „Јанко Веселиновић“ Коцељева и Народни музеј Шабац, Коцељева, 1974.

22. Grupa autora, Počeci zemljoradničkih kultu-ra u Vojvodini i srpskom Podunavlju, - Simpozi-jum praistorijske sekcije SADJ –Subotica 1972., Srpsko arheološko društvo i Gradski muzej Subo- tica, Beograd, 1974.

156

23. Војислав Трбуховић и Миливоје Васиље-вић, Обровци – посебан тип неолитских насе-ља у северозападној Србији, У: Старинар XIV-XXV, Београд, 1975.

24. Milica Kosarić, Kulturni, etnički i hronološki problemi ilirskih nekropola Podrinja, Muzej isto-čne Bosne, Tuzla, 1976.

25. Vojislav Trbuhović, Milivoje Vasiljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja, U: Arheo-loški pregled, br. 18, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1976., s. 161-177.

26. Grupa autora, Praistorija jugoslovenskih zemalja, Tom I-V, Zemaljski muzej Sarajevo, Sa-rajevo, 1979-1983.

27. Milivoje Vasiljević, Arheološka rekognosci-ranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1980., s. 211-212.

28. Војислав Трбуховић, Миливоје Васиље-вић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983.

157 29. Група аутора, Винча у праисторији и средњем веку, (Каталог изложбе), САНУ,

Београд, 1984.

30. А. Палавестра, Кнежевски гробови ста-ријег гвозденог доба на централном Балкану, Балканолошки институт САНУ, Посебна изда-ња, књига 19, Београд, 1984.

31. Никола Црнобрња, Остава антонинијана из Свилеуве, Гласник српског археолошког друштва, бр. 2, Српско археолошко друштво, Београд, 1985., с. 141-144.

32. Милоје Васић, Мачва и Подриње у римско доба, Гласник српског археолошког друштва, бр. 2, Српско археолошко друштво, Београд, 1985., с. 124-140.

33. Петар Поповић, Драхме Аполоније и Дира-хиона..., У: Новац Скордиска, Археолошки институт и Матица српска, Београд - Нови Сад, 1987., с. 96-104 и 154-155.

34. Мирослав Лазић, Топографија и типологи-ја праисторијских тумула у Србији и Црној Гори, Центар за археолошка истраживања Фи-лозофског факултета у Београду, Београд, 1989.

158

35. Никола Тасић, Драгослав Срејовић и Братислав Стојановић, Винча – центар неоли-тске културе у Подунављу, Центар за архео-лошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, 1990.

36. Grupa autora, Vinča and its World, Interna-tional Symposium: „The Danubium Region from 6000 to 3000 B. C.“, Serbian Academy of Scie-nces and Arts & Centre for Archaeological Rese-arch Faculty of Philosophy, Belgrade, 1990.

37. A. Grbić, Geološki razvoj zemlje, U: Petničke sveske br. 20, Istraživačka stanica Petnica, Pe-tnica-Valjevo, 1991.

38. Александар Палавестра, Игор Д. Богдано-вић, Андреј Старовић, Бодњик, Дружетић – енеолитско градинско насеље, У: Гласник српског археолошког друштва, бр. 9, Српско археолошко друштво, Београд, 1993., 186-191.

39. Андреј Старовић, Резултати археолошког рекогносцирања Тамнаве, У: Петничке све-ске, бр. 35, Истраживачка станица Петница, Ваљево, 1993.

40. I. Kovačević i N. Savić, (mentor): Ана Јанко-

159

vić, Srednjovekovna nekropola u Družetiću, U: Petničke sveske za 1993. godinu, br. 33, Istraži-vačka stanica Petnica, Petnica-Valjevo, 1993., s. 55-57.

41. Жељко Јеж, Андреј Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – Велики народни календар за просту 1994 годину, Књига друга, Агенција „Ваљевац“, Ваљево, 1994., с. 369-381.

42. Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба, У: Историја српског народа, Том I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994., с. 54-65.

43. Група аутора, Културе гвозденог доба ју-гословенског подунавља, (Симпозијум – Со-мбор), САНУ, Београд, 1994.

44. Миљко Филиповић, Општина Коцељева, У. Мачвански округ – где, шта и како, Еконо-ика, Београд, 1995. с. 63-70.

45. Nikola Tasić, Eneolithic cultures of Central and West Balkans, Draganić, Belgrade, 1995.

160

46. Ивана Радовановић, Прелиминарна анали-за кремене индустрије са локалитета Бо-

њик, У: Гласник српског археолошког дру-штва, бр. 11, Српско археолошко друштво, Бе-оград, 1995., с. 41-54.

47. Група аутора, Геолошке карактеристике и потенцијалност ресурса регије Колубаре, Ма-чве и Подриња, Регионална привредна комора Ваљево и Геолошки завод „Гемини“ Београд, Београд, 1996.

48. Katarina Hegner i Nenad Mrđić (mentor: Zoran A. Živanović), Arheološko-istorijska inte-rpretacija ostave rimskog srebrnog novca iz Do-njeg Crniljeva, U: Petničke sveske, br. 42, deo III, Istraživačka stanica Petnica, Petnica-Valjevo, 1996., 44-57.

49. Анонимус, Културна добра на терито-рији општине Коцељева и попис археолошких локалитета, (Рукопис), Општина Коцељева, Коцељева, 2000., с. 1-9.

50. Миливоје Васиљевић и Д. Поповић, По-дриње у старијем гвозденом добу, У: Muse-um, бр. 3, (Годишњак Народног музеја у Ша-пцу), Народни музеј Шабац, 2002., с. 7-37.

51. Момир Церовић, Бакарне секире из архео- 161

лошке збирке Народног музеја у Шапцу, У: Museum бр. 3, (Годишњак Народног музеја у Шапцу), Народни музеј Шабац, Шабац, 2002., с. 37-57.

52. Зоран А. Живановић, Елаборат за систе матска археолошка истраживања локали-тета „Црквине – Марковића грмови“ у селу Свилеува у општини Коцељева, (Стручни рад), Народни музеј у Београду, Београд, 2002.

53. Милош Цветиновић, Сан о дуду Мургову, Графопапир Шабац, Ваљево-Шабац, 2002.

54. Група аутора, Сабор поп Лука Лазаревић 2004, бр. 1, (Зборник радова), Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2004.

55. Славољуб Петровић, Римски новац у По-дрињу, (Каталог изложбе), Народни музеј Ша-бац, Шабац, 2004.

162

56. Никола Црнобрња, Три оставе римског новца из региона Тамнаве (Свилеува, Тулари, Владимирци), У: Museum бр. 5, (Годишњак Народног музеја у Шапцу), Народни музеј

Шабац, Шабац, 2004., с. 35-44.

57. Војислав Трбуховић, Место градине Кик у Свилеуви у одбрамбеном систему раног бро-нзаног доба западне Србије, У: Свилеува, бр. 2, (Годишњак села Свилеуве), Друштво за изу-чавање историје Свилеуве, Свилеува, 2002., с. 199-202.

58. Никола Тасић, Историјска слика развоја култура бронзаног доба Војводине, У: Ста-ринар, бр. 53/54, САНУ Београд, 2003/2004., с. 23-34.

59. Јанко Радовановић, Манастир Рожанац, У: Археографски прилози, бр. 26-27, Народна библиотека Србије – Археографско одељење, Београд, 2004-2005., с. 319-328.

60. Miloje Vasić, Ostava denara i antoninijana iz Donjeg Crniljeva, Narodni muzej Šabac, Posebna izdanja 2 i Arheološki institut Beograd, Posebna izdanja 43, Beograd, 2005.

163

61. Зоран. А. Живановић, Библиографија пра-историјских симбола и знакова, Завичајни му-зеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселино-вић“ Коцељева, Коцељева, 2005. Двојезично издање: Zoran A. Živanović, Bibliography pre-historic symbols and sings, Native museum

Koceljeva, Native museum Koceljeva & Library „Janko Veselinović“ Koceljeva, 2005.

62. Група аутора, Споменичко наслеђе Колу-барског и Мачванског округа, Завод за зашти-ту споменика културе Ваљево, 2006, с. 111/14.

63. Zoran A. Živanović, Prehistoric symbols and signs from Tamnava area in nortwest Serbia – Balkan, (Catalog of Exibitions), Native museum Koceljeva, Library „Janko Veselinović“ Kocelje-va, Koceljeva, 2006.

64. Милорад Радојичић, Запис о Дружетићу, Museum бр. 7, (Годишњак Народног музеја у Шапцу), Народни музеј Шабац, Шабац, 2006., с. 145-175.

65. Група аутора, Стратегија локалног одрживог развоја општине Коцељева, Општи-на Коцељева, Коцељева, 2006.

66. Зоран. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева и Библиотека „Диша Атић“ Владимирци, Коцељева-Влади-мирци, 2007.

164

67. Катарина Дајић, Археолошки локалитети општине Коцељева, (Семинарски рад- ментор: Добривоје Дојчиновић), Основна школа „Ми-ћа Станојловић“ Коцељева, 2007.

68. Марко Павловић, Зоран А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, За-вичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева 2008.

69. Милоје Јовановић, Ћуковине, Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Весели-новић“ Коцељева, Коцељева, 2008.

70. Група аутора, Винча - праисторијска ме-тропола, 1908-2008, (Каталог изложбе), Српска Академија Наука и Уметности, Бео-град, 2008.

71. Зоран А. Живановић, Публиковани архео-лошки локалитети општине Коцељева, пра-историја - део први, Museum, бр. 9, (Годи-шњак Народног музеја у Шапцу), Народни музеј Шабац, Шабац, 2008., с. 49-76.

165

72. Ненад Н. Тасић, Квадратура неолитског круга, Завод за издавање уџбеника Р. Србије, Београд, 2009.

73. Зоран А. Живановић, Публиковани архео-лошки локалитети општине Коцељева, антика - део други, У: Museum, бр. 10, (Годи-шњак Народног музеја у Шапцу), Народни музеј Шабац, Шабац, 2009., с. 33-54.

74. Зоран А. Живановић, Публиковани архео-лошки локалитети општине Коцељева, сре-дњовековни период, - део трећи, У: Museum, бр. 11, (Годишњак Народног музеја у Шапцу), Народни музеј Шабац, Шабац, 2010., (у шта-мпи).

75. За апсолутно датовање праисторијског пе-риода Балкана коришћени су и подаци који су доступни на следећем Web Site: http://www.culture.gouv.fr/fr/arcnat/harsova/en/ f-chrono.htm

166

Подаци о аутору

167

цеље-

е. у

ар ош ња Б

лх з

, исто-врем

Зоран А. Жи-вановић рођен је у Свилеуви, у општини Кова, 04. фебруара 1963. године, од оца Александра и мајке РадмилОсновну школзавршио је у Сви-леуви, средњу у Шапцу, а дипло-мирао је на кате-дри за Методоло-гију хеол ких истражива Одељења за археологију на Филозофском факултету у е-ограду, са темом: „Методо ошки поступак за систематизацију винчански накова“.

Паралелно са студијама археологијеено је био и дугогодишњи сарадник и

актер многобројних истраживачких пројеката у Истраживачкој станици Петница код Ваље-ва. До сада је био учесник великог броја архе-

168

P о

еолог, са стручним звањ

су му из штампе изашле књиге: . ” ;

,PDFRFWB 2005.,

PSJKTLJI TJ-

олошких теренских истраживања и ископава-ња у Србији и Црној Гори. Најзначајнији налаз у каријери догодио му се када је 09. септе-мбра 2001. године, (са стручном екипом архе-олога Филозофског факултета из Београда и Музеја Вршац), користећи посебну методу дубинске проспекције метал-детектором “Minelab G Extreme”, на л калитету Жидовар код Вршца открио оставу келтског сребног накита из првог века пре Христа, познатију као „Благо из Жидовара“.

Као дипломирани архем – кустос, ради у Завичајном музеју у

Коцељеви.

До сада

-VUBXB” – 4WJMFVWB, 1992., (QPF[JKB)1

2. ”#PK OB 4WJMFVWJ” - ,PDFRFWB 2004.,(JTUPSJPHSBGTLB TUVEJKB):

3. 5BNOBWTLJ QJTDJ - (CJP-CJCMJPHSBGTLB TUVEJKB);

4. ”#JCMJPHSBGJKB QSBJTUNCPMB J [OBLPWB” - ,PDFRFWB 2005., (CJCMJPHSBGTLB TUVEJKB, OB TSQTLPN J FOHMFTLPN KF[JLV);

169

QF” ,PDFRFWB 2007.,

WTLJ TSF[” ,PDFRFWB-7MB-

.”, 9

ектроником и инфо-рма

угом Јеленом живи у Коцељеви.

ри музеј Коцељева

а koc@nadlanu.com

-808

5. ”6 TFODJ MJ(IBJLV QPF[JKB);

6. ”1PTBWPUBNOBEJNJSDJ 2007., (JTUPSJPHSBGTLB TUVEJKB);

7. ”)SBN TW. BSIJ]BLPOB 4UFGBOB V4WJMFVWJ” - ,PDFRFWB 2008., (JTUPSJPHSB-GTLB TUVEJKB, LPBVUPS TB .. 1BWMPWJ^);

8. “+BOLP 7FTFMJOPWJ^ 1862-1905,PDFRFWB 200 ., (FTFK).

Из хобија се бави елтиком. Са супр

Ад еса:

ЗавичајнНемањина 70 15220 Коцељев

E-mail: biblioteka_

Telefon/Faks: +381(0)15/558-082

Mobilni. telefon.: +381(0)64/855-4

170

редговор...........................................................5

Ене

Мет

Л

Садржај

П

сновни подаци о општини Коцељева...........7 О

алеонтолошка налазишта.............................13 П

раисторијска налазишта...............................21 П

Млађе камено доба – Неолит......................21 Старији неолит–старчевачка култура....21 Млађи неолит - винчанска култура........27 Насеља...................................................27 Обровци.................................................33

олит (бакарно доба)...............................36 Градине..................................................39

ална доба................................................48 Бронзано доба..........................................48 Гвоздено доба...........................................54 атен.............................................................62

Антички период...............................................63 Античке оставе.........................................82

Средњовековни период....................................92 Манастирине, црквине, мисишта и aништа (наништа)....................................106 Стара гробља...........................................128 Средњовековне оставе............................145 Средњовековни путеви...........................149

Недефинисани локалитети...............................150

Коришћена литература..................................153

Подаци о аутору.............................................167

Садржај............................................................170

Каталогизација................................................172

171

CIP - ,BUBMPHJ[BDJKB V QVCMJLBDJKJ /BSPEOB CJCMJPUFLB 4SCJKF, #FPHSBE

903/904 (497.11) 908 (497.11 Коцељева) (091)

@ivanovi}, Zoran A. , 1963. _ 5SBHPWJ QSP\MPTUJ 1/ ;PSBO ". !JWBOPWJ^ - ,PDFRFWB ; #JCMJPUFLB ”+BOLP 7FTFMJOPWJ^” , 2010 (,PDFRFWB : ;BWJ_BKOJ NVZFK, Internal PC Printer center) . - 172 TUS. *MVTUS. ; 12 DN. "VUPSPWB TMJLB - 5JSBA 100. - 1PEBDJ P BVUPSV: TUS. 167-169. /BQPNFOF J CJCMJPHSBGTLF SFGFSFODF V[ UFLTU. - #JCMJPHSBGJKB: TUS. 153-166

ISBN 978-86-84115-13-5

B) "SIFPMP\LB OBMB[BJ\UB-,PDFRFWB b) "SIFPMP\LJ OBMB[J-,PDFRFWB c),PDFRFWB

COBISS.SR-ID 173607948

172