Zoran a. Zivanovic - Spomen-obelezja Opstine Koceljeva - 2014

Генерални покровитељ четврте коцељевачке

манифестације „Ноћ музеја 2014.“

Општина Коцељева

Издавач: Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева;

За издавача: дипл. правник Небојша Остојић, директор;

Аут га: дипл. археолог Зоран А. Живанови , виши кустос;

ор изложбе и каталоћ

Лектор и коректор: миста Јелена ЖивановићСредња школа Коцељева;

дипл. еконо , професор

Генерални покровитељ : Општина оцељева; К

дКомпјуте дизајн: дипл. археолог Зоран А. Живановић, виши кустос;

рска обра а текста и

Штампа:

„Internal PC printing studio of Nati e museum Koceljeva“ vТираж: 100

Copy 014. © Zoran A. Živanović

right 2

ISB 7

N 978868411522

Коцељева, 2014.

Завичајни музеј Коцељева

Зоран А. Живановић

С П О М Е Н О Б Е Л Е Ж А Јопштине Коцељева

Каталог изложбе „Ноћ музеја“, 17. мај 2014. г.

Povodom 100 godina od Cerske bitke

Коцељева, 2014.

Несхватљиво је страшно бити жртва, било чија и било каква,

али, чини се, још страшнији може бити немар и заборав свога рода и племена...

Zoran A. @ivanovi} – Spomen obele`ja op{tine Koceqeva – 2014.

Заборав је императив и покретачка снага жеље која има за циљ спасавање од истог. Од када постоји, човек има жељу да спасе од заборава своја дела или недела сво‐јих сродника и да на тај начин искаже опомену или захва‐лност за учињено. Тако су настали и први покушаји да се од заборава преотму и сачувају за будућа поколења дога‐ђања која су имала изузетан (позитиван или негативан) општи значај за племе, породицу или појединца. Ти први покушаји спасавања од заборава били су усмени и пре‐носили су се са поколења на поколење. У појединим дру‐штвима, такав вид чувања од заборава очуван је од палео‐лита до данас. И то је веома делотворан метод за чување и преношење информација од општег значаја, све до тре‐нутка када се, пре око 5 миленијума, појавилo писмо. Са писмом је било могуће пренети много више информа‐ција у будућност и растеретити колективно усмено па‐мћење.

Међутим, писмо је у комбинацији са медијумом, тј. материјалом (најчешће ‐ камен) на којем је било испи‐сано, пружило и нове, до тада неслућене могућности за стварање једног посебног начина изражавања, обележа‐вања и чувања колективних или појединачних, позити‐вних или негативних догађаја. Тако су створени споме‐ници. Најпре верески и владарски (већином монумента‐лни), и то (прво) на Блиском истоку, Кини и Египту, а за‐тим и по целом свету. То су данас културно‐историјски споменици од изузетне историјске, уметничке и културне важности за цивилизацију какву данас познајемо. Дакле, историјски споменици и споменици културе јесу све‐дочанство протеклих времена који својим изгледом пру‐жају податке о времену свог настанка и сврхи постојања.

У ужем смислу, споменик је објекат који представља спомен подсећање на неку личност или догађај, па због тога (најчешће) представља и уметничко скулптурално

Zoran A. @ivanovi} – Spomen obele`ja op{tine Koceqeva 5


дело (надгробни камен, јавна пластика), или, архитекто‐нско дело, које нема истовремено и уметничко‐естетске вредности. Оваква намена спомен‐објекта даје споменику каратер обележја, па се за такве спомен објекте употре‐бљава и термин – спомен‐обележје.1 Дакле, могло би се рећи да је споменик, заправо, симболични елемент који садржи у себи сећање заједнице и отелотворује њене основне вредности, па је зато изузетан и вредан и као такав захтева бригу и третман како би се очувала његова историјска и културна вредност.

У ширем смислу, појам „споменик“ означава грађе‐винско–архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја, као и његову градитељску цели‐ну, објекат народног градитељства, други непокретни објекат, део објекта и целине са својствима везаним за одређену средину, дело монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничке културе, као и друге покретне ствари у њима од посебног културног и историјског значаја.2

У смислу закона, сваки споменик је културно добро, тј. ствар и творевина материјалне и духовне културе од општег интереса које ужива заштиту Закона о културним добрима Републике Србије.3

Споменици културе подигнути су или постављени на местима битним за историју, па та места представљају „знаменита места“ и као таква јесу једно од четири осно‐вне врсте непокретних културних добара у држави Србији.4 1 М. Јовановић, Музеологија и заштита споменика културе, Фило‐зофски факултет Београд и „Плато“, Београд, 1994., с. 132. 2 Закон о културним добрима Републике Србије, члан 19, У: Службени гласник Републике Србије, број 71, Београд, 1994., с. 62. 3 Исто, члан 2. 4 Исто.



По Закону о културним добрима Републике Србије, „знаменита места могу имати изузетан значај, или ве‐лики знача,ј или могу да буду само заштићена, без назна‐ченог значаја као културна добра која уживају претходну заштиту.“5

Под знаменитим местом подразумева се „простор везан за догађај од посебног значаја за историју, подручје с израженим елементима природних и радом створених вредности као јединствене целине, као и спомен‐гробови или гробља и друга спомен‐обележја која су подигнута ради трајног очувања успомене на значајне догађаје, ли‐чности и места из националне историје (меморијали), од посебног културног и историјског значаја“6

Као и свако друго културно добро, тако се ни знаме‐нито место са својим спомен обележјима не сме „оштети‐ти, уништити, нити се без сагласности (а у складу с одре‐дбама још увек важећег Закона о културним добрима Ре‐публике Србије из 1994. године), не може мењати њихов изглед, својство или намена.“7

На територији општине Коцељева (у њеним дана‐шњим административним оквирима), прво цивилно и општејавно спомен‐обележје меморијалног карактера по‐дигнуто је 1922. године у порти цркве коцељевачке, и то у знак захвалности свим ратницима из Балканских ратова и Првог светског рата који су пострадали из тадашње па‐рохије коцељевачке.

Интересантно је напоменути да је свечаном откри‐вању овог меморијалног спомен‐обележја у порти цркве коцељевачке, у јесен 1922. године присуствовао и његово величанство Александар I Карађорђевић – краљ тадашње 5 Закон о културним добрима, члан 4, У: Службени гласник Репу‐блике Србије, број 71, Београд, 1994., с. 62. 6 Исто, члан 22. 7 Исто, члан 7.


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE


Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.8 Данас се на територији општине Коцељева (која се

састоји од 17 насељених места са варошицом Коцељевом као административним, културним и економским среди‐штем општине), скоро у сваком насељеном месту налази по једно или више спомен‐обележја.9

Управо су та спомен‐обележја са територије данашње општине Коцељева тема изложбе поводом европске ма‐нифестације „Ноћ музеја 2014.“ која се по четврти пут одржава у Завичајном музеју у Коцељеви, а под покро‐витељством општине Коцељева.

У овом Каталогу изложбе биће представљена сва спо‐мен‐обележја од јавног и друштвено‐историјског значаја са територије општине коцељевачке, и то по насељеним местима представљеним по азбучном редоследу, с тим да је прво представљено насељено место (ипак) варошица Коцељева као централно насеље коцељевачке општине.

На тај начин ће основни подаци о сваком спомен‐обележју општине коцељевачке бити лако доступни сва‐ком истраживачу тамнавске прошлости или било ком другом просечно заинтересованом читаоцу.

У Коцељеви, 17. мај 2014. године.

дипл. археолог Зоран А. Живановић, виши кустос

8 З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Ко‐цељеви, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2011. с. 325‐332. 9М. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 13‐15, и М. Фили‐повић, Општина Коцељева, У: Мачвански округ – где, шта и како, Економика Београд, Београд, 1995., с. 66.



К А Т А Л О Г

КОЦЕЉЕВА

На територији варошице Коцељева налазе се следећа спомен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Меморијални споменик борцима парохије коцеље‐вачке палим у Балканским и Првом светском рату.

Споменик је подигнут 1922. године у југозападном делу порте цркве коцељевачке чији је храм посвећен Светом цару Константину и царици Јелени (Немањина 72). На све четири стране споменика уклесано је 228 имена палих и несталих бо‐раца Балканских и Првог св. рата из села: Коцељева, Суботица, Бресница,Мали Бошњак, Дружетић и Влашчић (слика испод).10

10 Детаљније о Тамнави у Првом светском рату видети у: С. Филипо‐вић, Први светски рат, У: Посавотамнава, (Монографија), С.О. Ко-цељева, С.О. Владимирци и НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 185-227.



Текст на Западној страни споменика: 11

За Краља и Отаџбину Палим умрлим и несталим борцима за народно ослобођење и уједињење ‐ из коцељевачке парохије од 1912‐1919. године.

Хероји, о, браћо, незнана и знана

Живот за слободу што дадосте слепо Почивајте мирно јер данашњег дана Ваше је херојско довршено дело!

ИЗ КОЦЕЉЕВЕ:

Потпоручник Mихаило Петровић; Наредник Коста и брат Чедомир Бабовић;

Милорад и браћа му: Сима и Александар Миловановић; Иван Бабић; Поднаредник Страшимир и брат Властимир Панић;

Јеремија Милинковић; Михаило и син Живојин Алимпић; Иван Алимпић; Тешман и Живко Бабовић;

Леонтије и синови Милан и Живојин Радовановић; Светислав Радовановић; Видоје Радовановић; Милисав Николић;

Миодраг Пауновић; Милоје Николић; Чедомир Тимотић; Живојин и синовац Чедомир Лукић; Живан Лукић

Чедомир и Златомир ‐ браћа Петровић; Јеремија и Саватије ‐ браћа Милиновић; Бошко Драгићевић; Михаило Мијаиловић; Милоје Ранковић; Јеротије Нинковић;

Милован Јовановић; Јеротије и Љубинко Васић; Велимир, Милан и Сретен Бирташевић; Никола и Василије Чолић;

Милета Ракић; Драгомир Илић; Љубомир Живановић; Пантелија Марковић; Душан и Михаило

Бабић; Живко Павловић; Паун Бабић; Љубомир Васић; Симо и Недељко ‐ браћа Бабић; Тривун Перић;

Драгомир, Живојин и Јован Ђурић; Миладин и Александар Ђурић; Радован, Величко и Радивоје Радовановић; Драгић Кромановић; Микаило Ђукић; Микаило Милутиновић; Милан Мијатовић;

Светозар Антонић; Лазар Грчић.

Споменик подигоше: родитељи, жене, деца и браћа, сестре, сродници и пријатељи палих ратника – 1922. године.

11 З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Ко‐цељеви, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2011., с. 325‐331.



Текст на северној страни споменика:

ИЗ СУБОТИЦЕ: Наредник Милутин Димитријевић;

Милорад , Душан, Александар и Драгољуб ‐ браћа Тодоровић; Гаврило, Милан и Живојин Димитријевић;

Живко и Матија ‐ браћа Лукић; Драгутин и Чедомир ‐ браћа Ђаковић; Милан и Паун ‐ браћа Лукић; Живан и Витомир ‐ браћа Д. Васић;

Борисав, Михаило и Милорад ‐ браћа Илинчић; Чедомир Милорад и Стеван ‐ браћа Радивојевић;

Душан Миловановић; Светозар Глишић; Добросав Пантелић; Марко Ранковић; Чедомир Пантелић; Марко Илић;

Милутин Ковачевић; Бранко Ђукић; Радоица Рафаиловић; Милан Илинчић; Антоније и Живорад Живановић;

поручник Христофор Луковић из Ваљева; поднаредник Живорад Васић – учитељ; Светислав Марковић из Свилеуве;

Бранислав Цветковић из Смедерева студент; Љубомир и Ђорђе ‐ браћа Обрадовић.

ИЗ ДРУЖЕТИЋА: Живко Поповић из Дружетића.

ИЗ ВЛАШЧИЋА: Војин и син Богић Антић, Чедомир и Степан ‐ браћа Петронић.

Митар Митровић.

Текст на источној страни споменика

Отаџбини сада мило сунце сија Деца њена иду уздигнута чела

И вије се песма захвалности врела.

ИЗ ЉУТИЦА: Маринко Милисављевић; Живојин и Драгољуб ‐ браћа Бабић;

Александар, Богосав, Рафаило, Милијин и Микаило ‐ браћа Антонић; Димитрије, Павле, Драгутин и Илија ‐ браћа Јаковљевић;

Милорад и Радојица Марковић; Борисав и Марко Живковић; Срећко, Спасоје, Чедомир и Андрија Јовановић;

Војислав Јовановић; Живојин Пантелић; Микаило Петровић; Обрен Матић; Мирко и синовац Милорад Спасојевић; Љубомир и синови: Живорад и Драгољуб Јуришић;

Тихомир Јуришић; Александар и Драгић ‐ браћа Николић; Сретен и Александар ‐ браћа Живановић; Микаило Стевановић;



Никола и син Радосав Ивановић; Светозар и син Милорад Живковић; Александар, Драгутин и Живојин Милошевић; Добросав Миловановић; Живојин Б. Милошевић;

Радоица, Милојко и Милорад Павловић; Драгомир и Ненад Мијаиловић; Ранко Бабић; Цветин Спасојевић; Милан Исаиловић; Милош Ђорђић; Живојин Илић; Чедомир и

Стојан Матић; Симеун Павловић; Срећко Лазић; Станислав Лазић ‐ погинуо 1876 године у српско‐турском рату.

ИЗ КОЦЕЉЕВЕ: Милинко Крсмановић; Живорад М. Тадић;

Павле и Александар Ранисављевић; Душан и Благоје Бирташевић; Душан Васић; Драгомир Пауновић; Микаило Митровић.

Текст на јужној страни споменика:

ИЗ МАЛОГ БОШЊАКА: Филип Ранковић;

Александар, Сава и Милијан ‐ браћа Милићевић; Срећко и Димитрије ‐ браћа Гајић; Витомир и Милан ‐ браћа Петровић;

Владимир и Тихомир ‐ браћа Мијаиловић; Александар и Владисав ‐ браћа Ћирић;

Драгутин и Тома ‐ браћа Павловић, Миодраг Јевтић; Радован Нешић; Василије Ивановић; Живорад Марковић; Милован Илић;

Лазар Мијаиловић; Марко Вујић.

ИЗ БРЕСНИЦЕ: Потпоручник Сретен Петровић;

наредник Никола и брат Драгомир Петровић; Тешман Петровић; Сава Илић; Милован и Милорад ‐ браћа Васић;

Живан, Чедомир и Будимир Неговановић; Милан,Микаило и Живорад Антонић; Александар Ивановић 1914.;

Витомир Лукић; Мијаило и Живко Ђаковић; Радивоје Радовановић; Вићентије и Никола ‐ браћа Лукић.

ИЗ ЉУТИЦА Живорад Петровић 1914.; Александар Петровић 1917 г.;

Драгутин Ашковић.

Споменик урадио: Бујуклић – Шабац.12

12 Детаљније о Првом светском рату у северозападној Србији видети у: Ђ. Кнежевић, Ратне операције 1914‐1918., У: Шабац у прошлости, Том IV, РНИРО „Глас Подриња“, Шабац, 1984., с. 9‐214.



2. Меморијални споменик партизанским борцима општине Коцељевачке палим у Другом светском рату.

Споменик је подигнут 1952. године у меморијалном спо‐мен‐парку испред Дома културе у Коцељеви,13 (Милована Гли‐шића 1), а изнад гробова партизана Жиће Димитријевића и Николе Ђукића.14 Са источне стране споменика налазе се две мермерне плоче од црног и белог мермера са фотографијама и именима палих партизанских бораца (слика испод).

13 Меморијални спомен‐комплекс у парку испред Дома културе по‐стављен је на некадашњем централном гробљу варошице Коцељева чија већина покојника никада није дислоцирана. О томе више виде‐ти у: З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2011., с. 208‐211. 14 Детаљније о партизанима Жићи Димитријевићу и Николи Ђукићу из села Суботице видети у: Ј. Јовановић, Посавотамнава у Народно‐ослободилачком рату, У: Посавотамнава, (Монографија), С.О. Коце‐љева, С.О. Владимирци, Шабац, 1983., с. 527‐529, као и у: З. А. Жи‐вановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2011., с. 335‐336.



Текст са горње (мање) црне мермерне плоче:

Палим борцима у току Н.О.Б. од 1941‐1945. Жића Димитријевић (са фотографијом) ‐ члан СКОЈ‐а од 1943.;

Никола Ђукић (са фотографијом) ‐ члан СКОЈ‐а од 1943.

Текст са доње (веће) беле мермерне плоче:

Ова горе су имена другова који су погинули у НОБ

Спомен диже народ Н.О. општине Коцељева уз помоћ среског одбора Савеза бораца. 1952. година



3. Меморијална спомен‐плоча коцељевачком учи‐тељу и првоборцу НОБ‐а Димитрији Диши Атићу

На југозападном делу зида Библиотеке „Јанко Веселино‐вић“ у Коцељеви (Немањина 70), у којој је некада била Осно‐вна школа у Коцељеви из 1901. године,15 налази се бела мерме‐рна меморијална спомен‐плоча учитељу и партизану Дими‐трији – Диши Атићу,16 постављена 1954. године (слика испод).

Текст на меморијалној спомен плочи:

У овој школи радио је као учитељ Димитрије – Диша Атић, један од првобораца и покретача Народно‐ослободилачке борбе овог краја. Стрељан је у Горњем Милановцу од стране немачких окупатора и

домаћих издајника. Савез бораца општине коцељевачке – 1954. год.

15 З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Ко‐цељеви, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2011., с. 314, фу‐снота 819. 16 Детаљније о коцељевачком учитељу Димитрији Диши Атићу из Скупљена видети у: Посавотамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 297 и 307 и даље.



4. Меморијална спомен‐биста и гроб партизанског народног хероја Милорада Миће Станојловића.

Спомен‐биста подигнута је 1961. године изнад гроба наро‐дног хероја Милорадац Миће Станојловића у меморијалном спомен‐парку испред Дома културе у Коцељеви17 (Милована Глишића 1). Гроб и биста постављени су 1961. године неколико метара јужно од меморијалног споменика палим партиза‐нским борцима у Другом светском рату (слика испод).

Текст на постаменту меморијалне спомен‐бисте:

Народни херој Милорад – Мића Станојловић 1919–1942. ‐ 1961. год. 17 Детаљније о народном хероју Милораду Мићи Станојловићу из села Дружетић видети у: Група аутора, Народни хероји Југославије, Партизанска књига, Народна књига, Побједа, Љубљана ‐ Београд ‐ Титоград. 1983., као и у: Ј. Јовановић, Посавотамнава у НОБ‐у, У: Посавотамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 307 и даље.



5. Спомен‐плоча Дома културе у Коцељеви у знак се‐ћања на ослобађање Коцељеве у Другом свет. рату.

На југоисточном зиду Дома Културе у Коцељеви (Милова‐на Глишића 1),18 налази се бела мермерна спомен‐плоча посве‐ћена (заједно са комплетним Домом културе) сећању на осло‐бођење Коцељеве крајем Другог светског рата.19 Спомен‐плоча постављена је 23. септембра 1964. године (слика испод).

Текст на спомен‐плочи:

Прва бригада „Марко Орешковић“ Шесте пролетерске личке дивизије Народноослободилачке војске Југославије ослободила је

Коцељево 23. септембра 1944. године. У знак сећања на личке борце подижемо овај Дом културе.

Грађани општине Коцељева – 23. септембар 1964.

18 З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2011., с. 208‐211. 19 Детаљније о улози Тамнаве у Другом светском рату видети у: М. Илинчић, Хронологија догађаја Народноослободилачког рата (1941‐1945) – Територија села општине Коцељево, Народни универзитет Коцељево и СУБНОР и ССРН Коцељево, Коцељево, 1971., као и у: Ј. Јовановић, Посавотамнава у НОБ‐у, У: Посавотамнава (Моногра‐фија), СО Коцељева, СО Владимирци и фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 307 и даље.



6. Уметничка спомен‐биста књижевника Јанка Весе‐линовића испред Завичајног музеја у Коцељеви.

Испред десног (северозападног) крила Завичајног музеја у Коцељеви смештеног у згради некадашње општине и школе коцељевачке из 1871. године20 (Немањина 70), налази се уме‐тничка спомен‐биста коцељевачком учитељу и председнику општине, чувеном српском књижевнику Јанку Веселиновићу. Спомен‐биста постављена је 1997. године а рад је академског вајара Косте Богдановића (слика испод).

Текст на постаменту спомен‐бисте:

Јанко Веселиновић 1862 – 1905.

20 Завичајни музеј у Коцељеви смештен је у згради некадашње општине и школе коцељевачке подигнуте 1871. године, у којој је ра‐дио (прво као учитељ, а затим и као председник општине коцеље‐вачке), чувени српски књижевник Јанко Веселиновић. О томе дета‐љније видети у: З. А. Живановић, Јанко Веселиновић 1862‐1905., Би‐блиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2009.



7. Скулптура Јосипа Броза Тита у природној величи‐ни, у приватном власништву Златомира Станића.

У улици Луке Лазаревића бр. 5 у Коцељеви, у приватном дворишту налази се изложена скулптура од пуне бронзе у при‐родној величини Јосипа Броза Тита, тешка 1.800 килограма. Данас се ова скулптура налази у приватном власништву Злато‐мира – Злаје Станића из Коцељеве, власника фирме „Отпад – промет“ Коцељева. Током распада Југославије у последњој деценији ХХ века, г. Станић је ову скулптуру купио на отпаду у Београду као индустријску сировину предвиђену за рециклажу (претапање), и задржао је у свом власништву.21 Скулптура је идентична истој таквој испред Титове родне куће у Кумровцу, а која је рад академског вајара Антуна Аугустинчића. (слика испод).

На скулптури, као ни на њеном постаменту није присутан ни‐какав текст, или било каква друга ознака.

21 Анонимус, Коцељевачки споменици – Споменик Јосипа Броза Тита у Коцељеви У: Коцељевачке новости, бр. 40., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 16. VII 2008., с. 14.



БАТАЛАГЕ

На територији села Баталаге налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Споменик борцима у центру села Баталаге палим за слободу у Првом и Другом светском рату.

У центру села Баталаге, у непосредној близини Основне школе и Дома културе налази се спомен комплекс палим бо‐рцима у Првом и Другом светском рату, подигнут 25. септе‐мбра 1982. године. На три стуба споменика налази се 92 имена палих баталашких бораца из Првог светског рата, као и 46 имена палих партизанских бораца и родољуба из Другог све‐тског рата, док прилазну алеју окружују постаменти са ли‐рским текстовима меморијалног карактера (слика испод).22

22 Публиковано у: Ј. Јовановић, Посавотамнава у НОБ‐у, У: Посаво‐тамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 585, и у: М. Перишић, Билтен – Регионално такмичење „Шампионат знања Тито – Ревочуција – Мир“ 20. IV 1985., Средња школа за усмерено образовање и васпитање „Вељко Влахо‐вић“ Коцељева, Коцељева, 1985. с. 2.



Текст на јужном (средњем) стубу споменика:

‐ Северна плоча:

Погинули борци у I светском рату:

Ђурић Душан; Ђурић Ранисав; Ђурић Тома; Ђурић Митар; Ђурић Илија; Тодоровић Милисав; Тодоровић К. Живојин; Тодоровић

Михаило; Тодоровић Д. Живојин; Тодоровић Д. Живко; Тодоровић Петар; Иконовић Милан; Иконовић Љубомир; Иконовић Милорад; Иконовић Душан; Јовановић Милован; Јовановић Кузман; Јовановић

Рајко; Јовановић Јеротије; Стојић Милинко; Стојић Милован; Танасић Драгомир; Танасић Радомир.

Источна плоча:

Стојчић Мелентије; Стојчић Живорад; Стојчић Милосав; Стојчић Милован; Атанацковић Милан; Пашић Никола; Ранковић Цветко; Ранковић Милић; Ранковић Сретен; Зарубац Љубомир; Зарубац Јосип; Зарубац Александар; Зарубац Обрен; Зарубац Милијан;

Иванковић Василије; Пашић Радомир; Марковић Исаило; Марковић Милорад; Мијаиловић Велимир; Мијаиловић Владимир; Пајић

Милорад; Пајић Владисав.

Јужна плоча:

Живановић Михаило; Јоксимовић Михаило; Јоксимовић Александар; Јоксимовић Владисав; Петронић Михаило; Петронић Велимир; Петронић Благоје; Петронић Милорад; Велимировић Светислав; Лукић Тривун; Лукић Драгутин; Лукић Милорад; Лукић Чедомир; Симић Илија; Симић Живан; Симић Чедомир; Буљубашић Милутин; Буљубашић Владисав; Буљубашић Благоје; Лукић Александар; Лукић

Марко; Смиљанић Драгић; Марковић Тихомир.

Западна плоча:

Иванковић Владисав; Иванковић Митар; Иванковић Сретен; Иванковић Чедомир; Иванковић Ивко; Иванковић Тихомир; Томић Србислав; Томић Јован; Томић Милинко; Томић Новак; Томић

Живорад; Томић Властимир; Томић Бранко; Томић Чедомир; Томић Милош; Јошић Михаило; Јошић Александар; Јошић Јовица;

Радовановић Миладин; Радовановић Илија; Радовановић Милован; Радовановић Живојин; Радовановић Драгутин.23

23 Детаљније о Тамнави у Првом светском рату видети у: С. Филипо‐вић, Први светски рат, У: Посавотамнава, (Монографија), С.О. Ко-цељева, С.О. Владимирци и НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 185-227.



Текст на западном (десном) стубу споменика:

Илегални радници НОП‐а стрељани 29. јуна 1944. године:

Иконовић Живорад – Жика; Ђурић Сретен; Ђурић Тривун; Ђурић Коста; Ђурић Радосав; Тодоровић Ђорђе; Тодоровић Радован;

Тодоровић Милорад; Јовановић Миомир; Радовановић И. Милорад; Танасић Михаило; Зарубац Живорад; Јелић Драгољуб; Гајић

Бранимир.

Стрељани у логорима:

Јовановић Милојко; Јовановић Александар; Станић Радосав; Иконовић Ђорђе; Тешић Владимир; Пашић Ђорђе.

Жртве фашистичког терора:

Томић Владета; Атанацковић Љубомир; Радовановић Боривоје. Текст на источноим (левом) стубу споменика:

Погинули борци од 1941‐1945. год(ине) на фронту:

Тодоровић Маринко; Тодоровић Живорад; Тодоровић Иван; Тодоровић Радомир; Тодоровић Р. Милорад; Тодоровић Борисав; Ђурић Здравко; Јовановић Милош; Иконовић Данило; Иконовић

Драгослав; Томић Тихомир; Томић Борисав; Томић Веселин; Танасић Миодраг; Атанацковић Веселин; Пашић Живадин; Ранковић

Златомир; Ранковић Милорад; Марковић Богољуб; Јошић Миодраг; Петронић Бранислав; Гајић Драгутин.24

25. 09. 1982. – грађани МЗ Баталаге. 24 О Другом светском рату у Посавотамнави видети: С. Р. Филиповић, Шест хроника, С.О. Владимирци, Владимирци, 1971. с. 176 и даље, затим: Д. Пармаковић, Шабац и околина у Другом светском рату, У: Шабац у прошлости, Том IV, Глас Подриња, Шабац, 1984. с. 443 и даље, али, доста детаљније у: Ј. Јовановић, Посавотамнава у НОБ‐у, У: Посавотамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 307‐589, као и: М. Илинчић, Хронологија догађаја Народноослободилачког рата (1941‐1945.) – Територија села општине Коцељево; СУБНОР и Народни униве‐рзитет Коцељево, Коцељево, 1971., а детаље о улози села Баталаге у Другом светском рату видети у: М. Илинчић, Баталаге у Народно‐ослободилачком рату; СУБНОР и Народни универзитет Коцељево, Коцељево, 1971.



2. Спомен‐обележје на месту стрељања баталашких илегалаца у Другом светском рату.

У јужном делу села Баталаге, на тромеђи села Баталаге, Новаци и Зукве, у такозваној Тамнавској мали (засеоку), нала‐зи се спомен‐обележје стрељаним партизанским илегалцима из времена Другог светског рата.25 Спомен обележје подигнуто је 26. септембра 1982. године (слика испод).

Текст на спомен‐обележју:

На овом месту 29. јуна 1944. год(ине) стрељано је 14 илегалних радника и 1 симпатизер НОП‐а.

29. 09. 1982 – грађани М.З. Баталаге.

25 О стрељаним баталашким илегалцима детаљније видети у: М. Или‐нчић, Баталаге у Народноослободилачком рату; СУБНОР и Народни универзитет Коцељево, Коцељево, 1971. с. 24‐27.



БРДАРИЦА

На територији села Брдарица налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Споменик палим борцима у Првом и Другом све‐тском рату.

Споменик брдаричким борцима палим у I и II светском рату подигнут је у дворишту Основне школе, у центру села. На споменику се налазе имена 54 борца погинула у Првом и имена 22 борца погинула у Другом светслком рату.26 (слика испод).

26 М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 15.



Текст са плоче на северној страни споменика:

Палим борцима из Брдарице 1912 – 1918.

Антонић Радивој; Арсеновић Владислав; Арсеновић Милорад; Глигорић Драгомир; Глигорић Живојин; Глигорић Љубомир; Ђокић Милутин; Ђурић Светозар; Илић Живко; Илић Исаило; Јевтић Ђура; Јевтић Сретен; Јевтић Теодор; Јевтић Чедомир; Јовановић Стојан; Лазаревић Живко; Лазаревић Милосав; Лазаревић Станисав; Лазаревић Станко; Максић Живко; Максић Милојко; Максић

Пантелија; Миловановић Срећко; Митровић Драгић; Митровић Р. Јанко; Митровић Јанко; Митровић Јосиф; Митровић Нинко;

Митровић Станисав; Митровић Цветин; Младеновић Миладин; Николић Никола; Пантелић Иван; Поповић Василије; Поповић

Добросав; Поповић Милорад; Протић Александар; Протић Василије; Протић Драгић; Протић Живан; Протић Лазар; Протић Ж. Јован; Протић Манојле; Протић Рајко; Протић Чедомир; Радојчић Бранко; Ранковић Стојан; Симић Ј. Душан; Тадић Петар; Тодоровић Велимир;

Тодоровић Иван; Тодоровић Јеремије; Тодоровић Петар; Ћосић Обрад.27

Текст са плоче на западној страни споменика:

Палим борцима у Н.О.Б. 1941‐1945.

Антонић М. Александар; Антонић М. Никола; Арсеновић В. Живојин; Илић Д. Божидар; Илић С. Драгутин; Јевтић М. Миливој; Јевтић В. Жарко; Јанковић М. Живорад; Младеновић Д. Живан; Миловановић

Г. Љубисав; Митровић В. Милутин; Митровић Ч. Миодраг; Митровић В. Александар; Митровић П. Павле; Поповић Р. Митар; Протић Ж. Милован; Петровић М. Љубомир; Павловић Ж. Радован;

Радојчић Б. Александар; Радојчим М. Бранимир; Ранковић Л. Драгослав; Младеновић Ј. Трифун.

7. јули 1972. – Савез бораца и грађана села Брдарице. Текст на источној страни споменика:

7. јул 1988.

27 Детаљније о Тамнави у Првом светском рату видети у: С. Филипо‐вић, Први светски рат, У: Посавотамнава, (Монографија), С.О. Ко-цељева, С.О. Владимирци и НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 185-227, као и: Ђ. Кнежевић, Ратне операције 1914‐1918., У: Шабац у прошло‐сти, Том IV, РНИРО „Глас Подриња“, Шабац, 1984., с. 9‐214.



БРЕСНИЦА

На територији села Бресница налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Спомен‐плоча партизанским борцима из села Бре‐сница палим у Другом светском рату.

На згради Основне школе у селу Бресница постављена је спомен‐плоча са именима 9 партизанских бораца из Бреснице који су погинули у Другом светском рату (слика испод).28


Палим борцима у НОР‐у: Антонић Живорад; Антонић Љубиша; Антонић Симеун; Лукић Видоје; Милинковић Момир; Милинковић Марко; Петровић

Милорад; Неговановић Витомир. Жртва Фашистичког терора: Лукић Славко.

7. јула 1974. год. – Општински одбор СУБНОР и грађани Бреснице. 28 М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 15.



ГОЛОЧЕЛО

На територији села Голочело налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Споменик палим борцима у Првом и Другом све‐тском рату.

Споменик палим борцима из села Голочело у I и II све‐тском рату подигнут је у центру села, на брду званом „Амба‐рине“, непосредно изнад Основне школке. На споменику се налазе уклесана имена 72 ратника из Голочела изгинула у Првом светском рату, као и имена 23 партизанска борца поги‐нула у Другом свет. рату (слика испод).29

29 М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, 1992., с. 14, као и у: Анонимус, Коцељевачки споменици – Споменик у Голочелу, У: Коцељевачке новости, бр. 31., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 14. V 2008., с. 14.



Текст на споменику:

Палим борцима из села Голочела 1941‐1945.:

Васић Д. Витомир; Васић Д. Нинко; Грујић Ч. Борисав; Илић М. Драгић; Игњатовић П. Борисав; Јовић Д. Добросав; Јовић Д. Душан; Јовић Ф. Радован; Јовић Ж. Милован; Мијаиловић К. Милојко; Марковић Т. Живорад; Перић С. Радоје; Петровић И. Аксентије;

Симић Д. Паун; Станисављевић М. Миодраг; Тодоровић М. Милован; Трифуновић З. Богољуб; Урошевић Живорад; Урошевић Ж. Петар; Урошевић Д. Сретен; Урошевић Срећко; Филиповић З. Слободан;

Селенић Милутин.

1912 – 1918.

Адамовић Светислав; Антонић Божидар; Бошковић Радосав; Васић Живан; Васић Живојин; Васић Обрад; Васић Тома; Васић Миљко; Весић Петроније; Вукашиновић Душан; Вукашиновић Милорад;

Грујић Витомир; Дамњановић Александар; Ђурић Владимир; Ђурић Митар; Ђурић Милутин; Ђурић Светозар; Ђурић Симеун; Ђурић

Тихомир; Игњатовић Маринко; Игњатовић И. Милутин; Игњатовић Милован; Игњатовић Милосав; Игњатовић Љ. Милутин; Игњатовић Пантелија; Игњатовић Срећко; Игњатовић Радивој; Игњатовић

Владимир; Игњатовић Петар; Илић Драгутин; Илић Добривој; Илић Иван; Илић Лазар; Јовић Живко; Јовић Маринко; Јовић Светозар; Јовић Милош; Јовић Миливој; Мијаиловић Јеврем; Мијаиловић Крста; Мијаиловић Сава; Мијаиловић Милинко; Мијаиловић Милутин; Мијаиловић Светозар; Петровић Адам; Петровић

Драгомир; Петровић Миладин; Петровић Пантелија; Петровић Живко; Петровић Радосав; Перић Василије; Перић Јован; Перић Недељко; Ранковић Драгутин; Радић Александар; Радић Јездимир; Селенић Радован; Симић Сретен; Софранић Милојко; Тодоровић Живојин; Трифуновић Душан; Трифуновић Ђурађ; Трифуновић

Тихомир; Урошевић Ивко; Урошевић Јездимир; Урошевић Манојле; Цветиновић Живан; Цветиновић Живојин; Цветиновић Јаков; Цветиновић Јелисав; Цветиновић Милорад; Цветиновић Павле.

Савез бораца и грађани села Голочела 1974. год(ине).30

30 Детаљније о Тамнави у Првом светском рату видети у: С. Филипо‐вић, Први светски рат, У: Посавотамнава, (Монографија), С.О. Ко-цељева, С.О. Владимирци и НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 185-227, као и: Ђ. Кнежевић, Ратне операције 1914‐1918., У: Шабац у прошло‐сти, Том IV, РНИРО „Глас Подриња“, Шабац, 1984., с. 9‐214.



ГРАДОЈЕВИЋ

На територији села Градојевић налазе се следећа спомен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Спомен‐обележје палим борцима у Првом и Другом светском рату.

У центру села Градојевић, непосредно код данашње отку‐пне станице, са леве стране пута Градојевић‐Шабац, поставље‐но је 1989. године спомен‐обележје са именима бораца изгину‐лих у Првом и Другом свет. рату из овог села (слика испод).

Текст на црној мермерној плочи спомен‐обележја:

Палим борцима у Првом светском рату:

Вулетић Живан; Вулетић Тихомир; Вулетић Милан; Вулетић Лазар; Гавриловић Ж. Филип; Гавриловић Петар; Матић Милорад; Матић Обрад; Мићић Лука; Мићић Живорад; Мићић Божидар; Михаиловић Живојин; Пантелић Илија; Пантелић Михаило; Ристивојевић Станоје; Ристивојевић Драгољуб; Росић Петар; Росић Т. Витомир.

Палим борцима у Другом светском рату:

Лазић Драгољуб; Мићић Јелисав; Мићић Владисав; Мићић Р. Драгољуб; Мићић С. Драгољуб; Росић Милован; Росић Сретен; Ристивојевић Мијаило; Симић Миладин; Тодоровић Миодраг. Грађани села Градојевић – 1989.



ДОЊЕ ЦРНИЉЕВО

На територији села Доње Црниљево налазе се сле‐дећа спомен‐обележја (по хронолошком редоследу поди‐зања или постављања):

1. Спомен‐плоча борцима из Доњег Црниљева и сусе‐дног села Галовић палим у Првом и Другом светском рату.

На Дому културе у селу Доње Црниљево, налазе се поста‐вљене (једна до друге) две беле мермерне спомен‐плоче посве‐ћене борцима из Доњег Црниљева и суседног села Галовић погинулим у Првом и Другом светском рату, док се изнад њих налази и трећа бела мермерна плоча са подацима о поставља‐њу. Спомен‐плочу са 22 имена бораца из Доњег Црниљева и суседног села Галовић, који су изгинули у Првом светском ра‐ту), поставили су инвалиди Доњег Црниљева и Галовића. На овој првој плочи налазе се и три имена бораца палих у Другом светском рату, док је другу спомен‐плочу са 26 имена посвеће‐ну палим борцима у Другом светском рату поставио народ До‐њег Црниљева и Галовића31 (слика испод).




Текст са горње спомен‐плоче

Подиже народ Доњег Црниљева и Галовића 7 – VII 1952. г.

Текст са спомен‐плоче борцима палим у I светском рату: Спомен палим борцима I светског рата од 1912. год. до 1918. год(ине).

Цвејић Милорад; Илић Милоје; Петровић Милутин; Петровић Милосав; Недић Макевија; Матић Владимир; Матић Обрен; Илић Љубинко; Васић Миладин; Павловић Светислав; Павловић Живко; Илић Драгољуб; Илић Војислав; Лазаревић Обрад; Томић Милорад; Томић Недељко; Томић Милоје; Мандић Милорад; Поповић Данило;

Вукашиновић Тривун; Костадиновић Чедомир. Вучинић Драгољуб – п(огинуо) (19)41(.) (године);

Петровић Ђурађ ‐ п(огинуо) 1941. (године); Станковић Душан – (погинуо) 1941. (године).

Подижу инвалиди Доњег Црниљева и Галовића.32

Текст са спомен‐плоче борцима палим у II светском рату:

Спомен палим борцима у Н.О.Р. од 1941. год. до 1945. год(ине).

Цвејић Лазар; Пурешевић Живко; Дамњановић Нинко; Дамњановић Светозар; Јовановић К. Живорад; Јовановић Ж. Живорад; Илић Војин; Тадић Живко; Гачић Радоје; Вучинић Душан; Вучинић Миленко; Павловић Предраг; Митровић Станоје; Ђурђевић

Слободан; Ђурђевић Недељко; Петровић Душан; Николић Љубисав; Поповић Милутин; Николић Златомир; Васић Сретен; Гојкојић Живојин; Јовановић Сретен; Јовановић Драгољуб; Вукашиновић

Сретен; Недић Милорад; Илић Слободан.33

32 О Првом светском рату у Посавотамнави видети: С. Филиповић, Први светски рат, У: Посавотамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 185‐226. 33 О Другом светском рату у Посавотамнави видети: Ј. Јовановић, Посавотамнава у НОБ‐у, У: Посавотамнава (Монографија), СО Коце‐љева, СО Владимирци и фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 307‐589, као и: М. Илинчић, Хронологија догађаја Народноослободи‐лачког рата (1941‐1945) – Територија села општине Коцељево; СУБНОР и Народни универзитет Коцељево, Коцељево, 1971.



2. Спомен‐плоча устанику Јовану Томићу Белову На црквеном дому цркве Светог Вазнесења Господњег у

Доњем Црниљеву, на дан 26. јул 2009. године, постављена је спомен‐плоча устанику и јунаку из Првог српског устанка, ка‐петану Јовану Томићу – Белову из Доњег Црниљева34 који је био заменик војводе Поп Луке Лазаревића, и који је херојски погинуо на Голом Брду у боју са Турцима код Лешнице 24. јула 1813. године ‐ по старом календару, (слика испод).35

Текст на споме‐плочи:

26. 07. 2009. г. ‐ грађани Тамнаве капетану Јовану Томићу – Белову истакнутом учеснику Првог српског устанка, заменику војводе Луке

Лазаревића и осталим устаницима Тамнаве. Белов је рођен у Доњем Црниљеву – погинуо на Голом Брду виш

Лешнице.

34 В. Бошковић, Сећање на Јована Томића Белова, У: Коцељевачке но‐вости, бр. 92., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 29. VII 2009., с. 1 и 3. 35 Детаљније о Јовану Томићу Белову видети у. С. Филиповић, Јован Томић Белов, У: Посавотамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и Фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 119, као и у: З. Маринковић, Својдрушки дечаци – велики јунаци, У: Тамнавски уста‐ници 1804., Посебно издање Коцељевачких новости поводом 170 година општине Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коце‐љева, Коцељева, 2009., с. 9.



ДРАГИЊЕ

На територији села Драгиње налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Храст‐запис на брду Диздаревача из времена Првог српског устанка.

На брду Диздаревача у селу Драгињу, у непосредној бли‐зини ауто‐пута Ваљево‐Шабац, код новоизграђене цркве Хри‐стовог Васкрсења, налази се стари храст из времена Првог српског устанка. По легенди, испод овог храста је војвода Поп Лука Лазаревић причестио своју војску пред полазак у Бој на Мишару почетком месеца августа 1806. године (слика испод).36

36 З. А. Живановић, Драгиње краљице Драге, Библиотека „Јанко Весе‐линовић“ Коцељева, Коцељева, 2012., с. 40‐43.



2. Спомен‐плоча на извору „Водица“ посвећена српским војницима изгинулим у северозападној Србији на почетку Првог светског рата.

У селу Драгиње, на месту званом „Извор – Водица“ или „Бајића водица“, током 1915. године (када су логоровали на овом месту), српски војници VII пука краља Петра I Дринске дивизије, у знак сећања на своје пале другове, на извору ози‐даном правоугаоним каменим сантрачем (на његовој западној страни), поставили су спомен‐плочу посвећену свим својим друговима изгинулим у 1914. години (слика испод).37


Спомен палим синовима в(ојске) Србије подижу благодарни другови

војници VII пука краља Петра I. Управља радом – капетан П. Куновчић.

8. IX (1)915. г(одине) – Т. Томић.

37 С. Радовановић, Шабачка Посавина и Поцерина (Антрополошка испитивања), Нови Сад, 1994., с. 134‐141.



3. Споменик палим борцима из Драгиња и Брдарице током Балканских, Првог и Другог светског рата.

У парку, непосредно уз Основну школу „Драган Срнић“ у Драгињу, подигнут је споменик изгинулим борцима из Дра‐гиња и Брдарице током Балканских, Првог и Другог светског рата. На споменику у облику петостране пирамиде налазе се имена 70 изгинулих драгињаца и брдаричана из Првог све‐тског рата и 26 имена драгињаца погинулих као партизнски бораци током Другог светског рата38 (слика испод).




Имена бораца на споменику из Драгиња који су пали у Балка‐нским и Првом светском рату

Југоисточна страна: 1912 – 1918.

Максић Јанко; Миловановић Милан; Миловановић Рофаило; Миловановић Љубомир; Миловановић Милорад; Миловановић

Илија; Малешевић Светозар; Малешевић Ранисав; Матић Светислав; Матић Чедомир; Марковић Благоје; Марковић Петар; Марковић Лазар; Нинковић Милан; Петровић Лазар; Петровић Павле;

Петровић Милорад; Павловић Иван; Павловић Милан; Павловић Жарко; Павловић Павле; Ристић Душан:

Постамент: Радовановић Живојин; Ранковић Живорад; Ранковић Драгомир; Симић Милосав; Савић Филип; Савић Ивко; Симић П. Миливој; Симић С, Живан; Тешић Милош; Филиповић Живан; Филиповић Бранко; Филиповић Алекса; Филиповић Арсен; Илић Ж. Аксентије;

Павловић П. Светозар. Југозападна страна:

Пали борци 1912‐1918. из Драгиња: Андрић Тома; Андрић Сава; Андрић Коста; Андрић Лазар; Алексић

Павле; Алексић Јеврем; Бајић Миливој; Бајић Рофајло; Бајић Драгомир; Бајић Драгољуб; Божанић Павле; Божанић Јаков;

Бранковић Миливој; Васић Милорад; Васић Петар; Васић Светозар; Васић Чедомир; Глигорић Цвеја; Грујичић Милинко; Ђурђевић

Чедомир. Постамент: Јанчић Милан; Јовановић Мијаило; Јовановић Тихомир; Јовановић Светислав; Јанковић Драгомир; Јанковић Љубомир; Ивановић

Светислав; Ивановић Лазар; Лазић Игњат; Лазић Микаило; Бајић Александар; Бајић Исајило; Бајић Маринко.

С еверозападна страна:

Пали борци 1912‐1918. из Брдарице: Арсенић Владисав; Арсенић Милорад; Антонић Радивој; Глигорић Љубомир; Глигорић Живоин; Глигорић Драгомир; Ђокић Милутин; Ђукић Светозар; Илић Исаило; Илић Живко; Јевтић Теодор; Јевтић Чедомир; Јевтић Сретен; Јевтић Ђура; Јовановић Стојан; Лазаревић Станко; Лазаревић Станисав; Лазаревић Милосав; Лазаревић Живко;

Митровић П. Јанко.



Постамент: Митровић Цветин; Митровић Јосиф; Митровић Јанко; Митровић Драгић; Митровић Нинко; Митровић Станисав; Максић Милојко; Максић Пантелија; Младеновић Миладин; Миловановић Срећко;

Николић Никола; Пантелић Иван; Протић Рајко; Протић Александар; Протић Лазар; Протић Василије; Протић Чедомир;

Протић Ж. Јован; Протић Драгић; Протић Манојле; Протић Живан; Поповић Милорад;

Поповић Добросав; Поповић Василије; Ранковић Стојан; Радојчић Бранко; Симић Ј. Душан; Тадић Петар; Тодоровић Велимир;

Тодоровић Петар; Тодоровић Јеремије; Тодоровић Иван; Ћосић Обрад; Максић Живко;.

Имена партизанских бораца на споменику из Драгиња који су пали у Другом светском рату:

Североисточна страна:

1941‐1945. из Брдарице: Арсеновић Живојин; Антонић Александар; Антонић Никола; Илић Драгутин; Илић Божидар; Јевтић Миливој; Јевтић В. Жарко; Јанковић

Живорад; Митровић Александар; Митровић Павле; Митровић Миодраг; Митровић Милутин; Миловановић Љубисав; Младеновић Трифун; Младеновић Живан; Петровић Љубомир; Протић Милован;

Поповић Митар; Ранковић Драгослав.

Постамент: Радојчић Александар; Радојчић Бранимир; Павловић Радован.

Источна (фронтална) страна:

Пали борци из Драгиња: Андрић Бошко; Андрић В. Милован; Андрић Т. Милован; Алексић Живорад; Бајић Живорад; Васић Љубомир; Јовић Живко; Јаковљевић Милорад; Јовановић Милован; Јовановић Александар; Ивановић Момчило; Ивановић Мирослав; Лазаревић Цветин; Модреновић Александар; Максић Живорад; Нинковић Здравко; Обрадовић

Радомир; Ранковић Јездимир; Ранковић Миодраг; Ранковић Милан;

Постамент: Стевановић Живорад; Стевановић Чедомир; Симић Микаило; Савић

Момчило; Тешић Живорад; Урошевић Милош.

Захвални Савез бораца Драгиња и Брдарице и Земљорадничка задруга Драгиње – 7. јула 1956.



4. Спомен‐обележје војводи Степи Степановићу. У дворишту између Дома културе и Основне школе „Дра‐

ган Срнић“ у Драгињу налази се спомен‐обележје српском во‐јводи Степи Степановићу. Спомен обележје састоји се из компо‐зиције коју чини стилизована српска шајкача на постаменту са бронзаним медаљоном у којем се налази портрет војводе Сте‐пе Степановића, као и оригиналне мермерне плоче на постаме‐нту са које је војвода Степа од 15. августа 1914. године из села Дра‐гиње командовао операцијама Церске битком (слика испод).39

Текст са обода бронзаног медаљона:

Српски војвода – Степа Степановић 1856‐1929.

Текст са обода командне плоче:

Спомен плоча са које је Степа Степановић командовао Церском битком 1914. г.

39 З. А. Живановић, Драгиње краљице Драге, Библиотека „Јанко Весе‐линовић“ Коцељева, Коцељева, 2012., с. 47‐48. Детаљније о церској битки и улози Драгиња као командног места видети у: С. Филипо‐вић, Први светски рат, У: Посавотамнава, (Монографија), С.О. Ко-цељева, С.О. Владимирци и Фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с.185 и даље.



5. Спомен‐плоча народном хероју Драгану Срнићу у холу Основне школе у Драгињу

У холу Основне школе у Драгињу налази се спомен‐по‐ртрет у бронзи народног хероја Драгана Срнића по којем је ова школа својевремено добила своје име. Одмах изнад портрета Драгана Срнића у бронзи налази се и фотографија ‐ портрет његове мајке која је све до своје смрти увек посећивала ову школу на њен свечан Дан школе (слика испод).40


Народни херој Драган Срнић 1914‐1941.

40 Детаљније о народном хероју Драгану Срнићу видети у: Група аутора, Народни хероји Југославије, Партизанска књига, Народна књига, Побједа, Љубљана ‐ Београд ‐ Титоград. 1983., као и у: Д. Пармаковић, Шабац и околина у Другом светском рату, У: Шабац у прошлости, Том IV, Глас Подриња, Шабац, 1984. с. 443 и даље.



6. Спомен‐плоча краљици Драги Обреновић на Ме‐сној канцеларији у Драгињу.

У центру села Драгиње, на десном крилу зграде Месне ка‐нцеларије (некадашња општинска зграда), са леве стране улаза у зграду, године 2012. постављена је црна мермерна спомен‐плоча српској краљици Драги Обреновић која је као девојка често долазила у тадашње село Велики Бошњак које је њој у част 1900. године променило своје име у село Драгиње (слика испод).41


У част и спомен својој краљици Драги Обреновић, село Велики Бо‐шњак и општина Великобошњачка променише 1900. године своје име у село Драгиње и општину Драгињску, и тако оста до дана данашњег.

На преображење Господње (19. август) 2012. године.42

41 З. А. Живановић, Драгиње краљице Драге, Библиотека „Јанко Весе‐линовић“ Коцељева, Коцељева, 2012., с. 148. 42 Аутор текста на Драгиној спомен‐плочи јесте аутор овог каталога, док је текст исписала гравер Дијана Миловановић из Драгиња.



ДРУЖЕТИЋ

На територији села Дружетић налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Споменик на Бобији у Дружетићу на месту форми‐рања Подгорске чете Ваљевског патризанског одреда.

У северозападном делу села Дружетић, на месту званом „Бобија“, на месту где је 11. јула 1941. године формирана прва Подгорска партизанска чета која је касаније ушла у састав Ва‐љевског партизанског одреда, налази се подигнут споменик који обележава место поменутог догађаја (слика испод).43

Текст на споменику:

На овом месту формирана је 11. јула 1941. год(ине) I Подгорска чета ваљевског партизанског одреда.

Поводом 40 година КПЈ и СКОЈ‐а – 19. VII 1959. г. – Дружетић. 43 М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 14.



2. Споменик у дворишту Основне школе борцима из Дружетића палим у Другом светском рату.

У дворишту Основне школе у селу Дружетић налази се споменик и спомен‐чесма са именима бораца из села Друже‐тић који су дали своје животе у Другом светском рату (слика испод).44

44 М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 14, као и у: Анонимус, Коцељевачки споменици – Споменик у Дружетићу, У: Ко‐цељевачке новости, бр. 37., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 25. VI 2008., с. 14.



Текст са црне мермерне плоче споменика: Борцима и жртвама фашистичког терора палим у току НОР из села

Дружетића од 1941. до 1945. год(ине).

Станојловић С. Милорад „Мића“ – народни херој; Станојловић М. Милеса;

Станојловић С. Милорад; Станојловић П. Лазар; Велимировић К. Недељко; Петровић Б. Живорад; Симић М. Милан; Симић М. Момир; Илић В. Димитрија; Арсенић Љ. Живан; Јеросимић Р. Властимир; Мирковић И. Славољуб; Којић Р. Раденко; Ранковић П. Драгиша; Продановић М. Драгољуб; Секулић Василије; Станојловић М. Милутин; Станојловић М. Мирослав; Станојловић Д. Пантелија;

Станојловић Ј. Миливоје; Станојловић Б. Момчило; Велимировић Б. Светозар; Петровић Г. Душан; Симић В. Адам; Савић С. Десимир;

Арсенић Б. Станко; Јеросимић Т. Аксентија; Маринковић Г. Богосав; Миливојевић М. Ђорђе; Живковић Т. Миодраг; Павловић С. Боривој;

Ђокић Ч. Аврам; Живковић В. Момчило.45

Подигао Савез бораца НОР,

родитељи палих бораца и остали грађани 30. VII 1961.

45 О Другом светском рату у Посавотамнави видети следећу одабрану општу литературу: М. Илинчић, Хронологија догађаја Народно‐ослободилачког рата (1941‐1945) – Територија села општине Коце‐љево; СУБНОР и Народни универзитет Коцељево, Коцељево, 1971., али, и: С. Р. Филиповић, Шест хроника, С.О. Владимирци, Владими‐рци, 1971. с. 176 и даље, затим: Зоран Јоксимовић, Хронологија 1941‐1945., У: Гласник Историјског архива Ваљево, број 6, Историјски архив Ваљево, Ваљево, 1971., с. 89‐156, затим: Ј. Јовановић, Посаво‐тамнава у НОБ‐у, У: Посавотамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 307‐589, и, на крају: Д. Пармаковић, Шабац и околина у Другом светском рату, У: Шабац у прошлости, Том IV, Глас Подриња, Шабац, 1984. с. 443 и даље.



3. Споменик крај ауто‐пута М21 у Дружетићу посвећен формирању Подгорске чете Ваљевског патризанског одреда.

Крај магистралног пута Шабац‐Ваљево (М21), у атару села Дружетић (на три километра, са десне стране од Коцељеве пре‐ма Ваљеву), у плански пројектованом меморијалном парку, постављен је споменик у знак сећања на 11. јул 1941. године ка‐да је у близини овог споменика, тачније, на месту званом „Бо‐бија“, формирана прва Подгорска чета која је касније ушла у састав Ваљевског партизанског одреда (слика испод).46

Текст на споменику: Недалеко одавде, 11. јула 1941. г. формирана је Подгорска чета која

је ушла у састав Ваљевског партизанског одреда. Чета је од формирања па све до ослобођења наше земље прошла кроз тежак, славан и победоносан пут народноослободилачке

борбе. 11. јула 1971. године - грађани општине Коцељева 46 М. Перишић, Билтен – Регионално такмичење „Шампионат знања Тито – Ревочуција – Мир“, 20. Ив 1985., Средња школа за усмерено образовање и васпитање „Вељко Влаховић“ Коцељева, Коцељева, 1985., фотографија на првој унутрашњој подкорици.



4. Спомен‐плоча народном хероју Милораду ‐ Мићи Станојловићу на његовој родној кући у Дружетићу.

На родној кући народног хероја из Другог светског рата Милорада Миће Станојловића налази се постављена спомен‐плоча. Кућа се налази у северном делу села Дружетић, у близи‐ни Белих орница и Бобије, са леве стране пута који води од асфалтног ауто‐пута М21 према Бобији и даље према селу Ми‐личиници. Данас се Мићина родна кућа налази у руинираном стању и у власништву је Ивка Ивановића из Дружетића, али, на њој се и даље налази спомен‐плоча постављена 1984. године на Мићину тада реновирану кућу (слика испод).47


У овој кући живео је народни херој Милорад – Мића Станојловић, командир I вода пратеће чете Врховног штаба НОВ и ПОЈ.

Погинуо 30. септембра 1942. год(ине) на Млиништу. 11. јула 1984. год(ине) од СУБНОР Коцељева.


47 Детаљније о народном хероју Милораду Мићи Станојловићу ви‐дети у: Група аутора, Народни хероји Југославије, Партизанска књига, Народна књига, Побједа, Љубљана ‐ Београд ‐ Титоград. 1983., као и у: Ј. Јовановић, Посавотамнава у НОБ‐у, У: Посавотамнава (Моно‐графија), СО Коцељева, СО Владимирци и фонд НОБ Подриња, Ша‐бац, 1983., с. 307 и даље.


ЗУКВЕ

ериторији села Зукве налазе се следећа спомен‐обел

укве, са леве стране асвалтног пута

На тежја (по хронолошком редоследу подизања или по‐

стављања):

Карађорђев дрвени крст 1.

На месту „Водице“ у селу З од Коцељеве према Убу, налази се обновљен Карађорђев

дрвени крст који је првобитно подигла Карађорђева војска 1806. године када је на овом месту српски вожд Карађорђе Пе‐тровић застао да се одмори са својом војском са којом је ишао у помоћ српским устаницима пред чувену Мишарску битку, по‐четком августа 1806. године. На старом (оригиналном дрвеном крсту), до јула 2013. године стајао је текст: „С. Зукве 1806.“48 Крст је 31. јула 2013. године замењен новим дрвеним крстом на којем данас стоји текст: „Зукве 1806‐2013.“ (слика испод).49

48 М. Снегић, Карађорђев крст у Зуквама, У: Коцељевачке новости, бр. 145., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 18. VIII 2010., с. 6., затим, у: М. Снегић, Карађорђев крст у Зуквама код Коцељеве, Глас Подриња, бр. 3279, Шабац, 26. VIII 2010., па у: М. Снегић, Карађорђев крст у Зуквама, У: Мишар 1806‐2011. – читанка мишарског боја, бр. 6, Заду‐жбинарско друштво „Први српски устанак“ Мишар, Шабац, 2011., с. 48, и на крају: М. Снегић, Зукве враћају традицију, У: Коцељевачке новости, бр. 290., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 26. VI 2013., с. 4. 49 В. Бабић Зукварци обновили Карађорђев крст, У: Коцељевачке но‐вости, бр. 291., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 03. VIII 2013., с. 1 и 3.



2. Спомен‐плоча борцима из села Зукве који су пали у Другом светском рату.

На југозападном зиду Основне школе у селу Зукве налази се постављена спомен‐плоча са именима 18 бораца из села Зу‐кве који су пали у Другом светском рату (слика испод).50


Палим борцима села Зукава у Н.О.Б. 1941‐1945. Аврамовић Михаило; Аврамовић Новак; Антонић Иван; Антонић Михаило; Антонић Милосав; Антонић Душан; Драгићевић Милан; Ђорђевић Јордан; Јелић Драгољуб; Јелић Борисав; Јелић Живан;

Јелић Душан; Марјановић Богдан; Марјановић Јордан; Миловановић Живојин; Павловић Илија; Павловић Чедомир; Сокић Боривој.

Општински одбор Савеза бораца Коцељево и грађани села Зукава. 50 М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 14, као и у: Анонимус, Коцељевачки споменици – Спомен‐плоче на школи у Зуква‐ма У: Коцељевачке новости, бр. 38., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 02. VII 2008., с. 14.



3. Спомен‐плоча у селу Зукве на месту формирања и полагања заклетве Подгорског партизанског бата‐љона на почетку Другог светског рата.

На југозападном зиду Основне школе у селу Зукве налази се постављена и спомен‐плоча која симболизује место где је 1941. године Миле Милатовић, комесар Погорског партиза‐нског батаљона извршио заклетву батаљона формираног од бораца из села: Зукве, Баталаге, Новаци, Тулари и Трлић (сли‐ка испод).51

тву батаљона фор


Миле Милатовић, комесар Подгорског партизанског батаљона, извршио је код ове школе 1941. год(ине) заклемираног од људи из Баталага, Зукава, Новака, Тулара и Трлића.

Срески обор Савеза бораца Уб.

51 М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 14, као и у: Анонимус, Коцељевачки споменици – Спомен‐плоче на школи у Зуква‐ма У: Коцељевачке новости, бр. 38., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 02. VII 2008., с. 14.



ЉУТИЦЕ

На територији села Љутице налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Споменик борцима палим у Балканским, Првом и Другом светском рату.

У центру села Љутице подигнут је споменик посвећен бо‐ рцима из села Љутице који су изгинули у Балканским, Првом и Другом светском рату. На споменику се налази 118 имена бораца из села Љутице који су погинули у Балканским и Првом светском рату, и имена 23 погинула борца у Другом све‐тском рату (слика испод).52

52 М. Перишић, Билтен – Регионално такмичење „Шампионат знања

“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 14.

Тито – Ревочуција – Мир“ 20. IV 1985., Средња школа за усмерено образовање и васпитање „Вељко Влаховић“ Коцељева, Коцељева, 1985. с. 5 (погрешно наведено да је споменик у Баталагама), и: М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић



Текст на западној (левој) белој мермерној плочи споменика:

Браниоцима отаџбине 1912 ‐ 1918.

Антонић Александар; Антонић Борисав; Антонић Милијан; Антонић Михајло; Антонић Рофаило; Бабић Добросав; Бабић Дикан; Бабић Драгољуб; Бабић Драгомир; Бабић Живојин; Бабић Живорад; Бабић Рајко; Бабић Ранко; Бабић Тома; Бабић Сретен; Васић Живојин;

Ђорђић Велимир; Ђорђић Драгомир; Ђорђић Ивко; Ђорђић Илија; Ђорђић Љубомир; Ђорђ ћи Милован; Ђорђић Милош; Ђукић

Живојин; Живковић Борисав; Живковић Драгић; Живковић Марко; Живковић Милорад; Живковић Светозар; Живановић Александар; Живановић Митар; Живановић Сретен; Ивановић Александар; Ивановић Војислав; Ивановић Драгутин; Ивановић Драгић;

Ивановић Никола; Ивановић Рајко; Илић Драгић; Илић Живојин; Илић Иван; Илић Милан; Илић Милош; Илић Милутин; Илић Обрен; Илић Радосав; Илић Спасоје; Исаиловић Љубомир;

Исаиловић Драгић; Исаиловић Милан; Јаковљевић Димитрија; Јаковљевић Драгутин; Јаковљевић Павле; Јовановић Андрија;

Јовановић Војислав; Јовановић Спасоје; Јовановић Срећко; Јовановић Чедомир; Јуришић Живорад; Јуришић Љубомир; Јуришић Милош; Јуришић Тихомир; Лазић Срећко; Маринковић Милан; Марковић Милорад; Марковић Радојица; Матић Драгомир; Матић Недељко; Матић Обрен; Матић Стојан; Матић Чедомир; Миловановић Добросав; Милосављевић Борисав; Милосављевић Душан;

Милосављевић Живојин; Милосављевић Маринко; Милосављевић Срећко; Милошевић Александар; Милошевић Војислав; Милошевић

Драгутин; Милошевић Живојин; Милошевић М. Живојин;

Николић Александар; Николић Драгић; Николић Милорад; Павловић Але овић Марко;

Јован; Перић Миладин; Перић Петар; Петровић Алекса; Петровић

Михајловић Драгомир; Михајловић Душан; Михајловић Ненад;

ксандар; Павловић Добросав; ПавлПавловић Милијан; Павловић Милојко; Павловић Милорад;

Павловић Петар; Павловић Радован; Павловић Радојица; Павловић Радоје; Павловић Сима; Павловић Симеун; Пантелић Будимир; Пантелић Живко; Пантелић Живојин; Пантелић Сретен; Перић

Андрија; Петровић Драгољуб; Петровић Живорад; Петровић Михајло; Радовановић Михајло; Ранковић Миливој; Софранић Милутин; Спасојевић Лазар; Спасојевић Милорад; Спасојевић

Мирко; Спасојевић Цветин; Стефановић Михајло; Филиповић Миладин.

28. 9. 1980.



Те

Др

М ; Н П

Ђ .

1.Д

ице н

иден пре‐дс

кст на источној (десној) белој мермерној плочи споменика:

Они падоше за слободу свога народа 1941 ‐ 1945. агићевић Љ. Милорад; Ђукић Д. Милинко; Живковић Ж. Живота; Ивановић Здравко; Илић М. Живојин; Игњатовић Д. Милорад; Матић П. Пантелија; Марковић А. Ненад; Михајловић Ј. Боривоје; ихајловић Ж. Остоја; Миловановић С. Маринко; Мићић В. Ненадиколић М. Тихомир; Павловић Д. Милорад; Пантелић Д. Војислав;ерић С. Живадин; Ранковић Мил. Драгиша; Ранковић П. Боривоје;

Ранковић Миод. Новак; Спасојевић Ж. Драгутин. Погинули у априлском рату 1941.:

орђић М. Михајло; Ђорђић Ж. Светозар; Спасојевић В. СветозарНека им је слава и вечито признање –мештани села Љутице.

28. 9. 1980.

Спомен‐плоча борцима из села Љутице палим у ругом светском рату на згради Основне школе.

На источном зиду зграде Основне школе у селу Љуталази се постављена 7. августа 1956. године спомен‐плоча бо‐рцима из овог села који су пали у Другом светском рату, са

тичним списком палих бораца као и на претходно тављеном споменику (слика испод).53

илиповић, Основне школе општине Коцељева,53

Ант

М. С. Ф Основнашкола „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 14, као и у: онимус, Коцељевачки споменици – Спомен‐табла на школи у Љу‐ицама У: Коцељевачке новости, бр. 35., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коце‐ева, 11. VI 2008., с. 14. љ



МАЛИ БОШЊАК

На територији села Мали Бошњак налазе се следећа

спомен‐обележ еду подизања и

2. Сату на згради Основне школе у Малом Бошњаку.

шња‐ка ко

ја (по хронолошком редослли постављања):

помен‐плоча борц м у Другом светском има палир

На западном зиду зграде Основне школе у селу Мали Бо‐шњак, постављена је спомен‐плоча борцима из Малог Бо

ји су погинули у Другом светском рату (слика испод).54

Текст на спомен‐плочи

Пали борц:

и у Народноослободилачком рату

; Ивановић Боривој; Милићевић Драгутин; Милићевић Чедомир; Марковић Петар.

У знак вечите захвалности плочу подигоше грађани села

од 1941. год(ине) до 15. маја 1945. год(ине): Ћирић Здравко; Јевтић Воин; Јевтић Слободан; Бранковић Цветин; Бранковић Живојин; Павловић Станимир; Николић Светомир; Ранковић Владисав


Мали Бошњак – 29. XI 1957. г(одине). 54 Анонимус, Коцељевачки споменици – Спомен‐плоча у Малом Бо‐шњаку, У: Коцељевачке новости, бр. 32., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коце‐љева, 21. V 2008., с. 14.


СВИЛЕУВА

На територији села Свилеува налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Споменик Карађорђевом војводи Поп Луки Лазаре‐вићу.

У центру села Свилеуве, испред Дома културе, налази се црни мермерни споменик подигнут у част војводе Поп Луке Лазаревића рођеног и одраслог у селу Свилеуви. Споменик је подигнут 1954. године (слика испод).55

рупа аутора, Сабор Поп Лука Лазаревић, Библиотека „Јанко Ве‐иновић“ Коцељева, Коцељева, 2004., с. 4 и даље, као и у: З. А.

55 ГселЖивановић, Родослов војводе Поп Луке Лазаревића, У: Мишар 1806‐2013. ‐ читанка мишарског боја бр. 8, Задужбинарско друштво „Први српски устанак“ Мишар, Шабац, 2013., с. 43.



Текст на источном лицу Лукиног споменика:

На источној страни споменика, на самом његовом врху, налази се ук

заревићу, у знак вечите захвалности за хероизам и јунаштво као војводи и првом команданту устаничке коњице у борбама против Турака за

слободу у Првом српском устанку 1804. Захвална Посавотамнава!

На западном лицу споменика налази се порцеланска црно‐бела репродукција оригиналног Лукиног портрета из 1843. године.56

лесан једнокраки крст испод којег се налази слика на којој је во‐јвода Поп Лука Лазаревић приказан на коњу са исуканом и поди‐гнутом сабљом. Испод тога се налази следећи текст:

Великом сину српског народа ‐ Луки Ла

56 Детаљније о Првом српском устанку и улози војводе Поп Луке Ла‐заревића из Свилеуве у устанку видети следећу одабрану литера‐туру: Вук Стефановић Караџић, Прва година српског војевања на Даије, У: Даница ‐ Забавник за годину 1828., Беч, 1828., с. 136‐221, Прота Матеја Ненадовић, Мемоари проте Матеје Ненадовића, Уредник: Љуба Ненадовић, Београд, 1867.; Константин Нена‐довић, Живот и дело великог Ђорђа Петровића ‐ Карађорђа, врховног вожда, ослободиоца и владара Србије, и живот његови војвода и јунака као градиво за србску историју од године 1804. до 1813., Књига II, Штампарија Јована Н. Вернаја, Беч, 1884., с. 543‐569; Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у србског народа новијег доба, XXVII књиgа Чупићеве задужбине, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888., с. 287‐292; Лука И. Лазаре‐вић, Узор‐витез Поп Лука Лазаревић, Штампарска радионица во‐

повић, Подринске војвојног министарства, Београд, 1900.; Станоје Фили

де ‐ Поп Лука Лазаревић, У: Годишњак историјског архива, VI, Историјски архив Шабац, 1968., с. 63‐166; Новица Прстојевић, Во‐ждов коњаник Поп Лука Лазаревић, Удружење грађана ,,Спорт у Подрињу" Шабац, 2000.; Сима Милутиновић Сарајлија, Описаније г. Луке Лазаревића и њеgове куће и породице, У: Житија устаника, Приредио: Милорад Радевић, Библиотека ,,Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2003., с. 5‐40, и: Група аутора, Сабор Поп Лука Лазаревић, Број 1, (Зборник радова), Библиотека ,,Јанко Веселиновић" Коцељева, Коцељева, 2004.



2. Спомен‐плоча војводи Поп Луки Лазаревићу У сали Дома културе у Свилеуви, испред и са леве (зап

е) стране бине, постављена је спомен‐плоча војводи Поп Лћу са црно‐белом репродукцијом ориги

а‐дн у‐ки Лазареви налног Лу‐

ртрета из 57

киног по 1843. године (слика испод).

Текст на спомен‐плочи: Луки Лазаревићу, војводи и јунаку из Свилеуве, за изванредне

заслуге и показани хероизам у Првом српском устанку! Захвална Свилеува – 7. VII 1954.

57 Лукин портрет насликао је 1843. године (у техници уља на платну), српски сликар Урош Кнежевић (1811‐1876.). Детаљније у: З. А. Жива‐новић, Бој на Свилеуви, Самостално ауторско издање, Коцељева, 2004., као и у: З. А. Живановић, Лично наоружање војводе Поп Луке Лазаревића, У: Читанка мишарског боја, бр. 9, Задужбинарско дру-штво Први српски устанак - Мишар, Шабац, 2014., с.



3. Спомен‐плоча књижевнику Јанку Веселиновићу У сали Дома културе у Свилеуви, испред и са десне (исто‐

чне) стране бине постављена је спомен‐плоча књижевнику и учитељу у Свилеуви – Јанку М. Веселиновићу, са црно‐белом репродукцијом оригиналне Јанкове фотографије. Јанко је био дугогодишњи учитељ у Свилеуви у којој је написао и своје прве приповетке по којима је стекао књижевну славу (слика испод).58


Јанку Веселиновићу, учитељу и књижевнику, првом пиониру просвете у нашем месту!

Захвална Свилеува! ‐ 7. VII 1954. 58 Оригинална црно‐бела фотографија на којој је приказан портрет књижевника Јанка Веселиновића снимљена је 1901. године у Београ‐ду. Детаљније о томе у: З. А. Живановић, Јанко Веселиновић 1862‐1905., Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2009.



3. Спомен‐плоча борцима из Свилеуве палим у Другом све‐тском рату.

У сали Дома културе, на северној страни западног зида, поста‐вљена је спомен‐плоча са фотографијама и именима 49 бораца из Свилеуве који су пали током Другог светског рата (слика испод).59

Текст на спомен‐плочи (од горе, с лева на десно): Спомен плоча палим борцима села Свилеуве 1941 – 1945.

Бојић Цветин; Бимбашић Д. Драгиша; Бимбашић М. Живорад; Бимбашић С. Живорад; Васић М. Живојин; Вићентић Живко; Даниловић Живан; Ђокић Драгољуб; Ђокић Војислав; Ђурић Ч.

Јанко; Живановић Милош; Живановић Драгољуб; Илић Д. Ратомир; Илић В. Марко; Исаиловић Драгић; Јањић Р. Момчило; Јањић Р. Сретен; Јањић Р. Милорад; Јелисавчић Веселин; Јелисавчић Јован; Јовановић Михаило; Јовановић Душан; Којић Јован; Лазаревић Милован; Лазаревић Михаило; Лазаревић Борисав; Младеновић Здравко; Марковић Драгољуб; Митровић Живојин; Митровић Маринко; Митрић Сретен; Милићевић Михаило; Момировић

; Нешковац Живојин; Нешовановић

Бра уб; Ристивојчевић Во в; Ристивојчевић Младен; Ристив рад; Станојчић

Мијаило; Јовановић П. Миомир. Ову спомен‐плочу подиже Савез бораца Свилеуве.

Милош; Милановић ПетарБоривоје; Нешовановић Продан; Нинковић Живорад; Петровић нислав; Петровић Радосав; Пуретић Миодраг; Пуретић Богољ

лав; Ристивојчевић Бранијис слаојчевић Гаврило; Софранић Мило

Свилеува ‐ 7. VII 1954. 59 М. С. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа „Мића Станојловић“ Коцељева, Коцељева, 1992., с. 14.



СУБОТИЦА

На територији села Суботица налазе се следећа спо‐мен‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Спомен‐плоча борцима из Суботице палим у Дру‐гом светском рату.

На југозападном зиду Основне школе у селу Суботица налази се постављена спомен‐плоча борцима из села Суботица који су пали у Другом светском рату (слика испод).60

ст на спомен‐плочи:

Палим борцима у Н.О. борби од 1941. до 1945.: укић Никола; Димитријевић Живорад; Васић Србољуб; Глишић Александар; Живановић Војин; Живановић Драгић Живановић Предраг; Илинчић Сретен; Лукић Милутин; Пантелић Никола;

Пантелић Светомир; Пантелић Ратко; Петровић Војин;

Тек

Ђ

Радив авко. Савез бо а.

ојевић Драгомир; Тодоровић Здрраца НОР и грађани села Суботице – 29. XI 1957. – Суботиц

60 Анонимус, Коцељевачки споменици – Спомен‐плоча у Суботици, У: Коцељевачке новости, бр. 30., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 07. V 2008., с. 14.



2. Спомен‐плоча на кући Драгојла Ранковића у селу убо

плоча која обавештава да је током Дру‐г а

С тица У северном делу села Суботица, на самој граници са сусе‐

дним селом Мали Бошњак, на кући Драгојла Ранковића налази се постављена спомен‐го светског рата у овој кући била партизанск база из које јеруковођено партизанским устанком у тамнавском крају (слика испод).61


Из ове куће руководио је Окружни комитет КПЈ Ваљево развојем устанка у овом крају током 1943. и 1944. г(одине). Савез бораца НОР‐а Коцељево – 23. IX 1965.

61 Из литерат вском крају

у током 1943/44. године имао баш и у кући Драгојла Ранковића у

уре је познато да је дизањем устанка у тамнаруководио партизански комесар Миле Милатовић који је своју тајну базСуботици. О томе детаљније видети у: Ј. Јовановић, Посавотамнава у НОБ‐у, У: Посавотамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владими‐рци и фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 529, пасус 5.



3. Спомен‐плоча на родној кући партизана Жиће Ди‐митријевића у селу Суботица.

У селу Суботица, у брду са десне обале реке Тамнаве, на родној кући партизана Жиће Димитријевића кога су четници стрељали 1944. године у околини Пецке, налази се постављена спомен‐плоча (слика испод).62


У овој кући родио се и живео Живопрад – Жића Димитријевић, члан СКОЈ‐а, борац III подгорске чете ВНО партизанског одреда.

етника почетком јануара 1944. године у Пецкој.

Стрељан је од стране ч

ОО СУБНОР‐а Коцељева – 4. јула 1985. год(ине).

62 М. Илинч ачког рата (1941‐1945.) – Територија села општине Коцељево; СУБНОР и Наро‐

ић, Хронологија догађаја Народноослободил

дни универзитет Коцељево, Коцељево, 1971., с. 47, затим и у: Ј. Јова‐новић, Посавотамнава у Народноослободилачком рату, У: Поса‐вотамнава, (Монографија), С.О. Коцељева, С.О. Владимирци, Фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 527‐529, као и у: З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2011., с. 335‐336.



4. Спомен‐плоча на родној кући партизана Николе Ђукића.

у околини Пецке, налази се по‐испод).63

У селу Суботица, у непосредној близини десне обале реке Тамнаве, на родној кући партизана Николе Ђукића кога су четници стрељали 1944. године

спомен‐плоча (слика стављена


У овој кући родио се и живео Никола Ђукић, члан СКОЈ‐а, борац III подгорске чете ВНО партизанског одреда.

Стрељан је од стране четника почетком јануара 1944. године у Пецкој.

ОО СУБНОР‐а Коцељева – 4. јула 1985. год(ине). 63 М. Илинчић, Хронологија догађаја Народноослободилачког рата (1941‐1945.) – Територија села општине Коцељево; СУБНОР и Наро‐дни универзитет Коцељево, Коцељево, 1971., с. 47, затим и у: Ј. Јова‐новић, Посавотамнава у Народноослободилачком рату, У: Посаво‐тамнава, (Монографија), С.О. Коцељева, С.О. Владимирци, Фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 527‐529, као и у: З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, 2011., с. 335‐336.



ЋУКОВИНЕ

На територији села Ћуковине налазе се следећа спо‐мен

оли борцима села Ђуковине палим у Другом светском рату.

На западном зиду Основне школе у селу Ћуковине налази се постављена спомен‐плоча борцима из овог села који су изгубили своје животе у Другом светском рату (слика испод).

‐обележја (по хронолошком редоследу подизања или постављања):

1. Спомен‐плоча на Основној шк

Текст на

Д. Живота; Пајић Душан; Пајић Живота; Марковић Живота;

спомен‐плочи: Палим борцима у НО рату села Ћуковине:

ПоповићПетровић М. Милојко; Глигорић Ж. Славко; Мирковић В. Милисав; Мирковић В. Владисав; Сенић В. Драгослав; Сенић Д. Владисав;

Јанковић Ж. Златомир; Крсмановић М. Жарко.64

Општински одбор Савеза бораца и грађани села Ћуковине – 1968.

64 Натпис на плочи доста је оштећен па је могуће да је код читања имена дошло до погрешне интерпретације. Примедба аутора.



ШАБАЧКА КАМЕНИЦА

стављања):

‐тника палих у Првом светском рату и 26 имена бораца поги‐нулих у Другом светском рату (слика испод).65

На територији села Шабачка Каменица налазе се следећа спомен‐обележја (по хронолошком редоследу по‐дизања или по

1. Споменик борцима из Шабачке Каменице палим у Првом и Другом светском рату.

У центру села Шабачка Каменица подигнут је споменик борцима из овог села који су своје животе изгубили у Првом и Другом светском рату. На споменику се налазе имена 65 ра




Текст са црних мермерних плоча на постаменту споменика: гоза н

ћ Цвеја; Грујић Никола; Грујић Сима;

рисав; Ђурђевић Јеремија; Ђурђ

Мандић Никола; Мандић Драгутин; Мандић Нинко; Мандић Живко; Мандић Јеврем; Мандић Петар; Манојловић Јеротија; Милошевић Миливој; Милошевић Станислав; Милошевић Драгутин; Николић Драгомир; Николић Влајко; Николић Живојин; Николић Будимир;

Петровић Живојин; Петровић Драгић; Петровић Драгољуб; Петровић Божидар; Петровић Милутин; Петровић Боривој;

Петровић Драгомир; Пантелић Митар; Пантелић Милан; Поповић Иван; Поповић Александар; Поповић Живојин; Ранковић Никола; Старчевић Панта; Старчевић Никола; Тадић Душан; Тадић Ђурађ; Филиповић Јован; Филиповић Данило; Филиповић Милорад;

Филиповић Петар; Цвејић Трифун – 23. IX 1989.66

Фронтална (горња) плоча:

Божић Никола; Божић Игњат; Ђукић Бранислав; Ђурђевић Радосав; Илић Будимир; Јовановић Живко; Књежевић Остоја; Лазић

Слободан; Мандић Славољуб; Мандић Љубиша; Милић Живко; Маринковић Славољуб; Петровић Милорад; Петровић Бранислав; Петровић Сретен; Пантелић Слободан; Поповић Драгиша; Поповић Богосав; Старчевић Светислав; Тодоровић Милорад; Тадић Воислав;

Тадић Миросава; Урошевић Бранислав; Филиповић Живојин; Цветиновић Живојин.

Палим борцима у I и II светском рату – грађани Каменице.

Ју пад а (доња) плоча:

Антић Матија; Антић Живојин; Антић Миливој; Антић Панта; Антић Андрија; Антић Павле; Антић Драгић; Васић Сретен; Васић

Драгољуб; Грујић Душан; ГрујиДимитрић Добривој; Димитрић Немања; Димитрић Борисав; Ђукић Љубомир; Ђукић Сима; Ђукић Божидар; Ђукић Тикомир; Ђукић Јован; Ђурђевић Чедомир; Ђурђевић Доб

евић Тикомир; Илић Светозар; Илић Милутин; Илић Драгутин; Илић Божидар; Ивановић Милан; Ивановић Велимир; Ивановић

Милоје; Јовановић Милан; Јовановић Добросав; Јовановић Љубомир; Кнежевић Александар; Лазић Борисав; Лазић Степан.

Југоисточна (доња) плоча:

66 Списак публикован у: У: П. Мандић, Каменички јунаци у о лобо‐дилачким ратовима 1912‐1918. године, У: Коцељевачке новости, бр.

с

153., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 13. Х 2010., с. 6‐7.



3. Спомен‐плоча на звонику цркве каменичке посве‐лу Мандићу ‐ Глувцу.

Шаб а је

је ‐н

ћена устанику МиjаиНа звонику цркве Светог Великомученика Григорија у ачкој Каменици, на дан 19. јул 2009. године, постављен

спомен‐плоча устанику и јунаку из Првог српског устанка, де‐либаши Мијаилу Мандићу Глувцу из Шабачке Каменице67 који био познати мегданџија, и који је непажњом топџије погиуо у шабачкој тврђави 1910. године (слика испод).68

омен‐плочи:

т на сп

знатом мегданџији

Глув ави

Текс

07. 2009. г. грађани Тамнаве Мијаилу Глувцу по19.Првог српског устанка и осталим устаницима Тамнаве.

ац је рођен у Шабачкој Каменици – погинуо у шабачкој тврђ1810. г.

67 В. Бошковић, Почаст мегданџији Првог српског устанка, У: Коце‐љевачке новости, бр. 91., СЗР „Етно‐Коцељева“, Коцељева, 22. VII

9., с. 1 и 3. Глувцу видети у. С. Фи

20068 Детаљније о Мијаилу липовић, Михаило Глу‐вац, У: Посавотамнава (Монографија), СО Коцељева, СО Владими‐рци и Фонд НОБ Подриња, Шабац, 1983., с. 118‐119, као и у: П. Ма‐ндић, Михаило (Мијаило) Глувац, У: Тамнавски устаници 1804., Посе‐бно издање Коцељевачких новости поводом 170 година општине Ко‐цељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2009., . 10. с




Уместо закључка

Данас на територији општине Коцељева постоји 42 културно‐историјскa спомен‐обележја од друштвеног и јавног значаја, од чега је једно у приватном власништву г. Златомира Станића из Коцељеве.

Нажалост, сем спомен‐обележја у варошици Коцељева, већина њих по околним местима налази се у запуштеном или оштећеном стању и занемарена, како од житеља тих места, тако и од јавних институција које су их поставиле или подигле.

Такво стање јесте последица деструкционих историјско‐еконо‐мских околности у којима се Србија налази у последих пар деценија, а понајвише се огледа у ставу везаном за непостојећу законску регу‐лативу на локалном нивоу која не дефинише средства и одговорност одређених јавних институција које би преузеле физичку и правну бригу о свим спомен‐обележјима на територији општине Коцељева.

То је и основни разлог зашто се поједина спомен‐обележја на те‐риторији општине Коцељева налазе у запуштеном стању (или су, пак, и физички оштећена), а које нимало није репрезентативно, како за Месне заједнице на чијем подручју се таква спомен‐обележја налазе, тако ни за локалну самоуправу у целини.

Остаје нада да ће се такво стање ствари променити, али, то по‐највише зависи (ипак), понајпре и од нас самих лично. CIP ‐ Каталогизација у публикацији

a библиотекa Србије ‐ Београд

ЖИВА

мај 2014.г. : поводом 100 година о битке / [аутор изложбе и ката‐лога] Зоран А. Живановић. ‐ Коцељева иблиотека "Јанко Веселиновић",

и

Народн719:7(497.11)(083.824) 94(497.11 Коцељева)(083.824)

НОВИЋ, Зоран А., 1963‐ Спомен‐обележја општине Коцељева : каталог изложбе "Ноћ музеја", 17.

д Церске: Б

2010 (Коцељева : Internal PC printing studio of Native Museum Koceljeva). ‐ 68 стр. : илустр. ; 21 cm

Ауторова слика. ‐ Тираж 100. ‐ Подаци о аутору: стр. 67. ‐ Напомене и б ‐блиографске референце уз текст. ‐ Библиографија [Зорана А. Живано‐вића]: стр. 68.

ISBN 978‐86‐84115‐22‐7

a) Коцељева ‐ Споменици културе ‐ Изложбени каталози b) Коцељева – Историја ‐ Изложбени каталози.

COBISS.SR‐ID 207259404



Подаци о аутору 1.0 – Стручна биографија

Зоран А. Живановић рођен је 04. фебруара 1963. године у Сви‐леуви – општина Коцељева, где је и завршио основну школу. Сре‐дњу школу похађао је у Шапцу, а дипломирао је на катедри за Ме‐тодологију археолошких истра‐живања Одељења за археологију на Филозофском факултету у Бео‐граду, са темом: „Методолошки поступак за систематизацију винчанских знакова”.

Током студија био је и дугого‐дишњи сарадник Истраживачке станице Петница код Ваљева у својству ментора полазника образовно‐научних програма ИСП, где је реализовао већи број научно‐истраживачких пројеката.

Као дипломирани археолог добија посао у Завичајном музеју у Коцељеви где је стекао стручно звање КУСТОС одбранивши стручни рад пред комисијом у Народном музеју у Београду са темом «Елабо‐рат за систематска археолошка ископавања локалитета Црквине – Марковића Грмови у селу Свилеува». Године 2011. сте‐као је више стручно звање ВИШИ КУСТОС одбранивши пред комисијом у Народном музеју у Београду хабаилитациони рад са те‐мом „Систематизација археолошких локалитета општине Коцељева“.

Поред археологије, Зоран се бави и литералним стваралаштвом и своје радове објављује у разним књижевним часописима и зборни‐цима, а заступљен је и у неким антологијама.

Поред свега наведеног, археолог Зоран А. Живановић бави се и информатиком и електроником. 1

До сада су му штампане следеће књиге:

1 За детаљнију Био‐библиографију археолога Зорана А. Живановића видети: Јелена Живановић, Оглед био‐библиографија археолога Зорана А. Жива‐новића, У: Драгиње Краљице Драге, Библиотека „Јанко Веселиновић“, Коце‐љева, 2012., с. 167‐178.



2. 0 ‐ Библиографија:

1. ЛУТАЊА, Свилеува, 1992.; 2. АРХЕОЛОШКО БЛАГО ТАМНАВЕ, Коцељева, 1993.; 2. БОЈ НА СВИЛЕУВИ, Коцељева, 2004.; 3. ТАМНАВСКИ ПИСЦИ, Коцељева, 2005.; 4. БИБЛИОГРАФИЈА ПРАИСТОРИЈСКИХ СИМБОЛА И

ЗНАКОВА, Коцељева, 2005.; 5. PREHISTORIC SYMBOLS AND SIGNS FROM TAMNAVA AREA IN

NORTHWEST SERBIA – BALCAN, Koceljeva, 2006.; 6. ПОСАВОТАМНАВСКИ СРЕЗ, Коцељева ‐ Владимирци, 2007.; 7. У СЕНЦИ ЛИПЕ, Коцељева, 2007.; 8. ХРАМ СВ. АРХИЂАКОНА СТЕФАНА У СВИЛЕУВИ, Коцељева,

2008., Коаутор са: Марко Павловић; 9. ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ 1862‐1905, Коцељева, 2009.; 10. КОЦЕЉЕВИ С ЉУБАВЉУ, Коцељева, 2010. Коаутор са Биљана

Заблаћански; 11. ТРАГОВИ ПРОШЛОСТИ I, Коцељева, 2010.; 12. ПИШТОЉИ ВОЈВОДЕ ПОП ЛУКЕ ЛАЗАРЕВИЋА, Коцељева,

2011.; 13. ЕТНО‐МАКЕТАРСТВО ЉУБИШЕ ГРАОВЧЕВИЋА ИЗ

КОЦЕЉЕВЕ, Коцељева, 2011.; 14. ХРАМ СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У

КОЦЕЉЕВИ, Коцељева, 2011.; 15. РИЗНИЦА ЦРКВЕ КОЦЕЉЕВАЧКЕ, Коцељева, 2012. Коаутор са

Саво Ждеро.; 16. ИЗБЛЕДЕЛИ ПРИЗОРИ ТАМНАВСКИ, Коцељева, 2012.; 17. ДРАГИЊЕ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ, Коцељева, 2012.; 18. РЕТРОСПЕКТИВА ЦИЦЕ И ЦИЦКА, Коцељева, 2012.; 19. VLF МЕТАЛ‐ДЕТЕКТОР, GARRETT GTI 2500 PRO, БЕЗ ТАЈНИ,

Коцељева, 2013.; 20. PI МЕТАЛ‐ДЕТЕКТОР PULSE STAR II PRO БЕЗ ТАЈНИ,

Коцељева, 2013.; 21. TR METAL‐ДЕТЕКТОР DISCOVERY TREASURE FINDER 900

AUTOMATIC БЕЗ ТАЈНИ, Коцељева, 2013.; 22. GEO‐RADAR ZOND 12E БЕЗ ТАЈНИ, Коцељева, 2013.; 23. РЕТРОСПЕКТИВА ДАНИЦЕ–ДАНЕ БАБОВИЋ, Коцељева, 2013.; 24. ЖИВОТ ПРЕ ЖИВОТА – ПАЛЕОНТОЛОГИЈА ТАМНАВЕ,

Коцељева, 2013. 25. ЕНЕОЛИТСКА ГРАДИНА БОДЊИК, Коцељева, 2013.

Контакт: Завичајни музеј Коцељева, Немањина 70, 15220 Коцељева, Телефон/Факс: +381 (0)15 558 082, Мобил. телефон: +381 (0)64 80 33 178

Documents

Zoran a. Zivanovic - Spomen-obelezja Opstine Koceljeva - 2014