^ITANKA

za drugi razred osnovne {kole

2

Pri~e i pesme tvoje ~itanke

skrivaju tajna zrna lepote

i ovde-onde u wima ~u~e

rasuta sjajna zrna dobrote.

Prona|i gde su te lepe re~i,

podvuci neke slike sna`ne,

objasni likove i ose}awa,

zapamti wihove misli va`ne.

Kada otkrije{ taj tajni svet,

probaj sad i ti u svome srcu,

u svojoj ma{ti i svojoj svesci

da stvori{ sli~an il’ boqi cvet.

zadatak

crtamo i bojimo

seti se {ta smo nau~ili

glumimo

pi{emo

gramatika

kwi`evnost

govorna ve`ba

istra`ujemo

re{avamo

doma}i zadatak

smisli, ispri~aj i napi{i

re~nik

Uputstvo Vodi~

MOJE DRU[TVO I JA

^ITAMO

pri~e i pesme o drugarstvu

U^IMO I VE@BAMO

‡ basna

‡ osobine lika u pri~i

‡ poslovice

TVOJ ZADATAK ]E BITI

‡ da napi{e{ ~estitku

‡ da objasni{ kako se igraju `murke

‡ da re{i{ ukr{tenice

‡ da napravi{ limunadu s medom prema receptu

Jovan Jovanovi} Zmaj

Dobri prijateqi

4

Prijateqi dobri

{to imaju dele,

dok im sre}a sija,

zajedno s’ vesele.

A kad im se desi

zlo i naopako,

tad zajedno pla~u,

na primer ovako:

[ta zna~i kad se ka`e sre}a sija? Navedi igre kojima se igra{ sa svojim

prijateqima.

Oboj samo ona poqa na lopti u kojima su

re~i koje opisuju prijateqstvo.

Navedi {ta jo{ mo`e da sija.

[ta zna~i izraz desilo se zlo i naopako?

[ta zajedno rade dobri prijateqi u ovoj pesmi?

IS

KR

EN

LU

KA

V

DO

BA

R

GR

UB

QU

BA

ZA

N

SE

BI

^A

N

PA

@Q

IV

Miroslav Anti}

Tajna

5

Svako ima neku tajnu:

{u-{u-{u...

Neko lepu i beskrajnu,

neko tu`nu ili sme{nu,

neko zlu.

Neko svoju tajnu sla`e.

Neko odmah mami ka`e.

Neko svoju tajnu ne bi

ispri~ao ni u snu.

Neko {apne: samo tebi...

kao drugu ‡ {u-{u-{u...

Obi~no su tajne glavne

izmi{qene i qubavne.

Al’ i druge kad se zbroje,

na{e, va{e, moje, tvoje,

leve, desne, ~udne, sjajne,

sve jednako mnogo zna~e,

jer ‡ ina~e

za{to bi se zvale tajne?

I ja imam tajnu jednu

vrlo va`nu, vrlo vrednu.

Nikom drugom ‡ samo tebi

pri{apnu}u jutros wu.

Hodi bli`e: {u-{u-{u...

Sutra rano ... {u-{u-{u...

Ba{ onamo ... {u-{u-{u...

Ali nikom to ne ka`i.

Sam potra`i.

[u-{u-{u...

Prona}i }e{ vrlo lako

i vide}e{ da je tako.

Podvuci i objasni re~i koje kazuju kakvih sve

tajni ima.

Smisli i napi{i kakva se tajna krije u

re~ima „{u-{u-{u“ u slede}a tri stiha:

Hodi bli`e:

Sutra rano:

Ba{ onamo:

Drugom bojom podvuci stihove u kojima se

kazuje kako se pona{amo kad imamo tajnu.

Obja{wewa nepoznatih

re~i mo`e{ da na|e{ u

re~niku koji se nalazi

na kraju ^itanke.

Potra`i u re~niku

{ta zna~i re~

zbrojati.

Toma Slavkovi}

Ogovarawe

6

Ih, te devoj~ice!

Znaju samo za lutke

i sli~ne trice.

Sve su to mamine maze

i bakine princeze.

Ama, ka`em ti:

devoj~ice su

bezveze!

Ih, ti de~aci!

Samo se biju kô ludaci.

Ko za wih mari,

izvode samo glupe

stvari:

~upaju nam kosu

ili se keze...

Ama, ka`em ti:

de~aci su

bezveze!

Prona|i u re~niku

{ta su trice.

Objasni {ta zna~i: Ko za wih mari?

Napi{i {ta zna~i ogovarawe.

Posavetuj de~aka i devoj~icu

kako da se boqe dru`e.

[ta misli{, koja se ose}awa kriju u

ovoj pesmi?

Re{i ukr{tenicu.

1. Kada nekog sretne{ to je onda su . . . t

2. Kada se s nekim rastaje{, to je onda . . . . . . . .

3. Najlep{i deo biqke

4. 7. slovo azbuke

1.

2.

3.

4.

Ho}u-ne}u

7

[ta ne}u da uradim svom drugu ‡ drugarici

(nastavi daqe):

‡ Ne}u otkriti wegovu tajnu.

‡ Ne}u da budem cicija.

‡ Ne}u mu podmetnuti nogu.

‡ Ne}u

[ta ho}u da uradim za svog druga ‡ drugaricu

(nastavi daqe):

‡ Ho}u da mu poka`em kako da uradi

zadatak.

‡ Ho}u da mu pozajmim kwigu.

‡ Ho}u

Napi{i svom drugu ili drugarici ~estitku za ro|endan. Adresiraj je. Pazi na veliko slovo.

@an Lafonten

Lav i mi{

8

Bio jednom jedan lav ‡ i to kakav! Velik,

zubat, grivat, repat, sa {apurda~ama kao lopate.

E, taj je jednom uhvatio oma{kom mi{a ‡

ovoli{na!

„Lave, pu{taj“, pisnuo je mi{, „nemoj me

u`inati, mo`da }u ti nekad u `ivotu biti od

koristi!“

„Ti?!“, podrugnu se lav. „Kako ti, bre malac,

mo`e{ meni ovakvom biti od koristi?“

„Nikad se ne zna“, odgovori mi{.

„Neka ti bude, de~ko“, re~e lav i pusti mi{a.

Ubrzo posle toga lovci razape{e mre`u za

divqa~ i lav se zaplete u wu. Trzao se, kidao,

besneo, urlao ‡ uzalud, iz mre`e se nije mogao

ispetqati. [to je vi{e snage upotrebqavao, sve

se vi{e zaplitao. Bli`io mu se kraj.

Mi{ je, me|utim, ~uo lavqu riku i pohitao da

vidi {ta se doga|a. Stigav{i na lice mesta,

rekao je:

„Bogme se jedan itekako zapetqao!“

„Pro|i me se“, jeknu lav. „Sa mnom je gotovo!“

„Neka, neka“, re~e mi{, „samo ti miruj, {ta je

gotovo a {ta nije vide}emo!“, pa izgricka mre`u

u parampar~ad.

Sko~i lav veselo i izqubi mi{a kao najboqeg

prijateqa. Sad je video kad ko kome mo`e

vaqati.

Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima

`ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi.

Prona|i u re~niku {ta

zna~e izrazi i re~i:

itekako se zapetqati,

ovoli{ni, malac,

podrugnuti se i

parampar~e.

Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje lav.

Napi{i kako se lav pona{ao prema mi{u na

po~etku pri~e.

Podvuci re~enicu iz koje se vidi kako se lav

pona{ao prema mi{u na kraju pri~e.

Objasni za{to se lav promenio.

Nastavi ovu pri~u. Smisli i ispri~aj kako je

lav pomogao mi{u.

Kako poma`emo jedni drugima

9

Razmisli i napi{i kako mo`e da pomogne neko ko je

visok onome ko je nizak.

Kako mo`e da pomogne nizak visokome?

Kako mo`e da pomogne neko ko je debeo onome ko je

mr{av? Smisli i napi{i.

Kako mo`e neko ko je mr{av da pomogne debelom?

Branko ]opi}

Do`ivqaji ma~ka To{e

10

Ma~ak To{o i [arov raspali{e da pje{a~e

uz rijeku prema onome klancu na ~ijem je ulazu

bio ~i~a Tri{in mlin. Uz put se [arov svaki

~as zadr`avao ~itaju}i pomo}u nosa ze~je

tragove.

„Idi ovim tragom ‡ pisalo je mirisavim

ze~jim {apama ‡ i ta~no gdje on prestaje, tamo

po~iwe zec.“

Ma~ak To{o, opet, wu{kao je oko rupa

poqskih mi{eva i po raznim znacima, samo

wemu vidqivim, ~itao spisak uku}ana.

„Ovdje `ivi poqski mi{ @ivko Brki} s

familijom i s hromim ujakom Cijukalom.“

[to su se primicali bli`e ~i~a Tri{inom

mlinu, To{ino srce sve je ja~e udaralo. Najzad

se izme|u vrba i jova pokaza siv mlinski

krov.

‡ Eno ga! ‡ uzviknu ma~ak To{o.

U istom trenutku [arov pomirisa neki trag

u kukuruzima i po~e da re`i:

‡ Oprezno, To{o, ovuda je maloprije pro{ao

onaj tvoj @u}o!

Obojica dobro otvori{e o~i i polako

krenu{e kroz kukuruze prema mlinu, [arov

naprijed, a To{o iza wega. Tek {to su izi{li

na kraj wive, ugleda{e na maloj zaravni pred

mlinom gomilu koko{aka i vrabaca i me|u

wima psa @u}u. On se tamo ko~operio i

glasno se hvalio:

‡ Au-vau, da samo znate kako sam jurio

ma~ka To{u! Jurio sam ga, jurio sve do kraja

svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao

sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata.

‡ @iv, `iv? ‡ pitali su vrapci.

‡ @iv, `iv, jakako! ‡ {epurio se @u}o. ‡

Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po

vratima i mijau~e: „@u}ove-juna~ino, pusti me

da u|em!“

Dok je to iz kukuruza prislu{kivao, ma~ak

To{o sav se nakostrije{i od velike qutine i

do|e sli~an velikom je`u.

‡ [arove, pusti me naprijed, a ti se sakrij

iza mojih le|a, pa kad @u}o jurne ovamo, sko~i

i do~ekaj ga.

[arov prile`e na ivici kukuruza, a ma~ak

To{o stade ispred wega i povika:

‡ Mijau, izi|i mi na megdan, buvolov~e

@u}o, la`ove jedan, kradqiv~e bra{na, ze~ja

porugo, prase}a wu{ko!

Iznena|en, @u}o od velikog ~uda proguta

la` koju je upravo htio da ka`e, pa onda, da se

ne bi osramotio pred koko{kama, jurnu punom

brzinom prema ma~ku To{i urlaju}i:

‡ Oprosti se s repom i u{ima, vi{e ih

ne}e{ vidjeti!

Poput oluje, @u}o se sru~i do kukuruza, ali

ma~ak To{o muwevitom brzinom odsko~i u

stranu, a @u}o se istog trenutka sudari s

velikim [arovom i...

... i nastade okretawe, prevrtawe, lajawe,

ski~awe, pra{ewe, kotrqawe i re`awe. Dvije

lopte muwevito su se prevrtale i letjele

jedna preko druge, sve dok `uta lopta ne

odsko~i daleko u stranu, pretvori se u @u}u

i, koliko su je noge nosile, strugnu niz rijeku

prema selu.

‡ Aha, dr`i ga, dr`i ga! ‡ podrugqivo

povika za wim To{o.

U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i:

raspaliti, klanac, ko~operiti se,

jakako, nakostre{iti se, prilegnuti,

poruga, pra{iti, strugnuti,

naheriti se i ledina.

11

^i~a Tri{o je vidio iz mlina zavr{etak te

velike borbe, a kad je jo{ prepoznao i svog

To{u, sko~io je od radosti kao jarac, bacio

uvis bra{wavu kapu i povikao:

‡ Ovamo, To{o, stara hajdu~ino, da te tvoj

~i~a zagrli! Ovamo i toga hrabrog [arova,

koji je protjerao kradqivca @u}u!

Ehej, bilo je tu zagrqaja da se od wih

naherio mlin, pa suza radosnica da se

orosila ~itava ledina pred mlinom, bilo je

uzdaha da su {umjele sve okolne vrbe i jele i

toliko pri~awa da o tome i danas brbqaju

svrake i vrapci.

(Odlomak iz kwige Do`ivqaji ma~ka To{e)

Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu:

1. ^itawe tragova `ivotiwa.

2. @u}a se hvali{e.

3. @u}a i [arov se bore.

4. Susret prijateqa.

Doma}i zadatak:

Podvuci mesta u pri~i iz kojih se vidi da su

ma~ak To{a, pas [arov i ~i~a Tri{a

prijateqi i objasni ih.

Glavni lik ove pri~e je:

Ostali likovi iz ove pri~e su:

Mesto radwe ove pri~e je:

Vreme radwe u ovoj pri~i je: (Zapazi neke detaqe

koji }e ti pomo}i da otkrije{ vreme doga|awa;

npr. po re~ima „[arov pomirisa neki trag u

kukuruzima“ mo`e se zakqu~iti da je godi{we

doba u kojem se de{ava radwa leto. Zna~i, vreme

radwe u ovoj pri~i je: leto).

Opi{i borbu psa @u}e sa psom [arovom.

Popuni tabelu o osobinama psa @u}e.

pona{awe osobina

Svaki lik iz pri~e ima neke osobine.

Te osobine se vide iz wegovog pona{awa.

Hvali se pred koko{kama.

hvalisav je

la`qiv je

Razbrajalica za `murke

12

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9.

U desetoj ba{ti,

mnogo vo}a raste,

kru{ka, jabuka, {qiva.

Na {qivi gnezdo,

u gnezdu jaje,

u jaju belance,

u belancu `umance,

u `umancu pi{e „I[“

‡ ti `muri{.

Ovde napi{i jo{ neke razbrajalice koje

zna{.

Navedi imena igara u kojima koristi{

razbrajalice.

Nau~i ovu razbrajalicu napamet.

Treba}e ti za neku igru.

Kako se igraju `murke

13

Gledaj ove slike i opi{i kako se igraju `murke.

Radomir Putnikovi}

Nilski kow i antilopa

14

Bio neki nilski kow koji je mislio da je

lep, jak i, uop{te, zgodan momak. Jednom, kad je

mislio da ga niko ne gleda, zagazi u baru pokraj

reke i zagleda se u svoj lik u vodi.

„Nije da se hvalim, ali ba{ sam lep de~ko!“,

re~e samom sebi. „Imam usta puna zdravih, jakih

zuba kao u kowa. Moje o~i su pitome i qupke kao

u `abe. Glas mi je zvu~an, podse}a na sviwsko

groktawe. Noge su mi stabilne i sna`ne kao u

slona. Kada hodam zemqa podrhtava poda mnom.

Ko jo{ mo`e da se pohvali da ima najlep{e {to

imaju kow, `aba, sviwa i slon?!“

Jedna antilopa, koja je do{la na obalu reke

da se napije vode, ~ula je {ta je nilski kow

rekao o sebi. Ona mu se pribli`i i re~e:

„Ti si mo`da lep kao nilski kow i verovatno

simpati~an drugim nilskim kowima. Me|utim, ja

mislim da nije mnogo va`no kako neko izgleda.

Va`nije je biti dobar i qubazan prema drugima,

{to se za tebe ne mo`e re}i. Obi~no se bez

druga {eta{ obalom reke i govori{ sam sa

sobom. Mo`e{ li mi re}i koliko prijateqa

ima{?!“

Nilski kow je mislio ko mu je prijateq.

Mo`da majmun? No, priseti se da je jednom

upla{io majmuna. Mo`da mu je slon prijateq?

Wemu je neu~tivo okrenuo le|a. A mo`da bi

`aba mogla da bude wegov prijateq? Ovde se sa

`aqewem priseti da je `abu pre nekoliko dana

prigwe~io.

Nilski kow je mislio i mislio i izme|u svih

`ivotiwa nije mogao da na|e ni jednu koja mu je

bila prijateq.

15

Nilski kow se zastide zbog ovoga. Skromna

i dobronamerna, antilopa je stajala pred wim

i ~ekala odgovor. Izgledala je veoma qupko.

„Zna{ {ta?“, re~e antilopa naposletku. „Ja

}u da budem tvoj prijateq. Me|utim, `elim da

za mene u~ini{ jednu malenkost. Molim te da

vi{e ne ska~e{ u vodu kad ide{ da se kupa{.“

Nilski kow je bio veoma zadovoqan {to }e

antilopa da bude wegov prijateq. Da bi joj

pokazao kako mo`e da bude pa`qiv, zakora~io

je veoma polako u reku. Ni jedna jedina

kapqica tom prilikom nije poprskala

antilopu.

Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u.

Prona|i i podvuci jednom bojom re~i kojima se

opisuje kako izgleda nilski kow.

Drugom bojom podvuci re~enice u kojima se

govori kakva je i kako izgleda antilopa.

Za{to nilski kow nije imao prijateqe?

Objasni {ta zna~i re~enica:

Prijateqe sti~emo pa`wom i qubazno{}u.

Upi{i u ukr{tenicu samo re~i koje ozna~avaju

prijateqstvo:

nesebi~nost, drugarstvo, pa`wa,

dobrota, istina, la`, tolerancija,

hrabrost, pravda, qubav, mr`wa,

saose}awe, po{tovawe, ponos.

p

r

i

j

a

t

e

q

s

t

v

o

Narodne poslovice o prijateqstvu

16

Ni u {ali ne treba

vre|ati prijateqa.

(latinska poslovica)

Prijateq se

u nevoqi poznaje.

(srpska poslovica)

Nema zime dok ne padne iwe, ni prole}a dok

sunce ne sine, ni radosti dok ne deli{ s kime.

(srpska poslovica)

Prijateqi se ne vuku za nos,

ve} jedan drugome ~uvaju ponos.

(srpska poslovica)

Prijateqstvo je kao biqka:

ako je ne neguje{ ‡ uvenu}e.

(srpska poslovica)

Objasni kako si razumeo ove poslovice.

Oboj istom bojom dva lista sa poslovicama

koje imaju sli~no zna~ewe.

[ta zna~i izraz ~uvati nekome ponos?

[ta zna~i izraz vu}i nekoga za nos?

Poslovica je kratka i mudra

narodna izreka o `ivotu.

Kad led po~ne da puca,

zna}e{ ko ti je prijateq.

(eskimska poslovica)

Limunada s medom

17

Recept za dve osobe

Za pripremu

ove limunade

potrebne su:

• 2 ka{ike meda

• 1 limun

• 2 ~a{e vode

1. Limun iseci napola.

(Neka ti neko stariji

pomogne!) Iscedi iz

wega sok.

2. Sipaj sok u mawi bokal

i dodaj med. Dobro

prome{aj, sve dok se

med i sok ne sjedine.

3. Sipaj u bokal vodu i

dobro prome{aj.

4. Limunada s medom se

lako i brzo pravi.

Pripremi je i popij

zajedno sa svojim

drugom.

Napi{i u svesci jo{ jedan

recept i nacrtaj ono {to ti

je bilo potrebno.

Doma}i zadatak:

1.2.

3.

4.

SETI SE {ta smo nau~ili...

18

Pove`i

po~etak

re~enice sa

pravim

nastavkom.

Proveri ta~nost svojih

odgovora u re{ewu koje se

nalazi na kraju ^itanke.

Upi{i broj osvojenih poena.

Basne glavni lik, ostali likovi,

vreme i mesto radwe

su pri~e u kojima `ivotiwe

govore i pona{aju se kao qudi

su kratke i mudre narodne

izreke o `ivotu

GLAVNI LIK u pri~i

VREME RADWE u pri~i

MESTO RADWE u pri~i

OSOBINE LIKA

vide se iz wegovog

pona{awa.

Poslovice

U pri~i se

odre|uje

Podse}amo se

[TA OSE]AM, [TA OSE]A[

^ITAMO

pri~e i pesme koje govore o ose}awima

U^IMO I VE@BAMO

‡ zagonetke

‡ re~i koje se rimuju

‡ re~i koje imaju sli~no zna~ewe

‡ re~enice (upitna, zapovedna, obave{tajna)

TVOJ ZADATAK ]E BITI

‡ da smisli{ i napi{e{ zagonetke

‡ da napi{e{ sastav o poklonu koji te je obradovao

‡ da sastavi{ spisak za kupovinu

‡ da dovr{i{ strip

‡ da napi{e{ vic

Jovan Jovanovi} Zmaj

Mrak

20

Mislio bi ~ovek

Kad pogleda mrak

Da je stra{no mo}an,

Da je silno jak.

To bi bilo naopako ‡

Al’ na sre}u nije tako:

Sve}icu za`e`i,

Mrak od tebe be`i.

Prona|i u re~niku i napi{i {ta zna~e re~i:

Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje kakav

je mrak.

Napi{i za{to nam se ~ini da je mrak stra{no

mo}an.

Prona|i i upi{i re~i koje imaju sli~no

zna~ewe.

za`e}i ‡

mo}an ‡

s

t

r

a

h

me

je,

boji

m

s

e

m

r

a

k

,

b

e

`

i,

ja

k

,

pl

a{

im

se

pom

r~ina

b

r

i

{

i

mo}an

od

l

azi

ta

m

a

sil

an

21

Kako se de~ak ose}ao u mraku?

Za{to?

Za{to?

Nacrtaj ovde sebe, upla{enog.

Kako se de~ak ose}ao kada je upalio svetlo?

Kako se ti ose}a{ kada si u mraku?

Napi{i ~ega se pla{i{.

Nikola Jeremi}

Prkosna kru{ka

22

Pored puta kru{ka `uta na visokoj stoji

grani. Poku{ali mali{ani, poku{ao mrki meda,

poku{ali svi odreda, pre vremena, jo{ za leta,

da je skinu sa drveta.

Al’ se kru{ka nije dala. Sve je redom

obrukala. A na kraju ‡ nije {ala ‡ sa grane je

sama pala.

Napi{i kako bi meda ispri~ao ovaj doga|aj.

Kako bi kru{ka ispri~ala ovaj doga|aj?

Smisli i napi{i re~i koje se rimuju.

meda, deda, , ,

{ala, znala, , ,

drveta, leta, , .

U re~niku pi{e {ta zna~i re~ prkosan.

Potra`i zna~ewe na kraju ^itanke.

Qubivoje R{umovi}

Lake zagonetke Malo te`e zagonetke

23

Ko }e prvi da se seti

KRILA NEMA

POQEM LETI

Setio se jedan Petar

TO JE VETAR.

A ko li }e ovo biti

IGLE IMA

NE ZNA [ITI

Setila se Nena sama

JE@ S BODQAMA.

Ko se tako ve{to krije

OKLOP IMA

VITEZ NIJE

Setio se Miki {ta je

KORWA^A JE.

Upi{i odgovaraju}i broj u kru`i} pored

crte`a.

1. Nit {u{nu, nit bu{nu, a u ku}u do|e.

2. Oca nema, majke nema, a svako se jutro ra|a.

3. Vodom ide ‡ ne bu}ka, travom ide ‡ ne {u{ka.

Smisli i napi{i zagonetke za

stolicu i za prozor.

Smisli i napi{i zagonetke za

kru{ku i za medveda.

Zagonetka je igra re~i koja se sastoji od

neobi~nog pitawa u kojem se krije odgovor.

Zlata Vida~ek

Inat

24

Sima se sino} naqutio na mamu. Nije htela da ga pusti da se

du`e igra u dvori{tu. Bio je, istina, ve} mrak, ali neki wegovi

drugovi ostali su i posle wega. Samo je on morao da ode ku}i.

Za vreme ve~ere je }utao i oti{ao na spavawe qut. Kada se

jutros probudio, svega se setio. I qutina se vratila.

Sko~io je s kreveta. Usne stisnuo i napu}io. Namrgodio se.

Ni{ta ne pita. Ni sa kim ne razgovara.

„Simo, donela sam ti ~okoladu s le{nikom“, ka`e mama tek

{to se vratila sa pijace. U ruci joj pun zembiq.

„Ne mogu“, odgovori Sima.

„Uzmi! Vrlo je ukusna. Nisi, vaqda, jo{ uvek qut?“

„Ne mogu“, ponavqa tiho.

„Dobro, kad ne}e{. Poje{}emo je tvoja sestra i ja.“

Sima i daqe }uti. A kad je pod sestrinim zubima zakrckao

le{nik, samo je trepnuo. Ubrzo vi{e ~okolade nije bilo. Od we

je ostao samo komad svetlog staniola. Sestra ga je pa`qivo

ra{irila, ispravila savijene uglove i stavila me|u listove

kwige.

„Eto, kakve ste. Ni{ta mi niste ostavile!“, mrko je {apnuo

Sima.

„Mama ti je dvaput nudila. [to nisi uzeo?“

„Da mi je bar jo{ jednom ponudila, sigurno da bih uzeo. Ali ona

nije htela. Za inat.“

Ko se u pri~i inatio?

Kako se ~ovek ose}a kada se inati?

[ta je Sima trebalo da u~ini?

U re~niku }e{ na}i zna~ewe

re~i inat i zembiq.

Re~enice

25

U pri~i „Inat“ prona|i i iz we prepi{i

po jednu:

Gledaj sliku i napi{i o woj

po jednu:

upitnu re~enicu

zapovednu re~enicu

obave{tajnu re~enicu

Na kraju svake re~enice stavi

odgovaraju}i znak: . ? !

upitnu re~enicu

zapovednu re~enicu

obave{tajnu re~enicu

Za{to pla~e{

Ja sam se naqutila

Kupi mi ~okoladu

Ne vi~i na mene

Gde je moja ~okolada

On me je obradovao

Doma}i zadatak:

Seti se nekog doga|aja kada si se inatio. Opi{i ga.

Smisli i napi{i naslov.

Jovan Jovanovi} Zmaj

Hvala

26

Evo, draga de~ice,

Vo}a svakojaka:

Gro`|a crna, gro`|a bela,

Jabuka, kru{aka!

Ove lepe darove

Jesen nam je dala.

Draga na{a jeseni,

Od srca ti hvala!

Setimo se prole}a,

Wegovih cvetova,

[to nam cve}e obe}alo,

Evo tih darova!

Ove lepe darove

Jesen nam je dala.

Draga na{a jeseni,

Od srca ti hvala!

Napi{i koje nam darove daje jesen.

Smisli druga~iji naslov za ovu pesmu.

Napi{i kako razume{ stihove:

[to nam cve}e obe}alo,

Evo tih darova!

Zamisli da treba da ide{ na pijacu.

Napravi spisak onoga {to `eli{ da kupi{.

Spisak

,

,

,

,

,

,

,

,

.

27

Napi{i sastav o tome kako si se obradovao poklonu. Seti se nekih detaqa.

Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

P

i{

emo

s

a

stav

• Kada si dobio poklon?

• Ko ti ga je poklonio?

• Koji je to bio poklon?

• Opi{i kako je

izgledao.

• Kako si se ose}ao kada

si dobio poklon?

• [ta si tada rekao?

• [ta si tada pomislio?

Dositej Obradovi}

Pas i wegova senka

28

Nosio pas par~e mesa. Prolaze}i pored reke,

spazio je u vodi svoju senku. Pomislio je da je u

vodi neki drugi pas. U~ini mu se da je u ustima

onog drugog psa ve}e par~e mesa, pa sko~i da mu

ga otme. Pri tome ispusti svoj komad, te mu ga

voda odnese. Posle toga pas se ~udio kako u isti

mah nestado{e oba komada mesa.

[ta je pas pomislio kada je video senku

u vodi?

Jedna narodna poslovica ka`e: Ko tra`i ve}e,

izgubi iz vre}e. Objasni po ~emu su sli~ne ta

poslovica i ova pri~a.

Objasni {ta zna~i re~ zavist.

Otkrij i napi{i re~i koje ozna~avaju ose}awa.

Zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an.

Ova pri~a je: a) poslovica b) basna v) zagonetka

DOSTRA

TRASH

SEB

]ASRE

BAQUV

29

Dovr{i ovaj strip. Smisli i napi{i {ta je pas u sebi govorio.

1. 2.

3. 4.

Dragomir \or|evi}

Ej kako bih

30

Ej kako bih rado pisnô

Da je prawe beskorisno

I digao bune

Na one sapune

Ej kako bih i to smesta

Zabranio ona testa

I pre{ao glatko

Na {nicle i slatko

Ej kako bih da ne boli

Rekô re~-dve i o {koli

I uz zvuke reske

Pocepao sveske

Ej kako bih vi{e-mawe

Ukinuo i spavawe

I kô svaki pravi

@iveo na javi

Potra`i u re~niku {ta zna~e

re~i pisnuti, testo, rezak i java.

Napi{i protiv ~ega se sve de~ak buni u ovoj

pesmi.

Napi{i u ~emu se sla`e{ sa ovim de~akom.

U ~emu se ne sla`e{ sa ovim de~akom?

Izbroj koliko ova pesma ima stihova.

Izbroj koliko ova pesma ima strofa.

1.

2.

3.

4.

31

Postavi tri pitawa de~aku iz ove pesme.

Objasni de~aku iz ove pesme {ta je to

{to je lepo u {koli.

Re{i rebuse.

(iduq) (agonots) (subotua)

(a}uk) (atekar) (oatep)

Zavr{i ove re~enice:

Dobro se ose}am kada

Qut sam kada

Brinem se kada

Radujem se kada

1.

2.

3.

Grozdana Oluji}

[arenorepa

32

U buci zoolo{kog vrta mali{ani su obi~no

zastajali pred kavezima s majmunima, pa

odlazili da se dive slonovima i fokama.

Samo je jedna devoj~ica, ~ije je plavo teme

jedva dopiralo ~uvaru do pojasa, redovno

odlazila do kaveza iza ~ijih je re{etaka

`iveo tigar. Zatim je, sve dok se vrt ne zatvori

ili je roditeqi ne odvuku ku}i, stajala ne`no

gledaju}i u zver ~ije su se zenice pri jakoj

svetlosti skupqale u o{tru crnu prugu.

^uvaru se ~inilo da i zver posmatra

devoj~icu s ne`no{}u u o~ima, kao da

pogledima vode neki nemi, tajni razgovor. Na

trenutke mu je jedva uspevalo da ga prepozna.

Je li mogu}e da je to ona ista zver ~iji urlik

ledi krv u `ilama i qudima i `ivotiwama, a

udarac {ape ugiba re{etke kaveza?

S ~u|ewem i nevericom ~uvar je gledao kako

se tigar u detetovom prisustvu mewa, kako mu

kretwe postaju bla`e a o~i, uprte u devoj~icu,

pitomije. „Pa, on bi se kao psi} sklup~ao kraj

detetovih nogu, samo da je kavez otvoren!“,

pomisli ~uvar ne veruju}i sopstvenim o~ima:

wu{ke oslowene o {ape, tigar je le`ao,

gledao u devoj~icu, i preo.

‡ Pusti me da ga pomilujem! ‡ zamoli

devoj~ica jednoga dana ~uvara, a ovaj zadrhta

od u`asa i odlu~i da je ni za trenutak ne

ostavqa samu s tigrom.

Ko zna koliko je puta devoj~ica dolazila!

Koliko dugo stajala i gledala u tigra! Zvezde

dane ne broje. Nedeqe i meseci su prolazili

ulivaju}i se u prole}a, leta i zime kao {are s

tigrovih le|a u rep.

Devoj~ica je prosto bila op~iwena tim repom,

jer se ~as umilno uvijao tigru oko {apa, ~as

gnevno udarao o re{etke. Aj, kad bi neko, makar

na tren, pustio tigra iz kaveza! Devoj~ica je s

tugom gledala zarobqenu zver, a tigar je, kao da

ne{to naslu}uje, pru`ao {apu ka woj.

Majka s nelagodno{}u opazi suzu u oku

devoj~ice, tr`e je i odvu~e od kaveza, a te

iste ve~eri otkri da je ~itava devoj~icina

crtanka ispuwena crte`ima mo}ne prugaste

zveri. „Pa, ona tigra voli vi{e od roditeqa!“

‡ prolete joj kroz glavu.

‡ Nema vi{e odlazaka u zoolo{ki vrt,

zapamti! ‡ pripreti qubomorno, pa gurnu

crtanku u ladicu. ‡ Dosta je meni tih

gluposti... ‡ I majka qutito zalupiv{i

vratima iza|e iz detetove sobe, a devoj~ica

izvadi crtanku i stavi je sebi pod uzglavqe,

pa le`e, ali ~itave no}i ne sklopi oka od

vatru{tine i povra}awa.

[ta sve nisu ~inili roditeqi da joj

pomognu, pa ni{ta. ^ak su i crte` s tigrom

stavili iznad detetovog kreveta, ali mala je

nao~igled svih sve br`e kopnela.

U svom kavezu, odbijaju}i hranu, kopneo je i

tigar. Niko nije mogao da odredi od ~ega boluje,

ali on je iz dana u dan postajao sve tawi i sve

mawi. „Ako ovako nastavi, uskoro ga ne}e ni

biti!“, promrmqa ~uvar setiv{i se da ve}

danima kraj tigrovog kaveza nije video plavokosu

devoj~icu, pa uzdahnu. „Verovatno tigar za wom

tuguje!“ ‡ pogleda jo{ jednom izmr{avelu zver,

re{en da sutra o svemu obavesti upravnika.

Zatim jo{ jednom obi|e vrt, pa le`e.

33

Dugo nije mogao da zaspi, a kada je zaspao, pred

samu zoru, tr`e ga urlik tigra. Zaboraviv{i ~ak

da obu~e kaput, on potr~a ka tigrovom kavezu.

Stigav{i nadomak kaveza, on zastade kao ukopan.

„Sawam li ja ovo?“, upita se kad vide zakqu~ana

vrata i prazan kavez. „Nije tigar vrabac, pa da

izleti kroz re{etke!“ Jo{ jednom optr~a prazan

kavez, pa ~itav zoolo{ki vrt, ali tigru ni traga.

Istoga trena, detetova majka ~u devoj~icin

razdragani smeh i, ne veruju}i sopstvenim

u{ima, sko~i s kreveta. Ulete u detetovu sobu i

gotovo zaneme od ~uda. Kraj samog detetovog

uzglavqa le`ala je prugasta, {arenorepa ma~ka

i prela, a devoj~ica se smejala.

Iza prozora rumenila se zora. I prozor i

vrata bili su zatvoreni. Otkuda ma~ka? Nikada

sli~nu woj nije videla, a ipak joj je odnekud

poznata...

Majka nehotice podi`e pogled ka zidu i

kriknu. Sa crte`a, pravo u wu, gledao je prugasti,

{arenorepi tigar. U detetovom krevetu le`ala je

ista takva prugasta, {arenorepa ma~ka sa

o{trom, crnom prugom umesto zenica. Od zebwe

majka zadrhta. „Da se nije tigar u ma~ku

pretvorio?“, pomisli, pa odmahnu rukom. „Ne

budali!“, prekori samu sebe. „Ma~ka je ma~ka,

a maloj je uz wu, o~igledno, dobro!“

Ve} pred kraj toga dana majka opazi da

devoj~ica lak{e di{e i, obradovana, zaboravi i

tigra i svoju zebwu.

Devoj~ica se sve ~e{}e smejala, a [arenorepa

se od we nije odvajala. U mraku, kao `i{ci,

gorele su wene o~i. „Pa ona to kao pas

stra`ari!“, prolete majci kroz glavu. „Kad jede?

Kada spava?“, upita se, pa ushi}ena detetovim

sve br`im oporavkom zaboravi svoja pitawa.

Kao ki{a niz oluk tekli su dani. Devoj~ica je

ve} po~iwala da ustaje sa kreveta i pomalo hoda

po sobi pra}ena prugastom {arenorepom ma~kom.

34

Podvuci u pri~i slede}a mesta i objasni ih:

Opi{i glavne likove iz ove pri~e ‡

devoj~icu i tigra. Prilikom opisivawa

seti se re~i kojima ih pisac opisuje i objasni kako

ih zami{qa{. Opi{i kako izgledaju, kako se

pona{aju, koje su wihove osobine.

Lik devoj~ice:

Lik tigra:

Za{to je majka zabranila devoj~ici da odlazi

u zoolo{ki vrt?

Za koji deo pri~e mo`e{ re}i da se u

stvarnosti nije mogao dogoditi?

Za{to se devoj~ica razbolela?

Re{i rebus.

Smisli i napi{i poruku ove pri~e.

• devoj~ica gleda tigra u kavezu

• tigar gleda devoj~icu

• tigar se mewa kada upoznaje devoj~icu

• tigar i devoj~ica postaju prijateqi

Kona~no, do|e i dan da krene u {kolu. Ona

razdragano zgrabi torbu i polete niz ulicu,

unapred se raduju}i susretu s drugovima i

drugaricama iz razreda.

Istoga trena [arenorepe nestade, a ~uvar,

prolaze}i kraj nedeqama praznog kaveza, iza

re{etaka ugleda tigra.

(e{ip es jat ilov es ok)

Vidi u re~niku {ta zna~e re~i:

{arenorep, neverica, op~initi,

ladica, uzglavqe, vatru{tina,

kopneti, zebwa, budaliti, `i`ak,

ushi}en i razdragan.

Dobrica Eri}

^uo sam

35

Objasni za{to pesnik ka`e da livada zri~e,

`ubori i pu}puri~e?

Objasni stihove:

^uo sam kako ona pevu{i

kada joj sunce sine u du{i.

[ta zna~i: Kada se otac naobla~i?

Koje ose}awe u tebi izaziva ova pesma?

Kako pesnik opisuje maj~in glas?

Napi{i koji zvuci tebi najvi{e prijaju. Za{to?

^uo sam kako p~elica zuji

kad med iz cveta kroz wu prostruji.

^uo sam kako ki{a pqu{ti

i kako zrela p{enica {u{ti.

^uo sam kako livade zri~u

kako `ubore i pu}puri~u.

^uo sam kako majka pla~e

i krije suze u maram~e.

^uo sam kako ona pevu{i

kada joj sunce sine u du{i.

Sve sam ja ~uo i znam {ta zna~i

kada se otac naobla~i.

Mada mi svaki ne`ni zvuk prija

meni je ipak najmilija

Starinska svirka maj~inog glasa

blaga kô `ubor re~nih talasa.

Zna~ewe re~i

pu}purikati prona}i

}e{ u re~niku.

Andra Frani~evi}

Zabrinuti roditeqi

36

Rekla guska gusku ju~e:

„Gde je, du{o, na{e lu~e, gu{~e na{e `uto?“

„Ne znam“, ka`e gusan beli, „nema lole ve}

dan celi. Nekud je odlutô.“

A guski je bilo `ao, pa sve:

„Jao, jao, jao, kuku meni, dru`e! Pojela ga

mo`da `aba, il’ prebila nogu baba {to joj jede

ru`e“.

[ta je gusan na to znao, no se i on rasplakao,

pla~e kao pqusak. Plakali su ispod duda,

plakali su prosto svuda i guska i gusak.

^uo jedan leptir ovo, pa ih pita:

„[ta je novo, dve gu{~ije glave?“

A kad ~uo koga tra`e, nasmeja se, pa im ka`e:

„Ba{ ste guske prave! Ta eno vam va{eg lole

na zelenoj bari dole, a gde bi ina~e? Najeo se

kao prasac, ne mo`e da ga~e“.

Za{to su roditeqi bili zabrinuti?

Izgovaraj glasno vi{e puta:

Napi{i kako su se roditeqi pona{ali kada su

bili zabrinuti.

Koja je osobina gu{~eta iz ove pri~e? Podvuci

odgovor koji smatra{ ta~nim.

a) pla{qivo je b) pa`qivo je v) neodgovorno je

V, VA, VO, VI, VE, VU

L, LA, LO, LI, LE, LU

Q, QA, QO, QI, QE, QU

C, CA, CO, CI, CE, CU

^, ^A, ^O, ^I, ^E, ^U

X, XA, XO, XI, XE, XU

\, \A, \O, \I, \E, \U

U re~niku prona|i zna~ewe re~i lola.

[aqiva strana

37

Za{to mama kengur

ne voli ki{ne dane?

‡ Zato {to se tada

deca igraju unutra.

Za{to ptice

u jesen lete

na jug?

‡ Zato {to

im je daleko

da hodaju.

Napi{i jedan vic koji zna{.

U~iteqica proziva |ake:

„Neda Doki}!“

\aci u horu odgovaraju:

„Nije tu!“

U~iteqica se naquti,

pa podviknu:

„Mir! Mo`e ona i sama

da odgovori!“

SETI SE {ta smo nau~ili...

38

Zaokru`i slovo

ispred odgovora

za koji misli{ da

je ta~an.

Proveri ta~nost svojih

odgovora u re{ewu koje se

nalazi na kraju ^itanke.

Upi{i broj osvojenih poena.

mrak ‡ tama ‡ pomr~ina

Ovo su:

a) re~i sa sli~nim zna~ewem

b) re~i sa suprotnim zna~ewem

^itav dan ide,

iz ku}e ne izlazi.

Ovo je:

a) poslovica

b) zagonetka

RE^ENICE

OBAVE[TAJNE

ZAPOVEDNE

UPITNE

RE^I KOJE SE RIMUJU MEDA ‡ DEDA

Podse}amo se

.

!

?

KO DOBRO ^INI,

DOBRIM MU SE VRA]A

^ITAMO

pri~e i pesme koje govore o dobrim delima

U^IMO I VE@BAMO

‡ odvojeno pisawe re~i

‡ slogovawe i rastavqawe re~i na kraju reda

‡ potvrdne i odri~ne re~enice

‡ samoglasnici i suglasnici

‡ re~i sa uve}anim zna~ewem

‡ re~i sa umawenim zna~ewem

‡ pisawe dve ta~ke i zareza

TVOJ ZADATAK ]E BITI

‡ da napi{e{ pri~u o stonogi koja kupuje cipele

‡ da objasni{ kako se do~ekuju gosti

‡ da pomogne{ mravima da se mimoi|u na putu

‡ da popuni{ tabelu ‡ pesnici i pesme

Dragan Luki}

Pardon

40

Sreo slon

u {etwi

stonogu

i zgazi joj

trideset

i tre}u

nogu.

U~tivo surlu

podigô slon

i rekô:

„Pardon“.

Upi{i u ukr{tenicu re~i u~tivosti: izvoli,

oprosti, molim, hvala, prijatno.

Objasni iz ~ega se vidi da je slon bio u~tiv?

Zaokru`i samo one re~enice kojima se

pokazuje lepo pona{awe.

U re~niku na|i {ta zna~e

re~i pardon i u~tivo.

Kad nekoga gurne{.

Kad te neko

slu~ajno gurne.

1. @ao mi je. 1. Uh, to me boli!

2. Izvini. 2. Molim te, pazi malo.

3. Izvini, nisam namerno. 3. Budalo, ne guraj me!

4. Ha, ha, je l’ boli? 4. Gde gleda{, some?

i

z

v

i

n

i

41

Ime pesnika Naslov pesme Strana

Dobri prijateqi 4

Toma Slavkovi}

Mrak 20

Qubivoje R{umovi} 23

Hvala

30

Dobrica Eri}

40

Smisli {aqivu pri~u o tome kako je stonoga krenula sa

slonom da kupi cipele. Daj pri~i naslov.

Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

Upi{i u tabelu imena pesnika i naslove pesama koje smo dosad u~ili.

Ruska narodna basna

Lija i `dral

42

Sprijateqe se lija i `dral. Naumila lija da

po~asti `drala, ode k wemu i pozove ga k sebi u

goste.

„Do|i, kume, do|i, dragi. Ba{ }u te lepo

po~astiti.“

Po|e `dral na gozbu. A lija nakuvala ka{e, pa je

razmazala po tawiru.

Postavila i nudi:

„Jedi kumi}u, jedi golubi}u, sama sam

pripremila“.

@dral tup-tup kqunom po tawiru, lupkao, lupkao,

ali ni{ta ne mo`e da uhvati.

A lisica li`e li, li`e ka{u i svu je sama pojela.

Pojela ka{u, pa veli:

„Izvini, kume, vi{e nemam ~ime da te po~astim“.

@dral joj odgovara:

„Hvala, kumo, i na tome. Do|i ti sad k meni u

goste“.

Sutradan do|e lija `dralu u goste. On pripremio

~orbu s mesom, nasuo u bokal s uskim grli}em,

stavio na sto i ka`e:

„Jedi, kumo, nemam ni{ta drugo“.

Po~ela lija da se vrti oko bokala, pri|e mu s

jedne strane, pri|e s druge, i lizne ga i omiri{e ga,

ali nikako da do|e do jela. Ne mo`e da glavu uvu~e

u bokal.

A `dral kquca li, kquca, dok nije sve pojeo.

„Pa, ne quti se, kumo, vi{e nemam ~ime da te

po~astim.“

Liji bi krivo. Mislila je da }e se najesti za celu

nedequ dana, a ku}i se vratila prazna stomaka.

Kako je uzajmila, tako joj se i vratilo.

Od tog doba prestalo je prijateqstvo lisice i

`drala.

43

Kako je lisica po~astila `drala?

Kako je `dral po~astio liju?

Za{to je prestalo prijateqstvo izme|u lisice

i `drala?

Podeli ovu pri~u na dve celine.

Ozna~i to jednom crtom.

Smisli i napi{i naslov:

za prvi deo pri~e

za drugi deo pri~e

Nastavi daqe:

Napi{i na koga se iz ove pri~e odnose ove

poslovice?

Kako poseje{, onako }e ti ni}i.

Kako prostre{, onako }e{ i le`ati.

Za{to?

Objasni za{to je ova pri~a basna.

kum ‡ kumi}

golub ‡ golubi}

cvet ‡

ku}a ‡

list ‡

‡

‡

Postoje re~i kojima se ne{to umawuje.

Nekada se te re~i govore i iz milo{te.

44

Basnu „Lisica i `dral“ ispri~aj kratko, samo

u pet re~enica.

Podvuci re~enice kojima se opisuje kako je

lija poku{avala da pojede ka{u iz bokala.

Prona|i i prepi{i neke re~enice iz ove

pri~e koje su kazane qubazno, a nisu iskrene.

Re{i rebuse.

Napi{i pravilno ove re~enice:

Dopi{i re~i sa sli~nim zna~ewem.

nasuti

po~astiti

svu pojela lisica ka{u je

se lisicu `dral na naqutio

stomaka vratila praznog se lisica

i je `drala prijateqstvo lisice prestalo

Kako se do~ekuju gosti

45

Gledaj slike i napi{i {ta ko govori.

Gost:

Doma}in:

Doma}in:

Do~ek

Poslu`ivawe

Ispra}awe

Gost:

Gost:

Doma}in:

Doma}in:

Gost:

Gost:

Doma}in:

Doma}in:

Gost:

Ma|arska narodna pri~a

Lakomi me~i}i

46

Preko devet visokih planina ‡ u desetoj

‡ u jednoj gustoj {umi `ivela je me~ka sa dva

me~eta. Me~i}i rasli, porasli i jednoga

dana re{e da po|u u svet i tra`e sre}u.

Na rastanku ih je majka zagrlila i

savetovala da se u `ivotu nikada ne sva|aju

i ne odvajaju jedan od drugoga. Obe}ali su

me~i}i da }e je poslu{ati i po{li na put.

I{li, i{li ‡ dan, dva... Za to vreme

pojeli su svu hranu koju su poneli.

Ogladneli. Oborili glave i jedva hodaju.

„Bato, ja sam mnogo gladan!“, kazalo je

mla|e me~e kroz pla~.

„I ja sam gladan“, kazalo je starije me~e.

I{li oni tako, i{li i najedanput, nasred

puta, na|u pove}i komad tvrdog sira. Kako

su se samo obradovali {to }e koliko-toliko

da utole glad! Ali im je ta radost bila

kratkotrajna. Po~eli su da se sva|aju oko

podele sira, jer se svaki pla{io da wegov

deo ne bude mawi. ^ula tu sva|u lisica, pa

do{la i upitala me~i}e:

„Oko ~ega se to sva|ate, me~i}i?“

Me~i}i joj objasnili oko ~ega se sva|aju.

„Ala ste sme{ni!“, kazala je lisica. „Pa

zar se oko toga sva|ate? Po{to ste mi oboje

dragi, evo, ja }u da vam podelim sir.“

„Ba{ ti hvala, teta-lijo, {to si do{la da

nam podeli{ sir“, re~e mla|e me~e.

Uze lisica sir i tresnu ga o jedan paw, te

dobi dva nejednaka par~eta.

„Teta-lijo, teta-lijo, par~i}i nisu isti!“,

viknu starije me~e.

47

„Polako, polako, mili moj! Nemoj da se brine{

zbog toga. Popravi}u ja to.“

I lisica od ve}eg komada odgrize pove}e

par~e, tako da je onaj mawi komad ispao ve}i.

„Opet nisu jednaki!“, viknu sada mla|e me~e.

„Ama, budite strpqivi, dragi moji me~i}i!

Znam ja svoj posao.“

I tako je lisica nastavila da deli sir

grickaju}i ~as jedan, ~as drugi komad, a me~i}i

su okretali svoje crne nosi}e ~as na jednu, ~as

na drugu stranu o~ekuju}i da komadi sira budu

jednaki. Lisica je delila, delila dok se nije

najela ‡ i pojela sve ‡ a onda im je kazala:

„Evo, sad su komadi}i sira potpuno jednaki.

Neka vam je prijatno, dragi moji me~i}i! Ako i

drugi put budete imali ne{to za deobu, slobodno

pozovite mene, ja }u vam majstorski podeliti“.

To je kazala i pru`ila im po jedno malo,

male{no par~e tvrdog sira, mahnula repom i

oti{la.

„Tako nam i treba“, kazalo je starije me~e,

„kad smo lakomi.“

U re~niku }e{ na}i {ta zna~i

re~ lakom.

Ozna~i deo pri~e iz kojeg se vidi da su me~i}i

bili lakomi.

Napi{i jo{ neku re~ koja ima sli~no zna~ewe

kao re~ lakom.

Napi{i {ta je majka savetovala me~i}ima.

[ta je iskustvo?

[ta su me~i}i nau~ili iz svog iskustva?

Doma}i zadatak:

Prepri~aj ovu pri~u po slede}em planu

1. Me~i}i rastu pored majke

2. Me~i}i polaze u svet

3. Majka ih ispra}a

4. Ogladneli su

5. Nalaze komad sira

6. Sva|aju se

7. Lisica im deli sir

8. Lisica odlazi

9. [ta je reklo starije me~e

48

Predlo`i kako da se pravedno podeli sir. Zaokru`i najboqe re{ewe.

Prepi{i pravilno ove stihove. Pove`i slogove u re~i.

Slogovawe

Rastavqawe re~i na kraju reda

Hte o je mi{ Mi {a

da i ma slat ki {a.

Tres nu o je : tras,

po vi si o glas:

U staj, Mja o, tor tu me si

i na sto mi je do ne si.

Mja o mrd nu br kom,

mi{ u ru pu tr kom.

Re~i se na kraju reda rastavqaju crticom. Crtica treba da se nalazi na granici sloga.

Jedno slovo se nikada ne ostavqa samo na kraju reda.

devoj- u~i- o-

~ica onica gledalo

1. Podelio bih sir na pribli`no jednake

delove i pustio brata da izabere deo za sebe.

2. Dao bih mu sve i naqutio se zauvek na wega.

Rekao bih: „Evo ti, gladnice!“

3. Uzeo bih koliko ja ho}u, a wemu {ta ostane.

4. Sir bih podelio na dva dela, a onda bismo

bacali nov~i} ili vukli drvce.

Samoglasnici i suglasnici

49

Na{ jezik ima pet glasova koji mogu da se

pevaju i da sami ~ine slog: A, E, I, O, U.

Oni se zovu samoglasnici.

Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami

~ine slog, ve} slog ~ine sa samoglasnikom.

Zovu se suglasnici i ima ih dvadeset pet.

Ponekad R mo`e da gradi slog i tada se naziva

slogotvorno R. Na primer, u re~ima: dr-vo, pr-

vak, gr-lo.

Podeli re~i na slogove pomo}u uspravnih crta.

U ku}ice upi{i koliko svaka re~ ima slogova.

Dobi}e{ pravilan niz brojeva.

Re{i rebuse.

u

na{oj

ulici

zapa`amo

neodoqivog

qubopitqivog

zanimqivog

~upavog

malog

psa

Kad se re~i

na slogove

ne bi de-

lile,

one bi se

preko strane

BBB, MMM...

Ne mo`e da

se peva...

AAAAAAAA

EEEEEEEE

IIIIIII

OOOOOOO

UUUUUUUU

pr

e

l

i

l

e.

Odvojeno pisawe re~i

50

Kada se li

pi{e

odvojeno?

Kada se

ne pi{e

odvojeno?

Li se pi{e odvojeno

kad se pita: Da li?

Je li? Jesi li?

Ne se pi{e odvojeno

kada neko ne{to:

ne radi, ne peva,

ne zna, ne ume.

Da li su me~i}i bili gladni?

Je li lija podelila sir?

Jesu li sada me~i}i siti?

Napi{i pravilno ove re~enice.

Dalisusvejabukedali?

Neznamdalisusvedali.

Jajabukavi{enemam.

Izuzetka ~etiri

znam: ne}u, nemoj,

nemam, nisam.

Potvrdne i odri~ne re~enice

Dve ta~ke i zarez

51

Odgovori na pitawa ili potvrdnim ili

odri~nim re~enicama.

Potvrdne re~enice:Odri~ne re~enice:

Stavi : i , tamo gde je potrebno.

Ako ne zna{,

odgovor potra`i

u enciklopediji.

Kada re|am il’ nabrajam,

zarezima re~ odvajam.

Ispred toga stavqam zna~ke

od dve ta~ke.

Da li je kru{ka povr}e?

Mo`e li pas da se popne na drvo?

Da li se papir pravi od drveta?

Znaju li mravi da naprave med?

Mogu li ma~ke da vide u mraku?

Mo`e li voda da se pretvori u paru?

Najvi{e volim ovo vo}e jabuke tre{we

jagode kajsije i {qive. Od povr}a volim

gra{ak kupus paradajz i {argarepu.

1.

2.

3.

1.

2.

3.

Du{ko Trifunovi}

Dva jarca

52

Dva su jarca vrlo prosta

po{li preko uskog mosta

jedan s jedne strane a drugi s druge strane

Skupili se navija~i

da gledaju ko je ja~i

ili jedna strana ili druga strana

Stali jarci pa se mjere

onda po~e da se dere

jedan s jedne strane drugi s druge strane

Sklawaj mi se ru`na stoko

baci}u te u duboko

vi~e jedna strana vi~e druga strana

Kad su do{li nasred mosta

jedan re~e ‡ sad je dosta

i sa jedne strane i sa druge strane

Vratimo se svaki sebi

da do tu~e do{lo ne bi

ni sa jedne strane ni sa druge strane

Vrati{e se pa se smiju

pusti qude da se biju

i sa jedne strane i sa druge strane

Vi ste ovu pri~u znali

niste ni vi s kru{ke pali

jedan s jedne grane drugi s druge grane

53

Prona|i u pesmi i zaokru`i crvenom bojom

stihove kojima zapo~iwe sva|a.

Prona|i u pesmi i plavom bojom zaokru`i

stihove kojima se poziva na dogovor.

Seti se i napi{i kako su se pona{ali jarci u

narodnoj basni „Dva jarca“.

Gledaj sliku.

Predlo`i kako da se mravi mimoi|u

na tesnom putu, a da se ne posva|aju.

Re~i sa umawenim zna~ewem

Dopuni:

Re~i sa uve}anim zna~ewem

Dopuni:

jarac ‡ jar~i}

ruka ‡

ma~ka ‡

kamen ‡

noga ‡

buba ‡

jarac ‡ jar~ina

ruka ‡ ru~etina

ma~ka ‡

kamen ‡

noga ‡

buba ‡

Narodna pesma

Marko Kraqevi} i orao

54

Le`i Marko kraj druma careva,

Pokrio se zelenom dolamom,

Po obrazu srmajli maramom,

^elo glave kopqe udario,

Za kopqe je [arac kowic svezan,

Na kopqu je sura tica orle,

[iri krila, Marku ~ini lada,

A u kqunu nosi vode ladne,

Te zapaja rawena junaka.

Al' besedi iz gorice vila:

„O Boga ti, sura tico orle!

[to je tebi dobra u~inio,

U~inio Kraqevi}u Marko?

[iri{ krila, te mu ~ini{ lada.

I u kqunu nosi{ vode ladne,

Te zapaja{ rawena junaka“.

Al' besedi sura tica orle:

„Mu~i, vilo, mukom se zamukla!

Kako m' nije dobra u~inio,

U~inio Kraqevi}u Marko?

Mo`e{ znati i pametovati,

Kad izgibe vojska na Kosovu

I obadva cara poginu{e,

Car Murate i kne`e Lazare,

Pade krvca kowu do strma{ca

I junaku do svil'na pojasa,

Po woj plove kowi i junaci,

Kow do kowa, junak do junaka,

A mi tice doletismo gladne,

Doletismo i gladne i `edne,

Quckoga se naranismo mesa

I krvi se qucke napojismo,

A moja se krila zakvasi{e.

Planu sunce iz neba vedroga,

Te se moja krila okore{e,

Ja ne mogo' s kril'ma poletiti,

A moje je dru{tvo odletilo,

Ja ostado' nasred poqa ravna,

Te me gaze kowi i junaci;

Bog donese Kraqevi}a Marka,

Uze mene iz krvi juna~ke,

Pa me metnu za sebe na [arca,

Odnese me u goru zelenu,

Pa me metnu na jelovu granu.

Iz nebesa sitan da`d udari,

Te se moja krila poopra{e

I ja mogo' s kril'ma poletiti,

Poletiti po gori zelenoj,

55

Epska ili juna~ka pesma je narodna pesma

koja govori o nekom doga|aju ili junaku.

Marko Kraqevi} je veliki junak, za{titnik

slabih i branilac pravde.

O wemu su ispevane mnoge juna~ke (epske) pesme.

U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i:

drum, dolama, srmajli, udariti, kopqe,

zapajati, sur, besediti, mu~ati, zamuknuti

se, krvca, strma{ce, okoreti se, da`d,

dru`binica, varo{, nedarce, danak.

Objasni kako zami{qa{ rawenog Marka

i orla koji stoji na wegovom kopqu.

Napi{i koje osobine krase Marka Kraqevi}a.

Napi{i koje osobine krase orla u pesmi.

Objasni {ta zna~e stihovi:

Spomiwe se Kraqevi}u Marko

kao dobar danak u godini.

Prona|i i podvuci stihove koji govore o tome

kako se orao pona{a prema Marku Kraqevi}u.

Objasni ukratko koje je prvo dobro u~inio

Marko orlu.

Ozna~i stihove koji govore o tome koje je

drugo dobro u~inio Marko orlu. Ka`i {ta

zna{ o tome u nekoliko re~enica.

Prona|i pet re~i iz pesme koje u sebi imaju

slogotvorno r. Ispi{i ih na linijama.

Le`i Marko kraj druma careva,

Pokrio se zelenom dolamom,

Po obrazu srmajli maramom,

^elo glave kopqe udario,

Za kopqe je [arac kowic svezan,

Na kopqu je sura tica orle,

[iri krila, Marku ~ini lada,

A u kqunu nosi vode ladne,

Te zapaja rawena junaka.

Al' besedi iz gorice vila:

„O Boga ti, sura tico orle!

[to je tebi dobra u~inio,

U~inio Kraqevi}u Marko?

[iri{ krila, te mu ~ini{ lada.

I u kqunu nosi{ vode ladne,

Te zapaja{ rawena junaka“.

Al' besedi sura tica orle:

„Mu~i, vilo, mukom se zamukla!

Milo{ Macourek

Mah i [ebestova

56

Mah i [ebestova bili su |aci 3-b odeqewa,

stanovali su u istoj stambenoj zgradi i i{li

zajedno u {kolu. U ku}i je `ivela gospo|a

Brzonogi}ka sa psom Xonatanom i gospo|a

Luki}ka sa ma~kom Micikom i, kada bi se svi

~etvoro sreli na stepeni{tu, bio je to pravi

cirkus. Micika je frktala kao hr~ak, Xonatan

je besneo kao tigar, gospo|a Luki}ka je

vri{tala od straha, gospo|a Brzonogi}ka je

vikala: Xonatane, ti{e! A stanari su izletali

iz stanova ‡ {ta se to, pobogu, de{ava...?!

Zato se nemojte ~uditi {to je [ebestova

ponekad zadirkivala Xonatana:

Alo, alo, alo,

za{to je ma~aka malo?

A ja lajem kao grom,

nek je maca milion!

Xonatana je to qutilo, a ina~e se dru`io

sa Mahom i [ebestovom i povremeno je ujutru

be`ao od gospo|e Brzonogi}ke, da bi ih

dopratio do {kole. Gospo|a Brzonogi}ka nije

takve izlete podnosila, svaki put je

istr~avala za wim i zvala: Xonatane, ku}i,

Xonatane, ku}i! Samo {to Xonatana nije bilo

tako lako uhvatiti ‡ Xonatan je bio pas, a pas

tr~i br`e i od jedne Brzonogi}ke. Ali to

tr~awe nije bilo ba{ skroz uzaludno: Mah i

[ebestova su bar na vreme bili u {koli, a

gospo|a Brzonogi}ka bi se izjurcala po

sve`em vazduhu, {to je veoma zdravo.

Jednom, kada su se Mah i [ebestova

oprostili sa Xonatanom ispred {kole i seli

u svoju klupu, u u~ionicu je u{la u~iteqica i

rekla: Deco, danas }u vas ispitivati iz

poznavawa prirode. I prozvala je Maha da

ka`e {ta zna o ze~evima. Samo, Mah je o

ze~evima vrlo malo znao, dobro je znao za

ze~eve sa pavlakom, i tako je i govorio sve

izokola ‡ obi~an zec `ivi u {umi, `ivi u

{umi, `ivi u {umi, sve dok u~iteqica nije

rekla: Slu{aj, Mahu, svako malo dete zna da

obi~an zec ne `ivi u po{ti ili u

poslasti~arnici, boqe nam reci ~ime se

hrani, koliko ima zuba i ostalo. Ali Mah o

ze~jim zubima nije imao pojma i u~iteqica je

rekla: Dovoqno, sedi. Sutra }u ponovo da te

prozovem i ako ne bude boqe, dr`’ se!

57

I kada se posle, u podne, zavr{ila {kola i

kad su svi oti{li ku}ama, Mah re~e

[ebestovoj: [ebestova, blago tebi, ti

popodne mo`e{ da se igra{ sa Xonatanom, a ja

}u da sedim kod ku}e i u~im o ze~evima. Pa,

ka`i, zar nisam maler? Ali, samo {to je to

izustio, ugleda jednog neobi~nog ~oveka koji je

~etvorono{ke puzio po travi i [ebestova

re~e: Gledaj, Mahu, taj ~ovek izigrava psa,

vidi {ta radi! Ali Mah odmahnu glavom:

[ebestova, al’ si ti }aknuta! [to bi

izigravao psa? Tako star ~ovek ne}e da

izigrava psa, da se kladimo da je taj ~ovek

izgubio nao~are!

I bio je u pravu, taj ~ovek je bio izgubio

nao~are i nije ih mogao na}i, jer nao~are je

bez nao~ara te{ko tra`iti. Samo {to je,

sre}om, Mah imao nao~are, pa je na{ao te

nao~are, i stari gospodin se obradovao i

rekao: Da znate, po{to tako lepo poma`ete

starim qudima, ne{to }u vam dati. Osmehnuo

im se, izvadio iz xepa istrgnutu telefonsku

slu{alicu i pru`io je [ebestovoj.

I [ebestova je bila zblanuta od toga, pa je

rekla: Pa dobro, ba{ lepo od vas {to nam je

dajete, ali {ta }e nam ona, preko we ne

mo`emo razgovarati. I htede da je vrati.

Samo {to nije imala kome, jer je taj stari

gospodin ve} bio oti{ao.

Mora da sam lud, ~udio se Mah, gde je taj

~ovek?

Ali [ebestova je rekla: Svejedno, nego

boqe mi ka`i {ta }emo s tom slu{alicom. ‡

Mo`e{ u wu da vi~e{, alo, alo, alo, za{to je

ma~aka malo?, prasnuo je u smeh Mah i

[ebestova se tako|e nasmejala i rekla u

{ali: A ja lajem kao grom, nek je maca milion!

I samo {to je to rekla, iz slu{alice za~u:

Ka`ete milion ma~aka? Molim, po va{oj

`eqi!

I Mah i [ebestova su zurili kao u

privi|ewe, jer se svuda naokolo odjednom

stvorila u`asna gomila ma~aka, ma~ora i

ma~i}a, belih, crnih i prugastih. Ma~ori su

sedeli na ulici, ma~ke na drve}u, a ma~i}i na

krovovima i svi su mjaukali, da je zujalo u

u{ima.

Prvo je do{la k sebi [ebestova i rekla:

Zna{ {ta, Mahu, to je nemogu}e, toliko

ma~aka! Zar je za to kriva ta slu{alica? I

Mah re~e: Pa da, ali {ta sada s tim ma~kama?

Ako ih povedem ku}i, na{i }e me izbaciti,

zna{ li {ta je to milion ma~aka? I

[ebestova se lupila po ~elu i rekla u

slu{alicu: Alo, molim vas, mi ne znamo {ta

da radimo s tim ma~kama, mo`ete li ih

ponovo skloniti? A iz slu{alice se za~ulo:

Molim vas, kako god `elite! I u tren oka

naokolo nije bilo nijedne ma~ke, nijednog

ma~ora, nijednog ma~eta.

I Mah je rekao: [ebestova, pa ta slu{alica

ozbiqno radi, to je prosto fantasti~no! I

oboje su vrteli glavom sve do ku}e.

58

Xonatan je sedeo na prozoru, na prvom

spratu, jo{ izdaleka ih je pozdravqao

lave`om, i [ebestova je rekla: Sirotica

mala, ta Brzonogi}ka ga je ponovo zatvorila.

Ali Mah je prasnuo u smeh: Ha, ha, ha, ako

ho}e{, bi}e odmah dole! I uzeo slu{alicu i

rekao: Molim vas, da li bi Xonatan mogao da

bude ptica?

A iz slu{alice se za~ulo: Za{to da ne?!

Kada `elite da bude ptica, bi}e ptica.

I ve} je Xonatan na prozoru imao krila, a

Mah je odozdo vikao da poleti ve} jednom, {ta

~eka, i Xonatan je zamahnuo krilima i po~eo

da se spu{ta sve ni`e i ni`e, dok nije sleteo

pravo pred [ebestovu. Izgledao je ~udno ‡

krila mu nisu ba{ mnogo pristajala. I Mah je

napr}io nos: Zna{ {ta, [ebestova, s takvim

~udovi{tem se ipak ne}emo igrati, zar ne?

Ali [ebestova je rekla: Ja mislim da bez

veze brine{, ne mo`e{ samo da se igra{,

mora{ da u~i{, sutra }e{ odgovarati

o ze~evima. U tome je Mah ponovo prasnuo

u smeh: Ha, ha, ha, imam ideju! Za{to ne bismo

mogli da se igramo sa ze~evima? I odmah

rekao u slu{alicu: Molim vas, mi bismo

stra{no hteli da se pretvorimo u tri zeca,

a iz slu{alice se za~ulo: Polako, kad ho}ete

da budete ze~evi, bi}ete ze~evi. I dok si

rekao keks, Mah, [ebestova i Xonatan bili su

ze~evi i skakutali su ka {umi.

Tamo su sreli starog zeca sa sedim

brkovima i kada su mu rekli ko su, doveo im je

mnogo prijateqa, i sa wima su se igrali celo

popodne jurke, i pri tom su pri~ali o ze~jem

`ivotu, brojali zube i dlake, tako da je Mah,

kada ga je u~iteqica slede}eg dana prozvala,

govorio gotovo ceo ~as o tome koliko ze~evi

imaju gorwih zuba, koliko dowih, koliko

dlaka imaju na stomaku, koliko na le|ima,

koliko obi~no imaju dece, kako se ta deca

igraju, {ta jedu za ru~ak, a {ta za ve~eru,

kada obi~no idu da spavaju i kada opet ustaju.

I u~iteqica nije htela da veruje svojim

u{ima i pomislila je da li je uop{te mogu}e

da |ak 3-b zna o ze~evima vi{e od we. I dala

je Mahu peticu kao vrata, a Mah je seo i

sme{io se, i [ebestova mu je {aputala: Mahu,

ta slu{alica je prava senzacija, ka`em ti.

I Mah je klimao glavom: Stvarno, ne{to tako

super jo{ nisam video, tek }e{ ti videti {ta

}emo sve do`iveti s wom.

Iz kwige „Mah i [ebestova“

Sa ~e{kog prevela: Slavica Markovi}

59

Odgovori na slede}a pitawa o tekstu:

Ko je tra`io izgubqene nao~are?

Napi{i imena glavnih likova ove pri~e.

Pazi na veliko slovo!

Napi{i imena ostalih likova iz ove pri~e.

Re{i rebus.

Za{to je stari gospodin poklonio telefonsku

slu{alicu Mahu i [ebestovoj?

Kako se pojavila gomila ma~aka?

[ta je u~iteqica rekla Mahu kad nije znao da

odgovori na weno pitawe?

Gde je sedeo Xonatan po{to mu gospo|a

Brzonogi}ka nije dala da iza|e?

Kako je Mah nau~io lekciju o ze~evima?

Smisli i upi{i naslove u `ute ku}ice

iznad svakog poglavqa ove pri~e.

SETI SE {ta smo nau~ili...

60

Oboj glasove u tabeli

prema uputstvu

Prepi{i pravilno re~enice:

dali si zakasnio u{kolu

Je silise javila mami

Samoglasnike

crvenom

bojom.

Suglasnike

plavom

bojom.

Proveri ta~nost svojih

odgovora u re{ewu koje se

nalazi na kraju ^itanke.

Upi{i broj osvojenih poena.

Podse}amo se

KADA NABRAJAM, PRVO

STAVIM DVE TA^KE, A

ONO [TO NABRAJAM

ODVAJAM ZAREZIMA.

U {koli imam slede}e

predmete: srpski jezik,

matematiku, svet oko nas,

likovno, strani jezik, muzi~ko,

fizi~ko i izborni predmet.

A B V G D \ E @ Z I J K L Q M

N W O P R S T ] U F H C ^ X [

MA [TA MI RE^E

^ITAMO

pri~e i pesme o neobi~nim doga|ajima

U^IMO I VE@BAMO

‡ re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice

‡ pisawe velikog i malog slova

‡ re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli

‡ bajka

‡ {aqiva pri~a

TVOJ ZADATAK ]E BITI

‡ da napi{e{ {aqivu pri~u

‡ da napi{e{ bajku o princezi, princu

i zlom ~arobwaku

‡ da napi{e{ pismo detli}u

‡ da nacrta{ detli}a

Rusomir Arsi}

Nestrpqewe

62

Dosta mi je

zime suve,

staze prazne,

{ume gluve.

Dosta mi je

jakih slana,

maglu{tina

sa svih strana.

Nestrpqewe

ve} me ste`e,

hajde po~ni

jednom sne`e.

Za{to je de~ak nestrpqiv?Koja jo{ re~ ima sli~no zna~ewe kao re~

nestrpqewe? Zaokru`i.

Re{i zagonetku.

Bele p~ele na zemqu sele.

lewost uznemirenost dosada

Objasni kako zami{qa{ te slike.

Prona|i u pesmi i podvuci one re~i koje

slikaju suvu zimu, to jest zimu bez snega.

To su, na primer, re~i: staze prazne, jake

slane i dr.

Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice

63

Re~i koje imenuju predmete,

bi}a i pojave nazivaju se imenice.

Zajedni~ke imenice Vlastite imenice

• Ozna~avaju zajedni~ka imena bi}a, predmeta i pojava

• Pi{u se malim slovom

• Ozna~avaju li~na (vlastita) imena

• Pi{u se velikim po~etnim slovom

Bi}a Predmeti Pojave

~ovek

devoj~ica

de~ak

obu}ar

u~iteqica

brat

je`

pas

lav

koko{ka

rak

bumbar

kopriva

luk

masla~ak

krompir

bor

tre{wa

olovka

ta{na

{kola

ku}a

put

voz

lopta

xemper

haqina

lewir

krov

kola~

vetar

ki{a

putovawe

vatra

poplava

buka

re~

duga

svetlost

mrak

Marko

Sawa

Esma

[ebestova

Petrovi}

@u}a

Belka

[arac

Avala

Fru{ka gora

Kopaonik

Sava

Dunav

Morava

Beograd

Ni{

London

Kupinovo

Sremska Mitrovica

Srbija

Francuska

Ma|arska

biq

ke

qud

i`

ivotiw

e

im

ena

i prezim

ena

qud

i

im

ena

`ivotiw

a

nazivi

pl

anina

nazivi

reka

nazivi

naseq

a

nazivi

zem

aq

a

Narodna pri~a

La`a i Parala`a

64

Bila jednom dva ~oveka. Jedan se zvao La`a, a drugi

Parala`a. La`a srete Parala`u i re~e mu:

‡ Jesi li ~uo za onaj struk zeqa {to je iznikao u na{em

selu?

‡ Kakvo zeqe? Ne ja ‡ odgovori Parala`a.

‡ To je stra{ilo bo`je ‡ po~e da obja{wava La`a ‡ vi{e

od ikakvog hrasta, debqe od bilo kog jablana, granatije od

najvi{e jele. Ispod wega se mo`e celo selo okupiti i u

hladu spavati. Sve `ivo, {to zeqe jede, od wega se hrani,

a na wemu se ni{ta ne prime}uje, kao da iz morske pu~ine

zahvati{ ~a{u vode.

Kad je to ~uo, Parala`a uzvrati:

‡ A jesi li ti ~uo za onaj kazan {to ga mi seqani gradimo?

‡ Ne ja ‡ odgovori ‡ a kakav kazan?

‡ Kazan, brate, ~udo nad ~udesima! Bi}e ve}i od najve}e

ku}e u selu. Iznutra }e ga praviti sedamdeset i sedam

najve{tijih majstora. Toliko }e biti {irok da }e majstori

morati da vi~u iz sveg glasa kako bi se ~uli. Ali sve je to

lako, nego kuda }emo s wim? Mora}emo da spojimo sva

dvori{ta u selu, jer u jedno ne mo`e da stane.

La`a upita:

‡ A, pobogu brate, {ta }e vam toliki kazan?

‡ Bogme, ako i kod nas nikne onoliki struk zeqa koliko

kod vas, da ga u ovom kazanu skuvamo.

Ovo je jedna {aqiva narodna pri~a.

[ta je tebi u woj {aqivo?

U re~niku potra`i zna~ewe re~i parala`a.

Objasni razliku u zna~ewu izraza: struk

zeqa, {aka zeqa, naru~je zeqa, naramak

zeqa, tovar zeqa, kola zeqa itd.

Pogledaj u re~niku.

65

P

i

{em

o

s

a

s

tav

Ovde opi{i {aqivi doga|aj u kojem si i ti u~estvovao.

Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

• Prvo napi{i naslov.

• Kada se to dogodilo?

Gde?

• Da li je jo{ neko bio

tu?

• Opi{i {ta se

dogodilo.

• Ako je bilo drugih,

{ta su oni radili?

• [ta je bilo

najsme{nije?

• Kako si se tada

ose}ao?

Qubivoje R{umovi}

Utorak ve~e ma {ta mi re~e

66

U Novom Sadu svanulo ve~e

Ma {ta mi re~e

Ju`na Morava uzvodno te~e

Ma {ta mi re~e

Na svakom drvetu klikeri zve~e

Ma {ta mi re~e

U [tipu me~e u{tipke pe~e

Ma {ta mi re~e

U brzom vozu {i{ali kozu

Ma {ta mi re~e

I kao tre}e

Zemqa se ve~eras ne okre}e

Niti {ta radi

Niti spava

Zemqa ve~eras zabu{ava

Ma {ta mi re~e

Objasni za{to se u pesmi stalno ponavqa:

Ma {ta mi re~e.

[ta ti je u pesmi najsme{nije?

Podvuci u pesmi sme{ne slike i ispri~aj kako

ih zami{qa{.

Podeli sa dru{tvom uloge i odglumi ovu pesmu.

Od slogova sastavi re~i.

Dobi}e{ neke re~i iz pesme.

ve~e

ve

mo

u

ke

ko

zem

~e

va

{ti

pak

za

kli

qa

ra

ri

Veliko i malo slovo

67

Odgovori za{to se neke re~i pi{u velikim,

a neke malim slovom.

Re{i zagonetke.

No}u svetao,

a dawu taman.

Korice ima ‡ no` nije,

listove ima ‡ drvo nije.

Novi Sad ‡ vlastito ime ‡ grad

Suva planina ‡

Ju`na Morava ‡

Jovan ‡

Jovanovi} ‡

Zmaj ‡

ve~e ‡ zajedni~ko ime za pojavu

me~e ‡

drvo ‡

voz ‡

koza ‡

u{tipak ‡

Gvido Tartaqa

Zna on unapred

68

(Pozornica je samo delimi~no otvorena, pa se vidi samo sredwi deo scene koji

prikazuje jedan kraj u~ionice. Vide se u~iteq i Mi{a, a iza wih tabla. Mo`e se

~uti `agor, ka{qawe i smeh drugih |aka koji se ne vide.)

U~iteq: Dakle, Mi{o, ka`i lepo za{to si opet zakasnio. Ka`i glasno da te ceo

razred ~uje...

Mi{a: Oprostite, pokidala mi se vezica na cipeli, pa sam tra`io drugu i

nisam je na{ao... pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor... evo, vidite.

(Zakora~i levom nogom da poka`e.)

U~iteq: Vidim, vidim, ali i ju~e si zakasnio.

Mi{a: Jesam. Oprostite... to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Sve

nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na|e

novac... a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina

bio mnogo boqe pe~en nego danas. „E, to su bili pekari!“ Tako je pri~ao.

U~iteq: Lepo, ali i prekju~e si zakasnio. Se}a{ li se?

Mi{a: Se}am se vrlo dobro, kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko

sam se opekao. Doneli mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je

morali pretakati iz jedne {oqe u drugu... i sve tako...

U~iteq: Se}am se, se}am se i ja. Pri~ao si nam. Tako ti je u tome pro{lo pet

minuta. Dobro, Mi{o, to je bilo prekju~e, u sredu, ali ti si zakasnio i u

utorak. Se}a{ li se?

Mi{a: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. Niko nije smeo

otvoriti vrata. Tako nam je tata naredio, da mi{ ne bi pobegao...

U~iteq: Da, da, se}am se. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus...

A u ponedeqak? Ako se ne varam, ti si i u ponedeqak zakasnio?

Mi{a: Da, da! U ponedeqak mi je bio ro|endan, pa dok su se svi izre|ali da

mi ~estitaju...

U~iteq: Znam, znam, i mi smo ti ovde ~estitali.

Mi{a: Jeste.

U~iteq: Pa lepo, sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu.

Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra, u subotu, zakasniti, imali

bismo ispuwenu celu nedequ i ti bi zaslu`io peticu iz ‡

zaka{wavawa.

Mi{a: Peticu?

69

U~iteq: Da, peticu. Ali, naravno, ti ne zna{

unapred da }e{ zakasniti... Ne mo`e{

znati danas za sutra.

Mi{a: Znam, znam i za sutra!

U~iteq: Kako to? Otkud mo`e{ znati

unapred?!

Mi{a: Znam. Ujutru, ba{ pred po~etak {kole,

treba da nam stigne tetka iz Ni{a...

U~iteq: Tetka? Pa {ta onda?

Mi{a: Pa onda... znate... nisam se video s

wom tri godine... Uvredi}e se ako

odem iz ku}e ~im do|e... Treba da

posedim s wom bar pet minuta...

Zavesa

[ta misli{, kako je Mi{a unapred znao da }e

da zakasni?

Re{i rebus.

Ovo je tekst za glumu. ^itaj ga sa drugom po

ulogama. Glumite Mi{ino i u~iteqevo pona{awe.

Sastavi re~enice u kojima }e{ upotrebiti zadate re~i.

|ak ‡ ki{a

pas ‡ vrata

u~iteq ‡ o~i

Jovan Jovanovi} Zmaj

Pera kao doktor

70

„Gospodine doktore,

zvala sam vas amo,

lutka mi je bolesna,

gledajte je samo.

Pipnite joj obraze,

pipnite joj ~elo,

meni se bar ~ini:

u`asno je vrelo.“

Doktor sedi uko~en

sa ozbiqnim mirom,

pipa bilo lutkino,

pa drma {e{irom:

„Influenca velika,

al’ umreti ne}e.

Nemojte je qubiti

da na vas ne pre|e.

Lek }u joj propisati,

pra{ak svakog sata,

uz to, nek je protrqa

va{a baba Nata.

Limunadu pravite

u velikim ~a{ama,

ako joj se ne pije,

vi popijte sama.“

Kakav je lek doktor prepisao bolesniku?

Odglumi sa nekim ovu pesmu.

Re{i rebuse.

Doma}i zadatak:

Prona|i u

re~niku

zna~ewe re~i

influenca.

Na osnovu ove pesme napi{i tekst za glumu.

Smisli {ta }e govoriti doktor i devoj~ica.

Re~i koje ozna~avaju radwu ‡ glagoli

71

Lekar

Peva~

Zidar

Voza~

Svira~

Lovac

Pisac

Glumac

Slikar

^uvar

le~i.

peva.

zida.

[ta ko radi?

U pesmi „Pera kao doktor“ podvuci neke

glagole i prepi{i ih.

gledajtezvala

Ispod svake slike napi{i {ta ko radi.

Podvuci glagole.

Re~i: le~i, peva, zida

ozna~avaju radwu i

zovu se glagoli.

,

,

,

,

,

,

,

.

Ako sedim,

da li je i to

glagol?

Desanka Maksimovi}

Slikarka zima

72

Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije

imala, istina, ni{ta naro~ito da im daruje, ali je preko leta u dokolici bila

smislila da im naslika no}u po prozorima puno srebrnih {uma, zver~ica i ku}a.

Slikarki Zimi bilo je to lako: mahne jedanput svojom studenom ki~icom, a stvori

se na prozoru srebrn list paprati ili sle|ena jelova gran~ica; mahne drugi put, i

uka`e se sle|ena reka koja kao da te~e ispod vrba pod snegom; mahne tre}i put, i

nikne dvorac sav od biqura u kome umesto svetiqaka sijaju srebrne zvezde. Kako

se ovim slikama bila pro~ula, ~im se po selima i gradovima saznalo da opet

dolazi, deca su joj izlazila daleko u susret. Ona im je dobro}udno dozvoqavala

da se vaqaju i ska~u po skutovima wene bunde. A i {to ne bi! ^im bi ih deca

iscepala i isprqala, istog ~asa su nicali drugi novi, kao da je neka ~arobnica.

Predve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala.

‡ Kuc! Kuc! ‡ pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa.

Iz sobe se ~ulo samo de~je duboko disawe.

‡ Spavaju ve} ‡ pomisli Zima ‡ sad }u im na prozoru ostaviti sliku, pa neka

se raduju sutra kad se probude ‡ i po~e {arati po oknu {apu}u}i:

Naslika}u borove

srebrom okovane

i srebrne dvorove

i srebrne grane.

Slete}e na borove

ptica svetlih krila,

u}i }e u dvorove

srebrnasta vila.

Ne sme samo mama

nalo`iti pe}i,

jer }e slika odmah

s prozora pobe}i.

U re~niku pi{e {ta zna~e re~i: ki~ica,

biqur i skut. Potra`i wihovo zna~ewe.

73

Dovr{iv{i rad, po{la je daqe. Usput ~u kako je zove neki vrt:

Zimo, dobra Zimo,

hladno}a je quta,

daj mi malo svoga

mekanoga skuta.

Ona otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt, pa po|e daqe.

Stvori se tad pred drugom ku}icom, pa opet kuc!, kuc! na prozor, a

deca i tamo spavaju. Ukrasiv{i i tu prozore, po|e daqe. Ukraj

puta su stajali ~etinari i molili:

Zimo, dobra Zimo,

pogledaj na jele,

daj im malo svoje

ode}ice bele.

Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke

{ake navu~e im bele rukavice pa, zadovoqna {to je u~inila

dobro delo, nastavi put, `ure}i da na{ara {to vi{e prozora i

{to vi{e dece da obraduje. A kad je jutro svanulo i deca se

izbudila, na{la su po prozorima srebrne slike {to ih je no}u

i{arala Zima. Samo deca nisu stigla da ih se dovoqno

nau`ivaju; svih wih brzo je nestalo: neke je otopilo sunce, neke

vatra u pe}i, na neke su de~ica naslonila noseve i svojim dahom

ih izbrisala, kako se slikarka i bojala.

Prona|i u bajci i podvuci slike koje je zima

naslikala deci.

Po ~emu ova pri~a li~i na bajku?

Da li je tekst „Zna on unapred“ sa strane 68

bajka? Za{to?

Koja ti se od tih slika najvi{e svi|a? Za{to?

Re{i rebus.

Bajke su pri~e

o ~udesnim doga|ajima.

U wima se pojavquju bi}a

koja ne postoje: zmajevi,

a`daje, patuqci,

ve{tice i vile.

Desanka Maksimovi}

Polazak u {kolu

74

Vidim sebe prvog dana {kole. U~iteq Nedeqko

Savi}, koga sam do ju~e zvala ~ikom, stoji kraj stola

i zapoveda: „Spustite svi ruke na klupe!“

To mi se vaqda u~inilo odve} malo kao {kolski

postupak, pa sam upitala: „U~itequ, treba li lupati

rukama?“ (Uo~i toga dana su mi rekli da ~iku ne

smem u {koli zvati tako, nego u~iteqem, kao i

ostala deca.)

Ne, rukama nije trebalo lupati, nego ih polako

spustiti jednu do druge da se vidi jesu li ~iste.

U klupi sam sedela sa jedinom devoj~icom u

razredu, Spasenijom, koja je u {kolu dolazila

povezana `utom maramom, zvanom {amija. Na odmoru

sam ponaj~e{}e bivala s wom. Ona je, kao i ostali

|aci, prvo zapo~iwala razgovor o tome koliko je

usput videla ze~eva ili veverica i jazavaca.

Otkako sam postala |ak, mene dugo nije bila

poslu`ila sre}a da sretnem kakvu zver~icu. I bila

je prava sve~anost kada je preda me u dedinom

bukviku isko~ila crnkasta vesela veverica.

Spuznula je muwevito niz stablo i za sekund me je

radoznalo pogledala.

Sutradan sam i ja, izjedna~ena s drugovima,

pri~ala kako sam srela dve veverice.

Koga je devoj~ica `elela da vidi u {umi?

Desanka Maksimovi}

je na{a velika

kwi`evnica.

Napisala je mnogo

lepih kwiga za decu.

Ovo je jedno od wenih

kazivawa o detiwstvu.

75

Nastavi da smi{qa{ i pi{e{ zapo~etu bajku.

Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

P

i

{em

o

s

a

s

tav

Bajka o princezi, princu i zlom ~arobwaku

Zorica Bajin-\ukanovi}

Detli}

76

U zimsku ba{tu sleteo

detli} {arenog repa.

Ba{ta odjednom sinula,

postala nekako lepa.

Onda je ponovo prhnuo, nastavio let.

Dok je na stablu mirovao, li~io je na cvet.

Kako zami{qa{ detli}a iz ove pesme?

Nacrtaj ga.

U ovoj ukr{tenici kriju se imenice i neki

glagoli iz ove pesme. Zaokru`i ih i ispi{i.

Imenice: Glagoli:

S [ M V [ R D N

T O I E ] R E P

A X R B A [ T A

B P O S T A L A

L R V L S K I [

O H A E R N ] [

B N O T C V E T

U U N E I L N P

C O X O ^ H F M

K N S I N U L A

Detli}evo pismo

77

Napi{i odgovor detli}u.

Branko ]opi}

Bolesnik na tri sprata

78

Na{ega starog doktora Jana

telefon zove s Kalemegdana:

„Doktore dragi, hitno je vrlo,

imamo gosta, boli ga grlo!“

„Imate gosta? Da nije stranac?“

„Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!“

„Do}i }u brzo, za jedan sat.

Ka`ite samo: na koji sprat?“

„Na kome spratu? Te{ko je re}i,

boli ga ~itav ‡ drugi i tre}i.“

^udom se ~udi na{ doktor Jan:

„Kakav bolesnik?! Je l' trospratan?!“

„Doktore, jeste, to nije varka,

zovemo, znate, iz zoo-parka.

@irafu jednu boli nam vrat,

a to je ‡ drugi i tre}i sprat.“

Kako je do{lo do zabune u ovoj pesmi?

Pretvori ovu pesmu u tekst za glumu (dramski

tekst). Pogledaj tekst za glumu na strani 68.

^emu se doktor ~udio?

Za{to je ova pesma sme{na?

Ovu pesmu je napisao

Ova pesma ima strofa i stihova.

Qubivoje R{umovi}

Jednoga dana

79

Koji ti je gotovan najsme{niji?

[ta je gavran poru~io gotovanima?

Smisli i napi{i {ta bi rekao osmi

gotovan.

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

Prona|i u re~enici re~ gotovan i napi{i

{ta ona zna~i.

Jednoga dana

pre sedam dana

srelo se sedam

gotovana.

Prvi gotovan,

nao~it, mlad,

sede pa re~e:

Prezirem rad!

Drugi gotovan

nema{e kud,

dodade na to:

Prezirem trud!

Tre}i gotovan

le`e pod dud:

Nek radi onaj

ko je lud!

^etvrti brzo

prona|e hlad:

Ima vremena,

jo{ sam mlad!

Peti gotovan

ve} je spavao,

{esti ni glasa

nije davao.

Sedmi je sedeo

budan i jadan

i ponavqao:

Ja sam gladan!

O sveto nebo,

o mo}ne sile,

bacite jedno

pe~eno pile!

Uto se javi

gavran sa grane:

Ne dajem ni{ta

za gotovane!

Dosta je bilo

mufte davawa,

pro{lo je vreme

izmotavawa!

U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i:

nao~it, prezirati, trud i mufte.

1.

2.

80

SETI SE {ta smo nau~ili...

Podse}amo se

Pove`i zelenom

strelicom re~i

koje pripadaju

imenicama.

Pove`i

plavom strelicom

re~i koje pripadaju

glagolima.

I{li smo u bioskop.

VELIKIM SLOVOM SE PI[E:

Napi{i odri~nu re~enicu

Ne volim da jedem spana}.

Napi{i potvrdnu re~enicu

sedimo

igram

selo

mrav

jede

Petar

IMENICE

GLAGOLI

Proveri ta~nost svojih

odgovora u re{ewu koje se

nalazi na kraju ^itanke.

Upi{i broj osvojenih poena.

na po~etku re~enice li~no ime prezime ime mesta

Devoj~ica Marija Petrovi} iz Kraqeva ide u drugi razred.

5. PORODI^NO STABLO

^ITAMO

pri~e i pesme o porodici

U^IMO I VE@BAMO

‡ uspavanke

‡ subjekat i predikat

‡ pisawe znaka navoda

‡ kako se recituje

‡ zaplet u pri~i

‡ zagonetke

TVOJ ZADATAK ]E BITI

‡ da smisli{ dve zagonetke

‡ da napi{e{ pri~u o mla|em bratu

‡ da ilustruje{ pesmu

‡ da odglumi{ pri~u

Narodna pesma

Majka Jovu u ru`i rodila

82

Majka Jovu u ru`i rodila,

ru`ica ga na list do~ekala,

bela vila u svilu povila,

a p~elica medom zadojila,

lastavica krilom pokrivala:

nek je rumen kô ru`a rumena,

nek je bijel kô bijela vila,

nek je radin kô p~ela malena,

nek je hitar kao lastavica.

Ova pesma je uspavanka. Pevana je deci pred

spavawe da bi lep{e i lak{e zaspala.

U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~

radin.

Napi{i kakav Jova treba da postane.

Ko mu poma`e da dobije te osobine?

Kad bi majka `elela da joj Jova bude umiqat,

od koga bi sve mogla da tra`i pomo}?

Hajde da upore|ujemo:

Rumen kao ru`a.

Rumen kao jabuka.

Beo kao bela vila.

Beo kao

Vredan kao

Vredan kao

Hitar kao

Hitar kao

Jak kao div.

Jak kao

Sjajan kao rosa.

Sjajan kao

Subjekat i predikat

83

Subjekat je ona re~ u re~enici koja kazuje o

kome ili o ~emu se govori ili ko vr{i radwu.

Predikat je ona re~ u re~enici koja kazuje

{ta radi subjekat.

Druga va`na re~ je PREDIKAT.

Jova spava. Majka sedi.

[TA RADI JOVA? JOVA SPAVA.

[TA RADI MAJKA? MAJKA SEDI.

U re~enici JOVA SPAVA govori se o Jovi.

U re~enici MAJKA SEDI govori se o majci.

Re~ Jova je SUBJEKAT u prvoj re~enici.

Re~ majka je SUBJEKAT u drugoj re~enici.

PREDIKAT u prvoj re~enici je SPAVA.

PREDIKAT u drugoj re~enici je SEDI.

Subjekat se odre|uje pomo}u pitawa:

‡ O kome ili o ~emu se govori?

‡ Ko vr{i radwu?

Predikat se odre|uje pitawem:

‡ [ta radi subjekat?

„Imamo ne{to novo u ku}i“, pevu{ila je

Laura. Skakutala je niz ulicu i ba{ je bila

stigla do Tomijeve ku}e.

Tomi se igrao u pesku i gradio zamak. Laura

mu je ponovila da je u wenoj ku}i ne{to novo.

„A {ta to?“, radoznalo }e on.

Laura se smejala: „Pogodi!“

Tomi je zatvorio o~i i uporno mislio.

„Psetance?“

Laura se zakikota: „Pogre{no!“

Nastavila je put niz ulicu.

„Mi imamo ne{to novo u ku}i“, vikala je dok

je prolazila kraj Davidove ku}e.

David se ba{ quqao u dvori{tu.

„A {ta je to novo, Laura?“, upitao je.

„Pogodi!“, uzvrati Laura.

„Pomozi mi“, zamolio je David.

Laura se zamisli:

„U redu. Da te podsetim. To budi qude dok je

jo{ mrak“.

David se nasmejao:

„Pa to je bar lako pogoditi. Imate nov

budilnik“.

„Pogre{no“, otcvrkuta Laura i po|e daqe.

„Imamo ne{to novo u ku}i“, pevala je dok je

prilazila Merinoj ku}i. Meri je bila

priredila ~ajanku za svoje lutke i one su sve

bile za stolom.

„A {ta imate?“, upitala je Meri radoznalo.

„Pogodi!“, uzviknu Laura. „Pomo}i }u ti ako

ti odam dve stvari. Budi qude dok jo{ traje

mrak i pije iz bo~ice.“

„E, ba{ si sme{na. To nije te{ko da se

pogodi.“

Meri di`e najve}u lutku, koja je bila mama

ostalim lutkama.

„Ti ima{ lutku kao {to je ova moja. Ona

pla~e i uz to pije iz boce.“

„Pogre{no!“, re~e Laura pobedonosno.

I nastavi da tr~ka ulicom.

De~ak Bili igrao se loptom kada mu je Laura

rekla {ta ima u ku}i: budi qude no}u, pije iz

boce i ‡ da bi mu pomogla ‡ rekla je jo{ jednu

stvar: „Pored toga {to si ~uo, ka`u da podse}a

na mene“.

„Znam, znam!“, vikao je Bili i ‡ pogodio je.

A vi?

Da vas podsetimo: Laura je dobila sestru.

Odri Korn

Laurina tajna

84

85

Prona|i u pri~i i podvuci re~i kojima je Laura

opisivala svoju malu sestru.

Navedi re~i iz kojih se vide Laurina ose}awa.

Podvuci drugom bojom re~enice u kojima se

ka`e {ta su Tomi, David, Meri i Bili radili

kada ih je Laura srela.

Pove`i zagonetke s wihovim

re{ewem na slici.

Prona|i u pri~i i ozna~i sve upitne re~enice.

Podvuci u jednoj od zagonetki re~i sa

umawenim zna~ewem.

Doma}i zadatak:

Smisli zagonetke za {kolsku torbu i olovku.

Bockava lopta

u travi stoji,

da je dodirne

svako se boji.

Drveno mi telo,

zeleno odelo,

skriveno od lista

slatko zrno blista.

Neka je crvena,

a neka `uta,

neka je slatka,

a neka quta.

Crn kaputi},

{iqat repi},

kratak kquni}.

Ovde letuje,

tamo zimuje.

Vladimir Andri}

Protestna pesma

86

Meni je dosadno, mama

imaj to u vidu, tata

svakom je potrebna sestra

i mora da ima brata.

Na brata ja imam prava

kao na ki{u trava

zar da idem u kra|u

da steknem sestru mla|u.

U re~niku }e{ na}i

{ta zna~i re~ protest.

Za{to protestuje de~ak u ovoj pesmi?

Objasni za{to je travi potrebna ki{a.

Objasni za{to bi voleo da ima{ brata ili

sestru.

Navedi neka de~ja prava koja zna{.

(Prona|i ih u uxbeniku Svet oko nas.)

87

Posmatraj ove slike o de~aku koji je dobio brata. Svakoj slici daj naslov,

a onda napi{i pri~u. Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

Pi{emo sastav

Narodna pripovetka

Sedam prutova

88

Imao otac sedam sinova, sedam sva|alica.

Sva|aju}i se zanemari{e sav ku}ni posao i sve im po|e

naopako.

Bilo je sebi~nih i r|avih suseda koji su se radovali

wihovom sva|awu i wihov nazadak skretali su na svoju

korist. Lako je grabiti onde gde nema ko da ~uva, kad se

~uvari me|u sobom sva|aju.

Videv{i da }e biti zlo i naopako, otac se veoma

zabrinu. Jedanput skupi sinove oko sebe, pa im pokaza

sedam prutova ~vrsto povezanih u jedan snop i re~e:

„Koji od vas ovaj snop prelomi, onome }u dati deset

dukata“.

Svih sedam sinova poku{a da prelomi snop: probali

su ovako i onako. I naposletku svaki re~e da ne mo`e.

A otac }e im onda:

„^udim se {to ne mo`ete, jer je to sasvim lako“.

On odre{i uzicu kojom je bio snop vezan, {tapi}i se

razmako{e i on jedan po jedan prelomi bez po muke.

Sinovi su se nasmejali:

„E, to je lako! Tako bi moglo i nejako dete!“

Otac zavr{i:

„Evo vam, deco, slike i prilike va{e. Ne budete li

snop, bi}ete sedam prutova koje, kao {to ste sami

rekli, mo`e slomiti i nejako dete“.

Napi{i kako je otac pokazao sinovima da je

va`no da se ne sva|aju.

Prona|i u re~niku {ta

zna~e re~i: nazadak i snop.

89

Zaokru`i ono {to misli{ da je potrebno da bi

qudi bili slo`ni.

Prona|i sedam prutova.

Pove`i ih kon~i}em u snop.

Poku{aj da ceo snop odjednom slomi{.

Probaj da prelomi{ svaki prut posebno.

Napi{i {ta si zapazio.

Objasni {ta zna~i poslovica:

Sloga ku}u gradi,

a nesloga razgra|uje.

Deca sa ove slike se sva|aju oko quqa{ke.

Napi{i kako bi ti re{io problem.

1. Ne vre|ati druge.

2. ]utati o problemu.

3. Uvek da bude kako ti ka`e{.

4. Slu{ati predloge drugih.

5. Otvoreno re}i kad ti ne{to smeta.

6. Biti o{tar i drzak prema drugima.

7. Biti miroqubiv.

8. Slu{ati druge, a }utati o svojim `eqama.

9. Razumeti druge.

10. Pokazati drugu da ti je va`an.

Miroslav Anti}

Nezgoda

90

Kroz dvori{te ju~e

sre}ni tata petao

s pili}ima svojim

prvi put pro{etao.

Pravio se va`an

krilima je lupao,

pa u bunar upao

i sav se okupao!

Smejali se pili}i

~ulo se do neba:

Ba{ si tata {eprtqa!

Tako ti i treba!

Napi{i nazive kompakt diskova ili kaseta

koje rado slu{a{.

Na ove stihove komponovana je pesma koju

peva Dragan Lakovi}.

Da li ume{ da je otpeva{?

Za{to je tata petao bio sre}an?

Opi{i kako se pona{ao sre}ni tata petao

u dvori{tu.

Ilustruj ovu pesmu.

Smisli za sliku druga~iji naslov.

U re~niku

pi{e zna~ewe

re~i {eprtqa.

Pro~itaj ga.

91

Ovo je strip iz de~jeg ~asopisa „Veliko dvori{te“.

Pro~itaj ga i zaokru`i naslov koji bi mu najvi{e odgovarao.

• Siroma{na ro|aka

• Ko je najja~i

• Dobri prijateqi

Napisao i nacrtao D

obrosav B

ob @

ivkovi}

Ruska narodna pri~a

Medved i devoj~ica

92

Jednoga dana po|e Ma{a s drugaricama u

{umu po jagode. Naberu devoj~ice jagoda,

kad ‡ nigde Ma{e. Dozivale su je, dozivale ‡

we nema. Ma{a lutala, lutala, pa nai|e na

jednu ku}icu. U|e unutra i sedne. Malo posle

eto ti medveda. Pomilova devoj~icu {apom i

re~e:

„E, lepo, sad te ne pu{tam. Osta}e{ kod

mene“.

Mislila, mislila devoj~ica, pa smislila.

„Medo, odnesi u selo mome tati i mami malo

jagoda.“

Medved pristane.

„Ali ih nemoj usput pojesti“, re~e devoj~ica.

„Ja }u se popeti navrh krova, pa }u gledati.“

„Gledaj!“, re~e medved.

Dok se medved spremao za put, devoj~ica u|e

u korpu i pokri se jagodama.

Medved uprti korpu i po|e.

I{ao medved, i{ao, pa re~e:

„Se{}u na travicu,

poje{}u jagodicu“.

„Vidim, vidim!“, progovori devoj~ica iz

korpe.

Medved se upla{i, uprti korpu i po|e daqe.

Kad je stigao u selo, spusti korpu pred kapiju i

zakuca:

„Kuc, kuc! Otvarajte, doneo sam vam od Ma{e

jagoda!“

Psi zalaja{e i pojuri{e medveda. On

pobe`e u {umu, a korpa ostade pred kapijom.

Kad Ma{in tata otvori kapiju, a Ma{a

izlazi iz korpe i smeje se.

93

Glavni likovi iz pri~e su:

Koje su osobine medveda?

Prona|i u tekstu i napi{i:

Podvuci u pri~i „Medved i devoj~ica“ re~i

koje izgovara medved.

Drugom bojom podvuci re~i koje govori Ma{a.

Odglumi s nekim ovu pri~u.

Kako se Ma{a dosetila da se vrati ku}i?

Napi{i koje su Ma{ine osobine.

pet imenica pet glagola

Proveri znawe na stranama 63 i 71.

1.

2.

3.

4.

5.

Pro~itaj ponovo ovu pri~u i napi{i:

Vreme radwe u pri~i:

Mesto radwe u pri~i:

Redosled doga|aja u pri~i:

Sigurno si zapazio da radwa u pri~i

po~iwe da se zapli}e u re~enici: ... kad

‡ nigde Ma{e. Takvo mesto u pri~i zove

se po~etak zapleta. Posle ovoga zaplet

se pove}ava.

Re~i koje izgovaraju medved i Ma{a

ozna~ene su znacima navoda.

Me|u navodnike stavqamo ta~no

navedene ne~ije re~i. Znaci navoda se

pi{u na vi{e na~ina: „“, „ „, »«. Umesto

znaka navoda nekada se pi{u i crte ‡.

Znak navoda

Qubivoje R{umovi}

Ima jedno mesto

94

Ima jedno mesto

iza sedam mora

gde ceo svet spava

Spavati se mora

Ima u tom mestu

gospo|ica prava

koja nikad nikad

ne `eli da spava

Ima jedno selo

iza sedam gora

gde sva deca jedu

jer jesti se mora.

Ima u tom selu

jedno roze cve}e

jedan junak mamin

koji jesti ne}e

Ja predla`em za wih dvoje

da se na|u da se spoje

Ne treba ih prutom biti

ve} ih treba o`eniti

Pa neka se cve}ka

sa suprugom ne}ka.

Napi{i koje su osobine gospo|ice iz pesme.

Koje su osobine maminog junaka?

Spoj slova po azbu~nom redu. Dobi}e{ sliku.

Uporedi ove dve ne}kalice sa likom Sime iz

pri~e „Inat“ sa strane 24.

Ispri~aj {ta si zapazio.

U re~niku prona|i zna~ewe

re~i cve}ka i ne}kati se.

Recitovawe

95

Slede}u re~enicu izgovori na vi{e na~ina:

upla{eno, besno, tu`no i veselo.

Priprema

Pesma mo`e da se recituje na vi{e na~ina.

Ovo je jedan od predloga.

Po{to je ova pesma {aqiva, treba je

recitovati na {aqiv na~in.

Tamo gde su stihovi ozna~eni sa treba da

recituje{ lagano, kao da pri~a{ bajku.

Znak zna~i: izgovori glasnije, odlu~nije.

Znak ozna~ava kra}u pauzu, }utawe, a znak du`u pauzu.

Pokreti ruku i tela dok se recituje treba da

budu umereni, kao kad se razgovara.

Izgovori jasno slede}e brzalice:

^etiri ~avke ~u~e na ~unu.

Otud ide crn trn, da odgrize crn vrh.

Svraka skaka na dva kraka.

On ne}e da jede.

On ne}e da jede.

On ne}e da jede.

On ne}e da jede.

Feliks Salten

Eno gde leti cvet

96

Zelena livada bila je posuta zvezdama belih

krasuqaka, qubi~astim i crvenim glavicama

procvetale deteline i rasko{nosjajnim zlatnim

zvezdama, koje je masla~ak pru`ao uvis.

‡ Gle, majko ‡ povika Bambi ‡ eno leti cvet!

‡ To nije cvet ‡ re~e majka ‡ to je leptir.

Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji

se ne`no odvojio od jedne stabqike i odlebdeo

u kolebqivom letu. Sad Bambi vide da je

mno{tvo takvih leptira preletalo vazduhom

nad livadom, naizgled brzo, pa ipak polako,

gore-dole, u igri koja ga odu{evi. Zaista je

izgledalo da je to putuju}e cve}e koje ne mo`e

ostati mirno na svojoj stabqici, pa se di`e da

se poigra...

Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi

ih pogledao izbliza, tako bi rado bar jednog

dobro razgledao, ali mu se ne pru`i prilika.

Neprestano su se kome{ali.

Kad je zatim opet pogledao na zemqu, zadivio

ga je bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim

koracima...

‡ Gle ‡ kliknu Bambi ‡ onamo ska~e komadi}

trave! Oho ... kako visoko ska~e!

‡ Nije to trava ‡ objasni majka ‡ to je dobri

mali skakavac.

‡ Za{to on tako visoko ska~e? ‡ zapita Bambi.

‡ Jer mi ovuda hodamo ‡ odgovori majka. ‡ On

nas se boji.

‡ Oh! ‡ obrati se Bambi skakav~i}u koji je

sedeo nasred tawira jedne tratin~ice ‡ nemojte

se bojati, mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi.

‡ Ja te se ne bojim ‡ odgovori mali skakavac

{u{kavim glasom. ‡ Ja sam se samo u prvi mah

prepao. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi, pa

treba biti oprezan.

‡ Ja sam, eto, danas prvi put u svom `ivotu na

livadi ‡ objasni mu Bambi.

(Odlomak iz kwige Bambi)

Navedi Bambijeve osobine.

Za{to je od skakavca pomislio da je trava?

Kako zami{qa{ Bambijevu mamu?

Objasni kako zami{qa{ Bambija.

Za{to je Bambi od leptira pomislio

da je cvet?

Podvuci opis livade. A kako ti zami{qa{

livadu?

Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i:

kolebqiv i tratin~ica.

Du{ko Radovi}

Lepo je sve {to je malo

97

Za{to je lepo sve {to je malo?

[ta riba govori svojoj bebi?

Kako zami{qa{ da mama buba tepa

svojoj bebi? Kojim re~ima joj tepa?

Smisli {ta govori mama ptica svom

mladuncu kad ga mazi.

Uporedi ovu pesmu s pesmom Majka Jovu u

ru`i rodila sa strane 82. [ta zapa`a{?

^im se ne{to malo, malo rodi,

na kamenu, grani ili vodi,

prvi dan mu uz quqa{ku tepa:

Budi lepo kao {to je lepa...

... Svaka buba od hiqadu buba,

svaka ptica od hiqadu ptica,

svaka riba od hiqadu riba!...

^im se ne{to uspravi nad travom

‡ lupi glavom po prostranstvu plavom.

Dan ga bodri: rasti i ne strepi,

bi}e{ lepo kao {to su lepi...

... Svaka zvezda od hiqadu zvezda,

svaka klica od hiqadu klica,

svaka pesma od bezbroj pesama!...

^im se ne{to oglasi u svetu,

u pokretu, glasu ili cvetu

‡ sluti, ~uje kroz damare slepe:

ve} sam lepo kao {to su lepe...

... Svaka buba od hiqadu buba,

svaka klica od hiqadu klica,

svaka ptica od hiqadu ptica!...

Potra`i u re~niku zna~ewe re~i:

bodriti, strepeti, klica, oglasiti se

i damar.

98

SETI SE {ta smo nau~ili...

Zaokru`i slovo

ispred odgovora

za koje misli{

da su ta~ni.

Objasni {ta su to

uspavanke.

Proveri ta~nost svojih

odgovora u re{ewu koje se

nalazi na kraju ^itanke.

Upi{i broj osvojenih poena.

U prvoj re~enici re~ u~iteqica je:

a) subjekat

b) predikat

Podvu~ena re~ u drugoj re~enici je:

a) subjekat

b) predikat

U~iteqica pi{e.

Leptir leti.

Podse}amo se

ME\U NAVODNIKE STAVQAMO

TA^NO NAVEDENE NE^IJE RE^I.

„Sutra idemo u selo“, re~e tata.

KAKO SE RASTE5.5.6.

^ITAMO

pri~e i pesme o tome kako se raste

U^IMO I VE@BAMO

‡ rod imenica

‡ jednina i mno`ina imenica

‡ pravo i prenosno zna~ewe re~i

‡ re~enice (obave{tajne, upitne, zapovedne)

‡ pesma, stih

‡ pri~a, proza

‡ kwi`evne i nekwi`evne re~i

‡ skra}enice za mere

TVOJ ZADATAK ]E BITI

‡ da napi{e{ pozivnicu za ro|endan

‡ da sastavi{ mali re~nik

‡ da izdvoji{ vest iz novina

‡ da napravi{ nevidqivo pismo

‡ da napravi{ spisak kwiga

‡ da sprovede{ anketu o povr}u

‡ da napi{e{ kratku pri~u

Branko ]opi}

Visibaba i razvigor

100

Razvigor zove

tiho i slabo:

„Budi se, ustaj,

o, visibabo!“

A cveti} ne`ni

glavicu mi~e,

pod snegom {ap}e:

„Ko me to vi~e?“

Pupoqci mrki,

~itav hor,

tiho joj ka`u:

„Razvigor!“

Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa ovom pesmom.

Prona|i u pesmi i ispi{i

re~i koje ozna~avaju

radwu ‡ glagole).

Ko je pozvao visibabu?

Kada ju je pozvao?

Gde je tada bila visibaba?

Kako ju je pozvao?

Za{to ju je pozvao?

Prona|i u re~niku {ta

zna~i re~ razvigor.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Rod imenica

101

Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda. Uz imenice mu{kog roda mo`e da stoji re~ taj, uz

imenice `enskog roda re~ ta, a uz imenice sredweg roda re~ to.

mu{ki rod (taj) `enski rod (ta) sredwi rod (to)

~ovek `ena dete

deda baba unu~e

petao koko{ka pile

brod stolica dugme

ma~ak ma~ka ma~e

medved me~ka me~e

ovan ovca jagwe

Slede}e imenice rasporedi po rodu (neka ti pomognu re~i taj, ta, to):

u~iteq, hleb, ta{na, poqe, sneg, jelka, }ebe, peva~ica, veverica, pero, zima, Uro{, brdo, igra~ka,

slovo, kqu~, Ma{a, pismo, klavir, u~enik, selo.

Mu{ki rod (taj):

@enski rod (ta):

Sredwi rod (to):

1 je padala celog jutra.

2 je zakasnio u {kolu.

3 ga je upla{ilo.

4 mu je rekla da u|e u u~ionicu.

5 je bio zbuwen.

6 je bila ispisana.

7 je oglasilo kraj ~asa.

Dopuni re~enice imenicama u odgovaraju}em rodu i u kvadrati}e upi{i @ , M ili S .

[aqiva narodna pesma

Sme{no ~udo

102

Ja sam ~udo video:

zec kolo vodi,

lisica ga dvori.

Na lisici perce,

na kurjaku zvonce.

Ja sam ~udo video:

}uran babi vodu nosi

u re{etu na ramenu,

a }urka joj tikve sadi

na drvetu, na kamenu.

Objasni {ta je {aqivo (sme{no) u ovoj pesmi.

Ispravi nepravilno napisane re~i.

Smisli jedno sme{no ~udo i napi{i

ne{to o wemu.

Dali }uran babi vodu nosi?

Zec kolo nevodi. ]urka tikve nesadi.

Jesamli ~udo video?

Skra}enice za mere se pi{u i }irilicom

i latinicom bez ta~ke.

One koje se upotrebqavaju za pojmove

koji ozna~avaju vreme pi{u se

ili s ta~kom ili bez we.

km m

cm

mm

km mcm

mm

kilometar metar

santimetar

centimetar

milimetar

~., ~ ili h ‡ ~as

s. ‡ sat

min. ‡ minut

god. ‡ godina

d. ‡ dan

o. g. ‡ ove godine

o. m. ‡ ovog meseca

g. ‡ godina

Jednina i mno`ina imenica

103

Napi{i imena bi}a ili predmeta sa slika:

Slede}e imenice napi{i u jednini ili u mno`ini, kao {to je zapo~eto.

Dopuni re~enice slede}im imenicama u jednini ili u mno`ini:

drugarica, de~ak, ulica, dete, semafor, svetlo, strana.

Ove imenice su u jednini, jer ozna~avaju jedan

predmet ili jedno bi}e.

Ove imenice su u mno`ini, jer ozna~avaju

vi{e predmeta ili bi}a.

ruka ‡

kow ‡

ma~ke ‡

putevi ‡

medved ‡

`ena ‡

jezera ‡

ogledalo ‡

gradovi ‡

drug ‡

reka ‡

nos ‡

su ~ekala da pre|u .

su pokazali zeleno .

Petar i Milan su pogledali u semafor i po~eli da prelaze ulicu.

Na drugoj ulice ~ekale su ih .

ruke grad

Andra Frani~evi}

Poziv na kreketawe

104

Jutros `aba `abama

uputila pismo:

„Cele zime, ro|ene,

kreketale nismo.

Pa nervozu zbog toga

dobila sam jaku,

te vas zovem: Do|ite

na `ur u vrbaku!

Izvolite, molim vas,

moje gospe fine,

da se iskreke}emo,

da nas `eqa mine!“

Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ nervoza i

izraz da nas `eqa mine (vidi pod minuti).

Za{to je `aba bila nervozna?

Da se podesetimo: ovo je pesma.

Ona se sastoji od stihova.

Izbroj i napi{i koliko stihova ima u ovoj pesmi.

Po ovoj pesmi napi{i pri~u.

Tvoja pri~a ne treba da bude u stihu, ve} u prozi.

Ako `eli{, pri~u mo`e{ i da pro{iri{.

Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

105

Ovde ispi{i pozivnicu za svoj ro|endan.

Mo`e{ i da je ukrasi{. Ne zaboravi da je adresira{. Pazi na velika slova!

Ko poziva:

Koga:

Za{to:

Gde da do|e:

Kada:

Pozivnica

Dimitar Inkiov

Lopov

106

Otkad Klara zna slova, ~ita kao luda. ^im

negde vidi slova, po~iwe iz tih stopa da

~ita. Kad autom idemo u grad i stojimo na

semaforu, pritisne nos na prozor i po~iwe

glasno da sri~e:

„Hhhh...ooo...hotee...l... hotel.“

„Bbaa...nnn...k...aaa... banka.“

Za vreme vo`we ~ita i registarske brojeve

kola ispred nas. Pravi je dave`. Kad mama

ili tata donesu novine ku}i, sleti na wih kao

p~ela na cvet i ~ita glasno naslove, dok sve

nas ne zaboli glava i ne po~nemo da be`imo

od we.

Tako je bilo i onog dana kada je tata doneo

ku}i novine u kojima je bila pri~a o lopovu.

Tata je novine ostavio na stolu, a on i mama

su oti{li kod tetka-Eme. Klara je smesta

zgrabila novine i po~ela da ~ita.

„Ho}e{ da ti ne{to pro~itam?“

„Ne}u!“

„Ne zna{ {ta propu{ta{“, izjavila je i

po~ela da sri~e:

„Ppp...ooo...lii...cciiijss...kooo

uuu...poo...zo...reee...wee.

O...ppp...aaa...sssniii...l...ooo...pooo...v

pooo...ssseee}uu...jeeekkk...uuu...}eee“.

„[ta re~e?“

„Pooliciiijskooo uuu...poo...zo...reeewe.

Ooopaaasaaan looopov possseee}uuuje

kuu}eee. Ssssvaaakoog daaanaaa nnoovee

pqqaa~kee.“

„Gde?“, hteo sam da znam.

„Pooo graaaduuu.“

107

Odjednom sam se upla{io. Bili smo sami kod

ku}e.

„Po na{em gradu?“

„Sad sam ti ~itala!“

„Klaro, {ta }emo ako lopov provali i kod

nas?“

Rekla je kô iz topa:

„Veza}emo ga!“

„A ko }e da ga dr`i dok ga ne ve`emo?“, hteo

sam da znam. „Klaro, ~uje{ li? Ne{to {u{ti

ispod kreveta! ’Ajde da pobegnemo!“, {aputao

sam.

„Neee, moramo da ga uhvatimo!“

„Ali ja se stra{no pla{im!“

„Kukavice!“

„Nisam!“

„Doka`i mi to!“

„Kako?“

„Ti }e{ da dr`i{ lopova dok ga ja ne ve`em.“

„A {ta ako poku{a da pobegne?“

„Onda ga ujedi za nogu! Ti dobro ujeda{.“ „Ma

to je bilo pre, kad sam bio mali. Ve} dugo

nisam nikog ujeo.“

„Sad sigurno jo{ boqe ujeda{“, ube|ivala

me je, „zubi su ti ve}i. I, zna{ {ta, sigurno

}emo dobiti nagradu. Puno para za koje }emo

kupiti `vake da ne}e stati u na{u sobu.“

Kad je tako, spreman sam da pomognem. Klara

je iz kuhiwe donela veliku varja~u, a ja sam se

naoru`ao viqu{kom. Onda smo oti{li u

spava}u sobu i Klara je izdavala naredbe:

„Lopove, predaj se! Znamo gde si! Iza|i ispod

kreveta!“

Ali od lopova ni traga ni glasa. Ispod

kreveta je iza{ao [nufi, grizu}i tatinu

papu~u. Laknulo mi je. Klari je bilo stra{no

krivo. I dan-danas kukumav~i: „Da ispod

kreveta nije bio [nufi, sigurno bismo dobili

nagradu i imali punu sobu `vaka“.

Prevela: Sne`ana Turun~i}-Dauner

Za{to je de~ak pomislio da se ispod kreveta

krije lopov?

Opi{i kako si se ose}ao kad ti se u~inilo

da negde ne{to {u{ka.

Objasni {ta zna~i poslovica:

U strahu su velike o~i.

Slede}e re~enice napi{i koriste}i

skra}enice.

1) Prole}e je po~elo 21. marta ove godine

u 6 ~asova i 22 minuta.

2) Od Ivanove ku}e do {kole ima ta~no

2 kilometra i 11 metara.

108

U pri~i „Lopov“ prona|i i ispi{i: tri obave{tajne,

tri upitne i tri zapovedne re~enice.

Obave{tajne

re~enice

Upitne

re~enice

Zapovedne

re~enice

Napi{i naziv nekih crtanih ili igranih

filmova u kojima se pojavquju lopovi.

Opi{i lopova iz jednog filma.

Obrati pa`wu na koji na~in izgovara{ upitnu,

a na koji zapovednu re~enicu. Objasni kakvim

glasom ih izgovara{. Kakvi su ti pokreti?

Doma}i zadatak:

Slede}e potvrdne re~enice pretvori u odri~ne:

1. Ja sam se upla{io.

2. Bili smo sami kod ku}e.

3. Pobegli smo.

1.

2.

3.

1.

2.

3.

1.

2.

3.

De~ak iz ove pri~e ka`e za svoju sestru da je

pravi dave`.

Objasni {ta ovde zna~i re~ dave`.

Napi{i jo{ neke re~i koje ti i tvoje dru{tvo

upotrebqavate kad ho}ete da ka`ete da je

neko dosadan.

Ovde napravi mali re~nik re~i koje

upotrebqava tvoje dru{tvo.

Napi{i koje se novine ~itaju u tvojoj ku}i.

Koje novine voli{ da ~ita{?

Iseci i ovde zalepi neku vest iz novina.

Napi{i ispravno nekwi`evne re~i:

lep

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

109

dave` dosadna osoba

sumqiv

nesnosqivo

mlo{tvo

presednik

odelewe

Pavletov

Slavicin

Milicin

komadant

110

Qubivoje R{umovi}

Ako `eli{ mi{ice

Ako `eli{ mi{ice kô gvo`|e

jedi belo ili crno gro`|e

Ako `eli{ snagu zbiqa mu{ku

onda ne sme{ zaobi}i kru{ku

Ako `eli{ na sve biti imun

jedi cedi sredi `uti limun

Ako `eli{ ruke kao kanxe

prosto gutaj sve`e pomoranxe

Ako `eli{ ve{tine sa strane

okomi se na krive banane

Ako `eli{ da izgleda{ be{we

svakodnevno upra`wavaj tre{we

Ako `eli{ biti bistre glave

beri one jagode iz trave

I uop{te ko god ne{to ho}e

mora jesti i voleti vo}e

Kako obja{wava{ posledwa dva stiha ove pesme? [ta zna~i: mi{ice kô gvo`|e?

Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ imun.

111

Pravo i prenosno zna~ewe re~i

Neke re~i mogu da imaju pravo i

prenosno zna~ewe. Na primer, re~

gvozden. Weno pravo zna~ewe je:

napravqen od gvo`|a, a prenosno:

~vrst, jak kao gvo`|e.

Proveri pravo i prenosno zna~ewe izraza. U kvadrati} ispred odgovora upi{i broj za koji misli{

da odgovara izrazu.

1. raditi ispod `ita u~initi ne{to zabraweno

2. dobiti zeleno svetlo izgrditi

3. pre}i punu liniju zlo pro}i

4. vu}i nekog za nos udariti po licu

5. o~itati lekciju po~eti sa odmarawem

6. obrati zelen bostan raditi potajno

7. dati nekome po wu{ci varati nekoga

8. di}i sve ~etiri uvis dobiti dozvolu

1. Zoricin brat mi se falio da je ufatio neke zecove.

2. Deda ka`e da ga mlogo bolu noge.

3. Na pijac sam kupila {angarepu, kompir i buraniju.

4. Bole me glava, pa nosim {em{ir.

, strana

, strana

, strana

, strana

, strana

, strana

, strana

, strana

Prona|i u sadr`aju na kraju ^itanke nazive

drugih pesama Qubivoja R{umovi}a i tri pesme

Jovana Jovanovi}a Zmaja i ispi{i ih.

Podvuci nekwi`evne re~i u re~enicama:

gvozdeni mi{i}i

izrazi prenosno zna~ewe

bistra glava

glava porodice

kameno srce

Nevidqivo pismo

112

Napi{ite poruku koju niko ne}e mo}i da

vidi ukoliko vi to ne `elite.

Potreban materijal: ~a~kalica, posuda sa

vinskim sir}etom ili limunovim sokom, par~e

papira, sve}a, {ibica

Kako se ogled

izvodi

1. Prelomite

~a~kalicu ‡ wen

debqi kraj

koristi}ete kao

olovku.

2. Zama~ite

~a~kalicu u sir}e

ili limun dok budete

pisali poruku.

3. Sa~ekajte da se papir

osu{i.

4. Prinesite plamen sve}e

papiru sa porukom.

[ta }e se desiti

Po{to se papir osu{i, poruka

}e nestati. Ako prinesete

papir plamenu sve}e, poruka

}e opet biti vidqiva.

Tvoja zapa`awa pri izvo|ewu ogleda:

Kako si se ose}ao posle izvedenog ogleda?

Re{i rebus.

Ovo je odlomak iz kwige „Mali ku}ni ogledi 1“

u izdawu Kreativnog centra.

Poku{aj da izvede{ ovaj ogled uz pomo} odrasle

osobe.

Napravi spisak

113

Ovde napravi spisak kwiga koje ima{ ili za koje si ~uo, a koje govore o

biqkama, `ivotiwama, gradovima, zemqama, drugim narodima i sli~no.

Oboj broj ispred kwige koja ti se najvi{e dopada.

Napi{i kratku pri~u u kojoj

}e{ pomenuti ove tri re~i:

pismo, pas, torba.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Vladimir Andri}

[argarepa

114

Ja prihvatam vo}e i povr}e

i kukuruz i {e}ernu repu

i prihvatam orah ispred ku}e,

ne prihvatam samo {argarepu.

U ba{tama kad su no}i duge

i kad slavuj zavija u lugu,

slutim kako ni~e {argarepa,

na moj u`as i na moju tugu.

Ja priznajem praziluk i cvekle

i {qivike, pa i {ume guste,

al’ bi suze kao ki{a tekle

sve zbog one {argarepe puste.

Sudbo moja, moj ~emerni jade,

za me `ivot vi{e nema ~ari

i ve} znadem za me nema nade,

za mene se {argarepa bari.

Za{to je de~ak nezadovoqan? [ta je u ovoj pesmi {aqivo?

Mala anketa

115

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Ispitaj svoje dru{tvo iz {kole i napi{i u

tabeli koje se povr}e voli, a koje ne voli.

Saop{tewe o rezultatima ankete

Rezultati pokazuju slede}e:

1.

2.

3.

glasova

glasova

glasova

Omiqene vrste povr}a su:

1.

2.

3.

glasova

glasova

glasova

Neomiqene vrste povr}a su:

Mom~ilo Te{i}

Prole}no jutro u {umi

116

Na brezi se wi{u viti

lastari.

Novim li{}em hrast se kiti

prastari.

Protr~ala mlada srna

proplankom.

Pobe|ena no} je crna

osvankom.

Zraci sunca {umu celu

zaliju.

Zazvi`duka kos veselu

ariju.

[umskih ptica zazvoni{e

horovi

i Suncu se pokloni{e

borovi.

Napi{i kojim re~ima se u pesmi opisuju:

drve}e u {umi ‡

srna ‡

ptice ‡

sunce ‡

Kako razume{ stihove:

Pobe|ena no} je crna

osvankom.

Zraci sunca {umu celu

zaliju.

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

Zna~ewe re~i vit, lastar, osvanak i

arija mo`e{ na}i u re~niku na kraju

kwige.

Dragan Luki}

[kola

117

[kole su velike mirne ovce

koje oka~e veliko zvonce

pa zvone, zvone i decu gone

u `ute male avione.

[kole su velike i dobre mame,

stotinu dece neguju same,

napamet znaju svu svoju decu,

i bajke pri~aju o mesecu.

[kole su veliki ~udni dvorci

koje osvoje hrabri osnovci

svakog septembra pu{~anom paqbom

i olovkama ‡ duga~kom sabqom.

Svakog septembra

kad jesen stupi

po dva su borca

u {kolskoj klupi.

Za{to se u pesmi ka`e da su {kole kao

velike mirne ovce?

Smisli i napi{i sa ~im bi ti uporedio

{kolu.

Za{to su {kole kao velike i dobre mame?

Za{to su {kole kao veliki i ~udni dvorci?

Za{to su {kolske klupe `uti mali avioni?

[kola je kao

118

SETI SE {ta smo nau~ili...

Zaokru`i crvenom

bojom primere u kojima

su re~i upotrebqene u

prenosnom zna~ewu.

Mlogi qudi su

prekqu~e nosili

neke bqak majce.

mu{kog

`enskog

sredweg roda

u jednini

u mno`ini

Podvuci nekwi`evne

i razgovorne re~i u

re~enici:

Proveri ta~nost svojih

odgovora u re{ewu koje se

nalazi na kraju ^itanke.

Upi{i broj osvojenih poena.

Podse}amo se

PRI^A JE PISANA U PROZI IMENICE MOGU BITI

PESMA JE PISANA U STIHU

o{tar no` o{tar jezik

bistar ~ovek bistar potok

zelena trava zelen momak

1. 2.

7. [TA SVE MOGU, [TA SVE UMEM

^ITAMO

pri~e i pesme o tome {ta sve ~ovek mo`e i ume

U^IMO I VE@BAMO

‡ pro{lost, sada{wost i budu}nost

– pisanje latinicom

‡ kako se pro{iruje re~enica

‡ re~i koje se rimuju

‡ basna

TVOJ ZADATAK ]E BITI

‡ da napi{e{ pri~u o mamama i wihovoj deci

‡ da napi{e{ oglas

‡ da napi{e{ natpis za pekaru

‡ da nacrta{ mapu mesta na kojem raste zelenvil

‡ da prepri~a{ pri~u

Du{an Radovi}

Mama

120

Kad seva ... MAMA!

Kad te neko juri ... MAMA!

Kad si gladan ... MAMA!

Kad ne mo`e{ ... MAMA!

Kad ne{to ne zna{ ... MAMA!

Kad se pewe{ ... MAMA!

Kad silazi{ ... MAMA!

Kad spava{ ... MAMA!

Kad se budi{ ... MAMA!

Kad ne zna{ {ta ho}e{ ... MAMA!

U celom svetu, na svim stranama,

re~ je uglavnom o mamama.

Najpre je bio mrak i tama,

a onda nas je rodila mama.

Mame su va`ne da nas rode,

da nas podi`u i da nas vode.

Svi {to po svetu tr~e i lete

neke su dobre mame dete.

Kad ... MAMA!

Objasni {ta zna~e stihovi:

Napi{i kada bi jo{ dozivao mamu:

Kad ... MAMA!

Kad seva ... MAMA!

Kad ne zna{ {ta ho}e{ ... MAMA!

Mame i wihova deca

121

Pi{emo sastav

Posmatraj ove fotografije i smisli pri~e o wima.

Pogledaj na strani 155 pravila za dobro pisawe.

Branko ]opi}

Oglasi „Kupusnog lista“

122

Nudi se direktor

Poletan, spreman de~ak osnovac,

ne pije vino, ne voli novac,

{e}erne stvari njegov su sektor,

zato bi rado bio direktor

negde u selu ili u gradu,

a u fabrici za ~okoladu.

Jedina mana –

priznajem gre{an –

mnogo sam je{an!

Prepi{i ovu pesmu latinicom, pisanim slovima.

Podvuci u pesmi stihove koji govore o osobinama

de~aka.

Doma}i zadatak:

Razmisli o tome {ta ti voli{ i {ta ume{ da radi{, pa

napi{i jedan sli~an oglas za sebe.

Prona|i u re~niku zna~enje

re~i poletan i sektor.

Ukr{tenica

123

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Re~ u re~enici koja kazuje {ta radi

subjekat...

Imenica ma~ke stoji u...

Kratka pri~a u kojoj se govori o

`ivotiwama, a misli se na qude je...

Re~ koja ozna~ava radwu

zove se...

Koja je vrsta kazivawa:

U {umici na jednoj no`ici?

Na kraju zapovednih

re~enica stavqa se...

Re~i koje ozna~avaju

imena su...

Kratka {ala ili dosetka

zove se...

Pesma kojom se uspavquju deca

zove se...

Ko tra`i ve}e,

izgubi iz vre}e je...

Engleska narodna pri~a

Tri kroja~a

124

Tri kroja~a otvore svoje radnje u istoj ulici.

Konkurencija je bila velika i poslovi su i{li sasvim

slabo. Sva trojica se po~nu domi{ljati kako }e

privu}i {to vi{e mu{terija.

Prvi postavi iznad svoje radnje tablu sa

natpisom:

Najbolji kroja~ u gradu.

Drugi ne bude lenj, pa br`e-bolje napi{e:

Najbolji kroja~ na svetu.

Tre}i se zamislio, nije odmah mogao da se seti

nekog jo{ privla~nijeg natpisa. Naposletku, i on

stavi tablu na kojoj je velikim slovima napisao:

Najbolji kroja~ u ovoj ulici.

Prva dvojica su bila stra{no ljuta {to ih je ovaj

tre}i kroja~ nadmudrio. Skinu svoje firme, zatvore

radnje i odsele se iz grada.

Za{to su se prva dva kroja~a odselila iz grada?

Pi{i latinicom.

Zamisli da si pekar i da ima{ pekaru.

Smisli i ukrasi natpis za svoju pekaru. Pi{i latinicom.

Re~ firma ima vi{e zna~enja, a u

re~niku }e{ prona}i {ta ovde zna~i.

Prona|i i zna~enje re~i mu{terija.

Pro{lost ‡ sada{wost ‡ budu}nost

125

Pro~itaj slede}e re~enice:

Ja sam ~itao. Radwa u ovoj re~enici se de{avala u pro{losti.

Ja ~itam. Radwa u ovoj re~enici se de{ava sada ‡ u sada{wosti.

Ja }u ~itati. Radwa u ovoj re~enici }e se de{avati u budu}nosti.

To su

Napi{i kako nazivamo re~i koje ozna~avaju radwu.

Zavr{i zapo~etu tabelu.

PRO?LOST

Ja sam pevao.

Ma[ka je sko[ila.

Ja pevam.

Ja se /alim.

Sawa dolazi.

Pas ]e lajati.

SADA?WOST BUDU}NOST

Qubivoje R{umovi}

Lave majka mu stara

126

Lave majka mu stara

Proglasi mene za cara

Pa onda iz nekog hlada

Gledaj kako se vlada

Izda}u naredbe stroge

Da prasci peru noge

Zebre da peru zube

I da se tigrovi qube

Naredi}u lukavoj liji

Da vi{e ne lovi patke

Nisu ni patke krive

[to su glupe i slatke

Lave majka mu stara

Proglasi mene za cara

Pa onda iz nekog hlada

Gledaj kako se vlada

Napi{i koje }e naredbe izdati de~ak kad

bude bio car.

Podvuci plavom bojom re~i iz ove pesme koje

ozna~avaju radwu (glagole).

Napi{i koje se re~i u pesmi rimuju.

stara cara‡

‡

‡

‡

‡

127

Pi{emo sastav

• Smisli i napi{i

sastav pod naslovom:

„Kad bih bio car“

(„Kad bih bila

carica“). Pogledaj na

strani 155 pravila za

dobro pisawe.

• [ta bi ti kao car

voleo da ima{?

• Kako bi `eleo da

bude{ obu~en?

• [ta bi sve uradio

kad bi bio car?

• Kako bi pomagao

drugima?

Leopold Suhodol~an

O de~aku koji je mnogo znao

128

Ne znam da li ste ~uli za de~aka koji je tvrdio da mnogo zna.

On je imao tetku koja se tome glasno smejala. Ka`u da mu je

rekla:

– Eh, {ta pa ti zna{?!

– O, ja ve} znam koliko ima sati!

– Ih, ma {ta mi re~e! – podsmevala mu se teta... – Ali ti jo{ ne

zna{ kako se kuva supa i pravi salata... Ne zna{ kada su se rodili

na{i baba i deda... Ne zna{ kada je vladao najve}i austrijski car, ne

zna{ kako se pravi sapun...

De~ak razmisli, pa re~e:

– Znam da se cipela obuva na nogu i da je rukavica pravljena za

ruku.

– O, to nije ni{ta! – pu}nula je teta. – Pa to odavno i vrapci znaju.

De~ak je nabrao ~elo i jo{ jednom se zamislio, pa je upitao:

– Teto, a vi, da li znate ba{ sve?

– Sto puta vi{e od tebe i mnogo vi{e od toga.

De~ak se i tre}i put zamislio, pa je rekao teti:

– Po{to sve znate, recite mi gde raste zelenvil?

– Zelenvil? – zgranuto ga pogleda teta. – A {ta je pa to?

– Ne znate? Zelenvil je zelenvil. Raste na planini Kopavil –

objasnio je ozbiljno de~ak.

– Na planini Kopavil?! – zinula je od ~uda teta. – Gde ti je ta

planina Kopavil?

– [ta? I to ne znate? – ~udio se de~ak.

Teta je kao dete odmahivala glavom, a de~ak je nastavljao:

– Planina Kopavil se podi`e iznad reke Modravil... Reka Modravil

pak te~e dolinom Travavil... Dolina Travavil se prostire izme|u

Vrhovila i planine Stenovil... Planina Vrhovil i planina...

– Ohoj, moram zaliti salatu! – povikala je teta i pobegla.

Sa slovena~kog prevela: Slavica Markovi}

129

Podvuci u pri~i re~enice u kojima se tetka

podsmeva de~aku.

Kako zami{lja{ zelenvil? Nacrtaj mapu na kojoj se

vidi kako zelenvil raste na planini Kopavil iznad

reke Modravil koja te~e... (pro~itaj u tekstu).

Dragomir \or|evi}

Ja sam bio sre}no dete

130

Ja sam bio

Sre}no dete

O kome se

Mnogi brinu

Dok mi nisu

Jednog dana

Kupili tu

Violinu

Sad drugari

Qu{te fudbal

A ja note

I solfe|a

Od ve`bawa

@igaju me

Jadni prsti

Vrat i le|a

Sviram tetki

I susetki

Babi dedi

Ujni strini

Znoj se s moga

Lica cedi

Svi me zovu

Paganini

Tata smi{qa

Svetsku slavu

Ja tu nemam

[ta da brinem

Iz dvori{ta

^ujem ciku

Ali ne smem

Da prekinem

Stru`em cvilim

[kripim gudim

Kako koja

Zora svane

Mrzim svaku

Tvoju `icu

Violino

Moj du{mane

U re~niku je obja{weno {ta zna~i re~ du{man,

a na}i }e{ i neobi~no zna~ewe glagola qu{titi.

Tako|e prona|i u re~niku {ta je solfe|o i ko je bio Paganini.

Za{to je de~ak u ovoj pesmi nesre}an?

Napi{i {ta ti ne voli{ da radi{, a mora{.

Opi{i jedan posao koji najvi{e voli{ da

radi{.

131

Gramati~ka ukr{tenica

Prona|i u ukr{tenici i zaokru`i slede}e glagole:

lajati, te}i, veslati, pecati, pe}i, ploviti, vu}i, roniti, voleti, gledati,

misliti, piti, glodati, {iti, zvati.

m i s l i t i p |

g l o d a t i e r

l a j a t i d` c o

e ` ~ lj v z p a n

d f p l o v i t i

a v e s l a t i t

t e } i e t i m i

i h i { t i o j nj

z v u } i { i t i

Narodna basna

Bik i zec

132

Spazi bik zeca gde kao strela be`i preko

poqa, pa mu pozavide na brzini. Kad se jednom

sastado{e, re~e mu:

‡ Blago tebi kad si tako brz! Ti mo`e{ da

umakne{ i najopasnijem neprijatequ! Ni{ta u

`ivotu ne bih vi{e `eleo nego da sam i sam

tako brz. Tada bih mogao da pobegnem od svakog

neprijateqa.

Nasmeja se zec ~uv{i bika, pa }e mu re}i:

‡ Luda je tvoja `eqa, prijatequ! Dao bih

ja rado svoju brzinu za tvoje o{tre i

sna`ne rogove. Boqe ponosito se boriti s

neprijateqem nego celog veka sramno pred wim

be`ati.

Podvuci i objasni re~enicu koja ti li~i na

narodnu poslovicu.

Napi{i na ~emu je bik zavideo zecu.

Na ~emu je zec zavideo biku?

Re~i sa suprotnim zna~ewem:

brz

jak

o{tar

pametan

neprijateq

vredan

ne`an

svetlost

spor

Ovo je basna.

Pogledaj na 8. strani {ta su basne.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

Pro{irivawe re~enica

133

Pogledaj ovu kratku re~enicu:

Razmisli, pa ka`i kako mo`e{ da je pro{iri{.

Kratka re~enica „Ki{a pada“ mo`e da se pro{iri ovako:

Pro{iri re~enicu „Ki{a pada“ na svoj na~in.

Kakva sve mo`e da bude ki{a? sitna, dosadna, hladna, prijatna,

.

Na {ta sve ki{a mo`e da pada? na drve}e, na krovove, na ki{obrane,

.

Kada ki{a pada? danas, pre podne, cele ve~eri,

, .

Ki{a pada.

Cele ve~eri hladna ki{a pada na krovove.

1.

2.

3.

Bra}a Grim

Tri brata

134

Be{e neki ~ovek koji je imao tri sina, ali od

imawa nema{e ni{ta do ku}e u kojoj je `iveo.

Svaki od sinova pri`eqkivao je da posle

o~eve smrti ba{ on do|e do ku}e, ali ocu su sva

trojica bila podjednako draga. Tako nije znao

{ta da zapo~ne, a da nekome ne u~ini na`ao. A

da proda ku}u ‡ ni to nije hteo, jer je ona bila

jo{ od wegovih predaka, iako bi prodajom

ste~eni novac mogao podeliti me|u sinovima.

Kona~no na|e izlaz, te sinovima re~e:

„Po|ite u svet i oku{ajte sre}u. Neka svaki

nau~i po zanat, pa kad se zatim vratite, onome

ko se poka`e kao najboqi majstor ‡ ostavi}u

ku}u“.

To sinove zadovoqi, pa najstariji re~e da

bi hteo da postane kova~, drugi ‡ berberin, a

tre}i ‡ ma~evalac. Zatim odredi{e vreme kad

}e se sva trojica vratiti ku}i, pa krenu{e na

put. Dogodi se ba{ da je svaki od wih na{ao

vaqanog majstora kod koga je ne{to ~estito

mogao nau~iti.

Onaj {to je postao kova~ morao je da potkiva

kraqeve kowe, pa je za sebe mislio: „Sada ti

vi{e ni{ta ne nedostaje: dobi}e{ ku}u“.

Onaj {to je nau~io za berberina brijao je

samo otmenu gospodu i tako|e dr`ao da je ku}a

ve} wegova.

Onaj najmla|i, ma~evalac, dobijao bi poneki

udarac, ali bi stiskao zube i ne bi se qutio,

jer je mislio: „Ako se pla{i{ od jednog udarca,

ku}u nikad ne}e{ dobiti“.

135

Kad je proteklo odre|eno vreme, oni se

vrati{e ocu. Ali nisu znali kako da na|u

najboqu priliku i da poka`u svoje ve{tine i

ume}e te sedo{e da se dogovore. Dok su tako

sedeli, odjednom dojuri zec preko poqa.

„Eh!“, uzviknu berberin, „dolazi kao

poru~en!“

On uze pliticu i sapun, pa po~e praviti

penu sve dok se zec ne pribli`i, a zatim ga u

punom trku nasapuna i obrija mu br~i}e, a da

ga pri tom ne pose~e i ne povredi ni za dlaku.

„To mi se dopada“, re~e otac, „ako se drugi

vaqano ne zalo`e, ku}a je tvoja.“

Ne potraje dugo, kad dojuri{e jedne ko~ije u

kojima je bio neki gospodin.

„Sad }ete videti, o~e, {ta ja umem“, re~e

kova~.

On dotr~a do ko~ija, pa kowu koji je jurio

odvali ~etiri potkovice, te mu, tako|e u trku,

ponovo prikova ~etiri nove.

„Ti si qudina“, re~e otac, „radi{ isto tako

dobro kao i brat ti, ja ne znam kome da

ostavim ku}u.“

Tad re~e tre}i brat:

„Dozvolite mi, o~e, da i ja poka`em svoju

ve{tinu“ i, kako je po~ela da pada ki{a,

izvu~e ma~ i zapo~e wime unakrst zamahivati

nad svojom glavom, tako da na wega ne pade

nijedna kap. A kad ki{a udari ja~e, i najzad

tako jako da je sipala kao iz kabla, zamahivao

je ma~em sve br`e i br`e, te ostade tako suv

kao da je bio ne~im potpuno za{ti}en. Kad

otac to vide, zadivi se i re~e:

„Ti si izveo najve}u majstoriju, ku}a je

tvoja“.

136

To zadovoqi ostalu dvojicu bra}e. Ali, kao

{to su se ranije zavetovali i zato {to su se

toliko voleli, oni se dogovori{e i ostado{e

sva trojica u ku}i, bave}i se svaki svojim

zanatom; i kako su bili tako dobro obu~eni i

spretni majstori, zaradi{e mnogo para.

@iveli su tako zadovoqno do starosti i kad

se jedan od wih razbole i preminu, ostala

dvojica su toliko tugovala da se i oni

razbole{e i ubrzo pomre{e. A po{to su bili

tako ume{ni kao majstori i tako se voleli kao

bra}a, polo`i{e svu trojicu u jedan grob.

(S nema~kog preveli

Bo`idar Zec i Milan Tabakovi})

Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi {ta

je otac ose}ao prema svojim sinovima.

Podvuci i objasni re~i iz kojih se vidi kako

se odnosio prema ku}i.

[ta je otac tra`io od svojih sinova?

Prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik:

1) bra}a polaze u svet

2) izu~avaju zanate

3) vra}aju se ku}i

4) pokazuju ocu {ta su nau~ili

5) ostaju zajedno do kraja `ivota

Podvuci i objasni re~enicu iz koje se najboqe

vidi da su bra}a slo`na i da se po{tuju.

Koje su poruke ove pri~e?

Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i:

plitica, zalo`iti se i zavetovati se.

Stevan Rai~kovi}

Kad po~ne ki{a da pada

137

Kad po~ne ki{a da pada:

[ta rade deca? [ta rade stari?

Gde to sa poqa nestanu stada

A s krova ‡ dimni~ari?

[ta rade {eta~i u parku

Kad ki{a se sliva niz pru}e?

Ribari: da li tad barku

Okrenu u pravcu ku}e?

Kad po~ne ki{a da pada

I po asfaltu da zvoni:

[ta radi ma~ka koja ba{ tada

Uveliko mi{a goni?

^ika li pile pod strehom kopca

Kad ki{a se na dvori{te sru~i?

Da l' pla~e `ena kraj konopca

gde prostrla je ve{ da su{i?

Kad po~ne ki{a da pada

svi tr~e: krov ili streha.

Samo se ribe ba{ tada

Zagrcnu pod vodom od smeha.

Ozna~i u pesmi strofu koja ti se najvi{e

svi|a i objasni je.

Odgovori na pitawa koja su postavqena u

pesmi:

[ta rade deca kad ki{a pada?

[ta tada rade stari?

[ta rade ribari kad pada ki{a?

Za{to se Samo ribe ba{ tada / Zagrcnu pod

vodom od smeha?

138

SETI SE {ta smo nau~ili...

Podse}amo se

IMENICE SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA

GLAGOLI SU RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU

Upi{i odgovaraju}e

slovo u kru`i} ispred

re~enice.

Zaokru`i

naranxastom

bojom subjekat

slede}e

re~enice.

Proveri ta~nost svojih

odgovora u re{ewu koje se

nalazi na kraju ^itanke.

Upi{i broj osvojenih poena.

Zaokru`i zelenom bojom re~i u

nizu koje imaju sli~no zna~ewe.

pro{lost

budu}nost

sada{wost

Crtam na ~asu likovnog.

Pevao sam u horu.

Pliva}u na takmi~ewu.

a

b

v

tih

bistar

mudar

stra{an

pametan

Maja

peva.

8. LETWE PUSTOLOVINE

^ITAMO

pri~e i pesme o letwim pustolovinama

U^IMO I VE@BAMO

‡ re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem

‡ narodne pri~e o `ivotiwama

TVOJ ZADATAK ]E BITI

‡ da potra`i{ re~ u re~niku

‡ da napi{e{ predlog za promene u {koli

‡ da sastavi{ adresar svog dru{tva

‡ da napi{e{ razglednicu

Ivica Vanja Rori}

^arolija

140

Iza le|a

jednog druma

izviruje

jedna {uma.

Iz te {ume

viri `bun,

a iz `buna

{evin kljun.

A iz kljuna,

kô iz ~esme,

i dan i no}

teku pjesme!

Prepi{i ovu pesmu latinicom.

Za{to se ova pesma zove „^arolija“?

Nau~i napamet ovu pesmu.

Podvuci u pesmi stihove koji govore o tome

kako {eva peva.

Obele`i stihove koje }e{ recitovati glasnije

i stihove koje }e{ recitovati ti{e.

Vidi stranu 95.

Potra`i u nekom re~niku srpskog jezika zna~enje

nepoznatih re~i.

Podatke o ptici {evi mo`e{ da na|e{ jo{ i u

re~nicima i enciklopedijama. Evo primera!

U „Re~niku srpskohrvatskoga knji`evnog jezika“,

koji je izdala Matica srpska iz Novog Sada, pi{e:

{éva ` zool. mala poqska ptica peva~ica Alauda.

141

U Prosvetinoj „Maloj enciklopediji“ o ptici {evi pi{e:

U knjizi „Ptice Srbije“, koju je napisao Javor Ra{ajski, o ptici {evi pi{e:

Simeon Marinkovi}

Sveti Sava i mlad ~ovek

142

Neki mlad ~ovek po{ao u svet da na|e dobro.

Putovao, putovao, pa ga susrete sveti Sava.

‡ Kuda ide{, prijatequ? ‡ upita ga.

‡ Svetitequ, tra`im dobro po svetu ‡ odgovori mu

mladi}.

‡ Jesi li ga negde na{ao?

‡ E bogami, svetitequ, nisam jo{.

‡ Tako ga, sinko, ne}e{ ni na}i, nego zagledaj se u

sebe. Prona|i u sebi dobro, u onome {to radi{ i u

onome {to misli{. Onda dobro ponudi drugima, pa }e

ga i drugi tebi davati.

Mladi} se zahvali svetitequ, vrati se ku}i i

u~ini kako mu svetiteq re~e, pa bi dobro i wemu i

onima oko wega.

[ta misli{, {ta u pri~i zna~i re~ dobro?

Prona|i u ^itanci naslov poglavqa

koji odgovara ovoj pri~i i prepi{i ga.

Sveti Sava je Rastko

Nemawi}, prvi srpski

kwi`evnik, najmla|i

sin srpskog vladara

Stefana Nemawe. Osnovao je srpsku

crkvu. ^esto je putovao po zemqi i

savetovao qude kako da pametno i

pravedno postupaju.

U u~ionici

143

Posmatraj sliku i napi{i da li de~aku wegovi

drugovi ~ine dobro.

Napi{i {ta bi ti rekao ovom de~aku da bi se

on boqe ose}ao.

Za{to?

Vlada Stojiljkovi}

Prgav momak

144

Na proplanku

(glavnom {umskom trgu)

zec lisici

udario ~vrgu.

Usred {ume

u gustom {ipragu

zec kurjaku

udario {ljagu.

Kraj potoka

svoj {umi na oku

zec medvedu

zviznuo frljoku.

Ze~e, ze~e,

prgav{tino divlja,

pomori}e{

pola {umskog `ivlja!

Podvuci u pesmi nepoznate re~i. Prona|i ih u re~niku i ovde napi{i {ta one zna~e.

Napi{i {ta ti je u ovoj pesmi sme{no.

Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem

145

Legenda:

Re~i sa umawenim zna~ewem

Re~i sa uve}anim zna~ewem

Odgovaraju}im bojama iz legende podvuci

re~i u prethodnom tekstu i re~i koje se

nalaze na listu.

vu~i}

gran~ica

ta{netina

planin~ina

ru~erda

listi}

kravica

zgradurina

Dopuni tabelu.

re~i

umaweno

zna~ewe

uve}ano

zna~ewe

ma~ka ma~kica ma~ketina

olovka

`aba

~etka

~a{a

ki{a

kofa

Mali momak je mom~i}, a veliki mom~ina.

Mali zec je ze~i}, a veliki ze~ina.

Neki potok je poto~ina, a neki je poto~i}.

Neki medved je medvedina, a neki je medvedi}.

Neka {uma je {umica, a neka je {umetina.

Neka ~vrga je ~vrgica, a neka je ~vrgetina.

Prema Dositeju Obradovi}u

Kow i magare

146

Putovali zajedno kow i magare. Jadno

magare bilo je preko mere natovareno. Zato

zamoli kowa da mu pomogne i ponese deo

tereta, jer }e ina~e izdahnuti. A kow ni da

~uje. Kada magare sasvim oslabi i pade mrtvo,

gospodar natovari na kowa ne samo sav teret

nego i ko`u uginulog magareta. Sad kow

shvati, ali kasno, da bi mu mnogo boqe bilo

da je poslu{ao magare i da mu je pomogao.

a. U nevoqi je dobro pomo}i drugome.

b. Starijem treba uvek ukazati po{tovawe.

v. Neki qudi od drugih tra`e samo korist za sebe.

Podvuci pouku koja bi najvi{e

odgovarala ovoj basni.

I ova pri~a je basna.

Svaka basna ima

naravou~enije, tj. pou~an

savet, zakqu~ak, pouku.

Kako se ose}alo natovareno magare?

Smisli i napi{i re~i kojima je magare

zamolilo kowa za pomo}.

Smisli i napi{i {ta je kow odgovorio.

Smisli i napi{i re~i kojima je kow

izrazio kajawe na kraju basne.

Narodna pri~a

Staro lijino lukavstvo

147

Zimus je grupa lovaca opkolila jednu

lisicu u {umarku. Bili su sigurni da im ne}e

uma}i. Jedan lovac umalo da nagazi na wu. A

ona le`i opru`ena. Mrtva. Jo{ topla. Lovci

se okupi{e oko we. Psi je owu{i{e. Zalaja{e

nekoliko puta i ostavi{e je.

Jedan lovac se spremio da joj odere krzno.

Iznenada sko~i lija i za~as nestade u gusti{u.

Lovci nisu stigli da ispale nijedan metak.

Smisli i napi{i {ta je lisica u sebi

govorila kad se na{la u nevoqi.

[ta je u sebi govorila dok je smi{qala

kako da se sna|e?

[ta su lovci govorili kad su lisicu

na{li opru`enu?

Za{to narod ka`e:

Ne veruj lisici ni kad je mrtva?[ta se za lisicu jo{ ka`e u narodu?

Jovan Jovanovi} Zmaj

Patak i `abe

148

Ako ste dokoni

pro~itajte ovo:

stari patak ukraj bare

dr`ao je slovo.

Slu{ale ga `abe

velike i male,

slatke su mu re~i

jedva do~ekale.

Govorio patak

o vrlini mira,

i da niko nikog

ne treba da dira.

Svako ima prava

da slobodno `ivi,

niko ne sme tla~it one

{to mu nisu krivi.

Sloga, mir i qubav

blagoslov je pravi,

zato neka niko

nikoga ne gwavi.

Slu{ale su `abe

ovo krasno slovo,

kad patak u}uta

desilo se ovo:

Jedan `abac mali

pobli`e je stao ‡

a patak ga zgrabi

pa ga progutao.

Iz ovog se ne{to

i nau~it' dade:

huqe lepo zbore,

al' nitkovski rade.

Podvuci sve ono o ~emu je govorio patak ukraj

bare. Objasni {ta je hteo da ka`e.

Podvuci stihove iz kojih se vidi kako su

`abe prihvatale wegove re~i i objasni ih.

[ta je patak uradio u jednom trenutku?

Podvuci i objasni stihove za koje misli{ da

su poruka ove pesme.

Doma}i zadatak:

Po ovoj pesmi napi{i pri~u.

Prona|i u re~niku zna~ewe izraza i

re~i: dr`ati slovo, tla~iti,

blagoslov, huqa i nitkovski.

Vladimir Andri}

Daj mi krila jedan krug

149

More ima barku,

jedro i katarku.

More, more, budi drug

– daj mi barku jedan krug!

Tako mi se baza

{irom morskih staza...

Lasta ima krila

– leti sve do Nila.

Lasto, lasto, budi drug

– daj mi krila jedan krug!

Da obi|em lug,

da odem na jug...

Kad mrav zrno sru{i,

~uju ze~je u{i.

Ze~e, ze~e, budi drug

– daj mi u{i jedan krug!

Da oslu{nem i ja

kako `ito klija...

U ribe peraja

srebrnoga sjaja.

Ribo, ribo, budi drug

– daj peraja jedan krug!

Da me `elja mine,

da vidim dubine...

No}u kraj `ivica

svetli fenjer svica.

Svi~e, svi~e, budi drug

– daj mi fenjer jedan krug!

Pozajmi mi mo}

da osvetlim no}.

Na nebu se zvezde

kao ptice gnezde.

Nebo, nebo, budi drug

– daj mi zvezdu jedan krug!

Bi}u lep{i jo{,

kad stavim taj bro{...

Objasni zna~enje slede}ih stihova:

Tako mi se baza

{irom morskih staza.

Da oslu{nem i ja

kako `ito klija.

Da me `elja mine

da vidim dubine.

Koja ti se pesnikova `elja najvi{e svi|a? Podvuci

stihove koji iskazuju tu pesnikovu `elju i objasni ih.

Nastavi pesmu. Smisli {ta bi ti tra`io od nekoga

da ti da „jedan krug“. Zbog ~ega?

Prona|i u re~niku {ta zna~e slede}e re~i

i izrazi: katarka, bazati, da me `elja mine,

`ivica i bro{.

Vladimir Andri}

Predlog

150

Ko je bio miran

joj, nedelju dana

po njemu je, tugo,

popanula slana

Na njemu je, jade,

kilo pau~ine

{ta sad roditelji

sa njim da u~ine

Ko je bio miran

dve nedelje dana

njegovo je srce

puno ljutih rana

Njegov `ivot to su

trice i ku~ine

{ta sad {kolske vlasti

sa njim da u~ine

Takav junak mora

bar do Zlatibora

na zraku i travi

da se oporavi

Pogledaj na 111. strani {ta pi{e o pravom i prenosnom

zna~enju re~i. Objasni prenosno zna~enje stihova:

po njemu je, tugo, / popanula slana

Na njemu je, jade, / kilo pau~ine

njegovo je srce / puno ljutih rana

Njegov `ivot to su / trice i ku~ine

151

Seti se ne~ega {to ti smeta u {koli i {to bi `eleo da se promeni.

Napi{i svoj predlog.

Zapazio sam da

Zato predla`em da

Predlog

Re{i rebuse.

152

Doma}i zadatak:

Za`muri i zamisli mesto na kojem bi voleo da se lepo odmori{.

Opi{i to mesto na razglednici koju }e{ uputiti drugu ili drugarici.

Ne zaboravi da napi{e{ adresu.

Adresar moga dru{tva

153

Pre nego {to ode{ na raspust, upi{i adrese i telefonske brojeve svojih

drugova i drugarica. Ne zaboravi da bi mogao da im se javi{!

Ime i prezime Adresa Broj telefona

1.

154

SETI SE {ta smo nau~ili...

Pove`i re~ u sredini

sa odgovaraju}im re~ima

sa uve}anim i umawenim

zna~ewem.

Proveri ta~nost svojih

odgovora u re{ewu koje se

nalazi na kraju ^itanke.

Upi{i broj osvojenih poena.

fla{ica sukwa fla{etina

torbica supa sukwetina

supica torba torbetina

sukwica fla{a supetina

Podse}amo seu prozi

u stihu

k w i ` e v n o s t

pesma

pri~a

bajka

(pri~a o ~udesnim doga|ajima u kojoj se pojavquju

zmajevi, a`daje, patuqci, ve{tice i vile)

basna

(pri~a u kojoj `ivotiwe govore i

pona{aju se kao qudi)

poslovica

(kratka i mudra narodna izreka o `ivotu)

zagonetka

(igra re~i koja se sastoji od neobi~nog pitawa u

kojem se krije odgovor)

155

Pravila za dobro pisawe

1. Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{.

2. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu.

3. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov.

4. Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad.

5. Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj.

6. Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu,

uzbu|ewe, iznena|ewe).

7. Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik.

8. Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Nazive mesta

i imena qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom.

9. Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa

sli~nim zna~ewem).

10. Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{.

156

Re{ewa

strana 18

strana 38

strana 60

strana 80

strana 118

strana 138

strana 154

Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi (1 poen)

Poslovice su kratke i mudre narodne izreke o `ivotu (1 poen)

U pri~i se odre|uje glavni lik, ostali likovi, vreme i mesto radwe (1 poen)

1. a) (1 poen)

2. b) (1 poen)

1. a) (1 poen)

b) (1 poen)

2. Uspavanke su pesme koje se pevaju deci pred spavawe. (1 poen)

1. mlogi prekqu~e bqak majce (1 poen)

2. o{tar no` o{tar jezik (1 poen)

bistar ~ovek bistar potok (1 poen)

zelena trava zelen momak (1 poen)

1. v) (1 poen)

a)

b)

1. fla{ica sukwa fla{etina (4 poena)

torbica supa sukwetina

supica torba torbetina

sukwica fla{a supetina

2. (1 poen)

tih

bistar

mudar

sra{an

pametan

3. (1 poen)

Maja peva.

1. Imenice selo mrav Petar

(1 poen)

Glagoli sedimo igram jede

2. Nismo i{li u bioskop. (1 poen)

Volim da jedem spana}. (1 poen)

1. (1 poen)

2. Da li si zakasnio u {kolu? (1 poen)

Jesi li se javila mami? (1 poen)

A B V G D \ E @ Z I J K L Q M

N W O P R S T ] U F H C ^ X [

od 11 do 25 poena

^estitamo!

Odli~no si

savladao gradivo

iz srpskog jezika

za drugi razred!

od 6 do 10 poena

Dobro je, ali u

tre}em razredu

budi jo{ boqi.

od 2 do 5 poena

Moglo je i vi{e da

se u~i, zar ne?

strana 98

157

A

arija (italijanski) ‡ melodija, napev

B

bazati ‡ i}i bez ciqa, {vrqati, tumarati

besediti ‡ govoriti, pri~ati

biqur ‡ kristal

blagoslov ‡ ovde zna~i: sre}a

bodriti ‡ podsticati, hrabriti

bro{ ‡ deo nakita, ponekad sa dragim kamewem,

koji se specijalnom iglom ka~i za ode}u

budaliti ‡ govoriti ili ~initi gluposti

V

varo{ (ma|arski) ‡ naseqe, gradi}

vatru{tina ‡ re~ s uve}anim zna~ewem koja

ozna~ava visoku temperaturu

vit ‡ koji je izrastao u visinu, vitak, tanak

vu}i nekoga za nos ‡ podvaqivati nekome,

obmawivati, varati nekoga

D

dave` ‡ dosadna, nesnosna osoba, koja mnogo gwavi

dugim pri~awem

da`d ‡ ki{a

damar ‡ `ivac

da me `eqa mine ‡ da zadovoqim svoju veliku

`equ

danak ‡ re~ sa umawenim zna~ewem, a ozna~ava

dan

dobro ‡ ovde ozna~ava dobrotu, plemenitost,

vrlinu

dolama (turski) ‡ vrsta kaputa koji se ne

zakop~ava, ve} se preklapa i opasuje

pojasom

dr`ati slovo ‡ dr`ati govor, govoriti

dru`binica ‡ oni koji su ne~im povezani,

drugovi, prijateqi, dru`ina, dru{tvo

drum (gr~ki) ‡ put izra|en za saobra}aj

automobila i drugih vozila, cesta

du{man (turski) ‡ veliki neprijateq

@

`ivaq ‡ qudi koji naseqavaju neki kraj,

stanovni{tvo

`ivica ‡ `iva ograda od grmqa i {ibqa

`i`ak ‡ ovde zna~i: fitiq koji gori u posudici s

uqem; slaba svetlost, plami~ak

Z

zavetovati se ‡ zare}i se, zakleti se, dati zavet,

sve~ano obe}ati

zavist ‡ ose}awe nezadovoqstva {to drugi ima

ne{to {to sam nema{ i `eqa da se to ima

za`e}i ‡ zapaliti

zalo`iti se ‡ ovde zna~i: potruditi se

zamuknuti (se) ‡ u}utati, umuknuti, prekinuti svoj

govor, krik, zvuk. Izr. mukom (se)

zamuknuti zna~i: u}utati, umuknuti

zapajati ‡ napajati nekoga nekom te~no{}u

zbrojati ‡ sabrati; skupiti, prikupiti na jedno

mesto

zebwa ‡ briga, zabrinutost, nemir, strah

zembiq (turski) ‡ torba, naj~e{}e pletena, za

no{ewe namirnica s pijace

I

imun ‡ otporan prema zaraznim bolestima

inat ‡ protivqewe ne~ijoj voqi, prkosno

pona{awe, izaziva~ki stav

influenca ‡ grip

itekako se zapetqati ‡ mnogo, veoma se upetqati

u ne{to, zapasti u te{ko}e, u te`ak

polo`aj

J

java ‡ stawe onoga koji je budan, koji ne spava

jakako ‡ naravno, dabome

jova ‡ listopadno drvo koje raste du` reka i

potoka

K

katarka ‡ stub za podizawe jedara na brodu, jarbol

RE^NIK

158

ki~ica ‡ slikarska ~etkica

klanac ‡ uzani prolaz izme|u planina, tesnac,

klisura

klica ‡ biqni zametak u semenu iz kojeg se

razvija nova jedinka

kola ‡ koli~ina ne~ega (sena, zeqa i sl.) koja

mo`e da stane u jedna kola, zapre`no

vozilo

kolebqiv ‡ ovde zna~i: promenqiv, neujedna~en

kopqe ‡ oru`je koje se sastoji od duga~ke motke sa

{iqkom na jednom kraju

kopneti ‡ ovde zna~i: gubiti snagu, slabiti,

mr{aviti, venuti

ko~operiti se ‡ praviti se va`an, razmetati se;

uporedi: {epuriti se (2)

krvca ‡ pesni~ki: krv

kurjak ‡ vuk

L

ladica ‡ fioka

lakom ‡ koji `eli da za sebe prigrabi, stekne {to

vi{e, gramziv, pohlepan, nezasit

lastar ‡ mlad list koji izbija na grani, mladica,

izdanak

ledina ‡ neobra|ena zemqa, zapu{teno zemqi{te

lola ‡ mangup, vragolan

Q

qu{titi ‡ ovde zna~i: mnogo i dugo igrati neku igru

M

malac ‡ mali, mali{an

minuti ‡ pro}i pored nekoga ili ne~ega. Izr. da

nas `eqa mine ‡ da do`ivimo ne{to

lepo, prijatno

mo}an ‡ koji se odlikuje velikom snagom, koji ima

mo}, silu

mufte (turski) ‡ besplatno, badava, xabe;

gotovanski, na tu| ra~un

mu~ati ‡ ne govoriti ni{ta, }utati; uporedi:

zamuknuti (se)

mu{terija (turski) ‡ onaj koji kupuje, kupac

N

nazadak ‡ nazadovawe, zaostajawe, propadawe

nakostre{iti se ‡ di}i se uvis, uspraviti se,

naje`iti se (o dlakama, perju, kosi i sl.)

nao~it ‡ dopadqiv, lep, zgodan

naramak ‡ koli~ina ne~ega (ovde: zeqa) koja se

mo`e poneti na ramenu

naru~je ‡ koli~ina ne~ega koja se mo`e nositi u

rukama

naheriti se ‡ nakriviti se, nakrenuti se u stranu

neverica ‡ neverovawe, sumwa

nedarce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja

ozna~ava grudi, nedra

nervoza ‡ napetost, uznemirenost

ne}kati se ‡ odbijati ne{to, odri~no odgovarati,

govoriti „ne}u“

nitkovski ‡ kao nitkov, ne~asno, podlo

O

ovoli{ni ‡ ovoliko mali, ovolicni, malecki

oglasiti (se) ‡ ovde zna~i: javiti se; pojaviti se

na nekom mestu

okoreti se ‡ pretvoriti se u koru, stvrdnuti se po

povr{ini, otvrdnuti

op~initi ‡ o~arati, zaneti, osvojiti

osvanak ‡ svanu}e, zora, osvit

P

Paganini ‡ italijanski kompozitor iz 19. veka i

nenadma{ni majstor svirawa na violini

parala`a ‡ osoba koja nekome ponavqa la`,

poma`e nekome u lagawu

parampar~e ‡ mali deo, komadi} ne~ega

pardon (francuski) ‡ izvini, oprosti

pisnuti ‡ progovoriti

plitica ‡ plitka ovalna ~inija, ~inijica

podgurnuti se ‡ narugati se, podsmehnuti se

poletan ‡ pun odu{evqewa

poruga ‡ ovde ozna~ava nekog ko je postao ruglo i

sramota

pra{iti ‡ dizati pra{inu

prgav ‡ koji se lako naquti, naprasit, razdra`qiv

prgav{tina ‡ prgav ~ovek

prezirati ‡ misliti o ne~emu sa

omalova`avawem, potcewivawem

prilegnuti ‡ ovde zna~i: zauzeti le`e}i polo`aj

radi skrivawa

159

prkosan ‡ koji ne popu{ta drugome, koji radi po

svojoj voqi, tvrdoglav

protest ‡ izrazito neslagawe s ne~im

pu}purikati ‡ ispu{tati glas pu}-puru} (kao

prepelica)

R

radin ‡ vredan

razvigor ‡ prole}ni vetar koji poma`e da biqke

procvetaju i olistaju

razdragan ‡ veseo, radostan, dobro raspolo`en;

uporedi: ushi}en

raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to brzo,

energi~no raditi (pevati, hodati, tr~ati,

pe{a~iti)

rezak ‡ prodoran, o{tar (zvuk)

S

sektor (latinski) ‡ glavni posao, zadu`ewe

skut ‡ dowi deo haqine, bunde ili kaputa

snop ‡ skup ve}eg broja pojedina~nih predmeta,

povezanih u jednu celinu

solfe|o (italijanski) ‡ melodijsko ve`bawe (bez

re~i)

srmajli (turski) ‡ koji je od srme, srebra; srmajli

marama ‡ marama protkana srebrnim

nitima

strepeti ‡ bojati se, strahovati

strma{ce ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja

ozna~ava metalnu papu~icu koja visi na

kai{u sa svake strane sedla, a slu`i da se

u wu stavi noga pri jahawu, stremen, uzengija

strugnuti ‡ pobe}i, brzo otr~ati, uma}i

struk zeqa ‡ jedna stabqika zeqa

studen ‡ hladan

sur ‡ pepeqastosiv, tamnosiv, siv

T

testo ‡ masa od bra{na i vode ili mleka od koje

se prave pite, rezanci, hleb ili kola~i;

ovde se misli na peciva

tla~iti ‡ ugwetavati, mu~iti

tovar ‡ starinska mera za te`inu; koli~ina robe

koja se odjednom mo`e natovariti na kowa

tratin~ica ‡ livadska biqka, krasuqak

trice ‡ quske od samlevenog zrnevqa `ita koje

pri sejawu ostaju u situ, mekiwe; tako|e i:

bezvredne stvari, tri~arije.

Izr. trice i ku~ine ‡ ono {to je bez

vrednosti, bez zna~aja, bezvredna, neva`na

stvar

trud ‡ napor koji se ula`e pri vr{ewu umnog ili

fizi~kog rada

U

udariti ‡ ovde zna~i: ukucati, zabiti, zabosti

uzglavqe ‡ deo kreveta na kojem je glava

ushi}en ‡ odu{evqen, razdragan

u~tivo ‡ na u~tiv na~in, pristojno

F

firma (latinski) ‡ natpis nad nekom radwom

frqoka ‡ }u{ka, udarac rukom po glavi

H

huqa ‡ lo{, podao ~ovek, nevaqalac, pokvarewak,

nitkov

C

cve}ka ‡ ovde: osoba koja ima mane

^

~uvati nekome ponos ‡ brinuti da nekoga ne

uvredimo

[

{aka ‡ koli~ina ne~ega {to mo`e stati u {aku

(ovde: zeqa)

{arenorep ‡ onaj koji ima {aren, raznobojan rep

{eva ‡ mala poqska ptica peva~ica

{eprtqa ‡ nespretna, trapava osoba

{epuriti se ‡ 1. hodati ko~operno {ire}i,

kostre{e}i perje, dlaku (o pticama i

`ivotiwama) 2. hodati di`u}i glavu,

dr`ati se oholo, razmetati se; uporedi:

ko~operiti se

{iprag ‡ gusto izraslo {ibqe, `buwe, grmqe

{qaga ‡ {amar, udarac {akom

160

MOJE DRU[TVO I JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

DOBRI PRIJATEQI, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

TAJNA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

OGOVARAWE, Toma Slavkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

HO]U-NE]U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

LAV I MI[, @an Lafonten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

KAKO POMA@EMO JEDNI DRUGIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

DO@IVQAJI MA^KA TO[E (odlomak), Branko ]opi} . . . . . . . . 10‡11

RAZBRAJALICA ZA @MURKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

KAKO SE IGRAJU @MURKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

NILSKI KOW I ANTILOPA, Radomir Putnikovi} . . . . . . . . . . . 14‡15

NARODNE POSLOVICE O PRIJATEQSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

LIMUNADA S MEDOM (recept za dve osobe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

[TA OSE]AM, [TA OSE]A[ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

MRAK, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20‡21

PRKOSNA KRU[KA, Nikola Jeremi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

LAKE ZAGONETKE, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

INAT, Zlata Vida~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

HVALA, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

PAS I WEGOVA SENKA, Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 28‡29

EJ KAKO BIH, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30‡31

[ARENOREPA, Grozdana Oluji} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32‡34

^UO SAM, Dobrica Eri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

ZABRINUTI RODITEQI, Andra Frani~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

[AQIVA STRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

UPUTSTVO

SADR@AJ

161

KO DOBRO ^INI, DOBRIM MU SE VRA]A . . . . . . . . . 39

PARDON, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40‡41

LIJA I @DRAL, ruska narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42‡44

KAKO SE DO^EKUJU GOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

LAKOMI ME^I]I, ma|arska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . 46‡47

SLOGOVAWE, RASTAVQAWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

SAMOGLASNICI I SUGLASNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

ODVOJENO PISAWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

DVA JARCA, Du{ko Trifunovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52‡53

MARKO KRAQEVI] I ORAO, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . .54‡55

MAH I [EBESTOVA, Milo{ Macourek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56‡59

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

MA [TA MI RE^E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

NESTRPQEWE, Rusomir Arsi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

RE^I KOJE OZNA^AVAJU IMENA ‡ IMENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

LA@A I PARALA@A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

UTORAK VE^E MA [TA MI RE^E, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . 66

VELIKO I MALO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

ZNA ON UNAPRED, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68‡69

PERA KAO DOKTOR, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

RE^I KOJE OZNA^AVAJU RADWU ‡ GLAGOLI . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

SLIKARKA ZIMA, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72‡73

POLAZAK U [KOLU, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

PI[EMO BAJKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

DETLI], Zorica Bajin-\ukanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

DETLI]EVO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

BOLESNIK NA TRI SPRATA, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

JEDNOGA DANA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

162

PORODI^NO STABLO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

MAJKA JOVU U RU@I RODILA, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

SUBJEKAT I PREDIKAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

LAURINA TAJNA, Odri Korn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84‡85

PROTESTNA PESMA, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

PRI^A PO SLIKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

SEDAM PRUTOVA, narodna pripovetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88‡89

NEZGODA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

STRIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

MEDVED I DEVOJ^ICA, ruska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

ZNAK NAVODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

IMA JEDNO MESTO, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

RECITOVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

ENO GDE LETI CVET, Feliks Salten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

LEPO JE SVE [TO JE MALO, Du{ko Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

KAKO SE RASTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

VISIBABA I RAZVIGOR, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

ROD IMENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

SME[NO ^UDO, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

JEDNINA I MNO@INA IMENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

POZIV NA KREKETAWE, Andra Frani~evi} . . . . . . . . . . . . . . . 104‡105

LOPOV, Dimitar Inkiov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106‡109

AKO @ELI[ MI[ICE, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

PRAVO I PRENOSNO ZNA^EWE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

NEVIDQIVO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

NAPRAVI SPISAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

[ARGAREPA, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

PROLE]NO JUTRO U [UMI, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

[KOLA, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

5.

6.

163

[TA SVE MOGU, [TA SVE UMEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

MAMA, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

MAME I WIHOVA DECA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

OGLASI „KUPUSNOG LISTA“, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

UKR[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

TRI KROJA^A, engleska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

PRO[LOST ‡ SADA[WOST ‡ BUDU]NOST . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

LAVE MAJKA MU STARA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . 126

PI[EMO SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

O DE^AKU KOJI JE MNOGO ZNAO, Leopold Suhodol~an . . . . . 128‡129

JA SAM BIO SRE]NO DETE, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . 130

GRAMATI^KA UKR[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

BIK I ZEC, narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

PRO[IRIVAWE RE^ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133

TRI BRATA, Bra}a Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134‡136

KAD PO^NE KI[A DA PADA, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . 137

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

LETWE PUSTOLOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

^AROLIJA, Ivica Vanja Rori} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

IZ ENCIKLOPEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

SVETI SAVA I MLAD ^OVEK, Simeon Marinkovi} . . . . . . . . . . . . 142

U U^IONICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

PRGAV MOMAK, Vlada Stojiljkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

RE^I SA UMAWENIM I UVE]ANIM ZNA^EWEM . . . . . . . . . . . . . 145

KOW I MAGARE, prema Dositeju Obradovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

STARO LIJINO LUKAVSTVO, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . 147

PATAK I @ABE, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149

PREDLOG, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

NAPI[I SVOJ PREDLOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

RAZGLEDNICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

ADRESAR MOGA DRU[TVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

7.

8.

164

PRAVILA ZA DOBRO PISAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

RE[EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156

RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157‡159

SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160‡164

TEMATSKI SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165‡167

165

KWI@EVNOST

basna 8, 132, 146

razbrajalica 12

poslovice 16, 43, 107

zagonetke 23, 85

ime pesnika ‡ naslov pesme 41

epska (juna~ka) pesma 55

pore|ewe 82

glavni lik pri~e, ostali likovi, mesto i vreme radwe 11, 34, 59, 93, 100

napi{i naslov za svako poglavqe pri~e 59

re~i koje se rimuju 22, 79, 116, 126

stihovi, strofe 30, 104

{aqiva narodna pri~a 64

bajka 73

pesma 104

proza 104

pri~a 134

uspavanka 82

zaplet 93

naravou~enije 146

GRAMATIKA

re~i koje imaju sli~no zna~ewe 20, 44

re~i sa suprotnim zna~ewem 132

re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 43, 53, 85, 145

pravo i prenosno zna~ewe re~i 111, 150

upitna, zapovedna, obave{tajna re~enica 25, 85, 108

dovr{i re~enice 31

slogovawe 48

samoglasnici i suglasnici 49

rastavqawe re~i na kraju reda 48

slogotvorno r 49, 55

odvojeno pisawe re~i 50

napi{i pravilno re~enice 44, 48

potvrdne i odri~ne re~enice 51

dve ta~ke i zarez 51

imenice 63, 76, 93

od slogova sastavi re~i 66

veliko i malo slovo 67

re~enice od zadatih re~i 69

glagoli 71, 76, 93, 100

subjekat i predikat 83

znak navoda 93

rod imenica 101

skra}enice za mere 102, 107

jednina i mno`ina imenica 103

kwi`evne i nekwi`evne re~i 109, 111

pro{lost, sada{wost, budu}nost 125

pro{irivawe re~enica 133

PI[EMO

ro|endanska ~estitka 7

kako se igraju `murke 13

spisak za kupovinu na pijaci 26

poklon 27

strip 29

TEMATSKI SADR@AJ

166

{aqiva pri~a 41

kako se do~ekuju gosti 45

Marko Kraqevi} i orao 55

{aqivi doga|aj 65

bajka o princezi, princu i zlom ~arobwaku 75

odgovor detli}u 77

opis psa i ma~ke 77

zagonetke 85

pri~a o mla|em bratu 87

pri~a poziv na kreketawe 104-105

pozivnica 105

mali re~nik 109

spisak kwiga 113

kratka pri~a 113

mame i wihova deca 121

oglas 122

natpis za pekaru 124

kad bih bio car 127

posao koji voli{ da radi{ 130

~arolija 140

predlog za promene u {koli 151

razglednica 152

adresar moga dru{tva 153

GLUMIMO

utorak ve~e ma {ta mi re~e 66

zna on unapred 69

pera kao doktor 70

medved i devoj~ica 93

GOVORNA VE@BA

lav i mi{ 8

objasni poslovice 16

~uo sam ‡ objasni stihove 35

izgovaraj glasno 36

Marko Kraqevi} i orao 55

nestrpqewe 62

utorak ve~e ma {ta mi re~e 66

ima jedno mesto 94

recitovawe 95

lopov 107

tri brata 136

daj mi krila jedan krug 149

CRTAMO I BOJIMO

prijateqstvo 4

oboj listove 16

nacrtaj sebe upla{enog 21

nacrtaj detli}a 76

ilustruj pesmu 90

oboj broj 113

zelenvil 129

RE[AVAMO

zagonetke 23, 62, 67, 85

rebuse 31, 34, 44, 49, 55, 65, 69, 70, 73, 112, 151

ukr{tenice 6,15, 76, 123, 131

spoj slova 94

ISTRA@UJEMO

mali ku}ni ogled 112

mala anketa 115

167

mala enciklopedija 140-141

predlog 151

DOMA]I ZADATAK

prepri~aj pri~u 11

napi{i jo{ jedan recept 17

seti se nekog doga|aja kada si se inatio 25

lakomi me~i}i 47

pera kao doktor 70

bolesnik na tri sprata 78

smisli zagonetke 85

potvrdne i odri~ne re~enice 108

oglas 122

patak i `abe 148

razglednica 152

SETI SE [TA SMO NAU^ILI

glavni lik, vreme, mesto radwe, osobine lika 18

basne 18, 154

poslovice 18, 38, 154

rima 38

zagonetke 38, 154

re~i koje imaju sli~no i suprotno zna~ewe 38, 128

subjekat i predikat 98

obave{tajne, zapovedne, upitne re~enice 38

samoglasnici i suglasnici 60

odvojeno pisawe re~i 60

dve ta~ke i zarez 60

imenice 80, 138

glagoli 80, 138

predikat 138

potvrdna i odri~na re~enica 80

veliko i malo slovo 80

subjekat i predikat 98

znaci navoda 98

uspavanke 98

pravo i prenosno zna~ewe re~i 118

pesma ‡ stih, pri~a ‡ proza 118, 154

bajka 154

pro{lost, sada{wost, budu}nost 138

re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem 154

SMISLI I NAPI[I

tajna 5

kako poma`emo jedni drugima 9

poruka pri~e 34

glavne osobine lika 34

Mah i [ebestova 59

jednoga dana 79

lepo je sve {to je malo 97

sme{no ~udo 102

objasni poslovicu 107

{kola 117

kow i magare 146

staro lijino lukavstvo 147

^ITANKAza drugi razred osnovne {koletre}e izdawe

autori

ilustrovao

re~nik izradila

recenzenti

lektor

grafi~ki urednici

tipografsko oblikovawe

priprema za {tampu

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Dr Simeon Marinkovi}

Mr Qiqana Marinkovi}

Slavica Markovi}

Danijel Savovi}

Violeta Babi}

Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu

Branka Popovi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu

An|elka Ru`i}, profesor

Violeta Babi}

Du{an Pavli}

Neda Doki}

Slobodan Miladinov

Neboj{a Miti}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Violeta Babi}

Dejan Begovi}

Publikum

30.000

Ÿ Kreativni centar, 2006

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:821.163.41+821(075.2)

^itanka : za drugi razred osnovne

{kole / [autori Simeon Marinkovi}, Qiqana

Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao

Danijel Savovi} ; re~nik izradila Violeta

Babi}]. - 3. izd. - Beograd : Kreativni

centar, 2006 (Beograd : Publikum). - 167

str. : ilustr. ; 22 h 24 cm

Tira` 30.000. - Re~nik: str. 157-159.

ISBN 86-7781-353-5

1. Marinkovi}, Simeon

COBISS.SR-ID 130093324

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u drugom razredu osnovne {kole

re{ewem broj 6-00-28/2005-06/04 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. godinu re{ewem broj 6-00-2/2006-06

od 4. januara 2006. godine.