01 - Zdravstvenik 01 - Zdravstvenik.qxd · edukacijama, kao i razli~ite zanimljivosti iz sv ih slu`bi, medicinskih i nemedicinskih. Na{ bilten je otvoren i za sve koji `ele da objave

ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

U ovombroju:

Poseta kolega saneurohirurgije

strana 4

Radna posetastrana 2

Novine Zdravstvenog centra ValjevoBroj 50 • Jun / Jul 2012.

Razgovor sapredsednikom UO

strana 5

Le~enje srcastrana 8

U protekla dva meseca po -tp isani su ugovori o saradnjiZd ravstvenog centra Valjevo saun iverzitetskim klini~kim cen -tri ma u Mariboru i Tuzli.

Ugovor o saradnji na{e us -ta nove i UKC Tuzla su 14. junapo tpisali direktori ovih ustano-va, prim. dr Ilija Tripkovi} i pr of.dr Elmir î~ku{i}. Saradnja }ese odnositi na razmenu iskus ta -va i zajedni~ki rad na po bo lj{ -an ju kvaliteta pruànja uslugapa cijentima, kroz primenu sa vr -e menih dijagnosti~kih i terapi j -s kih metoda, kao i stru~no us av -r{ avanje, nau~no-istraìva~kirad, u~e{}e u projektima. Prviko raci u saradnji odnose se naim plementaciju radiolo{kog so -ftv era koji je na{a ustanova do -bila iz projekta „Razvoj zdravst-va Srbije-dodatno finansiranje“,a koji UKC Tuzla koristi ve}ne koliko godina. Prim. dr IlijaTr ipkovi} i prim. dr GregorPivec, direktor UKC Mariborsu ugovor o saradnji potpisali18. jula. Tog dana je potpisanje dan op{ti ugovor o saradnji,ali i jedan posebni koji se od no -si na saradnju sa odeljenjem zava ntelesnu oplodnju.

Op{irnije na stranama 2 i 3

Potpisani ugovori o saradnji

Na{ „Zdravstvenik“ broji ve} pedeseto izdanje. Me|utim, informativna delatnost u valjevskom zd ra -vstvu je zapravo zapo~eta pre vi{e decenija. Prvi bolni~ki list zvao se „Bilten“ i izlazio je desetak godina. Posleduè pauze, 1978. pokrenut je „Glasnik“, koji objavljivan 14 godina, a ure|ivala ga je Jasmina Pa li}, profesorknjièvnosti. Novine je 2004. godine ponovo pokrenula Marijana Andri}, tada{nji PR ko ordinator ustanove.Ure|ivanje „Infostrane“ potom preuzima PR agencija „Pristup“. Vremenom se „Inf ostrana“ pro{irivala, pa jesledio i konkurs za novo ime. Tako smo dobili „Zdravstvenik“, kome je ku movala novinarka nedeljnika„Napred“ Slavica Sabo-Tripkovi} i to ime nosi od 25. broja. U skladu sa savremenim na~inima komunikacijei „Zdravstvenik“ se menjao, zapravo, dobio je elektronsku for mu, tako da sada stiè na brojne adrese, a nanaslovnoj strani na{eg sajta dostupan je posetiocima {ir om Srbije i sveta. Tehni~ku pripremu na{eg lista radiNikola Petrovi} iz IT centra.

„Zdravstvenik“ predstavlja bilten dv om es e~ nihde{avanja u na{oj ustanovi. Objavljuju se izv e{t ajio doga|ajima, va`nim posetama, intervjui, no vevesti i aktuelnosti iz zdravstvenog sistema, ve sti izustanove, tekstovi o stru~nim usavr{avanjima,edukacijama, kao i razli~ite zanimljivosti iz sv ihslu`bi, medicinskih i nemedicinskih. Na{ bilten jeotvoren i za sve koji èle da objave neko svoje za -paànje ili pri~u koju bi podelili sa drugima, ali i zapisma na{ih korisnika.

Ipak, prelistavanjem arhiviranih biltena na me -}e se zaklju~ak da „Zdravstvenik” zapravo pr ed -stavlja pisani trag o istoriji na{e ustanove i ra zv o juvaljevskog zdravstva. Zato je i odgovornost u ur -e|ivanju ovog biltena velika, a podr{ka svakog za -poslenog u ispisivanju novih stranica dragocena.

Jubilarni broj „Zdravstvenika”

Rad sa svetskimumetnicama

strana 10

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Ja sam izuzetno po~astvovan {to sam doma}in dragim prijatelji-ma i kolegama iz Univerzitetskog klini~kog centra Tuzla i {tosam imao ~ast da u ime Zdravstvenog centra potpi{em ugovor o

po slovnoj saradnji sa jednom institucijom koja se nalazi na samo 130kil ometara od Valjeva, a koja je tako zna~ajna u medicini ne samoove regije, nego moèmo re}i i evropskoj i svetskoj medicini, gde mo -è mo mnoge stvari nau~iti, razmeniti iskustva i unaprediti, kako na{aznanja, tako i kvalitet zdravstvene za{tite gra|ana Kolubarskog okru-ga, zapadne Srbije, odnosno, gra|ana tuzlanskog Kantona. Uradilismo prvi korak, ostali nam slede, a na{ dokaz }emo pokazati ve}tokom implementacije jednog od projekata Ministarstva zdravlja, toje unapre|enje informacionog sistema u radiolo{koj slu`bi u okviruprojekta „Razvoj zdravstva Srbije-dodatno finansiranje“, finansira-nog iz kredita Svetske banke, a iskustva }emo koristiti iz UKC Tuzla,koji jeste lider u ovoj oblasti u ovom delu Evrope. Mislim da }e to bitizadatak i izazov za sve nas u narednom periodu da mnogo kvalitetni-je i bolje radimo, a veru za to vidim u tome zato {to na{e dràve stojeiza toga, jer su na{a ministarstva zdravlja ve} ranije potpisala memo-randum o unapre|enju saradnje iz oblasti zdravstva i mi smo jedan

od dokaza da ta saradnja postoji i da se unapre|uje – kazao je prim.dr Ilija Tripkovi}, nakon potpisivanja ugovora o saradnji na{eustanove i Univerzitetskog klini~kog centra Tuzla.

Zadovoljstvo ostvarenom saradnjom iskazao je i prof. dr Elmirî~ku{i}, koji je prilikom obra}anja novinarima rekao:

- Na sastanku koji smo imali po~etkom marta u Tuzli, a i sadasmo ponovo videli da delimo mnogo zajedni~kih okolnosti, mnogoistih ideja i ambicioznih planova, kako bismo na najbolji na~in uspelida organizujemo na{e ustanove, edukujemo kadrove, i na taj na~inomogu}imo na{im korisnicima najbolju mogu}u zdravstvenu negu.Univerzitetski klini~ki centar Tuzla je kao ustanova istinski otvorena,jedan od strate{kih ciljeva na{e ustanove jeste regionalna saradnja sadrugim ustanovama i institucijama i mislim da }e ovo biti jedan oddragulja u nizu na{ih saradnji, jer oblasti kao {to su informacionetehnologije, organizacija, pobolj{anje kvaliteta, sve stru~ne disciplinekoje su za nas interesantne su zaista oblasti u kojima }emo, siguransam, imati dobre rezultate. Stojimo otvoreni za saradnju u svakomvidu, za razmenu na{ih zaposlenih, u~e{}e u zajedni~kim stru~nim inau~nim projektima, jer se zajedni~ki moramo nametnuti u onimdelovima, prema onim fondovima koji podràvaju takvu saradnju.

Uz prof. dr Elmira î~ku{i}a, gosti valjevske Bolnice iz UKCTuzla bili su mr.med.sci.dr Ne{ad Hoti}, medicinski direktor,mr.ecc.sci. Maida Nuhi}, direktor Sektora za organizaciju ipobolj{anje kvaliteta, doc.dr.med.sci. Haris Huseinagi}, direktorKlinike za radiologiju i nuklearnu medicinu, mr.sci.dr JasminkaMustedanagi}, direktor Poliklinike za laboratorijsku dijagnostiku,prim.dr Slavica Mott-Divkovi}, direktor Poliklinike za transfuziologi-ju, doc.dr Nijaz Tihi}, {ef Zavoda za mikrobiologiju, mr.sci. NihadMe{anovi}, direktor Sektora za informacione tehnologije i dipl. med.tehni~ar Mirza Jahi}, glavni medicinski tehni~ar te ustanove. Togdana su odràni radni sastanci, na kojima se konkretnije razgovaraloo daljoj saradnji u razli~itim oblastima, u prisustvu predstavnicaMinistarstva zdravlja Republike Srbije za oblasti informacionihtehnologija i implementacije klini~kih puteva dr Olivere Jovanovi} iNade Teodosijevi}, kao i dr Sneàne Mani}, direktorke Agencije zaakreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije i dr Branke Miholj~i},na~elnice sanitarne inspekcije Kolubarskog okruga.

Saradnja sa UKC Tuzla

Prof. dr Elmir î~ku{i} i prim. dr Ilija Tripkovi}

Radna posetaU radnoj poseti na{oj bolnici bio je gospodin Nabuo Sakiura, pred -

st a vnik Japanske agencije za me|unarodnu saradnju – JICA, kancelarijeu Beogradu, zajedno sa predstavnicima Odseka za evropske integracije ime |unarodnu saradnju Ministarstva zdravlja Republike Srbije, dr Da -nijelom Uro{evi}, koja je {ef tog Odseka i diplomiranim ekonomistomAle ksandrom Rankovi}em.

- Zavr{en je projekat japanske Vlade, koji se odnosio na donacijuuk upno 32 aparata za mamografiju, od kojih su dva digitalna i dobili su ihce ntri u Valjevu i Kraljevu. Svrha ove posete je obilazak nekih od centara,an aliza stanja na terenu, uz preporuke za prevazilaènje nekih problemau budu}nosti. Veoma je bitno naglasiti da je u toku i projekat Evropskeun ije, koji nam tako|e pomaè u uvo|enju skrining programa u na{ zd ra -vs tveni sistem. Od 1. januara 2013. godine po~e}e sa radom Uprava za sk -ri ning, a sada prakti~no pripremamo teren da taj skrining i zaìvi slede}e

godine – kaè dr Danijela Uro{evi} i isti~e izuzetno zadovoljstvo Vlade Japana, kada je u pitanju realizacija ovog projekta, ali i spremnostza dalju saradnju, pre svega u smislu tehni~ke podr{ke i organizacije skrininga.

Nakon razgovora sa predstavnicima rukovodstva na{e ustanove, Slu`be radiologije, IT centra i Tehni~ke slu`be, gospodin NabuoSakiura je obi{ao radiolo{ku Slu`bu i prostor u kome je sme{ten digitalni mamograf. Tom prilikom je iskazao izuzetno pozitivne utiske,posebno zbog prijatno ure|enog prostora za pregled, sa motivima Japana, uz zadovoljstvo dosada{njim radom i odràvanjem opreme.

U proteklih godinu dana je obavljena edukacija osoblja, a radiolog dr Ivana Kostadinovi} je imala priliku da boravi u Japanu u organi-zaciji JICA. Na digitalnom mamografu je do sada obavljeno oko 2200 pregleda. Od marta ove godine u valjevskoj bolnici se radi i magnetnarezonanca dojke. Kako je istaknuto, u ovoj ustanovi se teì formiranju mamografske jedinice, odnosno, odseka za dojku. Radiolog dr Nade`daSaji} je pojasnila da bi to podrazumevalo neinvazivnu dijagnostiku, mamografski, ultrazvu~ni i pregled dojke magnetnom rezonancom, kojisu neophodni u cilju pravilne dijagnoze promena i ne isklju~uju jedan drugu, a indikovani su u zavisnosti od strukture dojke i dobne skupine,kao i delimi~no invazivnu dijagnostiku, koja bi podrazumevala komfornu biopsiju promena uz ultrazvuk, sa {to manje traume za ènu, odnos-no, {to kra}i i bezbolniji put do pravilne dijagnostike, uz neizostavnu patohistologiju, a u zavisnosti od nalaza terapiju i le~enje.

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Osaradnji Valjeva i Maribora govorilo se prilikom poseteprim. dr Gregora Piveca, direktora UKC Maribor, na{ojustanovi. Na sastanku sa rukovodstvom i kolegijumom

na~elnika dr Pivec je govorio i o zdravstvenom sistemu Slovenije, uzpredstavljanje svoje ustanove. To je bila njegova prva posetaValjevu, a uo~i dolaska u bolnicu, na{eg gosta je primio igradona~elnik Stanko Terzi}. Ugovor o saradnji potpisan je u pris-ustvu novinara.

- Meni je veliko zadovoljstvo {to smo dobili poverenje dapotpi{emo op{ti ugovor o saradnji sa UKC Maribor, a posebno {tosmo potpisali i jedan specifi~ni ugovor koji se odnosi na saradnju sajednim od odeljenja, koje moèmo re}i da je evropsko, a to je odel-jenje za vantelesnu oplodnju i sa, nadam se podr{kom, da }emo i mido kraja godine uspeti da uvedemo jo{ jednu novu metodu uZdravstveni centar Valjevo i zapadnu Srbiju, uz pomo} kolega iuprave UKC Maribor. Zbog toga se iskreno zahvaljujem primarijusuGregoru Pivecu koji je na{ao vreme da u periodu letnjih odmorado|e u Valjevo, da nam ovim ugovorom koji smo potpisali dapodr{ku, a mi }emo dalje kroz procedure krenuti da obezbedimo svepreduslove da na tom nivou i na{a ustanova fukncioni{e poputMaribora – rekao je prim. dr Ilija Tripkovi}, direktor ZC Valjevo, idodao da ova saradnja na prvom mestu podrazumeva nastavakedukacije na{ih stru~njaka u UKC Maribor u oblasti vantelesneoplodnje.

- Hvala za poverenje da do|emo kod vas, mi }emo se potruditida ta saradnja bude dobra, da koliko znamo i moèmo pomognemou tom projektu. Ja mislim da je taj projekat vrlo vaàn za zapadnuSrbiju, problema sa sterilitetom u svetu ima sve vi{e, tako da je tozapravo jedan normalan razvoj zdravstvenog sistema u ovom deluSrbije. Pored toga smo razgovarali i o mogu}im saradnjama i nadrugim podru~jima, tako da dajemo podr{ku svim ambicijama i zala-ganju za razvoj zdravstva u Valjevu i {iroj okolini - kazao je prim. drGregor Pivec nakon potpisivanja ugovora o saradnji.

Prilikom obra}anja novinarima, dr Ilija Tripkovi} je naglasio daje prim. dr Gregor Pivec jedan od najve}ih stru~njaka za zdravstvenisistem, ne samo Slovenije, nego i ovog dela Evrope, a bolnica uMariboru je u poslednje vreme, vreme njegovog rukovodstva, odjedne op{te bolnice izrasla u Univerzitetski klini~ki centar. To je bioi povod da za na{ sajt i bilten sa gostom razgovaramo i pitamo ga,kako o uspostavljenoj saradnji, tako i o aktuelnostima i funkcionisan-ju UKC Maribor.

- Klini~ki centar Maribor je druga najve}a zdravstvena instituci-ja u Sloveniji, ima oko 3000 zaposlenih, od kojih je 480 lekara i oko1600 medicinskih sestara i ostalo osoblje. Ina~e je to centar koji

pruà sve usluge u zdravstvu koje su danas aktuelne, osim trans-plantacije. Mi smo eksplantacioni centar za potrebe centra za trans-plantaciju u Ljubljani, a uklju~eni smo u „Eurotransplant“. [to se ti~eedukacije povezani smo sa medicinskim fakultetima, najpre uMariboru, pa i ostalima u okolini i {ire. Deo edukacije mladih lekarai medicinskih sestara, pogotovo prakti~ni, obavlja se u na{emKlini~kom centru. Tesno smo povezani i sa zdravstvenim fakultetomu Mariboru gde se usavr{avaju diplomirane medicinske sestre i svimostalim zdravstvenim srednjim {kolama – kaè prim. dr GregorPivec, koji je i predava~ istorije medicine na Medicinskom fakultetu,kako je rekao, pored hirurgije se celog ìvota bavio istorijom, pa je inapisao ud`benik za studente medicine, pod nazivom „Istorija medi-cine 20. veka“.

Dr Pivec isti~e da je jako zadovoljan zbog ostvarene saradnje saValjevom:

- Jako sam zadovoljan saradnjom, posebno zbog toga {to vidimda su ovde velike ambicije, po stru~nom usavr{avanju i razvojuZdravstvenog centra, koji se, po mom mi{ljenju u ovom delu Srbijerazvija u kvalitetan centar koji }e isto tako imati {iroku paletuzdravstvenih usluga. [to se ti~e same bolnice, ~ini mi se da je to lepabolnica, dobro vo|ena i stru~no pripremljena, tako da se radujemosaradnji, u po~etku }e to biti na podru~ju vantelesne oplodnje, anadam se i na drugim podu~jima, posebno tamo gde imamo iskustva.Kada je u pitanju zdravstveni sistem Srbije, pretpostavljam, po{to

smo svi iza{li iz biv{e SFR Jugoslavije, danam se zdravstveni sistemi mogu up ore |iv -ati. Ono u ~emu je Slovenija mo`da dalje je -ste Ev ro pska unija, gde smo dobili neke sm -er nice ko je smo morali uvesti u svoje zakon-odavstvo i sistem, a nadam se da }e i Srbijau}i u Ev ro ps ku uniju, da }emo opet biti za je -dno i tada }e Srbija biti na redu da uvodi tepromene.

Kako je i pred novinarima, predstavlja -j u }i na{eg gosta, dr Ilija Tripkovi} rekao, ja -ko je zna~ajno to {to je UKC Maribor jedanod glavnih pokreta~a Maribora, zadràvanjamladih i dovo|enja stru~njaka iz cele Slo ve -nije. Po{to su i Valjevci jako privrèni svomgradu, prim. dr Gregora Piveca smo pitali i zautiske o Valjevu, na {ta je odgovorio:

- Prvi put sam u Valjevu. Srbiju znamdo bro, osamdesete sam ìveo u Beogradu,bio sam pitomac {kole rezervnih sanitetskihofi cira. Naravno, sara|ujemo i sa drugim in -stu tucijama u Srbiji. A Valjevo je jako lepgr ad. Imao sam priliku da pro{etam, po -gledam muzej, obi|em stari deo, ovo je jako

lep grad koji ima srpsku du{u i tradiciju...

Saradnja Valjeva i Maribora

Prim. dr Gregor Pivec u obilasku bolnice

Potpisivanje ugovora


Zdravstveni centar su polovinom jula posetile kolege sa Klinikeza neurohirurgiju Klini~kog centra Srbije. Na sastanku sarukovodstvom na{e ustanove i predstavnicima nekoliko

slu`bi razgovaralo se o unapre|enju saradnje. U poseti Valjevu bilisu prof. dr Miroslav Samardì}, doc. dr Lukas Rasuli} i DraganTanaskovi}, stru~njak u oblasti informacionih tehnologija. Ovaj sus-ret bila je i prilika da za na{ sajt i bilten razgovaramo sa prof. drMiroslavom Samardì}em, koji je ina~e savetnik direktora Klinike zaneurohirurgiju, na kojoj se zbrinjavaju pacijenti iz cele Srbije.

- Na na{oj Klinici se na hospitalno le~enje godi{nje javi od 4do 5 hiljada pacijenata, ambulantnih pregleda ima oko 14 000, nera~unaju}i neurotraumu, ono {to se radi u Urgentnom centru i gdeih ima jo{ i vi{e. Zna~i, od tih 4-5 hiljada se operi{e oko 2,5 hiljadapacijenata, a naj~e{}e su to cerebrovaskularna oboljenja, zna~ianeurizme krvnih sudova mozga, arteriovenske malformacije,tumori mozga, benigni i maligni, kojih ima izme|u 400 i 500, degen-erativna oboljenja ki~me, prevashodno dikus hernije u lumbalnomdelu, a sada se radi i vratni deo, povrede nerava, kongenitalneanomalije kod dece, s tim {to ih sada ima znatno manje nego ranije– kaè profesor Samardì} i nagla{ava da je nekih oboljenja koja sele~e vi{e, jer je danas bolja dijagnostika.

- Sofisticirana dijagnostika je dostupnija nego ranije. Problemje jedino {to se zbog te sofisticirane dijagnostike pone{to preska~e{to bi po redosledu trebalo uraditi, npr. ako nekoga bole le|aodmah se upu}uje na magnetnu rezonancu, a prvo treba uraditirentgenski snimak ki~me, itd. Ali, u principu je bolja dijagnostika idovela do toga da je ve}i broj pacijenata.

- Jako je va`na dobra saradnja sa ustanovama koje namupu}uju pacijente, jer je na{a Klinika dosta optere}ena. Zato trebada budemo ta~no informisani {ta je mogu}e negde uraditi, jer nam~esto do|e pacijent iz centra gde postoje sofisticirani aparati bezijednog snimka, a to bi nama jako olak{alo rad. Kada je u pitanjuZdravstveni centar Valjevo, mi smo jako zadovoljni saradnjom,zato smo i do{li da bismo tu saradnju unapredili – rekao je prof. drMiroslav Samardì}.

On smatra da }e sa vr emene informacione te hnologije tako|eol ak {a ti rad, jer }e snimci biti do stupni „na daljinu“, ta ko da }e to

omogu}avati do bru konsultaciju i pro ce nu koje pacijente treba sl atiu ustanovu vi{eg ni v oa, a i pacijentima }e bi ti lak{e, dok }e pored dr -ag ocenog vremena, biti zn a~ajne i ekonomske u{ tede. Govore}i osrpskoj neurohirurgiji prof. dr Miroslav Samardì} kaè:

- Mi uop{te u medicini pri~amo da smo na ni vou Evrope isveta, ali nije to ta~no. Problem je naravno finansijski, problem jeopreme, jer je te{ko pratiti, nova oprema se stalno pojavljuje.Mo`da su na{i ljudi talentovani, {to je ta~no, ali oni moraju da pratetu tehnologiju. Pa kako onda moè i biti na nivou Evrope kadanikada nije video taj aparat koji se koristi, jer medicina je, hirurgi-ja, posebno neurohirurgija, do{la do odre|enog nivoa {to se ti~ehirur{ke ve{tine, sada ulazi sofisticirana tehnologija koja }e dalje dare{ava probleme, a za to ~ovek mora da bude upu}en, da odlazitamo, a na{i lekari u inostranstvo te{ko odlaze.

Poseta kolega sa Klinike za neurohirurgiju

Prof. dr Miroslav Samaryi}

Implementacija radiolo{kog softveraU toku je implementacija novog radiolo{kog

so ftvera i opreme firme Agfa, koji je Zdravstvenicentar Valjevo dobio iz projekta Ministarstva zdravl-ja „Razvoj zdravstva Srbije-dodatno finansiranje“, fi -na nsiranog iz kredita Svetske banke. Marija Obu}inai Damjan Cvetkovi} iz IT centra kaù da je instalira -na sva oprema koja je stigla kroz projekat. To su tridi gitajzera za klasi~ne rendgen aparate, koji sluè dadi gitalizuju snimke, tako da se mogu slati i skladi{titina PACS server. Instalirano je i pet radnih stanica zara diologe, od kojih je jedna za mamograf, a ~etiri zaos tale modalitete. Instaliran je PACS server na komese skladi{te snimci svih modaliteta, od klasi~nih rend-gen snimaka, preko snimaka sa magnetne rezonance,sk enera, sireskopa, mamografa, do snimaka iz angio-sale. Svi ure|aji {alju snimke na PACS server, sa ko -ga se ti snimci preuzimaju da bi se radio njihov opis.Obavljena je osnovna obuka radiologa za kori{}enjepro grama za pregledanje snimaka.

Prednost ovakvog sistema je u tome {to }e u jed-noj arhivi biti sme{teni svi snimci jednog pacijenta, tako da }e lekari mo}i da prate promene u nalazu, objasnili su Marija Obu}ina i DamjanCvetkovi}. êsto se de{ava da pacijenti izgube ili o{tete neki svoj raniji snimak, ili ga ne ponesu, pa }e ovakva arhiva biti od velikog zna~ajau tom smislu. Svi pregledi }e od sada biti arhivirani na PACS serveru. Tako|e, kaù da }e jedna od prednosti biti i smanjeno filmovanje, jersu filmovi jako skupi, pa }e se pacijentima uglavnom izdavati snimci na CD-u.

Skladi{tenje snimaka u digitalnoj formi je neuporedivo funkcionalnije u odnosu na klasi~ni na~in, a sve prednosti jednog ovakvogradiolo{kog softvera ve} nekoliko godina primenjuju kolege u Univerzitetskom klini~kom centru Tuzla, sa kojim na{a ustanova odnedavno ima potpisan ugovor o saradnji, koja, pored ostalog, podrazumeva i saradnju u ovoj oblasti.


Upravni odbor Zdravstvenog centra Valjevo jenajvi{i organ upravljanja ove ustanove, kojidonosi niz odluka, koje se redovno objavljuju i

na na{em sajtu. Sa predsednikom Upravnog odboraAleksandrom Krsti}em smo razgovarali o samom radutog tela i aktuelnostima. Ve} vi{e od godinu dana jednaod tema svakako je osnivanje Op{te bolnice, nakon izd-vajanja domova zdravlja iz sastava Zdravstvenog centra.

- Nakon ura|enog deobnog bilansa domovi zdravljasu se izdvojili, a zavr{ni korak bi trebalo da bude i formi-ranje Op{te bolnice od strane Ministarstva zdravlja.Me|utim, nakon donete odluke o osnivanju trebalo je dase uradi jo{ jedan korak, a to je da se postave novi organiupravljanja, zna~i, upravni odbor, nadzorni odbor, kao ivr{ilac du`nosti direktora. To jo{ uvek nije zavr{eno, iakoje rok odavno pro{ao, nakon objavljene odluke uSlu`benom glasniku. Sada{nji Upravni odbor je na nekina~in organ upravljanja ustanove koja je u nekompravnom vakuumu. Mi sada radimo i funkcioni{emo kaoZdravstveni centar. Zato je Upravni odbor u vi{e navratana svojim sednicama donosio zaklju~ke o pisanju urgenci-ja Ministarstvu zdravlja da se ta odluka donese kako bi Op{ta bol-nica mogla da bude upisana u registar privrednih subjekata, ali sejo{ uvek ni{ta po tom pitanju ne re{ava – kaè Aleksandar Krsti},predsednik UO ZC Valjevo.

A aktuelni trenutak u ovoj ustanovi vidi ovako:- U Zdravstvenom centru Valjevo je niti bolje, niti gore, nego

uop{te u zdravstvu u Srbiji. Zna~i, aktuelni trenutak nije ba{ sjajan,pre svega zbog finansijskih problema i nedostatka novca. Osnovniproblem u funkcionisanju zdravstvenih centara uop{te u Srbiji jenedefinisana koordinacija izme|u Ministarstva zdravlja iRepubli~kog fonda za zdravstveno osiguranje, jer svake godine jevelika disproporcija izme|u planiranih usluga i novca opredeljenogza te usluge. Tako su ustanove u problemu da su du`ne daizvr{avaju usluge, koje na kraju ne mogu biti napla}ene, pa sedirektno dovode u gubitak. Jedan od primera u Valjevu je velikarazlika u broju izvr{enih i ugovorenih usluga na magnetnoj rezo-nanci. Mi smo na poslednjoj sednici Upravnog odbora razgovaralio nedostatku ortopedskih implantata, ve{ta~kih kukova i kolena,jer je dobijen zaista mali broj u odnosu na potrebe, {to dovodi dostvaranja velike liste ~ekanja, a sli~an problem postoji i u vasku-larnoj hirurgiji sa nedostatkom graftova. Mi smo se dogovorli da sedonese zaklju~ak i ponovo uputi pismo Ministarstvu zdravlja i

nadle`nim komisijama, kako bi Valjevu bila odobrena malo ve}asredstva za te potrebe.

Pronalaènje re{enja u re{avanju finansijskih problema sig-urno da je redovna tema sastanaka Upravnog odbora. Pored togadonosi se niz zna~ajnih odluka za funkcionisanje ustanove, koje seredovno objavljuju na sajtu ustanove, u posebnom linku me|uinternim dokumentima, kako bi svi zaposleni detaljnije biliinformisani o radu tog tela.

- Na poslednjoj sednici smo imali odluku o kvartalnomrashodu, zatim smo usvojili odluku o tome da ~lanovi eti~kog odb-ora moraju biti samo lekari specijalisti, {to je po naloguMinistarstva zdravlja, a usvojili smo i cene eksternih edukacija uEdukativnom centru. Upravo smo na poslednjoj sednici razgovar-ali o uspostavljanju saradnje sa UKC Tuzla i UKC Maribor.Razgovarali smo i o daljoj proceduri akreditacije, tako da nastavl-jamo redovan rad Upravnog odbora, kako ne bi bilo zastoja unapredovanju u funkcionisanju ove ustanove – kaè AleksandarKrsti} i dodaje da je, kako je rekao, osim toga {to je ~ast biti na ~eluUpravnog odbora ustanove koja je realno napravila jedan vidaniskorak {to se ti~e tehni~kih mogu}nosti i opremljenosti, jako te{kobiti na toj poziciji jer je odgovornost izuzetno velika, a dono{enjeodluka je uslovljeno brojnim ~iniocima na koje se ne moè uticati.

Razgovor sa predsednikom Upravnog odbora

Aleksandar Krsti}

O radu na{e ustanove


Posteljina za bolnicuMisionari Crkve Isusa Hrista, Steve i

Sherry LaBoon, ~lanovi humanitarne or -ganizacije iz Sjedinjenih Ameri~kih Dr a -va su polovinom juna na{oj ustanovi ur u~ili125 kompleta posteljine. Tom prilikom supredstavili i novi tim koji }e u Srbiji nas-taviti humanitaran rad.

Podsetimo, Steve i Sherry LaBoon suprethodno na{em gradu i institucijama kojebrinu o licima sa invaliditetom uru~ili ukup-no 160 invalidskih kolica, od kojih je 50invalidskih kolica dodeljeno Bolnici. Pri lik -om susreta sa misionarima, goste je u imeuprave pozdravila i na donacijama se zah-valila dr Miroslava Ple}i}, dok je JelicaRistovski, pomo}nik direktora za sestrinst-vo, detaljnije podsetila na dosada{nju sarad-nju i naglasila da je nova posteljina opredel-jena za najosetljivija odeljenja, Onkologijusa palijativnom negom, Ne fr ol og iju sahemodijalizom i Pn eu mo ftiz iol og iju, izr azi -v{i nadu da }e saradnja sa ovom organizaci-jom biti nastavljena.

- Moj suprug i ja smo humanitarni mi -sionari i u Srbiji smo ve} dve godine, a

zaista smo zavoleli Valjevo i sve na{e prijatelje ovde. Najteè nam je da se oprostimo sa Valjevom, ali se saradnja sa na{om Crkvom ne}eovde zavr{iti. Sa nama je novi par, gospodin David i gospo|a Anne Maughan, koji }e nastaviti saradnju. Na{a saradnja u Valjevu je zapra-vo zapo~ela sa Crvenim krstom i donacijom name{taja za decu i obdani{te, a zatim sa gradom kroz projekte oko snabdevanja vodom. Ciljmisionara Crkve Isusa Hrista je da potraè one i pruè pomo} onima kojima je najpotrebnija. Volimo da dolazimo u zajednice poputValjeva, gde su planovi unapred ve} osmi{ljeni, tako da mi samo pomaèmo da se realizuju, jer projekti koje smo ovde zajedno ostvarilinisu na{i, ve} va{i projekti – kazala je gospo|a Sherry LaBoon, uz podatak da njihova Crkva Isusa Hrista broji vi{e od 15 miliona ~lanovau preko 180 zemalja sveta, koji doniraju sredstva u zajedni~ki fond iz koga se finansiraju ovakvi projekti.

Njen suprug Steve je uz zahvalnost na dobroj saradnji najavio dalje korake:- Iako se mi vra}amo u SAD, jedan od razloga na{e posete je da vam predstavimo novi par koji }e zauzeti na{e mesto, jer smo imali

jako dobru saradnju i èlimo da nastavimo u tom pravcu. Mi smo nedavno bili ovde i sa specijalistom iz SAD-a kada smo posetili oftal-mologiju i razgovarali o novim projektima, a radimo na tome da do|e do ostvarenja i tog plana. Imamo mnogo projekata koje smo ovdeostvarili i koje }emo tek ostvariti, jer ono {to mi najbolje radimo je da pomognemo ljudima da se vi{e oslone na same sebe i svoje sposob-nosti, kao i da ih podrìmo na projektima koji su odrìvi, koji }e se i dalje razvijati.

Pored predstavnika ZC Valjevo susretu sa misionarima Crkve Isusa Hrista prisustvovali su Jelica Stojanovi}, na~elnica Gradskeuprave za dru{tvene delatnosti, finansije, imovinske i inspekcijske poslove, Stanojka \ermanovi} u ime valjevskog Vodovoda i Miroslav\uki}, sekretar Crvenog krsta.

Porodili{tu na dar

Kompanija Mercator je povodom otvaranja novogobjekta Roda Megamarketa u Valjevu, uru~ila dar na{emPorodili{tu u vrednosti od 220.000 dinara. U pitanju je desetnovih „Dormeo“ du{eka i jastuka kojima su opremljene sobepoluintenzivne nege Porodili{ta. Simboli~an ~ek donacije je drMiroslavi Ple}i}, zamenici upravnika Bolnice, uru~ila magistarStanka Pejanovi}, direktor dru{tva Mercator-S i ~lanicaUprave Grupe Mercator za Mercator trgovinu jugoistocneEvrope, prilikom sve~anosti povodom otvaranja novog objek-ta. Dr Ple}i} se u ime Zdravstvenog centra zahvalila na ovomdaru i izrazila nadu za dalju saradnju sa kompanijomMercator. Uo~i sve~anog otvaranja, delegacija kompanijeMercator, koju je predvodio Goran Sorak, izvr{ni direktormarketinga i odnosa sa javno{}u Mercator trgovinejugoisto~ne Evrope, posetila je valjevsko Porodili{te.


Valjevu je potreban hospisDa je Valjevu potreban hospis, osnovna je poruka

koju su mediji preneli nakon predstavljanja prvih rezulta-ta Projekta palijativnog zbrinjavanja onkolo{kih bolesni-ka u ku}nim uslovima, koji je zavr{en po~etkom jula.Projekat su zajedno realizovali Odeljenje onkologije sapalijativnom negom valjevske Bolnice i Slu`ba za ku}nole~enje i negu Doma zdravlja Valjevo.

Osnovni cilj projekta bila je procena potrebe onko-lo{kih pacijenata za uspostavljanjem kompetentne nege uhospisu. U projekat su bila uklju~ena dva lekara i sedammedicinskih sestara, koji su angaòvani preko FilijaleNacionalne slu`be za zapo{ljavanje u Valjevu, u okviruprojekta javnih radova. Pored njih, tim su ~inili i psiholog,socijalni radnik i duhovnik. Osnovni cilj je bio da se uzpomo} pro{irenog stru~nog tima pacijentima pruèdodatne usluge u ku}nim uslovima, u atmosferi koja jesli~na hospisu, a na taj na~in je pruèna i neizmernapodr{ka njihovim ~lanovima porodice. Uz sve usluge kojepodrazumeva zdravstvena nega, pacijenti su mogli da jed-nostavnije obave dijagnosti~ke procedure, uz obezbe|enprevoz, a na svaku promenu zdravstvenog stanja se

odmah reagovalo. Tokom tri meseca, u projekat je bilo uklju~eno dvadesetoro pacijenata.Dr Zoran @ivkovi} iz Slu`be onkologije sa palijativnom negom kaè da potreba za osnivanjem hospisa postoji pre svega zbog

~injenice da je veliki broj pacijenata obolelih od malignih bolesti. Cilj palijativnog zbrinjavanja je manje patnje, vi{e dostojanstva i boljikvalitet ìvota, ne samo pacijenta, ve} i porodice, ukazala je dr Violeta Vasi}, na~elnik Slu`be za ku}no le~enje i negu Doma zdravlja. Aliprave poruke o tome da je hospis zaista neophodan uputili su pacijenti i ~lanovi njihovih porodica, koji su u~estvovali u anketi koju jeobradila Milena Maksimovi}, klini~ki psiholog. Ona kaè da su pacijenti istakli da potreba za ovakvom vrstom usluge postoji, a kao pred-log su naveli i posete dva puta dnevno. Zanimljivo je da su mnogi ~lanove tima doìveli kao ~lanove svoje porodice.

Jo{ prilikom predstavljanja prvih rezultata nagla{eno je da u palijativno zbrinjavanje treba da se uklju~e razli~ite strukture, profesi-je i lokalna zajednica, kako bi se omogu}io bolji kvalitet ìvota i pacijentima i ~lanovima njihovih porodica. Tada je i direktor filijaleNacionalne slu`be za zapo{ljavanje Dragan Stojanovi} poru~io da je ovo jedan poseban projekat i da veruje da }e i u narednom periodubiti u mogu}nosti da podrè sli~ne aktivnosti i pruè maksimalnu podr{ku.

Iako je briga o zdravlju danas olak{ana, pre svega zahvaljuju}isavremenoj dijagnostici i vi{e mogu}nosti za obavljanje preventivnihpregleda, statistike su u Srbiji poraàvaju}e kada su u pitanju najteà

oboljenja. Uprkos upornim apelima i savetima lekara, kampanjama ispotovima u kojima se {alju poruke da svako moè prona}i pet minutaza pregled, u praksi to nije ba{ tako. Dr Vesna Banovi}, {ef Onkoligije,kaè da statistika ne odstupa ni kada je u pitanju Kolubarski okrug, alisvaku priliku jednako koristi da u javnost po{alje poruku o zna~ajuredovnih pregleda, posebno {to je na{a ustanova opremljena najsavre-menijom dijagnostikom. A koliko je preventivni pregled vaàn, najbol-je poruke upu}uju njeni pacijenti, koji su zahvaljuju}i blagovremenomjavljanju danas vitalni i uz svoju porodicu. Jedna od njih je TamaraSurla, nastavnica u penziji, koja je dojku operisala pre punih dvadesetgodina.

- Par godina pre operacije sam primetila neke promene pa sam sejavila lekaru. Tada u Valjevu nije bilo mogu}e sve uraditi, nije bilo nimamografa, pa sam morala da idem u Beograd na vi{e pregleda. Prvaoperacija je ura|ena 1991. godine, kada je delovalo da je tumor benig-ni, ali nakon detaljne analize valjevskih patologa otkrivene su maligne}elije, tako da sam ponovo operisana u maju naredne godine. Na svusre}u bolest je otkrivena u ranom stadijumu, tako da sam pro{la bez ter-apije. Ja svima govorim da ne treba da ~ekaju i da zbog svake sumnjetreba da se jave lekaru. Danas je sve olak{ano, jer se sada kompletnadijagnostika ovde obavlja. Tako|e, onima kojima se ne{to otkrije imoraju na le~enje èlim da poru~im da se ne predaju, ja sam uvek bilaotvorena, odmah sam od dr Vesne Banovi} traìla da mi iskeno kaè {tami je, sve sam prihvatila i nastavila da budem vesela i ìvim svoj ìvot –kaè Tamara Surla.

Dr Vesna Banovi} isti~e da je ovo jedna od pacijentkinja koja jojje na neki na~in pomogla i ukazala kako da se i sama pona{a i kako dalo{e vesti saop{tava pacijentima i njihovim porodicama, {to nije lako. Idanas kaè da je sa svima otvorena i iskrena, da ih podràva da bolest ile~enje prihvate i da pozitivan stav jako doprinosi, jer je, kako kaè,pola le~enja na medicini, a druga polovina upravo na pacijentu.

Pola le~enja je na medicini, pola na pacijentu

Dr Vesna Banovi} i Tamara Surla

U~esnici projekta


Ve} vi{e od godinu i po dana u angio-sali Zdravstvenog centraValjevo je pacijentima omogu}ena najkvalitetnija zdravstvenaza{tita kada su u pitanju bolesti srca, posebno akutni infarkt

miokarda. Tim koji vodi dr Irena Mati}, uz podr{ku konsultanata jeobavio brojne intervencije. Njima }e se uskoro priklju~iti i valjevskiiskusni kardiolozi dr Milan Nikoli}, dr Branislav Pavlovi} i dr BiljanaRaki}, koji su trenutno na obuci u Klini~kom centru Srbije. Na~elnikKardiologije dr Jovan Balinovac kaè da }e nakon njihove obuke na{austanova imati dovoljan broj specijalista za rad u angio-sali. Kako jerekao, oni su pokazali izuzetan talenat, tako da }e njihova edukacija bitidragocena za valjevsku kardiologiju, uvaàvaju}i velike `rtve i sa nji-hove strane i sa strane lekara koji svakodnevni posao obavljaju beztroje kolega. Dr Balinovac nagla{ava da su celom timu na prvom mestuna{i korisnici usluga.

A na{i konsultanti redovno isti~u kako je tim koji trenutno radi usali stekao odli~no iskustvo. Jedan od njih je doc. dr Goran Stankovi}iz Klini~kog centra Srbije. Sa dr Stankovi}em smo jednom prilikomradili intervju i preneli njegova dragocena iskustva iz sveta, jer je radiou svetskim klinikama, a i ~lan je borda Evropskog udruènja za suènjena ra~vama krvnih sudova, kao jedan od {est stru~njaka Evrope koji izte oblasti rade edukacije {irom planete. Sada su na{e kolege u prilici dau~e od najboljih stru~njaka, pa su i njihove pozitivne re~i dragocene.

- Kada sam prvi put ovde do{ao vi{e sam bio u sali nego van, a sadasam prakti~no supervizor i vi{e konsultant nego {to stvarno moram dau|em u salu, jer je kompletan tim ovde manualno postao toliko spre-tan, uradili su ogroman broj intervencija, da im samo nedostaje da nas-tave edukaciju u Beogradu i rade samo kompleksne intervencije, jersvaku rutinsku rade besprekorno. Nakon obuke u Beogradu, mislim daje najmudriji potez bio da se prakti~no od prvog dana ovde obezbediprisustvo nekog od na{ih iskusnijih lekara kao konsultanata va{e angio-sale, tako da je taj kontinuitet edukacija o~uvan. Interventna kardi-ologija je zasebna specijalizacija nakon subspecijalizacije iz kardiologi-je. Mi na nivou dràve nemamo zakonsko re{enje koliko to treba dabude po vremenu provedenom u sali, ali po evropskim standardima tosu dve godine, mada je trend poslednjih godina da se taj period malomodifikuje, jer ne napreduju svi dovoljno brzo i nemaju sve sale pod-jednaki broj procedura. Ja mislim da je ova saradnja novootvorenihcentara po Srbiji neophodna, pre svega sa Klini~kim centrom, jer smomi ipak u sklopu Medicinskog fakulteta, radimo i najve}i broj i najve}uraznovrsnost interventnih procedura u ~itavoj zemlji. Ovde je dobro {tosu se mladi lekari vratili u Valjevo i direktno pomaù svom gradu, ali jo{imaju supervuiziju tako da tu neku fazu edukacije nastavljaju – kaèdoc. dr Goran Stankovi}.

On smatra da je otvaranje ovakvih sala {irom Srbije od nepro-cenljivog zna~aja:

- Mi smo prvi put uspeli da za 10 odsto smanjimo mortalitet u akut-nom sr~anom udaru. Da kle, od 2006. godine, ka da je krenuo taj progr am,uspelo je da se dr ast i~no pove}a broj ljudi ko ji uop{te dobiju terapiju uakutnom infarktu srca, jer je napravljen sistem le~ enja na nivou dràve“Stent for life” i taj sistem koji je krenuo od Ev rop s ke asocijacije za perku-tane koronarne intervencije je drasti~no pove}ao broj ljudi kojima sepruà po mo} i nega u momentu kada im je ona naj po tre bn ija. A kvalitettog programa je da, recimo sala u Valjevu, koja ~ak i da nijednu drugustvar nije uradila, uradila je to da se od 150 do 200 ljudi sa akutnim sr~animudarom godi{nje le~i na najmoderniji na~in u svetu, bez odlazaka u drugecentre. âk je tendencija, a to je slede}e {to }emo da radimo kao Radnagrupa za interventnu kardiologiju, da se defini{u regioni, jer ako ve} imatesalu u Valjevu, onda treba definisati region odakle ljudi treba najbrè da

do|u, tako da se jo{ vi{e is ko risti kapacitet kojiova angio-sala pruà. Da li je to politi~kikorektno ili nije, to nije pitanje za nas, jer sena{a struka brine za smanjenje mortaliteta odkardiovaskularnih bolesti u Sr biji.

- Ako je neko doneo odluku da se otv o -ri sala u Valjevu, ako su ovde ljudi investir a li usvoju edukaciju, jer su oni neki lagodan ì votrada van zone zra~enja zamenili za 24-or -o~asovnu pripravnost, za stajanje u sali ne po -sredno pored izvora zra~enja, mislim da dr -u{tvo to mora da prepozna i da, ako su ve} od -l u~ili da otvore salu, sada moraju kompl e t noda to isprate i time da obezbede neophodanpotro{ni materijal. Niko od nas ne èli daugra|uje najmodernije ve{ta~ke valvule, bezoperacija, preko katetera i stentova, ono {tomi traìmo jeste neki minimum da se naj je - ftinijim mogu}im dostupnim materijalom le ~enajteà stanja u kardiologiji, a to su ak utnikoronarni sindromi, nestabilna angina pek-toris, infarkt miokarda, jer je tu na{a po mo} usmanjenju mortaliteta najve}a. Ja mi slim dasu ti politi~ari koji su doneli odluku da seotvori sala, poneli i odgovornost da se ob -ezbedi materijal i omogu}i {kolovanje tihljudi, jer je to posao, koji je, npr. u Americi,naj pla}eniji – smatra doc. dr Goran St an ko vi}.

Najsavremenije le~enje srca

Doc. dr Goran Stankovi}


Jedan od konsultanata na{em timu angiosale je doc. dr BrankoBeleslin iz Klinike za kardiologiju Klini~kog centra Srbije.Prilikom njegovog boravka u Valjevu razgovarali smo ne samo

o radu u angiosali, ve} i o priznanju grada Beograda, koje mu jeuru~eno polovinom aprila, kao jednom od urednika knjige“Kardiologija”. Nagrada grada Beograda je dodeljena jubilarni,deseti put, a odlikovani su najbolji u 19 razli~itih oblasti, od umet-nosti, preko nauke, medicine, arhitekture, poljoprivrede, novinarst-va, do obrazovanja i sporta. Doc. dr Branko Beleslin kaè da mu topriznanje svakako zna~i, jer se radi o {tivu koje je dugo pripremanoi predstavlja jedan dragoceni ud`benik za ovu oblast medicine.

- Urednik ove knjige sam zajedno sa akademikom MiodragomOstoji}em i sa Vladimirom Kanjuhom, a autor je Katedra za speci-jalisti~ku nastavu iz kardiologije Medicinskog fakultetaUniverziteta u Beogradu, dok su pokrovitelji Odbor za kardio-vaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti i FondSrbije za Va{e srce. Knjiga je obimna, ima preko 120 autora i koau-tora. Dugo smo je spremali, zato {to to nije bio lak posao, jer tolikoljudi treba da se okupi oko jednog projekta. Ja mislim da ova knji-ga predstavlja pravi ud`benik iz kardiologije za postdiplomsku nas-tavu, mislim da smo imali sre}e da imamo jedinstvo autoriteta, presvega u li~nostima akademika Ostoji}a i Kanjuha, kao i u organi-zaciji i realizaciji projekta – kaè doc. dr Branko Beleslin.

- Ovo nije prvo izdanje ove knjige, ali ona nekako predstavljaneko nulto i bazi~no izdanje, potpuno savremeno izdanje u odnosuna to {ta se sada traì i kako treba da izgleda savremena knjiga izkardiologije. Prethodno izdanje je bilo pre vi{e od dvanaest godinai to je vi{e bilo enciklopedijsko izdanje. Ja sam sada video mojposao me|u urednicima, i ~ast mi je da sam bio zajedno sa njima,tako da probam da napravim jedan pomak ka jednom ud`beniku,ka jednoj strukturi koja se jednostavno nametnula i koja je bilaneophodna. Druga stvar je to da se knjiga zove „Kardiologija“, alipo svom obimu i sadràju to je kardiovaskularna medicina, to jene{to {to po~inje od bazi~nih nauka, od anatomije i histologije, odgenetike, fiziologije, patologije, patolo{ke morfologije,patofiziologije, preko klini~ke kardiologije koja predstavlja glavnistub ove knjige, pa sve do kardiohirurgije, vaskularne hirurgije,de~ije kardiologije i na kraju kardiovaskularne farmakologije. Sve

to je spakovano u dvadeset poglavlja koja idu i tim redom i zasvako poglavlje imamo urednike, koji su renomirani profesori i nas-tavnici Medicinskog fakulteta, koji su eksperti za odre|ene oblasti.To smo hteli i da simboli~no pokaèmo naslovnom stranom,sli~icama koje pokazuju da ovo nije samo kardiologija. Mislim dasmo na kraju dobili jednu knjigu kakvu kardiologija treba da ima ikoja izraàva sav potencijal i snagu srpske kardiologije –obja{njava doc. dr Branko Beleslin.

Kada je u pitanju rad angiosale u Valjevu, doc. dr BrankoBeleslin na prvom mestu isti~e dobru saradnju i zna~aj uklju~ivan-ja mladih lekara, ali nagla{ava i koliko je ovakva sala dragocena zana{e korisnike:

- Kada god do|em ovde prvo pomislim na pacijente, koliko zanjih zna~i da se dijagnostika i terapijski deo i procedura uradi ovde,to je nezamenljivo i to je ne{to {to je fantasti~no, a ào mi je {to todràva zbog te{ke ekonomske situacije ne moè da isprati na pravina~in, ali to nije samo u kardiologiji, to je u svim oblastima medi-cine, mae|utim, i pored toga sala za kateterizacije funkcioni{e, jer jefantasti~no da ljudi ovde mogu da se le~e na jedan savremen na~in.

Pri~a o „Kardiologiji”

Doc. dr Branko Beleslin

Za{tita prava dece u bolniciO de~ijim pravima, odnosno, za{titi prava dece u bolnici bilo je re~i na predavanju koje je u okviru kontinuirane medicinske edukaci-

je odràno u Edukativnom centru. - Ono {to je novo u na{oj zemlji jeste Povelja Evropske asocijacije pedijatrijskih sestara o za{titi

prava dece u bolnici. Na{a deca imaju prava koja su im garantovana i posebnim Zakonom o za{titide~ijih prava na nivou dràve. Sadràj ovog predavanja se isklju~ivo odnosi na za{titu prava dece ubolnici, da li dete tokom hospitalizacije, kada doìvljava traume pre svega zbog same hospitalizacije,{to je odvojeno od porodice, od roditelja, ima pravo da sa njim bude najblià osoba koja brine onjemu, to je naj~e{}e majka, ili otac ili staratelj. Po ovoj Povelji, bazirana je na Konvenciju o pravi-ma dece, svako dete ima pravo da sa njim bude i roditelj, naj~e{}e majka, jer je to u njegovom najbol-jem interesu. Drugi deo predavanja smo posvetili za{titi dece od roditelja koji zanemaruju i zlostavl-jaju decu. Naàlost, i to je prisutno u na{oj sredini, ne moèmo re}i da je u porastu, ali se bolje evi-dentira i bolje prikazuje, pa zato imamo utisak da ga je vi{e. Zato je i cilj ove edukacije, bez obzirada li sestra radi u pedijatriji ili nekoj drugoj oblasti, ili su sestre profesionalci i roditelji i majke, dabudu informisane da deca imaju pravo i da mi kao zdravstveni radnici treba da budemo promoteride~ijih prava, da omogu}imo deci da im ta prava budu ostvarena i u bolni~koj sredini. Nije to samoda uz njega bude neko od roditelja, ve} dete ima pravo da bude u jednom humanizovanijem boravkui okruènju, da ga neguje posebno obu~eno osoblje, dakle, pedijatrijske sestre, pedijatri, ili sestreop{teg smera koje su pro{le edukaciju za rad sa decom – naglasila je Dijana Ota{evi}, potpredsednikUdruènja sestara i babica Srbije i predsednik Sekcije pedijatrijskih sestara Srbije.

Ona je rekla da je Sekcija pedijatrijskih sestara Sebije dobila ~lanstvo u Evropskoj asocijacijipedijatrijskih sestara, tako da se sada preuzimaju svi programi i novine koji bi trebalo da se imple-mentiraju u na{oj zemlji. Na tom predavanju, ~iji je nosilac Udruènje medicinskih sestara i tehni~araSrbije, obra|ene su jo{ dve teme. Tako je o inicijalnom zbrinjavanju te{ko povre|enih govorioDragoslav Itov, iz GZHMP Beograd, dok je tema Dragice Kosti}, iz KC Srbije, bila „Zdravstvenanega u endokrinologiji – prepoznavanje simptoma i planiranje zdravstvene nege kod bolesti {titaste

`lezde“. Ovaj skup je akreditovan od strane Zdravstvenog saveta Srbije, tako da su u~esnici dobili ukupno po {est bodova.

Dijana Ota{evi}


Australijske umetnice Natali Mekarti i Elis Mekliri nedavno suodràle dve radionice sa grupom od petnaestoro korisnika uslugaPsihijatrijske slu`be. Povod njihove posete Valjevu je grupna

izlo`ba australijskih slikara u Internacionalnom umetni~kom studiju„Radovan Trnavac Mi}a“, pod nazivom „Savremena interpretacija pejzaà,figure, apstrakcije, svetlosti i prostora“. Kao {to su dve umetnice posetile val-jevsku Psihijatriju i radile sa pacijentima koji se le~e na odeljenju i pacijen-tima uklju~enim u program ku}nih poseta, tako su im i oni uzvratililjubaznost, obilaskom njihove izlo`be slika. Obe umetnice imaju velikoiskustvo u radu sa ljudima sa posebnim potrebama u svojoj zemlji, ElisMekliri u Melburnu, dok Natali Mekarti od 2004. godine radi kao koordina-tor umetnika sa posebnim potrebama u neprofitnom umetni~kom studiju„Roomies Artspace“ u Sidneju.

Natali Mekarti je i pro{le godine imala izlo`bu u na{em gradu i tada jeodràla radionice u Slu`bi psihijatrije kada je tema bila slikanje australijskihpejzaà, ali i okoline Valjeva, kori{}enjem kvalitetnog materijala za slikan-je koji je donela. Ovoga puta, inspirisane izlo`bom koju su posetile uNema~koj, Natali i Elis su sa u~esnicima radionica radile kola koriste}iise~ke i fotografije iz srpskih ~asopisa. Iako svi pacijenti nisu najbolje znaliengleski jezik, komunikacija je bila odli~na i radionice su odràne uspe{nona zadovoljstvo svih. U~esnici su bili prezadovoljni mogu}no{}u da stvarajusa svetskim slikarkama, a one su poru~ile da su zaista svi zajedno u ivali i daim istu radost mogu sigurno priu{titi i lokalni umetnici.

Rad sa svetskim umetnicama

Natali Mekarti i Elis Mekliri

Zajedno protiv alkoholizma

Redovna godi{nja Skup{tina Kluba le~enih alkoholi~ara Valjeva(LAV) odràna je polovinom juna u prostorijama Psihijatrijskeslu`be. Ovaj Klub uspe{no postoji i radi ve} 23 godine, a redovnoj

Skup{tini podr{ku su i ove godine dali i ~lanovi drugih klubova {irom Srbije.- Dolazak ~lanova drugih klubova iz cele Srbije je potvrda na{eg rada

i zajedni~ke borbe protiv alkoholizma. Klub Lav postoji 23 godine i mogure}i da je svake godine sve bolji, ja~i, zreliji i uspe{niji u svakom pogledu.Klub je socio-terapijska zajednica koja izme|u ostalog treba da pru i dori-nos u socijalizaciji pacijenata, a Klub je i taj koji ~uva apstinenciju.Najzna~ajnije su promene koje pacijenti zajedno sa svojom porodicomprave, mi se opredeljujemo da te promene treba da budu do ivotne, tako daje i ova Skup{tina prilika da nam pacijenti ispri~aju svoja iskustva o apsti-nenciji – rekla je dr Branka Stanojevi}, neuropsihijatar, {ef Savetovali{ta zaalkoholizam.

Ona upozorava da se starosna granica pomera i da sve vi{e mladih pije,~ak i dece u osnovnoj {koli, tako da je to zaista veliki problem dru{tva. Kadaje u pitanju le~enje, ono traje dve godine, a pacijenti se odmah uklju~uju i uKlub Lav, naravno, uz podr{ku svoje porodice. Mnogi nastavljaju da dolazeu Klub i posle le~enja, tako da trenutno broji tridesetak redovnih ~lanova.Me|u gostima iz drugih klubova je Bo{ko Mitrovi} iz Beograda, koji kaè:

- Ja dolazim iz kluba uspe{no le~enih alkoholi~ara „Zdrav ivot“.Apstiniram ve} 22 godine i u Valjevo dolazim od prve skup{ine kluba Lav.Komunikacija sa ~lanovima drugih klubova je jako zna~ajna, jer koliko oni u~eod mene, toliko i ja u~im od njih, uvek ne{to novo ~ujete, pa i od po~etnika.

I Svetislav Zagorac iz Vr{ca kaè da do sada nije propustio nijednodruènje sa Valjevcima i dodaje:

- Apstiniram punih 29 godina, a kao gost ovde imam ~ast da nisam pro-pustio nijednu njihovu skup{tinu, volim da se vidim i dru im ovde sa pri-jateljima. Jako mi se svi|a njihov rad, a sli~no radi i moj klub „Vr{a~ka kula“.U Vr{cu imamo Dan berbe gro`|a, a ba{ na taj dan mi imamo dan kluba,pa kada ceo grad pije, jedino dru{tvo ne pije.

Jedan od najmla|ih ~lanova Kluba Lav po apstinenciji i po godinama,tridesetpetogodi{nji Goran Teodosi} iz Valjeva, uputio je poruku mladima:

- Mladima èlim da poru~im, pre svega jer alkoholizam nije problemve} ga moramo prihvatiti kao bolest, da to nije samo problem starijih ljudi imu{karaca, ve} i èna i mladih osoba sve vi{e i vi{e. @elim da poru~im damladi nikada ne razmi{ljaju o tome {ta }e izgubiti ako poku{aju sa le~enjem,ve} {ta }e dobiti ako uspeju. Moj prvi susret sa alkoholom je bio pre par god-ina, ali sam za jako kratko vreme dosta pio. Opravdanja za alkoholizamnema, pored problema koje svi imamo, tako da ja ne mogu re}i da samikada imao razlog za{to sam pio. Sada mogu da kaèm da sam mnogo sig-urniji, mnogo ~vr{}e stojim na zemlji, sa ogromnom verom u sebe i svimaèlim da poru~im da poku{aju bez alkohola, jer ne znaju koliko }e dobiti.

Tradicionalno, doprinos Skup{tini Kluba LAV dala je i valjevska Muzi~ka{kola, tako da je prijatnim zvucima klasi~ne muzike zapo~et i ovaj susret.

Dr Branka Stanojevi} govori o radu Kluba LAV


Predstavnici na{e Psihijatrijske slu`be, predstavnici KaritasaValjevo, direktor Medicinske {kole Aleksandar Maravi} ipedagog Valjevske gimnazije Jasmina Mom~ilovi} su od 11.

do 16. juna bili u jo{ jednoj radnoj poseti Italiji i tr{}anskoj regiji,u okviru vi{egodi{nje saradnje, zajedno sa predstavnicima Karitasa[abac, Psihijatrijske slu`be {aba~ke Bolnice, {aba~kog Centra zasocijalni rad, Medicinske {kole i njihove lokalne samouprave. Kaoi u prethodnim posetama, rad je bio organizovan u tri grupe koje suimale razli~ite obaveze i mogu}nost da vide razli~ite oblasti, jer suekipe ~inili ljudi koji su ve} bili u posetama, kao i oni koji su u rad-noj poseti bili prvi put, kako bi se videlo {to vi{e i kako bi se prene-lo {to vi{e iskustava.

- Su{tina jeste u tome da je, kako nam je rekao i kolega uMonfalkoneu, psihijatrija svuda ista, razlikuje se samo organizaci-ja. Njihova organizacija je takva da oni imaju mnogo {iremogu}nosti kada su u pitanju lekovi, imaju {iroku paletu lekova odklasi~nih do najnovijih, i svi su dostupni svim pacijentima koji ihdobijaju besplatno u okviru svog osiguranja, a ako za ne{to podijagnozi nemaju pravo onda ih mogu kupiti u centru za mentalnozdravlje po niòj ceni. Ovoga puta smo posetili fakultet za medi-cinske sestre, kao i centre za mentalno zdravlje regije Goricija,zatim u Palmanovi, \emoni i Tolmecu. U \emoni nas je primiodirektor kompletne zdravstvene ustanove i direktor odseka za men-talno zdravlje, {to nam je bilo jako drago. Videli smo neke stvarikoje i mi dobro radimo, a naravno da su svaki put te posete za nasinspirativne i uvek prona|emo ne{to novo {to bismo mogli raditi ipokrenuti, o ~emu smo dosta razgovarali, a ne{to }emo od jeseni ipoku{ati da sprovedemo. Naravno, postoji dosta toga {to bismoèleli, a te{ko je izvodljivo jer se odnosi na neki poku{aj osnivanjanekih socijalnih kooperativa ili mogu}nosti podr{ke za radnianga`man za ono {to su preostale radne sposobnosti na{ih pacijena-ta, jer to je ne{to {to je u Italiji jako dobro razvijeno, a {to namadefinitivno nedostaje, jer veliki broj na{ih pacijenata ìvi ispodgranice egzistencije. Bili smo na farmi koju drì jedna takva koop-erativa gde su angaòvani pacijenti, koji tu gaje ze~eve, koko{ke,patke, seju razne useve. Tu smo prisustvovali godi{njoj sve~anosti,gde su do{li pacijenti iz raznih centara za mentalno zdravlje i tekooperative koje njih angaùju, pa su imali izlo`be svojih proizvo-da, do{lo je osoblje tih centara sa svojim porodicama, kao i brojnidrugi posetioci – kaè psihijatar prim. dr Branka Stamatovi} Gaji},koja vodi tim za ku}ne posete Psihijatrijske slu`be ZC Valjevo.

Prim. dr Branka Stamatovi} Gaji} nagla{ava da se u Italiji jakovodi ra~una o kompletnoj li~nosti pacijenata:

- Oni imaju i jako dobro organizovane dnevne centre, u koji-ma nema lekara ni psihologa, rade samo medicinske sestre, eduka-tori i volonteri iz raznih organizacija ili kooperativa, koji se trude

da dan pacijentima koji ga tu provode u~ine {to dinami~nijim. Takoih vode na izlete, putovanja, a ja sam ponela i jedan liflet kojim senajavljuje „ordinacija za biljke“. Dakle, tu }e biti neko ko se profe-sionalno bavi negom biljaka, pa im mogu doneti saksijsko cve}ekoje slabo raste da ih tu u takozvanoj „ordinaciji“ le~e. Oni imaju iaroma-terapiju, sono-terapiju, ~ak i kozmeti~ke tretmane za paci-jentkinje. Dakle, osnovna poruka koja ide od njihove psihijatrije, amislim da nama ne bi trebalo mnogo truda da i mi imamo istu tuporuku, jeste briga za celu li~nost, po{tovanje li~nosti pacijenta.

Pitali smo za utiske i medicinskog tehni~ara Dragana Sitaricu,koji kaè:

- Meni kao medicinskom tehni~aru je bilo jako bitno da vidi-mo njihovu organizaciju ku}nih poseta, jer se to kod njih radi ve}decenijama i njihov sistem funkcioni{e bez psihijatrijskih bolnica savrlo malo hospitalizacija. Svojom ljubazno{}u su nam omogu}ili dadva dana budemo uz njihove ekipe za ku}ne posete, da vidimo kakooni rade. Tako smo mogli uporediti njihova i na{a iskustva, a zatimsve to kroz diskusije u centrima za mentalno zdravlje u \emoni iTolmecu raspraviti. Zato smo imali i susrete sa njihovim udruènji-ma pacijenata, udruènjima roditelja, predstavnicima lokalnihsamouprava, gde smo videli da oni imaju ogromnu podr{ku ishvatili da smo mi na pravom i slobodno mogu re}i uspe{nijemputu, jer mi smo dosta siroma{nija sredina od njih. Sva iskustva sunam dragocena, tako da smo posetom jako zadovoljni.

Ova poseta je organizovana u okviru projekta „Pra}enjeimplementacije ku}nih poseta“, koji realizuju Karitas Valjevo iPsihijatrijska slu`ba, uz podr{ku Karitasa Italije.

Radna poseta Italiji

Zdravo okruènje bez drogePovodom obeleàvanja 26. juna-Me|unarodnog dana borbe protiv zloupotrebe

i nezakonite trgovine drogama, pod sloganom “Globalna akcija - zdrovo okruènjebez droge”, organizovana je podela edukativnog materijala koji su {irom Valjevadelili ~lanovi grupe le~enih heroinskih zavisnika “Credo” i volonteri Omladine Jazasai udruènja “Green bike”, koji su dali podr{ku na{oj Slu`bi psihijatrije u obeleàvan-ju ovog datuma. Uz edukativni materijal podeljen je i novi broj ~asopisa “Credo”. Ovuaktivnost propratili su valjevski mediji, koji svojim izve{tavanjem i porukama dajuizuzetan doprinos u borbi protiv droge.

- Kada su u pitanju brojke, Valjevo ne odstupa od nekih svetskih standarda. Pokartonima registrovanih korisnika koji su nekada pro{li kroz program le~enja njih jeoko 400, a po svetskim standardima je to vrh ledenog brega, kada je u pitanju brojpacijenata koji imaju problem sa psihoaktivnim supstancama. U na{em centru posto-

je tri oblika le~enja od psihoaktivnih supstanci, to je metadonski program supstitucije, zatim, grupni i individualni rad sa pacijentimakroz program na blokatorima, kao i individualni rad sa pacijentima koji nisu na blokatorima. Rezultati su dosta dobri, imamo pacijentekoji su ve} izle~eni, imamo pacijente koji su ve} dugi niz godina postigli stabilnu apstinenciju, a metadonski program imamo ve} ~etirigodine. Benefit koji dru{tvo ima od metadonskog programa je upravo ta ~injenica da se smanjila stopa kriminala, {to je i karakteristi~noza populaciju o kojoj govorimo – kazao je dr Milosav Rafajlovi}, lekar Slu`be psihijatrije, prilikom razgovora sa novinarima.


Uprotekla dva meseca u penziju je oti{lo nekoliko kolegini-ca, Slobodanka Obradovi} iz Klini~ko-biohemijske labora-torije, Radmila Jezdi}, glavna sestra Urologije, Dragica

Mijajlovi} iz Slu`be hirurgije, kao i Du{anka Gavrilovi}, koju sviznamo kao na{u „Du{ku sa pulta“. Svi su ostavili neizmeran trag uovoj ustanovi i dali izuzetan doprinos tokom celog radnog veka.Du{ku smo zatekli kako poslednjeg radnog dana, uz pripremedokumentacije za penziju i dalje sedi za pultom, zakazuje preglede,javlja se na telefon. Ipak smo uspeli da ugrabimo neki trenutak sanjom i zajedno se podsetimo njenog radnog veka.

Du{anka Gavrilovi} je ro|ena 1957. godine u Valjevu, ali jeìvela u Lukavcu. U na{oj Bolnici je po~ela da radi 5. jula 1977.godine.

- U to vreme je bilo mnogo lak{e do}i do radnog mesta, jersam se zaposlila samo godinu dana po zavr{etku {kole. Prvi posaoje bio na prijemnom odeljenju, gde sam provela 18 godina. Tadanije bilo urgentnog centra, ve} samo prijemno odeljenje gde samradila u smeni. Taj period mi je ostao u lepom se}anju, radili smotimski, tu smo zbrinjavali sve pacijente, sva urgentna stanja, poseb-no vikendom kada nisu radile ambulante. Druènja su bila izuzetna,ljudi su bili mnogo opu{teniji, sigurno zbog bolje materijalnesituacije u to vreme. Mislim da su tada i lekari bili vi{e po{tovani,bilo je mnogo vi{e reda i po{tovanja – prise}a se Du{ankaGavrilovi}.

Zbog bolesti je preme{tena na lak{e radno mesto, pult zaobave{avanje, koji je zapravo jedno od jako odgovornih radnihmesta u bolnici.

- To je prvi kontakt pacijenta sa ustanovom i zato treba vodi-ti ra~una da na tom radnom mestu mora biti osoba koja je smirena,strpljiva, staloèna, spremna da razume tu|i bol. Kada vidite~oveka vi morate proceniti kakvu komunikaciju treba sa njim daostvarite, jer nije isto razgovarati sa sre}nim ~ovekom, tu`nim ililjutim, treba ih razumeti u svakoj situaciji. Lepa re~ je najva`nija iljudima mnogo zna~i. Iako se na pultu, uz pruànje informacija,obavlja i zakazivanje pregleda i li~no i telefonom, ja sam se trudilada se dobro organizujem tako da pacijenti ne ~ekaju dugo da im seobratim. Naravno, bilo je i onih koji su reagovali, npr. na duìnu~ekanja na neki pregled, ali ako bi im ljubazno objasnila za{to se~eka, svi bi razumeli. Tako|e sam se trudila da i prilikom zakazivan-

ja uklopim termine i sa obavezama na{ih pacijenata, da se lepodogovorimo. Ako ljudi osete da èlite da im maksimalno iza|ete ususret, da ste ljubazni, sve }e druga~ije prihvatiti, pa i tu duìnu~ekanja na pregled – kaè Du{ka.

Rekla je da je u penziju odlu~ila da ode ~im je ispunila uslov idodaje:

- îm sam ispunila uslov odlu~ila sam da odem u penziju, jerèlim da svoje mesto ustupim mla|im kolegama, a danas je do poslajako te{ko do}i. Radni vek mi je jako brzo pro{ao, jer sam uz sveposlovne obaveze odgajila dvoje dece, sina i }erku. Svoju penzijudoìvljavam kao priliku da se potpuno posvetim svojoj porodici isvojim unu~i}ima i zajedno sa suprugom da uìvam sa njima. Amla|i, neka nastave da rade, odgovorno i savesno, jer je ovaj posaoipak ne{to posebno.

Prema podacima iz kadrovske slu`be, me|u zaposlenima imajo{ dosta onih koji su ispunili bar jedan ili oba uslova za odlazak upenziju. Iz nekih razloga ne èle jo{ uvek da idu, da li ekonomskih,da li emotivnih, ili bilo kojih drugih, ali ~injenica je da se lista neza-poslenih zdravstvenih radnika sve vi{e produàva...

Posao ostaje mla|ima

Du{anka Gavrilovi}

Po~etkom juna je organizovana jo{ jedna ekskurzija za pacijentena hemodijalizi i to ~ak do manastira Ostrog u Crnoj Gori. Naput je po{lo ukupno 33-oje putnika, me|u kojima su bili pacijen-

ti, ~lanovi njihovih porodica, osoblje Odeljenja nefrologije sa hemod-ijalizom, a pratio ih je i bolni~ki duhovnik Otac Radomir Aleksi}. DrJasmina Bogdanovi}, {ef Odeljenja nefrologije sa hemodijalizom,ocenjuje da ovo putovanje predstavlja vrhunac svih dosada{njih izletakoje su organizovali.

- Merilo svega je njihova radost. Na{i pacijenti su bili presre}ni{to su imali priliku da posete takvu svetinju, ve}ina njih je na Ostrogubila prvi put, a neki su prvi put videli i more. Njihova bolest imograni~ava ìvot u smislu da su vezani za dijalizu pa ne mogu putovatina duè vreme. Da nismo organizovali ovu ekskurziju pitanje je da libi odlu~ili da nekada sami odu tako daleko. Mi smo prilagodili ras-pored dijalize tako da bismo mogli na put da po|emo, a kada smo sevratili do{li smo pravo u bolnicu, jer smo taman uklopili da na dijalizudo|u prakti~no odmah iz autobusa – kaè dr Jasmina Bogdanovi}.

- Manastir Ostrog je posebna svetinja i to se zaista ose}a, tako dasu svi izrazili èlju da ga bar jednom godi{nje obi|emo. Mi smo uOstrogu i preno}ili, uz blagoslov Oca Pavla, nastojatelja manastira. Tusmo proveli ceo dan, a neki pacijenti su ~ak pe{a~ili od donjeg do gorn-jeg manastira. Sutradan smo i{li do Tivta, do Ostrva cve}a i manastiraMiholjskih mu~enika. Poseban doìvljaj nam je bio odlazak do Budvei sela Kova~i, gde smo posetili manastir Svete Matrone moskovske –rekla je dr Jasmina Bogdanovi} i dodala da su na svakom mestu biliizuzetno do~ekani, a posebno }e pamtiti ljubaznost osoblja jednog

kafea u Nik{i}u, koji su im omogu}ili da jedna pacijentkinja na peri-toneumskoj dijalizi obavi dijalizu u njihovim prostorijama.

Dosta doìvljaja za jednu, vremenski relativno kratku ekskurziju,imaju}i u vidu broj pre|enih kilometara. To samo potvr|uje da ìvot,uprkos bolesti koja je opteretila ljude na dijalizi, nema granice i dasvaki dan i svaki trenutak moè da bude ~aroban i ispunjen rado{}u ioptimizmom. Uz jaku volju, uprkos preprekama, ~ovek moè dapostigne i ono o ~emu je mo`da samo sanjao.

Poseta Ostrogu

Po~etkom jula je u dnevnom listu „Politika“, uz najavu nanaslovnoj strani, objavljen tekst u kome je opisano zbrinjavanjemladi}a povre|enog u te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koji je nakonpruène pomo}i u na{oj ustanovi, prevezen u Beograd. U tekstu podnazivom „Spre~io krvarenje drè}i ruku u stomaku povre|enog”istaknuta je po`rtvovanost na{eg najmla|eg specijaliste Op{tehirurgije dr Ivana Popovi}a. Ova pri~a bila je povod drugim nov-inarima za razgovor sa dr Popovi}em. Tako su objavljeni brojniintervjui, kako na radiju, tako i u {tampanim medijima, „Ve~ernjimnovostima“, nedeljnku „Napred“, a bio je i gost u emisiji MireAdanje Polak na RTS-u. Moramo naglasiti da je u svim tekstovimanagla{eno da dr Ivan Popovi} isti~e zna~aj timskog rada i ulogu svihkoji su u~estvovali u zbrinjavanju mladi}a, jer, kako je rekao, poje-dinac ni{ta ne moè uraditi sam.

Tekst iz lista „Politika“, ~iji je autor Olivera Popovi}, izdvajamoi za na{ bilten...

Put Valjevo–Beograd tokom studija medicine i specijalizacijeu Beogradu, najmla|i specijalista Op{te hirurgije valjevske bolnicedr Ivan Popovi}, prevalio je hiljadu puta, ali verovatno }e najduèpamtiti putovanje tokom kojeg je svoju ruku sat vremena drào uotvorenom trbuhu, na povre|enoj jetri, pritiskaju}i gazu ispre~avaju}i time da te{ko povre|eni mladi}, njegov sugra|anin,iskrvari. To se dogodilo pre desetak dana, a ve} ju~e, iako bled ividno omr{ao, mladi} iz ove pri~e, Igor Milunovi} (23), student izValjeva, u beogradskom Urgentnom centru ìvo i detaljnoprepri~avao je ekipi „Politike” {ta se dogodilo tog petka kada jekrenuo u grad da se na|e sa drugom.

– Bio sam na pe{a~kom prelazu kada sam osetio udarnarandàstog kombija koji me je gurao nekoliko metara. Bio samsvestan sve vreme, ~ak i kad sam stigao do doktora u valjevsku bol-nicu. Tada sam dobio anesteziju, a onda sam se probudio u bolni~kojsobi u Beogradu – pri~ao nam je Igor.

Da studira medicinu, a ne ekonomiju, mogao bi i sam da naslu-ti kakva je drama pratila njegovo spasavanje, u kojem je dr IvanPopovi}, odigrao presudnu ulogu. Od siline udara i velike brzinekojom je kombi naleteo na mladi}a, do{lo je do stravi~ne povrede:jetra se gotovo pocepala po sredini i krvarenje je bilo obilno. DrIvan Popovi} kaè kako je mladi}, posle saobra}ajne nesre}e u nji-hovu prijemnu ambulantu stigao na nogama i svestan.

– Pri~ao je sa mnom i kolegom Vladom Panteli}em, sa kojimsam te ve~eri deùrao. Kada vidite mladi}a oro{enog znojem, ble-dog, kome srce ubrzano kuca odmah posumnjate na unutra{njekrvarenje. Zato smo uradili brzu dijagnostiku, tj. punkciju i videli dau trbuhu ima puno krvi. Za nekoliko minuta smo utvrdili da postojijako te{ka povreda jetre, i tada sam uradio samo ono najneophod-nije: imobilisao jetru, zaustavio krvarenje i pozvao dr Sa{u Medi}a,na~elnika, koji je do{ao od ku}e. Za dvadesetak minuta uspeli smoda podveèmo dve glavne vene i zaustavimo najve}e krvarenje. Toje veoma retka, a te{ka povreda i odlu~ili smo da pacijenta trans-portujemo za Beograd – pri~a dr Popovi}.”

Obja{njava da je bilo bolje da tokom transporta eventualnokrvarenje kontroli{e rukom.

– Bilo je dramati~no, samo sam mislio da se ne pomere gaze, dane krene krvarenje… Pacijent je ve} na na{em operacionom stolubio na ivici smrti. Posle dve no}i nisam spavao i samo sam vra}ao„film” na taj put od Valjeva do Beograda – prise}a se dr Popovi}.

Od trenutka povre|ivanja u Valjevu, uve~e oko 10 ~asova, doulaska u operacionu salu u Urgentnom centru u Beogradu oko jedansat iza pono}i, vreme je proletelo, ali je bitka za ìvot dobijena i tombitkom za vreme.

Dr Miomir Gvozdenovi}, specijalista op{te hirurgije, {efdeùrne ekipe i prijema u beogradskom Urgentnom centru je sa svo-jom ekipom preuzeo povre|enog mladi}a i oni su dobili kona~nubitku za ìvot.

– Doktor Ivan se odlu~io za hrabar potez: tokom transporta,prakti~no je rukom u stomaku mladi}a, na mestu povrede dràogazu. Time je postigao da u toku puta mladi} nije gubio krv i paci-jent je stigao sa stabilnim pritiskom. Da nije bilo tako, mladi} bi utoku puta izgubio krv i nastupile bi mnoge komplikacije na bubrez-ima i drugim organima, pa ~ak mo`da i smrt – objasnio je za„Politiku” dr Gvozdenovi}.

Ovih dana smo svedoci te{kih saobra}ajnih nesre}a sa mnogostradalih. Kako spre~iti ove nesre}e i koliko je presudna ulogadobrih hirurga?

– Sigurno je da je veoma va`no da u na{im regionalnim medi-cinskim centrima rade dobro obu~eni hirurzi, ali koji mogu da uradei ovakve poduhvate, kada procene da je to dobro za pacijenta.Me|utim, nekada u saobra}ajnim nesre}ama sa velikom brzinom ivelikom silom udara, nastaju povrede koje su prakti~nonepopravljive. Samo ograni~enje brzine smanjuje sve povrede nasvetu – konkretan je savet dr Gvozdenovi}.

Lepa re~ o po`rtvovanosti lekara

Igor Milunovi} sa dr Ivanom Popovi}em i dr MiomiromGvozdenovi}em u beogradskom Urgentnom centru

(Foto R. Krstini})

Pisma zahvalnostiMe|u pismima koja nam na{i korisnici uglavnom {alju putem elektronske po{te, dva pisma su se izdvojila, lepim re~ima upu}enim

na{im kolegama. U pismu upu}enom osoblju Prijemno-urgentnog centra navodi se da je nakon nezgode u toj slu`bi zbrinut pacijent izdrugog grada, koji kod sebe nije imao zdravstvenu knjiìcu, ali je nakon pruànja usluge obja{njeno {ta treba dalje da se u~ini po tompitanju. U okviru svog pisma na{oj bolnici, sin pacijenta je pored ostalog naveo i slede}e:

„Hteo bih da Vam prenesem zahvalnost, mojih roditelja ali i moju li~no {to ste na vrlo profesionalan na~in uradili svoj posao i nataj na~in dokazali da pored stru~nosti i profesionalizma u Srbiji jo{ uvek vlada humanost i briga za onoga kome je pomo} potrebna.”

U drugom pismu, }erka gospo|e koja je le~ena na odeljenju Slu`be pneumoftiziologije, uz zahvalnost osoblju cele ustanove, poredostalog, poru~uje:

“Negativni glasovi se najbrè {ire... eto ja }u biti jo{ brà, ali sa pozitivnim i to dobrim razlogom, jer imam pore|enje i uslove radazemlje u kojoj ìvim, kao i zemlje u kojoj sam odrasla. Kompetentna i brza, dobro organizovana medicinska dijagnostika, terapija,ljubaznost, neposrednost, kao i osmeh na licu i blag ton sa pacijentom od starne doktora kao i medicinskih sestara (ako smo objek-tivni, iziskuje puno energije)... jedno veliko Hvala, kompliment, jer to nije standard u Srbiji”.


U drugoj polovini juna u ânju su odràni 17. Sportski susretizdravstvenih radnika Srbije, u organizaciji Sindikata zaposlenih uzdravstvu i socijalnoj za{titi. Iz Valjeva je tom tradicionalnom sus-retu prisustvovalo 55-oro u~esnika, od kojih je 40-oro iz Bolnice,desetoro iz Doma zdravlja i petoro iz Apotekarske ustanove. Unadmetanju sa kolegama iz cele Srbije, Valjevci su osvojili drugomesto u malom fudbalu i rukometu, dok su u takmi~enjima u {ahui bacanju pikada zauzeli tre}e mesto. I ove godine je na prvommestu svima bilo dobro druènje, tako da su utisci jako pozitivni,posebno nakon lo{eg iskustva koje su pro{le godine imali na Krfu.Kako su i tada naglasili, ânj je ipak nezamenljivo mesto, tako dase tradicija u organizaciji sportskih susreta vi{e ne}e prekidati.

Povratak u ânj


Novi Sindikat uVrujcima

Po~etkom juna meseca, ta~nije, od 4. juna do 9. juna 2012.godine odràne su 11 Sportske igre Novog sindikata zdravstvaSrbije. Na 11. sportskim igrama pored dobre atnosfere koja jevladala me|u u~esnicama, na{a sindikalna organizacija je osvoji-la tri medalje.

ZdrAVSTVENIK pripremili:PR agencija PRISTUP – PR slu`ba ZC Valjevo

Dejana Je{i}, Branko Petrovi}IT slu`ba ZC Valjevo – Nikola Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate i pi{ete za na{eglasilo

www.zcvaljevo.rs; Tel.: 295 372; [email protected]

Zdravstveni centar Valjevo; Sin|eli}eva 6214000 Valjevo

Rekreacija u Petrovcu

Sindikat medicinskih sestara i tehni~ara je i ove godine organizovao preventivno-rekreativni odmor u Petrovcu u Crnoj Gori o tro{kuSindikata. Na rekreacije je i{lo 68-oro ~lanova, a predsednica Sindikata Mirjana Raki} kaè da je raspoloènje i druènje bilo odli~no, ~emuje doprinela i izuzetna organizacija turisti~ke agencije. - Nadam se da su bar za kratko vreme zaboravili svoju svakodnevicu i teàk i odgov-oran rad na{e profesije, rekla je Mirjana Raki}.

Documents

01 - Zdravstvenik 01 - Zdravstvenik.qxd · edukacijama, kao i razli~ite zanimljivosti iz sv ih slu`bi, medicinskih i nemedicinskih. Na{ bilten je otvoren i za sve koji `ele da objave