ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

U ovombroju:

Bitka za bebestrana 4

Zavr{etak projektastrana 2

Poseta dr`avnogsekreata

strane 2

Novine Zdravstvenog centra ValjevoBroj 47 • Decembar 2011/Januar 2012.

Godi{njica angiosale

strana 6

Edukacija u Japanustrana 7

Dugo smo ~ekali da padne sneg, a kada je pao stigle su i nevolje. Zapravo, nevolje su doneleizuzetno niske temperature, zavejana je i ledom okovana cela Srbija, pa i Valjevo i okolina.

Posledice su najvi{e osetili zaposleni u Prijemno-urgentnom centru i na Ortopediji koji su zbrinjavalibrojne sugra|ane od povreda zadobijenih usled padova na ledu. Ipak, ljubitelji zimskih ~arolija su

dobili priliku da u`ivaju, a oni drugi, makar u pogledu kroz prozor...

Zima

Uposeti Valjevu je po~etkom decembra bio dr Peri{a Si mo -nov i}, dr`avni sekretar Mi ni s tarstva zdravlja Re pu blikeSrbije. Dr Sim on ovi} je u obi{ao ne koliko slu`bi bolnice,

re konstruisan Pr ije m no -urgentni centar, an gi osalu, radiolo{ku slu ̀ -bu, Patologiju, IT centar. Nakon obilaska dr Peri{a Simonovi} jeupravi ove ustanove rekao da je impresioniran onim {to je mogaovideti. A prilikom posete an gi osali, gde je razgovarao sa na{im kon-sultantnom prof. dr Milanom Ne deljkovi}em iz Klini~kog centraSrbije, rekao je:

- Ono {to odu{evljava to je da ovde imamo jednu ekipu koja jeizvanredno spremna i na najbolji na~in pokazuje koliko je va`na sa - radnja sa svojom osnovnom katedrom, sa onim mestom gde se in fi c -iramo za medicinska znanja i sa kojim treba da ostanemo do kr aja uvezi. Dakle, dve beogradske klinike sve manje imaju potrebe da ovde

do|u u mentorske svrhe, jer tim koji radi u Valjevu je sjaj n o obu~enda prakti~no sve vrste intervencija koje su potrebne u in te rventnojkardiologiji rade besprekorno.

Dr Peri{a Simonovi} je govore}i o aktuelnostima u srpskomzdravstvu istakao nekoliko prioriteta Ministarstva zdravlja zanaredni period.

- U prethodnih nekoliko godina mi smo prakti~no do{li dosituacije da se tehnolo{ki nalazimo na ivici da imamo optimalnotehnolo{ki opremljenu Srbiju. Ono {to u ovom momentu nedostaje,to su nam {est ma{ina za radioterapiju, u planu nam je da u narednedve godine to potpuno obezbedimo, a sa druge strane u planu nam jeda u naredne ~etiri godine obezbedimo sve nedostaju}e kadrove u~etiri deficitarne struke, jer smo ove godine prvi put javno rekli da suto patologija, kardiohirurgija, radiologija, anesteziologija, ali istotako smo rekli da }e se smatrati deficitarnom i svaka ona grana med-icine koja nedostaje na nivou jedne zdravstvene ustanove i na tajna~in pru`amo mogu}nost ustanovi da sa njom neposrednosara|uju}i na vreme obezbe|ujemo kadar koji je potreban. Tre}e {toje tako|e jako va`no jeste da bez obzira na materijalne problemekoje imamo zbog te{ke ekonomske krize u substituisanju sredstavaza obezbe|ivanje obima i sadr`aja zdravstvene za{tite onako kakosmo planirali, onako kako je planirao Republi~ki zavod, mo`emo re}ida kada postoji svest o tome da je neophodno da svi po malo ~inimona prevazila`enju problema, a Valjevo je primer kako se tu mo`e, dasu onda rezultati vrhunski – kazao je dr Simonovi}.

Dr Peri{a Simonovi} je Bolnicu posetio u pratnji predstavnikalokalne samouprave, predstavnika Doma zdravlja Valjevo i dele-gacije koja je prisustvovala sve~anom otvaranju ambulante Domazdravlja na Petom puku, a uz otvaranje ambulante obi{ao je iradove na tre}em spratu i u potkrovlju Doma zdravlja, ~iji jeinvestitor Gradska uprava, a radovi se finansiraju iz Programapodr{ke gra|evinskoj industriji Vlade Srbije.

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Povodom zavr{etka projekta Ministarstva zdravlja RepublikeSrbije „Razvoj zdravstva Srbije“, odnosno nastavka tog pro-jekta „Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansiranje“, finan-

siranog iz kredita Svetske banke, u radnoj poseti na{oj ustanovipo~etkom decembra bila je delegacija Svetske banke. Oni su `elelida vide rezultate ovih projekata u valjevskoj Bolnici, kroz razgovorsa menad`mentom i zaposlenima. Delegaciju Svetske banke ~inilisu Ethan Yeh, ekonomista u zdravstvu (Va{ington), ImeldaMueller, operativni analiticar (Va{ington), Betty Hanan, konsultanti operativni specijalista (Novi Zeland) i Ana Holt, specijalista zazdravstvo i {ef projekta (Beograd), a susretu je prisustvovao idirektor tog projekta mr Sa{a Rikanovi}, kao i deo tima koji jeu~estvovao u realizaciji ukupnog projekta “Razvoj zdravstvaSrbije”, dr Sne`ana Mani}, direktorka Agencije za akreditaciju

zdravstvenih ustanova Srbije, prof. dr Nevena Karanovi}, prof. drSlobodan Ili} i dipl.ing. Slobodan Pavlovi}, direktor fime “BIT pro-jekt”. Uz predstavnike ZC Valjevo, sastanku sa delegacijomSvetske banke prisustvovao je i gospodin Radivoje Milutinovi},pomo}nik gradona~elnika Valjeva, jer je ovaj projekat, kako jeistaknuto, opredeljen valjevskoj Bolnici, prvenstveno zahvaljuju}ipodr{ci gra|ana ovog grada, kroz samodoprinos koji je omogu}iopo~etak izgradnje novog Grudnog odeljenja.

Direktor na{e ustanove prim. dr Ilija Tripkovi} je delegacijiSvetske banke kroz prezentaciju prikazao {ta je sve ura|eno tokom tra-janja projekata, po~ev od zavr{etka objekta novog Grudnog odeljenja,rekonstrukcija, preko obezbe|ivanja medicinske opreme, razvojainformacionih tehnologija, do standardizacije procedura, unapre|enjakvaliteta i akreditacije, {to predstavlja bezbednost za korisnike i zapos-lene, kao i brojnih edukacija i dragocenog i nemerljivog iskustva kojesu zaposleni stekli tokom trajanja projekata.

Nakon obilaska valjevske Bolnice, predstavnici Svetske bankesu naglasili da je veoma ohrabruju}e videti koliko je ura|eno, kakoje gospo|a Betty Hanan rekla, ovde je prikazano koliko se mo`euraditi zahvaljuju}i energiji ~itavog tima ove ustanove, jer rezultatinisu samo gra|evinski radovi i oprema, ve} brojne edukacije imogu}nost da ljudi me|usobno dele iskustva, {to je neprocenljivo.Gospo|a Ana Holt se zahvalila zaposlenima u ZC Valjevo, kako jerekla, na hrabrom prihvatanju inicijativa koje su dovele dozna~ajnih rezultata. Prakti~no su svi u~esnici na projektu istakli dasu su{tinski rezultati upravo dragocena iskustva, {to je potvrdio i mrSa{a Rikanovi}, koji je dodao i to da je zadovoljstvo raditi sa val-jevskim timom, kako je rekao, od koga se mo`e nau~iti kako seodgovorno i iskreno treba odnositi prema onome {to smo krozkredit Svetvske banke dobili da uradimo.

Zvani~no predstavljanje rezultata povodom zavr{etka ovogvelikog projekta odr`ano je u Op{toj bolnici „\or|e Jovanovi}“ uZrenjaninu.

Zavr{etak projekta

Poseta dr`avnog sekretara

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Na zavr{noj konferenciji o klini~kim putevima, odr`anojpo~etkom decembra u Beogradu u organizaciji projektaMinistarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije - dodatno

finansiranje" finansiranog iz kredita Svetske banke, dr Vesna Milev,neurolog valjevske Bolnice, predstavila je klini~ki put za akutnimo`dani udar. Na konferenciji su predstavljeni prvi rezultati rutinskeprimene klini~kih puteva koji su razvijeni u osamnaest zdravstvenihustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene za{tite koje suuklju~ene u ovaj projekat, a to su, pored klini~kog puta za akutnimo`dani udar, klini~ki putevi za karcinom kolona, akutni koronarnisindrom, normalni poro|aj, astmu kod dece i klini~ki put za elektivnuholecistektomiju.

- Klini~ki put za akutni mo`dani udar je napravljen u val-jevskom Zdravstvenom centru i primenjuje se par meseci du`e negou ostalih dvanaest gradova. Od ukupno 442 klini~ka puta po kome sule~eni pacijenti od mo`danog udara kod nas je obra|ena petina paci-

jenata, {to je prili~no veliki broj u odnosu na ostale zdravstvene cen-tre. Ovo je jako ozbiljan posao jer u radu na ovom klini~kom putuu~estvuju ~etiri slu`be, prijemno-urgentni centar, radiolo{ka slu`ba,neurolo{ka i fizijatrija. Na{i rezultati su smanjenje letaliteta pacije-nata, smanjili smo zna~ajno du`inu bolni~kog le~enja pacijenata odmo`danog udara sa dvanaest na prose~no osam dana, {to je prili~noveliki procenat, i svi ti pacijenti su pri otpustu skorovani skorovimakoji se primenjuju u inostranstvu, procenat telesnog o{te}enja naosnovu tri skora, tako da to mo`e da se pratiti i naknadno. Na{zaklju~ak je da }emo nastaviti da obra|ujemo pacijente na ovajna~in i pored nepotpune saradnje kolega na ovome, malo }emo mod-ifikovati, jer su klini~ki putevi jedna dinami~ka stvar i stalno seispravljaju, modifikuju, skra}uju, produ`avaju, u zavisnosti odaktuelnih mogu}nosti ustanove, od opreme ustanove, a u na{oj imazaista sve, tako da u potpunosti mo`emo da primenjujemosavremene vodi~e za le~enje mo`danog udara – rekla je dr VesnaMilev, i dodala da bi formular klini~kog puta trebalo da se uklju~i uinformacioni sistem ustanove.

Prim. dr Marija Mladenovi}, koordinator za klini~ke puteve uvaljevskoj Bolnici ka`e da je na preporuku Stru~nog saveta u na{ojustanovi uvedena primena klini~kih puteva kao radna obaveza. Kakoje rekla, ovo }e sasvim sigurno smanjiti varijacije u le~enju bolesni-ka, pobolj{ati kvalitet rada, i najbolje nas pripremiti za novi sistempla}anja zdravstvenih usluga. Na Konferenciji je upravo bilo re~i i outicaju koji primena klini~kih puteva ima na tro{kove za budu}eodre|ivanje cena dijagnosti~ki srodnih grupa i na ugovore o pla}anjuzdravstvenih usluga, a iznete su i preporuke i rizici za odr`ivostklini~kih puteva u Srbiji.

A {ta zapravo predstavljaju klini~ki putevi i u ~emu zna~aj nji-hove primene, prim. dr Marija Mladenovi} obja{njava:

- Svakodnevno smo svedoci kako nepostupanje prema procedu-rama dovodi do ne`eljenih ishoda le~enja, i ~esto bude predmetnezadovoljstva i pacijenata, i zdravstvenih radnika i javnosti. Davnosu pro{la vremena kada je lekar mogao i trebalo da se u poslu najvi{eoslanja na svoju intuiciju, da ima sopstveni stil dijagnostikovanja ile~enja i kada je to bilo mogu}e opravdati. Umesto toga, lekar jedanas du`an da prati savremene tokove u medicini, i da svoj posaomaksimalno mogu}e uskladi sa usvojenim normama, definisanim uvodi~ima dobre klini~ke prakse. Akreditacija i klini~ki puteviname}u nam imperativ da se iste stvari rade na isti na~in bilo gde usvetu, jer pacijent, ma gde se on nalazio, i bez obzira ko ga le~io imapravo da bude le~en najbolje i najbezbednije mogu}e. Kini~ki pute-vi upravo predstavljaju takav alat: obezbe|uju isti tretman svimbolesnicima. Pacijenti na to imaju pravo, a mi imamo obavezu da impru`amo takvu uslugu. Kad iskusni i dobar lekar po{teno pogledaiza sebe, on, sagledavaju}i sve {to je do tada radio, vidi da je bilo rel-ativno malo potrebe za improvizacijama i varijacijama. Najuspe{nije,najefikasnije i najracionalnije su bili le~eni oni bolesnici od kojih seu toku le~enja po{tovao utvr|eni redosled, a prednost se davalabezbednim tehnologijama i timskom radu. Ne samo mi, nego i celazemlja se u~i ovakvom pristupu.

Primena klini~kih puteva

Dr Vesna Milev

Uorganizaciji projekta Ministartsva zdravlja „Razvoj zdravstva Srbije –dodatno finansiranje“ finansiranog iz kredita Svetske banke i Komorezdravstvenih ustanova Srbije u Beogradu je u decembru odr̀ an

sajam "Energetska efikasnost u zdravstvenim sistemu Republike Srbije". Tomprilikom je Vladan Kotarac, pomo}nik direktora za tehni~ke poslove, prezen-tovao na~ine na koje se racionalnije koristi energija u na{oj ustanovi.

- Ja sam najpre predstavio zajedni~ki projekat Ministarstvazdravlja i Ministarstva prosvete finansiranog iz fondova Svetskebanke, a to je projekat „Primena mera EE u javnim zgradama-{kolei bolnice“, koji je kod nas realizovan 2006. godine. Posebno samgovorio o geotermalnoj bu{otini sa svim njenim karakteristikama,dakle, o obavljenoj prvoj fazi radova, uz napomenu da je za drugufazu planirana izrada jo{ jedne bu{otine, a za tre}u fazu izgradnjageotermalne energane gde bi se uz pomo} toplotnih pumpi grejao,odnosno, hladio bolni~ki kompleks. Prezentovan je i na{ sistem

automatske regulacije i daljinske kontrole i nadzora sistema za gre-janje i tehni~kih podstanica, uz direktno uklju~enje u taj sistem. Tosmo predstavili uz pomo} kolega sa Ma{inskog fakulteta koji suosmislili ~itavo re{enje i izradili projekat – ka`e Vladan Kotarac.

Sajam energetske efikasnosti u zdravstvu je organizovan sa ciljemda se, u uslovima svetske ekonomske krize, uka`e na mogu}e u{tede uzdravstvu kroz koncepte energetske efikasnosti. Tom prilikom su pred-stavljene nove mogu}nosti u u{tedama energije, primeri dobre prakse uoblasti energetske efikasnosti u zdravstvenom sistemu kao i predlozi zaapliciranje za projekte energetske efikasnosti. U saop{tenju Ministarstvazdravlja se navodi da se u{tede energetske efikasnosti kre}u u rasponu od20-50 odsto u zavisnosti od tipa investicije. Period povra}aja takvih inves-ticija je od 5-7 godina. Pored efekata u{tede energenata, primena koncep-ta energetske efikasnosti omogu}ava ve}i komfor u ustanovama i sman-jenje zaga|ivanja `ivotne sredine.

Sajam energetske efikasnosti u zdravstvu

Predstavnici nevladine organizacije „Pravni skener“ nedavnosu posetili na{u bolnicu, u okviru projekta koji se odnosi naprava pacijenata i njihovu za{titu, a koji finansira Fond za

otvoreno dru{tvo. Nakon razgovora sa rukovodstvomZdravstvenog centra, s posebnim akcentom na rad za{titnika pravapacijenata, obavljena je i anketa me|u zaposlenima i korisnicimazdravstvenih usluga.

- Cilj projekta je da proverimo koliko su pacijenti informisani osvojim pravima, koliko su lekari upoznati {ta su to prava pacijenata,koliko su pacijenti informisani o za{titniku i njegovom radu, a drugideo projekta se odnosi na romsku populaciju, gde }emo i}i u romskanaselja da proverimo koliko su oni informisani o pravima pacijenatai koliko koriste usluge za{titnika. Na kraju }emo uraditi izve{taj koji}emo predstaviti u Valjevu i Beogradu i koji }e sadr`ati i preporukekoje }e biti napisane na osnovu rezultata koje }emo dobiti na osnovuanketa pacijenata i zdravstvenih radnika – ka`e Marina Mijatovi},direktorka nevladine prganizacije „Pravni skener“.

Ona je naglasila da se na ovu ideju do{lo na osnovu iskustvakroz vi{egodi{nji rad u nevladinom sektoru, gde se dosta ljudi `alilona probleme u okviru pru`anja zdravstvenih usluga, a kako je reklaovo je oblast koja se tek razvija u Srbiji, nema ni zakona iz teoblasti, tako da je to razlog osnivanja organizacije koja }e biti uskospecijalizovana za rad na tom polju. U tome su im dragoceni raz-govori sa pru`aocima zdravstvenih usluga i njihova iskustva.

- Mi nismo hteli da dobijemo informacije samo sa jednestrane, a to su pacijenti, ve} ho}emo da uporedimo odgovore i jed-nih i drugih. Zdravstveni radnici mogu da ka`u {ta je to prob-lemati~no u njihovom radu, u komunikaciji sa pacijentima, pamo`da i daju svoje predloge {ta bi to trebalo uraditi, kako eduko-vati pacijente, informisati, da bi oni znali o svojim pravima, ali iobavezama. Iako se vi{e pri~a o obavezama lekara i pravima pacije-nata, treba znati da i jedna i druga strana imaju i prava i obaveze.Zato nam je zna~ajan i ovaj razgovor u Valjevu, jer lekari znaju {taje to {to je problemati~no u svim oblastima, {to se ti~e i finansija iopremljenosti, da li ih pacijenti razumeju ili ne, {ta je to su{tinski, amo`da i sistemski problem u celoj Srbiji. Mi smo uzeli dva regionaMa~vanski i Kolubarski i jednu op{tinu u Beogradu, kako bismouporedili da li postoje razlike u informisanosti pacijenata u manjimi u ve}im sredinama i u jednoj beogradskoj op{tini – rekla jeMarina Mijatovi} i dodala:

- Cilj nam je da ovo ne budu samo rezultati, ve} da damo nekekonkretne preporuke koje bismo uputili Ministarstvu zdravlja. Jamoram da ka`em da smo mi bili u Ministarstvu gde smo tra`ilipodr{ku, ali nas nisu razumeli.

Ina~e, „Pravni skener“ je nevladina organizacija ~iji je ciljza{tita prava gra|ana u smislu zdravlja i socijalne politike. Ovajkonkretan projekat je po~eo prvog decembra pro{le i traja}e domaja ove godine.

Pravni skener

4 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Uokviru Nacionalnog programa borbe protiv raka, krajemdecembra su nas posetili predstavnici Kancelarije za skrin-ing, dr Dragana Nali}, nacionalni koordinator za skrining

raka debelog creva, dr Sne`ana @ujkovi}, nacionalni koordinator zaskrining karcinoma grli}a materice i dr Aleksandra Jari}, nacional-ni koordinator za skrining karcinoma dojke. U pitanju je projekat„Sprovo|enje Nacionalnog skrining programa za rak debelog creva,grli}a materice i raka dojke“, a predstavnice Kancelarije za skriningsu razgovarale sa upravom Zdravstvenog centra i timom koji }edirektno u~estvovati u realizaciji ovog projekta, kao i predstavnici-ma nekoliko domova zdravlja, a sli~ni sastanci organizovani su i udrugim zdravstvenim ustanovama Srbije u kojima }e se skriningobavljati.

Projektom je predvi|eno ja~anje organizacionih i administrativnihkapaciteta javnog zdravstva Republike Srbije kroz uspostavljanje i radnacionalnog tela za rano otkrivanje raka i edukacija osoblja u institutimaza javno zdravlje za rad na podru~noj organizaciji ranog otkrivanja raka;ja~anje kadrovskih kapaciteta u zdravstvu kroz obuku osobljauklju~enog u nacionalne programe ranog otkrivanja raka; podr{kabudu}oj kampanji Ministarstva zdravlja u cilju motivisanja stanovni{tvaza u~e{}e u organizovanim programima skrininga kada takvi programibudu po~eli da se realizuju. Projekat finansira Evropska unija, prekoDelegacije EU u Republici Srbiji, iz predpristupnih fondova EU zaRepubliku Srbiju. Koordinaciju upravljanja i realizacije projekta vr{iUpravni odbor projekta kojim predsedava predstavnik Ministarstvazdravlja Republike Srbije.

Podr{ka skriningu

Bitka za bebeU okviru akcije Fonda B29 „Bi tka za bebe“ odsek neonato -

lo gi je je dobio izoletu za negu pr e vr emeno ro|ene dece i decekoja zb og drugih zdravstvenih tegoba za htevaju posebne uslovetokom je dnog perioda boravka u bolnici. U pitanju je savreme-na izoleta, ~iji je proizvo|a~ kompanija „Dr eg er“. Ova donacijaje jako zn a~ ajna, jer se od ukupnog broja ro |e nih beba godi{nje,od 5 do 10 od sto rodi sa malom telesnom te` in om. U narednomperiodu }e pr ed stavnici Fonda B92 i donatori po setiti valjevskoporodili{te. In a ~e, ova akcija Fonda B92 se u Sr bi ji nastavlja itokom 2012. go di ne, koja je i progla{ena za godinu be ba.

Marina Mijatovi}

5ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Kao i prethodnih godina, i u 2011. godini je u prvoj nedeljidecembra sprovedena anketa zadovoljstva pacijenatabolni~kim le~enjem, specijalisti~kim uslugama internisti~kih

ambulanti i zadovoljstva zaposlenih. Podaci su, odmah nakonsprovedene ankete, dostavljeni Zavodu za javno zdravlje Valjevo,koji je sredio podatke i dostavio nam bazu na dalje razmatranje.Kada je u pitanju zadovoljstvo pacijenta bolni~kim le~enjem, anke-tirana je jednonedeljna populacija bolesnika na svim odeljenjima,osim psihijatrije i pedijatrije. Odziv pacijenta je bio odli~an, i ukup-no je ankterirano 337 bolesnika. Prose~na starost bolesnika iznosilaje 54 godine, a najve}i broj njih je svoje matreijalno stanje okarak-terisao kao osrednje. Pitanja u anketi odnosila su se na usluge prije-ma i otpusta, prava pacijenata, sestrinke, lekarske i usluge dijagnos-tike, kao i na usluge sme{taja i ishrane. Ocena ukupnog zadovoljst-va bolni~kim le~enjem iznosila je 4.38 i prakti~no je nepromenjenau poslednje tri godine. Najvi{e ocene dobile su sestrinske, lekarskei usluge dijagnostike (preko 4.5), ~ime mo`emo biti zadovoljni, jerse pokazalo da i u ovim te{kim vremenima zdravstveni radnicihumano i predano obavljaju svoj posao. Najvi{e nam se zamerajuusluge sme{taja i ishrane, koje iznose oko 4. Mi smo svesni da oveoblasti zahtevaju najve}e unapre|enje kvaliteta u narednom perio-du, kako bi se na{i bolesnici, tokom pru`anja medicinskih usluga,dobre nege i efikasne dijagnostike, ose}ali udobno i bezbedno.

U anketiranju korisnika specijalisti~kih usluga internisti~kihambulanti u~estvovala su 82 ispitanika, prose~ne starosti oko 54

godine, od kojih je petina bila slabog imovnogstatusa. U pitanju su bili hroni~ni bolesnici, kojiusluge lekara koriste prose~no deset putagodi{nje, i to osam puta u specijalisti~kim ambu-lantama Bolnice, a dva puta u privatnoj praksi.Prema rezultatima ankete, skoro tre}ina bolesni-ka je primljena kao hitan slu~aj, dakle bezzakazivanja, ~ime ne mo`emo biti zadovoljni, jersmatramo da to predstavlja na~in zaobila`enjasistema zakazivanja. Ispitanici su, tako|e, ukaza-li na te{ko}e koje imaju prilikom zakazivanjaspecijalisti~kih pregleda i to smo identifikovalikao oblast koju treba unaprediti u narednomperiodu, kao i smanjenje vremena ~ekanja u~ekaonici i pobolj{anje uslova ~ekanja. Neki odovih pokazatelja bi}e definisani kao prioritetni unarednom periodu, ali smo zadovoljni jer je ~etiripetine ispitanika zadovoljno na~inom na koji sutretirani od strane zdravstvnih radnika, {to im jepomoglo da se lak{e bore sa zdravstvenim prob-lemima sa kojima su suo~eni. Prose~na ocenazadovoljstva korisnika specijalisti~kim uslugamaBolnice je 3.95.

Zaposleni su se, tako|e, odli~no odazvalijednodnevnom ispitivanju zadovoljstva. ^etiri

petine anketiranih radnika bili su zdravstvenestruke, 12 odsto tehni~ki radnici, ostalo administrativni radnici izadravstveni saradnici. Op{ta ocena zadovoljstva zaposlenih iznosi-la je 3.07, i ona je sli~na ocenama iz prethodne tri godine. Zaposlenisu, kao i ranije, najnezadovoljniji platom (2.13), dok su najve}eocene dobili neposredna saradnja sa kolegama i ose}aj autonomijeu obavljanju posla. Ono {to iznena|uje je da je u na{oj ustanovi rel-ativno lo{e rangirana mogu}nost kontinuirane medicinske edukacije(2.9), {to predstavlja poziv svakom zdravstvenom radniku da seaktivno uklju~i u izvo|enje edukacije. Polovina zaposlenih jenezadovoljnija poslom danas nego pre pet godina, ali tre}ina nerazmi{lja o promeni posla, dok bi poslove van zdravstvenog sektoraradilo 9 odsto ispitanika, a samo 6 odsto vidi sebe u privatnom sek-toru zdravstva.

Svi smo svesni koliko je prethodna godina bila te{ka i za koris-nike zdravstvena zastite, ali i za zaposlene, tako da nas rezultati neiznena|uju. Oni se, za sve ispitivane oblasti, ne razlikuju mnogo uprethodne tri godine, Svakako, du`nost Komisije za unapre|enjekvaliteta rada je da identifikuje oblasti koje realno mo`emopobolj{ati, kako bi popravili zadovoljstvo i korisnika i zaposlenih, alije du`nost svih nas, i zaposlenih i korisnika, da na tome zajednoradimo.

Dr An|elka Barzetovi},

zamenica predsednika Komisije za unapre|enje kvaliteta radaBolnice Valjevo

Analiza ankete zadovoljstva

Dr An|elka Barzetovi}

Potpisan kolektivni ugovorPojedina~ni kolektivni ugovor su 26. decembra potpisali prim. dr IlijaTripkovi}, generalni direktor na{e ustanove i predstavnici tri reprezenta-tivna sindikata, Mirjana Raki}, predsednica Sindikata medicinskih ses-tara i tehni~ara ZC Valjevo, Branislav Marjanovi}, predsednik Sindikatazaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Bolnice Valjevo i SlobodanNiki}evi}, predsednik Sindikata nemedicinskih radnika ZC Valjevo.Ovim dokumentom su precizirane odredbe Posebnog kolektivnog ugov-ora, donetom na nivou dr`ave. Dokument }e stupiti na snagu, nakondobijanja saglasnosti osniva~a – Ministarstva zdravlja Republike Srbije.Razgovori generalnog direktora Zdravstvenog centra i predstavnika trisindikata o usvajanju Pojedina~nog kolektivnog ugovora zapo~eti supo~etkom pro{le godine. Njime se ure|uju prava, obaveze i odgovornos-ti zaposlenih i poslodavca, kao i njihovi me|usobni odnosi.

Godinu dana rada angiosale obele`eno je krajem decembrastru~nim skupom u Edukativnom centru. Predavanja su odr`alikonsultanti iz Klini~kog centra Srbije, prof. dr Milan

Nedeljkovi}, koji je govorio na temu „NSTEMI stara indikacija novepreporuke“, i prof. dr Aleksandra Aran|elovi}, koja je govorila o tome„[ta bi svaki lekar trebalo da zna o le~enju ishemijske bolesti srca ili ono{to bi trebalo da zna, a ne sme da pita“. Dr Irena Mati}, {ef angiosale,predstavila je rezultate rada za ovih godinu dana, koje su prikazimaslu~ajeva potkrepili dr Aleksandar Radovanovi} i dr Ivica Obradovi}.

- Dan otvoranja angiosale zabele`en je u istoriji ne samo val-jevske bolnice, ve} ovog celog kraja. Svi ve}i gradovi, ne samo u Srbiji,`ele da imaju angiosalu jer se tu obezbe|uje apsolutna zdravstvenapokrivenost pogotovo najte`ih kardiovaskularnih pacijenata, sale~enjem koje je po svim vodi~ima evropskim i ameri~kimpreporu~eno. To je ne{to {to je Valjevo uvelo na velika vrata uop{te umedicinu Srbije, kardiologije i interventne kardiologije – rekao je pri-likom obra}anja medijima prof. dr Milan Nedeljkovi}, koji je naglasioda je za medicinu nephodna oprema i utrenirani ljudi,koje Valjevo ima i koji, kako je rekao, ne zaostaju zastru~njacima iz beogradskih centara, ali su im jo{ potreb-ne u`e specijalizacije.

- Ono {to je najlep{e u bolnici Valjevo, to je da jeova institucija prva dobila magnetnu rezonancu, skener,salu za kateterizaciju i ve} uradila preko hiljadu pacije-nata za ovih godinu dana. To je impozantan broj iukazuje da sama institucija mo`e dobiti klasifikaciju ter-cijarne ustanove, jer ovde sada pacijenti mogu do bitisve, i po opremi i po kadru koji je izuzetno edukovan,motivisan, koji izuzetno dobro timski radi i sara|uje sasvima nama konsultantima, apsolutno postaje sve kom-petentniji da radi i neke vrlo slo`ene stvari za koje se uinstitucijama u Beogradu prili~no dugo ~eka – poru~ilaje prof. dr Aleksandra Aran|elovi}.

Profesorka Aran|elovi} je tako|e ukazala nazna~aj {irenja mre`e angiosala u celoj zemlji, a tu potre-bu svakako potrv|uju i brojke.

- Za godinu dana mi smo uradili preko hiljadu pro-cedura koronarografija, preko 400 proceduraimplantacije stentova, od kojih preko 200 u akutnominfarktu miokarda. Takve brojke potvr|uju apsolutnopotrebu za formiranjem mre`e angiosala u Srbiji.Kompleksnost bolesti, ono {to smo mi nalazili tokomjednogodi{enjeg rada kod pacijenata pomalo ukazujeda smo mo`da i zakasnili, zato {to je veliki broj pacije-nata koje smo otkrili bio samo za hirurgiju, to zna~i da se

mo`da sa tom nekom prvobitnom dijagnostikommalo zakasnilo, a ovakve sale slu`e da se taj prob-lem prevazi|e i predupredi – rekla je dr IrenaMati}, {ef angiosale u valjevskoj Bolnici, u kojojje se pored koronarografija, rade arteriografije,kao i ugradnja pejsmejkera koje je u prvih god-inu dana dobilo pedesetak pacijenata.

Sve~anosti su pored valjevskih lekara pris-ustvovale kolege iz drugih centara zapadneSrbije, konsultanti iz Klini~kog centra Srbije iInstituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“,uz ~iju podr{ku se rade intervencije u angiosali,kao i kolege u penziji, pacijenti kojima su ra|eneintervencije i gradona~elnik Valjeva ZoranJakovljevi}, koji je od prvih intervencija pratiorad ove slu`be, jer je otvaranje angisale odneprocenljivog zna~aja za na{e gra|ane.

A koliki je zaista zna~aj ove sale potvr|ujei pri~a gospodina @eljka ̂ o~evi}a iz Valjeva, kojije ro|en 1961. godine i nikada nije imao tegobe,ali je po~etkom novembra do`iveo izuzetno te`akinfarkt miokarda, tako da mu je u angiosaliugra|en stent. Svoje iskustvo je podelio sa nov-inarima kojima je rekao:

- Imao sam te`i infarkt, ugra|en mi je jedanstent i na moju sre}u i na zadovoljstvo lekara sve

je uspe{no zavr{eno i sada se oporavljam. Istakaobih, ne samo zna~aj angiosale, nego timski rad

lekara i tehni~ara koji su me primili te no}i kada se to desilo, jer da nijebilo tog uigranog timskog rada ishod verovatno ne bi bio pozitivan. Svimi imamo neke predrasude o tim slu`bama, posebno kada je u pitan-ju zdravstvo svi smo malo osetljiviji, ali ja sam veoma prijatno izne-na|en. Nikada ranije nisam bolovao ni od kakve bolesti, tako da kadasam osetio trnjenje i bol, to je bio alarm da ustanem iz kreveta i kren-em u bolnicu, gde su sve preduzeli i uspe{no se zavr{ilo. Rekli su mi dasam dva puta bio u klini~koj smrti i uspe{no su me vratili i evo, sadasam tu.

Ova pri~a potvr|uje i to koliko je zna~ajno {to je tim angiosalespreman 24 ~asa da se brzo okupi i uka`e pomo} onima kojima jepotrebna. Dr Jovan Balinovac, {ef Kardiologije, ka`e da takvoanga`ovanje zahteva i dosta ulaganja, a problemi su se do sada javljalipre svega u nedostatku materijala. To je i osnovni razlog pokretanjainicijative da se u na{em gradu formira udru`enje „Srce“ koje }e krozfond prikupljati neophodna sredstva kako bi se, kako je dr Balinovacrekao, moglo ispratiti sve {to donosi savremena kardiologija.

6 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Godi{njica rada angiosale

@eljko ^o~evi}

Sve~anost u Edukativnom centru

Pod pokroviteljstvom Vlade Japana, a u organizaciji JICA-e,u poseti Japanu bila je na{ radiolog dr Ivana Kostadinovi}.Cilj ove posete bilo je upoznavanje sa na~inom skrininga

raka dojke i drugih malignih bolesti u toj zemlji, ~ija je Vladaobezbedila dragocenu donaciju za 39 zdravstvenih ustanova Srbijeu cilju prevencije raka dojke, u okviru koje je valjevska bolnicadobila digitalni mamograf. Dr Ivana Kostadinovi} ka`e da su iskust-va ste~ena u Japanu od neprocenljivog zna~aja:

- Kako je u na{oj zemlji doneta Nacionalna strategija borbeprotiv raka dojke, trening kurs koji smo poha|ali pomo}i }e nam uimplementaciji programa skrininga u Srbiji. Pored mene u Japanuje boravilo jo{ petoro ljudi, koji su na direktan ili indirektan na~inuklju~eni u skrining program. Na{i doma}ini su bili profesorMatsumoto i profesor Mori, radiolozi svetskog glasa. Trudili su seda nam boravak bude ugodan, ali i da nam nesebi~no i bezrezervnoprenesu nova znanja i iskustva iz oblasti skrininga.

- Najvi{e vremena smo proveli na Univerzitetskoj klinici Oita,na Radiolo{kom odeljenju. Posetili smo i bolnicu Tsurumi u graduBeppu-u, koja sprovodi skrining raka dojke, uterusa, plu}a i `eluca.Bili smo i na terenu u selu Bungo Ono, gde su bili stacioniranimobilni mamograf, ultrazvuk i rendgen aparat. Ina~e, kod njih pro-gram skrininga je subvencionisan od lokalne samouprave.Zdravstveno osiguranje u Japanu pokriva i privatni i dr`avni sek-tor, zbog ~ega su ~ekanja na neke preglede svedena na minimum, iliih nema. Ali to nije jedini razlog efikasnih i brzih pregleda. Jedanod bitnih razloga je i odnos prema radu koji vredni Japanci imajuusa|en u svoje gene. Potpuno su predani poslu i pacijentima.Radno vreme im je bilo osam sati, ali kada se dogodila katastrofana severu, produzili su za jos jedan sat kako oni koji su ostali bezposla ne bi trpeli. Dozvoljeno im je i tri sata dopunskog rada nanedeljnom nivou u privatnom sektoru. Jo{ jedan bitan razlog zbog~ega je ~ekanje na pregled CT-om i MR-om svedeno na minimum,je i pravilan odabir pacijenta za pregled, kao i pridr`avanje strogimindikacijama pri upu}ivanju pacijenta na preglede.

Oita, u kojoj su srpski stru~njaci bili, je glavni grad prefektureOita, sa oko 1.700.000 stanovnika. Ina~e je velika luka na Pacifiku ibanja za le~enje neurolo{kih i muskularnih oboljenja. Kako je drIvana Kostadinovi} naglasila, doma}ini su se potrudili da im pred-stave svoju istoriju, tradiciju, kulturu, ali i kako se u toj zemljidanas `ivi, ali je poseban utisak na nju ostavio upravo japanskinarod.

- Japanci su divni ljudi, ljubazni, gostoljubivi, nesebi~ni, a uisto vreme skromni i prakti~ni, tradicionalni i moderni, bogati.Njihovo bogatstvo se ne ogleda u materijalnom, ve} u njihovom

po{tovanju tradicije i skromnosti. Ponosni su nasvoju dr`avu, na njihov Japan. Vole i nas Srbe ineizmerno su zahvalni na podr{ci koju smo impru`ili u te{kim trenucima kada je velika katas-trofa pogodila sever zemlje. Na{ Piksi je njihovncionalni heroj. Zbog Novaka \okovi}a u~esrpski jezik. Ina~e su ljudi kao i svi mi. Manje se{ale nego mi, ali sve {ale razumeju. Vole da sedru`e, da izlaze, veseli su, a njihov SAKE imaupola manje gradi nego na{a {ljivovica.Profesor Mori ka`e da na{a {ljiva pe~e od ustado `eluca, otkrili smo mu tajnu da je pre pijen-ja ohladi, pa }e mu pe}i samo `eludac. Pravistreptomicin za njihov azijski Helikobakter – u{ali ka`e dr Ivana.

Naravno da je bilo zanimljivo da ~ujemo ikakva je japanska hrana, na {ta je odgovorila:

- Pravi je izazov bilo jesti {tapi}ima, alismo se brzo sna{li. Divili smo se miso supi odluka, su{iju i su{imiju, u`ivali u sojinim ~arolija-ma i pe~enom piletu iz marketa preko putahotela gde smo bili sme{teni. @iveli smo po srp-ski u Japanu. Doma}ini su nas vodili u svejapanske tradicionalne, etno i modernerestorane. Sedeli smo na tatamiju, kolena su

{kripala, ali se nismo dali. Favorit je bio tatami sa rupom za noge-topla preporuka. Stolica je ipak luksuz, ali je ima u “McDonaldsu”.

- Nismo zaobi{li ni planinu majmuna, a ka`u da je prava sre}akada vam pro|u kroz noge. Pa Srbi sre}e nikada nisu imali. Ipak sunam delfini priredili ~itavu predstavu. Interesantan je bio na{ pre-vodilac, gospodin Daisuke, istori~ar religije na Tokijskom uni-verzitetu, predaje srpski jezik Noletovim i Piksijevim fanovima.Slatko smo se smejali kada je centar za PET CT, preveo kao centarza ku}ne ljubimce. Oprostili smo mu sve kada nas je po~astiokola~ima sa slatkim krompirom. Poseban utisak na mene je ostavi-la porodica Matsumoto, na{ profesor, njegova divna supruga i nji-hovo troje dece, koji su nas ugostili u svom domu, a poslu`eni smotradicionalnim japanskim |akonijama na srpski na~in. Ne}u zabo-raviti ni suprugu profesora Morija, 25-godi{nja meleskinja izDominikane, ona voli more i sunce, a profesor skijanje. Preletelasam planinu i vulkan Fud`i, nadam se da }u opet nekad.

Za kraj ove pri~e, dr Ivana nagla{ava da su Japanci bespreko-rni, u svemu savr{eni, kako na ulici, tako i u zdravstvu, te{ko je svenabrojati:

- 320-slajsni skener i sajber knife - dobro {tivo za srpskunau~nu fantastiku. Besprekorno ~iste ulice i bolnice, nasmejanoosoblje, zadovoljni pacijenti, prakti~nost, kola bez izduvnih gasova,kako {tapi}ima uzeti zrno pirin~a, pa zaliti zelenim ~ajem,i vulkan iPacifik - prebiram po se}anju i trudim se da mi se engrami neizbri{u.

7ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Pozitivni utisci iz Japana

8 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Mo`da }e jedna ovakva poruka koja namdolazi iz Edukativnog centra zvu~ati poma-lo ~udno, ali ba{ te re~i Vladike Nikolaja

Velimirovi}a citirala je prim. dr Mira Vukovi}, kadasmo je pitali kako je protekle godine proticala kon-tinuirana medicinska edukacija u na{oj ustanovi. Oddr Vukovi}, rukovodioca na{eg Edukativnog centra,saznali smo da je u protekloj godini bilo 53 akredito-vane KME. U 2011. ukupno je odr`ano 20 internih i33 eksterne edukacije. Njih je posetilo 5987 slu{alaca.Sprovedenim aktivnostima po akreditovanimedukacijama, obezbe|eno je ukupno 19006 internihili eksternih bodova za potrebe obnove licencezdravstvenih radnika i saradnika.

- Kontinuirane medicinske edukacije upro{loj godini protekle su u jednoj umerenoj,blagoj i radnoj atmosferi, bez prisustva „velikihduhova“. Vladika Nikolaj Velimirovi} je napisao,„Veliki duhovi... to jo{ nije ni{ta. I grad je ja~i odki{e, ali je nepo`eljan.“ Li~no mislim da to i jeste,ona prava atmosfera za u~enje. Ove godine oslonilismo se, pre svega na sopstvene snage, ali smosproveli i veliki broj raznovrsnih eksternihedukacija, posebno vode}i ra~una o njihovomkvalitetu, ali i pristupa~nosti njihove cene. Ovo jesveukupno dovelo do visoke pose}enosti, ali iodli~nih ocena koje su dobijene od strane slu{alaca

u toku evaluacije svake pojedina~ne KME, kao isvakog pojedina~nog predava~a. Gotovo sve odobrene interne edukaci-je, bile su odr`ane po nekoliko puta, tako da smo bili ekonomi~ni, beztra}enja resursa na praznu retoriku o potrebi za akreditacijomogromnog broja internih edukacija koje se prakti~no ne}e ni odr`ati.Protekla godina bila je godina velikih du{a, kako me|u slu{aocima, takoi me|u predava~ima. I svim ovim velikim du{ama, ja se zahvaljujem,`elim sre}nu i uspe{nu Novu godinu, uz ~vrsto obe}anje da }e organiza-tori KME u na{oj Ustanovi i dalje pa`ljivo oslu{kivati, isklju~ivo njihovepotrebe – rekla je dr Mira Vukovi}.

„I grad je ja~i od ki{e, ali je nepo`eljan”

Razmena znanja“Naj~e{}e indikacije, kontraindikacije i ograni~enja za CT i

NMR“ bila je tema predavanja koje su svojim kolegama odr`aledr Ivana Kostadinovi} i dr Jasmina Kova~evi}, radiolozi na{eustanove. U pitanju je bio stru~ni skup, akeditovan od straneZdravstvenog saveta Srbije. Tako su lekarima date osnovnesmernice, kada su u pitanju indikacije i kontraindikacije zaupu}ivanje pacijenata na snimanje na ovim sofisticiranim apara-tima. Ovo je jedno u nizu akreditovanih predavanja koje supripremili zaposleni u valjevskoj Bolnici. Prim. dr MarijaMladenovi}, predsednik bolni~ke Komisije za kvalitet, ka`e da jeovo jedno iz serije prakti~nih predavanja koja su jako zna~ajna,a posebno kada su u pitanju ove dijagnosti~ke metode koje uovoj ustanovi odavno postoje, ali svi lekari ne znaju dovoljnonjihove granice i mogu}nosti. Ona isti~e zna~aj diskusije koja serazvila, posebno zbog toga {to su oba predava~a bila na edukaci-ji u inostranstvu, jer se na taj na~in ukazalo kako se najefikasni-je mo`e koristiti dijagnostika, za koje indikacije, a ovo je bila iprilika da se razmene iskustva i informacije o prakti~nim situaci-jama i problemima sa kojima se lekari svakodnevno suo~avaju.

Radiolo{ka slu`ba od oktobra pro{le godine ima jo{ jednog speci-jalistu, dr Vladimira Milutinovi}a. Dr Milutinovi} je ro|en 1977. godineu Valjevu. Zavr{io je srednju Medicinsku {kolu, a potom Medicinskifakultet u Beogradu, gde je diplomirao 2002. godine. Nakon obavljenoglekarskog sta`a, u Slu`bi radiologije je zaposlen od 2004. godine.Priznaje da o ovoj oblasti medicine nije mnogo razmi{ljao, interesovalaga je interna medicina i to endokrinologija. Sticajem okolnosti ukazalose ovo mesto, tako da je sada zadovoljan {to je zavr{io specijalizaciju izradiologije, jer ovo je oblast koja dosta toga pru`a, mada se u lekarskojprofesiji na svim poljima stalno mora usavr{avati, jer i medicina stalnonapreduje.

Specijalista radiologije

Zajedno do ciljaPartneri u sprovo|enju protokola u me|usektorskoj sarad-

nji, u procesu za{tite `rtava nasilja u porodici na podru~ju gradaValjeva, potpisali su protokol o saradnji. Projekat "Zajedno docilja" realizuje Udru`enje gra|ana "Ultra" iz Valjeva, a sprovodise u okviru projekta "Borba protiv seksualnog i rodno zasno-vanog nasilja" programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).Finansijsku podr{ku daje Ministarstvo rada i socijalne politike-Uprava za rodnu ravnopravnost i Kraljevina Norve{ka.Potpisivanju protokola prisustvovali su predstavnici nadle`nihinstitucija sa teritorije grada Valjeva, me|u kojima i Zdravstvenicentar Valjevo. Direktorka Centra za socijalni rad je tom pri-likom najavila da }e u Valjevu u prvoj polovini ove godine po~etida radi Sigurna ku}a za `rtve porodi~nog nasilja.

Prim. dr Mira Vukovi}

9ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Zajedni~ka skup{tina Radnih grupa Tuzle i Valjeva, u okviruprojekta prekograni~ne saradnje „UP.S.TREA.M“ –Unapre|ivanje socijalizacije i tretmana u mentalnom

zdravlju, koji se realizuje godinu dana, odr`ana je krajem decembrau Maloj sali Gradske uprave Valjevo. Osnovni cilj tog skupa bila jerazmena iskustava i primera dobre prakse u regijama. U raduskup{tine u~estvovali su ~lanovi radnih grupa i svi koji su posredno ineposredno uklju~eni u rad. Da se mentalnom zdravlju daje vi{epa`nje u zajednici potvr|uje i mesto odr`avanja skup{tine, ali iporuke gradona~elnika Valjeva Zorana Jakovljevi}a, koji je napo~etku pozdravio prisutne. Rezultate rada radne grupe iz Tuzlepredstavila je profesorka Ernesa Me{i}, a radne grupe Valjeva prim.dr Branka Stamatovi} Gaji}. Moglo se zaklju~iti da su obe radnegrupe imale niz aktivnosti kroz koje se do{lo do sli~nih zaklju~aka, ato je da se i dalje treba boriti protiv stigmatizacije, da je jedan odosnovnih problema zapo{ljavanje korisnika usluga iz oblasti men-talnog zdravlja i da se sa sli~nim aktivnostima mora nastaviti, kako bise problemi prevazi{li.

- Ovim doga|ajem mi zavr{avamo jednu od faza projekta kojaje bila osmi{ljena tako da aktiviramo radne grupe obe regije, Tuzle iValjeva, sa ciljem da se uti~e na socijalne i politi~ke promene u na{im

regijama u oblasti mentalnog zdravlja, da se pomogne osobama kojeimaju mentalne te{ko}e, da se javnosti skrene pa`nja na njihoveprobleme, na probleme njihove inkluzije u dru{tvo i na sve otalo {tozna~i – biti prihva}en. Sva na{a iskustva }e omogu}iti da projekat idenapred u smislu da se poja~aju pritisci na lokalne zajednice, u smisluprepoznavanja problema i da se da jasna poruka dru{tvu da smo svijako va`ni bez obzira na svoje mentalno zdravlje i bilo kakav prob-lem – kazala je Snje`ana Badri} iz Karitasa Valjevo.

- Su{tina ove skup{tine jeste da se objedini ne{to {to je iskust-vo radne grupe iz Tuzle, gde dobar deo ~lanova ~ine ~lanoviudru`enja Feniks, i na{e radne grupe koja okuplja i korisnike, nar-avno, manje nego Tuzla, okuplja i profesionalce koji se bave men-talnim zdravljem, predstavnike prosvete, pravosu|a, socijalnograda, medija, nevladinih organizacija, i zapravo objedinjava tristuba na kojima se ina~e ovakve aktivnosti moraju zasnivati - koris-nike, profesionalce i {iru zajednicu. Pokazalo se da su i efekti boljikada se u proces le~enja adekvatnije uklju~e i oni koji su korisnicii kada se zajedni~ki pravi ne samo program le~enja, nego kada svizajedno u~estvujemo u kreiranju politike, pristupa i na~inare{avanja ovog problema. Sa druge strane, nikada informacijanema takvu te`inu i takav zna~aj i za {iru populaciju i druge koris-nike kao kada je pru`i neko ko ima li~no iskustvo kroz koje je ve}pro{ao, tako da je nama od velikog zna~aja ono {to je iskustvoFeniksa, nama kao profesionalcima i kao ljudima, jer mislim da jetakav na~in rada ne{to {to svima nama mo`e da bude inspiracija –rekla je prim. dr Branka Stamatovi} Gaji}, psihijatar ZC Valjevo.

Sli~nu poruku kazao je i Vahid \ulovi} iz Udru`enja Feniks izTuzle:

- Na{ cilj je da kroz ovaj projekat pomognemo osnivanjeovakvog udru`enja u Valjevu i nadam se da }e u narednih godinudana to biti postignuto. Vrlo je bitno da se sami korisnici uslugamentalnog zdravlja uklju~uju u zajednicu i dono{enje odluka, jer jejako va`no da korisnici u~estvuju u kreiranju politika mentalnogzdravlja. Korisnik korisniku mo`e puno da pomogne, naravno, uzpodr{ku profesionalaca, jer profesionalci usmeravaju, ali ako uzajednici nema podr{ke onda se te`e dolazi do rezultata.

Projekat „Unapre|ivanje socijalizacije i tretmana u mental-nom zdravlju“ realizuju Caritas Italiana u Srbiji i TK „Feniks“ Tuzlau BiH sa partnerima na projektu - Psihijatrijska slu`baZdravstvenog centra Valjevo i Karitas Valjevo. Projekat je koofi-nansiran od strane Evropske unije i Karitasa Italije.

Zajedni~ka borba Tuzle i Valjeva

Poseta valjevskoj PsihijatrijiPsihijatrijsku slu`bu je dan uo~i zajedni~ke skup{tine radnih

grupa u okviru projekta „UP.S.TREA.M“ posetila delegacija izTuzle. Nakon razgovora sa predstavnicima Psihijatrijske slu`be iobilaska kompletnog odeljenja zajedno sa predstavnicimaKaritasa Valjevo, dr Zlatko Kalabi} je u izjavi za na{ sajt i novinerekao da su problemi sa kojima se suo~avaju sli~ni i u Bosni iHercegovini i u Sbiji.

- Ja sa zadovoljstvom mogu da ka`em da sam u Valjevu ve}drugi put i ono {to sam mogao zaklju~iti to je da imamo sli~neprobleme. Kod nas su na nivou primarne zdravstvene za{titesme{teni centri za mentalno zdravlje, tako da je organizacija malodruga~ija, ali su problemi kada je u pitanju prostor, sme{taj paci-jenata, finansiranje, uglavnom isti. Mi smo uspostavili jako dobrusaradnju, jer mi tek po~injemo da radimo ku}ne posete, {to seovde ve} radi. Ovde smo dosta toga nau~ili, prilikom pro{le posetesmo razmenili iskustva i ve} smo sa svojim menad`ementom raz-govarali i za to dobili punu podr{ku. Mislim da je ovo jako pozi-tivno i da ova saradnja treba da se nastavi, jer svi puno mo`emonau~iti jedni od drugih. Mi imamo i Udru`enje Feniks sa kojim

Centar za mentalno zdravlje u kome ja radim uspe{no sara|uje, imamo ~ak i istra`iva~ke projekte, a jedan projekat nam je progla{ennajboljim u Bosni i Hercegovini. Moram re}i da ovakve nevladine organizacije nama puno poma`u na resocijalizaciji na{ih pacijenata,a nadam se da }e Feniks pomo}i da se i ovde osnuje sli~no udru`enje – kazao je dr Zlatko Kalabi}, neuropsihijatar u Centru za men-talno zdravlje Doma zdravlja Tuzla.

Skup{tina radnih grupa

10 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Na dan Svetog Jovana u na{em porodili{tu su ro|ene trojke.Nakon vi{egodi{njeg steriliteta, Milena Radosavljevi} (31) iz

Valjeva je na svet donela dva de~aka ide voj~icu, koji su za~eti u prvompoku{aju vantelesne oplodnje. Le~enjeste riliteta, kompletna priprema, pr a} e -nje i odr`avanje trudno}e obavljeni su uValjevu u okviru ambulante za kontrolufertiliteta i sterilitet, a sam ~in vantelesneoplodnje u Beogradu.

Dvoje dece je ro|eno sa 2,5 kilogra-ma i jedno sa 2,4 kilograma, a poro|aj je“ca rskim rezom” obavio dr Branko Bu -dim irovi}, koji je i {ef ambulante za kon-trolu fertiliteta i sterilitet. Dr Bu dim iro -vi} ka`e da je ovo bila trudno}a veomavisokog rizika, kao i sam poro|aj, ali jemajka bila izuzetno motivisana i slu{alaje sve savete lekara.

U valjevskom porodili{tu se na svetgodi{nje donese oko 1300 beba, a ovo suprve trojke ro|ene iz trudno}e koja jenastala vantelesnom oplodnjom. Am bu -la nta za kontrolu fertiliteta i sterilitet jeot vorena pre ne{to vi{e od dve godine ido sada je obavljeno skoro 700 kon-sultacija sa parovima koji imaju problembra~nog steriliteta. Uz dr Budimirovi}a,

u timu je i klini~ki embriolog Milica Krstivojevi}.

Radost u porodilištu

Prve bebeEkipa valjevskog porodili{ta u novogodi{njoj

no}i bila je spremna za dolazak na svet prve bebe u2012. godini. Me|utim, to se nije dogodilo te no}i,niti tokom jutra i ve}eg dela dana, nestrpljenje jeraslo, a onda su se u kasnim ve~ernjim satima zasamo petnaest minuta rodile tri bebe – jedan de~ak idve devoj~ice. Dr @eljka Mari}, koja je bila de`urnilekar ka`e da su se bebe rodile u razmaku od po petminuta, od 22.45 do 23 sata, a u pitanju su bili prirod-ni poro|aji, koji su pro{li bez problema. Uporo|ajima su u~estvovale i de`urne babice BorkaRadojevi} i Sne`ana Rankovi}.

Zahvaljuju}i podr{ci valjevskog "Europroma",za prve bebe su obezbe|eni prigodni paketi koje imje uru~io bolni~ki duhovnik Radomir Aleksi}. De~ijakozmetika, benkice, {tramplice, obradovali su nji-hove mame, jer su im svaka podr{ka i mali znakpa`nje u tim trenucima bili dragoceni. Prvi je na svetdo{ao de~ak, ~ija je mama Sla|ana Savi}, kod ku}ega je ~ekala dvogodi{nja sestra, a sigurno je da u nje-govoj porodici postoji `elja i za ro|enjem tre}e bebe.Prva devoj~ica koja je te ve~eri ro|ena je u svojojporodici tako|e drugo dete, a od njene mame MarijeGa~i} saznali smo da je i prvo dete devoj~ica, a `eljaza ro|enjem tre}e bebe sigurno postoji, s obzirom nato da voli decu, {to potvr|uje i u~iteljski fakultet kojije zavr{ila. Pravi primer joj je Katarina Coli}, koja je

rodila tre}u bebu, ne samo po redosledu u porodili{tu te ve~eri, ve} i u porodici, gde su je sa~ekali brat i sestra. I Katarina je ljubavprema deci pokazala i kroz profesiju vaspita~a, a otkrila nam je da i ona i njen suprug poti~u iz porodica sa po troje dece, tako da im jeodluka za tre}e dete bila sasvim prirodna.

Dr @eljka Mari} je posebno naglasila zna~aj {to su u pitanju druge i tre}a beba u porodici, jer iako broj ro|ene dece nije na zavid-nom nivou, ne{to se ipak pomera, ima brojnih parova koji se odlu~uju za tre}u bebu. Ali, kako je dr Mari} naglasila u tome im jeneophodna podr{ka ~itavog dru{tva, sa ~im su se slo`ile i mame koje su na svet donele na{e prve sugra|ane u ovoj godini. To je i osnovnicilj inicijative koju je pokrenuo bolni~ki duhovnik Radomir Aleksi}, u nadi da }e se sli~ne aktivnosti ponoviti, a pravi podstrek ostali-ma svakako je gest "Europroma". U prijatnoj atmosferi raspolo`enim i presre}nim majkama i mirnim bebama, otac Radomir je pro~itaomolitvu za prvi dan posle ro|enja deteta.

11ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Dostupnost zdravstvene za{tite uve}ini zemalja Evrope i Srbiji pot-puno je razli~ita. Iako i u na{oj ze -

mlji za mnoge intervencije postoje dugeliste ~ekanja, brojne su oblasti u kojima sene ophodne procedure mogu obaviti vrlobrzo. Tako je i u valjevskoj Bolnici, a jedanod primera je pru`anje usluga iz oblastiotorinolaringologije, o ~emu svedo~i na{sugra|anin, koji ve} 25 godina `ivi i radi uLondonu.

- Zbog devijacije nosne pregrade samgo dinama imao velike probleme. Moraosam da upotrebljavam kapi da bih mogao dadi {em, iako su me upozoravali da ih ne trebapreterano koristiti zbog kontra efekata.Znao sam da mi je operacija neophodna, aliu Londonu se ~eka jako dugo. To je velikigrad, ima mnogo stanovnika, tako da su mirekli da bih za ovu operaciju morao da~ekam dve i po do tri godine. Preko prijatel-ja sam ~uo da se to u Valjevu mo`e re{itivrlo brzo i zato sam odlu~io da ovde do|em.Mogu da ka`em da se ose}am preporo|eno,prezadovoljan sam i operacijom iljubazno{}u osoblja – rekao je Valjevac Zo -ra n \or|evi}.

Dr Zoran Milosavljevi}, na~elnik Slu -`be Otorinolaringologije i maksilofacijanehir urgije, ka`e da se usluge koje se pru`aju uvaljevskoj Bolnici ne razlikuju od onih kojese pru`aju u velikim evropskim centrima.

- Kod ovog pacijenta je ra|ena septo-plastika, to je metoda koja se u na{ojustanovi fakti~ki radi ve} dvadesetak godina. Naravno, sada jemodifikovana, s obzirom da je uvedena funkcionalna sinusoskopijakoju smo zapo~eli 2002. godine, tako da sada imamo opremu damo`emo da prvo uradimo sinusoskopiju, da vidimo kakav jepolo`aj nosne pregrade, a nakon toga mo`emo odrediti tip operaci-je koja se radi. Ovde ~ekanja na takve operacije nema, mo`da dese-tak dana, koliko je potrebno da bi se uradila priprema, dijagnosti-ka, pre svega skener. Tip operacija je koji se radi u svetu i kod nasje isti. Mi pratimo kongrese, u junu ove godini smo bili na kongre-su u Barseloni i videli smo da se sve radi isto kao i kod nas, samo{to, naravno, oni imaju ne{to bolju opremu pa se, recimo, kod njihmo`e raditi frontalni sinus, ali i kod nas je planirana nabavkaopreme, tako da o~ekujemo da }emo pro{iriti te operacije – ka`e drZoran Milosavljevi}.

Da je kvalitetan rad ove Slu`be prepoznat, potvr|eno je imen-ovanjem dr Milosavljevi}a za ~lana predsedni{tva ORL sekcijeSrpskog lekarskog dru{tva i ~lana predsedni{tvu novoformiranogudru`enja koje se odnosi na pedijatrijsku otorinolaringologiju.

Tokom ove godine valjevski otorinolaringolozi su uradili brojnepreglede i operacije.

- Ove godine smo imali 650 operacija, {to je u principu 110operacija po lekaru i to je ispunjen plan za ovu godinu, a za slede}uplaniramo deset odsto vi{e. Imali smo 30000 ambulantnih usluga i10200 usluga kod stacionarnih bolesnika, i kod ovih usluga planiramopove}anje. Kada su u pitanju oni svakodnevni pregledi, gra|ani namse najvi{e obra}aju zbog problema sa sluhom, ~esto su to i prehlade,{to bi zapravo trebalo da se ve}inom re{ava na primarnom nivou, aliupravo zbog toga {to mogu brzo da do|u do otorinolaringiologa, napreglede se ne ~eka, pa ve}ina ipak sti`e do specijaliste.

I u drugim slu`bama su le~eni brojni pacijenti iz celog sveta,ve}inom na{eg porekla, a razlozi su isti – kra}e liste ~ekanja, a jed-nak kvalitet usluga.

Dostupnije zdravstvene usluge

Zahvalnica za saradnju

Simpozijum glavnih sestara i babica, sestara i babica izprakse i profesora zdravstvene nege odr`an je po~etkom decem-bra na Tari, u organizaciji Udru`enja medicinskih sestara itehni~ara Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja. Iove godine je obra|en niz zna~ajnih tema koje je slu{alo ~etr-naestoro medicinskih sestara i tehni~ara iz Zdravstvenog centraValjevo. Ovaj simpozijum osta}e upam}en i po tome {to jena{im kolegama dodeljena zahvalnica za doprinos u kvaliteturada simpozijuma.

Portal „MDExplorer”Nedavno je pokrenut specijalizovani biomedicinski portal

“MDExplorer”, namenjen stru~njacima iz oblasti biomedicine iinterdisciplinarnih oblasti. @elja osniva~a je da se na ovaj na~inlekarima, specijalizantima, studentima i stru~njacima iz biomed-icine pru`e najnovije, najkvalitetnije i najrelevantnije informa-cije iz njihovih oblasti kao i popularizacija biomedicine me|umladim ljudima u regionu. Pored toga portal }e predstavljatikvalitetan izvor korisnih informacija o kongresima, seminarima,simpozijumima, predavanjima, grantovima itd. Na portalu jeanga`ovan ve}i broj nau~nih radnika kako iz zemalja biv{e SFRJtako i iz inostranstva. Tekstove za portal “MDExplorer” prila`ueksperti iz svojih oblasti, a me|u njima neretko i inostranistru~njaci koji su i globalno vode}i autoriteti u svojim oblastima,sa `eljom da se dostignu visoki standardi portala srodnih name-na u USA i EU. Vi{e podataka o portalu “MDExplorer” na adresiwww.mdexplorer.rs.

12 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

„Postupci u slu~aju lekarske gre{ke“ bilaje tema predavanja koje je odr`ano u decem-bru, u organizaciji podru~ne kancelarijeLekarske komore Srbije u Valjevu. O ovojtemi govorili su prof. dr Dragana Ignjatovi}Risti}, psihijatar, profesor Medicinskog fakul-teta u Kragujevcu i doc. dr \or|e Alempijevi}iz Medicinskog fakulteta Beograd, Instituta zasudsku medicinu.

- Ja najpre imam veliko zadovoljstvo da oovoj temi govorim kao klini~ar. Druga dobrastvar je inicijativa na{e Lekarske komore dasvom ~lanstvu ponudi ne{to {to je vrlo va`natema, o ~emu svi mi generalno imamo maloznanja i dosta strahova. Tre}a dobra namerajeste da se pri~i koju su dosta dugo pri~ali ljudikoji se bave neklini~kom medicinom, da sespoji i da neko ko je klini~ar i ko radi sa `ivimljudima u vrlo delikatnim situacijama govori izsvog ugla o tome. Moja poruka jeste danapravimo pri~u sa jedne druge strane, a to jeda se ne pla{imo i ne prizivamo na to {tastra{no mo`e da nam se dogodi, nego darazumemo {ta su na{e snage i {ta su te{ko}e una{em poslu, a da iz tog verovatno proisti~e idokazivanje odgovornosti, ali da je to isto sadr`ano u ovoj profesi-ji, kao {to je sadr`ano le~iti, izle~iti, u`ivati u lepotama svog posla.Dakle, ovim predavanjem smo osvetlili pri~u sa razli~itih strana inaglasili da je to sastavni deo na{eg posla, ali mi ve} to radimo, teneprijatnosti ne moraju da se dogode, ali ako se dogode da iza|emona kraj sa njima – objasnila je prof. dr Dragana Ignjatovi} Risti}.

Prisutne je na samom po~etku skupa pozdravio dr VladimirObradovi}, delegat ZC Valjevo u Skup{tini LKS. Ovo predavanjeje akreditovano od strane Zdravstevnog saveta Srbije, tako da suu~esnici dobili po ~etiri eksterna boda, a ina~e je bilo besplatno zasve ~lanove LKS.

Predavanje u organizaciji LKS

Lepa pri~a zabele`ena je jedne januarskeno}i u valjevskom porodili{tu, gde jede`urna ekipa primila majku ~ija beba nije

sa~ekala da do porodili{ta do|e, ve} je poro|ajobavljen u Domu zdravlja u Ose~ini. To nije prvi,a sigurno ni poslednji slu~aj, jer se poro|aji ~estode{avaju nepredvi|enim tokom, ali je zato jakova`na spremnost svih zdravstvenih radnika, bezobrzira kojom obla{}u medicine se bave da regajuu svakom trenutku.

Tako je dr Zagorka @ivanovi} pro{le no}ibila de`urni lekar u Domu zdravlja u Ose~ini, samedicinskom sestrom Vinkom Andri}. Oko jedansat posle pono}i primila je trudnicu, sa bolovima,spremnu da se u pratnji babice uputi u valjevskoporodili{te. Obavljeni su pregledi i zapo~etepripreme, ali beba nije htela da ~eka i svi sushvatili da }e poro|aj brzo biti zavr{en, tako da jeve} nakon dvadesetak minuta na svet je do{ao malide~ak. Dr Zagorka @ivanovi} je mlad lekar op{temedicine, u Ose~ini radi od 2009. godine. Kako jerekla, iako je kao lekar obu~ena da reaguje usvakoj situaciji, u prvom momentu joj nije ba{ biloprijatno, jer joj je to prvi poro|aj koji je trebalo da obavi, ali kadaje sve krenulo svojim tokom vremena za razmi{ljanje nije bilo i svese lepo zavr{ilo. Velika je stvar i to {to je u pitanju majka kojoj jeto osma beba i koja se hrabro pona{ala u okolnostima u kojima sena{la. U pratnji babice Ljiljane Milovanovi} majka i beba su stigleu porodili{te gde ih je primio dr Slobodan Gvozdenovi}. Obe sudobro, a majka Mira Mirosavi} jo{ uvek ne mo`e da veruje {ta sesve pro{le no}i de{avalo, kako je rekla, jednostavno je sve i{loprirodnim tokom i bez problema. Ova mlada `ena iz okolineOse~ine jedna je od retkih koje se opredeljuju za vi{e dece, {to jeza svako po{tovanje, rekla nam je da je oduvek `elela da ima veliku

porodicu, jer decu jako voli. Ima pet devoj~ica i tri de~aka, od kojihje jedan mali{an koji se te no}i rodio i kome se, kako nam je rekla,tata posebno obradovao. Ime }e mu dati bra}a i sestre, od kojihnajstarije dete ima 18, a najmla|e 5 godina. Oni }e najvi{e i brinu-ti o njemu, kako nam je mama rekla, podela poslova se podrazume-va u velikim porodicama, a starija deca preuzimaju brigu o mla|imai jedni na druge se oslanjaju. Svaka ro|ena beba predstavlja radost,kako za njihove mame i porodice, tako i za zdravstvene radnike, asvakako da je to bio poseban dan za zaposlene u Domu zdravljaOse~ina, jer sigurno je da se retko de{ava da se u domovima zdravl-ja za~uje prvi de~iji pla~.

Neobi~na no} u Ose~ini

13ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

To je bilo jedno sasvim obi~no decembarsko jutro, kolikoobi~no u jednoj bolnici mo`e biti. Zavr{ena je razmena smena uSlu`bi za unutra{nje bolesti i svi su se spremali da podnesu prveizve{aje na jutarnjem sastanku. Za dr Radu Nenadovi} taj sastanakje ipak bio ne{to druga~iji, trebalo je da se pozdravi sa svojimkolegama i ode u zaslu`enu penziju. Iako se spremala za taj dirljivtrenutak, kolege su je preduhitrile, tako da je umesto obi~nog sas-tanka, to bio skup ve}ine kolega te slu`be, ~ak i onih koji su bili udrugoj smeni ili na godi{njem odmoru. ^im je videla njihova lica,osmehe, postavljen sto sa najlep{im |akonijama koje su samipripremili, pregr{t cve}a, znala je da je ~itava priprema za ovaj

trenutak uzaludna. Uzbu|enje i suze su preovladali. A kako i ne bikada je u ovoj ustanovi provela ~itav radni vek, od 1972. godine.Bila je posve}ena svom poslu koji je oduvek `elela da radi.

- Jo{ kao student imala sam ljubav prema internoj medicini.Me|utim, kada sam po~ela da radim bila sam na odeljenju neurop-sihijatrije, a 1975. godine sam dobila `eljenu specijalizaciju, nakon~ega je usledila i u`a specijalizacija iz endokrinologije. Kada bihponovo bila morala da biram zanimanje, opet bi to bila internamedicina. Ovo je te`ak posao, tako da je tokom mog celog rada bilostresa i te{kih trenutaka, ali bez obzira na to divan je ose}aj pomo}ibolesnom ~oveku – ka`e dr Rada Nenadovi}.

Nemogu}e bi bilo prebrojati koliko pacijenata se susrelo sa drRadom Nenadovi}, ali je va`no naglasiti da su ti susreti, uprkosokolnostima i povodu, ostali upam}eni, uz neizmernu zahvalnostonih kojima je pomogla. A o zahvalnosti svedo~e i buketi cve}a kojisu ukrasili lekarsku sobu, a stigli su upravo od zahvalnih sugra|ana,koji su joj ~estitali odlazak u penziju.

- Ja jesam negovala jedan poseban odnos sa pacijentima, jersam u njima na prvom mestu videla ljude. Uvek sam polazila od togada je to ne~iji otac ili majka, brat ili sestra, i uvek sam se takopostavljala, prakti~no sam se poistove}ivala sa njima i njihovim sud-binama i pona{ala se kao da su moji. I nisam pravila razlike, svi ljudisu za mene isti. Pored mnogih sam provela i po celu no} kada je tre-balo, ali se sav umor i napetost zaboravi ukoliko se sve dobro zavr{i.

- Kolegama koji ostaju ovde `elim da poru~im da je `ivot prednjima, mladost je lepa sama po sebi i ceo svet je njihov. Treba `ivetii raditi ono {to ~ovek voli, {to mu pri~injava zadovoljstvo i {to gaispunjava. A ja znam da su moje kolege upravo iz tog razlogaizabrale ovaj poziv, a koliko su uspe{ni i kako se prema njemuodnose, najbolje ocenjuju pacijenti – naglasila je dr RadaNenadovi}.

U penziji je svakako ~eka smireniji `ivot, ali dr RadaNenadovi} }e nastaviti da izlazi u susret svima onima kojima njenapomo} bude potrebna, a nastavi}e da radi na sebi i da se edukuje,jer, kako je rekla, ova profesija nije samo radno opredeljenje, lekarje lekar celog `ivota.

Lekar je lekar celog `ivota

PenzioneriPro{le godine u penziju je oti{lo ukupno sedamnaestoro

kolega. Deo njih se odazvao tradicionalnom novogodi{njem prije-mu, gde su u razgovoru sa upravnicom i glavnom sestrom bolnicesumirali utiske iz svog radnog iskustva i prvih penzionerskih dana.@elimo im sve najbolje, a za uspomenu ostaje i zajedni~kafotografija.

ZdrAVSTVENIK pripremili:

PR agencija PRISTUP – PR slu`ba ZC ValjevoDejana Je{i}, Branko Petrovi}

IT slu`ba ZC Valjevo – Nikola Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate i pi{ete za na{e

glasilo

www.zcvaljevo.rs; Tel.: 295 372; pr@zcvaljevo.com

Zdravstveni centar Valjevo; Sin|eli}eva 6214000 Valjevo

Njegovo Preosve{tenstvo Episkop valjevski GospodinMilutin je u pratnji bolni~kog duhovnika RadomiraAleksi}a i svoga sekretara jero|akona Siluana Mraki}a na

Bo`i} posetio porodili{te, trinaest novoro|enih beba i njihovemame. Vladika se toplo i o~inski obratio majkama ~estitaju}i imovaj praznik. Episkop je uputio mudre i pou~ne re~i mladim majka-ma o daru materinstva koje obuhvata kako ~in ra|anja, tako jo{vi{e ono {to sledi kasnije, a to je odgajanje i vaspitavanje dece.O~inski bri`no vladika ih je posavetovao da svoju decu vaspitavajuu svetosavskom duhu, naglasiv{i da niko nema toliki uticaj narazvoj li~nosti deteta u njegovom najranijem detinjstvu kolikomajka, a time je i njena odgovornost ogromna. Episkop je jo{poru~io da su sada{nje majke, kao i one budu}e uzdanice i nada zana{ opstanak kao naroda. Zato ih je pozvao da i u ovim te{kim vre-menima nastave podvig materinstva i da im ove bebe koje su donelena svet budu tek po~etak, jer deca su najve}i dar i najve}a radost.Novim majkama vladika uru~io bo`i}ne ~estitke, dok je svu de~icudarivao po starom srpskom obi~aju.

Praznici su u valjevskoj bolnici sve~ano obele`eni, a intere-santno je da je prvi put, na inicijativu na{eg duhovnika RadomiraAleksi}a, na praznik Vavedenje organizovan pri~est u bolnici zazaposlene i hospitalizovane pacijente.

14 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Bo`i} u porodili{tu

Mali{anima koji su Badnji dan i Bo`i} provelina le~enju u bolnici uru~eni su paketi}i.Paketi}i su bili brojni, jer je pored onih

koje su pripremili sindikati Zdravstvenog centra, bilopaketi}a koje su obezbedili zaposleni u FilijaliPoreske uprave u Valjevu, {to je zaista divan gest.Najpre su se obradovala deca na Pedijatriji, potomna De~ijoj hirurgiji i na Infektivnom odeljenju. Nekisu se radovali jer su ipak na dan Bo`i}a mogli dabudu u svojim ku}ama, a neki su morali da ostanu,tako da im je ova pa`nja sigurno bila dragocena.Pakete su podelili predstavnici tri sindikata koji suorganizovali ovu akciju, a to su Sindikat medicinskihsestara i tehni~ara ZC Valjevo, Sindikat nemedicin-skih radnika ZC Valjevo i Sindikat zaposlenih uzdravstvu i socijalnoj za{titi Bolnice Valjevo.Podr{ku je dao i valjevski glumac Igor Ili}, a mali{aneje obi{ao i bolni~ki duhovnik Radomir Aleksi}.Sindikati su tradicionalno organizovali i podelu novo-godi{njih paketi}a za decu svojih ~lanova.

Darovi za najmla|e

Grupa pacijenata i zaposlenih na Odeljenju nefrologije sahemodijalizom, zajedno sa bolni~kim duhovnikomRadomirom Aleksi}em organizovala je posetu porodici

Stankovi} u selu Babina Luka, samohranoj majci sa ~etvoro maloletnedece i poluslepim dedom. Oni su odlu~ili da im, koliko je mogu}e,pomognu u te{koj situaciji u kojoj se nalaze. Za tu plemenitu akciju je~uo i Episkop valjevski Gospodin Milutin, koji se priklju~io posetiporodici Stankovi}, uru~io im pomo} i najavio nove aktivnosti.

Pre dve godine Marija, Marko, Darko i Rajko su ostali bez oca.@ive u te{kim uslovima, u ku}i punoj vlage, bez poda i kupatila.Njihov deda Bo`idar je oboleo od katarakte, tako da ga o~ekujele~enje, a o porodici brine majka Svetlana. Poklonima su se najvi{eobradovala deca, ali nova iznena|enja ih tek ~ekaju. Po{to sume{tani voljni da ozidaju kupatilo za ovu porodicu, Vladika Milutinje obe}ao da }e se uklju~iti u ovu akciju i obezbediti neophodne san-itarije. Za po~etak }e im prva materijalna pomo} koju su dobili bitidragocena. Pacijenti hemodijalize su na ovaj na~in pokazali da,uprkos nevolji koja je zadesila njih i njihovo zdravlje, imaju snage dapomognu i drugima, ~ime su dali pravi primer celokupnom dru{tvu.

Plemenita akcija