02 - DR - Spot, Terminska i Svop Kupoprodaja Deviza Na Deviznom Trzistu

7/23/2019 02 - DR - Spot, Terminska i Svop Kupoprodaja Deviza Na Deviznom Trzistu

http://slidepdf.com/reader/full/02-dr-spot-terminska-i-svop-kupoprodaja-deviza-na-deviznom-trzistu 1/25

Sadržaj

Sadržaj............................................................................................................... 1

Uvod................................................................................................................ 2

I.Devizno poslovanje i devizno tržište.............................................................4

1.Tekuće devizno poslovanje..........................................................................4

2.Davanje ovlašćenja bankama za izvršenje deviznog poslovanja..................6

3.Odluka o radu deviznog tržišta.....................................................................8

II.Kupoprodaja deviza....................................................................................10

1.Promptna (spot) kupoprodaja deviza ........................................................10

2.Terminska kupoprodaja deviza...................................................................11

2.1.Karakteristike terminske kupoprodaje deviza:........................................12

2.2.Terminske devizne transakcije ...............................................................133.SVOP operacije........................................................................................... 13

3.1.Karakteristike SVOP operacija:................................................................14

4.Rizici i način osiguranja od kursnog i kamatnog rizika...............................16

4.1.Valutni rizik............................................................................................. 17

4.2.Valutni svop............................................................................................17

4.3.Kamatni svopovi u različitim valutama....................................................19

5.Ekonomska analiza svopova......................................................................20

5.1.Valutni svop............................................................................................21

5.2.Kamatni svop..........................................................................................225.3.Ekonomska svrha....................................................................................22

III.Stanje u Srbiji ........................................................................................... 23

1.Uticaj kredit difolt svopova na kamatne stope u Srbiji...............................23



Diplomski rad

Uvod

Danas se za sva međunarodna finansijska tržišta može reći da su i devizna tržišta.Ako bi, recimo, postojala jedinstvena svetska valutna jedinica, devizne trgovine ne biuopšte ni bilo. Devizno ili internacionalno tržište novčanih sredstava na kome se vršikupovina i prodaja stranih sredstava plaćanja usklađuje ponudu i tražnju deviza i utvrđujekurs za devize koje su predmet međunarodnog poslovanja. Utvrđivanje deviznih kursevaregulišu centralne banke, koje se obavezuju da će na deviznom tržištu kupiti neograničenekoličine deviza ako se nude po donjem intervencionom kursu. Funkcionisanje deviznetrgovine uslovljeno je ne samo privrednim prilikama i ekonomskim odnosima pojedinihzemalja sa inostranstvom (čije bi valute mogle da budu predmet devizne trgovine), već istotako i prilikama koje vladaju u međunarodnoj monetarnoj i finansijskoj oblasti. Prilikomzaključivanja bilo kakvih deviznih poslova sa inostranim partnerima, neophodno je

proceniti da li je ugovorna valuta eventualni kandidat za devalvaciju ili revalvaciju.

Kupovina i prodaja deviza, odnosno inostranih sredstava plaćanja, vrši se po utvrđenimdeviznim kursevima. Ponuda i tražnja deviza na deviznim tržištima međusobno suuslovljene. U vezi sa tim, od posebnog značaja za međunarodne finansijske tokove suodnosi koji se formiraju na tri najveća međunarodna finansijska tržišta – američkom ( New

York ), evropskom ( London, Frankfurt, Paris) i japanskom (Tokyo).

Savremeni sistemi tehničkih veza i međusobnog komuniciranja omogućuju stalno prisustvo predstavnika banaka na svim značajnim deviznim tržištima, što ove lokalne podsisteme povezuje u jedinstven sistem svetskog deviznog tržišta. Osnovu deviznihtržišta i trgovanja devizama predstavljaju međunarodna trgovinska razmena i kretanje

finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu. Međunarodna devizna tržišta obuhvatajutrgovanje svim svetskim valutama (koje imaju punu konvertibilnost). Procena veličineobima prometa deviznog tržišta moguća je na bazi posmatranja ukupnog obima trgovinskerazmene (uvoz, izvoz, investicije) i deviznih rezervi kod centralnih banaka pojedinihdržava.

Osnovne operacije na deviznim tržištima su:

a) promptna (spot) trgovina devizama – to su poslovi kod kojih se plaćanjadeviza izvršavaju najkasnije u roku od dva radna dana od zaključenja ugovora okupoprodaji deviza ili s datumom izvršenja dva radna dana od dana zaključenja

kupoprodajnog ugovora.

b) obična terminska kupoprodaja deviza (outright deal ) – podrazumevakupoprodaju deviza na taj način što se plaćanje obaveza po ugovoru izvršava određenogdana, tj. na određeni termin u budućnosti; razlika za koju je kotirana valuta jača u odnosuna baznu naziva se diskont, a razlika za koju je kotirana valuta slabija od bazne valutenaziva se premijum; terminski kursevi se izračunavaju na osnovu dodavanja premijuma,odnosno oduzimanja diskonta od promptnog kursa valuta koje se kotiraju na deviznomtržištu. Terminska kupovina i prodaja deviza jeste kupovina i prodaja za dinare s rokomizvršenja na određeni dan izvan datuma spot valute (uključuje termine kraće od spota -

„forward outright“ i termine duže od spota - „forward“).

2



Diplomski rad

c) mešana – vezana promptna i terminska kupoprodaja deviza – ili svap devizni

poslovi; operacije koje podrazumevaju dve istovremene kupoprodaje deviza; terminskikurs je obicno nizi; razlika između kurseva po kojima su zaključeni ovi poslovi predstavljasvap (maržu), koja se izrazava u poenima ( points); ovde se partneri dogovaraju o dvakursa: o promptnom – koji je vazeći/aktuelni kurs na tržištu, i o kursu na termin – kome jetakođe (kao i čitavoj kalkulaciji svap aranžmana) osnovica zapravo promptni kurs; svaparanžmani znače promptnu kupovinu jedne valute uz njenu istovremenu prodaju naodređeni termin. Svop kupovina i prodaja deviza jeste kupovina i prodaja deviza za

dinare kad se istovremeno ugovaraju dva različita posla - i to spot prodaja deviza za dinareu istovremenu terminsku kupovinu tih deviza za dinare, odnosno spot kupovina deviza

za dinare uz istovremenu terminsku prodaju tih deviza za dinare.

Što se tiče učešća pojedinih operacija na deviznim tržištima, smatra se da oko 50%deviznog prometa na tržištu čine poslovi promptnih kupoprodaja deviza. U ukupnojrazmeni na deviznim tržištima, najveći obim trgovine devizama jeste trgovanje saameričkim dolarima, preko kojih se odvija najveći deo te razmene. Od nedolarskih valuta,najveći obim trgovine otpada na evro, englesku funtu i japanski jen.

U ovom radu biće predstavljeni uslovi i načinu rada deviznog tržišta propisanog dase na deviznom tržistu obavlja spot, i terminska i svop kupovina i prodaja deviza.

Diplomski rad „Spot, terminska i svop kupo-prodaja deviza“ ima tri celine.

Prvu celini diplomskog rada čine upoznavanje sa deviznim poslovanjem i deviznimtržištem. Devizno tržište je mesto na kojem se prodaju i kupuju devize. Devize su

potraživanja koja glase na inostrana sredstva plaćanja. Najveće devizno tržište je u

Londonu, i mada se u skoro svim glavnim gradovima zemalja sveta nalaze devizna tržišta,ona koja su najznačajnija su u Njujorku, Tokiju, Fankfurtu i Singapuru. Na tržištima se

posluje 24 sata u toku dana, što je moguće zbog časovnih razlika, koje postoje na različitimtržištima.

Drugi celinu je okosnica dilomskog rada. Svop poslovi predstavljaju kombinacijuspot i terminskih poslova. Podrazumevaju istovremenu spot kupovinu deviza i terminsku

prodaju deviza ili, obrnuto, spot prodaju i terminsku kupovinu deviza. NBS obavlja svoptransakcije sa poslovnim bankama: pri svop prodaji deviza, NBS prodaje devize poslovnoj

banci za dinare, pri čemu poslovna banka ima obavezu da nakon određenog roka proda

devize NBS po unapred određenom kursu; pri svop kupovini deviza, NBS kupuje devizeod poslovne banke, pri čemu preuzima obavezu da nakon određenog vremena proda devizeistoj poslovnoj banci po unapred određenom kursu. O ovome će biti reći u drugom delu -spot, terminsku i svop kupoprodaju deviza na deviznom tržištu.

Niko sa sigurnošću ne može da predvidi promene deviznog kursa. Ako jenemoguće predvideti kretanje deviznog kursa, onda je potrebno da vidimo šta je moguće

uraditi da bi smo se zaštitili od rizika promene deviznog kursa. Uticaj kredit difolt svopovana kamatne stope u Srbiji predstavljeno je kroz treću oblast.

3



Diplomski rad

I. DEVIZNO POSLOVANJE I DEVIZNO TRŽIŠTE

1. Tekuće devizno poslovanje

Zakon o bankama uređuje osnivanje, organizaciju i poslovanje banaka, odnos

banaka sa klijentima, način upravljanja bankama, kontrolno-nadzornu ulogu Narodne banke Srbije i način prestanka rada banaka. Prema Zakonu, banka je definisana kaoakcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne

banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove. Banke su ovlašćene da vrše statusne promene (spajanje banaka i pripajanje) Zakon o bankama određuje i pojam strane banke, potom značenje većeg broja pravnih pojmova kao što su filijala, predstavništvo,regulatorno telo depozit, kredit, matično društvo pravnog lica, zavisno društvo pravnog lica

bankarska grupa, bankarski holding. Osnovne odredbe Zakona, kojim se uređuju privrednadruštva, primenjuju se i na banke, ako nisu u suprotnosti sa odredbama Zakona o bankama.Banka može obavljati i devizne, devizno-valutne i menjačke poslove, poslove platnog

prometa, poslove s hartijama od vrednosti brokersko-dilerske, garancijske i druge poslove.

Zakon o Narodnoj banci Srbije, utvrđuje brojne i raznovrsne funkcije:

1. utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku,

2. samostalno vodi politiku kursa dinara i uz saglasnost Vlade utvrđuje režim kursadinara,

3. čuva i upravlja deviznim rezervama,4. izdaje i oduzima dozvole za rad banaka, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti njihovog

rada.

Problematika normativnog uređivanja deviznog poslovanja oduvek je bilasvojevrstan izazov kako za eksperte, tako i za svaku izvršnu vlast. Naročito za one koje sedeklarišu kao reformske. Razloga za to svakako je više, a neki od najupečatljivijih su,svakako, činjenice da se ovim aktima zadire u međunarodni platni promet, čime na

površinu izlaze kolosalni problemi kakvi su spoljnotrgovinski i platno bilansni deficit. Ako još spomenemo strane direktne investicije kao uslov bez koga se ne može na evropsku

privrednu trasu, onda tvrđenje sa početka teksta dobija još više na značaju.

4



Diplomski rad

Zakona o deviznom poslovanju1 koji je usvojen u Vladi Republike Srbije trebalo bida olakša devizni platni promet, da otkloni uska grla prethodnog zakona iz 2002. godine, ida na svaki način pokuša da izvrši simbiozu sa praksom.

Devizno poslovanje obuhvata plaćanje i naplatu po poslovima uvoza, izvoza i

drugim poslovima sa inostranstvom, kao i sve poslove kojima je zajednički imenitelj da seobavljaju u ino sredstvima plaćanja. Sva plaćanja koja se obavljaju sa inostranstvommoraju se vršiti preko deviznog računa. Devizni račun se može otvoriti kod poslovne

banke koju sam privredni subjekt izabere, pri čemu nije obavezno da to bude banka kodkoje ima otvoren žiro račun. Takođe, svaki privredni subjekt može imati više deviznihračuna, odnosno može ga otvoriti za svaki pojedinačni pravni posao.

Tekući poslovi

Pod tekućim poslovima u smislu Zakona o deviznom poslovanju podrazumevaju sesvi poslovi kojima nije cilj plasman kapitala. Plaćanja i prenosi po osnovu tekućih poslova

obuhvataju:

1. Plaćanje po osnovu spoljnotrgovinskih poslova sa rokom do 180 dana

2. Plaćanje po osnovu dela glavnice i kamate na kredite

3. Povlačenje direktnih investicija, i prenos neto dobiti po osnovu investicija idrugih ulaganja.

Kapitalni poslovi

Kapitalni poslovi jesu poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je, prevashodno, namena prenos kapitala. U kapitalne poslove spadaju: Kreditni poslovi,Depozitni poslovi, Ulaganja u nekretnine, Plasmani po osnovu zaključivanja ugovora oosiguranju, Poslovi sa kratkoročnim i dugoročnim hartijama od vrednosti, Poslovi sainvetsicionim fondovima i drugim formama institucionalnih investitora, Direktneinvesticije.

Što se tiče direktnih investicija, treba reći da ne postoje nikakve prepreke zaslobodan unos sredstava po osnovu ovih investicija ukoliko se izmire sve obaveze premafiskusu. Plaćanje po osnovu vlasništva nad nekretninama moguće je samo po uslovimareciprociteta sa zemljom u kojoj se ulaganje vrši. Što se tiče plaćanja koja su vezana za

kratkoročne i dugoročne hartije od vrednosti, ovde je od presudne važnosti uloga same Narodne Banke Srbije. Tako plaćanje radi kupovine kratkoročnih hartija od vrednostimogu da vrše samo ovlašćene banke uz blagonaklonost Narodne Banke Srbije. Što se tičenerezidenata oni ne mogu vršiti plaćanje radi kupovine kratkoročnih hartija od vrednosti nadomaćem tržištu.

Devizno tržište

Pod deviznim tržištem zakonopisac podrazumeva mesto na kome se promećudevize i efektivni strani novac. U vidu kategoričkog imperativa je određeno da se prometovih instrumenata može isključivo vršiti samo na deviznom tržištu. Ova prodaja se može

vršiti neposredno ili posredno. Neposredno se prodaja vrši na sledeće načine:1 Zakon o deviznom poslovanju Sl. glasnik RS“, br. 62/06.

5



Diplomski rad

* između banaka ovlašćnih za kupoprodaju

* između ovlašćenih banaka i rezidenata

* između ovlašćenih banaka i nerezidenata

* između poslovnih banaka* između rezidenata ovlašćenih za obavljanje menjačkih poslova, banaka, i

ovlašćenih banaka.

Na sastanku međubankarskog deviznog tržišta kao modaliteti kupoprodaje se javljaju:

prodaja između ovlašćenih banaka

prodaja između ovlaščenih banaka i Narodne Banke Srbije.

Što se tiče tehnika prodaje, izdvajaju se promptna tehnika i terminska kupoprodaja.Promptna kupovina ili prodaja deviza jeste tehnika kod koje je rok izvršenja obaveza kraćiod dva radna dana od dana zaključivanja ugovora. Terminska kupovina, odnosno prodajadeviza jeste takva vrsta posla kod koga je rok izvršenja ugovora duži od dva radna dana oddana zaključenja ugovora o kupoprodaji.

Menjačke poslove po slovu zakona može da obavlja Narodna Banka Srbije, poslovne banke i pravna lica koja su registrovana za obavljanje menjačkih poslova i kojaimaju ovlašćenje od centralne banke da mogu da vrše navedene poslove. Kurs dinara će sei ubuduće određivati slobodnom igrom ponude i tražnje, a za potrebe računovodstva istatistike primenjivaće se zvaničan srednji kurs NBSa. Kod carina i drugih uvoznihdažbina takođe će se primenjivati zvaničan srednji kurs.

2. Davanje ovlašćenja bankama za izvršenje deviznog poslovanja

Na liniji liberalizacije deviznih transakcija koja je uvedena prilikom donošenjavažećeg Zakona o deviznom poslovanju, uvedena je mogućnost korišćenja novih oblikafinansiranja spoljnotrgovinskih poslova, naime kupovina potraživanja i dugovanja odstrane banaka i drugih pravnih lica. Ova rešenja, imajući u vidu teškoće sa kojima se

privredni subjekti suočavaju pri obezbeđenju potrebnih obrtnih sredstava za povećanjesvoje proizvodnje ili otpočinjanje novih proizvodnih programa, omogućiti brži i jeftiniji

pristup dodatnom finansiranju, što je u funkciji daljeg dinamiziranja privredne aktivnosti u

zemlji.Članom 2. tačka 3. Zakona o deviznom poslovanju2 Banka je akcionarsko društvo

sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne poslove i kreditne poslove a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Pod bankom, u smislu ovog zakona, smatra se i banka koja ima ovlašćenje Narodne bankeSrbije za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom.

Narodna banka Srbije (NBS) organizuje sastanak Međubankarskog deviznogtržišta (MDT-a), koji se održava svakog radnog dana u 14.30 časova.

2 "Sl. glasnik RS", br. 62/2006

6



Diplomski rad

Na sastanku MDT-a mogu učestvovati banke i NBS, koji međusobne odnose u vezis tim sastankom regulišu ugovorom.

Na sastanku MDT-a može se kupovati i prodavati samo evro.

Banke su dužne da NBS elektronski, u skladu sa uputstvom kojim su uređeni izrada

i elektronsko dostavljanje podataka NBS, svakog radnog dana do 12.30 časova dostavljaju propisane podatke (o pokazatelju deviznog rizika, o spot i o terminskoj kupo-prodajideviza i efektivnog stranog novca, itd.) za prethodni i tekući radni dan.

Banke su dužne da, za tekući radni dan, izveštaj o neposrednoj spot prodaji drugoj banci i spot kupovini od druge banke deviza i efektivnog stranog novca koje su zaključenedo 13.00 časova– dostave NBS do 14.00 časova, na propisanim obrascima.

Prema banci koja u izveštajima dostavi netačne podatke, NBS preduzeće mere predviđene Zakonom o bankama. Banke mogu učestvovati na sastanku MDT-a, odnosno

mogu kupovati i prodavati devize na tom sastanku pod uslovom da im pokazatelj deviznogrizika na kraju prethodnog radnog dana nije veći od 30%.

Banka, koja ne ispunjava propisane uslove (kreditna nesposobnost, nelikvidnost, isl.) ne može učestvovati na sastanku MDT-a.

Sastanak MDT-a organizuje se u obliku fiksing sastanka – u elektronskoj formi.

Banke mogu, umesto navođenja visine kursa, naznačiti da nameravaju da kupe ili prodaju devize po najpovoljnijem kursu koji se postigne na sastanku MDT-a.

Na sastanku MDT-a, ukrštanjem ponuđenih kupovnih i prodajnih kurseva, formira

se fiksing kurs dinara prema evru, na nivou na kome je moguće obaviti najveći obim prijavljenih kupovina i prodaja.

Tako formirani kurs dinara primenjuje se na sve kupovine i prodaje evrazaključene na sastanku MDT-a. Ako na sastanku MDT-a nema prijava ni na strani tražnjeni na strani ponude, odnosno ako se sastanak MDT-a ne može održati usled više sile –

NBS će fiksing kurs formirati na nivou tog kursa formiranog na poslednjem održanomsastanku MDT-a. Ako je najviši limitirani kurs za kupovinu evra ispod najnižeglimitiranog kursa za prodaju evra, a pri tom nije naznačena nijedna namera, fiksiranjekursa vrši se na nivou aritmetičke sredine između ova dva kursa, bez mogućnosti da se

obavi ijedna kupoprodaja evra na tom nivou. Ugovori o kupovini i prodaji evra na sastankuMDT-a u elektronskoj formi smatraju se zaključenim u trenutku formiranja fiksing kursa i

potvrđuju međusobnom razmenom SWIFT poruka MT 299 između kupca i prodavca, kao iizmeđu kupca i lica koje rukovodi sastankom MDT-a i između prodavca i lica kojerukovodi sastankom MDT-a.

Kupac deviza na sastanku MDT-a – banka dužna je da prodavcu deviza – banci,odnosno NBS plati naknadu za prodaju deviza na tom sastanku, i to u visini naknadeutvrđene propisom kojim se uređuje jedinstvena tarifa po kojoj NBS naplaćuje naknadu zaizvršene usluge.

Na početku narednog radnog dana od dana zaključenja poslednjeg sastanka MDT-a, NBS utvrđuje zvanični srednji kurs dinara prema evru.Na osnovu tako formiranog kursa

7



Diplomski rad

NBS, primenom principa pravilno ukrštenih kurseva – istovremeno utvrđuje zvaničnesrednje kurseve dinara prema drugim valutama utvrđenim odlukom NBS kojom su

propisane vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznomtržištu. Listu zvaničnih srednjih kurseva dinara za napred navedene valute overavaovlašćeno lice. Ova lista se objavljuje odmah nakon formiranja i primenjuje od 8.00 časovatog radnog dana do objavljivanja naredne kursne liste. Zvanični srednji kursevi dinarautvrđeni na napred navedeni način primenjuju se za potrebe statistike i knjigovodstva.Zvanični srednji kursevi dinara utvrđeni poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodinedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina – primenjuju se naobračun carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa zakonom kojim se uređuju carine.

Zvanični srednji kursevi dinara formirani na napred navedeni način istovremeno susrednji kursevi dinara za devize kojima trguje NBS. Kupovni i prodajni kursevi NBS zadevize i kupovni i prodajni kursevi NBS za efektivni strani novac kojim trguje NBS– formiraju se oduzimanjem, odnosno dodavanjem marži za devize i efektivni strani novac uodnosu na srednje kurseve dinara za navedene devize, pri čemu visinu marži utvrđujeguverner. NBS, istovremeno s formiranjem liste zvaničnih srednjih kurseva dinara, formirasvoju kursnu listu za devize i za efektivni strani novac, koju objavljuje i primenjuje od 8.00časova tog radnog dana do objavljivanja naredne kursne liste za devize i za efektivni straninovac.

Ukupni obim transakcija na deviznom tržištu, mlrd. USD

3. Odluka o radu deviznog tržišta

Devizno tržište predstavlja susretanje ponude i tražnje deviza. Devize jesu potraživanja izražena u inostranim novčanim valutama (čekovi, depozit, menice). Nadeviznom tržištu se obavljaju poslovi kupoprodaje domaće valute za devize, kupoprodaja

jedne vrste deviza za drugu, trgovanje kratkoročnim hartijama od vrednosti, poslovi zaštiteod deviznog rizika i kao mnogobrojni drugi poslovi. Na njemu se utvrdjuje devizni kurs iupravlja se deviznim rezervama. Osnovna pravila funkcionisanja deviznog tržišta i tržištaroba i usluga skoro da su ista, samo što je predmet razmene različit. Međutim, razlike

postoje, a one proizilaze kako zbog nastanka deviznog tržišta, tako i od načina njegovog

8



Diplomski rad

funkcionisanja i motiva njegovih aktera. Cilj ovog tržišta je održavanje optimalnog nivoalikvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sainostranstvom.3

Devizno tržište funkcioniše kao globalno tržište koje povezuje sva devizna tržišta u

svetu. Pojedinačno posmatrano najrazvijenja su devizna tržišta u Londonu (preko 30%ukupne dnevne trgovine devizama) i devizno tržište u New Yorku (20% učešća globalnetrgovine devizama).

Najveće učešće u međunarodnim deviznim transakcijama ima američki dolar. Kakosvaka transakcija na deviznom tržištu obuhvata dve valute, procentualni udeo trgovinesvake valute se posmatra u odnosu na 200. Tako je učešće dolara 90%, a nakon dolara sledievro (37%), jen (20%), funta stelinga (16%), švajcarski franak (6%), australijski dolar (5%).

Devizno tržište ima veliki značaj u finansijskom sistemu svake zemlje. Ono

predstvavlja vezu nacionalne privrede sa međunarodnim okruženjem. Omogućava inesputano obavljanje platnog prometa, kao i održanje međunarodne likvidnosti zemlje.

Na osnovu člana 38. stav 4. i člana 41. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju(„Službeni glasnik RS“, br. 62/2006), guverner Narodne banke Srbije donosi odluku ouslovima i načiinu rada deviznog tržišta.4

Odlukom se propisuju uslovi i način rada deviznog tržišta, kao i način formiranjazvaničnog srednjeg kursa dinara prema stranim valutama. Na deviznom tržištu mogu sekupovati i prodavati devize i efektivni strani novac u skladu sa odlukom Narodne banke

Srbije kojom se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koji se kupuju i prodajuna deviznom tržištu.

Na deviznom tržištu obavlja se spot, terminska i svop kupovina i prodaja deviza,kao i kupovina i prodaja deviza s datumom izvršenja kraćim od spot valute. Spot kupovinai prodaja deviza, u smislu ove odluke, jeste kupovina i prodaja deviza za dinare s datumomizvršenja dva radna dana od dana zaključenja kupoprodajnog ugovora, odnosno danatrgovanja (spot valuta).

Terminska kupovina i prodaja deviza, u smislu ove odluke, jeste kupovina i prodajadeviza za dinare s datumom izvršenja na određeni dan posle spot valute.

Svop kupovina i prodaja deviza, u smislu ove odluke, jeste istovremeno ugovaranjekupovine deviza za dinare i prodaje deviza za dinare s različitim datumima izvršenja.

Poslovi kupovine i prodaje deviza i efektivnog stranog novca između učesnika nadeviznom tržištu mogu se obavljati elektronski, telefonom i telefaksom, kao i u direktnomkontaktu prisutnih lica.

3 Berze i berzansko poslovanje, Grupa autora, Visoka poslovna škola Čačak 4 "Službeni glasnik RS", br. 34/2009, 20/2010, 36/2010 i 40/2010

9



Diplomski rad

II. KUPOPRODAJA DEVIZA

1. Promptna (spot) kupoprodaja deviza

Promptna ili kasa ili spot kupoprodaja deviza označava sporazum kupaca i

prodavaca da će sve međusobno ugovorene kupoprodajne obaveze izvršiti u roku odmah, pod čim se nedvosmisleno podrazumeva rok od dva radna dana od dana zaključenja posla.

Kod zaključenja promptne kupoprodaje deviza kupac i prodavac utvrđuju iznose uobe valute, koje su predmet posla, promptni kurs po kome će se kupoprodaja izvršiti,

banku kod koje će prodavac doznačiti jednu valutu kupcu, banku kod koje će kupacdoznačiti drugu valutu prodavcu kao i valutu - dan kada će se obe doznake izvršiti. U ovoj

poslovnoj transakciji postoji samo jedan riziko, a to je rizik neizvršavanja doznake. Kupackoji doznači prodavcu kupoprodajni iznos izložen je riziku da od prodavca na svoj kontokod banke ne dobije kupljeni novac i obrnuto.

Promptna kupoprodaja deviza-kupac i prodavac utvrđuju:

1. iznose obe valute koje su predmet posla

2. promptni kurs po kome će se kupoprodaja izvršiti

3. banku kod koje će prodavac doznačiti dolare kupcu

4. banku kod koje će kupac doznačiti nemačke marke prodavcu

5. kao i dan kada će se obe doznake izvršiti

Osnovna orijentacija za kupoprodajni kurs i kupcu i prodavcu su:

» promptni kurs dolara za marku» kamatne stope za tromesečne dolare i marke.

Za potpuni uspeh poslovne operacije ostaje da se razreši još i kamatni rizik odnosno da se eliminiše šteta koja može nastati po osnovu razlike u kamati na dolare imarke.

U ovoj poslovnoj transakciji postoji rizik neizvršavanja doznake. Kupac kojidoznači prodavcu kupoprodajni iznos izložen je riziku da od prodavca na svoj konto kod

banke ne dobije kupljene dolare i obrnuto.

Obezbeđenje od ovog rizika se ostvaruje putem utvrđivanja maximalnog obima posla deviznih kupoprodaja sa jedne strane, i međusobnom razmenom jednog odinstrumenata obezbeđenja plaćanja između poslovnih partnera sa druge strane.

Osnovna razlike izmedju promptne i terminske kupoprodaje devizaje neizvršavanjedoznake odmah već na određeni rok i kamatni i kursni riziko.

Najveći deo tansakcija se obavlja spot jer je u interesu i prodavca i kupca da setransakcija odmah izvrši. Na spot tržištu transakcije se izvršavaju u roku od dva dana oddana kada je ugovor zaključen.

Devize mogu da se kotiraju na dva načina:

broj jedinica domaće valute za jedinicu strane valute;

10



Diplomski rad

broj jedinica strane valute za jedinicu domače valute.

Najveći broj deviznih tržišta u svetu kotiranje vrši na prvi način.

U Francuskoj S(Frf/USD) = 7Frf znači da je potrebno dati 7 Ffr da bi se kupio 1USD.

U Nemačkoj S(EURA/USD)=1,69EURA.Ako se želi da se zna koliko je potrebno da se kupi Ffr ili DEM onda,

S(USD/Ffr)=1/Ffr/USD=1/7=0,14USD ili

S(USD/EURA)=1/EURA/USD=1/1,69=0,59USD

Pri čitanju kursnih lista koje se objavljuju u dnevnim časopisima ilispecijalizovanim finansijskih časopisima, mora se poznavati način kotiranja, kako bi seizbegle moguće greške.

Tabela 1. Dolar spot forward prema dolaru

Dnevni 1 mesec 3 meseca 1 godina

high low kurs %P/D kurs %P/D kurs %P/D

Austrija (Sch) 11.8590 11,7680 11,7988 2,3 11,7658 1,9 11,622 1,7

Belgija (Bfr) 34,7100 34,570 34,628 2,3 34,5235 2,0 34,05 1,9

Danska (Dkr) 6,4043 6,3637 6,3853 1,5 6,3765 1,0 6,3207 1,1

Francuska (Frf) 5,6390 5,6119 5,6177 2,4 5,083 2,0 5,0155 1,8

Nemačka (EURO) 1,6832 1,6727 1,6769 2,4 1,6717 2,0 1,6482 1.9

Grčka (Dr) 282,440 280,890 292,98 -5,9 285,685 -5,8 295,385 -4,9

Italija (L) 1666,80 1685,20 1660,25 2,6 1655,15 2,1 1632,6 1,9

Holandija (Fl) 1,8960 1,8852 1,8899 2,4 1,884 2,0 1,8575 1,9V.Britanija (£) 1,6785 1,6721 1,6728 0.8 1,6703 0,9 1,6683 0,3

Izvor: Financial Times

Ono što je važno imati u vidu i znati je da je kotiranje deviznih kurseva uvek simetrično. To znači da na primer, kupovanje franka za dolare mora da bude po istomkursu kao i prodavanje franaka za dolare.

2. Terminska kupoprodaja deviza

Na deviznim tržištima se ugovaraju transakcije koje se ne izvršavaju u roku od dva

radna dana po njegovom zaključenju, već se ugovara da transakcija bude izvršena jednogdana u budućnosti. Takvi ugovori se nazivaju terminskim ( forvard ) ugovorima. Kurs iiznos se ugovara danas sa plaćanjem koje će biti izvršeno u budućnosti. Iako budući danmože da bude bilo koji dan u budućnosti, konvencija je da se terminski kursevi ugovarajusa rokom plaćanja od 30, 60, 90 i 180 dana. Terminski kurs može da bude ugovoren sa

premijom (kada se očekuje rast kursa), odnosno, uz diskont (kada se očekuje pad kursa).

Postoje dve metode da se izrazi terminski devizni kurs:

outright, odnosno kada se terminski kurs kotira na sličan način kao i spot kurs;

drugi metod je kada se terminski kurs izražava kao premija ili diskont u odnosu naspot kurs i tako izražen terminski kurs se još naziva svop devizni kurs.

11



Diplomski rad

Terminski ukršteni kursevi ( forvard cross rate) se izračunavaju na isti način kao ispot cross rate. Terminsko devizno tržište je ograničeno na ključne svetske valute. Glavniakteri na njemu su banke koje žele da ojačaju svoje pozicije i zbog toga ulaze u terminske

poslove. Drugi razlog može da bude onaj kada postoje razlike u kamatnim stopama i kadase na terminskom tržištu ugovorima ostvaruju premije ili diskonti koji su veći od razlikakoje postoje medu kamatnim stopama. Ono što predstavlja zajedničku osobenost i najčešćiuzrok zaključenja terminskih poslova je da se u komercijalnim transakcijama izbegnuneizvesnosti koje postoje zbog volatilnosti kretanja deviznih kurseva.

Kod terminske kupoprodaje deviza osim rizika neizvršavanja doznake, postoje jošdve dodatne vrste rizika: kamatni i kursni riziko koji su mnogo značajni i važniji, pa samimtim i obezbeđenje od ovih rizika je mnogo kompikovanije. To zajedno sa neizvršavanjemdoznaka odmah, već na određeni rok, je i osnovna razlika između promptne i terminskekupoprodaje deviza, obzirom da su svi ostali elementi kupoprodajne zaključnice slični.

Osnov za postojanje kamatnog rizika nalazi se u činjenici da je kamatna stopa naisti rok za različite valute različita.

Ova razlika u kamatnim stopama na različite valute, a za isti vremenski periodstručno se naziva „indiferentna kamatna marža“. Indiferentna kamatna marža koja uinternacionalnoj trgovini novcem nije posledica neke vrste komotnijeg ponašanja dileraodnosno trgovca novcem i devizama već rezultat niza ekonomskih,finansiskih i deviznihfaktora.

Terminski kurs (ugovorena kupoprodajna cena) za određenu devizu razlikuje se odvažećeg promptnog kursa za istu valutu, samo u retkim slučajevima oni su identični.Kada

je terminski kurs niži od promptnog kursa to je rezultat razlike u kamatnim stopama. Tarazlika u kamatnim stopama naziva se „PIP“ ili „POEN“ i predstavlja polaznu osnovu zasvaku vrstu pregovora o ceni-kursu između kupca i prodavca u jednom terminskom poslu.Kursni pip= promptni kurs x razlika u godišnjim kamatnim stopama x vreme terminskog

posla podeljeno sa 1.200 (kada su meseci u pitanju).

Ako je terminski kurs < promptnog , tada govorimo o deportu odgovarajućeterminske devize. i obrnuto, ako postoji kursni dodatak, terminska deviza ima report.

2.1. Karakteristike terminske kupoprodaje deviza:

1. utvrđivanje i identifikacija roka. U poslove terminske kupoprodaje devizaspadaju svi poslovi čiji rok izvršenja nije spot, odnosno dva radna dana nakon zaključenja

posla. To dalje znači da je za svaki terminski posao od izuzetnog značaja utvrđivanje iidentifikacija roka. Pri tom taj rok može biti jedan ili dva dana pre SPOTA (tada se radi otzv. kupoprodaji deviza sa rokom izvršenja kraćim od dva dana) ili jedan ili više dana-meseci od SPOT-a ( tada se radi o pravoj terminskoj kupoprodaji deviza sa rokomizvršenja dužim od dva dana). Znači rokovi dospeća se računaju od SPOT pa nadalje.

2. izračunavanje terminskog kursa u jednom kupoprodajnom terminskom deviznom poslu se vrši tako što se promptni kurs smanjuije ili povećava za određen broj poena koji

predstavljaju vrednost kamatne razlike za isti perid vremena. Poeni se oduzimaju od kursa

12



Diplomski rad

valute koja za isti vremenski period ima veću kamatu i dodaju se valuti koja za istivremenski period ima manju kamatu.

3. Osnovna svrha bankarskih operacija sa terminskom kupoprodajom deviza jezaštita od kursnog rizika.

Kada je terminski posao i za kupca i za prodavca optimalni realizovan i od kursnogi kamtnog rizika obezbeđen, i dalje ostaje rizik neplaćanja, odnosno rizik neizvršavanjaobaveza doznaka od strane kupca ili prodavca. Ovaj riziko stručno se naziva „bonitetniriziko“. Tada dolazi do značajnog gubitka na troškovima, iz kojih razloga se radiobezbeđenje od eventualnog rizika boniteta, razmenom instrumenata obezbeđenja

potraživanja.

2.2. Terminske devizne transakcije

Jedan od najefikasnijih i najčešće korišćenih oblika osiguranja od kursnog rizika,

je kupovina, od strane neposrednih učesnika na internacionalnom tržištu novca, jednevelute drugom valutom, stim što će isporuka biti:

A: na tačno utvrđen datum-fiksan termin po ceni odnosno terminskom kursu koji seutvrđuje na dan zaključenja ugovora

B: do jednog budućeg datuma (untar roka) - ( u ovom momentu nepoznatom) i to po ceni odnosno terminskom kursu koji se utvrđuje na dan zaključenja ugovora.

Prvi aranžman je poznat kao neposredni terminski ugovor: gde ugovorene strane preuzimaju obavezu da po utvrđenom kursu razmene dogovorene iznose različitih valutana jedan određeni dan u bidućnosti.

Drugi aranžman poznat kao terminski ugovor sa opcionim datumom ( što ne trebamešati sa valutnom opcijom) omogućava da isporuka ugovorenih iznosa valute budeizvršena ili u tranšama ( u zavisnosti od dogovorenog minimuma) ili u celosti u bilo kojevreme unutar roka, neka dva buduća datuma. Terminski ugovor sa opcionim datumom jenaročito koristan u situacijama kada nije moguće predvideti raspoloživost valute koja treba

biti isporučena sa apsolutnom tačnošću ili kada se može promeniti datum kada će željenavaluta biti potrebna.

Visina terminskog kursa nije od značaja i nema nikakvu vrednost na stanje i prognozu

deviznih kurseva u budućnosti. Razlika između promptnih i terminskih kurseva utvrđena jerazlikama u kamatnoj stopi i dok su terminki kursevi za neke valute iznad za druge će bitiispod promptnog kursa. Kada je terminski kursa za neku valutu ispod promptnog kursaonda je to odraz relativno visokih kamatnih stopa, što će biti ugrađeno u kalkulacije cenekoštanja terminskog kupoprodajnog posla i obrnuto.

3. SVOP operacije

Svap deviza postoji kada se promptna kupovina deviza kombinuje sa terminskom prodajom deviza. Nastale 60-tih godina, svap transakcije danas predstavljaju značajansegment deviznih operacija.

13



Diplomski rad

SVOP poslovna operacija predstavlja jedinstvo dve transakcije promptne iterminske transakcije i to:

a. promptne kupovine jedne valute za drugu i terminske prodaje te iste valuteza tu istu drugu u kom slučaju kažemo da se radi o prodajnom svopu i

b. promptne prodaje jedne valute za drugu i terminske kupovine te iste valute za tuistu drugu u kom slučaju kažemo da se radi o kupovnom svopu.

U slučaju da se promptna i terminska kupoprodaja realizuju između dva ista partnera onda takvu poslovnu operaciju nazivamo „čisti ili pravi svop“ za razliku od poslovne operacije u kojoj se sa jednim partnerom zaključi npr. promptna prodaja jednevalute, a sa drugim partnerom terminska kupovina te iste valute koju poslovnu operacijunazivamo „nečisti ili nepravi svop“.

3.1. Karakteristike SVOP operacija:

Motivi za obavljanje svop posla su drugačiji od motiva zbog kojih se obavljaterminski posao. Osnovni razlog zbog koga jedan tržišni subjekat realizuje terminski posao

je njegova želja da se osigura od svake vrste kursnog rizika. Kod svop posla je osimrazloga osiguranja od kursnog rizika prisutan i drugi razlog a on je obavljanje i razvoj svop

posla pa s tim u vezi smatra se važnijim od prvog. Izražava se u potrebi tržišnog subjektada jednu svoju valutu koja joj tog momenta nije potrebna konvertuje u drugu koja joj je togmomenta potrebna i da se kasnije nakon isteka određenog vremena ponovo vrati u onu istuvalutu koja joj ranije nije bila potrebna.

Pored činjenice da se terminskim i svop poslom ostvaruje osiguranje od kursnogrizika koji može nastupiti u nekom budućem periodu između terminskog i svop posla

postoje bitne i suštinske razlike one se sastoje u tome što se pod terminskim poslom podrazumeva jedna tržišna transakcija koja će se izvršiti u budućnisti na tačno ugovorendan,a pod svop poslom podrazumevaju se obaveno dve transakcije od koji je jedna uvek

promptna i izvršava se za 2 radna dana a druga uvek terminska koja će se izvršiti kasnije u budućnosti na tačno ugovoreni dan. U kupoprodajnim deviznim odnosima kupac jednevalute je u isto vreme i prodavac druge valute.

Najvažnije karakteristike svop posla su:

A) I pored činjenice da se sa terminskim i svop poslom ostvaruje osiguranje odkursnog rizika koji može nastupiti u nekom budućem periodu, između terminskog isvop posla postoje bitne i suštinske razlike.Ta razlika se sastoji u tome što se podterminskim poslom podrazumeva jedna tržišna transakcija koja će se izvršiti u

budućnosti na tačno ugovoren dan, dok se pod svop poslom podrazumevajuobavezno dve transakcije, od kojih je jedna uvek promptna odnosno spot tj.izvršava se za dva radna dana, a druga uvek terminska koja će se izvršiti kasnije, u

budućnosti, na tačno ugovoreni dan. Pri tom:

- predmet kupoprodaje u svop poslu mora biti ista ona valuta sa kojom se obavila i

promptna i terminska kupoprodaja,

14



Diplomski rad

- poželjno je da se radi i sa istim iznosima kupovine i prodaje kao i na iste rokove i

- partneri u promptnoj i terminskoj kupoprodaji mogu biti svi tržišni subjekti, a partneri usvop poslu su samo poslovne banke.

B) Motivi za obavljanje svop posla su drugačiji od motiva zbog kojih seobavlja terminski posao. Osnovni razlog zbog koga jedan tržišni subjekt realizujeterminski posao je njegova želja da se osigura od svake vrste kursnog rizika. Kodsvop posla, osim ovog razloga prisutan je i drugi razlog- potreba tržišnog subjekta -

poslovne banke (ili njenog komitenta), da jednu svoju valutu, koja joj tog momentanije potrebna, konvertuje u drugu koja joj je tog momenta potrebna i da se kasnijenakon isteka određenog vremena ponovo vrati upravo u onu istu valutu koja jojranije nije bila potrebna odnosno koju je u prvoj promptnoj operaciji konvertovala.

Kod svop posla kupac jedne valute je u isto vreme i prodavac druge valute i

obrnuto prodavac jedne valute je istovremeno i kupac druge valute.C) Treća značajna karakteristika svop posla je način utvrđivanja svop kursa

kao cene po kojoj se jedan kupoprodajni svop posao zaključuje i izvršava. I kod ponude-kotacije svop kursa imamo razliku između kupovnog i prodajnog svopkursa. Za onog ko kurs kotira-nudi, kupovni kurs za istu valutu (kurs po kome onkupuje, odnosno po kome on isplaćuje prodavca), za njega kao kupca uvek je manjiili niži od njegovog prodajnog kursa (kurs po kome on prodaje tu istu valutuodnosno koji on naplaćuje od kupca) koji je uvek veći.

Ponuda promptnog ili spot kursa vrši se kotiranjem takozvanog čistog kupovnog i

prodajnog spot kursa, a ponuda terminskog kursa vrši se kotiranjem takozvanog ponderisanog kupovnog i prodajnog terminskog kursa. To dalje znači da je terminskikupovni ili prodajni kurs rezultat spot kursa korigovanog za vrednosni iznos „Indiferentnekamatne marže“.

U cilju eliminisanja zabune i pogrešnog sporazumevanja partnera u praksi jeuobičajeno da se prilikom kotacije terminskog i kupovnog i prodajnog kursa u ponudisaopšti ili napiše:

- veći broj kao prvi što znači da se za taj broj umanjuje promptni kurs

- manji broj kao prvi što znači da se za taj broj uvećava promptni kurs

pri čemu je uvek manji broj, bez obzira da li se on nalazi na prvom ili drugom mestu,oznaka vrednosti kupovnog, a veći broj prodajnog kursa, naravno za onog ko tu kotaciju ivrši, odnosno saopštava.

Za razliku od načina i metodologije utvrđivanja terminskog kursa, metodologijautvrđivanja svop kursa je teza i komplikovanija zbog načina obračuna kupovnog i

prodajnog svop kursa, pa stim u vezi i iz načina kotiranja ovih kurseva. To praktično značida način obračuna svop kursa u sebi sadrži, osim kotacije kupovnog i prodajnog spot kursa,

i dvostruku kotaciju kamatnih stopa za iste valute i za isti termin, odnosno kotaciju

15



Diplomski rad

kamatne stope koju ponudac plaća za uzeti depozit ili koju on naplaćuje za dati depozit istevalute i istog roka.

D) Četvrta i poslednja značajna karakteristika svop posla je mogućnostnjegovog efikasnog korišćenja u održavanju i obezbeđenju optimalne likvidnosti

što se ne može postići promptnim deviznim poslom zbog postojanja kursnog rizikaa ni samo terminskim poslom zbog nepostojanja konverzije.

4. Rizici i način osiguranja od kursnog i kamatnog rizika

Ekspanzija međunarodne trgovine i intenzivo kretanje novca i kapitala u svetskimokvirima, pojava i razvoj internacionalnih tržišta, neminovno dovode do formiranja

jedinstvenog svetstkog tržišta novca i kapitala. Najveće kočnice tom progresu su raznanacionalna ograničenja i carinske barijere, a na području tržišta novca i kapitala jeneregulisano pitanje kursnog rizika.

Na području daljeg razvoja i progresa ovih poslova postoje problemi i kočnice i to su:1. kursni riziko i2. postojanje raznih nacionalnih,deviznih i drugih organičenja na internacionalnom planu

Kursni riziko u berzanskoj trgovini izražen je pre svega u mogućoj razlici između promptnog tj berzanskog kursa za određen efekat na dan zaključenja terminskog ugovora itog istog kursa za taj isti efekat na dan izvršenja terminskog ugovora na jednoj strani i urazlici između promptnog i terminskog kursa na drugoj strani.Kursni riziko je naročitoaktuelan pri postojanju velikih promena promptnih kurseva efekata sa kojima se trguje na

berzi efekata i to naročito kada se ta promena odnosi na glavne ili noseće efekte odnosno

na one efetke koji čine najveće učešće u berzanskom prometu i na one efekte čiji sukursevi imali najveću stabilnost.

Kursne oscilacije čine osnov za berzanske špekulativne poslove na svim berzama.Kursne oscilacije kao špekulativni poslovi imaju za posledicu postojanje velikihiznosa novčanih gubitaka za jednog od partnera u kupoprodajnoj transakciji.Taj gubitak naziva se kursnim rizikom,a osiguranje od kursnog rizika je želja partneta da taj rizikoodstrani iz svoje poslovne kalkulacije ili svede na najmanju moguću meru.

Osnovni oblici i instrumentarij obezbeđenja od kursnog rizika su:

1. Održavanje bilansne devizne uravnoteženosti, obima i roka između priliva i odliva po svakoj vrsti valute pojedinačno

2. Multilateralni obračun, odnosno klirinška prebijanja salda u pojedinim valutamaizmeđu pojedinih delova multinacionalne kompanije čiji devizni saldo nakonizvršenog kliringa jedino nosi u sebi devizni riziko

3. Odlaganje plaćanja obeveze o dospeću ili plaćanje obaveze pre dospeća su obliciregulisanja kursnog rizika karakteristično samo za dugogodišnje poslovne partneresa potpunom poslovnom tolerancijom

4. Ugovaranje valutne klauzule i ograničavajućeg procenta odstupanja kursa koje se

smatra poslovno prihvatljivim5. Državne agencije za osiguranje izvoznih poslova

16



Diplomski rad

6. Terminske devizne transakcije

7. „Svop “ poslovne operacije

8. Valutne opcije

9. Fjučers ugovori

4.1. Valutni rizik

Devizni ili valutni rizik, pr edstavlja rizik da bank a ostvari gu bitk e u svom poslovanju usljed promena u devizaim k ur sevinia. R izik deviznog k ursa nastaje kada dođedo promene deviznih kurseva kada se u aktivi i pasivi bank e nalaze viševalutnekompozicije, s tim da je ova vrsta rizika došla do punog izraža ja uvođen jem fluktuirajućih( plivajućih) deviznih kurseva početkom sedamdesetih godina pr ošlog vi jek a. Ovaj rizik je

posebno značajan za bank e koje poslu ju na globalnom plani sa više valuta, tj. zameđunarodne multinacionalne banke. Izloženost banke ovoj vrsti rizika pretpostavlja

postojanje neto kratke ili duge otvorene pozicije u datoj valuti. Banka ima kratku pozicijukada su njene devizne obaveze veća u odnosu na deviznu aktivu, a drugu deviznu pozicijukada je njena devizna aktiva veća od devizne pasive.

Faktori nastanka rizika deviznog kursa mogu biti vremenska izloženost, bilansnaizloženost i ekonomska izloženost riziku deviznog kursa. Vremenska izloženost rizikudeviznog kursa proizilazi iz razlika između nastanka obaveza i njenog plaćanja odnosnozaključivanja ugovora i njegovog izvršenja. Promena kursa može da dovede do smanjenja

planiranog prihoda u domaćoj valuti. Vremenska odnosno transakciona izloženost najčešćeoma sledeće karakteristike:

1) Nepodudarnost između valuta, u kojima se izražava cena i valute u kojoj seizražavaju troškovi, i

2) dobici i gubici su izazvani razlikama između planiranih kurseva, korišćenim prilikom određivanja cena i kurseva ostvarenih u trenutku naplate, kada se vršikonverzija iz valute u valutu troškova.

Bilansna izloženost riziku deviznog kursa proizilazi iz promene kurseva i njihovihuticaja na aktivu i pasivu u bilansu stanja i bilansu uspeha banke kada postojineusaglašenost devizne aktive i devizne pasive, u različitim vremenskim periodima, poduslovima da su potraživanja, obaveze ili kapital banke izraženi u stranoj valuti, prevedeni u

bilansirani u domaćoj valutu. U periodu između dva bilansiranja, može da dođe do promene u kursevima, a time I do gubitka, ili dobitka evidentiranog u bilansima.

Ekonomska izloženost riziku deviznog kursa proizilazi iz izloženosti rizika kojirezultira iz realne promene kursa valuta u odnosu na valute konkurencije, u kom slučaju sumogući povoljniji konkurentski troškovi, profit, prodaja I sl.

4.2. Valutni svop

Klasični valutni svopovi predstavljaju kombinaciju spot deviznih transakcija (spot prodaja valuta „A” prema kupovini valute „B”) i terminskih deviznih transakcija (prodaja

valuta „B” prema kupovini valute „A”) sa istim partnerom. Za razliku od kamatnih 5

5 Ugovor o valutnom i o kamatnom swapu -

17



Diplomski rad

svopova valutnio svopovi uključuju konverziju glavnice i po toj osnovi predstavljrajukonverziju obaveza u različitim valutama. Znači, u direktnom valutnom svopu ( straight

surrencu swap) patrtneri na bazi sporazuma prodaju različite valute jedan drugom sa pravom ponovnog reotkupa te valute u istom iznosu po ostom kursu na određeni budućidan.6

Velike internacionalne banke koje posluju na globalnom planu, aktivne nameđunarodnim tržištima, izvršavajući veliki broj spot i terminskih deviznih transakcija,koristeći i valutne svopove, imaju velike otvorene pozicije koje se praktično menjaju izminuta u minut, te stoga moraju veliku pažnju da poklone upravljanju deviznim rizikom,što sativa i odgovarajuću informatičku podršku. Najjednostavniji je metod izračunavanjaneto efektivne devizne otvorene pozicije (priliva i odliva) po svakoj valuti (ili ključnimvalutama), uzimajući u obzir kako bilansne, tako i vanbilansne stavke, po finansijskiminstrumentima (glavnica i kamata, derivati). Ove banke, kao i banke koje posluju narazvijenim deviznim tržištima, obićno koriste hedžing kao deo strategije zaštite deviznogrizika.

Za ublažavanje posledica rizika deviznog kursa mogu se koristioti klasični oblicizaštite ili oni inovativnog karaktera. Klasični oblici zaštite su promptne ili spot transakcijei terminske ili forvard tranakcije kupovine i prodaje određenog iznosa strane valute,usaglašavanje pozicija devizne aktive i pasive itd. Tehnološke inovacije su one kojeomogućavaju brz transfer sredstava i automatizovano zaduživanje i odobravanje računa(čime se ublažava ili u potpunosti eliminiše vremenska komponenta u međusobnim

plaćanjima) I finansijske inovacije u cilju zaštite od izloženosti riziku de viznog kursa kaošto su „pokrivanje” (kreiranje tako date valute u suprotnom smeru od toka koji proizvodiizloženost riziku deviznog kursa u datom periodu, što se koristi kod izvozno – uvoznihtransakcija i uzimanja finansijskih kredita u inostranstvu) i „hedžing” putem finansijskihderivata (terminski ugovori, fjućers ugovori, svopovi i opcije), kroz kreiranje dvefinansijske transakcije sa divergentnim rezultatom u slučaju promene deviznog kursa.

Valutni svap je obavezujući ugovor o spot kupovini (ili prodaji) osnovne valute zadrugu valutu i istovremenoj terminskoj prodaji (ili kupovini) osnovne valute. Uobičajeno jeda su kursevi odredjeni kao spot kurs (za valutu isti dan ili do dva radna dana) za prvutransakciju i terminski kurs u zavisnosti od potrebe klijenta za drugu transakciju.

Valutni svap predstavlja zaštitu ugovornih strana od kursnog rizika. Pogodan je za preduzeća koja žele da kontrolišu svoju izloženost promeni kurseva valuta. Preduzećimaomogućava da upravljaju i svojom terminskom pozicijom, jer u poslovanju preduzećačesto dolazi do nepodudaranja priliva i odliva deviza u budućnosti. Valutni svap takodjeomogućava i upravljanje likvidnošću preduzeća. U slučaju deficita domaće valute

preduzeće može da zameni stranu valutu za domaću za ostvarivanje dnevne likvidnosti, i posle odredjenog vremena da kupi nazad stranu valutu, kako bi je iskoristio za plaćanje uinostranstvo ili otplatu kredita.

6 John Holliwel, „The Financial Risk Manuel“, Financial Times, London 1998. Str. 258

18



Diplomski rad

4.3. Kamatni svopovi 7

u različitim valutama

Kamatni svap (interest rate swap – IRS) predstavlja razmenu jednog kamatnogtoka za drugi bez istovremene razmene glavnice. Kuponski svap ( Plain Vanilla)

predstavlja zamenu plaćanja po osnovu fiksnih kamatnih stopa za plaćanja po osnovu

varijabalnih kamatnih stopa i obrnuto. Karakteristično je da se kod ovog finansijskogderivata se razmenjuju samo kamatni tokovi, glavnica služi za izračunavanje plaćanja poosnovu kamata, razmena kamatnog toka se vrši u unapred ugovorenim periodima za vremetrajanja svop-a i uobičajene varijabilne kamatne stope su EURIBOR i LIBOR sa dospećemod tri, šest meseci i jedne godine.

Preduzeća koja najčešće koriste kamatni svap su preduzeća koja su već zadužena, iimaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. Istovremeno preduzeća su svesna rizikada postoji mogućnost rasta kamatnih stopa i da će takav način pozajmljivanja sredstava

postati preskup. Preduzeće može da se zaštiti od rasta kamatnih stopa, tako što će zameniti

svoja plaćanja po osnovu varijabilnih kamatnih stopa, plaćanjima po fiksnoj kamatnojstopi, i na taj način zaštiti svoje poslovanje od nepovoljnih kretanja kamatnih stopa.

Na samom početku klijent koji želi da koristi IRS potpisuje Okvirni ugovor. Uslovza zaključivanje ugovora je da klijent ima otvoren račun u NLB banci. Pretpostavkazaključenja transakcije je postojanje slobodne gornje granice zaduženja Klijenta ( kreditnilimit) koji se uspostavlja posle procene boniteta od strane Sektora rizika.

Kamatni svop (engl. Interest rate swap) – Kamatni svop je aranžman između dvaučesnika kojim se oni obavezuju da u toku trajanja ugovora plaćaju jedan drugomeodređeni iznos, koji odgovara dogovorenim kamatnim stopama. U kamatnom svopu nemazamene glavnice, ali se kamatne stope koje se ugovaraju računaju prema pretpostavljenojglavnici istog iznosa (tz. Uslovna glavnica), kako bi se obezbedila jednakost obavezaugovornih strana.

Različito vrednovanje dužnika ogleda se u visini kamatne stope koja se od njihtraži, da bi se od dužnika sa većim kreditnim rizikom traži I viša kamatna stopa, odnosnokamatna stopa koja se traži od prvoklasnih dužnika uvećana za određeni spred.

Pretpostavimo da na finansijskom tržištu postoje dva učesnika, koji imaju različitkreditni rizik I mogućnost da se zadužuje po fiksnoj ili promenljivoj kamatnoj stopi

Učesnik Fiksna kamatna stopa Promenljiva kamatna stopa

A 9% LIBOR*

B 11% LIBOR + 0,5%

LIBOR ( London InterBank Offer Rate) – kamatna stopa po kojoj se odobravajukrediti prvoklasnim dužnicima. Libor se koristi kao referentna kamatna stopa za finansijskeinstrumente.

Eurobor određuje Evropska bankarska federacija oko 11,00 prepodne pocentralnoevropskom vremenu. Predstavlja filtrirani presek međubankarskih kamatnih

7 http://www.nlb.rs/serbian/Privreda12.php

19



Diplomski rad

stopa. Eurobor stope su kratkoročne trenutne kamatne stope. Obračunavaju se po principugodine od 360 dana.

Ako je Eurobor na godišnjem nivou 4% to znači da banke jedna drugoj posuđujunovac po toj stopi. Klijentima posuđuju novac po mnogo većoj stopi. Kako raste Eurobor,

tako raste I opšti nivo kamatnih stopa u eurozoni.Učesnik „A” može se na tržištu zadužiti po fiksnoj kamatnoj stopi od 9% ili po

promenljivoj kamatnoj stopi LIBOR (koja se utvrđuje dnevno). On ima niži kreditni rizik Istoga će uvek imati niže troškove zaduživanja u odnosu na drugog učesnika. Učesnik „B”može se zadužiti po fiksnoj kamatnoj stopi od 11% ili po promenljivoj kamatnoj stopi odLIBOR + 0,5%.

Ukoliko se učesnik „A” zaduži po fiksnoj kamatnoj stopi od 9%, a učesnik „B” po promenljivoj kamatnoj stopi LIBOR + 0,5%, pretpostavljeni učesnici mogu smanjiti svojetroškove zaduženja ako zaključe kamatni svop. Po osnovu ugovora o svopu, učesnik „A”

prihvata da plaća učesniku „B” iznos obračunat po kamatnoj stopi LIBOR, a učesnik „B” prihvata da plaća učesniku „A” iznos obračunat po fiksnoj kamatnoj stopi od 10% (oba nauslovnu glavnicu od, primera radi, milion novčanih jedinikca).

Kao rezultat obavljenog svopa, neto troškovi zaduženja za svakog od učesnikaiznosiće:

Učesnik A: (LIBOR) + 9% - 10% = (LIBOR – 1%)

Učesnik B: (LIBOR + 0,5%) + 10% - LIBOR = 10,5%)

Posle zaključenog svop – ugovora, učesnik A poboljšava uslove svog zaduženja, jer u stvari pribavlja sredstva po promenljivoj kamatnoj stopi od LIBOR-1% umesto po stopiLIBOR, a učesnik B pribavlja sredstva po fiksnoj kamatnoj stopi od 10,5% umesto da sezadužuje po fiksnoj kamatnoj stopi od 11%.

5. Ekonomska analiza svopova

Unutar područja finansijskih ugovora o zameni ili ugovori o svopu zauzimajuvodeće mesto, u smislu učestalosti njihove uporabe u međunarodnim finansijskimtransakcijama8. Ugovore o svopu kao financijski instrument izuzetno prilagodljivefinansijsko-pravne strukture, poput ostalih finansijskih izveštaja, karakteriše složeni odnos

uzajamne povezanosti finansijskih i pravnih elemenata unutar integralne, autohtone celine.Svopovi su imali presudan uticaj na sektore finansiranja, omogućujući društvima

ulazak u nova tržišta kapitala te iskorištavanje prednosti inovativnih proizvoda bez povećanja rizika. Njihova uporaba, u skladu s opštim karakteristikama finansijskih izvora,omogućuje efikasnije upravljanje tržišnim rizicima, smanjenje troškova finansiranja, većudiversifikaciju portfelja i uvećani prinos na uložena sredstva. Konkretnije, ugovor ovalutnom svopu omogućava učesnicima na tržištu sniženje troškova vezanih uz upravljanje

8 Eksponencijalni rast vrednosti tržišta ovih finansijskih instrumenata jedinstvena je pojava modernih

finansija. Radi se o najbržem razvoju i rastu u vrednosti pojedinog financijskog instrumenta u istorijifinansija. Godine 2005., vrednost tržišta swapovima prešla je nominalnu vrednost od 180 trilijuna američkihdolara..

20



Diplomski rad

sa stranom valutom pomoću arbitraže njihovog relativnog pristupa različitim deviznimtržištima. Valutni svop najčešće se koristi kod dugoročnog finansiranja u stranoj valuti te uslučaju potrebe povećanja likvidnosti na tržištu. Ovaj ugovor pretvara ekonomske slabosti

– poput segmentacije tržišta kapitala, u prednost koristeći se metodama porezne, pravne itržišne arbitraže.

5.1. Valutni svop

Ekonomska analiza ugovora o valutnom svopu vezana je uz međunarodno tržištekapitala. Iako suvremena finansijska teorija smatra kako je među svetskim finansijskimtržištima postignut zadovoljavajući stepen harmonizacije i integracije, brojna empirijskaistraživanja dokazuju kako su svetska tržišta kapitala izrazito segmentirana. Ekonomskumotivaciju za sklapanje ugovora o valutnom svopu možemo razložiti zahvaljujući pretpostavcinesavršenosti finansijskog tržišta. Ne ulazeći zasebno u celovitu analizu tržišne asimetrije, našerazlaganje zasnivamo na tezi tržišne neefikasnosti u slučaju zaduživanja dva subjekata (redovno

trgovačkih društava) na određenom finansijskom tržištu i pojave, tzv. komparativne prednosti – usmislu nižeg troška zaduživanja čime je jednom od subjekata omogućena strateška prednostnaspram drugog.

U tom pogledu, analizu poslovne tehnike sklapanja i izvršavanja ugovora ovalutnom svopu moguće je razložiti na jednostavnom modelu dve države, uzmimoFrancusku i Sjedinjene Američke Države. Pretpostavimo kako se trgovačko društvo sasedištem u Francuskoj relativno jednostavno može zadužiti na francuskom tržištu kapitala,no njegov je pristup američkom financijskom tržištu (pretpostavimo da onde želi investiratii ostvariti svoj kredit) i tamošnjim investitorima otežan. Isto vredi i za suprotnu situaciju ukojoj bi se jedno američko trgovačko društvo želelo zadužiti na francuskom tržištu kapitalaradi finansiranja određene investicije u toj državi. Pretpostavimo da je društvo A francuskotrgovačko društvo koje se može zadužiti u eurima po kamatnoj stopi od 7%, dok američkotrgovačko društvo – društvo B, to isto može učiniti po kamatnoj stopi od 8%. Istovremeno,društvo B može ostvariti kredit denominiran u američkim dolarima po kamatnoj stopi od9% dok društvo A može pozajmiti potrebna sredstva na američkom tržištu kapitala po višojkamatnoj stopi od 10%. Komparativne prednosti društva A vezane su uz zaduživanje ueurima, dok su one društva B vezane uz zaduživanje u američkim dolarima. Pod uslovom

prethodnog pribavljanja novčanih sredstava u skladu s vlastitim strateškim prednostima nadomaćem tržištu kapitala, društva A i B mogu pristupiti sklapanju ugovora o valutnom

svopu. Neefikasnost financijskog tržišta jest u tomu što će investitori vrednovati i

pristupati stranim učesnicima na tržištu različito od domaćih, čime ovi postepeno stičustratešku, komparativnu prednost.

Dakle, temeljni ekonomski razlog sklapanja ugovora o valutnom svopu jesmanjenje troškova zaduživanja na inostranom tržištu kapitala pomoću svojevrsnearbitraže u smislu odabira tržišta kapitala. U tom pogledu ugovor o valutnom svopu

pogodan je alternativan izvor finansiranja.

Nadalje, ekonomska svrha ovog ugovora može biti i zaštita od rizika promena uvrednosti valuta, odnosno deviznog kursa. Primer, ukoliko neko trgovačko društvo želi

21



Diplomski rad

investirati u američkim dolarima a većina njegove finansijske imovine denominirana je u eurima,valutnim svopom može se efikasno zaštiti od rizika promena u kursnoj vrednosti razmene eura iameričkog dolara (tzv. hedging ).

Ubrzani razvoj i široka primena valutnog svopa može se zahvaliti i aktualnim

računovodstvenim metodama i finansijskom izveštavanju.5.2. Kamatni svop

Učestalost sklapanja i primene ovog ugovora govori o njegovoj izuzetnoj prilagodljivosti kao finansijskog instrumenta koja se direktno nastavlja na tzv.komparativne prednosti koje pojedini učesnici na tržištu koriste kao svoju stratešku

prednost u poslovanju. Kod ugovora o kamatnom svopu, radi se o tomu da pojedinatrgovačka društva mogu ostvariti povoljnije uslove finansiranja ( niži trošak zaduživanja )na tržištu, zahvaljujući boljem poznavanju tržišnih prilika, ali i vlastitom, doslednom,

poslovnom bonitetu i kreditnoj klasi. U praktičnom smislu to znači kako će navedeni

učesnici odlučujuće uticati na ukupni trošak finansiranja subjekta s obzirom na to da će seu skladu s njima obračunavati kamate na pozajmljena sredstva, računati visina premije zarizik te visina ostalih naknada i drugi uslova zaduživanja.

Uzmemo li kao primer poslovne banke (većina europsko-kontinentalnihfinansijskih tržišta je tradicionalno temeljena na bankama, tzv. bankocentričnost) jasno jekako se deo njihova posla sastoji u povećanju prinosa na uložena sredstva (aktiva bilance).Poslovne banke svoja ulaganja finansiraju prikupljenim sredstvima ( pasiva bilance) kojasu, međutim, različite ročnosti i kamatnih stopa (neusklađenost aktive i pasive). Primer,

banka može na uložena sredstva naplaćivati fiksnu kamatu dok na prikupljena sredstva

isplaćuje promenjivu kamatu (vredi i suprotni slučaj). U tom pogledu nepovoljna kretanjakamatnih stopa na tržištu, dakle smanjenje aktivnih i povećanje pasivnih kamatnih stopaimali bi negativne rezultate na bankovnom poslovanje, odnosno njen račun dobiti i gubitkai na novčane tokove.

5.3. Ekonomska svrha

Ugovorom o kamatnom svopu ostvaruje se zaštita (hedging ) od rizika promenekamatnih stopa na tržištu te dodatno osiguranje u smislu predvidljivosti budućih prinosa.

Kako bismo razložili tehniku kamatnog svopa pretpostavimo da imamo dva

različita trgovačka društva – označit ćemo ih opet kao društvo A i društvo B.Društvo A sa slabijim kreditnim rejtingom (npr. BB) zadužuje se u iznosu od 100

milijuna USD uz promenjivu kamatnu stopu LIBOR + 0.50%. Pozajmljena sredstva ulažeu kreditni portfelj uz fiksnu kamatnu stopu u iznosu od 13.25% godišnje. U slučaju da seLIBOR poveća na više od 12.75% društvo A ostvarilo bi gubitak s obzirom na to da bikamatni troškovi bili veći od njegovih kamatnih prihoda, no u slučaju rasta LIBOR-adruštvo A ostvarilo bi dobit.

Društvo B ima prvorazredni kreditni rejting AAA te bi se na domaćem tržištumoglo zadužiti uz promenjivu kamatnu stopu LIBOR +0.00% godišnje. No zadužilo bi se

uz fiksnu kamatnu stopu od 11% godišnje na iznos od 100 milijuna USD. Sredstva ulaže ukreditni portfelj uz promenjivu kamatnu stopu LIBOR + 0.75% godišnje. U slučaju

22



Diplomski rad

smanjenja LIBOR-a društvo B ostvarilo bi gubitak, no u slučaju njegova povećanjaostvarilo bi dobit.

S obzirom na to da društvo A preferira fiksnu kamatu a društvo B promenjivu, oniulaze u svop. Ugovor o kamatnom svopu sklapaju preko banke posrednika, čime im je

omogućena zaštita od negativnih posledica kretanja LIBOR-a i jeftiniji troškovifinansiranja od onih koje bi ostvarili samostalnim zaduživanjem na domaćem tržištu.Sklapanjem ugovora o kamatnom svopu društvo A plaća kamate po stopi LIBOR +0.00%,a plaća fiksno po stopi od 11.35%, dok društvo B prima fiksno 11.25%, a plaća LIBOR +0.00%. Svako od društava otplaćuje svoj dug (glavnica + kamata) i naplaćuje svoje

potraživanje (glavnica + kamata) u skladu s ranije sklopljenim ugovorima, dok je ugovor okamatnom svopu zaseban, samostalan ugovor.

S obzirom na to da u primeru navodimo banku posrednika kod svop transakcije,zaključit ćemo kako danas učesnici tržišta više ne traže samostalno potencijalnog

suugovarača za svop transakciju, već se s nalogom za pronalaženje prikladnog poslovnog partnera obraćaju samoj poslovnoj (investicijskoj) banci. Same ugovorne strane kamatnogsvopa danas često ostaju međusobno nepoznate s obzirom na to da svaka od njih sklapa

pojedinačan ugovor o kamatnom svopu s konkretnom bankom, koja kao finansijski posrednik prima za navedenu uslugu određenu proviziju.

III. Stanje u Srbiji 9

1. Uticaj kredit difolt svopova na kamatne stope u Srbiji

Kredit difolt svop (Credit Default Swap) ili skraćeno CDS jeste derivat, odnosno

složeni finansijski instrument kojim se prodavac tog proizvoda obavezuje da isplatiodređenu sumu, obično punu nominalnu vrednost ugovora kupcu u slučaju bankrotaemitenta ili dužnika, čiji je poverilac ili akcionar ujedno i kupac ovog proizvoda. Drugimrečima, CDS je polisa osiguranja od bankrota preduzeća ali i država.

Primena ovakvih finansijskih proizvoda, koji mogu biti definisani i kao derivati,nastaje nakon negativnih iskustava međunarodnih investitora sa bankrotstvima Argentine iRusije, koje su devedesetih godina svoje obveznice proglasili nenaplativim i pokrenulidomino efekat širom tržišta u razvoju. Takođe, korporativni krahovi korporativnih džinovau SAD početkom ove decenije (Enron-a, WorldCom-a a u skorije vreme i finansijskih

giganata poput Lehman Brothers-a, Merryll Lynch-a i drugih) stimulisali su razvoj i promet CDS. Povećanjem broja dužničkih instrumenata na međunarodnom finansijskomtržištu, uglavnom evroobveznica zemalja iz Evrope, Latinske Amerike i Azije podsponzorstvima vodećih investicionih banaka, došlo je i do potrebe osiguranja investitora od

bankrota ovih zemalja, pogotovo u uslovima recesije i finansijske krize. Nekoliko vodećihsvetskih investicionih banaka počelo je sa kreiranjem ovakvih polisa osiguranja i za zemljeJugoistočne i Istočne Evrope. Najpopularniji su CDS-ovi za Tursku, Rusiju i Kazahstan, alii za Bugarsku i Rumuniju. Neke od banaka kao Barclays i JP Morgan su u toku 2007.

počele da kotiraju klijentima i cenu osiguranja investicija u Srbiji. Međutim, posle izbijanja

9 http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=414&cntnt01origid=83&cntnt01detailtemplate=Sample2&cntnt01returnid=54

23



Diplomski rad

svetske krize i poklapanjem lokalnih kriza sa svetskom (politička kriza oko predsedničkihizbora, politička kriza oko parlamentarnih izbora, otcepljenje Kosova, neizvesnost okonastavka aranžmana sa MMF-om) tržište CDS-a za Srbiju je praktično zamrlo. Samim tim,

bez likvidnosti, stope rizika za Srbiju su među najvećima u Evropi i više su od svihzemalja u regionu, odražavajući nizak investicioni rejting Srbije, nepoverenje investitora uodrživost stabilnosti dinara kao i još uvek prisutnu regionalnu političku nestabilnost.

Sem uloge proxy-ja, odnosno varijable za implicirani rizik određenog tržišta, CDSse uzima i kao varijabla za riziko premiju kamatnih stopa, koja uz EURIBOR i profitnumaržu banke treba da predstavlja finalnu cenu kapitala za bilo kog domaćeg dužnika, bilofizičkog lica ili preduzeća.

Iz navedenog se može zaključiti da je strategija finansiranja budžeta na domaćemtržištu, iz konteksta uslova finansiranja, bila vrlo efektivna mobilisanjem cca 900 milionaEUR sa domaćeg tržišta putem trezorskih zapisa i da je vrlo teško obezbediti stabilne i

dugoročne izvore finansiranja na inostranim tržištima kapitala uzevši u obzir nivozahtevane premije odnosno nivoa CDS stope od 4,5% na koju kada bi dodali maržu banakaod 3-4% dobijamo očekivani prinos na EUR obveznice Republike Srbije od preko 8%, što

je izuzetno nepovoljno.

Takođe se može zaključiti da se pad CDS stopa za Srbiju osetio u manjem efektu, jer su banke pri formiranju kamatnih stopa za privredu i stanovništvo uglavnom korigovalevarijabilni deo kamatne stope odnosno najčeše EURIBOR koji je trenutno oko 0,7% dok sufiksne marže koje najčešće zavise od CDS-a, ostavile na nivou od minimum 6 ili 7% i to zanajdugoročnije kredite sa valutnom klauzulom, kojom se banka obezbeđuje i prenosi

valutni rizik depresijacije RSD na klijenta. Neki od ekonomista, kao Nikola Tasić, već suekonometrijski i dokazali ovakav zaključak, da je tzv. passthrogh efekat apresijacije RSDna cene mnogo manji od depresijacije RSD. Na sličan način, pad CDS-a nije do sadaznačajnije uticao na pad cene kapitala odnosno kamata za krajnje korisnike - građane i

privredu, pa samim tim nije značajnije omogućio ekonomski rast već povoljnije uslovefinansiranja za igrače na finansijskom tržištu. Pozitivno je da jedino država u ovomtrenutku može adekvatno da iskoristi pad CDS-a za finansiranje budžetskih obaveza idodatno rastereti domaće tržište kapitala sa kog je od početka godine „usisala“ skoromilijardu EUR.

Povećani priliv stranih investicija i plasmani banaka u realnu ekonomiju ćestimulisati interes velikih kreditora da obezbede svoje investicije CDS-om, pa će povećanje

prometa ovim derivatima pozitivno uticati i na veći broj kotacija koje bi u pozitivnomscenariju oporavka domaće i svetske ekonomije i uticale na pad ove premije rizika.

Terminski ugovor omogućava izvozniku da fiksira devizni kurs koji će se primeniti pri prodaji budućeg deviznog priliva po osnovu izvoza na dan 16. jula. U slučaju uvoza,uvoznik takođe može da se osigura, npr. od depresijacije domaće valute putem terminskekupovine evra za plaćanje koje dospeva 16. jula. Terminski ugovor podrazumeva izvršenjeobaveza stranaka, odnosno obaveze isporuke valuta. I sami terminski ugovori nose sa

sobom određeni rizik dobitka/gubitka.

24



Diplomski rad

Ovaj dobitak ili gubitak čini razlika između iznosa koji se dobija korišćenjemterminskog deviznog kursa i iznosa koji bi se dobio ukoliko bi se koristio spot kurs naodređeni termin.

Izvoznik bi se u našem primeru štitio od promena deviznog kursa terminskom

prodajom EUR 1.000.000 po kupovnom terminskom kursu banke EUR/RSD=83.7971 štoznači da bi od banke dobio RSD 83.797.100 što je više za RSD 3.837.700 u odnosu navrednost 15. januara. Međutim, u posmatranih šest meseci dinar može da apresira (npr. naEUR/RSD 75.0000), da depresira manje (npr. na EUR/RSD 82.0000) od nivoa EUR/RSD=83.7971 ili da depresira iznad tog nivoa (npr na EUR/RSD 85.0000). U prva dva slučaja,izvoznik bi ostvario dobitak (prodao bi devizni priliv po terminskom kursu koji je

povoljniji od spot kursa na dan 16. jula) u iznosu od RSD 8.797.100 i RSD 1.797.100respektivno, dok bi u slučaju više depresijacije pretrpeo gubitak (prodao bi po terminskomkursu koji je niži od spot kursa na dan 16. jula) u iznosu od RSD 1.202.900.

Iz navedenog primera se može videti da terminski ugovor ne pruža 100% zaštitu(osiguranje) od rizika promene deviznog kursa, ali pruža mogućnost da se deo tog rizikadrži pod kontrolom, odnosno izvoznik će za svojih EUR 1.000.000 dobiti 16. jula upravoonoliko koliko je očekivao da dobije u trenutku sklapanja terminskog ugovora. Izvoznik ovde ima korist što tačno zna koliko će u dinarima dobiti po osnovu svog izvoznog posla,čime izbegava neizvesnost koja je vezana za promene deviznog kursa.

U slučaju uvoznika, mogla bi se primenom prodajnog terminskog deviznog kursaizvesti slična računica, s tim što je obračun ima suprotno značenje. Naime, kupovina povišem terminskom kursu u odnosu na spot kurs važeći 16. jula bi značila gubitak za

uvoznika, a kupovina po nižem terminskom kursu u odnosu na budući spot kurs bi značiladobitak za uvoznika.

Pored terminske kupovine i prodaje deviza moguće je takođe uraditi i različitevalutne svopove kod kojih se jedna strana obavezuje da plaća fiksne periodične iznose u

jednoj valuti, dok se druga strana obavezuje da plaća fiksne periodične iznose u drugojvaluti. U svetu postoje još mnogi drugi načini za hedžing rizika promene deviznog kursa(npr. valutni fjučersi, valutne opcije itd.) za koje se može očekivati da će sa razvojemdeviznog tržišta možda uskoro biti prisutni i na našem finansijskom tržištu.

Documents

02 - DR - Spot, Terminska i Svop Kupoprodaja Deviza Na Deviznom Trzistu