04.antigonidi

8/13/2019 04.antigonidi

1/8

Xegan Marija

KRAEVSTVO ANTIGONIDA

Napomena

Krajsig (Kreissig) tvrdi da su borbe dijadoha stvorile prostor za dr-ave koje su za razliku od malene Makedonije Filipa II, nestabilnog Ahe-menidskog carstva ili fiktivne Aleksandrove drave poqivale na realnimosnovama, unutar razumnih granica i bile spremne ne plodnu razmenu. Tekstkoji sledi posveen je jednoj takvoj dravi dravi Antigonida.Tekst je podeen na vixe celina koje su posveene predstavnicima dinastije.Zasnovan je na studijama Krajsiga i Ranoviqa: Heinz Kreissig, Povijest helenizma,

prevod s njemackog Micheline Popovic, Zagreb 1987. i A.B. Ranoviq, Helenizam iegova istorijska uloga, Sarajevo 1962. Dodatna literatura bie posebno nave-dena.

M.X.

Antigon II Gonata (276 - 239)

Antigon je bio sin Demetrija I Poliorketa, a unuk Antigona I Monof-talmosa ili Jednookog. Kada mu je oca zarobio Seleuk I Nikator, Antigon jeuzalud pregovorima pokuxavao osloboditi oca. Nakon smrti Demetrija, 283. p.n. e., Antigon je postavio zahtev za makedonsku krunu.U tom trenutku za vladae Makedonijom su se borili Seleuk I Nikator, Liz-imah, Pir i Ptolemej Keraun. Lizimah i Seleuk su ubijeni 281. p. n. e., aPir je krenuo u vojni pohod na Italiju. Ptolemej Keraun je poginuo u borbisa Keltima 278. p. n. e. Godine 276., poxto je postigao sporazum sa Antio-hom I Soterom, sinom od Seleuka, i poxto je kod Lisimahije porazio Kelte ionemoguio ihov prodor na teritoriju Makedonije, Antigon Gonata imenovanje za makedonskog kraa.Godine 274. p. n. e. Pir se vratio iz Italije i napao Antigona. Velik deovojske je prixao Piru, a Antigon je bio prinuen povui se u Solun. Pir senosio mixu da zauzme qitav Peloponez i u tom ciu je stao opsedati Spartu.Tada Grci u pomo pozivaju Antigona. Do odluqujue bitke izmeu Pira, sajedne, i Antigona, sa druge strane doxlo je kod Argosa 272. godine. Antigon jetrijumfovao, dok je Pir u bici poginuo. Antigon, zatim, po grqkim gradovima

stade razmextati svoje garnizone i postavati im tirane.U ovo vreme Ptolemeidi vode propagandu protiv Makedonije. Naime, egipatskikra Ptolemej II uivao je gotovo neograniqenu vlast na Egeju. Onda kada jeMakedonija stala osiguravati luke pod svojom kontrolom, Ptolemej II se up-laxio.

...Ptolemej II je 267. godine, a da se iz poqetka nijevojno angairao, sastavio koaliciju grqkih drava, neprija-teski raspoloenu prema Makedoniji, na qelu sa Atenom iSpartom, a u kojoj su jox bile neke peloponeske grupacije, kaoAhejski savez i Arkadijci...

(H. Krajsig)1

1 H. Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njemackog Micheline Popovic, Zagreb 1987, 98.

1


2/8

Ptolemej II je eleo zaustaviti xiree Antigonove prevlasti u Grqkoj, dok sugrqki gradovi eleli izboriti nezavisnost. Ovaj rat je bio nesrean po Grke.

...Spartanska i peloponeska vojska pokazale su se... pr-eslabe da bi kod Korinta probile zemouz, pogotovo da zauzmugrad; Atinu su opkolili Makedonci i ona je kapitulirala

262. godine. Kada je makedonska mornarica prekasno pokuxala osloboditi Atinu i probiti prsten oko e, AntigonGonata se suprostavio mornariqkim napadom na Kiklade kojisu pripadali Ptolemejeviima. Ptolemejevii su kod otokaKosa doivjeli presudni poraz i morali sklopiti mir kojimje ponovno bila potvrena makedonska hegemonija nad velikimdijelom Grqke. Taj rat uxao je u povijest pod nazivom hre-monidski rat (267 - 261), prema grqkom dravniku Hremonidukoji je proveo savez sa Spartom u narodnoj skupxtini.

Atena je bila prisiena prihvatiti makedonsku posa-du i makedonskog namjesnika. Izgubila je pravo qak da kujesvoj novac...

(H. Krajsig)2

Meutim, Makedonci nisu mogli spreqiti da Ahajski savez ne postane najveavlast na severnom Peloponezu.239., nakon 44. godina vladaa Makedonijom, Antigon umire u 80. godini iv-ota.3

Pitaa:Izvori za dravu Antigonida?

Demetrije II (239 - 229)

Godine 239. umro je Antigon Gonata. Nasledio ga je sin Demetrije.

Ovaj je ponovo pokuxao da pokori Grqku i tako je zapoqeo tzv. Demetrijev rat.Za borbu protiv ega, Ahajska liga i Etolska federacija sklopixe savez. Zbogneophodnosti da se suprostavi navali varvara sa severa, Demetrije nije uspeoda realizuje svoje uspehe, koje je na samom poqetku postigao u Beotiji. Aha-jski savez je u tim godinama brzo napredovao i jaqao. Tokom 235. u savez jeuxao Megalepo u Arkadiji; egov tiranin Lidijad sam se odrekao vlasti ive idue godine bio izabran za stratega Ahajske lige. Godine 229. ligi jeprikuqen Argos, Trezen, Hermion, a 228. Egina. Makedonija je izgubila sveposede na Peloponezu.Demetrije je umro 229. godine, ostavivxi iza sebe maloletnog sina Filipa.

Antigon Doson (229 - 221)

Demetrije je umro 229. godine, ostavivxi iza sebe maloletnog sinaFilipa. Regenstvo je dodeeno egovom roaku Antigonu Dosonu. On je potukaoDardance koji su ugroavali Makedoniju sa severa i sklopio sa Etolijom ugovoro miru. Po ovome se osetio dovono jakim da se proglasi za kraa; pored toga,usvojio je Filipa, qime je legalizovao svoju uzurpaciju. Nexto pre toga doxloje do prevrata u Epiru, gde je ukinuta kraevska vlast. Epir postade republikai stupi u tesne veze sa Etolskim i Ahajskim savezom.Jedino je Sparta i dae stajala po strani pokreta. Tamo je, posle obraquna saAgisom, nastupila reakcija. Ahaja odluqi da se Sparti objavi rat 228. godine.Tako zapoqe Kleomenov rat.

2

Isto, 98.3 http://hr.wikipedia.org

2


3/8

Godine 225. Kleomen III osvojio je Arkadiju, pa suegove qete stajale u Argolidi kao i u Korintu, gdje se samojox tvrava opirala. Tada je strateg Ahejskog saveza, Arat,pozvao Makedonce koji su pod Antigonom III Dosonom zauzeliKorint. U toj situaciji makedonski se vladar proglasio zahegemona novog Saveza Helena kojem su, uz Makedoniju i ovisne

zeme, pripadali Ahejski savez, Epirski savez, Beotski savez inekoliko sredogrqkih dravica ali ni Atena, ni Sparta,ni Etolski savez. Helenski savez raspolagao je vojskom sas-tavenom od kontingenata pojedinih qlanova saveza; svaki qlanje takoer bio zastupen u zajedniqkom savetu (synedrion)...

Savezna vojska, sastavena preteno od Ahejaca i Ma-kedonaca, pobijedila je kod Selasije 222. godine [221?] Kleom-ena III, koji je pobjegao u Egipat. Spartu su okupirali Make-donci...

(H. Krajsig)4

Posle bitke kod Selasije, Antigon je, ne nailazei na otpor, uxao u Spartu iukinuo Kleomenove reforme. Lakonija je ukuqena u novi Helenski savez.Posle ovoga Antigon kree u borbu protiv varvara na severu i ubrzo umire,ostavivxi presto sedamnaestogodixem Filipu V.

Pitaa:Uzrok rata Sparte i Ahaje?

Filip V (221 - 179)

Izvori O ivotu i delatnosti Filipa V najpouzdanije podatke pruaju:Polibije u svojim Istorijama, kao i Plutarh.

Okolnosti dolaska na vlast FilipV Makedonski na presto dolazi kao sedamna-estogodixak, 221. godine p. n. e. egov otac bio je makedonski kra DemetrijeII, koji je svojevremeno ratovao protiv udruenih snaga Etolije i Ahaje. Kadaje Demetrije II preminuo, presto nije mogao naslediti egov sin Filip V jerje bio maloletan. Jedno vreme, kao regent Filipa V, vladao je Antigon Doson.Tek po smrti Dosona, Filip postaje makedonski kra. Na samom poqetku svojevlade, Filip je morao uzeti uqexa u tzv. Savezniqkom ratu (220 - 217)

Savezniqki rat (220 - 217) Da bi uqvrstio vlast Makedonije nad Heladom,Filip V poveo je tzv. Savezniqki rat. U ratu, koji je trajao od 220. do 217.,makedonski kra i egovi saveznici ratovali su protiv Etolije.O povodu predstojeeg rata pixe Polibije. Naime, Etolac Dorimah, odlukom

federacije, bio je poslat da nadgleda stvari u Figaliji, gradu na granici saMesenijom, a koji je bio qlan federacije. Dorimah se tom prilikom upoznaosa bogatstvom gradova Mesenije, posebno Mesene. Budui da Mesena nije uzelauqexa u Kleomenovom ratu (228 - 222), grad nije stradao i qak xta vixe prof-itirao je na osnovu svoje neutralnosti. Dorimah razmatra mogunost da nasvoju ruku zauzme grad. Pomo bi mu pruili Eliani, koji su bili u do-brim odnosima sa Etolskom federacijom. S druge strane, Mesena se nije moglauzdati u pomo mone Makedonije poxto nije bila qlan Helenskog saveza, a ina makedonskom prestolu se nalazio neiskusni osamnaestogodixak. Isto tako,Mesenija nije bila u dobrim odnosima sa gradovima Lakonije. Uvidevxi dapostoji verovatnoa da uspe u svojoj nameri, Dorimah poziva Skopasa, buduegstratega federacije, da mu se pridrui, na xta ovaj pristaje. Dorimah takoe

4 Isto, 101 102.

3


4/8


5/8

prijatei, roaci i braa pod sledeim uslovima: neka kraFilip, Makedonci i ostali Heleni koji su mu saveznici xtitegraane Kartagine, vojskovou Hanibala i one koje su s im...kraa Filipa, Makedonce i ostale Helene koji su mu saveznicixtitie i quvae Kartagiani... Ako Rimani zarate na vasili na nas, pomagaemo jedni drugima...

(Polibije VII, 9)

Iz teksta saquvanog ugovora, a koji je ovde dat delimiqno, moe se videti daFilip nije imao nikakvih pretenzija na Italiju, ve je samo eleo da se Balkanoqisti Rimana.Rimani saznavxi za pregovore Hanibala i Filipa, xau pretora Marka Va-lerija Levina sa flotom od 50 brodova u Apuliju, sa zadatkom da motri naakcije makedonskog kraa i ako je potrebno odgovori na ih. Godine 214. Filipprodire na prostor Ilirije, koji se nalazio pod zaxtitom Rima i Levin mukree u susret. Tada je makedonski kra bio prinuen spaliti svoju malu flotukako ne bi dospela u neprijateske ruke. 213. Filip ratne operacije prebacujena kopno, a Levin nema mogunosti da mu se suprostavi. Stoga 212. Rimani

sklapaju savez sa Etolcima, starim neprijateem Filipa. Prema sporazumuRimana i Etolaca, Rimani bi po zauzeu jednog grada imali pravo na deoili svu pokretnu imovinu, dok bi Etolci preuzeli sam grad. Takoe Rimanisu se obavezli da e Etolcima pomoi u ihovom pokoravau Akarnanije. El-ida, Mesena i Sparta takoe su se prikuqile savezu. U poqetku saveznici suimali uspeha i Etolci su, mada ne u Akarnaniji, pod svoju vlast podveli vixegradova. Godine 210. Rimani na Istok xau Publija Sulpcija Galbu, koji smalo energije vodi rat. Poxto je 207. godine Filip prodro na prostor Etolije,zauzeo Termon, i poxto Rimani nisu uqinili nixta da im pomognu, Etolcive sledee godine sklapaju mir sa makedonskim kraem. Rimani su ovaj mirdrali za izdaju. Godine 205. doxao je u Dirahij rimski vojskovoa PublijeSempronije Tuditan sa 35 ratnih brodova i vojskom, nadajui se da e naterati

Etolce na obnovu vojnih operacija. Poxto u tome nije uspeo, Tuditan prihvatiposredniqku akciju Epirana i iste godine zakuqi sa Filipom mir u Feniki uEpiru. Mirom u Feniki saquvan je status quo.

...U miru kod Fenike izmeu Makedonije i Rima Rim-ani su jedva mogli ixta postii osim da se ne osramote, tj.zadrali su staratestvo nad Partinijcima, a Makedonci suse obavezli da nee poduzimati osvajaqke pohode u Iliriji...

(H. Krajsig)7

II makedonski rat (200 - 197) Posle mira u Feniki (205), kojim je bio zavrxentzv. I makedonski rat, Filip svoju pau usmerava ka Istoku. Godine 203.

sklopio je savez sa Antiohom III. Kao povod za to bili su nemiri koji su izbiliu Egiptu, a do kojih je doxlo po smrti Ptolemeja IV Filopatora i stupaemna presto maloletnog Ptolemeja V Epifana. Antioh i Filip su se sporazumelida podele dravu egipatskog faraona. Filip je hteo da pod svoju vlast podvedeprostor Egejskog mora, Kariju i Samos, dok je Antioh trebao da zaposedne KoileSiriju i Fenikiju.Godine 201. Filip se ve naxao u ratu sa Pergamom, Rodosom i Atinom. Naime,onda kada je Filip poqeo da osvaja prilaze moreuzima, otean je uvoz ita iAtina se naxla u texkom poloaju. Filipov uspeh u rejonu Bosfora veoma jezabrinuo i Rodos. Kad je Filip poqeo da osvaja oblasti Karije, naixao je naotpor Pergama i Rodosa. Mada ih je u vixe navrata porazio, pao je u klopkuu Bargiliji (Karija). Flota mu je zapala pod blokadu i bio je prinuen tamo

7 Isto, 103.

5


6/8

provesti zimu. Ali ve s prolea 200. Filip je uspeo da probije blokadu i dase vrati u Makedoniju.Vodei atinski dravnik, izuzetno antimakedonski raspoloen, Kefisodor, ra-di zajedniqke borbe protiv makedonskog kraa, stupa u savez sa vladarem Perga-ma Atalom, Ptolemejom Egipaninom, Etolcima, Rodosom i Kritom. Kefisodorje takoe ixao u Rim da moli pomo protiv Filipa. Poxto je Filip naneo

napravdu Pergamu, savezniku Rima, Senat predaje Filipu ultimatum: da vratiegipatskom krau posede koje mu je osvojio, da prekine ratne operacije protivGrka i da se sporna pitaa izmeu makedonskog kraa, Pergama i Rodosa iznesuna rexavae pred arbitrani sud. Filip je odbio da se povinuje zahtevimaRima.Godine 200. poxto je izabran za konzula, Galba poziva centurijatsku komicijuda objavi rat Filipu V. Meutim, prvi put u istoriji Republike, komicija jeglasala protiv objavivaa rata. Ipak, poxto je Galba obeao da veteraninee uqestvovati u novom pohodu, skupxtina je pristala da objavi rat.Galbin pohod 200/199. sveo se na paqkaxki pohod. U to vreme Etolci objavujurat Filipu, dok ahajski savez odluquje da se dri po strani.Godine 198. u Grqku je poslat energiqan i sposoban konzul T. Kvinktije Fla-

minin, koji se istakao u Hanibalovom ratu. On je poveo mirovne pregovore saFilipom. Filip je bio spreman ispuniti uslove postavene jox 200. godine odrei se novih osvajaa u Grqkoj i plaati tribut. Meutim, Flaminin sadazahteva da se odrekne svih osvajaa u Grqkoj, qak i Tesalije. Filip na ovo nijemogao pristati, te je rat nastaven.Do 197. godine Flaminin e makedonske qete potisnuti u Tesaliju. Uivaoje podrxku i Etolaca i ahajskog saveza, koji 198. godine ulazi u rat. Do od-luqujue bitke izmeu saveznika, sa jedne strane, i Makedonije, sa druge, doxloje kod Kinoskefala. Filip je pretrpeo poraz i kapitulirao.Po pobedi kod Kinoskefala Etolci zahtevaju obnovu ugovora iz 212. godine, kaoi smrt Filipa II. Nijedan od ihovih zahteva Flaminin nije ispunio. Smatraoje da su Etolci sami obezvredili ugovor iz 212. kada su sa Filipom sklopilimir 206. godine. Sa druge strane, smrt Filipa nije odgovarala Rimu.Posle poraza kod Kinoskefala Filip se odrekao svih osvajaa u Grqkoj (Tesal-ija, Eubeja, Korint) kao i novih osvajaa u Kariji i Trakiji. Morao je platitiEumenu II Pergamskom odxtetu, a Rimu predati mornaricu.Juna/jula 196. godine u vreme odravaa Istamskih igara Flaminin je objaviosenatsku odluku o ,,slobodi svih grqkih gradova u Evropi i Aziji. Sledeenarode proglasio je nezavisnim, osloboenim garnizona i poreza: Korinane,Fokiane, Lokrane, Eubejce, ftitotidske Ahajce, Magneane, Tesalce i Perhe-bijce.

Grci su razliqito reagirali na te mirovne uvjete, oqemu pixe grqki povjesniqar Polibije, qijoj ,,Povijesti svi-jeta zahvaujemo poznavae ovih dogaaja:

,,Kad se Grqkom pronio glas o tom zakuqku Senata, svi subili puni povjerea i radosti. Samo su Etolci prigovarali...Tvrdili su da ne sadravaju nixta stvarno, samo obeaa napapiru... pozivali su se na tekst zakuqka i tvrdili, prim-jerice, slijedee: da sadri proturjeqne odredbe u vezi sgradovima pod okupacijom Filipa (V); s jedne strane, Fil-ipu je zapovjeeno da povuqe svoje vojnike i preda gradove Ri-manima, s druge, pak, da povuqe svoje vojnike i gradovimadade slobodu... to su azijski. Rimanima oqito vaa predatievropske... Svakome mora biti jasno da e Rimani ubudueugetavati Grqku umjesto Filipa i Grqka e samo promijenitigospodara, ali nee postati slobodna....

(H. Krajsig)8

8 Isto, 104.

6


7/8

Persej

III makedonski rat (171 - 167) O Treem makedonskom ratu (171 - 168) svedoqe:Plutarh, koji je sastavio ivotopis Emilija Paula, Tit Livije u svom deluOd osnivaa grada i Suida. I Plutarh i Livije i Suida koriste se opisomPolibija, koji je danas, osim neznatnih delova, izguben.Godine 179. p. n. e. u Amfipou je preminuo makedonski kra Filip V. Poxtoje pogubio svog sina Demetrija, koji je bio nakloen Rimanima, Filip je make-donski presto ostavio svom starijem sinu Perseju9. Persej, postavxi novi kra,obnovio je ugovor prijatestva sa Rimanima. O poqetku egove vladavine pixePolibije:

...Persej je odmah poqeo da se ulaguje Helenima i da pozivanatrag u Makedoniju sve koji su pobegli zbog dugova i otixliu progonstvo po odluci suda ili zbog optube za veleizdaju...Ovakvim postupcima mnoge je oduxevio jer je izgledalo da sesvi Heleni mogu nadati samo najboem od novog kraa...

(PolibijeXXV, 3)

Seleuk IV Filopator, sin Antioha III, Perseju je ponudio za enu svoju kerLaodiku i ponuda je prihvaena. Kako je Seleuk imao ograniqen radijus plo-vidbe po rimskom ugovoru sa Antiohom, Roani su otpratili nevestu u Make-doniju. Zbliavae Makedonije i drave Seleukida, kao i posredovae Roana,izazvali su rimsku podozrivost.Rim, inaqe, nije bio zadovoan politikom novog makedonskog kraa. Persej semexao u unutraxu politiku susednih drava. Naime, poxto je vladar jednogtraqkog plemena zauzeo rudnike u Pangeju, Persej mu se suprostavio, naneo muodluqujui poraz i izbacio ga iz egove kraevine. Potom, godine 174. Persejje prodro u Dolopiju i naoruan uxao u Delfe. Dva dogaaja nagnala su Rim daPerseju objavi rat: zavera protiv pergamskog kraa Eumena, glavnog rimskogsaveznika na Istoku, kada se vratio u Grqku iz Rima, gde je izneo optube

protiv Perseja (172) i ubistvo dva tebanska poslanika koji su bili protivsaveza Beotije i Perseja.U predstojeem ratu na stranu Perseja su stali Ilirija pod kraem Gencijem,Epir, kao i neki beotski gradovi. Ahajski i Etolski savez odluqili su ostatipo strani.Poqetak rata bio je povoan po Perseja. Prve godine rata Persej je prodro naprostor Tesalije i porazio Rimane kod Kalikina. Meutim, nije iskoristioprednost da zada odluquju udarac protivniku, ve je ponudio Rimu da plaaporez, kao xto je i egov otac qinio. Na opxte zaprepaxee, Rimani zahte-vaju od Perseja da se bezuslovno preda i ovlasti senat da po svojoj voi odluqujeo makedonskim pitaima (deditio). Ovim je Persej bio primoran nastaviti rat,te se s vojskom povlaqi na prostor Makedonije.U meuvremenu, Rimani organizuju pohod na neprijatesku teritoriju. Go-dine 169. konzul Marcije Filip uspeo je poraziti Persejeve lako-naoruanikekoji su quvali prolaze iz Tesalije u junu Makedoniju. Naxavxi se u texkompoloaju, Persej je odluqio da se s vojskom povuqe na sever, prema Pidni. Ovimje omoguio Rimanima da zaposednu Tempijski klanac, vaan radi snabdevaaihove vojske, i grad Dion u podnoju planine Olimp grad posveen Zevsu ibogat zlatom. Krajem godine Marcije Filip se vratio u Tesaliju, xto je Persejiskoristio da ponovo zauzme grad Dion i zauzme poloaj kod reke Elpej.Sledee godine, 168., Rimani su uputili na istok pojaqae, pod komandomLucija Emilija Paula, sina konzula iz 216., koji je poginuo kod Kane. Do

9 Filip je svom sinu ostavio snano kraevstvo, tako da je Persej mogao da vodi ve-

likodravniqku politiku. Naime, Filip je umeo da izigra uslov mirovnog ugovora koji

je brojnost makedonske vojske ograniqavao na 5 000 vojnika. Svake godine Filip bi obuqio

po 4 000 vojnika, pa ih zatim puxtao kuama i mobilisao nove.

7


8/8

odluqujue bitke izmeu Rimana i Makedonaca doxlo je kod Pidne, 22. juna168. godine. Naime, Scipion Nasika, po nalogu Emilija Paula, prvo je zauzeoprevoje kod grada Pitija. Potom se spustio uz reku Mavroneri i pridruioEmiliju negde kod danaxeg mesta Kalivia Kunduriotisis. Persej se povukao saElpeja i zauzeo poloaj izmeu grada Diona i Pidne. Po ovom posledem bitkase oznaqava kao bitka kod Pidne. U ovoj bici Persejeva vojska je pretrpela

poraz. Ovim je sudbina Makedonije bila zapeqaena.

Sudbina Makedonije Po Persejevom porazu kod Pidne, Rimani su uqinilikraj postojaa makedonske drave. Zema je bila podeena na qetiri dela sacentrima u Amfipou, Tesalonici, Peli i Pelagoniji. Meu ovim okruzimapostavena je vextaqka granica; stanovnici svakog od ovih qetiri okruga nisuimaliius cannubiili enidbeno pravo iius comerciiili pravo sticaa nepokretneimovine. U Epiru su izvrxena nequvena razaraa: unixteno je 70 gradova, a150 000 od ihovog stanovnixtva je prodano u ropstvo. Sa Ilirijom Rimanisu se obraqunali na isti naqin.Posle pobede nad Persejem, Rimani su naglo promenili odnos prema Rodosu.Poxto su Rimani Delos proglasili za slobodnu luku, Rodos je izgubio dobar

deo carinskih prihoda. Izgleda da su Rimani lixili Rodos prevlasti namoru. Zbog toga se piraterija, koju je do tada vexto suzbijao Rodos, ponovorazvila i Rimani sve do Pompeja nisu mogli da joj stanu na put. Delos je 315/4.dobio nezavisnost i postao centar ostrvske lige pod vlaxu Ptolemeja Laga.Qak ni posle pretvaraa Delosa u slobodnu luku, egov promet ni izdaleka nijemogao da se meri sa trgovinom Rodosa. Delos je postao trixte za piratskiplen, naroqito za prodaju robova.Nakon pobede nad Persejem, Rimani nisu gledali na Pergam kao na vanogsaveznika i poqeli su da koqe egov razvoj. Pergamski kra Eumen, o kome jepostojala suma da je stajao u tajnim vezama sa Persejem, nije bio nagraen iizgubio je svoj preaxi uticaj.

Filip Andrisk

Vlast Rimana u Grqkoj i Makedoniji odgovarala je interesima imu-nih slojeva stanovnixtva, a nalazila je na pasivnu opoziciju narodnih masa,jer je rimska vojna snaga pravila uzaludne pokuxaje socijalnih reformi.Nezadovostvo xirokih narodnih masa Makedonije omoguilo je lanom Fil-ipu izdavao se za Persejevog sina da brzo pridobije zemu za sebe i dananese rimskim odredima nekoliko poraza. Protiv ega su Rimani uputiliveliku vojsku pod vostvom Kvinta Cecilija Metela. Godine 148. lani Filip(Andrisk) bio je potuqen, zaroben i poguben u Rimu. Makedonija je konaqnoizgubila svoju autonomiju i pretvorena je u rimsku provinciju.

Izvori Polibije, Istorije II, Predgovor, prevod i komentar Marijana Ricl,

Novi Sad 1988.

Literatura

A.B. Ranoviq, Helenizam i egova istorijska uloga, Sarajevo 1962. Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njemackog Micheline Popovic, Zagreb

1987. N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1951. http://www.ualberta.ca/ csmackay/CLASS 366 http://www.wargamer.com/greatbattles/pydnaLA.asp

* Luke Ashworth, The Battle of Pydna 168 BC

8

Documents

04.antigonidi