3
8/16/2019 05. Baze i baziranje.pdf http://slidepdf.com/reader/full/05-baze-i-baziranjepdf 1/3 припремка, обратка или готовог дела које су битне за његово правилно , за његово са другим деловима, за његову и називају се . На слици 1 приказана је класифика ција база према њиховој функцији. Слика 1 –  Класификација база представљају површине,линије и тачке које одређују и готовог дела у склопу са осталим деловима уграђеним за  једно са њим у неки производ. Те површине, линије и тачке једног дела са површинама, линијама и тачкама другог дела образују кинематске парове, као што су  рукавац вратила зупчаник, клип и цилиндар, рукавац вратила  лежиште итд. Конструктивне базе су , јер дефинишу облик, димензије, дозвољена одступања, квалитет површине и  функцију готовог  дела. су све површине, линије и тачке које служе за , и припремка или обратка, што ће омогућити постизање одређене тачности димензија, геометријског облика и квалитета површине. Ове базе обезбеђују постављање припремка или обратка у одређен положај према алату и машини. Привременог су карактера и служе само за време обраде, па се могу мењати током процеса. Технолошке базе могу бити:  1. Необрађене  –  служе за постављање и стезање припремка  , 2. Обрађене - служе за друго и остала постављања обратка, 3.  помоћне –  које немају конструкционог смисла, али служе  за лакше постављање (нпр. средишње гнездо, и 4. допунске  –  побољшавају и олакшавају постављање и стезање, а након обраде се уклањају. Технолошке базе означавају се одговарајућим симболима који су приказани на слици 2. Слика 2 –  Означавање технолошких база 

05. Baze i baziranje.pdf

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: 05. Baze i baziranje.pdf

8/16/2019 05. Baze i baziranje.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/05-baze-i-baziranjepdf 1/3

припремка,  обратка или готовог

дела које су битне за његово правилно , за његово

са другим деловима, за његову и називају се . На

слици 1 приказана је класификација база према њиховој функцији. 

Слика 1 –  Класификација база 

представљају површине,линије и тачке које одређују

и готовог дела  у склопу са осталим деловима уграђеним

за једно са њим у неки производ. Те површине, линије и тачке једног дела са

површинама, линијама и тачкама другог дела образују кинематске парове, као што су

 рукавац вратила  зупчаник, клип и цилиндар, рукавац вратила  лежиште итд. 

Конструктивне базе су , јер  дефинишу облик, димензије,

дозвољена одступања, квалитет површине и функцију готовог 

дела.

су све површине, линије и  тачке које служе за

, и припремка или обратка, што ће

омогућити постизање одређене тачности димензија, геометријског облика и квалитета

површине. Ове базе обезбеђују постављање припремка или обратка у одређен положај

према алату и машини. Привременог су карактера и служе само за време обраде, па се

могу мењати током процеса. 

Технолошке базе могу бити: 

1.  Необрађене  –  служе за постављање и стезање припремка ,

2. 

Обрађене - служе за друго и остала постављања обратка,

3. 

помоћне –   које немају конструкционог смисла, али служе  за лакшепостављање (нпр. средишње гнездо, и 

4. 

допунске  –   побољшавају и олакшавају постављање и стезање, а након

обраде се уклањају.

Технолошке базе означавају се одговарајућим симболима који су приказани на слици 2.

Слика 2 –  Означавање технолошких база 

Page 2: 05. Baze i baziranje.pdf

8/16/2019 05. Baze i baziranje.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/05-baze-i-baziranjepdf 2/3

Базирањем, обратку се одузима одређен број  степени слободе кретања. Свако тело у

простору има шест степени слободе кретања: 

- три степена слободе транслације у правцу оса X, У и Z, и 

- три степена слободе ротације око оса X, У и Z.

Да би се могла обавити обрада, обрадак се  мора правилно поставити и учврстити у

одређен положај према машини и алату. Да би се то  постигло, припремку или обратку се

у процесу обраде морају потпуно одузети или делимично ограничити могућа кретања.

Слобода кретања се одузима базирањем преко одређеног броја ослоних тачака. 

При избору база треба се придржавати следећих основних принципа:

1. Настојати да се технолошке базе подударе  са конструктивним и контролним

базама. 

2. За прво базирање одабрати највећу површину, и то тако да база буде што дужа и

 равнија, 

 јер се првим базирањем утврђује положај обрађених површина у односу на необрађене. 

3. Настојати да се једним базирањем обради што више површина, јер то обезбеђује

најмање 

одступање димензије, геометријског облика и међусобног положаја површина. 

4. У случају да се као технолошке базе морају  користити мале површине, треба

настојати да те површине буду што више међусобно удаљене. 

5. Као базу за ослањање бирати највећу површину. Као базу за усмеравање требаузети најдужу површину, а као базу за граничење изабрати најмању површину. 

6. Ако се обрада врши са више стезања, за прво базирање треба одабрати базу са

најмањим додацима за обраду, тј. првим стезањем треба скинути највише струготине. 

7. Базне површине треба да омогуће једноставно постављање и лако скидање

обратка. 

8. Необрађене површине користити само за  прво базирање, а за остала базирања

користити обрађене површине. 

9. У серијској производњи за базирање припремка или обратка углавном се користе

специјални прибори, а у појединачној и малосеријској универзални прибори. 

Грешке базирања представљају једну врсту грешака које се јављају у раду са стезним

прибором.  Грешке базирања настају због неправилног избора база. Грешка базирања

(Gb) јавља се када се на  обратку постављеном у стезни прибор не подудара база за

ослањање са базом за мерење (контролном базом). Пример ове грешке дат је на слици 3.

Page 3: 05. Baze i baziranje.pdf

8/16/2019 05. Baze i baziranje.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/05-baze-i-baziranjepdf 3/3

 Слика 3 –  Грешке при базирању 

Грешка базирања јавиће се у односу на коту (В), јер се мерна база (површина 3) не  

поклапа са базом за ослањање (2). Због непоклапања база грешка базирање коте (В)

 једнака је  толеранцији (Т) димензије (С), тј. једнака је разлици између граничних

 растојања базе за ослањање (2) и базе за мерење (3), односно мера која  се тражи (В)

имаће тачност којом се толерише кота (С), па је:

G bB=T