:1' ·'1 ',·"11 '. 'I" ~ " I~ :. . . . :', ":"

. " "

.... '"

':'" ....

: .....

""'" .

~lli~ ·· . .... '" .

j :'

Posle dvogodisnje pauze, Centar za stanovanje pono­vo pokrece svoj "Informativni bilten" sa povecanim tiraiom i poboljSanom tehnikom. U toku 1975 i 1976 god. ekipa centra koja je u pocetku bilten shvatala kao poluinternu publikaciju namenjenu svojim poslovnim prijateljima, nije smogla snage da pored svojih projektant­skih i istraiivackih zadataka nade vremena za razvoj i odriavanje svoje informativne i izdavacke delatnosti. To se medutim, pokazalo pogresnim. Veliki broj pisama od organizacija i pojedinaca iz cele zemlje kojima se najavlju­je pretplata za bilten, iii prosto pita zaSto se bilten viSe ne distribuira, ubedila nas je u cinjenicu da u naSoj strucnoj informatici postoji na ovom polju ozbiljna praznina i u nasu obavezu da istu pokuSamo bar malim delom da ispunimo.

Medutim, potrebno je prethodno da sa neclm rascistimo. Ovaj bilten za sada jos uvek nema pretenzija da predstavlja jedan kompleksan strucni casopis iz oblasti stanovanja, ma da nekih njegovih elemenatanesumriJivo ima. On je prvenstveno, glasi 10 Centra za stanovanje, koje delom obaveStava 0 aktivnostima centra za koje pret­postavljamo da mogu da interesuju siru strucnu javnost, a osim toga informiSe i 0 zanimljivim dogadajima iz oblasti stanovanja i stambene izgradnje koji se deSavaju izvan centra.

"Informativni bilten" ce izlaziti tri puta godisnje i distribuirace se prvenstveno poslovnim prijateljimai organizacijama kQje sa Centrom za stanovanje imaju ugovorenu pridruienu saradnju. Svi prilozi su slozeni i prezentirani tako da se mogu razdvojiti u posebne separate i presloziti prema UDK klasifikaciji iii na neki drugi nacin. UredniStvo Biltena ce biti zahvalno svim svojim citaocima koji sugestijama iii dopisima doprinesu poboljSavanju njegovog kvaliteta.

Osnovni zadatak ovog broja (br. 18) je da posle, kako rekosmo, dvogodisnje pauze informise radne organi­zacije' i pojedince 0 sadasnjim aktivnostima Centra za stanovanje i referencama za pojedine vidove aktivnosti kojima se centar momentalno bavi. On takode informiSe o jednom novom vidu saradnje koju centar od ove godine uspostav!ja sa svim zainteresovanim institucijama preko sistema pridruiene saradnje, a koji predstavlja u sUStini zacetak jednog kompleksnog sistema informisanja u oblasti stanovanja i stambene izgradnje. U ovom broju biltena dato je i nekoliko projektantskih i istrazivackih priloga nasih saradni ka, kao i viSe dokumentacionih listova sa osnovama stanova i stambenih lamela kao ilustracija fototeke stanova koju distribuiramo u okvuru pridruzene saradnje.

Ovaj broj biltena je Stampan u 1000 primeraka a njegovu koncepciju je postavio uredivacki odbor u sastavu: B.Jankovic, Z.Kara-Pesic, B.Karadzic i M.Ca­nak. Glavni urednik Biltena je Arh. B.Jankovic, a tehnicki urednik Arh. P.Napijalo.

UDK 659.24

AKTI VNOSTI CENTRA ZA ST ANOVANJE

Centar za stanovanje iz Beograda je osnovna organi­zacija udruienog rada pri Institutu za ispitivanje materija­la SRS, a njegovQ samostalno delovanje datira ad pocetka 1972 godine. Aktivnosti Centra se obavljaju preko tri sluibe ito:

a) Sluibe za studisko projektovanje, b) Sluibe za naueno istraiivacki rad, e) Informativne sluibe.

Sluzba za ,tudi,ko projektovanje deluje od 1966 godine, kada je Centar za stanovanje formiran kao posebna organizaciona jedinica U okviru projektnog biroa I nstituta. U toku ovog, desetogodisnjeg perioda u Centru je projektovano vise stambenih naselja i objekata sa aka 10.000 stanova. Projektanti Centra posebnu painju pas­vecuju projektovanju u industrijalizQvanim kon­struktivnim sistemima. Veliki broj objekata projektova­nih u okviru Centra izgraden je u sistemima I MS "Zeielj", "Trudbenik", "Komgrap" i "Outinord". Pro­jektantski rad Centra je usmeren prvenstveno na proble­matiku stanovanja i prateeih sadriaja, ali postoje i znacajne reference iz oblasti druStvenih, rekreacionih i drugih objekata. Pod pojmom "studisko projektovanje" podrazumeva se obaveza projektanta da u okviru interdis­ciplinarnih timova u svoje projekte ugraduje najnovije rezultate naucnih istraiivanja postignute kako u Centru, tako ivan njega, a cemu se u Centru posvecuje posebna painja. U okviru Centra za stanovanje projektovane su i realizovane sledece vece stambene operacije:

1 - Stambeni objekti, ska la i objekti decije zaStite u Bloku 21 na Novom Beogradu (idejni i glavni projekti)

2 - Stambeni objekti u naselju" Liman I" u Novom Sadu O+g)

3 - Stambeni objekti u naselju "Uman II" u Novom Sadu li+g)

4 - Stambeni abjekti, garaie' i samoposluga u Bloku 3 kod Zeleznicke sta nice u Novom Sadu O+g)

5 - Stambeni i pratei:i objekti u Bloku 29 na Novom Beogradu li+g)

6 -Stambeni objekti P+8 u stambenim blokovima 45 i 70 na Novom Beogradu O+g)

7 - Stambena grupacija 8-7 u naselju Kijevo- Knei e­vac u Beogradu Ig)

8 - Stambeni i prateCi objekti u Bloku 22 na Novom Beogradu li+g)

9 - ViSe stambenih objekata u Tuzli (i+g)

10 - Vise stambenih objekata u Leskovcu (i+g) 11 - ViSe ,tambenih i skol'kih objekata u Cupriji li+y) 12 - Vise ,tambenih objekata u Banja Luci O+g) 13 - Vise 'tambenih objekata u Nisu li+g) 14 - Stambeni objekti u na,elju "Banja Luka" li+g) 15 - Stambeni objekti u naselju "Alipasino polje" u

Sarajevu.

Naucno istraiivacki rad u oblasti stanovanja pocinje da se u Centru kontinualno i sistematski odvija preko srednjorocnih razvoinih programa od 1972 godine. U ovom periodu najveei deo istraiivackih kapaciteta Centra bio je usmeren na makroprojekat "Funkcionalna koncep­cija i upotrebna vrednost stanova i stambenih zgrada" u okviru koga je vee zavrsen veliki broj pojedinacnih studija koje se sve uklapaju u jedinstveni istraiivacki zadatak. U arganizaciji i finansiranju ovog makroprojekta sUdelovali su Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda, Privredna komora Jugoslavije, Poslovno udrl'zenje "Inpros", Zajednica za naucni rad SRS i drugi. Osim toga, istraiivacki tim Centra je bio angaiovan na izradi Privremenog standarda stana u usmerenoj stambenoj izgradnji (zajedno sa Grad­benim centrom Siovenije), na studiji savremenih metoda projektovanja u industrijalizovanaj stambenoj izgradnji, na studiji stambene regulative u SRS itd. Posebno su znacajna istraiivanja uslova iivota ,i stanavanja u stambe­nim blokovima na Novom Beogradu, obavljena u saradnji sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu preko interdiseiplinarnog tima u kame je sudelovalo preko 40 osoba iz deset raznih profesija. Od studija zavrsenih u Centru za stanovanje navodimo na . ovom mestu samo neke:

1 - "Funkcionalni aspekti strukture stana", Beograd, 1972.

2 - "Analiza Uputstva 0 osnovnoj strukturi stanova koji se mogu pribavljati i davati na koriscenje aktivnim vojnim lieima i gradanskim lieima na sluibi u JNA sa sugestijama za njegovu optimalizaciju", Beograd, 1972.

3 - "Ljudske potrebe i stambene funkcije", Beograd, 1973.

4 - "Analiza dimenzionalnih parametara fasadnih po­vrsina kod stambenih objekata u nizu", Beograd, 1973.

5 - "Funkcionalni aspekti opreme stana", Beograd, 1973.

3

6 - "Koriscenje stambenih struktura u objektima koje su realizovali clanovi Poslovnog udruienja "IN­PROS" iz Beograda", Beograd, 1973.

7 - "Fleksibilnost stambenih struktura kao cinilac upo­trebne vrednosti stana", Beograd, 1973.

8 - "Bibliografsko istraiivanje literature 0 modelima sa osvrtom na modele aplikativne u industrijalizova­nom naeinu gradnje", Beograd, 1973.

9 - "Funkcionalni standardi stana i zgrade", Beograd, 1973.

10 - "Savremeni metodi projektovanja stano va po indu­strijskim metodama proizvodnje", Beograd, 1973.

11 - "Funkcionalni aspekti organizacije stana", Beograd, 1973.

12 - "Funkcionalni aspekti velicine stana", Beograd, 1973.

13 - "Standardizacija dimenzija sanitarne i kuhinjske opreme u stanu", Beograd, 1974.

14 - "Funkcienalna koncepcija stanova u I MS sistemu", Beograd, 1974.

15 - "Metodologija izrade projektnih zadataka u stam­benoj izgradnji", Beograd, 1975.

16 - "Funkcionalni aspekti strukture i organizacije stam­benih zgrada", Beograd, 1975.

17 - "Neposredna okolina stambenih zgrada", Beograd, 1975.

18 - "Problematika stanovanja u SR Srbiji kroz razne vidove regulativnih akata", Beograd, 1976.

19 - "Sociolosko istrazivanje uslova iivota u stambenim zajednicama u Novom Beogradu", Beograd, 1976.

20 - "Kvalitet i karakteristike stanovanja u Bloku 21 na Novom Beogradu", Beograd, 1976.

21 - "Fleksibilnost stambenih struktura", Beograd, 1977.

Na polju stambene informatike, Centar za stanova­nje uvodi niz aktivnosti od kojih neke predstav ljaju kod nas novinu. To je pre svega permanentan rad na fototeci jugoslovenskih stanova koja svim korisnicima usluga Centra treba da prikaie najaktueinije osnove stambenih jedinica iz svih republika i pokrajina. Ponovo je pokrenut informativni bilten Centra koji prema nasem izdavaekom programu treba da izlazi tri puta godisnje i koi.i treba da obaveStava siru strucnu javnost kako 0 aktivnostima Centra za stanovanje, taka i a drugim zanimljivim dogadajima kod nas u oblasti stanovanja i stambene izgradnje. Predvideno je takode da se svake godine organizuje po jedan specijalizovan seminar sa problemati­kom iz stambene oblasti. Do sada, Centar za stanovanje je dva puta bio zajedno sa Gradbenim centrom Siovenije ogranizator avakvih seminara i to 1974 godine u Opatiji

4

sa temom "Strucni osnovi us me rene stambene izgradnje"j 1976 godine u Portoroiu sa temom "Projektovanje standardnih stanova". Seminar koji ce se odriati 1977 godine bice posvecen problematici fleksibilnih stanova ; njihovog doprinosa direktnom odlucivanju korisnika u procesu stambene izgradnje i stanovanja.

Od pocetka 1977 godine Centar za stanovanje uvodi novi vid aktivnosti - pridruienu saradnju. Za odredenu godisnju nadoknadu, koja u 1977 godini iznosi 10.000.­Centar se obavezuje da tokom jedne godine ugovaracu isporuci:

.. a) tri studije iz svog istraiivackog programa u po jed nom primerku, a prema programu 0 kome ce svi pretplatnici biti obaveSteni krajem prethodne godine,

b) tri besplatna ucesca (sa materijalima) na seminaru Centra za tekucu godinu,

c) tri broja Informativnog biltena Centra za stanovanje, d) 50 informativnih listova u jednom primerku sa osnova­

ma stanova i stambenih jedinica, a u okviru fototeke Centra.

Na ovaj naCIn je omoguceno da za relativno za­nemarljiv iznes, veliki broj institucija iz oblasti stanovanja i stambene izgradnje bude obaveSien a svim aktivnostima i rezultatima Centra za stanovanje uz unificiran kvalitet i kvantitet informacija. Na oVOm mestu moramo da napa­menemo da je sistem pridruiene saradnje za sada jedini naCin da zainteresovane institucije dodu do nasih studija i publikaclja, poSto nismo u mogucnosti da ih isporucuje­mo pojedinacno. Nasi materijali se reprintuju u relativno malam broju primeraka, koji se plan ira na bazi broja pretplata i to iskljucivo prema unapred utvrdenom izdavackom programu, tako da mogucnosti neke sire distribucije i rasturanja materijala za sada ne postoje.

Afirmacijom novog sistema druStveno usmerene stambene izgradnje, transformisu se u odredenoj meri i zadaci i aktivnosti Centra. Veza sa gradevinskom opera­tivom koja je do sada postojala, i dalje ce se razvijati i ojacavati, ali ce takode jedan od prioritetnih zadataka biti povezivanje sa Samoupravnim interesnim zajednica­ma stanavanja, kao i sa projektnim organizacijamil. Na ovaj nacin tezi se da korisnici aktillnosti Centra budLJ u podjednakoj meri investito ri, korisnici stanova, projek­tanti i gradevinari, od nosno svi aktivni ucesnici u stambenoj izgradnji. U perspektivi daljeg rada Centra predvida se takode atestiranje upotrebne vrednosti stano­va, za koje postoji veliko interesovanje kako projektanata tako i investitora, SIZS- ova i drugih.

Arh. i. Kara-Pesic: UDK: 711.11 :389.64

STANDARDIIGRADSKIPROSTOR

PoSt-ovane kolege i kolegi nice,

Mnago puta sam cuo da je istraiivanje gradskog prostara preuranjeno u naSaj sredini, da anaj koji se bavi tom problematikam hita ispred stvarnosti. Ja eu pokuSati da branim prisustvo ove teme pred vama za koje se pretpostavlja da ste se ovde okupili da razmatrate probleme stana i jos uze - standardnog stana. Moja odbrana oslonice se na pojave koje su vee dugo ispoljene u naSaj sredini, sv ima nama poznate, iii barem od svih nas primecene.

Godinama gradimo male stanove, velike i sve vete zgrade i prevelike slobodne prostore.

S obziram da nemamo ceJinsklh istrazivanja, poje­dinacni pokazatelji nisu dovedeni u medusobnu vezu cak ni na ekonomskom nivou, iako se najcesce pozivamo na ekonomske razloge i dajemo im ubojnu tezinu.

Oovo ljno smo istraii li ponaosob ekonomske efekte:

- velicine stana - broja stanova na odmoriStu - konstruktivnog sistema - etainosti i oblika zgrada - infrastrukture - itd ...

Ali, da smo ove ponaosob istrazene cin ioce doveli u vezu, otkrili bismo barem:

- da zakidanje na povrsini uime uSteda spada u nepo' vratne cinove (nije naknadno popravlj ivo)

- da su tehnicki cinioci od manjeg znacaja nego drus­tveno organizacioni cinioci izgradnje, kao Sto su, da navedem kolegu Vojnovica:

- "racionalno vodenje stambene politike - nacin organizacije pripreme kako izgradnje tako i

gospodarenja

1) Usmeno iziaganje na savetovanju "Projektovanje standardnih stanova u dru~tveno usmerenoj izgradnji", Gradbeni center Slevenije i Centar za stanovanje I MS, Pertoroz, B-10. XII 1976.

- organizacija j sistem finansi ranja i na koncu _ organizacija same izgradnje. " 1)

Nas naslucaj da prostor utice na ponaSanje Ijudi prerastao je vee u verovanje, al i nemamo pouzdanih i svima podjednako pristupacnih pokazatelja u koioi meri utice i u kakvom odnosu stoji ovaj uticaj sa uticajem Ijudi na Ijude i koliko je ad toga steceno, a koliko urodeno i maze Ii se i u kojoj meri uticati na ono urodeno (i da Ii treba!)

Neka celovita strategija maze se uspostaviti sarno aka se zna barem priblizna specificna tei ina svakog ad tih aspekata. Inace, mahanje pojedinacnim argumentom, bez svih ostalih ad kojih pioblem (pa , znaei, i njegovo resenje) zavisi, rede je posledica neukosti, a cesce lazne nauenost i i zlonamere - da se sebicnom i kratkovidom taktikom ispune uski interesi i samim tim izigraju siri i visi druStveni ciljevi.

Ako, naprotiv, verujemo da zgrada jeste, moze i mora biti sistem, njena veliCina mora da bude uslovljena velicinom i organizacijom gradskog prostora, onog oko koga se zgrade okupljaju, koji se obrazuje okupljanjem zgrada aka njega i koji, povratno, utice na nj ihova dimenzionisanje. Smesno je zalagati se za "zlatni presek", kao sredstvo uskladenja dimenzija jednog objekta, ako se ne zna granica u velieini uskladen ih dimenzjja, jer se odnos ne moze uspostavit i pre pojedinaenog definisanja onog Sto se ieli dovesti u ad nos. Besmisleno je pravi lo .urbanizma koje glas; : "Rastojanje izmedu dYe zgrade ne sme da bude manje od jedne i po visine tih zgrada", akc je visina otvorena, aka je bezgranicna-zgrada i grad gube vezu, zgrada se pretvara u usamljen icu, a gradski prostor u vangradski, vanljudski, neljudski.

Ako je ovo tacno, sledi zaklj ucak da postoje pravi la zajednicka za zgrade i slobodne prostore, a avo opet vodi zaktjucku da je izvesna standardizacija (i zgrada i slobodn ih prostora) i moguca i potrebna, uz poStovanje

1)Josip VOjnOviC, dipl . ing.arh. : "Ekonomski parametri stambenih objekata, I die: Parametri gradenja", Struc!ni materijal sa pome­nutog savetovanja u Portorozu.

5

brojnih i znatnih razlika izmedu zgrada slobodnih prostora1 )

Ja Cu pokuSati da svoja glediSta obrazlazem najpre istrazivanjem veza malog stana i prevelikih slobodnih prostora

Mere stana, one kojima se danas sluzimo, su antropomorfne, a ne psihomorfne. To svi znamo. One su niz odnosa covek-zid, covek-predmet iii covek-covek, ali fizickih, cak staticno fizickih odnosa. One mogu i drugacije da budu smisljene, ali trenutno nisu. Merila za mere' stana su, dakle, kolicinska. Caki kada te mere povecavamo, to je zbog mnozenja i unosenja novih predmeta, a ne zbog novih Ijudi. Medutim, odmah izvan stana definisanog fizickim merama nastaje sredina koja je cak i kolicinski neodredena - stambena zgrada. Dna je dvostruko neodredena.

Prvo - Prema stanu, svojoj osnovnoj jedinici.

Stanova u zgradi moze da bude koliko hocete, koliko zatreba, brojem tih stanova mozete cak da lecite posledice sopstvenog neracionalnog poslovnog ponaSa­nja, predstavljajuci to kao lecenje stambene krize

Drugo - Prema spoljnoj sredini, prema susednim zgradama

slobodnim prostorima u sklopu. 19rada je, naime, neogranicena po visini i po duzini.

Jesmo Ii mi iii nismo povecali preporucene gusti~e naseljenosti u svim novim naseljima Beograda? Jesmo Ii time povecali broj stanova? Jesmo Ii time povecali zgrade (uglavnom u visinu ' da ne bismo poremetili plan infrastrukture i da bi tlocrt naselja ostao nepromenjen). Je Ii ta nepromenjenost tlocrta samo prividna? Jesmo Ii time pogazili jedno od osnovnih merila urbanisticke discipline, toliko bitnih da je posle takvih prekrSaja ne mozemo vise smatrati disciplinom. Jesmoli time izigrali trud i strucni doprinos tih Ijudi?

Ako je istina ovo Sto ja vama kazem, zgrada danas nije shvacena kao sistem, niti kao dec sireg sistema gradskog prostora. Ako je ona gomila stanova, iz nje moze da izlazi samo gomila Ijudi, a ne neke socijalno . strukturisane grupe.

Ako je tako, broj stanova u zgradi (drugim recima, njena velicina) ne zavisi od nje same, nego od neceg izvan nje - od slobodnih prostora. 19rada i slobodni prostori su uzajamno spregnuti i zahvaljujuci toj sprezi mi slobodne prostore mozemo da strukturiramo, da ih od proizvoljnih ucinimo gradskim.

Tako je to kolicinski. A kako je u pogledu Ijudskog opStenja? Kako je to u oblasti udaljenijoj od intereso­vanja (pa,dakle, i od znanja) arhitekata, koji su, mislim strucnjaci za konkretno, za vidljivo, za predmetno

3)Osim svega drugog, nadam se da ovakav stav zadaje udarac zatucanosti onih koji sebe svrstavaju medu projektante po ceni preziranja urbanista, iii svoj polozaj urbaniste brane nipoda~tava, njem projektanata.

6

(najzad, za kolicinsko) i prema tome nisu strucnjaci za nematerijalno, za nevidljivo - za Ijudsko.

S obzirom da smo svi istovremeno pojedinci druStvena bica, svi mi imamo

- na jednoj strani psiholoske odrednice licnosti, koje teze da ucvrste licnost kao stabilnu celinu i

- ria drugoj strani, socioloske odrednice, koje nalazu da se licnost prilagodava svakoj stvarnoj druStvenoj situa­ciji u kojoj se nade.

Stan je skoljkastalnosti, mesto negovanja psiholos­kih odrednica licnosti, iako u njemu, naravno, ima i socijalnog, unutarporodicnog opstenja (porodica kao primarna grupa relativno je stabilna i socijalno ponaSanje unutar nje relativno predvidivo),

PoSto je sredina izvan stana i fizicki sira i socijalno slozenija, kad se opStenje u njoj povecava, dragovoljno iii prisilno, ako to opStenje ne moze da se nadgleda, prilagodljivost ima teznju da potisne stalnost Iicnosti i zbog toga narasta osecanje ugrozenosti i sledi provlacenje licnosti u stan shvacen kao zbeg. U slucaju kad korisnik smatra stan zbegom, neka nastojanja projektanta izgle­daju pogresna:

- prvo, traganje za izmenama u stanu koje povecavaju opstenje, ako se korisnik brani od opstenja koje ne moze da nadzire;

- drugo, nije razborito podrzavati teznju ka zbegu i dodatnim netipicnim sadrzajima, novim prostorijama i tehnickim pomagalima pretvarati stan- u tvrdavu usamljeniStva;

- treee, preterana tehnologizacija stana cini ga zavisnim od spoljne sredine na jedan vrlo osoben nacin, po tome sto je posredan. Ova zavisnost od nepoznatnog , od nekog pogona, a ne od coveka, uz nesrazmeru nejakos­ti zavisnog i snage onog od cega (a ne od koga) zavisi, pobuduje osobenu vrstu bojazni po tome Sto je stalno prisutna (za razliku od onih strahova koji se javljaju kad opasnost iskrsne i potonu u zaborav kad ona prode).

Uostalom, skucen stan je jadan zbeg.

Da Ii semanja sredina otvara prema vecoj - to je oduvek zavisilo od vece i slozenije sredine. lato je jedini ispravan put menjanja spoljne sredine, bolje receno razvijanje onih osobina okoline zgrade koje omogucuju postupnost prelaza izmedu privatnosti stana i javnosti gradskog prostora, omoguciti Iicnosti da i u javnosti uspesno nadgleda svoje okruzje i nadgleda svoje opStenje sa drugim licnostima u njemu. lato gradski prostor nije za zanemarivanje - njime se moze uticati na stan, preraspodelom napetosti, ako tako mogu da kazem.

Rekli smo, medutim, da su slobodni prostori preveli­ki. Ostavimo za trenutak po strani najvazniju cinjenicu da covek izvan zgrade susrece druge Ijude, poznate i nepoznate, da je na njih osetljiviji nego na prostor, pozabavimo se samo dozivljajem prostora.

NajopStije gledano, unutar stana smo prvenstveno upueeni na opremu, a prvo opazanje prostora pocinje tek napolju, iako kretanje i snalazenje na slobodnim pro­storima ne prestaje da bude vezano za opremu, za predmete - i dalje se ide od jednog do drugog fizickog znaka, od cilja do cilja prema cilju. Slika koju posmatrac ima na slobodnim prostorima mnogo je promenljivija nego ona u stanu a) zato Sto jc sam posmatrac mnogo pokretljiviji, kretanje mu je slobodnije, a sa njim i polozaji koje pri posmatranju zauzima; b) zato Sto je svetlost na slobodnim prostorima promenljiva; c) zato Sto su razdaljine veee, pa je te~ napolju prisutno delovanje perspektive, tj. subjektivni (dozivljeni) prostor napolju znatno je razlicit od objektivnog (geometrijskog); d) zato Sto su udaljeni objekti dozivljavaju kao predmeti, slicno predmetima opreme u stanu (ali su nedohvatljivij, a bliski objekti kao povrsine; e) pouzdanost procene velicine naglo se smanjuje izvan stana, itd ...

Siobodni prostori su, kazem to po treei put, preveliki. Gigantizam je, nedvosmislEmo, znak udaljenosti od zivota - u slucaju slobodnih prostora ta udaljenost od zivota nastala je zbog toga Sto projektant, preterano zaokupljen stanom, rasejan prema zgradi (iii zaljubljen u nju) i potpuno ravnoduSan prema gradskom prostoru, ne razmislja 0 budueem koriseenju. Postoji spontana teznja zivota da "rekonstruise" gigantizam, da mu nade Ijudsku meru i podstrukturu (to je istina kako za prevelike prostore tako i za prevelike grupe Ijudi). I u tome je jedan od ozbiljnih razloga da korisniku koji iz skucenog stana izlazi na puste slobodne prostore dopustimo (i ne samo dopustimo, nego i pomognemo) da ih rekonstruise, da ih usaglasi sa svojim psihickim potrebama i fizickim mera­ma. U ovome je jedan od najozbiljnijih razloga upornog i neprekidnog traganja Ijudi za standardima. Covek moze da razume samo ono Sto moze da ogranici. On ne moze da shvati dec pre celine. Cak ni jedan umetnik ne pocinje portret od mladeza na obrazu.

Godinama arhitekti veruju da dobrim planiranjem stvaraju takozvanu pripadnost naselju. Meni to lici na vracaru koja drugome pro rice sreeu, ali sebi nikako da pogodi. Istina je sasvim suprotna: zajednicki problemi, odluke 0 njima i sprovodenje tih odluka u dele - to zblizava i povezuje Ijude. Pripadnost se, dakle, jaca kroz reagovanje na zateceno, kroz pokusaj prevazilazenja zatecenog i kroz suprotstavljanje onome Sto se nameee spolja. Ako je ima, pripadnost nastaje na licu mesta, u prostoru, a ne u projektu. Za nju se mogu obezbediti neki prostorni preduslovi, ali se ona ne moze stvoriti.

Verujem da se pripadnost naselju ne odnosi samo na stan, nego i na naseljski prostor. Ljudi se okupljaju oko rada i uvek postizu tesnju pripadnost kroz rad nego kroz zabavu. Prijatne uspomene na prostore retko se mogu odvojiti od uspomena na Ijude sa kojima smo ih delili.

CINITI OSECATI OPSTITI

U nasim stambenim naseljima nema toliko radnih mesta da bi ona bila ozbiljniji povod za opStenje. Mislim da se u 8eogradu to vee ozbiljno uvida.

Sa druge strane, korisnici nasih stambenih naselja godinama nemaju moguenosti da uticu na pro menu sadrzaja i izgleda svog okruzja.

Ako neko nema priliku da promeni svoje okruzje za neko drugo i pritom nema pravo ni da ga izmeni, ta polava ima i psiholosku i socijalnu, a i politicku, samoupravnu dimenziju.

Godinama urbanist radi jednu nedovrsenu stvar i zabra­njuje njeno dovrSenje necim sto bi se moglo nazvati represivnom regulativom.

Urbanist nema obavezu staranja 0 razvoju naselja posle useljenja stanara, ali zadrzava pravo da nadgleda sprovodenje (poStovanje) prvobitne urbanisticke zamisli. Ne vidim, drage kolege, zaSto bi urbanisticki plan, koji ima veCi stepen nacelnosti, bio manje podlozan pro me­nama (i tokom, a narocito posle ostvarenja) nego projekat zgrade u kojem je vee sva nacelnost pretvorena u fizicku izvesnost. Ja nisam cuo da je jedan detaljni urbanisticki plan novog naselja bitno izmenjen tokom ostvarenja,a 0 bitnim izmenama projekata (od kojih neke manje iii vise menjaju cak i postavke urbanistickog plana) govorili smo malocas pominjuei gustine.

Radi se 0 druStvenoj dilemi, pa dakle siroj od onoga cime se tokom tri dana bavi ovaj skup, siroj cak od onoga cime se bavi jedna struka:

- iii ee pravo urbaniste da ostane kao i do sada, ali ee mu biti pridruzena i obaveza;

- iii ee i pravo i obaveza urb<lniste da prestanu cinom useljenja, i budu u celosti preneseni na drugoga, na korisnika, tacnije na organizovane korisnike (izmedu organizovanog i neorganizovanog nikad nema opStenja - organizovani nameee svoju volju i interese onom drugom).

Da bih otklonio sumnju kako se ja u ovom trenutku bavim izricanjem presuda, bud'uei da sam se urbanizmom bavio vise godina, ja eu pokusati ovaj svoj viSe jasan nego ostar stav da obrazlozim.

Urbanist nije projektant.4 ) Duboko sam ubeden da posle ostvarenja najnuznijih fizickih struktura jednog naselja urbanist postavlja zabrane koje bi ulazile u delokrug rada projektanta. Da Ii je neko i kako obojio svoju lodu, da Ii je i cime ogradio svoju terasu prizemnog stana, 0 tome tesko moze da odluci onaj koji u svojoj svakodnevnoj praksi ne resava probleme te vrste.

Drugi, jos znacajniji argument u prilog mojoj tvrdnji:

Godinama se detaljni urbanisticki plan radi iristru­mentima generalnog plana.

4)Nazivi zvanja sigurno nisu sasvim odgovarajuci. Uslovno. za ovu priliku. urbanistom smatram tvorca prostornog koncepta detalj­nog urbanistickog plana (za razliku od planera - generaliste). a projektantom tvorca idejnog projekta i izvedbene dokumentacije zgrada.

7

Najsvetliji zadatak detaljnog urbanistickog plana danas je da dokaze kako je zadovoljio prosecne gustine koje nalaze generalni plan. Ne treba mnogo da vas uveravam da je ova situacija apsurdna i da dovodi u pitanje i samo ime detaljnog plana. Ako su odredeni broj i zastupljenost stanova po velicini, i spratnost zgrada, postoji dovoljno pouzdano planersko merilo za odrediva­nje broja Ijudi u njima i takozvanih jednacnih gustina -broja Ijudi na jednom ulazu. Na treeoj strani priloga koji ste dobili pokuSao sam da definisem i opisem onu vrstu gustina za koju smatram da je od znacaja za detaljni urbanisticki plan i koja moze da posluzi kao pouzdana simulaciona prognoza izliesnih zbivanja u prostoru. 4). Ta gustina nije prosecna. Ona itekako ima svoj reljef.

Nacin na koji ste vi razmeSteni u ovom trenutku u amfiteatru, slobodno izabrana mesta, nisu nimalo slu­cajna, vas polozaj u prostoriju u odnosu na vrata, prazna sediSta izmedu vas - sve je to svojevrsni red, skoro grafikon. Spontanost izbora mesta, bas ona, pokazuje duboka znacenjakoja upravljaju nasim slobodnim, ali ne i u svakom trenutku promisljenim cinovima.

Ova gustina itekako ima posledice, ona itekako moze da se rezira, ali nju nikako ne treba da tumace i modeliraju sami arhitekti. Ta gustina sa jedne strane sluzi kao upozorenje da u stambenom objektu velike jedinacne gustine moraju da se pronadu sadrzajne nadoknade za prekoracenja. Sa druge strane, ta gustina sluzi kao dragocen polazni podatak pri oblikovanju slobodnih prostora. Inace, ako umesto priblizavanja stvarnosti, ostanemo na prosecnim gustinama "I judi na hektar" ne treba da se Ijutimo Sto "grosso modo" populacija koristi "grosso modo" prostore. Hektar je jedinica od 100 x 100 metara. Jedna stambena ulica ima sirinu 10 metara, a jedan stambeni trg, dvoranski trg, soba pod vedrim nebom, ima 15 x 15 metara. Ja ne znam kako se nesto moze meriti jedinicom veeom od njega. Ja ne znam kako jedinica pogodna za razmeravanje poljoprivrednih dobara moze da bude od koristi pri dimenzionisanju gradskog prostora. Mozete da me zapitate: ko jos ima vremena da se bavi jedinacnim gustinama? Moj odgovor ie: arhitekti nemaju vremena zato Sto hoee sve sami da urade.

5)Gustina : Ovde je ne mozemo definisati bolje ad : ukupnost dozivljenih obavestaja 0: a) fizicko - prostornom okviru i b) socijalnom okruzju.

Naglasak je, dakle, na dozivljenom, jer treba razliciti u neposredne, culno perceptivne, od svih drugih mogucih posrednih iskustava sa jednom sredinom. Zbog toga treba i praviti razliku izmedu brojcane planerske velicine, kOju cemo nazvati prosec­nom gustinom i uocavanja konkretnih fizickih i trenutnih socijalnih okolnosti, koje cemo nazvati opazenom gustinom. Ocenjivanje izvesnih okolosti kao nepovoljnih u trenutku dozivlja­vanja nazvacemo afektivnom gustinom (bez obzira da Ii se radi 0

neprijatnoj maloj iii neprijatno velikoj gustini).

Afektivna gusitna je, znaci, posledica ukrstanja opazene gustine sa nizom licnih merila, od kojih su neka svojstvena svima nama, a druga se mogu vezati za osobine licnosti, urodene i stecene. Ova licna merila su u stvari pozeljni nivoi spoljnih obavestaja i opstenja sa okruzjem.

Odnos broja stvarnih korisnika prema stvarnom prostoru (povrsini za koje postoji izvesnost da ce trajno u njemu boraviti nazvacemo jedinicnom gustinom (recimo, broj stanara nas jed­nom ulazu) stepenistu stambene zgrade).

8

Godinama prisustvujemo zabludi arhitekata (urbanista koliko i projektanata) da projektovanjem novog naselja oni oblikuju ambijent.

Ambijent je, prema definiciji koju sam predlozlO u stidiji "Neposredna okolina":6)

"sklad koriscenja i znacenja prostora koji kod coveka izaziva stanovito i nedvosmisleno prijatno raspolozenje prema jednom prostoru kad je u njemu"7)

U znacenju je prisutan spoj racionalnog i emo­tivnog. U gradskom prostoru racionalno se ispoljava ' kroz USMERENOST PROSTORA, a emotivno kroz njegovu RAZNOVRSNOST. Gradski prostor je, dakle, dvoznacan (kao i njegov tvorac, uostalom).

Ambijent je vezan za neposredni dozivljaj prosto­ra, sa svim njegovim sadrzajima, od kojih su oni najvazniji promenljivi - za onog koji dozivljava ambi­jent najvazniji su Ijudi i to ne samo oni sa kojima neposredno opsti, nego ukupno Ijudsko okruzje L,peo­plescape" je uvek presudniji od "townscape"-a).

Ako je znacenje spoj racionalnog i emotivnog, arhitekt moze da ispuni samo jednu njegovu polovinu, da usmeri ambijent, da priredi citljiv prostorni okvir, aline i emotivnu ispunu. Dve su stvari presudne:

- prvo, privlacan ambijent se ne moze u celini unapred smisliti, jer arhitekt koji pokusa da smisli raznovrsnost prostora na kome jos niSta nije izgradeno zapada u apsurd "predumisljene spontanosti" ;

- drugo, privlacan ambijent se ne moze u celini odjed­nom stvoriti, postoji neka vrsta sazrevanja ambijenta kroz vreme (pada mi na urn rarabola arhitekte Pred­raga Ristiea 0 mnogoznacnim duhovnim vezama Ijudi sa prebivalistem: "Skup kuea postaj1:! naseljem tek kad dobije svoje groblje").

I jedna i druga tvrdnja su istovremeno razlozi zaSto korisnik treba da ude u proces:

- on stvara i improvizuje svoj ambijent u vee postojeeem okviru

- on ima mnogo vise vremena nego projektant da svoje okruzje menja i doteruje

- on ima interesa (zivotnog) da to cini.

Mi arhitekti godinama radimo po programima koje smo sami izmislili, koji se kako vreme odmice, pretvaraju u surove stereotipe.

Iz takvih sparusenih programa ne mogu da nastanu covecna ostvarenja. Mi te programe nazivamo iskustve­nim, empirijom. Budimo iskreni, iskustveni podaci u

6) K.Petovar i Z.Kara-Pesic: "Neposredna okolina stambenih ~grada", Centar za stanovanje, Beograd, 1975.

7) Oefinicija je ovde suzena na pozitivno odredenje, jer bismo inace ostali na presirokoj definiciji - da je, recimo, ambijent sve sto nas okruzuje.

naScj struci uvek su tudi, zato Sto se u nasoJ struci iskustva sticu sporo. Kako jedan pocetnik u struci da se osloni na iskustvene podatke, kad je bez iskustva? Iii, sa druge strane, ako su programi iskustveni, zaSto se ne menjaju? Iskustvo treba da je pre svega poucno. Iskustvo projektanta postoji sarno posle sistematskog istrazivanja ostvarenog vlastitog projekta.

Varamo se ako mislimo da se iskustvo projektanta meri brojem projekata. Ono se meri brojem i dubinom provera na liniji projektovano-ostvareno (kad kazem ostvareno, mislim mnogo'vise na utiske i sudove Ijudi 0

prostoru koji smo za njih skrojili, nego na valjanost izvodackih radova). Bez ove provere, broj projekata ima ukus optereeujeeeg iskustva - dokazuje koliko se neko udaljio od zivota i pretvorio sebe od stvaraoca u konfekcionara (kad kazem stvaralac, mislim na coveka koji na nove okolnosti uzvraea novim ponasanjem). Umesto da ih sam stvara, sa intuicijom (koja je korisna osobina, ali nije isto Sto i znanje), projektant treba da trazi bolje, visedisciplinarno stvarane programe.

Videli smo i takve programe u nasoj sredini. Dobar broj projektanata ih je preeutno odbacio, zato Sto veruju da je cin graaenja jedini i sasvim dovoljni socijalni cin, neosporno human (kao suprptnost rusenju, asocijalnom i nehumanom). Za arhitektu je, recimo, odluka 0 smeSta­nju jedne skole u srediSte raspolozivog gradskog prostora uvek dobra, on veruje da ju je izlisno proveravati, zato Sto takav polozaj skole spaSava dete od opasnosti saobraeaja. To Sto se dete vraea kuei posle zimske popodnevne nastave kroz pustinju nazvanu "slobodni prostori", izlo­zeno strahu od nasilja ako ne i nasilju, to vee izlazi iz funkcionalnog stereotipa. Ovaj primer odsustva vrednova­nja (ustvari odsustva svesti 0 tome da nove okolnosti znace i nov problem) izmeee se u primer pogresnog vrednovanja, jer u redosledu vaznosti veeu tezinu daje mogueem udesu iz nepaznje nego mogueem prestupu iz zlocinacke pobude.

Po pravilu, Sto je pojava bogatija i slozenija, strucni stereotip je uocljiviji. Zato su predodzbe arhitekata 0

yradskom prostoru, sirem i slozenijem, mnogo cesee i vise iskrivljene nego one 0 stanu. I opet po pravlu, neznanje se radije bavi slozenijim problemima, jer su oni puni spornih mesta, jer su liseni neospornosti, jer su dalje od nepo­srednosti, pa se ni neznanje onog ko se u njih upusti, ne moze otkriti jednostavnom proverom.

Ocigledno, postoje mnogi socijalni ciljevi koji se ispunjavaju izvan delokruga projektanta i za taj delokrug posredno, na slobodnim prostorima, toliko slozeni da ih projektant mora ugurati u stereotipe. Uvereni da ti stereotipi "prolaze" (iako, mozda, nisu dovoljnil, arhi­tekti su veeinom dobro prikriveni prot ivnici ucestvovanja korisnika. Oni su prot ivnici i ravnopravne saradnje sociologa i psihologa sa njima, jer onaj koji se miri sa stereotipom Ijudske prirode i Ijudskog ponaSanja jos lakse se miri sa stereotipom 0 struci koja se tom prirodom i tim ponaSahjem bavi. Nepriznati u Ijudskom smislu, korisnici kao i strucnjaci drugih disciplina ne mogu da biraju -rnogu da budu sarno protivnici onoga ko ih ne priznaje.

Godinama slobodni prostori nasih naselja pruzaju najreci­tiji dokaz 0 tome cemu robuju arhitekti i u kojoj meri.

Nastranu strucne zablude. Siobodni prostori, medu­tim, pokazuju da kad narucilac nije zainteresovan za neSto, ni arhitekta nije. Oni dokazuju jos neSto: da urbanizam, iako neodvojiv od arhitekture, za razliku od nje predstavlja pravu druStvenu disciplinu - po tome Sto ostaje jalov sve dok ne izade iz strucnog kruga, sve dok strucni razlozi ne budu podvrgnuti druStvenim merilima i sa njima uravnotezeni.

Zapazite, moliv vas, razliku izmedu stava koji kaze da valjani slobodni prostori nisu do danas ostvareni zato Sto je arhitektima neko bio na putu, nije ih podrzao i stava koji ja zastupam - da arhitekte ne mogu smisliti sadrzaj i izgled slobodnih prostora pre ostvarenja obodnih zgrada. Oni ne mogu da ostvare slobodu, vee sarno da je

. omoguee, obuzdavanjem sebe.

Siobodni prostori su za

- slobodno vreme - Siobodne aktivnosti - slobodan pristup

ali ne i proizvoljan odnos strucnjaka pre rna njima.

' Cak i kad bi pogadao Sta sve korisnik moze da radi na slobodnim prostorijama, projektant ne bi mogao da isprojektuje svu mogueu opremu.

Cak i kad bi isprojektovao svu mogueu opremu, projektant ne bi resio problem - ima opStenja koje nije vezano za opremu. Sadrzaj slobodnih prostora ne sme da bude posledica

- projektanovih sklonosti (projektant je, recimo, sport is­ta i predvida sarno sportske sadzaje)

- projektantovih predrasuda i vrednosnih sudova (podela aktivnosti na dobre i lose, na korisne i nekorisne, cak na moraine i nernoralne)

- Projektantovih estetskih predumisljaja (u jed nom par­ku projektant je odstranio postojeee decije sprave za igru zato Sto nisu oblikovno odgovarale skulpturama za igru koje je on projektovao, ukinuo je deci moguenost izbora) .

Nije Ii onda sasvim prirodan i uljudan zakljucak da ono Sto ne mozes fizicki sam da obuhvatisu svojoj struci jos manje mozes duhovno da osmislis, a ako to sve ne mozes, problem sa nekim moras podeliti; merila za podelu nisu tvoja privatna stvar, jer ee podela biti: sve crno tebi, sve belo meni.

Siobodni prostori nasih novih naselja su prazni, a praznoea nije sloboda. Ako su osnovne funkcije stana spravljanje i uzimanje obroka, licna higijena, odmor (od razonode do spavanja8 )j, slobodni prostori se mogu smatrati funkcionalno oskudnim sve dok je broj potreba koje se na njima zadovoljavaju jednak iIi manji od broja

8) Najgrublje razvrstane

9

onih u stanu. U ovome je saddano najuproscenije merilo za proveru funkcionalnog bogatstva slobodnih prostora, vredno samo za pocetnu, planersku fazu njihovog smislja­nja.

Na slobodnim prostorima naselja koje sam imao prilike neposredno da istrazujem moguci da su pasivni odmor, sportovi loptom i igra dece na spravama (govorim o aktivnostima za koje postoji materijalna oprema, bez obzira da Ii je ona odgovarajuca iii nepodobna). Odnos stan-slobodni prostori je, dakle 3:3, uz napomenu da je i one' potrebe za koje postoji oprema moguce zadovoljiti u ogranicenom obimu (samo pasivan od svih vrsta odmora, samo sportovi loptom od svih vrsta sportova, samo sprave od svih mogucih decijih igara).

Stav projektanta prema znacenju slobodnih prostora u osnovi je pogreSan. Ako zel imo da po svome duhu budu zaista gradski, ne mozemo slobodne prostore smatrati produzetkom stano'vanja (to je metafora, a ne stav), nego od njega nezavisAom i istovremeno sirom celinom u tesnoj vezi sa njim. Drugim recima, treba uvaziti cinjeni­cu da pored pratecih sadrzaja stanovanja i pored pratecih objekata koji mogu ali ne moraju da imaju i slobodne prostore u svom ' sklopu, postoje i prateci sadrzaji slobod'nih prostora; zatvoreni prostori koji su slobodnim prostorima funkcionaino podredeni. Standarde slobodnih prostora, znaci, treba uskladiti sa ovakvim stavom, ako on ima smisla.

Godinama projektanti veruju da je njihovo poznavanje korisnikovih potreba samo pitanje ozbiljnosti sa kojom covek prilazi svojoj struci.

To nije tacno. Tokom jednog od nedavno zavrSenih istrazivanja9 ) pokuSali smo da proverimo stavove kodsni­ka 0 problemima prema kojima arhitekti imaju sasvim jasno uoblicen stav. Radilo se 0 relativnoj vaznosti pojedinili aspekata stanovanja.

Redosled vaznosti korisnik projektant

Organizacija stana 4 Struktura (sadrzaj) 2 3 Velicina stana 3 Oprema stana 4 2

Rezultat jasno i prosto pokazuje odstupanja, razlici­te tezine koje pojedinacnim aspektima daju Ijudi, zavisno od toga da Ii su smislioci iii uzivaoci prostora.

Moze se naslutiti da bi rezultati bili zanimljivi i u slucajevima kada bi se ispitivala doslednost stava jedne iste osobe. u razlicitim ulogama, tj. projektanta koji bira stan za sebe.

Slicno je sa slobodnim prostorima. Evo primera raskoraka izmedu dva sistema vrednost i, korisnikovog i projektantovog. Istina, ovo nije provera sopstveAih sta· vova, kao u prethodnom slucaju, nego uporedenje sta­vova projektanta i korisnika koje nisu izneli ni projektant ni korisnik.

Ja vas ne pozivam na podrobno pretresanje ove liste redosleda, jer bih bio u obavezi da vam prethodno jasno

.9) "Kvalitet i karakteristike stanovanja u Bloku 21 u Novom Beogradu", grupa autora Centra za stanovanje, Beograd 1976.

10

Redosled vaznosti korisnik projektant

Ljudi sa kojirna se zeli iii ne zeli obavljati izvesna aktivnost 1 6 Oprerna za zel jeni aktivnost 2 1

Povezanost kroz interakciju za erirodnim okruzjem 3 4

Sigurnost 4 3

Estetska privlacnost 5 2

Psiholo~ka udobnost 6 7 SlmliOTicko eosedovanje (pripadnost) 7 9

Fizicka udobnost 8 5

Podobnost 9 8 Rezim kori~enja 10 12

Cena kori~enia 11 -Cena izgradnje - 10

Definisanost prostora - 11

Sistem izgradnje - 13

predocim znacenje, a mozda cak i definisem svaku od 14 u njoj navedenih kategorija. Osim toga, ova lista je dosta sumarna, jer se odnosi na ispitanika uop51e. Postupak, koji je do kraja doveden u jednoj od stranih studija, pokazuje da razvrstavanja prema uzrastu, a jos vise ona prema drustvenom sloju, znatno menjaju neke od poje' dinosti opste slike (ako je dru51veni sloL-ad uticaja na redosled, moze se ocekivati da i druga slicnaobelezja izazivaju promene, 510 upucuje na zakljucak da ovu vrstu redosleda, kad je prensen iz druge sredine, ne treba uzimati za doslovnost). Ipak, odrednice na koje ja zelim da vain svratim paznju nisu nestabilne.

Primeticete najpre da je korisnik mnogo osetljiviji na Ijudsku sredinu nego projektant (zato 510 je ona za prvog stvarnost, a za drugog zamisljena, iako ja mislim da je Ijudska sredina nezamisliva, za projektanta koliko i za · bilo koga drugog).

Pasce vam u oci da projektant upadljivo vise drzi do estetske privlacnosti nego korisnik, da je oprema prva briga projektanta, kao i to da se projektant vise brine za sigurnost korisnika nego korisnik sam.

Najzanimljivije je, ipak, da cena koriscenja nije uopste prisutna u iskazu, pa znaci ni u svesti projektanta. Isto se moze reci za potpuno odsustvo brige utvrdeno kod korisnika u pogledu cene izgradnje, definisanosti prostora i sistema izgradnje. To nam pokazuje da je i kod projektanta i kod korisnika prisutan izvesni idealizam, neko zanemarivanje veoma prisutnih, stvarnih, materijal­nih kategorija. Za mene je to dokaz da su i jedni i drugi Ijudi - kad na to nisu primorani, ne bave se onim na cemu se njihova Ijudskost ne potvr(Juje i onim 510 ne podrazumeva neposredne odnose sa zivolil okolinom.

o o o

Na kraju, mislim da svi imamo istovremtmu potrebu za redom i za slobodom. Onaj ko se brine samo 0 redu uzima slobodu

- da bira svoju viziju reda - da je namece drugome

U daljem radu na standardima treba stalno provera· vati koliko oni ogranicavaju, a koliko su podsticajni, imajuci uvek na umu da onaj cije ideje moraju da budu opredmecene nije veliki strucnjak za slobodu.

Ovaj materijal predstavlja kraci izvod iz studije "Funkcionalna koncepcija i upotrebria vrednost stana" koja je predvidena za distribuciju u 1977 god. u okviru pridruzene saradnje

Mr. Mihailo CANAK, dipl.ing.arh. UOK 643.2:389.63

SLOBODNI PROSTORI I PROLAZI U PROSTORIJAMA

Prilikom definicije slobodnih prostora i prolaza u stanu, najcesce se polazi od antropometriskih mera koje predstavljaju ulazni podatak za iznalazenje optimalnih dimenzionalnih parametara. S obzirom na to da su ova istrazivanja nedovo.ljno sprovodena u nasoj zemlji, mogu­ce je u izvesnoj meri koristiti podatke iz nekih drugih zemalja, pod uslovom da njihove srednje mere ne odstupaju znacajnije od nasih, kao Sto je to na pro slucaj sa skandinavskim zemljama.

Oragocen izvor podataka ove vrste predstavlja cla­nak sa rezultatima ispitivanja i merenja koja je J.Chris­topher Jones realizovao na zahtev istrazivacke asocijacije britanske industrije nameStaja (1), a u kome je dat bogat pregled raznih mera za odrasle osobe karakteristicnih za kretanje i razne polozaje coveka u prostoru. Polozaji koji su analizirani prikazani su na sl. 1, a same dimenzije prevedene u santi metre na Tabeli I. Znacaj ovog materi-

. '''10 ''

, 1 1 , I I \ , 1 I )\ I (

"

, I

\ I I I I \ \ I

;1 I,' 1/

~\ I ~ I

I

T

SI. 1

jala je izmedu ostalog za nas i u tome Sto su prosecne mere britanskog stanovniStva relativno slicne merama nasih stanovnika tako da se dobijeni pokazatelji mogu koristiti bez velikih korekcija.

U svojoj studiji "The measure of man" (2), H.Orey­fuss daje n iz antropometriskih podataka karakteristicnih za americko stanovnistvo. Oeo ovih dimenzija prikazanih u incima dat je na sl. 2 a- d, gde su prikazane mere malih, srednjih i visokih odraslih muskaraca i zena. Autor ovog materijala pruza i vise pokazatelja ergonomskog karaktera o vidnom uglu, polozaju ruke prilikom raznih operacija, polozaju coveka Lei upravljackim pultom, pisacom ma­sinom, volanom kao i prilikom drugih radnih operacija.

Jedan od najvaznijih materijala iz oblasti pro­jektantske antropometrije predstavlja svedska studija "Anatomy for planerare" (3), koja je radena u cetiri dela

t - . ,----------

I .....

i

J

j' I~

: , .. l • "It

' ... , "

l '

I I

'J I. "j' I r I

1 ~

I I I, I I

I II I

'''I~ ,J+t++

, ... + ,~

_ I .. • ...... ·'t"

11

Prosecni autropometriski podaci za britansko stanovnistvo (po J.K.Jonesu) Tabela I

muski 18-49 god. zene 18-40 god.

br. mere prosek 90% prosek 90%

a) stojanje

1 stas 170.94 160.02 - 181.61 160.65 149.86 - 171.45 2 visina ociju 160.53 149.60 - 171.20 150.62 139.70 - 161 .29 3 visina ramena 139.95 132.08 - 147.32 129.29 119.63 - 138.94 4 visina stegnute

Sake 74.17 67.56 - 81.03 5 gornji dohvat 209.04 197.36 - 239.01

b) sedenje

6 visina sedenja 89.66 83.82 - 95.25 84.58 78.74 - 90.17 7 visina ociju pr i

sedenju 78.23 72.64 - 83.82 73.15 67.56 - 78.74 8 visina ramena

pri sedenju 58.42 53.34 - 63.50 44.10 49.02 - 59.18 9 visina krsta

pri sedenju 25.40 20.32 - 30.48 10 visina laktova

pri sedenju 22.35 17.78 - 26.67 20.32 16.00- 24.89 11 debljina butina 14.48 12.1 9 - 16.76 14.22 11.94 - 16.51 12 visina vrha

kolena 53.59 49.28 - 57.91 49.53 45.21 - 53.85 13 visina od poda do

podnozja butine 41.91 38.86 - 45.21 39.37 36.32 - 42.67 14 duzina od stoma·

ka do kolena 38.61 33.53 - 43.69 15 mera od straznji-

ce do lista noge 47.75 43.18 - 52.07 46.48 41.91 - 50.80 16 mera od straznji -

ce do kolena 59.44 54.61 - 64.26 56.39 52.07 - 60.45 17 duzina ispruzene

noge 105.66 96.77 - 114.55

c) sedenje i stojanje

18 sirina sedenja 35.05 31.24 - 38.86 37.59 33.78· ·- 41.40 19 prednji dohvat 83.82 76.45 - 91. 19 66.55 59.18 - 73.91 20 bocni dohvat 176.78 163.58 - 189.74 164.34 150.88 - 177.55 21 sirina laktova 43.94 37.59 - 50.29 40.13 33.78 - 46.48 22 sirina ramena 44.45 40.13- 49.02 40.13 35.56 - 44.45

(1)Jones, J.e.: "Anthropometric data and their application" The Architects' Journal 137,13 februar 1963, str. 317- 325

i prezentirana u dva toma. U prvom delu daju se bibliografsk i podaei 0 ukupno 928 materijala iz raznih zemalja koje obraduju problematiku antropometrije, 51:0 predstavlja u svetu najbogatiju (nama poznatu) biblio­grafiju 0 ovom problemu. U drugom delu daju se izuzetno dragoeeni podaei 0 merama dobijenim iz biblio­grafskih izvora prikazanih u prvom tomu. Jedna od vaznih postavki ove studije je definieija konstantnih odnosa izmedu visine stanovnika i njihovih drugih teles­nih mera, kao i mer a povrSina i predmeta sa kojima osoba dolazi u kontakt. Na ovaj nacin, dovoljno je raspolagati podacima 0 prosecnoj visini da bi se doslo do svih ostalih mera. Ovo je narocito vazno u nasim uslovima, gde su merenja sprovodena samo pareijalno, bez niza, za arhi­tektonsko projektovanje, vaznih pokazatelja.

2) Dreyfuss, H.: "The measure of man", Whitney Library of Design, New York 1959

3)Thiberg, S.: "Anatomy for planerare" I-IV, Statens institut for byggnadsforskning, Stock hoi m 1965, 1970

12

U studiji "Standard izaeija dimenzija sanitarne i kuhinjske opreme u stanu" (4), u poglavlju "antropo­metriske mere" eitirano je nekoliko desetina nasih i stranih izvora. Na osnovu sprovedenih analiza predlozeno je da se prilikom definisanja dimenzija prostora i pred­meta u stanu kao prosecne predpostave sledece visine:

Odrasli muskarei (sa obucom, visir.a podpetiee 2 em.)

odrasle zene (sa obucom, vi­sina potpetiee 3 em.)

175,00 em.

165,00 em.

Ove visine se uklapaju u trodimenzionalni modularni sistem sa submodulom od 5 em. tako da se na osnovu njih moze formirati i po'vratna veza izmedu dimenzija coveka i prostora koji ga okruzuje. Ovaj predlog se skoro potpuno poklapa sa postavkama E.Grandjean-a ~5) koji smatra da je srednja visina muskaraea bez obuce 172 em., a zena bez obuce 161 em.

.0 I

N

U5

'" I N

U5

" I ::l " ~ > ~ o o a. ~

E

13

14

.' ~ ..

. .. .. .

,f;

.,;' ", ",

~i ;;:1

"' . . ":

" .51 . I . .. ~

. ' .

~

"

"

. 1

• o I 0

"

~

.~ . ~ ..

. ... . ",,' ",' . ~ :J ~ ~---U,------- C,,·~-- "...I. __ _

.... III

.. ! ::' ,.."

0 '

i i'

.I. ;;

1 ,. o

.. .. ' .. po. .... of

~ .. , 'i . ' n CO 0

~; ~ · ... • ~ 0

~ 0 .. " ..

0

t o " t: ;;

~ •

.-.- .-.--- .... ,~-- r-' T ~ ~ ..-!-----:--...,IJ J -I ,.,

. -. · 0 .

I , " I ,.

I :I: I ~i j ~ ~

o· ... E 7

0

" . ..

/, ?-.~ I I

~

1

I " .. , I

, , . I I I

_;; 1

iH

.., . " ~ .. , .

IJ -. I ~ n .~

I L

'tl 1

N

Cii

(,)

1 N

Cii

::s 1 '" '" ::s >-Q)

Ci 0 c. I!? E

Ako prihvatimo gorepredlozene srednje Visme, na bazi uporednih grafikona iz studije "Anatomi for plane­rare" (3) mozemo dobiti i niz drugih prosecnih dimenzija kao na pr.:

muskarci zene

a) visina bez obuce 173 cm. 162 cm. b) vertikalni dohvat 209 cm. 197 cm. c) visina laktova u sto-

jeeem stavu 1085cm. 100 cm. d) vis ina kolena 44 cm. 425cm. e) dohvat police preko rad-

ne povrsine sa 2 ruke 1925cm. 180 cm. f) dohvat pol ice preko rad-

ne povrsine sa 1 rukom 1945cm_ 181 cm. g) dohvat police sa

jednom rukom 196 cm. 186 cm. h) dohvat police sa 2

ruke, itd. 1925cm. 1835cm.

Ovakvom analizom dobijene dimenzije, sluze za defin ieiju mera prostora u kome se osobe kreeu, pri cemu se zavisno od situaeije primenjuju minimalne, srednje iii maksimalne dimenzije. Sledeea faza istrazivanja obuhvata analizu odnosa coveka i vertikalnih povrsina koje ga okruzuju, jos uvek bez ulazenja u odnose coveka i konkretnih objekata sa speeificnim namenama, koja ee slediti tek u daljem istrazivackom postupku.

Prilikom definieije dimenzionalnih parametara u svom projektantskom pristupu i postupku, arhitekti su se deeenijama koristili sa dva izvora i to Neufert-ovom knjigom "Bauentwurfslehre" (6) i Le Corbusier-ovom knjigom "Le modulor" (7) . U prvom slucaju projektant dobija veoma veliki broj sasvim konkretnih prostornih mera, "spremnih" za direktnu primenu, iako se nigde ne navode nacini kako se do ovih mera doslo i da Ii su iste jos uvek aktuelne, tako da se sa njihovom primenom mora biti o~ezan. Le Corbusier, medutim, primenjuje sasvim razlicit pristup, kreirajuei sam jedan speeifican harmoniski sistem mera iz koga proisticu u prostorne relaeije. Sistem se zasniva na visini coveka od 183 em; koja po Le Corbusier- u predstavlja gornju vrednost, jer je smatrao da je prostor bolje predimenzionisati nego poddimenzionisati (sl. 3). Bez obzira na revolueionarnost ovih postavki koje su proslih deeenija imale snazan utieaj na arhitekte, savremena projektantska praksa se sve vise

lViODULOR

SI. 3

(4)Beslic, V., Canak,M.: "Standardizacija dimenzija san itarne i kuhinjske opreme u stanu", Centar za stanovanje, Beograd, 1974

(5)Grandjean, E. : "Wohnphysiologie-Grundlagen gesunden Woh­nens", Verlag fur Architektur Artemis, Zurich 1973

zasniva na rezultatima konkretnih istrazivanja, a sve manje na teoretskim postavkama, za koje se tek kasnije traze verodostojni dokazi. S druge strane, prilikom definisanja dimenzija prostora moraju se primenjivati daleko slozeniji ulazni parametri, koji ee se u svakom konkretnom slucaju razlikovati zavisno od ciljeva i potreba. Prostor se nekad dimenzionise prema malim, a nekad prema visokim iii prema debelim Ijudima; u nekirn slucajevima cak podloga za dimenzionisanje prostora nije covek, vee invalidska stoliea itd. To nikako ne znaci da se tokom vremena na bazi konkretnih istrazivanja neee doei i do nekog harmoniskog sistema mer a, ali isti treba da

"proistekne iz konkretne realne situaeije, a ne filozofskih manipulaeija koje su mozda bliske, ali ne i identicne sa stvarnim stanjem. Time se svakako ne negira vaznost ove izuzetne knjige, vee samo skreee paznja na to da se nas sistem informaeija neprekidno obogaeuje, a sa njim i pristup problematiei koju smatramo vaznom i aktuelnom.

Drugi autori, Grandjean (5) i Robins (8) na pr., na bazi dugotrajnih istrazivanja daju niz konkretnih preporu­ka za dimenzionisanje prostora izmedu vertikalnih povrsi­na i raznih predmeta u kojima se covek kreee i obavlja razne operaeije. Slicne preporuke daje i niz drugih autora ali prikaz svih ovih pokazatelja izlazi iz okvira ovog materijala. Iz obilja radova iz ove oblasti, izdvajamo ipak svedski materijal "Bostedens mat" (9), u kome se konstatuje da postoje posebne relacije izmedu visine vertikalnih povrsina i sirine prolaza (sl. 4). Za prolaz izmedu dve vertikalne povrsine visine ramena i viSe, potrebna je sirina od 60 em., a izmedu dve povrsine visine

(l

~~~ r~ ~Jr C [I

45°1 55 ~ I~OI

d ttL e .~ lL1.r- ~--

_175 1 b I "180 I b 1 SI. 4

(6) Neufert, E.: "Bauentwurslehre", Berlin 1964

(7) Le Corbusier,: .. Le modulor", Editions de I' Architecture d'aujourd'hui, Boulogne

(8) Robins, W.J.: "Minimum standards for circulation sp"aces between walls, tables and chairs established by photography of body movements", Thesis Faculty of Technology, University of Manchester, 1968

(9) "Bostadens mat", Statens namnd for bYggnadsforskning, Stockholm, 1959

15

1m. I 2.m. 1 3m • 1 4m• 1 5m•

51. 5

. -0' :::J:) em.

b - 35 ern. c - l/J :m. d - L5 :m. e - l/J e'11

. f - 45 em. 9 - 5.'1 ern. h - :0 em . i - 55 em. j - 6C em

Postavke iz ovog materijala uputile su istrazivacki tim iz Centra za stanovanje u 8eogradu, da sprovede seriju sopstvenih istrazivanja sa eiljem dobijanja jednog sistema dimenzija slobodnih prolaza i prostora, koji bi bio direktno aplikativan u arhitektonskom projektovanju. Prva serija ispitivanja je pokazala da postoje cetiri specificne visine vertikalnih povrsina koje ogranicavaju prostor, na baii cijeg kombinovanja je moguce dimenzio­nisati bilo koji slobodan prostor u stanu. Ove visine su sledece:

a) visina gleznja (eipela, tus, stepenik) b) visina kolena (sediste, lezaj, wC- Solja, kada, bide i d~ .)

n - 30 em. 0 - 35 em. p - l/J em Q - III em. r- ~cm.

S - f£l em.

A - Visina gleznja . B - Visina kolene C - Visina kukova D - Vis ina rarnena i iznad

k - 30 em. I - 3'5 em m - l,r, em.

SI. 6

c

r:!~~()!:1[::_N A

V:sina A = st '?reni k.c ipela Vis ino B = s"dis'e ,lezaj,V/c.bidp,kada Visina C =sto.kuhinjski E' ; ern'?n'i~ni5ki).

komoda I t.;rn' vc:cnik. n::l s i nn Visina D f z id , o ~ ma n , p!ak :Jr

kuka 50 em. Kombinacija vertikalnih povrsina od kojih je jedna visina ramena, a druga kuka, zahteva sirinu prolaza od 55 em.

c) visina kuka (nasion od stoliee, sto, radna povrsina, umivaonik, stednjak, niski frizider, masine za pranje veSa i posuda, niske komode i dr.),

16

d) visina ramena i veca (visoki ormani, plakari, visoki frizider, zidovi i dr.).

Prostorne relaeije ovih VISlna ispitivanje su preko kombinaeije panoa raznih visina koji 5U na razne nacine medusobno kombinovani i postavljeni na razna odstoja· nja u koraku od 5 em. Situacija na sl. 5 pokazuje minimalna rastojanja izmedu panoa, dovoljna za neome­tani prolaz odraslih muskih i zenskih osoba koje svojom visinom pokrivaju 97.5% od ispitivanog model a od 400 osooo.

Neki razultati ovih istrazivanja prikazani su na 51. 6,

i oni su kasnije vise puta korisceni u studijama Centra za

stanovanje prilikom definisanja minimalnih linearnih di­

menzija i povrSina pro5torija u stanu. Usvajanje submo­

dula od 5 em. pokazalo se veoma povoljnim za primenu

modularne koordinaeije, a na bazi ovih osnovnih mera

doslo se do velikog izbora prostornih kombinaeija sa

mimoilazenjem dve osc;>be i drugim situacijama koje

nastaju u koriscenju stana.

17

Ovaj tekst Dr.I.Petrovica, vi~eg naucnog saradnika Centra za prednapregnuti beton i savetnika Centra za stanovanje, predstavlja izvod iz ~ireg materijala objavljenog u Biltenu IMS, gOd III, br.1, 1976

Dr Ivan K.PetroviC, M.Arch. Visi naucni saradnik

UD K 72.011.001

o SISTEMIMA INFORMACIJA U IZRADI PROJEKATA

1.Uvod

Ako analiziramo aktivnost arhitekta u toku izrade projektne dokumentacije - projekta, videcemo da se ona velikim delom odnosi na KOMUNICIRANJE izvesnih INFORMACIJA, koje bilo da arhitekta prima, iii nekome daje. Naprimer, u svim fazama projekta veliki deo vremena se trosi na diskusije i razno "verbalno komunici­ranje". Trazenje podataka 0 gradevinskim materijalima i proizvodima, razgovorima sa korisnicima i investitorima u cilju ustanovaljavanja potreba, pregled casopisa, uput­stava, standarda, normi i sl., takode je oblik trazenja informacija. Izrada crteza, sema, pisanje izvestaja, zapisni­ka, pisama, specifikaeija, proracuna i sl. je vid izrade grafickih informacija. U svemu, komunieiranje je toliko obican, svakodnevni i nezamenljivi vid rada arhitekta da se s pravom moze smatrati da je projektovanje ustvari pre svega komunieiranje.

I z svega iznesenog, moglo bi se zakljuciti da su arhitekti pravi majstori komunikaeija. Medutim, to nije uvek tako i cini se da se arhitekti najbolje sporazumevaju sa arhitektima, dok se u odnosu sa ostalim sagovornieima, "recipijentima" informaeija, pojavljuju problemi: klasi­can primer je svakako u zavrSnim fazama projektovanja i izradi detalja i opisa radova kojih kao da nikada nema dovoljno, iii bar nikada toliko koliko bi izvodaci zeleli. Cesto se greske u radovima iii cak i neuspeh citavog projekta, bilo u "arhitektonskom" iii ekonomskom smi­slu, pripisuje "nepostojanju komunikaeija", odnosno dogovora, pisanih iii ertanih informaeija, odsustvu "za­jednickog jezika", bilo samo izmedu arhitekata i ostalih ucesnika u projektantskom i izvodackom proeesu, iii jos u sirem smislu, u celom "sistemu" izgradnje.

Cilj ovog napisa (koji je izvadak iz obimnije studije : "Oprema projekata: komunikaeije u zgradarstvu" u okviru projekta "Industrijsko oblikovanje i proizvodnja elemenata skeletnog sistema IMS", finansiranog od strane Republicke zajedniee za naucni rad iz Beograda i G.P. "Napred" iz Beograda 1975 godine) je da ukratko prikaze neke savremene tendencije primene principa teorije 'informaeija u opremi projekata u industrijalizova-

nim sistemima gradenja. Studija je izradena na osnovu ,verovanja da raeionalna stambena izgradnja zahteva celo­vitu reviziju postojecih stavova na veoma sirokom frontu CELOKUPNOG sistema stambene izgradnje, ali i da je metodologija projektovanja, u koju spada i aspekt efikas­nog prenosenja informaeija, jedan od veoma vaznih elemenata tog sistema od koga zavise mnogi drugi : kljucne odluke sa dalekoseznim posledieama se donose u fazi projektovanja, i one moraju da budu efikasno prenesene do reeipijenata - korisnika, investitora, izvoda­ca, proizvodaca materijalCl i elemenata, regulative i sl.

2. Komunikacije u zgradarstvu

U jednostavnom slucaju, gde su arhitekta, graditelj i korisnik svi sadrzani u jednom lieu, nema potrebe za FORMALNOM komunikaeijom informaeija. To je u neku ruku idealna situaeija.

Danasnje zgradarstvo, u svom kompleksnom ustroj ­stvu, in korporira bezbroj potreba za komuniciranjem. Medutim, ne treba zaboraviti da je speeificna kompleks­nost sistema zgradarstva, tj. ono 510 uzrokuje probleme komunieiranja, pre svega rezultat fragmentacije funkeio­nalnih uloga ucesnika, a ne ostalih faktora kao 510 su projektovanje, tehnologija i sl. Drugim recima, ORGAN I­ZACIJA sistema direktno utice na (ne) pogodnosti i (ne) efikasnost komunikaeija informacija kako unutar sistemu, tako i izmedu sistema i njegove okoline.

Efikasnost prenosenja informaeija se moze uporediti sa mehanickom efikasnoscu. Efikasnost bilo kog meha­nickog sistema je odnos izmedu izlazne i ulazne energije, koji uvek mora da bude manji od jedan. Gubitak energije predstavlja izgubljeni trud, i prouzrokovan je trenjem izmedu delova koji se krecu. Medutim, znamo da je "perpetuum mobile" za sada nemoguca ideja, jer ce trenje, ma kako malo, ipak postojati. Slicno je i 'sa sistemom zgradarstva gde su elementi povezani komuni­kacionim vezama. Idealna situaeija prenosenja informaei­ja je nemoguca, jer ce uvek izmedu elemenata da postoji "trenje" odnosno teskoce u komuni kaeijama. Da bi se

oba sistema, bilo mehanicki , bilo komunikacioni, unapre­dili u efikasnosti, postoji nekoliko mogucnosti . Na primer, mozemo da smanjimo broj veza, odnosno ele­menata u sistemu. Ako to nije moguce iii pozeljno, potrebno je da smanjimo "trenje" izmedu elemenata Sto je moguce vise, jer napor ko'ji upotrebljavamo da u postojecem sistemu povecamo efikasnost vecom energi­jom, a ne poboljSanjem veza, je izgubljen . Konacno ne t reba da zaboravimo da lose komunikacije izmedu ele­menata sistema, bas kao i veliko trenje, stvaraju "toplo­tu". San irati ovakvu situaciju kod mehanickih sistema je ipak jednostavnije nego kod sistema gde se radi 0 Ijudima i njihovim medusobnim odnosima.

Ako posmatramo evoluciju rasta kompleksnosti sistema zgradarstva, pocev od najjednostavnijih situacija do danasnjeg dana, videcemo da ona prvenstveno zavisi od dva tipa komunikacije informacija: a) kako neki objekat treba da izgleda, koje su njegove karakteristike i sl. i b) kako izgraditi objekat. U prvom slucaju, radi se 0

opisu ST ANJA sistema objekta, u drugom, opisu PRO­CESA. Na primer, ako zelimo nekom da objasnimo kako da izgradi jednostavan objekat, mozemo da kazemo: "I zgradi objekat koji se sastoji iz cetiri zida od opeke, dvovodnog krova pokrivenog crepom. Na severnom zidu se nalazi drveni dvostruki prozor ... itd.". Isto tako mo­zemo da kazemo: "Izgradi objekat na sledeci nacin: Prvo iskopaj kanale za temelje, zatim izidaj zidove opekom na sledeci nacin .. itd.". U prvom slucaju, radi se 0 STA­TICKIM, u drugom, 0 DINAMICKIM informacijama.

PRENOS INFORMACUA

POVRATNA VEZA INFORM AClJA

KOMUNlKACIJE SA POV RATNOM VEZOM

SI. 1 Prenos informacija u projektovanju

Ideja 0 dinamickom tipu informacija je u uskoj vezi sa KONTROLOM, informacija kao i UCENJEM. Siozimo se da je za proces komuniciranja potrebno dva lica, one koje daje informaciju i one koje je prima. Naprimer, investitor daje informaciju projektantu (tj. kontrolise je) a projektant daje informaciju izvodacu (koja je tada kontrolisana od strane projektanta). Ako sada uvedemo i POVRATNU VEZU INFORMACIJA (SI. 1) projektant moze da daje nazad informaciju investitoru 0 ceni projekta, a isto tako i izvodac projektantu niz informaci­ja 0 problemima gradenja. Prema tome, "kontrola" informacija je ovde shvacena kao selekcija ulaza za dalju TRANSFORMACIJU informacija. Kao Sto se vidi, "in­formacija" ovde oznacava "ulaz", "izlaz" procesa projek­tovanja, "kontrolu", nalog za pocetak akcije, ali i rezultat akcije. Konacno, prenos informacija oznacava i akt "ucenja" u situaciji gde ucitelj uci dake ali u isto vreme daci uce njega.

Sada vidimo jos jednu razliku izmedu statickih i dinamickih informacija. Kao Sto smo rekli, staticke

20

informacije predstavljaju podatke iii fakta 0 materijalu, produktu iii komponenti, karakteristike lokacije, i sl. Staticke informacije ne daju dovoljno podataka za akciju, ali predstavljaju bazu na osnovu koje odluka 0 akciji treba da se donese. Dinamicke informacije pak upucuju, informisu i uce, vode aktivnosti projektovanja, gradenja, proizvodnje, montaze i sl. U toku projektovanja i gradenja OBA tipa informacija su potrebni, iakoce VAZNOST tipa informacije da varira od slucaja do slucaja. Operativci na gradiliStu ce najcesce da koriste dinamicke informacije, koje ce za njih imati najvecu vaznost. Sa drug1-'strane, investitor i arhitekta ce najcesce da izmenjuju staticke informacije, i sl.

Dosta nevolja nastaje ako se na vreme ne uoce vaznosti i tip informacije koji su potrebni ucesnicima u sistemu projektovanja i gradenja.Cesto .se misli da je potrebno da se recipijentu daju SVE informacije koje posedujemo, i da cemo mu na taj nacin automatski dati i informaciju koja mu treba. Ovakav stav samo vodi NEEFIKASNOSTI, jer podrazumevamo da recipijent mora da izvrsi i SELEKCIJU REL EVANT NIH INFOR­MACIJA, sto on najcesce moze, niti ima vremena da ucini. Isto tako, veoma cesto se staticke informacije daju operativi na gradiliStu, bez dodatnih dinamickih informa­cija koje njih stvarno jedino i interesuju .

Konacno, ovde treba da dodamo jos jedan pojam, SUM (smetnja, "noise") u komuni kaciji informacija. Smetnje su cest pratilac radio emisija kada zbog meSanja radiostanica ne mozemo da razaznamo jasno onu koju slusamo. Smetnja, u komuniciranju informacija moze da predstavlja i slucaj kada, namerno iii nenamerno, mesamo relevantne i irelevantne, staticke i dinamic ke, vazne i nevazne informacije. Tad" ~e osnovna poruka informacije gubi, a recipijenta stavljamo u nedoumicu . Prema tome, informacija je one Sto menja nas stav 0 necemu, neSto Sto razbija nesigurnost, nesto Sto doprinosi porastu naseg znanja 0 necemu. Ako to nije slucaj, nema ni stvarnog komuniciranja informacija .

Do sada smo upotrebljavali termin " formalne komu­nikacije informacija" dosta uopSteno, podrazurnevajuci pisane instrukcije, crteze i ostala dokumenta koja odredu ­ju delove iii celinu sistema zgradarstva. Osnovna karakte­ristika ovog nacina komuniciranja je da one OPISUJE ali ne produbljuje situac iju 0 kojoj je rec. Drugim recima, radi se 0 opisnim modelima ali ne i 0 ostalim vrstama modela kao Sto su istrazivacki, objasnjavajuci i sl. Ove druge informacije, odnosno modela, su isto tako potreb­ne, narocito u procesu projektovanja, jer zadiru ~om­pleksnije i dublje u strukturu poruke.

Medutim, informacija se moze preneti i bez formal­ne komunikacije. Izvesna situacija sama po sebi moze sadrzati dostupne (i potrebne) informacije, bez potrebe za bilo kakvom drugom formom informacija.

Uzmimo na primer sraf i zavrtanj . Ovde nije potrebno dati nikakvu dinamicku informaciju 0 njihovoj upotrebi. Prema tome, u ovoj situaciji postoji inherentna informacija u samoj fizickoj formi objekta. Sta Vise,

pisane instrukcije u vidu dinamicke informacije 0 upo-

trebi srafa i zavrtnja 'bi bile nepotrebne, irelevantne i neekonomicne, primer "nekomunikacije", opis ocevid­nog. Navedeni primer takode krije i izvesne staticke informacije - naprimer 0 dimenzijama, materijalu od koga je sraf nacinjen i sl. lako ni ove informacije nisu eksplicitno napisane, recipijent je u moguenosti da nacini odluku u principu, i tek u specificnom slucaju da trazi dodatne releventne intormacije.

Dijametralno suprotna situacija je u slucaju informa­cija 0 industrijalizovanom sistemu gradnje. Bez niza dodatnih informacija, kako staticke, tako i dinamicke prirode, recipijent neee biti u stanju da efikasno primeni sistem. Prema tome, do sada smo ustanoilili sledeea tri aspekta informacija:

- Tip informacije koja se komunicira (staticki iii dina· micki)

- Forma metoda komunikacije (inherentna iii formalna) - Nacin na koji je informacija upotrebljena u odnosu na

karakteristi ke i upotrebljena u odnosu na karakte­ristike i upotrebu recipijenta.

Sada mozemo da konstatujemo da su u toku procesa projektovanja i gradenja pojam informacije nepojavljuje samo na pocetku i kraju projektovanja u vidu projektnog zadatka i projekta, vee da se informacije i komuniciranje informacija ulivaju kao niti u sarenici celokupnog sistema projektovanjai gradenja. Paznjom se mogu eliminisati iii bar ublaziti mnogobrojni "problemi komuniciranja", a mnogi neuspesi projekata isto tako izbeei. Dapi se ovo omogueilo, potrebno je da svi ucesnici u procesu upozna­ju prirodu i nacine komuniciranja . Inace, stvara se zacarani krug uzroka i neuspeha iz koga nije lako izaei: kada-se pas vrti u krug goneei svoj rep, takode se ocituje "prekid komunikacija".

Upotreba crteza u tehnickoj dokumentaciji

Nacin obrade projekta, odnosno tip informacije koje scdrzi, TREBALO BI da odgovara svojoj konacnoj upotrebi. U dosadasnjoj praksi, najeesee jedan tip pro­jektne dokumentacije sluzi za razlicite svrhe ( u jednoj fazi razvoja projekta). Ovakva prezentacija je naravno pogodna za klasiene pristupe gradenju, gde "palirski plan" ujedinjava sve najvaznije delove objekta, dajuei raznovrsne informacije raznim vrstama gradevinsko­zanatske operative.

Kada je ree 0 industrijalizovanoj gradnji, javlja se potreba za specijalizovanim vrstama informacija, bilo prema ueesnicima u celokupnom sistemu izgradnje, bilo prema specifienim odlukama koje moraju da se donesu na osnovu informacija koje sadrzi projekat. U raznim fazama projekta, naprimer, potrebno je predstaviti rese­nje investitonj (iii naruciocu) kao skicu resenja projekt­nog zadatka, I nformacije koje projekat treba da sadrzi u ovoj fazi SU opstije prirode, a treba da su ukljueeni kljueni elementi projektnog resenja na osnovu koj ih je moguee uciniti ostala .,idejna" resenja - statike, instala-

. cija, organizacije gradilista i sl. U fazi izvodackog projekta, informacije postaju sve specifienije. Tako napri -

mer, crtez , sada postaje osnova za izradu predmera i predracuna, kao i instrukcija za izvodenje. Ovde se ponovo pokazuju razlike izmedu tradicionalne i industri­jalizovane gradnje: zbog toga 510 su organizacione forme ove dve vrste izgradnje toliko razlicite, nikakci se na moze pretpostaviti da isti tip crteza (kao i ostale projektantske dokumentacije) moze da sluzi u oba slucaja.

Crtez u tehnickoj dokumentaciji projekta moze da se upotrebi bar u dva osnovna vida: a) kao metod projektovanja i b) kao rezultat projektovanja. Svaki od ovih vidova sadrzi i karakteristican tip infor~acija.

Metod crteza je svakako najrasprostranjeniji i najpo­godniji metod arhitektonskog projEiktovanja, jer je on i najpogodniji naein MODELOVANJA ideja, forme, kaoi mnogih drugih koncepata arhitektonskog izrazavanja. Crtez predstavlja formu objekta u pogodnoj razmeri, dopu51a eksperimentisanje i lake i jednostavne izmene projekta.

Popularnost crteza u arhitektonskom projektovanju je svakako rezultat cinjenice da je crtez nenadmaSan medium STATICKOG opisa objekta. Drugim reeima, iako se crtez u principu primer)juje i kao ilustracija

, dinamieke prirode, u projektovanju je on najcesee upotrebljen bilo u toku procesa projektovanja, bilo kao finalni razultat - projekat, kao opis objekta koji se projektuje, tj . kao statieka informacija.

lako se proces projektovanja u principu najcesce obavlja putem crteza, to ne bi morale da znaei da i krajnji rezultat procesa projektovanja - projekat - treba da bude predstavljen iskljueivo crtezom. U arhitekton­skom projektovanju to naravno nije slueaj, i projekat je kao dec tehnicke dokumentacije, ponekada i skoro 90% sadrzan od crteza objekta.

Crtez se isto tako upotrebljava kao DOKUMEN­TACIJA onog 510 je uradeno. To moze da bude "snima­nje" u pojedin im fazama gradenja, kao podloga za obracun i isplatu privremenih situacija, iii izrada doku­menata 0 izgradenomobjektu. Isto tako, crtez moze da bude dokazni materijal prilikom sklapanja ugovora (kao "hipoteticni dokaz" jer objekat nije uraden) iii kao podloga za davanje tendera na licitacijama.

Konacno, funkcija crteza u projektu moze da bude INSTRUKTIVNA. Ovo je narocito vazno kod opisa konstru kt ivnih sistema, proizvodnje i montaze eleme:l ~ ta i sl.-I sekvence i sadrzaji operacija moraju da budu prilagodeni korisniku, a isto tako treba da su dinamicke prirode.

I<ao 510 je vee ranije receno, velike teskoee nastaju kada zelimo da JEDAN crtez (iIi jedna vrsta crteza) sluzi u vise svrha, tj. da sadrzi informacije za vise korisnika i vise situacija. Tada se deSava da crtez za jednog korisnika ima izvesne relevantne informacije (do izvesnog stepena), no da za druge korisnike predstavlja optereeenje. Prema tome, CRTEZ-ZA-SVE ustvari zadaje smetnje SVIM SVOJIM KORISNICIMA. Oeigledan zakljucak je da mora da postoje crtezi za svaku od funkcija, i za svakog korisnika. Ovo se ne odnosi samo na crteze, vee i na sve

21

ostale priloge projektne dokumentacije. Ovde je veoma vazna potreba za klasifikacionim sistemom i sistemom sifriranja kao i ostalim vidovima standardizacije i modu­larne koordinacije koji su ustvari ZAJEDNICKI JEZIK svih ucesnika u projektovanju i gradenju, i koji omogucu­ju lako i brzo sporazumevanje izmedu ucesnika kao i njihovo snalazenje u CELOM projektu.

Sadasnji odnosi izmedu ucesnika u zgradarstvu, a time i nacini njihovog sporazumevanja i prenosenja informacija, direktan su rezultat kompleksnosti sistema zgradarstva. Prvi pisani dok'umenti 0 narudzbinama, u odnosu klijent -graditelj, utvrduju zadatak graditelja ANALOG IJOM. Jedan srednjevekovni ugovor u Engleskoj, 0 izgradnji Helmingham crkve u Safolku (Suffolk, 1487) kaze sledece:

"Tomos Oldric, iz Norfolka, zidar, slaze se sa cetiri stanovnika sela da izgradi toranj visok 60 stopa sirine i debljine zida kao kod tornja u Framesedenu (susedno selo), a sa istim materijalom, ali da oblik tornja bude kao u Bramstonu (susedno selo) sa istim rasporedom prozora 'kao u Bramstonu ... "

Arhitekta, kao lice odvojeno od zidara i graditelja, pojavljuje se kasnije. Sada se opis analogijom zamenio jednostavnim crtezima osnova i izgleda. Klijent, bilo da je imao iii ne arhitekta, jos uvek je zaposljavao grupu zanatlija, koji su, da bi se suprotstavili arhitektu, zaposlja ­vali "svog" coveka, "meraca", kasnijeg "predmeraca" kako ga mi danas znamo. Kasnije je predmer postao sastavni den legalnih dokumenata - ugovora.

Uporedo sa razvojem tehnicke kompleksnosti zgra­darstva, kao i elemenata koji se nisu izgradivali na samom gradiliStu, javljaju se prvi katalozi, a gradenjem drzavnih zgrada, i prvi regulativni dokumenti . Kako se vidi, forme komunikacija su se prve razvile kao samoodbranil, i samo slucajem postaju efikasno sredstvo komuniciranja.

Prema tome, u danasnjem sistemu zgradarstva posto­je brojne veze komunikacija :

korisnik, investitor: arhitekta arhitekta: ostali projektanti arhitekta : izvodac Investitor i arhitekta: urbaniste i ostala regulativa izvodac: ostali izvodaci izvodac : proizvodaci materijala i elernenata itd.

Ako razmotrimo osnovne forme informacija koje se razmenjuju u gornjim odnosima videcemo da se one mahom odnose na vezujuce klauzule, ugovore, pravila nbrme i sl. Drugim recima, dominiraju ugovorne obaveze. Vrlo retko se javljaju drugi vidovi komunikacija kao Sto su dogovori 0 unapredenju projekta, vidovi povratnih veza informacija (feedback), tj. sve ostale vrste medu­sobnih veza koje su neophodno potrebne da bi SISTEM zgradarstva, koji ukljucuje sve nabrojane ucesnike, delo­vao kao CELINA I RAZVIO u daljem procesu. Bez povratnih veza informacija, nema evolucije znanja. Dalje uspesne forme komunikacija, koje se pojavljuju sem ugovornih obaveza' su "tehnicka dokumentacija" (crtezi,

22

predmeri, predracuni i sl.) koje su naJcesce saclnJene UOPSTE, tj. ne za specificnog izvodaca (Sto znaci da se ne mogu upotrebiti u specificnom slucaju bez ispravki), a zatim iii kao suvise opSta, iii suvise posebna komercijalna literatura.

Ako poblize razmotrimo legalne dokumente, propi­se i sl. koji se cesto menjaju, vidimo da su oni CE'stO pisani tesko razumljivim jezikom_ Specifikacije, a naroci ­to projektni zadaci su veoma sturi i ne sadrze ni minimum inforamcije potrebnlh za pravilno izvodenje projektovanja. Cesto nailazimo na projektne zadatke za naselja od desetina hiljada stanovnika napisanih na par kucanih stranica. Nesporazumi su u takvim slucajevima neizbezni, a posledice snose oni koji su najmanje krivi.

Ovde treba da spomenemo i hronicnu pojavu ponavljanja istih informacija u crtezima, a nedostatak onih koje su neophodno potrebne. Cesto se insist ira na IZGLEDU crteza za izvodacki projekat (na nacin koji je inace potreban samo za Stampu) koji se oprema skupo i dugo, tako da sve, i najmanje promene, zahtevaju radiranje i veliki utroiiak radnog vremena. Pri tome ne mislimo da projekat treba da bude izraden lose i na brzinu, no svakako da "Letraset" tehnika ne. doprinosi kvalitetu crteza za gradiliste, narocito ako sadrzi staticke informacije umesto dinamickih, Sto je najcesce i slucaj.

Svi ovi nedostaci u komunikacijama u zgradarstvu postaju mozda toliko reljefni zbog izmene sistema zgra­darstva koji ukljucuje gradevinsku industriju. PoSto ona zadnjih dekada po~taje sve EKSTENZIVNIJA, tj. tezi za povecanom produkcijom, prefabri kacijom i montaznom umesto radova na Iicu mesta i upotrebi kataloskih gradevinskih elemenata, prirodno je da se i potreba za komunikacijama u sistemu izmenila. Jedan rezultat tih promena je iu vaznosti SELEKCIRANIH I PRECIZNIH informacija. Zatim, upotreba kompjutera, mikrofilmova, kartica, i sl. postaje sve znacajnije orude komunikacija, koja zahteva i adekvantnu pro menu PR ISTUPA komu­nikaciji informacija u zgradarstvu, odnosno PROJEKTO­VANJU. Jer i projektovanje u novim uslovima zahteva nove i adekvatne pristupe, tj. upotpunjavanje svoje METODOLOGIJE.

Konacno, spomenimo jos jednom karakteristike DOBRIH komunikacija:

- odsustvo smetnji - pravilno shvatanje informacija od strane recipijenta - takav nacin prezentacije koji je dovoljan, svrsishodan,

lako razumljiv i na koga se moze pouzdati - jasno odeljivanje odgovornosti - posledice odluka koje se mogu proveriti

Uvek treba voditi racuna:

- skim komuniciramo - Sta komuniciramo 7 da Ii je komunikacija neophodna - da Ii je komunikacija duplirana iii prekobrojna - Sta je cilj komuniciranja - koji je najekonomicniji nacin komuniciranja

..(\rh. Vera Zivic-Hadiic Arh. Zorana Lukovic

UDK 728.222

STAMBENA ZGRADA P+8 U NASELJU "SAJMI5TE" _. NI5

Objekat - sema sklopa

Godine 1970 projektovana je stambena zgrada za Nis prema datim urbanistickim uslovima u pogledu gabarita i spratnosti i sa strukturom stanova koju je zahtevao investitor i izvodac "Gradevinar" iz NiSa.

Stambena zgrada sastavljena je iz tri identicne lamele koje se medusobno smicu. Svaka lamela, u skladu sa datim programom, sastavljena je iz duplog trakta i centralnog stepeniSta a po strukturi sadrzi cetiri ista trosobna stana. Stepeniste je osvetljeno preko eko­nomskih loda koje pripadaju svakom stanu i kojima se prilazi iz svakog stana.

Analiza objekta sa arhitektonsko-funkcionalnih aspekata pokazuje da je postignuta usaglasenost arhitek­tonskog i konstruktivnog resenja i u pogledu kvaliteta samoga stana i u arhitektonskom oblikovanju celog objekta.

Osnova tipskog stana

Ulaz Dn.soba

. Kuhinja Obedovanje Degazman Sp.soba Sp.soba Kupatilo we Ostava Loda Loda

4,68 m 2

21,84 m2

4,45 m2

5,98 m2

7,84 m2

14,49 m 2

10,28 m 2

3,22 m2

1,99 m2

1,56 m2

2,58 m2

2,60 m2

23

Objekat u montazi skeleta

24

Stan je ugaoni, dvostrano orijentisan. Jri osnovne stambene funkcije - dnevni boravak, obedovanje i spavanje, medusobno su dobro uklopljene i omogucavaju dobru visestruku povezanost i po potrebi izolovanost svake od pomenutih grupacija.

Racionalno resenje i dimenzionisanje omogucava maksimalno koriscenje postojece povrsine od 73,50 m2 i postizanje posebnog komfora s dve stambene i jed nom ekonomskom lodom u okviru stepenista, kojoj se prilazi iz samog stana, iz degazmana sa masinom za pranje veiia, cime se povecava njena upotrebna vrednost. '

Jednostavnim fasadnim elementima postignuta je ' uspela likovna primena I MS sistema.

Od posebnog je znacaja !ito je izgradnjom ovog objekta prvi put plasiran montazni sistem I MS u Nisu i !ito je svojom uspesnom primenom izazvao povoljne ocene i otvorio put daljoj primeni ovoga sistema u Nisu.

Projektanti , ovog objekta su arh. Vera Zivic arh. Zorana Lukovic.

,/"

'"'''" ... '''

,

Objekat sa montiranom fasadom

Arh. B.Jankovic UDK 728.222

STAMBENO NASELJE "BANJA LUKA" - KRAGUJEVAC

Tokom 1972 godine zapoceta je akcija izgradnje oko 700 stanova u gradskom prostoru "Banja Luka" u Kragujevcu, da bi se 1973 godine preslo na samo

\ \

I i I

I

I 1 \

\

izvodenje, koje je tokom narednih godina kontinualno nastavljeno. Pored osnovnih prostorno arhitektonskih problema na ovoj lokaciji je i nekoliko specificnih

BLOK

NASELJE "BANJA LUKA"

KRAGUJEVAC

SITUACIJA 1 : 2500

6

5

4

3

2

1

25

----- .~,.~.

_ .....

j 1 ~J 0 ~[6 tJ[j ... _._.1 [==1 I

~§ § 00 1 I r--1 c:::::J.

~ ~D~O 00

U 1-.1 I

ro L

pOi ., .5. ~.I.

II blt:

r

hrtT·· ,~ :3, ._, , .... T r-- '

---- - ~ I .. I I I l- I "1. T I

f--I--

OSNOVA TIPSKOG SPRATA

cinilaca bilo potrebno razresiti. U provm redu da se na vee relativno izgradenom prostoru realizuje zeljen i broj litanova, zatim da se gradevinskom strukturom i njenom sistematizacijom postigne ekonomski optimum, te da je predlozena struktura podobna tehnoloskim mogue· nostima izvodaca.

Nekoliko prethodnih ana li za pokazalo je da se trazeni broj stanova relativno lako dobija kombinacijom visokih objekata i objekata spratnosti P+4. Medutim, iz ekonomskih razloga, investitor se opredelio za isk ljucivo jedan tip objekta, za objekte visineP+4 tj. za maksimalnu spratnost koja ne uslovljava uvodenje liftova .

Na taj nacin problem izgradnje na ovom prostoru u svom tehnolosko ekonomskom aspektu a u odnosu na .slobodne povrsine u ovom relativno nevelikom prostoru, protkano izvedenim objektima u svojoj biti sveden je na

26

izbor jedne osnovne jedinice-grupacije odredenog broja stanova oko jednog stepenista iii u gradevin::kom smislu na jednu fizicku celinu. Ova osnovna jedil',lca koja svo jom multiplikacijom omogueava tipizaciju elemenata kao preduslov za brzu i jeftinu saradnju morala je da zadovolji i sledece uslove: da koncentracijom postelja po 1 m fasadnog platna omoguci dobijanje potrebnog broja stanova odnosno stanovnika u kompleksu, da u medusobnim sklopovima dozvoljava izvesnu elasticnost u pogledu formiranja jednog objekta u svojoj ukupnosti, a koja se definise u odnosu na teren i susedstvo, da je sama jedinica pogodna u smis lu struktuiranja odredenog programskog zadatka, koji se prilagodava potrebama odredenog trenutka.

Analiza vise tipova stambenih jedinica oko jedr.e vertikalne komunikacije i njihovih podobnosti pokazala je da bi dupli trakt bio najblizi postavljenim ciljevima.

Paralelni traktovi su sa po tri, odnosno cetiri stambene jediniee, zavisno od podele eentralnog prostora (tri raspona - dva jednosobna stana iii alternativno jedan dvoiposobni stan. Srednji vezni prostor izmedu paralelnih traktova u okviru koga se nalazi i stepeni51:e takode je koriscen kao stambeni prostor, bilo kao samostalna stambena jediniea iii kao dodatna povrsina postojeeih stanova. Ove povrSine koriscene su samo na mestima koja se otvaraju prema slobodnim otvorenim prostorima tj. lamelama koje se smicu. Kako je broj ovih slucajeva relativno cest dobijena je znacajna stambena povrSina. Pored ovih dobijeno je jos stambenih povrsina u tzv. niskom prizemlju tj. u nivou ispod ulaza, obzirom da se teren nalazi u padu kao i u potkrovlju koje je organizo· vane eentralno, oko stepenisnog prostora. Na taj nacin ucinjen je kompromis izmedu trazene stambene povrsine, max dozvoljene spratnosti bez uvodenja lifta i zaista skromne ugovorene eene gotovog m2 stambene povrsine.

Tehnicka resenja su prilagodena tehnoloskim po­dobnostima izvodaca koji je vee ranije bio izabran. Kako je gradevinsko preduzeee bilo vise orijentisano na tradici ­onalan nacin izvodenja, konstruktivni sistem se sastoji od poprecnih betonskih noseeih izvora livenih na lieu mesta.

Tavaniea je takode betonska, ovog puta plica. Ispunu ovog sistema koji je ujedno i fasada cine fugovani giter blokovi d = 29 em. (debljina koja je uslovljena termickim zahtevima). Manji broj sekundarnih elemenata je monta­zan.

Rasponi su neposredno odredeni prema prostorija­ma koje se nalaze u okviru izmedu dva konstruktivna zida: 3.0 m spavaea soba, kupatilo - degazman, kuhinja -komunikaeija; 3.6 m dnevni boravak i prosireni prostor za obedovanje; 4.2 m dve kuhinje iii kuhinja i mala soba (kako bi se ukupna duzina fasadnog platna svela na potreban minimum).

U ovom slucaju teziste problema nije bilo u organi­zaeiji stambene jediniee pa su se i resenja kretala u okviru vee uglavnom poznatih i prihvaeenih sema, 51:0 je ujedno bio i stav investitora obzirom na navike stanovanja budueih stanovnika naselja.

Ovo su bili osnovni arhitektonski problemi pri izgradnji jednog stambenog naselja u uslovima nepo­godnog terena, veoma skromne ugovorene cene m2

stambene povrsine, tradicionalne tehnike izvodackog preduzeea kao i ocekivanog preseka budueih stanovnika.

27

Ovaj pregled predstavlja jedan od priloga u okviru studije Problematika stanovanja u SR Srbiji kroz razne vidove regula­

~'ivnih akata", a prikazujemo ga na ovom mestu, veruju~i da na~im titaocima moze koristiti u svakodnevnoj praksi.

UDK 69.008.182

PREGLED SAVEZNIH ZAKONA I PROPISA IZ OBLASTI URBANIZMA, STAMBENE GODINE

IZGRADNJE I KOMUNALNIH DELATNOSTI DONETIH U PERIODU 1966-1975 GODINE

SLUZBENI LIST SFRJ, 1966 - 1975 god.

SLUZBENI LIST SFRJ -1966

Savezna skupstina

- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0

izgradnji investicionih objekata, 52/66 - Zakon 0 stambenim odnosima (precisceni tekst) 11/66

Savezni sekretarijat za industriju i trgovinu

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovimaza izvodenje elektroenergetskih instalacija u zgradama, 43/66.

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti grade­vinarstva, 3/66, 17/66, 24/66, 26/66,27/66,42/66, 46/66.

- Resenje 0 dopuni jugoslovenskog standarda za grade­vinske materijale, 3/60

- ReSenje 0 izmeni Resenja 0 jugoslovenskim stan­dardima za gradevinske materijale, 16/66

- Resenje 0 stavljanju van snage jugoslovenskog stan­darda za gradevinski krec, 24/66

- ReSenje 0 stavljanju van snage jugoslovenskog stan­darda iz oblasti gradevinarstva, 26/66

- Resenje 0 jugoslovenskom standardu za radijatore, 28/66

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za gradevinski okov, 28/66

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za vodovodne i sanitarne armature, 31/60

- Resenja 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim standardima za instalacione prekidace, 30/66

- ReSenje 0 prestanku vazenja Resenja 0 donoSenju jugoslovenskih standarda za elektricne instalacije u zgradama, 46/66

- Resenje 0 stavljanju van snage jugoslovenskog stan­darda za gradevinski gips, 46/66.

SLUZBENI LIST SFRJ - 1967

Savezna skupstina

- Zakon 0 izmenama i dopunama Zakona 0 prometu zemljiiita i zgrada, 17/67

- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0

doprinosu za koriscenje gradskog zemljiiita, 23/67 - Osnovni zakon 0 izradi investicionih objekata (precis­

cen tekst), 20/67 (ispravke u br. 24/67) - Osnovni zakon 0 doprinosu za koriscenje gradskog

zemljiiita (preciscen tekst), 51/67.

Savezni sekretarijat za izgradnju i trgovinu (ukinut)

- Pravilnik 0 tehnickim merama za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova, 24/67 (ispravke u br. 45/67) - Pravilnik o. tehnickim merama za elektroenergetske

instalacije u prostorijama sa specificnim uslovima, 25/67

- Pravilnik 0 opiitim merama i normativima zaiitite na radu za gradevinske objekte namenjene za radne pomocne prostorije, 27/67 (ispravke u br. 29/67).

Savezni sekretarijat za privredu

- Pravilnik 0 nacinu i postupku za ustupanjeizgradnji investicionih objekata, 28/67

- Pravilnik 0 smeiitaju i drzanju ulja za lozenje i tehnicki propisi za smeiitaj i odrzavanje ulja za lozenje, 45/67

- Pravilnik 0 minimalnim tehnickim uslovima za izgrad­nju stanova, 45/67.

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za vodovodne i sanitarne armature 9/67, 27/67

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti grade­vinarstva, 14/67, 17/67,20/67,27/67,34/67

29

- ReSenje 0 izmeni reSenja 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva, 24/67,47/67

- Resenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva, 27/67.

Ispravke

- Ispravke lakona 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0 izgradnji investicionih objekata, 10/67.

SLUZBENI LIST SFRJ - 1968

Savezna skupstina

- lakon 0 izmenama i dopunama Zakona 0 eksproprija· ciji, 5/68 (ispravka u br. 7/68)

- lakon 0 odredivanju gradevinskog zemljiSta u gradovi· ma i naseljima gradskog karaktera 5/68

- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0

izgradnji investicionih objekata, 30/68 . - lakon 0 izmeni zakona 0 stambenim odnosima, 32/68 - Zakon 0 dopunama Zakona 0 izdvajanju sredstava za

stambenu izgradnju, 50/68 - lakon 0 izmenama Osnovnog zakona 0 privrednom

poslovanju (gazdovanju) stambenim zgradama u drus­tvenoj svojini 50/68

- lakon 0 izmenama Osnovnog zakona 0 stambenim zgradama, 50/68

- Osnovni zakon 0 stambenim zadrugama (preciscen te kstl. 1/ 68

- lakon 0 eksproprijaciji (preciscen tekst), 11/68

Savezni sekretar za privredu

- Pravilnik 0 tehnickim propisima 0 gromobranima, 13/68

- Pravilnik 0 izmenama i dopunama Pravilnika 0 tehnic­kim propisima za upotrebu rebrastog betonskog ceJika za armirani beton, 16/68

Savezni zavod za rad

- Pravilnik 0 zastiti na radu u gradevinarstvu, 42/68 (ispravke,45/68)

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti grade­vinarstva, 1/68,4/68, 10/68, 25/68, 50/68

- ReSenje 0 izmeni Resenja 0 jugoslovenskim stan· dardima iz oblasti gradevinarstva, 16/68, 16/68

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za toleranciju druStvenih mera 18/6a, 27/68

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za kuhinjski nameStaj, 51/68

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za prikljucni pribor za domacinstvo i slicne svrhe, 6/68

30

SLUZBENI LIST SFRJ ·- 1969

Savezna skupStina

- lakon 0 dopuni Osnovnog zakona 0 doprinosu ~a

koriscenje gradskog zemljiSta, 11/69 - lakon 0 izrneni i dopuni Zakona 0 odredivanju

gradevinskog zemljiSta u gradovima i naseljima grad­skog karaktera, 20/69

- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0

izgradnji investicionih objekata, 55/ 69 - Zakon 0 izmeni i dopuni Zakona 0 izdvajanju sredstava

za stambenu izgradnju, 56/69.

Savezni sekretar za privredu

- Pravilnik 0 tehnickim merama za izgradnju, postav­Ijanje i odrzavanje antenskih uredaja, 1/69

- Pravilnik 0 tehnickim merama za upotrebu bi-celika u armirano-betonskim konstrukcijama 18/69 (ispravka u br. 20/69)

- Pravilnik 0 tehnickim uslovima za isporuku elektricne energije, 25/69

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za nagibe krovnih ravni, 26/69

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izgradnju stambenih objekata po sistemu modularne koordinacije mera,26/69

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za upotrebu mrezaste armature u armirano-betonskim konstrukci· jama,32/69

- Naredba 0 izmeni Naredbe 0 izdavanju garantnog lista za stanove proizvedene za trziSte i 0 najmanjE;lm trajanju garantnog roka, 31/69

Savezni savet za rad

- Pravilnik 0 opStim merama i normatlvlma zaStite pri radu sa dizalicama, 30/69 (ispravke br. 41/69)

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- Resenje 0 izmeni Resenja 0 jugoslovenskim standardi· ma iz oblasti gradevinarstva, 1/69

- Resene 0 jugoslovenskim standardima za elektricni instalacioni materijal, 5/69

- ReSenjeo jugoslovenskom standardu iz oblasti grade­vinarstva, 9/69, 29/69, 30/60

Ispravke

- Ispravke Zakona 0 dopunama Zakona 0 izdvajanjll sredstava za stambenu izgradnju, 13/69

SLUZBENI LIST SFRJ - 1970

Savezna skupStina

- OpSti lakon 0 zaStiti od pozara, 25/70 (ispravka 28/70)

- Zakon 0 dopuni Zakona 0 eksproprijaciji, 32/70

- Zakon 0 popisu stanovniStva i stanova u 1071 godini, 32/70

- Zakon 0 ustupanju izgradnje investicionog objekta stranom izvodacu, 53/70

- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0

izgradnji investicionih objekata, 60/70 - Osnovni zakon 0 usmeravanju i izdvajanju sredstava za

stambenu izgradnju, 60/70

Savezno izvrSno veee

- Odluka 0 odredivanju objekata pri cijoj izgradnji se mora izvrsiti prilagodavanje potrebama narodne odbra­ne, 5/70

Savezni sekretar za privredu

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnji velikih objekata, 3/70

- Pravilnik 0 tehnickim normativima za izgradnju sklo­niSta za osnovnu zaStitu stanovniStva, 15/70

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje zidova zgrade, 17/70

- Praviln ik 0 tehnickim merama i uslovima za toplotnu energiju u zgradama, 28/70

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izgradnju prostora i uredaja za prikupljanje i odnoSenje otpadnih materija iz stambenih zgrada, 28/70

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za projekto­vanje i izvodenje betonskih i armirano- betonskih konstrukcija u sredinama izlozenim agresivnom dejstvu vode i t la, 32/70

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za provetra­vanje u stambe nim zgradama, 35/70

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za zvucnu zaStitu zgrada, 35/70

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za toplotnu zaStitu zgrada, 25/70

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za spregnute konstrukcije, 35/70

- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za zavrsne radove u zgradarstvu, 49/ 70

- Pravilnik 0 tehnickim merama uslovima za liftove, 51/70

Savezna geodetska uprava

- Pravilnik 0 tehnickim proplslma za izradu originala planova i odredivanje povrsine parcele pri premeru zemljiSta, 8/70

- Pravilnik 0 izradi i odrzavanju katastarskog aparata 11/70

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za elektricni i instalacioni materijal, 6/70

- Resenje 0 iZn1eni ReSenja 0 jugoslovenskim standardi­ma iz oblasti gradevinarstva, 16/70

.. ReSenje 0 izmeni jugoslovenskog standarda iz oblasti gradevinarstva, 24/70

- Resenje 0 jugoslovenskom standardu iz oblasti grade­vinarstva, 25/70. 25/70,33/70, 43/70

SLUZBENI LIST SFRJ - 1971

Savezna skupStina

- Zakon 0 dopuni Osnovnog zakona 0 doprinosu za koriscenje gradskog zemljiSta, 15/71

- Zakon 0 dopunama Osnovnog zakona 0 izgradnji investicionih objekata, 24/71, 20/67, 30/68, 55/69, 60/70)

Savezno izvrsno veee

- Odluka 0 neposrednoj druStvenoj kontroli cena stanari­na, komunalnih usluga i usluga prevoza putnika u gradskom saobracaju, 30/71

Savezni sektor za privredu

- Pravilnik 0 tehnickim merama uslovima za predna­pregnuti beton, 51/71

- Pravilnik 0 tehnickim merama uslovima za beton i arm.beton, 51/71

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- ReSenje 0 izmeni Jugoslovenskog standarda iz oblasti gradevinarstva, 7/71

- Resenje 0 dopuni Resenja 0 jugoslovenskim standard i­ma iz oblasti gradevinarstva, 8/71

- Resenje 0 stavljanju van snage jugoslovenskog standar­da za gradevinski krec, 19/71

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti grade­vif)arstva- visokogradnje, 28/71 (ispravka br. 40/71), 28/71

- Resenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim standardima za sanitarnu opremu za stanove, 28/71

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za sanitarnu opremu za stanove, 28/71

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za gromobran­ske instalacije, 35/71

- Resenje 0 jugoslovenskom standardu iz oblasti grade­vinarstva, 41/71

SLU ZBE NI LIST SFRJ - 1972

Savezna skupStina

- Zakon 0 dopunama Zakona 0 polaganju depozita pri investicionim ulaganjima u nove privredne i nepro­izvodne investicije, 23/72

31

- lakon 0 izmenama i dopunama lakona 0 polaganju depozita pri investicionim ulaganjima u nove nepri­vredne i neproizvodne investicije, 71/72

Savezno izvrino voce

- Odluka 0 davanju stanova na koriscenje, 17/72

Savezni sekretar za privredu

- Pravilnik 0 tehniekim merama i uslovima za lakoagre­gatni beton, 1/72

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- Resenje 0 jugoslovenskom standardu za plinske aparate u domacinstvu, 17/72

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti izola­cionog materijala, 17/72

- ReSenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskom standardu za elektrotehnicke naprave za domacinstvo, 18/72 .

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za podne po- · krivaee od plastic nih masa i gume, 18/72

- ReSenje 0 izmeni jugoslovenskog standarda za kucni nameStaj,19/72

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za keramicke plocice, 26/72

- Resenje 0 jugoslovenskom standarduiz oblasti tehnike mreznog planiranja, 26/72

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za gromobrane, 27/12

- ReSenjeo prestanku vazenja Resenja 0 jugoslovenskim standardima za kuhinjsku opremu za stanove, 31/72

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za kuhinjsku i sanitarnu opremu za stanove, 31/72

- ReSenje 0 jugoslovenskom standardu za gas i peno -beton, 47/72

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za gradevinski mateirjal, 52/72

SLUZBENI LIST SFRJ - 1973

Savezno izvrino vOCe

- Odluka 0 odredivanju objekata infrastru kture, 21/73 - Odluka 0 naeinu obrazovanja cena za proizvode i

usluge gradevinarstva, 51/73

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- Resenje 0 jugoslovenskom standardu iz oblasti grade­vinarstva, 18/73

- ReSenje 0 jugoslovenskom standardu za elektriene naprave za domacinstvo, 18/73

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti ke­ramiekih kanalizacionih cevi, 29/73

32

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti grade­vinarstva,39/73

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti to­plotne tehnike u visokoj gradnji, 29/73

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti zaStite od pozara, 29/73

- ReSenje 0 dopuni Resenja 0 jugoslovenskom standardu za elektriene naprave za domacinstvo, 40/73

Savezni sekretar za privredu

- Pravilnik 0 tehnickim normativima za izgradnju nad­zemnih elektroenergetskih vodova 51/75 (ispravka br_ 69/75)

- Pravilnik 0 tehnickim normativima za zaStitu od ~tatiekog elektriciteta, 62/75

SLUZBENI LIST SFRJ - 1974

Savezna skupStina

- lakon 0 izmeni Zakona 0 polaganju depozita pri investicionim ulaganjima u nove privredne i neproiz­vodne investicije, 11/74

- Zakon 0 dopuni Zakona 0 prometu zemljiSta i zgrada, 11/74

- Posebne duznosti OOUR-a i organa u prilagodavanju investicione izgradnje i prostornih i urbanistickih planova (el. 85/88 Zakona a narodnoj odbrani) 22/74.

Savezni sekretarijat za privredu

- Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za projektovanje i izvodenje konstrukcija od prefabrikata izradenih od nearmiranog i armiranog gasbetona i penobetona,14/74

- Pravilnik 0 tehnickim normativima za zaStitu nisko naponskih mreza i pripadajucih transformatorskih sta­nica,11/74

- Pravilnik 0 tehnickim normativima i .. uslovima za projektovanje i izvodenje elektrienih postrojerija u prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima, 17/74

- Pravilnik 0 izmenama Pravilnika 0 tehnickimnormati­vima za zaStitu niskonaponskih mreza i pripadajucih transformatorskih stanica, 20/74

- Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za izradu tehnieke dokumentacije za objekte u zgradarstvu, 30/74

- Pravilnik 0 tehniekim normativima za projektovanje i izvouenje radova na temeljenju gradevinskih objekata, 34/74 .

- Pravilnik 0 tehnickim normativima za projektovanje i izvodenje elektrienih prikljucaka i ormana u zgradama, 35/74

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za gromobran, 5/74

- Resenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva, 33174

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za bitumenske izolacije 37/74

- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti grade­vinarstva 37/74

- ReSenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinskih materijala, 46/74

Savezni zavod za statistiku

- Resenje 0 utvrdiilanju stope porasta cena sredstava za rad i gradevinskih usluga u 1973 god_, 4/74_

SLUZBENI LIST SFRJ - 1975

Skupstina SFRJ

- lakon 0 obaveznom evidentiranju investicionih ulaga­nja, 22/75

- lakon 0 obezbedivanju placanja investicija, 30/75 - lakon 0 polaganju depozita pri investicionim ulaganji-

ma u neprivredne i neproizvodne investicije 36175 - lakon 0 izmenama i dopunama lakona 0 ustupanju u

izgradnji investicionog objekta stranom izvodacu, 58/75.

Savezno izvrsno vece

- Odluka 0 odredivanju objekata pri cijoj se izgradnji mora izvrsiti prilagodavanje potrebama narodne odbra­ne, postupku obaveStenja 0 izgradnji tih objekata i postavljanju zahteva za njihovo prilagodavanje, 6/75

- Odluka 0 kriterijumima za oslobodenje od obaveze polaganja depozita pri investicionim ulaganjima u neprivredne i neproizvodne investicije, 49/75

- Odluka 0 koeficijentima za revalorizaciju gradevinskih objekata i opreme korisnika druStvenih sredstava na dan 31.12.1975 godine, 52/75

- Odluka 0 kriterijumima i postupku za oslobodenje od obaveze polaganja depozita pri investicionim ulaganji­ma u neprivredne i neproizvodne investicije, 55/75 (ispravke br. 56/75)

- Resenje 0 oslobodenju od obaveze polaganja depozita pri investicionim ulaganjima u odredene neprivredne i neproizvodne investicije, 56/75

- Resenje 0 oslobadanju od obaveze polaganja depozita pri investicionim ulaganjima u stambenu izgradnju, 56175.

Savezni sekretarijat za narodnu odbranu

- Pravilnik 0 tehnickim normativima za izgradnju skloni­Sta, 31175 (ispravka 35/75)

- Pravilnik 0 tehnickim normativima za izgradnju zaklo­na,31/75.

Savezni sekretarijat za finansije

- Pravilnik 0 sadrzini garancije i super garancije koju banka daje za obezbedenje placanja investicija, 33175.

SLUZBENI LIST SFRJ - 1975

Jugoslovenski zavod za standardizaciju

- Pravilnik 0 dopuni Tehnickih propisa za specijalnu zaStitu elektroenergetskih postrojenja od pozara, 24175

- Pravilnik 0 prestanku vazenja Pravilnika 0 tehnickim normativima i uslovima za izradu tehnicke dokumenta­cije za objekte u zgradarstvu, 25/75

- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti grade­vinarstva, 2/43.

33

UDK 643.728

PRIMERIIZ FOTOTEKE STANOVA CENTRA ZA STANOVANJE (I)

Od januara 1977 godine Centar za stanovanje u okviru svoje informativne sluzbe, pocinje redovno da vodi fototeku stanova. Preko posebnih dokumentacionih listova, od kojih su neki prikazani na ovom mestu, pruzaju se podaci 0 lokaciji, projektantu, izvodacu konstruktivnom sistemu, spratnosti, godini izgradnje, izvoru, prikazuju se osnove stanova i ukoliko je potrebno daju i neki dopunski podatci.

Centar za stanovanje uzima obavezu da godisnje prezentira najmanje 50 ovakvih dokumentacionih listova i da ih distribuira u okviru sistema pridruzene saradnje 0

kojoj je u uvodniku ovog biltena vee bilo reci. U toku 1977 i 1978 godine predvideno je da se obrade samo naselja iz nase zemlje, a postoji moguenost da se kasnije obrade i najinteresantniji primeri iz drugih zemalja.

U ovom broju biltena prikazujemo po jedan primer stana iz cetiri novija beogradska naselja. U okviru fototeke, medutim, ova naselja su zastupljena sa daleko veeim brojem primera i stanova. Primeri koje ovde prikazujemo imaju cilj samo da ilustruju nacin obrade dokumentacionih listova i da pruze priliku citaocima da primedbama i sugestijama poboljSaju njihov kvalitet. Sa prikazivanjem primera iz fototeke nastavieemo i u sled­eim brojevima biltena kako bi 510 veei krug zaintereso­vanih obavestili 0 naseljima koja su uzeta u obradu.

Redakciji fototeke bi bilo veoma drago ako bi nam nasi citaoci-projektanti poslali najuspelije primere svojih realizovan.ih stanova i stambenih objekata sa podatcima kojisl! dati u prilozenim dokumentacionim listovima, i osnovama obradenim u razmeri 1 :100, cime bi nam omogueili da nase projektne realizacije budu u fototeci 510 svestranije obuhvaeene.

35

FOTOTEKA STANOVA LI ST UDK

CENTAR Z A STANOVANJE IMS 11000 BEOGRAD BUL. VOJVODE MISICA 43 TEL 650322

V 'LS' I Iv--

DO

IIII II~~ ,

u

I 1-.·:::·.·.·.-::01 I = =

DD D ~DDDI I ~ DODD I I '" § .. ... > c=:::J c::=::l

111 1 Cf81 OJ DO -=

OJ OJ I I I

I I '"= I I I

DI DO [] ~CJI DO HIDl ~ ..... . ) ~ c::::::=j c:=::J

ro =

I

I led I I 1111 . I

=

o =

l.n.

--~~~------------------- ------ ----------------------------------proJektant IzvodJac konst. slstem god.lzgradnJe sprat host Izvor pnloga napomena

B.Jankovic, B. Karadiic, A.Stje pa novic

G.P. "Napred"

poprecni zidovi

1975

P+ 6+ P

projektna dokumentac ija

37

FOTOTEKA STANOVA LIST UDK

CENTAR ZA STANOVANJE IMS 11000 . BEOGRAD BUL. VOJVODE MISICA 43 TEL. 650322

II==:JI -.-.. _-- - _',- . __ . . . _-

I I I I I I~ DO DO -..y

I ~

~

. . . . .. .. .. ,

Wnnn I lri .. ......

CCJD ~I I I I ......

LD ~ DO : n ··=:······· ... .... :, ..... : ..... o ~ ~D

... .... . ...... .. ..... " ...

I ~ l ID9D[ PlD~I ············· IIQ'O I lnl

proJektant IzvodJac kons!. slstem god.lzgradnJe spratnost Izvor pnloga napomena

. . . ~- .

B.Jankovic, B. Karadz ic, A.St jepanoviC

G.P. "Ratko Mitrov iC" , G.P. "Napred"

skelet "Ratko MitroviC", ske let IMS

1975-1976

od P+4 do P+20

projektna dokumentacija

..-

I

tB n ~

.... ) r

c I

:F lWJ ~ 't=

I D c:::J

01 ] w

. -- - -_. _._-- --- - ' ------------~---

39

I !. k I I

r I r

FOTOTEKA STANOVA LIST UDK

CENTAR ZA STANOVANJE IMS 11000 BEOGRAD BUL. VOJVODE MISICA 43 TEL 650322

proJektant

konst . slstem god. lzgradnJe sprat nost Izvor prr loga napomena

I

I

I

I

I

I

I I r

M.Mitic, M.Canak

G.P. "Rad"

skeletn i

1968-1971

P+6

projekrna dokumentacija

o D o

o o

'-1' " ,'7'-'

Ejlr-----

41

I

-. :: , ' \ ' .~ i · .. I ~

... " ! .: I,

" I

i

konJ~urs :

Na osnovu clam160 Zakona 0 javnom inio1'misanju i ' Odluke Zbora radnih Ijudi Centra za stanovanje' 11M SRS od 29.aprila 1977 godine •

. Cent a1' za stanovanje 11M SRS raspisu­Je Konkurs za glavnog i odgovornog . Urednika Informativnog biltena Centra za stanovanje.

1<andidat za Urednika ti'eba da ispunja'" ,\ra sledece uslove:

OPSTI USLOVI:

- Da ispunjava uslove c1, 60 ;Zakona 0 javnom informisanjull

POSEBNl USLOVI:

- Zavrsen gradjevinski" arhitektonski Hi fHozofski faktlltet.

- JJa je upoznat ~aaktiVnostiroa: Q,OUR...;a Centra za stanbvanje.

tvlolbe podnet i sekretarijatu OOUR- a Cent ra za stanovanje najkasnije do tSHt1i:tja 1911 godine.

.."; l , " .. ~ . 1... ,. ",

!,