1 · Web viewСтара Хелада 23 5. Стари Рим 23 6. Касна антика и рани средњи век 8 7. Локална историја 3 8. Систематизација

ГИМНАЗИЈА КУРШУМЛИЈА

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ПРВИ РАЗРЕД У ШКОЛСКОЈ 20 12 /20 13 ГОДИНИ

2

СЕПТЕМБАР 201 2

Школски програм за први разред Гимназије у Куршумлији за школску 2012/2013 усвојен је на седници школског одбора одржаној _____________.

У Куршумлији, ______________ год.

Председник школског одбора

_________________________

Директор Гимназије

Љиљана Милојковић

__________________________

3

1. НАЗИВ, ВРСТА И ТРАЈАЊЕ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

НАЗИВ: ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ВРСТА: ГИМНАЗИЈА

ТРАЈАЊЕ: ШКОЛСКА 20 12 -20 13

2. СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Сврха школског програма:

- остваривање наставних планова и програма и задовољавање потреба ученика и родитеља, школе и локалне самоуправе

- квалитетно образовање и васпитање које омогућава стицање језичке, математичке, информатичке, културне и научне писмености са посебним акцентом на функционалност образовања које је неопходно за живот у савременом и сложеном друштву

- развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика за успешно задовољавање личних потреба и интереса, развијање сопствене личности и потенцијала, поштовања других особа и њихових идентитета и индивидуалности и припрема за учешће у економском, друштвеном и културном животу, као и демократским процесима у друштву

Циљеви и задаци школског програма:

- развој интелектуалних капацитета и знања ученика нушних за разумевање друштва, себе и света у коме живе у складу са њиховим потребама, интересовањима и могућностима

- оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење у складу са начелима сталног усавршавања и доживотног учења

- оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени развој и будући живот

- развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и културе, као и тредиције и културе националних мањина

- омогућавање укљућчивања у процесе европског и међународног повезивања

- усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности демократски уређеног, хуманог и толерантног друштва

- уважавање плурализма вредности и омогућавање, подстицање и изградња сопственог система вредности и вредносних ставова који се темеље на начелима различитости и добробити за све

- развијање код ученика толеранције према другим верским и етничким заједницама и спречавање понашања која нарушавају остваривање права на различитост

- поштовање права деце, остваривање људских и грађанских права и основних слобода

- развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне одговорности

4

3. ОБАВЕЗНИ И ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ И ЊИХОВИ ОБАВЕЗНИ И СЛОБОДНИ САДРЖАЈИ

Обавезни наставни предмети:

Српски језик и књижевност

Енглески језик

Француски језик

Руски језик

Латински језик

Историја

Географија

Биологија

Математика

Физика

Хемија

Рачунарство и информатика

Музичка култура

Ликовна култура

Физичко васпитање

Изборни наставни предмети

Верска настава

Грађанско васпитање

5

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

Предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Циљ и задаци

Циљ наставе српског језика и књижевности јесте образовање и васпитање ученика као слободне, креативне и културне личности, критичког ума и оплемењеног језика и укуса.

Задаци наставе српског језика и књижевности су да:

- упознаје ученике са књижевном уметношћу;

- развија хуманистичко и књижевно образовање на најбољим делима српске и светске културне баштине;

- усавршава литературну рецепцију, развија књижевни укус и ствара трајне читалачке навике;

- упућује ученике на истраживачки и критички однос према књижевности; и оспособљава их за самостално читање, доживљавање, разумевање, тумачење и оцењивање књижевно-уметничких дела;

- обезбеђује функционална знања из теорије и историје књижевности ради бољег разумевања и успешнијег проучавања уметничких текстова;

- оспособљава ученике да се поуздано служе стручном литературом и другим изворима сазнања;

- шири сазнајне видике ученика и подстиче их на критичко мишљење и оригинална гледишта;

- васпитава у духу општег хуманистичког прогреса и на начелу поштовања, чувања и богаћења културне и уметничке баштине, цивилизацијских тековина и материјалних добара у оквирима српске и светске заједнице;

- уводи ученике у проучавање језика као система;

- уводи ученике у лингвистичка знања и појмове;

- развија језички сензибилитет и изражајне способности ученика;

- оспособљава ученике да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми успешно примењују у пракси;

- васпитава у духу језичке толеранције према другим језицима и варијантним особеностима српског језика;

- развија умења у писменом и усменом изражавању;

- подстиче ученике на усавршавање говорења, писања и читања, као и на неговање културе дијалога;

- оспособљава ученике да се успешно служе разним облицима казивања и одговарајућим функционалним стиловима у различитим говорним ситуацијама;

- подстиче и развија трајно интересовање за нова сазнања, образовање и оспособљавање за стално самообразовање.

6

Разред- одељење: I1,2,3,4Редни број

темеНазив наставне теме Укупно

За темуA КЊИЖЕВНОСТ 88

I Увод у проучавања књижевног дела 30

II Књижевност старог века 10

III Средњевековна књижевност 12

IV Народна (усмена) књижевност 12

V Хуманизам и ренесанса 12

VI Барок и класицизам 7

VII Лектира 5

VIIIКњижевнотеоријски појмови

Б ЈЕЗИК 32I Општи појмови о језикуII Књижевни језикIII Језички систем и науке које се њиме баве

IV Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом)

V ПравописВ КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА 20I Усмено изражавањеII Писмено изражавање

УКУПНО: 148

Начин остваривања програма

Ради што успешније реализације многих садржаја с наставницима других предмета, стручним сарадницима (школским библиотекаром-медијатекаром, педагогом, психологом) и органима (стручним активом и већима), родитељима ученика.

Такође је корисна сарадња наставника са одређеним институцијама (народном библиотеком, радио-станицом и др.).

Квалитет и трајност знања, умења, вештина и навика ученика умногоме зависе од принципа, облика, метода и средстава који се користе у образовно-васпитном процесу. Користе се разни видови групног и индивидуалног рада, методе - дијалошка, текстуално-графичка, демонстрације и самостални радови ученика, средства - уџбеници, приручници, разне врсте текстова и графичких приказа, графофолије, плоче и касете, презентације на дисковима, наставни и други филмови, радио и телевизијске емисије и сл.

Редовна настава српског језика и књижевности изводи се у класичним учионицама и мултимедијалној учионици. Делимично, она се организује и у другим школским просторијама (библиотеци-медијатеци, читаоници).

У настави српског језика и књижевности користе се уџбеници и приручници (које је одобрио Просветни савет Републике Србије) и библиотечко-информацијска грађа значајна за остваривање задатака и садржаја програма овог предмета. Школска библиотека је добро опремљена са више од 11 000 наслова.

7

А. КЊИЖЕВНОСТ

Програм првог разреда почиње уводом у проучавање књижевног дела (књижевнотеоријски приступ) а наставља се проучавањем историје књижевности, тј. изучавањем књижевноуметничких дела у историјском контексту, како је конципирано у овом програму за гимназију. Та знања ће се систематизовати, проширити и продубити, чиме ће се остварити бољи пут за сложенији и студиознији приступ књижевним делима какав захтева програм књижевности за гимназију.

У настави се примењује интерпретативно-аналитички методички систем приликом упознавања ученика са изабраним књижевним делима која су предвиђена програмом. Такође се примењује интерпретација, осврт, приказ или, пак, проблемско-стваралачки методички систем.

Повремено се примењује експликативни методички систем јер је наставников говор модел правилног, чистог и богатог језика каквом треба да теже његови ученици.

Књижевна дела из лектире имају равноправни третман с делима из обавезног програма књижевности и обрађују се по истом методичком систему. У избору лектире не морају се обрадити сви писци, већ књижевно дело оног писца за које се опредељују ученици и наставник.

Б. ЈЕЗИК

Циљ је да ученици, поред знања о свом матерњем језику, стекну и опште лингвистичка, односно социолингвистичка знања неопходна образованом човеку. Главни део тих садржаја обрађује се у сегменту општи појмови о језику, као у уводном делу сегмента књижевни језик (у првом разреду) и сегменту језички систем и науке које се њиме баве; али и општи појмови се обрађују у оквиру читавог програма - у вези са одговарајућим јединицама о српском као матерњем језику.

Део програма књижевни језик (први и други разред) вишеструко је значајан. Његовом реализацијом ученици треба да добију знања и изграде одговарајуће ставове о српском књижевном језику, језичкој политици и толеранцији. Овај део програма укључује и садржаје о развоју књижевних језика на српском језичком подручју и посебно о постанку и развоју модерног српског књижевног језика, што је значајно и за наставу књижевности.

Посебан је значај дат лексикологији (која се надовезује на део о творби речи), и то не само да би ученици стекли више знања о речничком благу свога језика него и да би развили правилан однос према разним појавама у лексици.

В. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

Вежбе у усменом изражавању треба да дају одређени степен правилне артикулације, дикције, интонације, ритма и темпа у читању и казивању лирског, епског и драмског текста. Оне се, по правилу, реализују у току обраде књижевног текста на тај начин што се директно, читањем и говорењем анализирају одговарајући елементи правилног усменог изражавања како би их ученици уочили.

Стечена сазнања трансформишу се у вештине и умења интерпретирањем књижевних текстова односно ученици настоје да сами достигну одговарајући степен вештине и умења ове врсте. Стечене способности се даље увежбавају различитим облицима усменог изражавања (извештавање, расправљање, реферисање и др.). Већина предвиђених облика ове наставе непосредно се укључује у наставу књижевности или припреме за израду писмених састава.

У првом разреду наставник ученицима демонстрира методологију израде писменог састава. У том смислу корисно је комбиновати индукцију и дедукцију. Вежба у методологији израде писменог састава на основу прикупљене грађе је демонстрација

8

целокупног поступка израде писменог састава: од анализе теме, одређивања њеног тежишта, селекције прикупљене грађе, распореда појединости с гледишта добре композиције, до обликовања грађе и рада на усавршавању текста. Вежбе ове врсте треба понављати све док ученици не буду оспособљени да се служе одређеним облицима изражавања.

Током наставне године ученици раде четири писмена задатка (у складу са облицима и врстама наведеним у програму културе изражавања). Одабрани задаци (не само најуспешнији) читају се и коментаришу на часу (делу часа). Поред писмених, у складу са захтевима програма, наставник даје ученицима и друге врсте конкретних домаћих задатака (усмених, практичних - примерених могућностима ученика и њиховој оптерећености разним обавезама).

Израда школског писменог задатка траје један час. Изузетно, кад то поједини облици писменог изражавања изискују, израда задатака може трајати и дуже од једног часа.

Предмет: ПРВИ СТРАНИ ЈЕЗИК


Циљ наставе страних језика је стицање, проширивање и продубљивање знања и умења у свим језичким активностима, упознавање културног наслеђа створеног на датом страном језику и оспособљавање за даље образовање и самообразовање.

У првом разреду ученик треба да:- усвоји предвиђене морфосинтаксичке структуре и око 250 речи и израза;- развија усмено изражавање уз прихватљив изговор и интонацију и оспособи се за

двосмерну комуникацију;- развија способност разумевања саговорника (непосредно и путем медија) о темама

из свакодневног живота и савремених збивања у свету и нашој земљи;- оспособи се за давање основних информација о себи, нашој земљи и стеченим

сазнањима у оквиру обрађене тематике;- развија читање у себи и разумевање различитих врста писаних текстова уз помоћ

речника;- коректно се писмено изражава у оквиру усвојене лексике и раније обрађене

тематике.Комуникативне функције: обнављање, утврђивање и проширивање оних

комуникативних јединица са којима се ученик упознао у основној школи: ословљавање познате и непознате особе; исказивање свиђања и несвиђања, слагања и неслагања са мишљењем саговорника; тражење и давање дозволе; честитање и исказивање лепих жеља; позивање у госте, прихватање и неприхватање позива; обавештење и упозорење; предлагање да се нешто уради; одобравање или неодобравање нечијих поступака; приговори, жалбе; изражавање чуђења, изненађења, уверености, претпоставке или сумње; давање савета; исказивање симпатија, преференције, саучешћа; изражавање физичких тегоба, расположења.

9

Предмет: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК Разред- одељење: I1,2,3,4Редни број

Теме Назив наставне теме УкупноЗа тему

I Реченица

II Именичка група

Члан

Именице

Заменички облици

Придеви

Бројеви

Квантификатори

III Глаголска група

Глаголи

Прилози

IV Творба речи

V Ортографија

VI Лексикографија

УКУПНО: 74

Предмет: Руски језик

Разред/одељење:

2 часа недељно, 74 часа годишње


Теме су дате оквирно што омогућује различиту стваралачку реализацију. За обраду појединих тема и као повод за разговор, поред текста у уџбенику, треба да послуже и други извори информација, као и звучни снимци одабраних наставних материјала на страном језику (тонске и видео касете), телевизијске емисије, филм, дијафилм и друга аудиовизуелна средства.

Неке теме се обрађују и преко усмерених говорних вежби. Наставник бира оне текстове и садржаје који највише доприносе реализацији циља и задатака наставе страног језика.

10

Настава страних језика у сва три типа гимназије има хуманистичку оријентацију, разнолика је и богата у језичким и тематским садржајима. Поред садржаја који се односе на језик, заступљени су, у потребној мери, и садржаји у вези са цивилизацијом, културом, уметношћу, научно-техничким достигнућима народа чији се језик учи, као и одломци из одабраних дела из књижевности и научно-популарне литературе.

Комуникативне функције су у овом програму добиле посебно место. Наведене су на крају заједничког дела програма и предвиђене су за обраду. У оквиру појединих комуникативних функција постоје многе функционалне јединице (нпр. поздрави, форме исказивања слагања или неслагања и сл.) које треба проширивати и богатити. Важно је да ученик активно савлада најчешће садржаје.

Број школских писмених задатака: два у току школске године. Такође се раде и две провере објективног типа: тестови.

Ефикасност остваривања свих задатака наставе страних језика условљена је интензивним учешћем сваког ученика у васпитно-образовном процесу и његовом пуном мотивисаношћу за рад. Ово се може постићи коришћењем одговарајућих наставних средстава и форми рада. Од ове школске године први разред почиње да ради по Лонгман методи уз коришћење аудио – визуелних средства и најразноврснијих аутентичних материјала који је у складу са програмом.

Разгранатим системом вежби подстиче се комуникатива функција (слушање и говор) почев од припремања дијалога, резимеа, спонтане конверзације, дијалошких облика усмереног и слободног разговора, вођења интервјуа, репродуковања и резимирања било одслушаног или прочитаног текста, оспособљавања за преношење и тумачење порука, вежбе из примењене граматике ради систематизације усвојене граматичке грађе.

Поред наведених усмених облика рада примењују се писмене вежбе: диктати познатог и непознатог текста, вежбе трансформације и допуњавања, проширивања и сажимања реченице или текста, оспособљавање за писање белешки и њихову интерпретацију, писање вођених састава и есеја, попуњавање различитих формулара, писање писама, молби, биографија и сл. Оспособљавање за служење речником и другим изворима информација је стално, како на часовима тако и код куће.

Читање (информативно читање, читање у себи) по својој важности има једно од централних места у настави. Ученици се прикладним задацима (нпр. питања типа "тачно/нетачно", питања са вишеструким избором одговара, унапред постављена питања и сл.) упућују да сами себе проверавају у којој су мери разумели прочитано. Језичко погађање на основу контекста, при томе, има важну улогу али се никако не може занемарити и коришћење речника (двојезичних и једнојезичних). Јер, коришћење речника има посебан значај за даље образовање и самообразовање као и за будуће занимање.

Већи део расположивог времена користи се за увежбавање, трансформисање и интегрисање језичког материјала а не само његовој презентацији. Ученик треба да буде свестан онога што ради и зашто то ради.

Ученицима се препоручује да прате штампу, одабране филмове и емисије на телевизији и радију, као својеврстан и сталан домаћи задатак. На часу, садржаји ових емисија представља тему за разговор, тумачење лексике, појединих фраза и израза, развијање и увежбавање комуникативних говорних модела.

Настава страних језика има додирних тачака са другим предметима, као што су: језик ученика, историја, географија, музичка и ликовна уметност. Корелација међу њима је неопходна ради боље ефикасности у настави.

Предмет: ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК


Циљ наставе другог страног језика је стицање нових знања и овладавање новим језичким системом што доприноси проширивању и богаћењу општих изражајних и

11

интелектуалних могућности ученика, упознавање културе, обичаја, и начина живота народа чији се језик учи као и развијање естетских и моралних вредности.

Задаци наставе другог страног језика су да ученик:- упозна и усвоји фонолошки састав језика и оне прозодијске елементе који су

битни за усмено изражавање и комуникацију;- активно усвоји око 350 речи и израза и овлада предвиђеним морфосинтаксичким

структурама;- оспособи се за једноставну усмену комуникацију усвајањем реченичких

структура;- упозна и усвоји основна правила читања, оспособи се за читање у себи и

разумевање прочитаног текста;- упозна основна правила графије и ортографије у оквиру стечених знања.

Комуникативне функцијеГоворне моделе који се употребљавају у комуникацији у реалним животним

ситуацијама у зависности од контекста и знања језика проширивати, обогаћивати и нијансирати из разреда у разред: привлачење пажње, ословљавање познате и непознате особе; представљање себе и трећег лица; исказивање свиђања и несвиђања, слагања односно неслагања с мишљењем саговорника; тражење и давање дозволе; честитање и исказивање лепих жеља; позивање у госте, прихватање односно неприхватање позива; изражавање могућности, немогућности, обавезе и непостојања обавезе да се нешто уради; обавештење и упозорење; предлагање да се нешто уради; одобравање или неодобравање нечијих поступака, приговора; изражавање задовољства или незадовољства; изрицање забране, наредбе; изражавање изненађења, чуђења, уверености, претпоставке или сумње; исказивање физичких тегоба, расположења, нерасположења, радости, забринутости, исказивање симпатије; давање предности, савета.

Предмет: ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК Разред- одељење: I1,2,3,4Редни број

теме Назив наставне теме УкупноЗа тему

1. Искази, питања и одговори 2. Изражавање жеље, молбе, заповести3. Најчешћи облици описног казивања4. Најчешћи глаголски изрази5. Лексикографија

УКУПНО: 74

Предмет: РУСКИ ЈЕЗИК Разред- одељење: I1,2,3,4Редни број


1. Страны,народы,языки 52. Времена года,климат 83. Время 34. Покупки 55. Праздники,гости, что мы любим есть 56. Школа 37. Свободное время 38. Средства связи 59. Здоровье 610. Средства массовой информации 611. Письменные работы 612. Лектира 6

12

13. Упражнения 13

УКУПНО: 74

Предмет: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Редни бројТеме Назив наставне теме Укупно

За темуI Реченица II Именичка група

Члан Именице

Заменички облициПридеви Бројеви

Квантификатори III Глаголска група

Глаголи ПрилозиПредлози

IV Творба речи V Лексикологија VI Лексикографија

УКУПНО: 74


У почетку наставе одвојено је орално од писаног, ради ефикаснијег присвајања изговора и карактеристичне интонације. Орална настава траје до две недеље. У почетној фази користе се аудиовизуелна средства и технике тоталног физичког одговора што олакшава иницијално усвајање лингвистичког система страног језика и умањује евентуалне тешкоће које настају као последица интерференције матерњег језика и првог страног језика.

Писмено изражавање се негује одговорима на питања, писањем теза за опис, резимеа, писама краћих састава, попуњавањем формулара и сл.

Граматика се тумачи у мери која је неопходна за схватање законитости језика, а усваја применом различитих типова комуникативних вежби.

По правилу, већи део расположивог времена посвећује се интерактивном и активном учењу, и развијању умења, кроз активан и креативан рад ученика на часу.

Предложена тематика је одабрана тако да не ремети нормално усвајање језика. Заснива се на задацима наставе и доприноси успешној реализацији тих задатака.

Предмет: ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК

Циљ

Превођење реченица и лакших оригиналних текстова са латинског језика на српски (и обратно), боље разумевање граматичких и других модела у српском и страном језику те сналажење у интернационалном речнику наука и уметности.

Задаци

Ученици треба да:13

- стекну основна граматичка и лексичка знања;- утврде и прошире граматичка и лексичка знања српског и страног језика;- усвоје одређен фонд речи (350) и израза, пореклом из класичних језика, који се

користе у терминологији наука и уметности;- упознају географске и историјске оквире у којима се развила римска

цивилизација, да уоче њену посредничку улогу између грчке и европске цивилизације и значај антике за развој наше културе на примерима текстова, оригиналних или преведених;

- стекну основна знања о римској религији, митологији, институцијама, обичајима свакодневног живота и другим областима римске, односно античке културе.

Предмет: ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК Разред- одељење: I1, 2, 3, 4Ред.број


1. Увод и значај изучавања, писмо, подела гласова, изговор, нагласак 2

2. I деклинација; Именице, презент глагола esse 4

3. Презент глагола, све четири коњугације 2

4. II деклинација; именице и придеви, присвојне заменице 6

5. III деклинација; именице 8

6. III деклинација- и основе и ФУТУР I- глагола esse 2

7. III деклинација- придеви, императив презента 2

8. IV деклинација- имперфект глагола све четири коњугације 2

9. V деклинација-ФУТУР I глагола све четири коњугације 2

10. ПЕРФЕКТ и личне заменице 2

11. Показне заменице и односно-упитне заменице 4

12. Бројеви- основни и редни 4

13. Компарација придева и заменица идем 4

14. ПРЕЗЕНТ глагола possum упитна заменица quuis и quuid 2

15. ПЛУСКВАМПЕРФЕКТ 2

16. ФУТУР II 2

17. ПАСИВНИ ПРЕЗЕНТ 2

18. ПАСИВНИ ИМПЕРФЕКТ 2

19. ПАСИВНИ ФУТУР I 2

14

20. ПАСИВНИ ПЕРФЕКТ, ПЛУСКВАМПЕРФЕКТ, ФУТУР II 6

21. Два писмена задатка 4

22. Обнављање градива 8

УКУПНО: 74


Обрађујући изговор у латинском језику објашњавају се ученицима правила класичног, реконструисаног, изговора и традиционалног, који је настао под утицајем националних изговора у средњем веку. Ученици су обавезни да примењују оба изговора.

При обради акцента указује се на то да је природа акцента у латинском језику динамичка и да се по томе разликује од акцента у српском језику, чија је природа тонска (мелодијска), и на улогу пенултиме при наглашавању вишесложних речи.

Поред неопходног повезивања латинског језика са српским, кад год је то могуће, користе се знања ученика страних језика и указују на идентичне, сличне и различите језичке појаве.

Именска променаУказује се на:- категорије именске промене,- постојање природног и граматичког рода (наута, судија),- постојање већег броја падежа у индоевропском говору,- синкретизам падежа.Од почетка наставе инсистира се на:- правилном навођењу речи;- упоредној промени именица и придева и објашњава се слагање придева као

атрибута с именицом и слагање придева као именског дела предиката са субјектом;- правило средњег рода према којем су номинатив, акузатив и вокатив средњег

рода исти у једнини и множини, а у множини имају наставак -а, истиче се да то важи за све именице и придеве без обзира на деклинацију и упоређује се са истом појавом у српском језику.

При обради именица и придева друге и треће деклинације на -ер указује се на појаву непостојаног -е- и упоређује са непостојаним -а у српском језику.

Именице треће деклинације деле се према завршном гласу основе на консонантске и вокалске основе, а затим се групишу према типичним завршецима у номинативу и по родовима. Промена придева треће деклинације повезују се са променом именица средњег рода и - основа на -е, -ал, -ар.

Изузетке у роду и облицима обрађују се информативно, према потреби, на примерима у тексту. Ученици се упућују и на то да у таквим случајевима користе речник. Ученици су обавезни да науче неке од изузетака у промени и роду.

При обради личних заменица истиче се појава суплетивности у промени заменице за 1. лице једнине као заједничку особину индоевропских језика и дају се одговарајући примери у српском и страном језику; указује се:

- на недостатак посебне личне и присвојне заменице трећег лица једнине и множине и дају сличне примере у српском и страном језику;

- на тројаку употребу показне заменице ис, еа, и- на посебну употребу, различиту од употребе у српском језику, личне и присвојне

повратне заменице;

15

- на карактеристичне наставке за сва три рода у генитиву и дативу једнине (-иус, -и) показних заменица, који се протежу и на остале заменице и заменичке придеве; неодређене и остале врсте заменица обрађују се према потреби на примерима у тексту;

- на живи (мушки и женски) и неживи (средњи) род приликом обраде упитних и неодређених заменица, као на особину наслеђену из индоевропског говора;

- на смену о- и- основе у промени односних упитних и неодређених заменица, као и на употребу именичких и придевских облика заменица;

- на посесивно значење генитива односних и упитних заменица;- на суплетивне облике дефективних заменица немо, нихил, на примерима у тексту.При обради бројева главни и редно бројеви се обрађују до броја хиљаду. Истиче се

да број не утиче на падеж именице која се набраја, али и то да је обавезан партитивни генитив уз милиа.

Глаголска променаУказује се на:- основне морфолошке категорије глаголске промене (глаголска основа, временска

основа, тематски вокал, формант, суфикс, лични наставци) инсистирајући на грађењу облика, а не на механичком памћењу;

- атематску и тематску промену глагола треће коњугације на -ио, који имају особине и атематске и тематске промене;

- значење облика презентске основе и значење облика перфекатске основе, уз истицање улоге глаголског вида при превођењу;

- употребу релативних времена плусквамперфекта, футура II;- разлику у грађењу пасива између простих и сложених времена у коњугацији и

инсистира се на падежу вршиоца радње- различитост значења коњунктива у независној и зависној реченици и истиче се да

у зависној реченици коњунктив може стајати апсолутно или се управљати према правилу о слагању времена; обрађује се јусивни, адхортативни, прохибитивни, оптативни, потенцијални и концесивни коњунктив;

- активне облике депонентних глагола и на превођење партиципа перфекта ових и семидепонентних глагола активним глаголским прилогом;

- основе од којих се изводе сва четири партиципа; - чињеница да описно значење перифрастичних коњугација потиче од партиципа, а

да помоћни глагол одређује лице, време итд; - атематске и суплетивне облике верба аномала; на сложеницама глагола esse, ire,

ferre, објашњава се како преверб утиче на значење глагола;- значење резултативног перфекта глагола odisse, meminisse;- разлику између основног и безличног значења код неправих безличних глагола.Непроменљиве врсте речиПри обради предлога на примерима у тексту истиче се њихову функцију; наводи

се да у латинском језику предлози захтевају акузатив или аблатив, да неки иду и са акузативом и са аблативом, и упоређују се са предлозима у српском језику.

При обради прилога деле се према функцији, а уз прилоге за начин објашњава се њихову творбу и компарацију.

Синтакса глаголских имена (конструкције)При обради конструкције аблатива апсолутног указује се на то да је она

"слободна", да не зависи ни од једне речи у реченици те да се може одвојити зарезом. Наглашава се да субјекат конструкције не може бити и субјекат главне реченице. Подвлачи се значење партиципа презента актива и партиципа перфекта пасива у конструкцији и глаголски вид који означавају. Објашњава се аблатив апсолутни без партиципа и наводе се најчешће именице и придеви у функцији именског дела предиката.

Конструкцију акузатива с инфинитивом са нашим дативом с инфинитивом, односно са сличним конструкцијама у страном језику.

При обради конструкције номинатива с инфинитивом наглашава се да је, за разлику од конструкције акузатива с инфинитивом, то лична конструкција и да се њен

16

субјекат може изоставити јер је присутан у лицу verbum regens-a, а да се на српски преводи безлично.

Синтакса падежаСинтакса падежа обрађује се на примерима у тексту, полази се увек од основног

значења падежа, Кад год је то могуће, упоређује се са примерима у српском језику.Синтакса зависно-сложених реченица Истиче се да у латинском у зависној реченици може стајати индикатив или

коњунктив, зависно од везника или од тога да ли је збивање у њој реално или замишљено; да коњунктив у зависној реченици може бити примењен у складу са правилом о слагању времена (consecutio temporum) или апсолутно (последичне реченице).

Културна историјаДео часа (5-10 минута) предвиђен је за обраду садржаја историје културе, тако да

ученици могу стећи минимум знања о античкој цивилизацији, која је нарочито значајна за разумевање европске културе у целини. У првом разреду теме обухватају следеће области: градски живот и уређење града; породица и обичаји (рођење, венчање, сахрана); образовање; античка књига, библиотеке; институције; војска; у другом разреду: карактеристике римске религије; утицај Грка и Етрураца на римску религију; обреди, свештеници; гатање, прорицање; магија

Поред усмених вежбања којима треба постићи потребни степен правилне артикулације и дикције, раде се и разне писмене вежбе: диктати познатог и непознатог текста; вежбе трансформације и допуњавања; проширивање и сажимање реченице; рад са речником и другим изворима информација.

Ученици вежбају учење напамет: током сваке школске године по тридесетак латинских изрека или израза, евентуално одломак из прозног текста или песме или неколико епиграма.

Посебан вид писмених вежби чине домаћи задаци, школски контролни (20-30 минута) и школски писмени (45 минута) задаци.

Предмет: ИСТОРИЈА


Циљ: наставе историје је да допринесе културном напретку ученика усвајањем знања из прошлости људског друштва.

Задаци: наставе историје су:- да допринесе разумевању историјског простора и времена- да путем узрочно-последичних веза допринесе разумевању историјских процеса,

токова и личности који су одредили развој људског друштва- да код ученика развија критично и креативно мишљење - да развија дух толеранције- да развија национални, европски и светски идентитет- да усвоји знања из националне историје: политичке, друштвене, културне,

економске- да усвоје знања из прошлости суседних народа и држава, као и из опште историје- да допринесе хуманистичком развоју ученика

Предмет: ИСТОРИЈА Разред – одељење: I1,2

Редни број теме Назив наставне теме

Укупно за тему

17

1. Историја као наука 3

2. Праисторија 6

3. Стари исток 6

4. Стара Хелада 23

5. Стари Рим 23

6. Касна антика и рани средњи век 8

7. Локална историја 3

8. Систематизација градива 2

УКУПНО: 74

Предмет: ИСТОРИЈА Разред – одељење: I3,4

Редни број теме Назив наставне теме

Укупно за тему

1. Историја као наука 3

2. Праисторија 6

3. Стари исток 6

4. Стара Хелада 22

5. Стари Рим 20

6. Касна антика и рани средњи век 12

7. Локална историја 3

8. Систематизација градива 2

УКУПНО: 74


Ученици добијају целовиту слику о праисторијском и историјском добу. Ученици треба да поседују знања о:- историјском времену и простору- историјским токовима, процесима и догађајима- значајним личностима- културним кретањима током праисторијског и историјског доба- цркви и њеној улози у историјском добу.

Предмет: ГЕОГРАФИЈА

18


Циљ настава географије је да ученик стекне нова и продубљена знања, умења и навике из физичке, друштвене и националне географије Србије (појмови, законитости развоја и територијалног распореда географских објеката, појава и процеса) неопходних за научно тумачење савремене светске стварности и развој патриотизма.

Задаци наставе географије су да ученик:- упозна предмет и методе проучавања природно-географских и друштвено-

географских објеката, појава и процеса и њихово деловање на својства географске средине;

- уочава и схвата корелативне односе између географије и других природних и друштвених наука;

- стекне глобалне представе о физичко-географским карактеристикама земље;- схвати и разуме закономерни развој географске средине као резултат деловања

природних појава, процеса и човека;- упознају актуелну и комплексну географску стварност савременог света;- стиче нова знања о својој отаџбини, њеном положају, месту и улози у савременом

свету;- стиче нова знања о природи, становништву, насељености и привреди Србије;- васпитава се на стеченим географским знањима у духу припадности недељивом

глобалном свету;- развија осећања социјалне припадности и привржености сопственој нацији и

култури и активно доприноси очувању и неговању националног и културног идентитета;- развија међусобно уважавање, сарадњу и солидарност између припадника

различитих социјалних, етничких и културних група и да доприноси друштвеној кохезији;- подржава процесе међународне интеграције;- користи различите изворе информација и уочава њихову важност у географским

сазнањима;- се оспособљава да на терену осматра, мери, анализира, интервјуише, скицира и

прикупља податке;- развија способност исказивања географског знања речима, сликом,

квантитативно, табеларно, графички и схематски;- се обучи техникама тимског и групног рада и групног одлучивања;- се оспособи за континуирано образовање и самообразовање.

Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред- одељење: I1,2,3,4Ред.бројтеме

Назив наставне теме УкупноЗа тему

1. Увод у физичку географију 2

2. Опште физичко географске одлике земље 3

3. Унутрашња грађа земље и геолошки развој земљине коре 6

4. Рељеф земљине површине 16

5. Атмосфера 14

6. Хидросфера 14

7. Биосфера 7

19

8. Физичко – географске законитости у географском омотачу 5

9. Карта и картографски метод у географији 5

10. Годишња систематизација градива 2

УКУПНО: 74


Најпре се обрађује "Увод у физичку географију", где се дају основне карактеристике физичке географије као фундаменталне географске дисциплине.

Наставна тема "Опште физичко-географске одлике Земље", иначе друга по редоследу, обухвата разноврсне географске садржаје (математичка географија, палеогеографија), али и садржаје из других, сродних наука (геологија, астрономија). Овде се ученици упознају са положајем Земље у васиони, савременим хипотезама о постанку Земље и Сунчевог система, обликом (утицај двеју врста сила: гравитације и центрифугалне силе) и последицама кретања Земље. Свакако, овде треба имати у виду садржаје које су ученици усвојили у основној школи и избегавати њихово понављање.

Трећа наставна тема "Унутрашња грађа Земље и геолошки развој Земљине коре" обухвата тематику унутрашњих геосфера и спољашњих сфера Земље са упознавањем најважнијих метода проучавања Земљине унутрашњости. Уз то, посебна пажња се посвећује упознавању Земљине коре, нарочито минералној грађи, стенама и њиховом економском значају. Веома је важно да ученици стекну неопходна знања о геохронологији развитка Земљине коре. Сложено градиво о геохронологији развитка Земљине коре објашњава се коришћењем одговарајућих примера геолошке и геоморфолошке историје Балканског полуострва територије наше земље.

Четврта наставна тема "Рељеф Земљине површине" садржи наставне јединице о унутрашњим силама, а потом о спољашњим и пратећим појавама (вулканизам и сеизмизам) и процесима (речна, крашка, глацијална ерозија итд.).

Пета "Атмосфера", шеста "Хидросфера" и седма тематска целина "Биосфера" обухватају проблематику спољашњих сфера Земље и њихове основне карактеристике. У њима су дати веома сложени климатолошки, метеоролошки, хидролошки и биогеографски садржаји. Указује се на њихове особине, као и поједине појаве које су од нарочитог значаја за биолошку и економску егзистенцију човека. Спољашње сфере Земље, као уосталом и унутрашње геосфере, посматрају се комплексно, у међусобној зависности и условљености, јер свака сфера зависи од других сфера и промене у једној изазивају промене у свим другим сферама. Указује се на то како се човек понаша у појединим сферама и како је својом радном активношћу утицао на њихову промену, али и да је многе њихове делове угрозио својим деловањем. Истиче се потреба заштите појединих сфера од даљег деградирања (механичког и хемијског) и указује на потребу предузимања мера ради заштите и унапређивања природних и антропогених творевина географске средине (човекове животне средине).

Осма наставна тема "Физичко-географске законитости у географском омотачу" указује на разноврсност природно-територијалних комплекса Земљине површине, објашњавају се законитости у географском омотачу и видови деловања човека на природу.

Предмет: БИОЛОГИЈА


20

Циљ наставе биологије у гимназијама је да у склопу општих циљева наставе допринесе развоју комплетне личности ученика, како у образовном тако и у васпитном смислу. То подразумева усвајање наставних садржаја биологије са научног аспекта уз истовремено развијање психофизичких способности ученика на сазнајном и психомоторном плану.

Задаци наставе биологије су да ученици:- стекну општа научна знања из области биолошке науке и праксе;- разумеју опште законитости које владају у живој природи и прихвате их као

основу за формирање сопствених и општих норми понашања према околини у којој живе;- познају чињенице и генерализације које ће усвојити као нове информације и које

су основа за даље стицање знања;- развију перцептивно сазнавање објективне стварности;- стекну способност мисаоног уопштавања сазнања у облику појмова, правила,

принципа, законитости, дефиниција, закључака, доказа, хипотеза, теорија, система вредности итд;

- развију своје мисаоне и изражајне способности;- развију способност за самоиницијативно и самостално истраживање;- прихвате да је очување, унапређивање и заштита животне средине њихов

приоритетни задатак;- оспособе се за самообразовање и самосталан избор занимања у току даљег

школовања.Предмет: БИОЛОГИЈА Разред- одељење: I1,2,3,4

Ред.бројтеме


1. Увод у Биологију 3

2. Основи цитологије 14

3. Прокариоте и еукариоте 13

4. Царство биљака 27

5. Морфологија, систематика и филогенија алги и гљива 17

6. Царство гљива (укључујући и лишајеве)

7. Морфологија, систематика и филогенија биљака

УКУПНО: 74*

*Садржај програма укључује и 13 вежби


У реализацији програма врши се корелацију биологије са хемијом и физиком. Посебно место у настави имају разговори, дискусије, илустративно-демонстрационе методе, методе експеримента и самосталан рад ученика. Настава биологије се одржава у кабинету за биологију. Приликом извођења вежби одељења деле се на групе.

У првом разреду се изучава цитологија и морфологија и систематика биљака. С обзиром на континуираност наставних садржаја у вишим разредима, тежиште је на градиву из цитологије.

21

На нивоу обавештености ученици се упознају са хемијском грађом ћелије, а посебно се грађом и функцијом беланчевина и нуклеинских киселина; грађом прокариотске и еукариотске ћелије и разлике међу њима; основне функције делова ћелија; ћелијски циклус и у основним цртама деобу ћелије. У оквиру систематике ученици се упознају са општим карактеристикама вируса и бактерија и њиховим значајем; општим карактеристикама алги, а у навођењу неке од група користе слике или хербарски материјал; гљивама и лишајевима такође у општим цртама. У оквиру морфологије виших биљака ученици се упознају са биљним ткивима и биљним органима, њиховим основним карактеристикама и поделом, општим карактеристикама маховина, папрати, голосеменица, скривеносеменица, њиховим циклусом развића и главним представницима фамилија.

Ученици се ипознају са грађом и функцијом беланчевина и нуклеинских киселина, грађом и функционисањем ћелије, ћелијског циклуса и деобом ћелије уз цртање и самостално објашњавање. Самостално изводе једноставније вежбе и формулишу једноставније закључке. Упознају се са морфологијом биљака, принципима систематике, филогенијом и кључним фамилијама.

Ученици се упознају са деобом ћелије и суштином преношења генетичке информације у времену. Вежбе самостално изводе, доносе логичке судове и закључке.

У области мофологије биљака распознају биљна ткива и микроскопску грађу органа на препаратима, распознају различите врсте биљних органа на природном материјалу, све врсте биљне систематске категорије а биљке сами детерминишу на основу кључа. У оквиру вежби самостално праве привремене препарате.

Предмет: МАТЕМАТИКА


Циљ наставе математике је:- стицање математичких знања и умења неопходних за разумевање законитости у

природи и друштву, за примену у свакодневном животу и пракси, као и за успешно настављање образовања;

- развијање менталних способности ученика, позитивних особина личности и научног погледа на свет.

Задаци наставе математике су:- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа,

као и проблема из разних подручја;- стицање опште математичке културе, уз схватање места и значаја математике у

прогресу цивилизације;- оспособљавање ученика за успешно настављање образовања и изучавање других

области у којима се математика примењује;- допринос формирању и развијању научног погледа на свет;- допринос радном и политехничком образовању ученика;- развијање логичког мишљења и закључивања, апстрактног мишљења и

математичке интуиције;- допринос изграђивању позитивних особина личности као што су: упорност,

систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао за самосталан рад, критичност;- даље развијање радних, културних, етичких и естетских навика ученика;- даље оспособљавање ученика за коришћење стручне литературе и других извора

знања.Предмет: МАТЕМАТИКА Разред- одељење: I1,2,3,4

Ред.бројтеме


22

1. Логички скупови 12

2. Реални бројеви 10

3. Пропорционалност 6

4. Увод у геометрију 6

5. Подударност 38

6. Рационални алгебарски изрази 32

7. Сличност 16

8. Тригонометрија правоуглог троугла 8

9. Писмени задаци 12

УКУПНО: 148


Логика и скупови. – ови логичко-скуповни садржаји (исказ, формула, логичке и скуповне операције, основни математички појмови, логичко закључивање и доказивање тврдњи, релације и функције) су извесна основа за виши ниво дедукције и строгости у реализацији осталих садржаја програма математике на овом ступњу образовања и васпитања ученика. При томе, нагласак је на овладавању математичко-логичким језиком и разјашњавању суштине значајних математичких појмова и чињеница, без превеликих формализација.

Елементи комбинаторике дају се на једноставнијим примерима и задацима, као примене основних принципа пребројавања коначних скупова. Обрадом ових садржаја није завршена и изградња појединих појмова, јер ће се они дограђивати и у каснијим програмским темама.

Реални бројеви. - У краћем прегледу бројева од природних до реалних, врши се систематизацијa знања о бројевима, истиче се принцип перманенције својстава рачунских операција. При томе посебнa пажњa обраћа се својствима рачунских операција, као основe за рационализацију рачунања и трансформације израза у оквиру других тема. Обрађују се приближне вредности.

Пропорционалност величина. - Карактеристика ове теме је што у њој долази до изражаја повезивање и примена разних математичких знања. На бази проширивања и продубљивања раније стечених знања, основна пажња посвећује се примени функција директне и обрнуте пропорционалности и пропорција у решавању разних практичних задатака, повезујући то и са табличним и графичким приказивањем одређених стања, процеса и појава.

Увод у геометрију. - Ово је уводна тема у геометрију, нарочито у погледу упознавања ученика са аксиоматским приступом изучавању геометрије (основни и изведени појмови и ставови, дефиниције важнијих геометријских фигура). Ученици се упознају са доказивањем теорема.

Подударност. – обрађују се: подударност, вектори и изометријске трансформације. Појам о вектору (из математике и физике) се дограђује до нивоа неопходног за ефикасну примену. Такође, кроз понављање, истичу се основна својства сваке од изучаваних изометрија и њихово вршење, а нешто продубљеније обрађују се изометријске

23

трансформације као пресликавања равни у саму себе, њихова класификацију и нарочито њихова примена (као метода) у доказним и конструктивним задацима у вези са троуглом, четвороуглом и кружницом (посебно, где је то целисходније у односу на друге методе). Коришћење изометријских трансформација не искључује дедукцију као метод доказивања (у Еуклидовом смислу). Трансформације се користе у оној мери у којој олакшавају изучавање одређених садржаја геометрије.

Рационални алгебарски изрази. - Циљ ове теме је да ученици, користећи упозната својства операција са реалним бројевима, коначно овладају идејама и поступцима вршења идентичних трансформација полинома и алгебарских разломака. При томе тежиште је на разноврсности идеја, сврси и суштини тих трансформација, а не на раду са компликованим изразима.

У оквиру ове теме врши се продубљивање и извесно проширивање знања ученика о линеарним једначинама и неједначинама, истичући појам еквивалентности једначина и неједначина и примену у њиховом решавању. Узимају се и примере једначина у којима је непозната у имениоцу разломка, као и оне које садрже један или два параметра. На неколико једноставнијих примера показује се и решавање система линеарних једначина са више од две непознате. У овој теми тежиште је у примени једначина на решавање разних проблема. Обрада неједначина и система неједначина са једном непознатом ограничава се само на оне које не садрже параметре. Решења неједначина записују се на више начина, опредељујући се за најцелисходнији, користећи при томе првенствено унију и пресек скупова.

Сличност. - У оквиру ове теме, поред заснивања мерења дужи и углова, (доводећи у везу самерљивост дужи с карактером размере њихових дужина) и продубљенијег усвајања Талесове теореме (са применама), ученици упознају хомотетију као једну трансформацију равни која није изометријска, а сличност као композицију хомотетије и изометрије (односно, хомотетију као трансформацију сличности), и уочавају практичне примене сличности. Такође се обрађује метода сличности у решавању рачунских и конструктивних задатака. Такође је значајна примена сличности у доказивању појединих теорема (Питагорине и др.). Обрађује се и однос површина сличних многоуглова (у виду задатка). Одговарајућа пажња посвећује се примени Питагорине теореме у рачунским и конструктивним задацима.

Тригонометрија правоуглог троугла. - Ученици се упознају са везама између странице и углова правоуглог троугла (дефиниције тригонометријских функција оштрог угла), њиховим последицама и примени. При решавању правоуглог троугла ограничава се на једноставније и разноврсне задатке.

Предмет: ФИЗИКА


Циљ наставе физике јесте да ученици стекну основна знања из физике (појаве, појмови, закони, теоријски модели) и оспособе се за њихову примену, као и да стекну основу за настављање образовања на вишим школама и факултетима, на којима је физика једна од фундаменталних дисциплина.

Задаци наставе физике јесу да ученици:- упознају најбитније појмове и законе физике као и најважније теоријске моделе;- упознају методе физичких истраживања;- разумеју физичке појаве у природи и свакодневној пракси;- развијају научни начин мишљења, логичко закључивање и критички прилаз

решавању проблема;- оспособе се за примену физичких метода мерења у свим областима физике;- оспособе се да решавају физичке задатке и проблеме;- схвате значај физике за остале природне науке и за технику;

24

- упознају став човека према природи и развијају правилан однос према заштити човекове средине;

- стекну навике за рационално коришћење и штедњу свих видова енергије, а посебно електричне енергије;

- стекну радне навике и практична умења.

Предмет: ФИЗИКА Разред- одељење: I1,2,3,4Ред.бројтеме


1. Увод 32. Кретање 183. Динамика транслационог кретања 284. Динамика ротационог кретања крутог тела 145. Равнотежа тела 76. Гравитација 47. Закони одржања 10

УКУПНО: 74


Концепт наставног програма физике, избор садржаја програма и начин њиховог структурисања одређени су следећим полазним поставкама:

- физика се третира као јединствена природна наука;- наставни садржаји програма изабрани су по значају, који им придаје физика на

савременом степену свог развоја;- елементи савремене физике припадају свим целинама и нису његов изоловани

део;- садржаји класичне физике третирају се на начин како их поима савремена физика;- при структурисању елемената садржаја програма, даје се приоритет већим

генерализацијама. Нужно је коришћење егземпларних елемената садржаја (најзначајнијих појмова, фундаменталних принципа и закона физике, као и фундаменталних теоријских модела, који се у оквиру програма морају да налазе у првом плану). Око њих се групишу елементи осталих садржаја;

Методичко остваривање садржаја програма подразумева да целокупни наставни процес буде прожет трима основним физичким идејама: структуром супстанције (на три нивоа: молекулском, атомском и субатомском), законима одржања (пре свега енергије) и физичким пољима као носиоцима узајамног деловања физичких објеката, затим да се физичке појаве и процеси тумаче у настави паралелним спровођењем, где год је то могуће, макроприлаза и микроприлаза у обради садржаја. Уводи се дедуктивна метода у наставу, где је то подесно (нпр. показује се како из закона одржања следе неки мање општи физички закони и сл.). Метода дедукције се комбинује у наставном процесу са методом индукције и остварује се њихово прожимање и допуњавање.

Физику се представља ученицима као жива, недовршена наука, која се непрекидно интензивно развија и мења, а не као скуп завршених података, непроменљивих закона, теорија и модела. Зато се истичу проблеми које физика није до данас уочила, као и проблеми које физика решава у садашњем времену.

Ширењу видика ученика доприноси објашњење појмова и категорија, као што су физичке величине, физички закони, однос експеримента и теорије, веза физике с осталим наукама, с примењеним наукама и с техником. Указује се на везу физике и филозофије.

25

Експеримантално заснивање наставног процеса (демонстрациони огледи и лабораторијске вежбе ученика, односно практични рад ученика) постоји и обавља се у кабинету физике и мултимедијалној учионици.

Техничка култура у настави физике састоји се у заснивању типичних техничких примена, у решавању техничких задатака и у приказивању одређених примена физике у свакодневном животу.

После изучавања одговарајућих тематских целина, указује се на заштиту човекове средине, која је загађена и угрожена одређеним физичко-техничким процесима и променама.

При обради физичких основа енергетике ученици се усмеравају на штедњу свих врста енергије, а посебно електричне енергије.

У сваком разреду лабораторијске вежбе организују се циклично при чему се одељење дели на два дела.

Додатни рад намењен је даровитим ученицима у циљу задовољавања њихових нтензивнијих интересовања за поимање физике.

Предмет: ХЕМИЈА


Циљ наставе хемије у гимназији је да ученици стекну продубљена знања из хемије (опште, неорганске, органске, биохемије и примењене хемије) неопходна за научно тумачење и разумевање појава и промена у природи и на тај начин стекну основна знања за наставак образовања на вишим школама и факултетима.

Задаци наставе хемије су да ученик:- стекне шира и продубљена знања о структури супстанце, хемијским елементима,

неорганским и органским једињењима;- усвоји основна знања о принципима хемијске технологије и значај производа

хемијске индустрије;- сагледа значај и место хемије и хемијске индустрије с аспекта заштите и

унапређивања радне и животне средине;- овлада основним знањима неопходним за разумевање и примену производа

хемијске индустрије у свакодневном животу;- поступно упознаје методе хемијских истраживања;- развија критичку и стваралачку машту путем експерименталне наставе и формира

правилан однос према раду;- развија позитивне особине личности, као што су: тачност, прецизност,

систематичност, уредност, упорност, одговорност, смисао за самосталан рад и критичност;

- развија способност за научну активност и умење да самостално учи (посматрају, експериментишу и размишљају о тексту уџбеника и стручне литературе);

- развија способности за успешно настављање образовања и изучавање других области у којима се хемија примењује.

Предмет: ХЕМИЈА Разред- одељење: I1,2Ред.бројтеме


1. Врсте супстенци 5

2. Структура супстанци 10

4. Дисперзни системи 4

26

5. Хемијске реакције 10

6. Хемија елемената и једињења 8

7. Типови хемијских реакција 3

8. Хемијски аспекти загађивања животне средине 10

УКУПНО: 74

Предмет: ХЕМИЈА Разред- одељење: I3,4Ред.бројтеме


1. Врсте супстанци

2. Структура атома

3. Хемијске везе. Молекули и кристали

4. Дисперзни системи

5. Хемијске реакције

6. Киселине, базе, соли

7. Оксидоредукционе реакције

УКУПНО: 74*

*64 часова теоријске наставе и 10 часова вежби


На основу одабраних научних садржаја ученици стичу знања о структури материје и зависности њених особина. Изучавање и квалитативно тумачење хемијских промена и реакција заснива се на енергетском приступу. Ученици се упознају са савременом хемијском технологијом, оспособљавају за практичну примену знања, заштиту животне средине и стичу основе за даље образовање.

Дају се тумачења на бази телесно-механичког модела атома. Тип веза се одређује полазећи од вредности за електронегативност, док је мерило реактивности енергије јонизације и афинитет према електрону. Понашање киселина и база се тумачи уз примену протолитичке теорије. Проширен је појам оксидодедукције. При објашњењу појмова киселина и база - оксидациона и редукциона средства, ученицима се указује на чињеницу да су ти појмови релевантни, односно да киселина може да буде и база, да оксидационо средство може да буде и редукционо средство, зависно од реакције у којој учествује. При обради хемијских реакција истиче се да је њихово познавање услов за усвајање основа хемијске технологије, као и да су значајне не само за хемијску производњу - примењену хемију, већ и за промет материја у живим организмима. Посебна пажња је посвећена структури органских једињења.

27

Периодни систем елемената и закон периодичности, периодичност грађе електронских омотача и периодичност промена хемијских својстава елемената користи се за приказивање зависности квалитативних особина од квантитативних карактеристика. Указује се на јединство супротности у атому, јединство материје у природи.

Основно полазиште при остваривању програма представљају задаци предмета и опредељење да ученици претежно долазе до сазнања на основу података добијених експерименталним путем, због тога се изводе огледи, нарочито при излагању нових наставних садржаја.

Настава хемије у друштвено-језичком смеру потпомаже развоју сазнајних могућности ученика, доприноси развијању њихових способности посматрања, маште и мишљења. Због тога се примењује експеримент више него вербална метода.

Организовање вежби у школској лабораторији изводе ученици индивидуално или групно.

Приликом извођења експеримента ученици се оспособљавају да посматрају, да усмеравају пажњу на објекат, појаву или процес, прибављајући, при том, квантитативне и квалитативне податке. Током извођења огледа развија се интензивна мисаона активност ученика - компарација, идентификација, диференцијација, анализа, синтеза, генерализација и класификација, што условљава извођење закључака и уочавање законитости у хемијским појавама и реакцијама и осамостаљивање ученика. Мисаоном активирању доприносе и проблемски конципирани огледи, рачунски задаци као усмено или писмено прецизно интерпретирање резултата огледа.

Контролни задаци примењују се два пута годишње.Организује се настава у хемијској лабораторији (кабинету), уз коришћење

наставних средстава. Садржаји програма првог разреда (атомска структура материје, хемијска веза и

хемијске реакције) обрађују се на нивоу разумевања, тј. да одређене чињенице, појмове и принципе самостално објасне, анализирају и доведу у везу које нису биле непосредно или експериментално дате. Разумевање подразумева и претходни ниво - репродуковање.

На нивоу примене обрађују се енергетски нивои електрона и атомске орбитале, изградња електронског омотача, а периодни систем служи као инструмент у настави.

Предмет: РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА


Циљ наставног предмета Рачунарство и информатика је стицање основне рачунарске писмености и оспособљавања ученика за коришћење рачунара у даљем школовању и будућем раду.

Задаци наставе Рачунарства и информатике су:- упознавање ученика са унутрашњом организацијом рачунарских система;- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење оперативних система;- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење програма за обраду текста;- упознавање и оспособљавање ученика за коришћење мултимедијалних

апликација;- стицање слике код ученика о могућностима примене рачунарских система.

28

Предмет: РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА Разред- одељење: I1,2,3,4Ред.бројтеме


1. Рачунарство и информатика

2. Рачунарски систем

3. Програмска подршка рачунара

4. Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом

5. Текст процесор

6. Увод у мрежне информационе технологије

7. Интернет

8. Слајд - презентације

УКУПНО: 74


Настава се реализује у кабинету за рачунарство и информатику.При реализацији садржаја програма овог предмета одељење се дели у две групе,

тако да се сваке недеље са сваком групом реализују по два везана часа.Број ученика за једним рачунаром је највише два.При реализацији тематске целине "РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА" ученици

се упознају са циљевима и задацима овог предмета. У кратким цртама разматра се значај примене рачунара у савременом друштву и информатичког образовања као неопходног услова за даље школовање, будући рад и свакодневни живот.

При реализацији тематске целине "РАЧУНАРСКИ СИСТЕМИ" објашњава се структура рачунарског система, а затим основни појмови о хардверским уређајима и софтверу.

У оквиру хардвера објашњава се процесор и радна меморија, као и принципи конфигурисања рачунарског система. Објашњава се значај и улога периферијских уређаја и интерфејса. Посебна пажња се посвећује архитектури PC рачунара, улози и задацима појединих елемената система, a поједини елементи рачунарског система се показују, било отварањем уређаја или показивањем појединачних елемената које поседује ван уређаја.

У оквиру софтвера ученици се упознају са улогом програма у раду рачунарског система и поделом програмских производа. У кратким цртама приказују се функције и развој оперативних система, затим оперативни системи који су данас у употреби, као и њихове карактеристике. Објашњава се значај развојног софтвера. Приказује се основна намена за најчешће коришћене апликативне програме (текст процесоре, радне табеле, графичке пакете, системе за управљање базама,...). Од услужних програма приказује се неколико најчешће коришћених (компресију података, заштиту од вируса, нарезивање дискова...). Посебну пажњу посвећује се потреби коришћења лиценцираних програма, заштити програма и података, вирусима и заштити од њих.

У делу под називом "Како ради рачунар?" објашњавају се логичке компоненте и интегрисана кола. Објашњава се начин на који рачунар прима информацију од корисника, обрађује је и бележи резултат. Појам бита, бајта и регистра.

29

При реализацији тематске целине "ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ" указује се на начине комуникације корисника и рачунара. Приликом реализације ове тематске целине посебна пажња посвећује се карактеристикама и елементима графичког окружења које се презентује. Посебна пажња се посвећује поступцима рада у графичком окружењу, а нарочито коришћењу миша, раду са прозорима, покретању више апликација истовремено и размени података. У циљу увежбавања ученика у раду са мишем и тастатуром омогућује се покретање и коришћење "игрица", као и стандардних програма.

У оквиру ове тематске целине објашњава се организација података на диску, као и начин рада са CD медијумима (читање и нарезивање диска, разлика између CD-R и CD-RW дискова,) и дискетама (форматирање, копирање садржаја, брисање, преименовање).

При реализацији тематске целине "ОБРАДА ТЕКСТА" обрађују се основни појмови коришћени у обради текста, као и значај уочавања структуре текста. Објашњава се значај подешавања радног окружења и одговарајућих припрема при уношењу текста. Практична реализација се илиструје програмом Word 2003, Word 2000 или Word 97. При реализацији појединих операција ученицима се скреће пажња на оне које су општег карактера и исте у готово свим савременим програмима, као на пример за отварање, затварање и чување докумената, рад са блоковима (копирање, исецање, лепљење). При дефинисању сваке појединачне команде, даје се превод на енглески језик.

При реализацији тематске целине "РАЧУНАРСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ" ученицима се објашњавају начини комуникације између рачунара који се данас користе, као и чему служе рачунарске мреже. Посебна пажња се посвећује претраживању на Интернету коришћењем различитих претраживача, као и снимању пронађених појмова или програма на неки од медијума за њихово складиштење. Ученици се оспособљавају за основно коришћење електронске поште и рад у мрежном окружењу.

При реализацији тематске целине "МУЛТИМЕДИЈСКЕ АПЛИКАЦИЈЕ" ученици се упознају са појмом мултимедија. Оспособљавају се да користе неке најчешће употребљаване апликације за рад са мултимедијом (нпр. Media Player, Real Player, Micro DVD...). Дају се основне информације о преносу, обради и репродукцији слике и звука на рачунару. Демонстрирају се и практично реализују употребе едукативних CD-а и DVD-а (електронске књиге, енциклопедије, атласи...).

Предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА


Циљ наставе предмета музичка уметност је да подстицањем, стварањем и даљим неговањем интересовања, навика и потреба за слушање вредних музичких остварења развија код ученика љубав према музичкој уметности, допринесе њиховом естетском и хуманом развоју и подизању нивоа њихове музичке културе.

Задаци наставе музичке уметности су да:

- упозна ученика са изражајним средствима музичке уметности и особеностима основних музичких стилова и жанрова

- упозна ученика , кроз слушање музике, са највреднијим делима различитих стилова и облика

- усваја и прошири основне музичкотеоријске појмове историјским рдом

- створи и развије навике код ученика да слушају вредна музичка дела, прате музички живот, играђују позитиван став према музичкој уметности и праве сопствене дискотеке

- богати и опплемењује емоционални живот ученика и развије способности за процену уметничке вредности

30

- васпитава ученика у неговању националног идентитета, патриотизма, хуманизма и интернационализма

- негује певање и свирање познатих примера из дела српске и светске музике

- негује хорско и оркестарско музицирање у школи

Предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред- одељење: I1,2Ред.бројтеме


1. Изражајна средства музичке уметности

2. Музика у првобитној заједници и култури старог века

3. Музика средњег века

4. Музика ренесансе

5. Музика барока и рококоа

6. Развој опере у 18. веку

УКУПНО: 37

Предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА Разред- одељење: I3,4Ред.бројтеме


1. Изражајна средства музичке уметности

2. Музика у првобитној заједници и култури старог века

3. Музика средњег века

4. Музика ренесансе

5. Инструментална музика ренесансе

6. Музика барока и рококоа

7. Даљи развој опере у 18. Веку

8. Музика преткласике и класике

9. Романтизам у музици

10. Опера, оперета и балет у 19. веку

УКУПНО: 37

31


У школи постоји клавир али и аудиовизуелна средства: дијафилмови, књиге, слике и уџбеник.

Код слушања музике првенствено се ученици усмеравају на доживљавање музичких садржаја (мелодије, хармоније, форме итд.).

Епоха се повезује са предметима сродних садржаја у том разреду, на темељу корелације (књижевност, ликовна уметност, историја итд.) и тако даје глобални увид у време када је дело настало.

Ученици се усмеравају на одређене емисије на радију и телевизији, које ће пратити у слободно време ван школе.

Кроз обавезне ван наставне активности и факултативну наставу осмишљавају и организују се разноврсни видови музичких активности, који су значајан допринос културној и јавној делатности школе и личном усавршавању ученика који се њима баве, као и онима који их слушају (хор). Оцењивањем се сагледава комплетна личност ученика: његово знање, ангажовање и заинтересованост, као и његове музичке способности.

Предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА


Циљ образовања у ликовној уметности је откривање свих расположивих могућности код ученика за ликовно изражавање, оспособљавање за разумевање ликовних дела, као и оплемењивање личности ученика у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом.

Задаци наставе ликовне уметности су да:- уводи ученика у свет вредности стваралачког мишљења кроз проблемске задатке

у практичном и теоретском раду;- упути ученика да схвати уметничко дело у оквиру друштвено-историјских услова;- оспособи ученика да стечена практична и теоретска знања примени у будућим

занимањима;- упозна ученика с ликовним законитостима кроз самостална ликовна остварења;- уведе ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упути да се

критички односи према властитим и туђим ликовним делима;- развија лични однос ученика према сликарским, графичким, вајарским и

архитектонским остварењима, као и остварењима примењених уметности и дизајна;- упозна ученика с основним одликама и развојем уметности у друштвено-

историјским раздобљима у нас и у свету;- омогући свестрани развој ученикове личности, како емоционално-доживљајних

тако и интелектуално-креативних способности;- развија потребе и смисао за самостално стварање образовања и доживљавања

уметничких дела у условима слободног изражавања стваралачких могућности појединца у нашем друштву;

- упути ученика да тумачи уметност на научним основама како би доприносио оплемењивању међуљудских односа;

- изгради схватање код ученика да истицање универзалности ликовног језика утиче на укидање језичких, националних и расних раздвајања;

- упозна ученика с ликовним наслеђем наше земље, како би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних тековина;

- изгради схватања код ученика да бављење ликовним уметностима треба да постане навика неопходна за развој целовите личности.

32

Предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА Разред- одељење: I1,2,3,4Ред.бројтеме


1. Увод

2. Прва целина

Општи део, самостално ликовно изражавање, ликовно дело и споменици

културе

Опажања и представљање

Медији: цртање, сликање, вајање, графика

Средства: ликовно – техничка и дидактичко – методичка

4. Друга целина


културе




УКУПНО: 37

Предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА Разред- одељење: I3,4Ред.бројтеме


1. Увод

2. Прва целина


културе




4. Друга целина

Општи део, самостално ликовно

33

изражавање, ликовно дело и споменици културе




УКУПНО: 37


1. Примањем/учењем – омогућава се ученицима да стичу знања из области ликовне културе; савладавање технолошких поступака ликовног рада у оквиру одређених средстава и медија, и упознавање законитости и елемената ликовног језика;

2. Давањем/стварањем – подстичу се ученици да се изражавају у оквиру ликовних активности и остварују резултате (увек на вишем нивоу култивисања и јачања ликовне осетљивости).

Примарни циљ ликовног образовања је откривање и упознавање комплексне визуелне и ликовне културе (чине је систем стваралаштва и систем коришћења). Услов за савладавање ових садржаја представља развијање визуелног језика и овладавање ликовним језиком. Развој и неговање визуелности (визуелног "говора", што значи: визуелног израза и визуелног доживљаја) представља материју, грађу у којој пребива праликовност, потенцијална ликовност. Будући да је свака слика ментални производ (искуствена чињеница и интелектуална датост) за развој ликовности у којој је слика основни садржај неопходно је развијати способност употребе генеричких изражајних моћи а такође и неговати и богатити искуствену интелектуалну сферу у којој, поред интуитивне, настаје ликовност. При томе, треба имати у виду фундаменталну потребу образовања: развој способности доживљавања, разумевања и тумачења света, односно уметности.

Садржај програма ликовне културе састављен је по следећој структури:1. Садржаји програма 2. Креативност 3. Медији 4. СредстваМодел представља динамичну структуру елемената који имају дисхармоничан

временско-просторни развој, а у служби покретања целине.Подручје ликовности карактерише посебан стваралачки потенцијал који утиче на

одабирање садржаја и средстава и начина реализације. Развијено критичко мишљење и тежња ка објективном сазнању захтевају теоријско мишљење и практично искуство о уметности у садржајима програма.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИУкупни садржаји наставе ликовне културе могу да се подведу под следећу схему

информативне структуре:1. Опазити2. Примити3. Разумети4. ПоступитиОпажање - ниво прве димензије подразумева три основна фактора: 1) квалитет

опажања у садржајном погледу; 2) брзину, тачност перцепције и 3) тачност опажања појединачних елемената у одређеној ситуацији.

34

Примање - ниво друге димензије подразумева способност ученика да приме квалитет опажаја и информације од одговарајућег медија.

Разумевање - ниво треће димензије обухвата елементе разумевања опажених и примљених ликовно-визуелних квалитета.

Поступање - ниво четврте димензије подразумева примену у практичном и теоријском ликовном раду.

Ова структура представља оријентацију наставницима за вредновање нивоа знања ученика.

ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ РАДА УЧЕНИКАТоком реализације задатака у свим методским целинама по разредима, проверава

се и прати ниво и квалитет процеса и рада ученика по наведеним стандардима.

Предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ


Циљ наставе физичког и здравственог васпитања је задовољавање основних биопсихо-социјалних потреба ученика у области физичке културе; формирање правилног схватања и односа према физичкој култури и трајно подстицање ученика да те активности уграде у свакодневни живот и културу живљења.

Задаци наставе физичког и здравственог васпитања су да се:- квалитативно и квантитативно продубе спортско-моторичко образовање;- развију физичке способности ученика;- оспособи ученик за самосталан рад и самоконтролу у одржавању физичке

кондиције, јачању здравља и нези тела;- створе услови у којима ученик доживљава радост слободног ангажовања у

спортским и рекреативним активностима;- прошире знање која доприносе објективном сагледавању вредности и могућности

физичке културе;- развију хигијенске и друге културне навике за очување јачање здравља ученика.Садржаји програма усмерени су на:- развијање физичких способности,- спортско-техничко образовање,- повезивање физичког и здравственог васпитања са животом и радом.1. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИНа свим часовима наставе физичког васпитања, предвиђа се:- развијање основних елемената физичке кондиције карактеристичних за овај

узраст и пол, као и других елемената моторне умешности, који служе као основа за повећање радне способности, учвршћивање здравља и даље напредовање у спортско-техничком образовању,

- превентивно-компензацијски рад у смислу спречавања и отклањања телесних деформитета,

- оспособљавање ученика у самосталном неговању физичких способности, помагању раста, учвршћењу здравља, као и самоконтроли и провери својих физичких и радних способности.

Програмски задаци се одређују индивидуално, према полу, узрасту и физичком развитку и физичким способностима сваког појединца, на основу оријентационих вредности које су саставни део упутства за вредновање и оцењивање напретка ученика као и јединствене батерије тестова и методологије за њихову проверу и праћење.

2. СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕСпортско-техничко образовање се реализује кроз заједнички програм (атлетика,

вежбе на справама и тлу) и кроз програм по избору ученика.

35

Предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ Разред- одељење: I1,2,3,4Ред.бројтеме


1. Атлетика 14

2. Вежбе на справама и тлу 18

3. Спортска игра ( одбојка) 38

4. Тестирање физичке способности 4

УКУПНО: 74


Садржаји програма су изложени у три тематска подручја, да би се јаче истакле основне компоненте јединственог и веома сложеног процеса физичког васпитања.

Тематска подручја су:- развијање физичке способности,- спортско-техничко образовање,- повезивање физичког васпитања са животом и радом.Развијање физичких способностиПрограмирање се врши према стању, потенцијалним могућностима и потребама

сваког ученика. На сваком часу физичког васпитања део времена се посвећује:- развијању основних елемената физичке кондиције - снаге (руку, ногу, трбушних и

леђних мишића), брзине, равнотеже, спретности, прецизности и издржљивости;- учвршћивању нормалног природног држања тела у мировању и кретању. Спортско-техничко образовањеРеализује се кроз заједнички програм (атлетика и вежбе на справама и тлу) и кроз

програм по избору.Излети, кросеви и друге активности организују се на нивоу школе уз сарадњу

наставника сродних предмета и осталих наставника. Организују се школска и међушколска такмичења.Вредновање и оцењивање се врши на основу:- физичке способности ученика и- спортско-техничких достигнућа.При оцењивању физичких способности узима се у обзир ниво физичких

способности сваког појединца, остварен у току школске године, према његовим индивидуалним могућностима.

Спортско-техничка достигнућа се оцењују утврђивањем обима и нивоа садржаја.

36

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

Предмет: ВЕРСКА НАСТАВА Разред- одељење: I1,2,3,4Ред.бројтеме


1. Увод 1

2. Хришћанство је црква (заједнички литургијски живот као израз вере у Бога) 4

3. Појам о Богу у хришћанству 2

4. Познање Бога кроз Христа – у Цркви 3

5.

Крштење и рукоположење као сједињење са Христом у Литургији (подвижништво

као средство за остварење личне заједнице са Богом)

20

6.

Сликарство као израз човековог односа према Богу и свету који га окружује

(разлика између црквеног сликарства – иконографије и световног сликарства)

7

УКУПНО: 37

Предмет: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ


Општи циљ предмета је да ученици стекну сазнања, развију способности и вештине и усвоје вредности које су претпоставке за целовит развој личности и за компетентан, одговоран и ангажован живот у савременом грађанском друштву у духу поштовања људских права и основних слобода, мира, толеранције, равноправности полова, разумевања и пријатељства међу народима, етничким, националним и верским групама.

ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ПРЕДМЕТА- да се код ученика развија самопоштовање, осећање личног и групног идентитета;- да код ученика развија способност разумевања разлика међу људима и спремност

да се разлике поштују и уважавају;- да код ученика развија комуникацијске вештине које су неопходне за сарадничко

понашање и конструктивно решавање сукоба: аргументовано излагање сопственог мишљења, активно слушање, преговарање;

- да код ученика развија способност критичког расуђивања и одговорног одлучивања и делања;

- да ученици разумеју природу и могуће узроке сукоба и подстакну на сарадњу и мирољубиво решавање сукоба;

- ученици разумеју природу и начин успостављања друштвених, етичких и правних норми и правила и њихову важност за заједнички живот;

- да се ученици обуче техникама групног рада и групног одлучивања;- да се избором садржаја и укупним начином рада у оквиру овог предмета поштују

и практикују основне демократске вредности и подстакне њихово присвајање.

37

Предмет: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ Разред- одељење: I1,2,3,4Ред.бројтеме


1. Ја; ми; други 6

2. Комуникација у групи 8

3. Односи у групи (заједница) 20

4. Завршни час (шта носим са собом) 1

УКУПНО: 35


Основни методски приступ у извођењу наставе грађанског васпитања је радионичарски начин рада. Едукативне радионице базирају се на принципима активног учешћа и равноправности свих учесника, искуственом учењу и интерактивним и кооперативним стратегијама подучавања.

Најчешће коришћени облици рада су: симултана индивидуална активност, рад у паровима или малим групама, размена или разговор у кругу, групна дискусија и излагање пред целом групом (било наставника или ученика). У зависности од теме и постављених задатака, примењују се бројне технике активног и кооперативног учења: избацивање идеја, класификовања и рангирања, одигравања улога и игре симулације, решавања проблема, уз коришћење различитих средстава изражавања и комуникације: вербално (усмено и писано), цртежом и покретом и употребом медија.

Уводни час за наставу овог предмета посвећује се упознавању са предметом и начином рада.

Ученицима стоје на располагању радни и инструктивни материјали и упућују се на коришћење литературе и информација из различитих извора (литературе, штампе, електронских медија).

Ученици се не оцењују класичним школским оценама. Описно оцењивање рада и напредовања ученика (било појединачног или рада групе) од стране наставника, има информативну функцију и тиме помаже ученицима да се оспособе за критичко преиспитивање свог понашања и рада и самоевалуацију. Процењује се степен ангажовања и заинтересованости ученика, редовност похађања, остварена сарадња и узајамно уважавање, резултати групног рада с обзиром на постављене задатке а не индивидуални успех и постигнуће ученика које подстиче такмичарске односе.

На основу понуђених подсетника/инструмената ученици се подстичу и обучавају за праћење и вредновање сопственог и аргументовано процењивање рада других.

Простор у којем се изводи настава - учионица опште намене, пружа могућност за седење у кругу и рад у одвојеним мањим групама (од 4 до 6 ученика).

Наставна средства:Комплети потрошног и другог дидактичког материјала за ученике: умножени

материјали за рад ученика, прилози који се дају ученицима и потрошни материјал (хартије, фломастери, лепак, постер папири...).

38

4. Факултативни наставни предмети и њихови садржаји

У Гимназији не постоје факултативни предмети нити су предвиђени планом и програмом школе.

5. Трајање и основни облици извођења програма

ТРАЈАЊЕ: ШКОЛСКА 20 12 -20 13

Облици извођења школског програма су : обавезни наставни предмети (табела 3), изборни предмети (табела 1), остали обавезни облици образовно васпитног рада (табела 2), слободне ваннаставне активности (табела 5) и факултативне ваннаставне активности (табела 6).

Настава ће се изводити према унапред предвиђеном наставном плану и програму, на основу глобалних и оперативних планова сваког предмета појединачно. Глобални план наставника је на годишњем нивоу, оперативни планови су месечни и њима ће бити предвиђене наставне теме и наставне јединице, као и облици рада (фронтални, групни).

Табела 1: Изборни предмети

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИПРВИ РАЗРЕД

недељно годишње

1. Верска настава 1 37

2. Грађанско васпитање 1 37

Табела 2: Остали обавезни облици образовно васпитног рада

ОСТАЛИ ОБАВЕЗНИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДАПРВИ РАЗРЕД

годишње

1. Час одељенског старешине 37 часова

2. Додатни рад до 30 часова

3. Допунски рад до 30 часова

4. Припремни и друштвено-корисни рад до 30 часова

39

6. Фонд часова за први разред и фонд часова за сваки предмет

Табела 3: Фонд часова за први разред и фонд часова за сваки предмет٭

Ред. број

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ

ПРВИ РАЗРЕД

разр. час. наст.настава у

блоку годишње

недељно годишње

Т В Т В

1. Српски језик и књижевност 4 148

3. Први страни језик 2 74

4. Други страни језик 2 74

5. Латински језик 2 74

6. Устав и права грађана -

7. Социологија -

8. Психологија -

9. Филозофија -

10. Историја 2 70

11. Географија 2 74

12. Биологија 2 74

13. Математика 4 148

40

14. Физика 2 74

15. Хемија 2 74

16. Рачунарство и информатика 2 2 74 74 -

17. Музичка култура 1 37

18. Ликовна култура 1 37

19. Физичко васпитање 2 74

Укупно А: 29 1 1073 37 -

Укупно А: 30 1110

– Напомена: табела је важећа за све смерове Гимназије (друштвено – језички и природно٭математички).

8 . Начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма

Настава ће се изводити на традиционалан начин, са применом класичних облика и метода рада. Један број наставника примењиваће и методу „Култура критичког мишљења“, као и „Активно учење“, док ће се „Вишефронтална настава“ примењивати нарочито у оцењивању. Код изборног предмета Грађанско васпитање примењиваће се радионичарски облик рада. Један број часова језика, историје, пссихологије, социологије, српског језика реализује се у облику групног рада.

Теоретска настава изводиће се у учионицама опште намене, а часове вежби у кабинетима (физике, хемије, биологије). Настава информатике, као и блок настава ће се одржавати у кабинету рачунарства и информатике.

У мултимедијалној учионици ће се одржавати часови свих предмета, а настава се изводи путем презентација и коришћењем савремених мултимедијалних наставних средстава.

Настава физичког васпитања ће се изводити у спортској сали и спортским теренима школе.

Провера знања и оцењивање вршиће се на класичан начин на часовима утврђивања кроз дијалог професора и ученика, кроз израду писмених задатака и писмених вежби, путем објективних тестова знања и израду семинарских радова, као и истраживачких радова ученика.

Табела 4: Остваривање плана и програма

Разред Разредно-часовна

Настава вежби Рачунарство и

Обавезне и факултативне ваннаставне актив.

Укупно радних недеља

41

настава информатика

I 37 недеља - 2 недеље 39

9. Врсте активности у образовно – васпитном раду

Школски програм ће се реализовати кроз обавезне облике рада (редовна настава, додатна и допунска настава) и факултативе облике рада (хор, спортско рекреативне секције, хуманитарне секције).

10. Програмски садржаји и активности којима се остварује факултативни део школског програма

Табела 5: Слободне ваннаставне активности и задужени наставници

Ред. бр. НАЗИВ СЕКЦИЈЕ

Фонд часова

(мах 36)ОРГАНИЗАТОРИ

1.Школски лист "Арго арт",

Ликовна секција, редакција ђачког листа

36 Николић М.,Ратковић Н, Илић М.

2. Рецитаторска секција 32 Веселиновић Споменка3. Хор 36 Митровић Славољуб

Спортска друштва

1. Кошаркашка секција(м),Одбојкашка секција-()

3636

Јевтић Д.,Mилосављевић С.

Специјализовани ученички колективи1. Еколошка секција 19 Драган Петровић2. Хуманитарна секција 36 Соковић С., Дељанин Ј.

Предметне интересне групе1. Рачунарство и информатика 19 Нешић К., Илић М.

Табела 6: Факултативне ваннаставне активности

ФАКУЛТАТИВНЕ ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

1. Екскурзије до 3 дана до 3 дана до 3

данадо 3 дана

2. Стваралачке и слободне активности ученика

30-60 час. 30-60 час. 30-60

час.30-60 час.

120-240 час.

3. Хор 2 часа 280 час.

42

нед.

4. Културна и јавна делатност школе 2 радна дана

43

Усвојен на седници Наставничког већа, ________, 2012. године

ДИРЕКТОР __________________

44

Documents

1 · Web viewСтара Хелада 23 5. Стари Рим 23 6. Касна антика и рани средњи век 8 7. Локална историја 3 8. Систематизација