1. ZM - Lokacija RTC

8/2/2019 1. ZM - Lokacija RTC

1/28

MAKRO I MIKROLOKACIJALOGISTIKIH CENTARA


2/28

4 MAKRO I MIKROLOKACIJA LOGISTIKIHCENTARA

Izbor lokacije logistikog centra predstavlja postupak izbora jednog od viemoguih reenja. Problem lokacije centra moe se posmatrati na makro i mikronivou. Makrolokacijski nivo posmatranja analizira potencijalna mesta za razvojcentra na nivou drave, regiona, kontinenta, dok se mikrolokacijski nivo odnosina prostor aglomeracije, grada, industrijskog kompleksa itd. (slika 4.1.).

Slika 4.1. Viefazni sistem istraivanja lokacije logistikog centra

Istraivanje broja i rasporeda logistikih centara na nacionalnom nivou jemakrolokacijski problem koji je u poslednje dve decenije bio predmet istraivanjau mnogim evropskim zemljama. Dvofazni pristup istraivanju podrazumevaodreivanje makrolokacije, najee uz primenu odreenih modela i metodologija,

nakon ega se kao reenje lokacije pojavljuje mesto, tj. grad u kome se primenomnovih modela i postupaka odreuje mikrolokacija. Mikrolokacija definie poloaj ipovrinu terminala (centra) do detalja koji su odreeni katastarskim i drugimplanovima infrastrukture i objekata. Mikrolokacijski problem je zadatak izboramesta robnog terminala u lukom kompleksu, industrijskoj zoni itd. Dvofaznipristup odreivanju lokacije na makro i mikro nivou na kraju daje jedno,zajedniko reenje, ali postupci i kriterijumi za izbor lokacije najee se razlikuju.

2

MAKROLOKACIJSKI

PROBLEMI FAZA

MIKROLOKACIJSKI

PROBLEMII FAZA

blem lokacije centra moe se

posmatrati na makro i mikro

nivou.

Istraivanje broja i rasporeda

logistikih centara na

nacionalnom nivou je

rolokacijski problem koji je u

poslednje dve decenije bio

edmet istraivanja u mnogim

evropskim zemljama.

Mikrolokacijski problem je

zadatak izbora mesta robnog

rminala u lukom kompleksu,

industrijskoj zoni itd.


3/28

4.1 Faktori izbora lokacije LC-a

Na izbor lokacije logistikog centra odnosno robnog terminala utie vie razliitihfaktora koji se u osnovi mogu posmatrati i svrstati u tri grupe (slika 4.2.):

karakteristike zahteva logistikih tokova,

karakteristike logistikog centra,

karakteristike lokacije i okruenja.

Karakteristike zahteva logistikih tokova prvenstveno treba posmatrati krozstrukturu i karakteristike korisnika i tokova koje oni generiu, zatim kroz zahtevepojedinih tehnologija transportnih lanaca koji se usmeravaju na terminale, kao iprimenjene logistike strategije. Struktura korisnika terminala je odreena bro-jem korisnika, njihovom osnovnom delatnou (industrija, trgovina, ugostitelj-stvo itd.), lokacijom osnovnih pokretaa robnih tokova, raspoloivom strukturomi tehnologijom logistikih sistema transporta, skladitenja, pretovara itd. Korisnicimogu imati status stalnih i povremenih klijenata terminala sa strukturomostvarenog ili procenjenog prometa preko terminala (t/god, t/dan, vozila/dan itd.).Pored kvantitativnih karakteristika zahteva korisnika, veoma vana karakteristika

je i njihova saobraajna povezanost u smislu dostupnih vidova transporta.Korisnici sa velikim prometom i dobrim saobraajnim vezama mogu imatidominantan uticaj na privlaenje lokacije terminala njihovim izvorima logistikihtokova.

Slika 4.2. Faktori koji utiu na lokaciju logistikog centraLokacija terminala zavisi od broja korisnika i sigurno e rezultati biti razliiti usituacijama kada terminal koristi iskljuivo jedan korisnik ili ako je terminal

3

Karakteristike zahteva

logistikih tokova prvens

treba posmatrati kroz str

karakteristike korisnika i

koje oni generiu, zatim k

zahteve pojedinih tehnolo

transportnih lanaca koji

usmeravaju na terminale

primenjene logistike str


4/28

otvorenog karaktera za vie korisnika. Tipini primer ovog faktora izbora lokaci-je je poslovna koncepcija kooperacije tri firme (dve industrijske i jednetrgovake) koje funkcioniu u okviru jedne urbane sredine na tri razliitelokacije (L1, L2, L3) i imaju, svaka za sebe, tri robna terminaia (RT1, RT2, RT3) uokviru kojih se nalazi roba istog asortimana. Kompanije donose odluku da umestotri terminala imaju samo jedan terminal iju lokaciju treba odrediti izmeu

postojeih lokacija (L1, L2, L3) ili nove lokacije (Li, Lj) odakle e vritisnabdevanje sopstvene kompanije i trgovake mree (slika 4.3.). Ovo jemikrolokacijski problem koji se reava u skladu sa mnogim faktorima ikriterijumima bitnim za poslovnu politiku svih kompanija koje su u kooperaciji.

Slika 4.3. Izbor mikrolokacije robnog terminala

Struktura i karakteristike tokova prvenstveno definiu koncepciju terminala, a

samim tim znaajno utiu i na izbor lokacije. U zavisnosti od dominantnezastupljenosti tokova makrodistribucije i mikrodistribucije koji se prelamajupreko terminala zavisi i nivo lokacijskog planiranja. Svaki terminal u konanojvarijanti reenja predstavlja mikrolokacijski problem. Kod terminala koji senadovezuju na tokove makrodistribucije i lokacijski problemi imajumakrokomponentu, odnosno u tim sluajevima se pojavljuju makro-mikrolokacijski problemi (slika 4.4.).Tehnologije transportnih lanaca kontejnerskog, hucke pack i Ro-Rosaobraaja utiu, zbog svoje specifinosti, i na generisanje i na izbor lokacijeterminala. Unimodalnost ili multimodalnost u transportnim tokovima odreujestepen gravitacije terminala ka lokaciji koja mora da obezbedi povezivanje

vie vidova transporta. Trimodalni terminali u kombinovanom transportudrum-eleznica-reka gravitiraju ka lukim kompleksima u kojima je mogueobezbediti interakciju izmeu tri vida transporta.Sam naziv logistike strategije logistiki outsourcing, bavi se lokacijskim pro-blemom. Logistiki outsourcing se tokom svoje evolucije od 1PL, 2PL, 3PLdo 4PL i 5PL bavio dislokacijom logistikih i prateih aktivnosti prvenstveno odfirme ija osnovna delatnost nije logistika na firme specijalizovanih logistikihprovajdera. Na taj nain se skladini, transportni i ostali logistiki sistemidislociraju, ponekad iz industrijskih kompleksa ili uih urbanih zona na nove

4

trgovina

industrija

trgovina

industrija

industrija

industrija


5/28

lokacije, odnosno logistike centre. Lokacija logistikih centara se prilagoavapotrebama i obimu zahteva logistikog outsourcinga u gravitacionoj zoni centra.

Slika 4.4. Struktura i karakteristike tokova kao faktor lokacije terminala

Karakteristike logistikog centra, kao to su: pripadnost logistikoj mrei, struk-tura centra, vlasnitvo, kao i razliite prostorne, tehnoloke i finansijske

performanse centra, znaajno utiu na izbor lokacije. Pripadnost logistikojmrei je faktorkoji utie na makro-mikro lokacijske probleme, mada je ulogaterminala u logistikoj mrei prvenstveno makrolokacijski problem. Terminaliu intermodalnim mreama se strukturno i funkcionalno odreuju kao: poetni,zavrni, sabirni, distributivni, glavni, linijski, tranzitni, usputni itd. Odreivanjemesta i uloge terminala u mrei predmet je lokacijskih modela.Terminal (centar) je sistem sa veim brojem podsistema. Struktura terminalaodreuje se na bazi zahteva robnih i transportnih tokova i prateih poslovnihaktivnosti. Svaki podsistem u prostorno-fizikom smislu moe biti integralnoanaliziran i definisan sa aspekta obaveze ukljuivanja u jedinstven prostor.Recimo da je za funkcionisanje logistikog centra (terminala) neophodno

prisustvo (n) podsistema. Njihova funkcionalna povezanost ne znai i obavezuprisustva na jednoj lokaciji. Tako se neki podsistemi mogu nai i na drugimlokacijama ili se u nekom obliku ispomoi mogu nai kod nekog drugogkorisnika u neposrednoj blizini (slika 4.5.). Tipini primeri dislociranihpodsistema su drumske vage, specijalna skladita za odreene vrste roba itd.Prilikom izbora lokacije terminala mora se voditi rauna o podsistemima koji semogu koristiti, a ne nalaze se na planiranoj lokaciji.Tehnoloke i prostorne performanse sistema terminala su posledicaprojektantskih aktivnosti i neretko su uslov za izbor lokacije. Tehnologijazahteva odreenu infrastrukturu, objekte i mogunost prikljuka na njih (voda,struja, gas, kanalizacija itd.). Geometrija i potrebna povrina terminala su

parametri na bazi kojih se biraju potencijalne lokacije, posebno u sluajutipskih tehnologija terminala.

5

MAKRO

MIKRO

MAKRO MAKRO MAKRO

MIKRO MIKRO MIKRO

RTC RTCRTC

MAKRO-MIKRO LOKACIJSKI PROBLEM MIKROLOKACIJSKIPROBLEM

MAKROLOKACIJSKIPROBLEM

Karakteristike logistikog

kao to su: pripadnost log

mrei, struktura centra,

vlasnitvo, kao i razliite

prostorne, tehnoloke i

finansijske performanse

znaajno utiu na izbor

lokacije.


6/28

Slika 4.5. Struktura logistikog centra kod dislokacije podsistema

Vlasniko-organizacione performanse odreuju stepen pripadnosti i pribliavanjaterminala korisnicima.Finansijske performanse utiu na odluku o opravdanom i finansijski moguemaranmanu aktiviranja odreene lokacije za izgradnju terminala. Cenaaktiviranja odreene lokacije u funkciji rada terminala i ekonomska opravdanostinvestiranja su faktori lokacijskog odluivanja.Postojei prostorni i urbanistiki planovi, vaee zakonodavstvo, socijalni

faktori, geografske, geoloke, infrastrukturne, klimatske, saobraajno-logistike karakteristike i performanse okruenja predstavljaju znaajne faktoreza izbor lokacije terminala - logistikog centra.Prostornim i urbanistikim planovima su definisane potencijalne lokacije,namena povrina i uslovi aktiviranja lokacije za potrebe terminala.Geografsko-prostorne karakteristike odreenog podruja i li regiona najeedefinisu trite i robne tokove na tritu, a samim tim odreuju i broj, veliinu ilokaciju logistikih centara.Infrastrukturne i geoloke karakteristike okruenja su mikrolokacijski faktori kojiomoguavaju, spreavaju ili u razliitim varijantama daju prednost odreenojlokaciji. Nedostatak infrastrukturne mree na nekoj lokaciji moe biti

ograniavajui faktor koji se odreenim finansijskim sredstvima moeprilagoditi zahtevima razvoja terminala.Saobraajno-logistike karakteristike okruenja esto presudno deluju na izborlokacije terminala. Terminali zahtevaju dobar poloaj i prikljuak nasaobraajnu mreu transportne koridore. Makrolokacijski gledano, robno-transportni centar na transportnom koridoru ili transportnim osama imarazvojni prioritet. Razvoj distributivnih centara u kompleksu logistikog centra

6

PODSISTEMI RTC-a

Podsistemi ije je prisustvo

neophodno na jednoj lokaciji

lokacija 3lokacija 2

lokacija 4

lokacija 5lokacija 1

Podsistemi ije prisustvo nije

neophodno na jednoj lokaciji

Postojei prostorni i

urbanistiki planovi, vaeezakonodavstvo, socijalni

aktori, geografske, geoloke,

infrastrukturne, klimatske,

saobraajno-logistike

karakteristike i performanse

uenja predstavljaju znaajne

faktore za izbor lokacije

minala - logistikog centra.


7/28

je povoljno reenje zbog svih osnovnih logistikih i prateih podsistema koji senalaze na lokaciji LC-a.Klimatski uslovi i ekoloki standardi najee deluju na projektna reenjarobnog terminala, ali vrlo znaajno utiu i na izbor lokacije. Posebno kodroba koje mogu imati nepovoljno dejstvo na ivotno okruenje, zahtevaju selokacije sa povoljnom ruom vetrova, lokacije koje su udaljene od gusto

naseljenih urbanih sredina itd. Robni terminaii se izvlae na lokacije uzobodne saobraajnice urbanih sredina zbog zaustavljanja i zabrane kretanjatekih teretnih vozila kroz ue gradske zone. Konsolidacija roba i pretovar namanja, ekoloski prihvatljivija vozila dovodi do znaajne redukcije emisijetetnih gasova, estica i buke.Zakonske odredbe privlae tokove ili propisuju zabrane korienja zemljitaza razvoj terminala. Tako na primer, zakon o slobodnim zonama definielokaciju izgradnje zone u sklopu logistikih centara, meunarodnih luka ivazdunih pristanita. Jedna od funkcija zona je transportna delatnost.Drutveno-socijalna i kulturna obeleja su deo makrolokacijskih problema razvo-ja logistikog sistema. Krajnji cilj analize ovih faktora je procena njihovoguticaja na kvalitet logistike usluge, na komponente vremena isporuke, tanost,pouzdanost, fleksibilnost itd.Privredno-organizacione karakteristike mogu imati i makrodimenziju imikrodimenziju pri izboru lokacije. Prisustvo jakih privrednih sistema imenadmenta preduzea, te specijalizovanih logistikih provajdera 3PL i 4PLu okruenju potencijalne lokacije mogu presudno delovati na izbor mesta zarazvoj terminala. Prisustvo jakih privredno-organizacionih subjekata iz oblastilogistike, menadmenta i informacionih tehnologija je garant uspenog razvojalogistikog centra.

4.2 Gravitaciona zona LC-a

Gravitaciona zona logistikog centra je prostor sa kojeg se pokreu robno-transportni tokovi koji u jednoj fazi svog kretanja prolaze kroz LC.Gravitaciona zona je odreena brojem, strukturom i lokacijom korisnikalogistikih i prateih usluga koje tritu nudi logistiki centar. Jedan LC moeimati razliite zone privlaenja za razliite robno-transportne tokove,tehnologije transportnih lanaca i razliite vrste usluga. Na definisanjegravitacionih zona robnog terminala utiu faktori koji od zone pravepromenljivu veliinu tokom vremena eksploatacije terminala. Ovde emoizdvojiti neke od najvanijih faktora:

Struktura sistema i usluga u LC-u. LC je sistem koji ima svojepodsisteme u okviru kojih se pruaju usluge svim vrstama robnih itransportnih tokova. Usluge za robu (pretovar, skladitenje, pakovanje,sortiranje, obeleavanje, hlaenje, carinjenje itd.), za transportna sredstva,ljude itd. su proizvod logistikog centra. Sa poveanjem kvalitetalogistike usluge u centru poveava se i stepen privlaenja korisnika, asamim tim moe doi i do poveanja gravitacione zone. Strukturu sistemai usluga u centru moemo prihvatiti kao magnet ije polje dejstva(gravitaciona zona) zavisi od broja i kvaliteta usluga.

7

Gravitaciona zona logisti

centra je prostor sa kojeg

pokreu robno-transport

tokovi koji u jednoj fazi s

kretanja prolaze kroz RT


8/28

Korisnici usluga centra, generatori robno-transportnih tokova. Okruenjecentra je privredni sistem koji i pokree robne, materijalne, transportnetokove. Centar daje uslugu za odreenu kategoriju roba, recimo roba kojezahtevaju temperaturni reim uvanja i transporta. Za svaku vrstu ikategoriju robe i zahtevane usluge potrebno je identifikovati zone i unjima strukturu, broj i veliinu zahteva potencijalnih korisnika. Zone u

kojima postoje korisnici usluga su potencijaine zone privlaenja gravitacije. Robno-transportni tokovi. Robno-transportni tokovi imaju svoj poetak i

kraj, kao i put koji povezuje dve take. Kako da se na tom putu nae ilogistiki centar, pitanje je transformacije tokova i mogunost terminalada ih privue. Smer, pravac i struktura tokova su parametri koji odreujumogunost privlaenja.

Geopolitiki poloaj regiona u kome se nalazi LC. Geografski poloajmesta na kome se planira razvoj centra odreuje, u prostorno-privrednomsmislu, zone gravitacije korisnika centra sa pojedinih podruja. Kada segeografskom poloaju dodaju i politike odrednice, onda se dobija vrlojak faktor koji utie na usmeravanje privrednih tokova, a samim tim i narobno-transportne tokove u okviru ili prema pojedinim geopolitikimcelinama. Geopolitiki faktor utie na meunarodne uvozno-izvozne itranzitne tokove.

Transportni koridori. Transportni koridori su posledica privrednihtokova, geografskog poloaja, transportnih tokova i infrastrukture.Koridori su sami po sebi sistemi kojima gravitiraju robno-transportnitokovi. Logistiki centar na transportnom koridoru ima iste ili sline zonegravitacije kao koridor.

Saobraajno-transportna povezanost logistikog centra sa potencijalnimkorisnicima je izuzetno jak faktor pri odluivanju o usmeravanju tokovana centar. Postojanje potencijalnog korisnika i tokova nisu dovoljno jakrazlog za usmeravanje robe na centar ako on nije adekvatno saobraajnopovezan sa korisnikom. Uvoenjem kontejnerskih brodskih linija izjadranskih luka za velike kontejnerske terminale u Americi, Dalekomistoku itd. direktno se kreira gravitaciona zona posmatrane luke kontejnerskog terminala.

Status logistikog centra, gustina togisticke mreze. Hub terminali igateway terminali imaju svoje gravitacione zone koje svakako nisu istekao zone privlaenja terminala sa lokalnim statusom u feeder mrei.Poveavanjem gustine, terminali u mrei dele, preklapaju i suavajugravitacione zone jer stvaraju konkurentske usluge koje selektivno delujuna korisnike.

Kada se govori o gravitacionim zonama, pojavljuju se pojmovi koji na neki nainpribliavaju odreena obeleja zona privlaenja. Tako se mogu sresti sledei poj-movi:

ua i ira gravitaciona zona terminala, zona jake, slabe i podeljene preferencije tokova, potencijalna, planirana, oekivana i stvarna trita robnih tokova koji

gravitiraju ka logistikom centru,

8


9/28


10/28

Na bazi strukture problema i kriterijuma pristupa se izboru i primenimetodologije i modela optimizacije kao i vrednovanju lokacijskih reenja.Postupak biranja kriterijuma za definisanje lokacije terminala moe bitirazliit, od ekspertskih ocena do hijerarhijskog generisanja kriterijuma premainteresnim grupama, pojedinim uesnicima donosiocima odluke, njihoviminteresima i ciljevima.

Kriterijumi se mogu generisati i svrstati prema razliitim aspektima posmatranjasistema i donosioca odluke. Izbor kriterijuma moe imati primesu subjektivnostidonosioca odluke. Za izbor lokacije logistikog centra, kriterijume je moguegrupisati na tri nacina:

Prema interesnim grupama koje imaju mogunost donoenja odluka imogu uticati na koncept razvoja terminala. Tu pre svega spadajukorisnici terminala i usluga, vlasnici i investitori, operateri, kao idrutvo, posmatrano kroz drutveno-upravljake institucije i udruenja,do pojedinaca, stanovnika itd.

Prema tipu kriterijuma i njegovoj pripadnosti jednom od sledeihpodruja: tehnolokom, ekonomskom, organizacionom, tehnikom,zakonsko-regulativnom itd.

Prema nivou posmatranja, na kriterijume za odreivanje makrolokacijei mikrolokacije terminala.

Lokacija za izgradnju logistikog centra robnog terminala mora da bude uskladu sa potrebama korisnika terminala i drutveno-privrednih sistema na uzemi irem podruju. Korisnici od logistikog centra oekuju, pre svega, kvalitetlogistike usluge i nisku cenu usluge. Poeljno je da centar terminal budeto blii korisnicima, ako je otvorenog tipa da bude dostupan za sve vrste roba,da integrie vie vidova transporta, da daje mogunost ukljuivanja uinternacionalnu transportnu mreu itd. (tabela 4.1.).Terminal se kao sistem u privrednom okruenju mora posmatrati kao profitnicentar sa svim elementima koji direktno i indirektno utiu na rezultate Cost-Be-nefit analize. To znai da terminal mora biti na lokaciji sa jakim privredno-logistikim okruenjem koja e privui robne, transportne tokove i sve ostalepratee delatnosti koje daju podrku ovim tokovima (servisni sistemi,ugostiteljstvo, trgovina, pote, banke, osiguravajua drutva, carinske slubeitd.). Stepen izgraenosti infrastrukture, prisustvo podsistema koji omoguavajusinergijske efekte, mogunost proirenja, zakonska regulativa i mogunostefikasnog aktiviranja lokacije bez vlasnikih i drugih zakonskih ogranienja suvrlo bitni kriterijumi koje uzimaju u obzir investitori, vlasnici terminala.Kvalitetna povezanost sa drugim logistikim centrima i mogunost ukljucivanjau nacionalnu i internacionalne logistike mree su takoe vani kriterijumiodluivanja. Od izuzetne vanosti za terminal je poloaj u odnosu na glavnetransportne ose, koridore ili saobraajnice u okviru urbanih sredina.Drutvo i drava ele da terminal pospei razvoj svih delatnosti, da bude ufunkciji razvoja celokupnog sistema, da titi i sauva prirodne resurse. Poeljnoje i potrebno da se terminal uklopi u okruenje, da bude u skladu sa prostornimi urbanistikim planovima na posmatranoj lokaciji, da se uklapa u razvojneplanove na svim nivoima, od gradskog ili regionalnog do nacionalnog il iinternacionalnog nivoa planiranja.

10

riterijumi se mogu generisati i

svrstati prema razliitim

pektima posmatranja sistema i

donosioca odluke.


11/28

INTERESNE GRUPEKORISNICI TERMINAL DRUTVO

1. POILJAOCI, PRIMAOCI;

2. PEDITERI, AGENTI;

3. TRANSPORTNE KOMPANIJE;

4. LOGISTIKI PROVAJDERI;

5. INTERMODALNITRANSPORTNI OPERATERI;

6. PRIVREDNO-USLUNEKOMPANIJE;

7. UDRUENJA IZ OBLASTILOGISTIKE, KOMBINOVANOGTRANSPORTA ITD.

1. INVENSTITOR;

2. VLASNIK;

3. OPERATER.

1. DRAVNA UPRAVA;

2. REGIONALNA UPRAVA;

3. GRADSKA UPRAVA;

4. PRIVREDNI SISTEMI;

5. STANOVNITVO;

6. OSTALE ORGANIZACIJE.

KRITERIJUMIKORISNIKOG SISTEMA

KRITERIJUMI SISTEMATERMINALA

KRITERIJUMIDRUTVENOG SISTEMA

1. logistiki trokovi;(transport, skladitenje,zalihe)2. vreme isporuke robe,transporta;3. pouzdanost isporuke;4. dostupnost terminala,centra;5. obuhvatnost, struktura

ponude;6. integrisanost vidovatransporta;7. pristup svim robama;

8. mogunost ukljuivanja ulogistike mree(intermodalne transportnemree);9. udaljenost korisnika odterminala;10. itd.

1. stepen razvojainfrastrukture;2. poloaj u odnosu natransportne pravce, ose,koridore;3. mogunost dobijanjaznaajnijeg statusa u mrei;4. stepen razvoja privrednogcentra;5. stepen razvoja logistikogsistema;6. sinergija sa postojeimlogistikim i privrednim

aktivnostima;7. sinergija sa spoljnimstratekim inicijativama;8. stepen izgraenostikapaciteta sistema;9. raspoloivost zemljita za

budui razvoj i proirenja;10. zakonska regulativa,vlasnitvo zemljita;11. mesto u logistikom lancu;12. veza sa drugimterminalima, logistikimcentrima;13. tetni uticaj okruenja naterminal;14. itd.

1. usklaenost sa prostornimplanovima;2. usklaenost sa strategijom

privrednog razvoja;3. usklaenost sa planovimaregionalnog, evropskograzvoja intermodalnogtransporta;4. uticaj na privredni razvojregiona;5. energetska potronja;6. zatita resursa;7. zakrenost drumskih

saobraajnica na globalnomi lokalnom nivou;8. ekoloki kriterijumi:emisije gasova, buka,vibracije;9. vizuelno uklapanje uokruenje;10. eksterni trokovi;11. zatita saobraajneinfrastrukture;12. korienje zemljita;13. bezbednost saobraaja;14. pristupanost gradskimzonama (CBD);15. uticaj na posebne,osetljive zone (nacionalni

parkovi, izvorita vode i sl.);16. naruavanje okruenja;17. itd.

Tabela 4.1. Kriterijumi izbora lokacije sa aspekta interesnih grupa

11


12/28

Kriterijumi koji su navedeni i prikazani u tabeli 4.1. ne ine potpun skupmoguih kriterijuma koji se primenjuju u reavanju lokacijskih problema.Pomenuti kriterijumi se na sledeem nivou mogu ralaniti na potkriterijume, au zavisnosti od sistema koji se posmatra, modelira. Tako se, recimo, trokovitransporta, kao deo logistikih trokova, mogu ralaniti na trokove lokalnogsabirnog transporta, lokalnog distributivnog transporta u gravitacionoj zoni

terminala, trokove daljinskog transporta izmeu terminala u logistikoj mrei,trokove transporta kontejnera, izmenljivih transportnih sudova itd. Stepenralanjivanja kriterijuma zavisi od konkretne postavke lokacijskog problema.Pored toga to nisu pomenuti svi kriterijumi, ni svi oni koji su navedeni nemoraju biti primenjeni za konkretne lokacijske probleme. Pri izboru kriterijumabitna je njihova mo u pogledu selektivnog delovanja na alternativna reenjalokacije robnih terminala.Generisanje i svrstavanje kriterijuma prema tehnolokom, ekonomskom,ekolokom, zakonsko-regulativnom, organizacionom i tehnikom karakteru dajemogunost selekcije i uoavanja nedostataka lokacijskih alternativa sa aspektaznaajnih podruja za razvoj terminala (tabela 4.2.).

TEHNOLOKI EKONOMSKI ORGANIZACIONI

1. intenzitet robnih,transportnih tokova;2. dostupnost terminalacentra;3. udaljenost od korisnika;4. vreme isporuke robe;5. dostupnost tehnologija ivrsta robe;6. povezanost sa vie vidovatransporta;

7. dostupnost terminalaintermodalnog transporta;8. itd.

1. trokovi logistike(transport, skladitenje,zalihe, itd.);2. trokovi aktiviranjalokacije;3. investicije izgradnje

prilaznih saobraajnica iinfrastrukture;4. neto sadanja vrednost;5. interna stopa rentabilnosti;

6. period povraaja sredstava;7. gravitacija ekonomskirazvijene privrede;8. itd.

1. prisustvo logistikihprovajdera (3PL, 4PL, 5PL);2. prisustvo intermodalnihtransportnih operatera;3. mogunost organizacijelinijskih veza u eleznikom,vodnom transportu;4. predstavnitva, udruenja,drutva iz oblasti transporta ilogistike;

5. itd.

TEHNIKI EKOLOKIZAKONSKO-

REGULATIVNI

1. geoloke karakteristikelokacije;2. infrastrukturna mrea(struja, voda, kanalizacija,itd.);

3. tehnike mogunostipovezivanja sasaobraajnominfrastrukturom eleznikog,vodnog transporta;4. itd.

1. aero zagaenje;2. buka i vibracije;3. opasni materijali;4. opasne robe;5. uticaji okruenja na robu u

terminalu;6. uticaji robe i procesa uterminalu na okruenje;7. itd.

1. uklapanje u prostorno-urbanistike planove;2. mogunost vlasnikogregulisanja zemljita iobjekta;

3. usklaivanje sa zakonimakoji reguliu prisustvo,udaljenost i zatitu okruenjai terminala, kontrolu i statusrobe u terminalu;4. opasna roba;5. itd.

Tabela 4.2. Kriterijumi izbora lokacije prema pripadnosti podruju

12

Pri izboru kriterijuma bitna je

njihova mo u pogledu

selektivnog delovanja na

alternativna reenja lokacije

robnih terminala.


13/28

Ovaj pristup daje mogunost opteg sagledavanja prednosti i nedostatakapotencijalnih lokacija. Izbor kriterijuma iz svih grupa jeste garancija njegoveuspene izgradnje, razvoja i odrivosti. Svaka lokacijska metodologija ili modelkoji je baziran na jednoj ili dve grupe pomenutih kriterijuma predstavljaparcijalan postupak izbora lokacije logistikog centra robnog terminala.

4.4 Algoritam rasecanja za definisanje lokacije jednog LC-a

Algoritam rasecanja je pogodan za primenu u uslovima kada je broj korisnika udistributivnom sistemu relativno mali i kada za proraune nije mogue koristitiraunar.Pri reavanju ovakvih problema uobiajeno je da se distributivni sistempredstavi mreom gde vorovi predstavljaju korisnike, a grane potencijalne vezeizmeu korisnika. Svakom voru pridruuje se karakteristika koja govori oukupno potrebnoj koliini robe koju treba dopremiti, a grani podatak koji opisujeneku od karakteristika relevantnih za odvijanje prevoznog procesa.

Slika 4.7. prikazuje model za definisanje lokacije logistikog centra za 10 korisnika(vorova) i 15 grana izmeu njih. Takoe, na slici su date vrednosti koliine robe Q i,koju je potrebno dopremiti do korisnika (i = 1 n = 1 10) (tabela 4.3.), kao irastojanja lij izmeu njih (tabela 4.4.).

Slika 4.7. Grafiki prikaz primera za reavanje lokacijskog problema po prvom

algoritmu

vor a b c d e f g h k l ukup.

13

190

190

a650

g700

b950

d900

h300

e750

l600

c150

k50

f250

90

149

72

95

84

63

115

130

72

70

72

105

85

64


14/28

Qi 650 950 150 900 750 250 700 300 50 600 5300 i 3 3 1 4 5 2 3 3 3 3

Tabela 4.3. Vrednosti koliine robe u svakom voru modela Q i i broj stepeni

vorova i

grana ab ad ag bc bd de dh ef eh ek el fk gh gl kl

lij(km)

84

85

190

7263

7290

95

64

115

130

149

70105

72

Tabela 4.4. Vrednosti duine grana, tj. rastojanja izmeu vorova

KORAK 1:Ukupni zbir zahteva za robom

Proraun ukupnih zahteva na mrei kao: 53001=

==n

i

iQQ

gde je:

Qi koliina robe koju je potrebno dopremiti do korisnika i = 1 n = 1 10(sl. 4.7. i tabela 4.3.),n ukupni broj vorova na mrei (n = 10).

KORAK 2: Provera uslova 2QQi

Poreenje zahteva za robom u svakom od vorova sa ukupnim zahtevima namrei. Ukoliko su zahtevi u nekom od vorova vei ili jednaki od polovineukupnih zahteva na mrei, odnosno ukoliko je ispunjeno 2QQ

i

, logistikicentar se locira u tom voru. U konkretnom primeru ovaj uslov nije ispunjen.

KORAK 3: Proraun stepena svih vorova na mrei i

Stepen svakog vora jednak je broju grana koje ulaze u vor ili iz njega izlaze.Broj stepeni svih vorova u konkretnom primeru na sl. 4.7. dati su u tabeli 4.3.

KORAK 4: Eliminacija viseih vorova

Pod viseim vorom podrazumeva se vor koji je samo jednom granom povezan sa

nekim od vorova, odnosno to je vor koji ima stepen 1. Ako ima takav visei voronda se njegovi zahtevi za robom prebacuju u vor sa kojim je bio prethodnopovezan. Njemu se zbog eliminacije grane, pored poveanja zahteva za robom,smanjuje stepen vora za jedan. U konkretnom primeru na sl. 4.7. vor c seeliminie, tako to se pridodaje voru b. Zahtevi u ovom voru su se poveali na Q2= 950 + 150 = 1100, a broj stepeni smanjio na b = 2 = 3 1 = 2.


14


15/28

Identian je koraku 2. Ukoliko je ispunjen uslov 2QQi , onda je lokacijalogistikog centra pronaena, a u protivnom se prelazi na korak 6.

KORAK 6: Proraun karakteristike grane ij

Izraunava se za sve grane karakteristika na osnovu sledeeg izraza:

)2()2(/)( += jiijjiij lQQ ,

gde je:

Qi i Qj koliine robe u vorovima izmeu kojih se nalazi grana za koju traimonjenu karakteristiku,lij rastojanje izmeu korisnika i i j.

Ova karakteristika grane moe biti vea ili jednaka nuli. Kada je nula, to znai daneki od vorova koje ona spaja ima stepen 2. Ovo je vano pri definisanju

prostog lanca. Sve grane ija je karakteristika vea od nule proglaavaju seprostim lancem. Grane ija je karakteristika jednaka nuli meusobno se spajajupreko vorova sa stepenom 2, tako da zajedno ine prosti lanac. Zbir zahteva zarobom unutranjih vorova je Q . Svaki prost lanac polazi i zavrava se u voruiji je stepen vei od 2.

KORAK 7: Mogunost rasecanja prostog lanca

Ispituje se mogunost rasecanja prostih lanaca putem definisanja karakteristikeprostog lanca ij. Rasecanje nije dozvoljeno u dva sluaja:

ukoliko je zbir zahteva unutranjih vorova prostog lanca Q vei ilijednak polovini ukupnih zahteva za robom na mrei, ukoliko prosti lanac predstavlja most.

KORAK 8: Proraun karakteristike prostog lancaij

Obavlja se rasecanje prostog lanca sa najmanjom karakteristikom ij.Karakteristika prostog lanca jednaka je karakteristici grane ukoliko prosti lanac

sainjava jedna grana ijij = , tj. grana koja spaja dva vora sa stepenima

veim od 2. U ostalim sluajevima ova karakteristika se odreuje kao:

( ) ( ) ( )22 ++= jiijjiij lQQQ ,

gde se indeksi i i j odnose na poetni i krajnji vor, a Q zbir zahteva unutranjihvorova prostog lanca.

KORAK 9: Eliminacija viseih vorova

15


16/28

Nakon rasecanja prostog lanca ukoliko postoji visei vor realizuje se njegovoeliminisanje kao u koraku 4.


Identian je koraku 2. Ako je uslov ispunjen lokacija logistikog centra je

pronaena, a u protivnom se prelazi na korak 6.

KORAK 11: Kraj algoritma

Ukoliko svi preostali povezani vorovi imaju stepen 2, mesto koncentracije sejednostavno nalazi traei minimalnu vrednost sume proizvoda zahteva u svakomod vorova i rastojanja do logistikog centra, pri emu se centar locira na svakood potencijalnih mesta. U protivnom se prelazi na korak 6.

Postupak prorauna karakteristika grane i prostog lanca za 1. prolaz (slika 4.8. itabela 4.5.):

Prvo je visei vorc sa Qc = 150 dodat voru b koji sada ima Qb = 950 + 150 = 1100zahteva, tako da ovaj drugi vor (b) ima b = 2 = 3 1 = 2 stepeni. Poto dva vora b ifna sl. 4.8. imaju stepen b = f = 2, njihove grane ab i bd, odnosno efi fkimajukarakteristike ab = ba = 0 i ef = fe = 0. U ovom sluaju javljaju se dva samo dvaprosta lanca spojena preko vorova sa sa stepenom = 2, a to su lanac abd i efk. Ostaliprosti lanci su grane izmeu dva vora sa stepeneom > 2, tako da ih ima 10 grana prostih lanca: ad, ag, de, dh, eh, ek, el, gh, gl i kl. Proraun karakteristika ij i ij:1.

( )[ ] ( ) ( ) ( )[ ] ( ) ( ) 0222384110065022 =+=+= baabbaab lQQ

( ( ) ( ) ( )[ ] ( )

( ) ,05.3624

23147110090065022

=

++=++= daabddaabd lQQQ

2.( )[ ] ( ) ( ) ( )[ ] ( ) ( )

,47.36

24238590065022

=

+=+== daaddaadad lQQ

3.( ) ( )[ ] ( ) ( )

,105.7

232319070065022

=

+=+== gaaggaagag lQQ

4.Grana bc je sa viseim vorom c koji je eliminisan (bc i bc se ne sraunavaju),

5. 0== abba i 0536.abd = ,6.

( )[ ] ( ) ( ) ( )[ ] ( ) ( ) 5013725247275090022 .lQQ eddeeddede =+=+== itd., kako je dato u tabeli 4.5.

16


17/28


18/28

Prolaz 2:

Slika 4.9. Grafiki prikaz primera za 2. prolaz reavanja lokacijskog problemalogistikog centra

granakarak.ij

lanac

ime ij Q

1 ab 0 dabd 45.690 1750

2 ad 0 dabd 45.690 17503 ag - - - -4 bc - - - -5 bd 0 dabd 45.690 17506 de 137.50 de 137.507 dh 26.67 dh 26.678 ef 0 efk 12.91 2509 eh 49.22 eh 49.2210 ek 20.97 ek 20.9711 el 31.15 el 31.1512 fk 0 efk 12.91 25013 gh 0 hg1 9.143 700

14 gl 0 hgl 9.143 70015 kl 9.028 kl 9.028

Tabela 4.6. Proraun za 2. Prolaz

U okviru drugog prolaza ustanovljeno je da prosti lanac kl ima najmanjukarakteristiku 0289.klkl == , to je i razlog za rasecanje.

18

a650

g700

b1100

d

900h

300

e750

l600

c

150

k

50f

250

90

149

95

84

63

115

130

72

70

72

105

85

64


19/28

Prolaz 3:

Slika 4.10. Grafiki prikaz primera za 3. prolaz reavanja lokacijskog problema

logistikog centra

granakarak.ij

lanac

ime ij Q

1 ab 0 dabd 45.690 1750

2 ad 0 dabd 45.690 17503 ag - - - -4 bc - - - -5 bd 0 dabd 45.690 17506 de 137.50 de 137.507 dh 26.67 dh 26.678 ef 0 efke 26.32 3009 eh 49.22 eh 49.2210 ek 0 efke 26.32 30011 el 0 elgh 23.115 130012 fk 0 efke 26.32 30013 gh 0 elgh 23.115 1300

14 gl 0 elgh 23.115 130015 kl - - - -


U okviru treeg prolaza ustanovljeno je da prosti lanac elgh ima najmanjukarakteristiku 11523.hlge = , to je i razlog za rasecanje, pri emu je zahtev zarobom iz vora lprebaen u vore, a iz voragu vorh.

19

a650

g700

b1100

d

900h

300

e750

l600

c

150

k

50f

250

90

149

95

84

63

115

130

70

72

105

85

64


20/28

Prolaz 4:

Slika 4.11. Grafiki prikaz primera za 4. prolaz reavanja lokacijskog problema

logistikog centra

granakarak.ij

lanac

ime ij Q

1 ab 0 dabd 45.690 17502 ad 0 dabd 45.690 17503 ag - - - -4 bc - - - -5 bd 0 dabd 45.690 17506 de 125.00 de 125.007 dh 0 dhe 84.415 10008 ef 0 efke 18.384 3009 eh 0 dhe 84.415 100010 ek 0 efke 18.384 30011 el - - - -12 fk 0 efke 26.32 30013 gh - - - -

14 gl - - - -15 kl - - - -


U okviru etvrtog prolaza ustanovljeno je da prosti lanac efgh ima najmanjukarakteristiku 38418.efke = , to je i razlog za rasecanje, pri emu su zahtev za

20

a650

g700

b1100

d

900 8.h1000

e1350

l600

c150

k50

f250

90

149

95

84

63

115

72

85

64


21/28

robom iz vorova f i k prebaeni u vor e. Sada su dobijena dva prosta lancadabdi dehd.

Prolaz 5:

Slika 4.12. Grafiki prikaz primera za 5. prolaz reavanja lokacijskog problemalogistikog centra

granakarak.

ij

lanac

ime ij Q1 ab 0 dabd 45.690 17502 ad 0 dabd 45.690 17503 ag - - - -4 bc - - - -5 bd 0 dabd 45.690 17506 de 0 dehd 62.832 26507 dh 0 dehd 62.832 26508 ef - - - -9 eh 0 dehd 62.832 265010 ek - - - -11 el - - - -12 fk - - - -13 gh - - - -14 gl - - - -15 kl - - - -


21

a650

g700

b1100

d900

h1000

e1650

l600

c150

k50

f250

9084

63 72

85

64


22/28

U okviru petog prolaza ustanovljeno je da prosti lanac dabd ima najmanjukarakteristiku 69045.dabd = , to je i razlog za rasecanje, pri emu su zahteviza robom iz vorova a i b prebaeni u vor d. Nakon ovog koraka zahtevi zarobom u voru d iznosi Qd = 2650 = Q/2, pa je optimalna lokacija logistikogcentra u voru d. Ovim je algoritam za definisanje lokacije jednog logistikogcentra zavren.

4.5 Prodrljivi algoritam za definisanje lokacije jednog LC-a

Prodrljivi (heuristiki) algoritam se moe koristiti za optimizaciju u distributivnimsistemima sa veim brojem korisnika i u osnovi se sastoji iz dva dela. Prvi deoposveen je pronalaenju najkraih rastojanja izmeu svih vorova na mrei, dok sedrugi odnosi neposredno na identifikovanje mesta koncentracije. Ceo postupak semoe opisati kroz osam osnovnih koraka.

KORAK 1: Formira se matrica polaznih rastojanja izmeu pojedinih vorova mree

0ijL . Za vorove koji nisu direktno povezani polazno rastojanje je beskonano.

KORAK 2: Formira se matrica koja govori o vorovima prethodnicima0

ijP na

putu izmeu vora i i vora j. Element matrice ij ukazuje na vor koji prethodivoru j na putu do vora i. lan matrice ij ima vrednost i ako postoji direktnaveza izmeu vora i i voraj. U ostalim sluajevima vor prethodnik ne postoji.

KORAK 3: Ispituje se da li vor k(k=1...n), ukoliko se ukljui u put izmeu dvavora, prethodno definisani put skrauje. Ovo se realizuje tako to se za svaki vorkpravi nova matrica rastojanja. Elementi matrice dobijaju se na osnovu izraza:

[ ]11,min +=kkj

kij

kij

kij LLLL

KORAK 4: Paralelno se prave i matrice vorova prethodnika. Promene umatrici vorova prethodnika se realizuju na osnovu izraza:

kP

PP

k

ij

k

ij

k

ij

=

=1

uz uslov1

1

=

k

ij

k

ij

k

ij

k

ij

LL

LL

KORAK 5: ako je k=n, odnosno ako su ispitana poboljanja koja unose svivorovi, prelazi se na korak 6, u protivnom vraa se na korak 3.

KORAK 6: Svaki element kolone matrice rastojanja mnoi se zahtevima za

robom generisanim u voru i, tj. =

=k

i

ijiLQF1

)(

KORAK 7: Sabiraju se svi elementi svih redova matrice dobijene u koraku 6. Kao rezultatsabiranja dobija se vrednost funkcije cilja koja bi se ostvarila da se logistiki centar nalazina lokaciji koja odgovara tekuem redu matrice.

22


23/28

KORAK 8: Red sa minimalnim zbirom ukazuje na vor u koji treba postaviti

logistiki centar. =

=k

i

ijiLQF1

)(min

Opisani algoritam primenjen je za reavanje primera datog u okviru prethodnogalgoritma.Matricu poetnih rastojanja i vora prethodnika jednostavno je nai. Ona je u

tabeli 4.10. obeleena sa k=0.Prema datoj metodologiji, proraunava se nova matrica rastojanja i vorovaprethodnika kako bi se ispitalo da li neki od vorova unosi poboljanje priukljuivanju u put izmeu vorova i i j. Rezultati ovih prorauna dati su utabeli 4.10. i oznaeni su sa k=a,b...l.

rastojanja k = 0 vorovi prethodnici k = 0a b c d e f g h k l a b c d e f g h k l

a 0 84 85 190 a a a ab 84 0 72 63 b b b bc 72 0 c cd 85 63 0 72 90 d d d d de 72 0 95 64 115 130 e e e e e e

f 95 0 149 f f f g 190 0 70 105 g g g gh 90 64 70 0 h h h hk 115 149 0 72 k k k kl 130 105 72 0 l l l l

rastojanja k = a vorovi prethodnici k = aa b c d e f g h k l a b c d e f g h k l

a 0 84 85 190 a a a ab 84 0 72 63 274 b b b b ac 72 0 c cd 85 63 0 72 275 90 d d d d a de 72 0 95 64 115 130 e e e e e ef 95 0 149 f f f g 190 274 275 0 70 105 g g a a g gh 90 64 70 0 h h h hk 115 149 0 72 k k k k

l 130 105 72 0 l l l lrastojanja k = b vorovi prethodnici k = b

a b c d e f g h k l a b c d e f g h k la 0 84 156 85 190 a a b a a

b 84 0 72 63 274 b b b b ac 156 72 0 135 346 c b c b bd 85 63 135 0 72 275 90 d d d b d a de 72 0 95 64 115 130 e e e e e ef 95 0 149 f f f g 190 274 346 275 0 70 105 g g a b a g gh 90 64 70 0 h h h hk 115 149 0 72 k k k kl 130 105 72 0 l l l l

rastojanja k = c vorovi prethodnici k = ca b c d e f g h k l a b c d e f g h k l

a 0 84 156 85 190 a a b a ab 84 0 72 63 274 b b b b ac 156 72 0 135 346 c b c b bd 85 63 135 0 72 275 90 d d d b d a de 72 0 95 64 115 130 e e e e e ef 95 0 149 f f f g 190 274 346 275 0 70 105 g g a b a g gh 90 64 70 0 h h h hk 115 149 0 72 k k k kl 130 105 72 0 l l l l

rastojanja k = d vorovi prethodnici k = d

23


24/28

a b c d e f g h k l a b c d e f g h k la 0 84 156 85 157 190 175 a a b a d a d

b 84 0 72 63 135 274 153 b b b b d a dc 156 72 0 135 207 346 225 c b c b d b dd 85 63 135 0 72 275 90 d d d b d a de 157 135 207 72 0 95 347 64 115 130 e d d d e e d e e ef 95 0 149 f f f g 190 274 346 275 247 0 70 105 g g a b a d g gh 175 153 225 90 64 70 0 h d d d h h h

k 115 149 0 72 k k k k l 130 105 72 0 l l l lrastojanja k = e vorovi prethodnici k = e

a b c d e f g h k l a b c d e f g h k la 0 84 156 85 157 252 190 175 272 287 a a b a d e a d e e

b 84 0 72 63 135 230 274 153 250 265 b b b b d e a d e ec 156 72 0 135 207 302 346 225 322 337 c b c b d e b d e ed 85 63 135 0 72 167 275 90 187 202 d d d b d e a d e ee 157 135 207 72 0 95 347 64 115 130 e d d d e e d e e ef 252 230 302 167 95 0 442 159 149 225 f e e e e f e e f eg 190 274 346 275 347 442 0 70 462 105 g g a b a d e g e gh 175 153 225 90 64 159 70 0 179 194 h d d d h h e h e ek 272 250 322 187 115 149 462 179 0 72 k e e e e k k e e k l 287 265 337 202 130 225 105 194 72 0 l e e e e l e l e l

rastojanja k = f vorovi prethodnici k = f a b c d e f g h k l a b c d e f g h k l

a 0 84 156 85 157 252 190 175 272 287 a a b a d e a d e eb 84 0 72 63 135 230 274 153 250 265 b b b b d e a d e ec 156 72 0 135 207 302 346 225 322 337 c b c b d e b d e ed 85 63 135 0 72 167 275 90 187 202 d d d b d e a d e ee 157 135 207 72 0 95 347 64 115 130 e d d d e e d e e ef 252 230 302 167 95 0 442 159 149 225 f e e e e f e e f eg 190 274 346 275 347 442 0 70 462 105 g g a b a d e g e gh 175 153 225 90 64 159 70 0 179 194 h d d d h h e h e ek 272 250 322 187 115 149 462 179 0 72 k e e e e k k e e k l 287 265 337 202 130 225 105 194 72 0 l e e e e l e l e l

rastojanja k = g vorovi prethodnici k = ga b c d e f g h k l a b c d e f g h k l

a 0 84 156 85 157 252 190 175 272 287 a a b a d e a d e eb 84 0 72 63 135 230 274 153 250 265 b b b b d e a d e ec 156 72 0 135 207 302 346 225 322 337 c b c b d e b d e e

d 85 63 135 0 72 167 275 90 187 202 d d d b d e a d e ee 157 135 207 72 0 95 347 64 115 130 e d d d e e d e e ef 252 230 302 167 95 0 442 159 149 225 f e e e e f e e f eg 190 274 346 275 347 442 0 70 462 105 g g a b a d e g e gh 175 153 225 90 64 159 70 0 179 175 h d d d h h e h e gk 272 250 322 187 115 149 462 179 0 72 k e e e e k k e e k l 287 265 337 202 130 225 105 175 72 0 l e e e e l e l g l

rastojanja k = h vorovi prethodnici k = ha b c d e f g h k l a b c d e f g h k l

a 0 84 156 85 157 252 190 175 272 287 a a b a d e a d e eb 84 0 72 63 135 230 223 153 250 265 b b b b d e h d e ec 156 72 0 135 207 302 295 225 322 337 c b c b d e h d e ed 85 63 135 0 72 167 160 90 187 202 d d d b d e h d e ee 157 135 207 72 0 95 134 64 115 130 e d d d e e h e e ef 252 230 302 167 95 0 229 159 149 225 f e e e e f h e f eg 190 223 295 160 134 229 0 70 249 105 g g h h h h h g h g

h 175 153 225 90 64 159 70 0 179 175 h d d d h h e h e gk 272 250 322 187 115 149 462 179 0 72 k e e e e k k e e k l 287 265 337 202 130 225 105 175 72 0 l e e e e l e l g l

rastojanja k = k vorovi prethodnici k = k a b c d e f g h k l a b c d e f g h k l

a 0 84 156 85 157 252 190 175 272 287 a a b a d e a d e e

24


25/28

b 84 0 72 63 135 230 223 153 250 265 b b b b d e h d e ec 156 72 0 135 207 302 295 225 322 337 c b c b d e h d e ed 85 63 135 0 72 167 160 90 187 202 d d d b d e h d e ee 157 135 207 72 0 95 134 64 115 130 e d d d e e h e e ef 252 230 302 167 95 0 229 159 149 221 f e e e e f h e f kg 190 223 295 160 134 229 0 70 249 105 g g h h h h h g h gh 175 153 225 90 64 159 70 0 179 175 h d d d h h e h e gk 272 250 322 187 115 149 462 179 0 72 k e e e e k k e e kl 287 265 337 202 130 221 105 175 72 0 l e e e e l k l g l

rastojanja k = l vorovi prethodnici k = la b c d e f g h k l a b c d e f g h k la 0 84 156 85 157 252 190 175 272 287 a a b a d e a d e e

b 84 0 72 63 135 230 223 153 250 265 b b b b d e h d e ec 156 72 0 135 207 302 295 225 322 337 c b c b d e h d e ed 85 63 135 0 72 167 160 90 187 202 d d d b d e h d e ee 157 135 207 72 0 95 134 64 115 130 e d d d e e h e e ef 252 230 302 167 95 0 229 159 149 221 f e e e e f h e f kg 190 223 295 160 134 229 0 70 177 105 g g h h h h h g l gh 175 153 225 90 64 159 70 0 179 175 h d d d h h e h e gk 272 250 322 187 115 149 177 179 0 72 k e e e e k k l e kl 287 265 337 202 130 221 105 175 72 0 l e e e e l k l g l

Tabela 4.10. Matrice rastojanja i vorova prethodnika

Nakon ispitivanja mogunosti poboljanja za sve vorove, pristupa se definisanjutransportnog rada (korak 6) i ukupnog transportnog rada, sumiranjem po vrstamamatrice, (korak 7) koji u ovom sluaju opisuje funkciju cilja, pri emu seskladite locira varijantno u svaki od postojeih vorova. Rezultati ovogprorauna dati su u okviru tabele 4.11.

Transportni rad [tkm]

ijiLQ

Ukupnitransportni rad

[tkm]

=

k

i

ijiLQ1

)(a b c d e f g h k l

a 0 79800 23400 76500 117750 63000 133000 52500 13600 172200 731750

b 54600 0 10800 56700 101250 57500 156100 45900 12500 159000 654350c 101400 68400 0 121500 155250 75500 206500 67500 16100 202200 1014350d 55250 59850 20250 0 54000 41750 112000 27000 9350 121200 500650

e 102050 128250 31050 64800 0 23750 93800 19200 5750 78000 546650f 163800 218500 45300 150300 71250 0 160300 47700 7450 132600 997200g 123500 211850 44250 144000 100500 57250 0 21000 8850 63000 774200h 113750 145350 33750 81000 48000 39750 49000 0 8950 105000 624550k 176800 237500 48300 168300 86250 37250 123900 53700 0 43200 975200l 186550 251750 50550 181800 97500 55250 73500 52500 3600 0 953000

Tabela 4.11. Transportni rad i ukupni transportni rad

Na osnovu prezentiranih rezultata vidi se da se najmanji obim rada od 500650 tkm

postie kada se logistiki centar locira u vord(korak 8).

U sluaju da je na mrei potrebno locirati vie logistikih centara pristupa seispitivanju svih moguih reenja lokacije.Drugi centar se locira u voru koji najvie umanjuje ukupni transportni rad.Razmotrimo situaciju kada bi drugi centar bio lociran u voru a. U ovom sluaju bicentara opsluivao samo korisnike u voru a, dok bi centardopsluivao sve ostaleklijente. Ukupan transportni rad bi logino bio umanjen za transportni rad centra akoji iznosi 55250 tkm.

25


26/28

Vrednosti smanjenja ukupnog transportnog rada prikazane su u tabeli 4.12.

Potencijalne lokacije (vorovi)Smanjenje ukupnog transportnog rada kadase centar locira respektivno u potencijalne

vorove [tkm]a 55250

b 59850c 20250e 54000f 41750g 112000h 27000k 9350l 121200

Tabela 4.12. Smanjenje ukupnog transportnog rada

Iz ovoga se moe zakljuiti da e drugi logistiki centar biti lociran u voru l. Tada

e ukupni transportni rad biti umanjen za 121200 tkm i iznosie:

500650 - 121200 = 379450 tkm

Logino je da e trei logistiki centar, ako je potrebno, biti u lociran u vorug.

4.6 Teini algoritam za definisanje lokacije jednog LC-a

Teini algoritam korisnike locira tako to ih povezuje sa prethodno utvrenimkoordinatnim sistemom, pa se veze izmeu njih ostvaruju najkraim putem, a ne

realnim saobraajnicama. Model se moe primenjivati kada, zvog velikihrastojanja, realne saobraajne veze postaju priblino jednake najkraim putevimaizmeu korisnika, ili kada postojanje realnih saobraajnica nije relevantno.U ovim okolnostima ukupni transportni rad, ili neki drugi kriterijum optimizacije,se moe proraunati pod uslovom da je skladite smeteno na lokaciju sakoordinatama X i Y, korienjem sledee funkcije:

=

+=k

i

iiiYX YYXXQL1

22

, )()(

Ova funkcija ima minimum za iste vrednosti kao i funkcija:

[ ]221

, )()( YYXXQL ii

k

i

i

w

YX += =

pa se koordinate mesta na koje treba locirati centar dobijaju iz uslova:

26


27/28

= =

==

k

i

k

i

iii

w

YXQXXQ

X

L

1 1

,022

= =

==

k

i

k

i

iii

w

YXQXYQ

Y

L

1 1

,022

Tako da mesto na koje treba locirati skladite ima koordinate:

=

=

=k

i

i

k

i

ii

Q

XQ

X

1

1

=

=

=k

i

i

k

i

ii

Q

YQ

Y

1

1

I pored toga to to nije uobiajeno, mesta na kojima se nalaze korisnici mogu sedobiti i na osnovu njihovog meusobnog rastojanja. U ovom sluaju se jedan odkorisnika postavlja u koordinatni poetak dok se koordinate ostalih korisnika

pronalaze jednostavnim primenjivanjem zakonitosti ravanske trigonometrije.Ovaj postupak je primenjen na prethodno korienom primeru, a izlazni rezultatisu dati u tabeli 4.13.

Mesto Qi Xi Yi Xi Qi Yi Qia 650 28 130 18200 84500

b 950 50 52 47500 49400c 150 0 0 0 0d 900 102 88 91800 79200e 750 132 22 99000 16500f 250 80 58 20000 -14500

g 700 218 118 152600 82600h 300 186 56 55800 16800k 50 228 42 11400 -2100l 600 262 22 157200 13200 5300 653500 325600

Tabela 4.13. Izlazni rezultati

Jasno je da logistiki centar treba locirati na mesto ije su koordinate:

30,1235300

653500

1

1 ==

=

=

=

k

i

i

k

i

ii

Q

XQ

X 43,615300

325600

1

1 ==

=

=

=

k

i

i

k

i

ii

Q

YQ

Y

Poloaj centra i korisnika u odnosu na koordinatni sistem dat je na slici 4.13.

27


28/28

Slika 4.13. Rezultat optimizacije lokacije jednog logistikog centra uz korienje

teinog algoritma

a

b

c

d

e

f

g

h

k

l

y

x

Documents

1. ZM - Lokacija RTC