1

Standardi i Standardi i kompresovanje kompresovanje

podatakapodataka

Multimedijalni sistemi

2

1) Definicija standarda2)2) Pravno praviloPravno pravilo3)3) Društveni propisDruštveni propis4)4) Zakon Zakon 5)5) Pravni aktPravni akt6)6) DDruštvena ruštvena i pravna i pravna normanorma7)7) Organizacije koje se bave standardizacijomOrganizacije koje se bave standardizacijom8)8) ETSI, IETF, 3GPP, ETSI, IETF, 3GPP, ITUITU, - , - ITU-TITU-T9)9) Kompresovanje podatakaKompresovanje podataka10)10) JPEGJPEG11)11) MPEGMPEG

Sadržaj predavanja

3

Standard se može definisati kao:Standard se može definisati kao:

Nivo ili stepen kvaliteta koji se smatra za ispravan ili Nivo ili stepen kvaliteta koji se smatra za ispravan ili prihvatljiv.prihvatljiv.

Prihvaćena mera ili nivo koji se koristi u svrhe poređenja.Prihvaćena mera ili nivo koji se koristi u svrhe poređenja.

Nešto što je utvrđeno kao Nešto što je utvrđeno kao pravilopravilo za merenje težine, za merenje težine, vrednosti, čistoće, itd. vrednosti, čistoće, itd.

Nešto što je utvrđeno, poznato, ili se često koristi.Nešto što je utvrđeno, poznato, ili se često koristi.

4

1)1) ““pravilopravilo” kao sinonim za “” kao sinonim za “normunormu” ili “” ili “zapovestizapovesti” je u izvesnim ” je u izvesnim analitičkim teorijama omiljeni termin, dok ga druge struje uzimaju kao analitičkim teorijama omiljeni termin, dok ga druge struje uzimaju kao osnovni termin i koriste bilo termine “uputstva” ili termin “norma”.osnovni termin i koriste bilo termine “uputstva” ili termin “norma”.

2)2) Pravila kao vrsta dele se između Pravila kao vrsta dele se između “preskriptivnih pravila” (norme “preskriptivnih pravila” (norme uputstva, naredbe) i “konstitutivnih pravila” (eidetskih, koje se odnose uputstva, naredbe) i “konstitutivnih pravila” (eidetskih, koje se odnose na suštinu, teorijskih, koje otkrivaju prinudni poredak)na suštinu, teorijskih, koje otkrivaju prinudni poredak) prema prirodi i prema prirodi i funkciji.funkciji.

3)3) Govori se takođe o pravilima na opisni način kao regulatorima prirode Govori se takođe o pravilima na opisni način kao regulatorima prirode ili fizičkih i/ili društvenih fenomena (npr. pravila ili zakoni Njutnove ili fizičkih i/ili društvenih fenomena (npr. pravila ili zakoni Njutnove fizike ili zakoni Frojdove psihoanalize).fizike ili zakoni Frojdove psihoanalize).

4)4) Razlikuje se primarna pravila koja diktiraju ponašanje i sekundarna Razlikuje se primarna pravila koja diktiraju ponašanje i sekundarna pravila koja a) dodeljuju vlasti, b) odnose se na primarna pravila pravila koja a) dodeljuju vlasti, b) odnose se na primarna pravila označavajući kako se ona identifikuju (rules of recognition), kako se označavajući kako se ona identifikuju (rules of recognition), kako se menjaju (rules of change), kako se primenjuju (rules of adjudication).menjaju (rules of change), kako se primenjuju (rules of adjudication).

Pravno praviloPravno pravilo

5

Nešto što je utvrđeno kao model ili primer od strane Nešto što je utvrđeno kao model ili primer od strane državedržave, , običajimaobičajima ili opštim ili opštim koncezusomkoncezusom (kriterijum). (kriterijum).

Nešto što je postavljeno i utvrđeno od strane vlasti kao Nešto što je postavljeno i utvrđeno od strane vlasti kao pravilo za meru količine, težine, dužine, vrednosti ili kvaliteta.pravilo za meru količine, težine, dužine, vrednosti ili kvaliteta.

Struktura koja je napravljena i služi kao osnova ili podrška.Struktura koja je napravljena i služi kao osnova ili podrška.

Standard se primenjuje kod svakog definitivnog pravila, Standard se primenjuje kod svakog definitivnog pravila, principa ili mere koje su zvanično postavljene. principa ili mere koje su zvanično postavljene.

Standard se može definisati kao:Standard se može definisati kao:

6

kao institucija je društvena tvorevina složenog karaktera, sa kao institucija je društvena tvorevina složenog karaktera, sa takvim funkcijama da se često indetifikuju sa društvom. Kao takvim funkcijama da se često indetifikuju sa društvom. Kao instituciju čine je brojna, najčešće formalna pravila ( ustav, instituciju čine je brojna, najčešće formalna pravila ( ustav, zakoni, uredbe, rešenja ), putem kojih se na društveno zakoni, uredbe, rešenja ), putem kojih se na društveno adekvatan način regulišu osnovni društveni odnosi i uređuju adekvatan način regulišu osnovni društveni odnosi i uređuju pojave sa osnovnom funkcijom da se zaštiti zajednica od pojave sa osnovnom funkcijom da se zaštiti zajednica od raspada. Pored pravila, kao osnovni elementi javljaju se raspada. Pored pravila, kao osnovni elementi javljaju se subjekti i objekti primene pravila i brojna sredstva za primenu subjekti i objekti primene pravila i brojna sredstva za primenu pravila. pravila.

KoncenzusKoncenzus je obostrana ili uzajmna saglasnost volja. je obostrana ili uzajmna saglasnost volja.

DržavaDržava

7

je specifičan oblik društvene svesti, jer nastaje dugotrajnim je specifičan oblik društvene svesti, jer nastaje dugotrajnim ponavljanjem istog načina ponašanja, koje vremenom postaje ponavljanjem istog načina ponašanja, koje vremenom postaje obavezno. obavezno.

To je To je društveni propisdruštveni propis, koji , koji nastaje u neorganizovanim nastaje u neorganizovanim društvenim zajednicama spontanim ponavljanjem društvenim zajednicama spontanim ponavljanjem određenog ponašanjaodređenog ponašanja, koje postaje tradicionalno ponašanje, , koje postaje tradicionalno ponašanje, tj. običaj. tj. običaj.

Običaji nastaju u neorganizovanim društvima i često su Običaji nastaju u neorganizovanim društvima i često su najznačajnija pravila ponašanja u tim društvima. najznačajnija pravila ponašanja u tim društvima.

SankcijeSankcije koje se primenjuju u društvu za nepoštovanje običaja su, koje se primenjuju u društvu za nepoštovanje običaja su, najčešće ,blage, mada je u primitivnim zajednicama poznata i najčešće ,blage, mada je u primitivnim zajednicama poznata i teža sankcija. teža sankcija.

ObičajObičaj

8

Svaka Svaka zakonomzakonom utvrđena mera, normalna mera, merilo; utvrđena mera, normalna mera, merilo; zakonska novčana stopa i sl; nešto što važi kao uzor, obrazac, zakonska novčana stopa i sl; nešto što važi kao uzor, obrazac, što je priznato kao klasično.što je priznato kao klasično.

9

je je opšte obavezno pravilo ponašanja u društvuopšte obavezno pravilo ponašanja u društvu ima ima ulogu regulatora društvenih odnosaulogu regulatora društvenih odnosa u okviru datog u okviru datog

društvenog uređenjadruštvenog uređenja

služi služi za regulisanje društvenih odnosa, za regulisanje društvenih odnosa, za uspostavljanje određenog pravnog poretka, za uspostavljanje određenog pravnog poretka, za obezbeđenje reda.za obezbeđenje reda.

Zakon Zakon

10

Standard se može definisati kao:Standard se može definisati kao:

Zakonom, Zakonom, običajemobičajem ili organizaciono- ili organizaciono-pravnim aktompravnim aktom utvrđena mera ili merilo (parametar), opis, model ili utvrđena mera ili merilo (parametar), opis, model ili uzorak uzorak po kojem se ocenjuje da li predmet ili pojava po kojem se ocenjuje da li predmet ili pojava odstupa od određene normaleodstupa od određene normale..

11

je je eksplicitni dokument ilieksplicitni dokument ili sistemskisistemskiakt kojim se stvaraju pravne akt kojim se stvaraju pravne norme, odnosno uslovinorme, odnosno uslovi za primenu pravnih normi. za primenu pravnih normi.

Ako se, pak, Ako se, pak, pravni akt posmatrapravni akt posmatra sa formalnog stanovištasa formalnog stanovišta, , tada se uočavaju njegovi tada se uočavaju njegovi elementelementi: i: OOrgan rgan ili organizacija ili organizacija koji donoskoji donosee pravni akt pravni akt PPopstupak po kome se on donosi opstupak po kome se on donosi Formalni Formalni oblik pravnog akta.oblik pravnog akta.

Pravni akti se dele na opšte i pojedinačnePravni akti se dele na opšte i pojedinačne. .

Opšti pravni akti nazivaju se izvorima prava. Opšti pravni akti nazivaju se izvorima prava.

Pravni aktPravni akt

12

Standard se može definisati kao:Standard se može definisati kao:

Tehnički propis (Tehnički propis (normanorma) koji ima za cilj da ujednači ) koji ima za cilj da ujednači

**oblik, oblik,

****veličinu, veličinu,

******kkvalitetvalitet i i

********način ispitivanja način ispitivanja

nekog materijala i proizvodanekog materijala i proizvoda..

13

je pravilo koje stvara društvo, i koje reguliše društveni život je pravilo koje stvara društvo, i koje reguliše društveni život ukoliko je on specifičan, različit od ostale prirode.ukoliko je on specifičan, različit od ostale prirode.

Norma (Norma (društvena normadruštvena norma))

je pravilo o ponašanju ljudi koje je zaštićeno državnim je pravilo o ponašanju ljudi koje je zaštićeno državnim aparatom za nasilje. To je aparatom za nasilje. To je društveni propis koji donosi ili društveni propis koji donosi ili sankcioniše državasankcioniše država..

Norma (Norma (pravna normapravna norma))

14

Organizacije koje se bave Organizacije koje se bave standardizacijom u telekomunikacijamastandardizacijom u telekomunikacijama

ETSI – evropski ETSI – evropski standardistandardi

3GPP – mobilna 3GPP – mobilna telefonija, GSM, telefonija, GSM,

UMTSUMTS

IETF – internet IETF – internet standardistandardi

ITU – osnovna ITU – osnovna standardizacijastandardizacija

15

ETSI (European Telecommunications ETSI (European Telecommunications Standards Institute)Standards Institute)

Evropski institut za standardizaciju uEvropski institut za standardizaciju u telekomunikacijamatelekomunikacijama ( (ETSIETSI)) je nezavisna, je nezavisna, neprofitna organizacija čiji je zadatak da stvori neprofitna organizacija čiji je zadatak da stvori standarde u telekomunikacijama.standarde u telekomunikacijama.

Sedište mu je u Sofiji Antipolisu, u Francuskoj.Sedište mu je u Sofiji Antipolisu, u Francuskoj. ETSIETSI ima članove iz 55 zemalja, kako u Evropi, ima članove iz 55 zemalja, kako u Evropi, tako i van nje.tako i van nje.

16

ETSIETSI je odgovoran za standardizaciju informacionih i je odgovoran za standardizaciju informacionih i komunikacionih tehnologija u Evropi. Pod tim komunikacionih tehnologija u Evropi. Pod tim tehnologijama podrazumevaju se:tehnologijama podrazumevaju se: telekomunikacijetelekomunikacije emitovanjeemitovanje i srodne oblasti, kao što su prenos podataka i i srodne oblasti, kao što su prenos podataka i

medicinska elektronika.medicinska elektronika.

ETSI (European Telecommunications ETSI (European Telecommunications Standards Institute)Standards Institute)

17

IETF (Internet Engineering Task Force)IETF (Internet Engineering Task Force)

Radna grupa za internet inženjeringRadna grupa za internet inženjering ( (IETFIETF)) je je veliko međunarodno udruženje dizajnera veliko međunarodno udruženje dizajnera mreže, operatera, prodavaca i istraživača koji mreže, operatera, prodavaca i istraživača koji se bave razvojem strukture interneta i pravilnim se bave razvojem strukture interneta i pravilnim funkcionisanjem interneta. funkcionisanjem interneta. IETFIETF je otvoren za je otvoren za sve zainteresovane individue.sve zainteresovane individue.

18

IETFIETF je podeljen na nekoliko radnih grupa, koje se je podeljen na nekoliko radnih grupa, koje se prema oblasti koju pokrivaju dele na nekoliko prema oblasti koju pokrivaju dele na nekoliko područja:područja:

o rutiranjerutiranjeo transporttransporto bezbednostbezbednost

19

3GPP (33GPP (3rdrd Generation Partnership Generation Partnership Project)Project)

Partnerski projekat treće generacijePartnerski projekat treće generacije ( (3GPP3GPP)) je ugovor o je ugovor o saradnji sačinjen decembra 1998. Ovaj ugovor o saradnji sačinjen decembra 1998. Ovaj ugovor o saradnji udružuje nekoliko telekomunikacionih saradnji udružuje nekoliko telekomunikacionih standarda poznatih kao Organizacioni partneri.standarda poznatih kao Organizacioni partneri.

20

3GPP3GPP

A R IB C C S A E T S I A T IS T T A T T C

O rg a n iza c ion i p a rtn e ri

21

ITU (International Telecommunication ITU (International Telecommunication Union)Union)

Međunarodna telekomunikaciona unijaMeđunarodna telekomunikaciona unija ( (ITUITU)) ima sedište ima sedište u Ženevi, u Švajcarskoj.u Ženevi, u Švajcarskoj.

ITUITU ima tri glavna sektora: ima tri glavna sektora:

1.1. sektor za radiokomunikacije (ITU-R)sektor za radiokomunikacije (ITU-R)

2.2. sektor za standardizaciju (ITU-T)sektor za standardizaciju (ITU-T)

3.3. sektor za razvoj (ITU-D)sektor za razvoj (ITU-D)

22

ITU-T (sektor za standardizaciju) ITU-T (sektor za standardizaciju)

ITU-TITU-T je osnovan 1. marta 1993. i zamenio je prethodni je osnovan 1. marta 1993. i zamenio je prethodni Međunarodni komitet za telegrafiju i telefoniju, koji potiče još iz Međunarodni komitet za telegrafiju i telefoniju, koji potiče još iz 1865. 1865.

Zadatak ovog sektora je da obezbedi efikasnost i blagovremenu Zadatak ovog sektora je da obezbedi efikasnost i blagovremenu izradu kvalitetnih standarda koji pokrivaju sva polja izradu kvalitetnih standarda koji pokrivaju sva polja telekomunikacija.telekomunikacija.

Javni i privatni sektor sarađuju u okviru Javni i privatni sektor sarađuju u okviru ITU-TITU-T za razvoj standarda za razvoj standarda koji pomažu korisnicima telekomunikacija širom sveta. koji pomažu korisnicima telekomunikacija širom sveta.

23

ITU standardi su dati u serijama od A do ITU standardi su dati u serijama od A do Z, koje se bave različitim temamaZ, koje se bave različitim temama

Serija TemaA Organizacija rada ITU-T

Organization of the work of the ITU-T

B Načini izražavanjaMeans of expression

C Opšte telekomunikacione statistikeGeneral telecommunication statistics

D Opšti principi tarifaGeneral tariff principles

E Telefonska mreža i ISDNTelephone network and ISDN

F Netelefonski komunikacioni servisiNon-telephone telecommunication services

G Sistemi za transmisiju i medijiTransmission systems and media

24

H Transmisija netelefonskih signalatransmission of non-telephone signals

I Digitalne mreže integrisanih servisaintegrated services digital network

J Transmisija zvučnog programa i telefonskih signalaTransmission of sound-programme and television signals

K Zaštita od smetnjiProtection against interference

L Konstrukcija, instalacija i zaštita kablova i drugih elemenata spoljne opreme

Construction, installation and protection of cables and other

elements of outside plant

M Održavanje: međunarodnih transmisionih sistema, telefonskih kola, telegrafa i sl.

Maintenance: international transmission systems, telephone

circuits, telegraphy, facsimile and leased circuits

N Održavanje: međunarodnih zvučnih programa i televizijskih transmisionih kola

N Maintenance: international sound-programme and television

transmission circuits

O Specifikacija opreme za merenjeSpecifications of measuring equipment

P Kvalitet telefonske transmisijetelephone transmission quality

25

Q Prebacivanje i signalizacijaSwitching and signalling

R Telefonska transmisijaTelegraph transmission

S Oprema terminala telegrafskih servisaTelegraph services terminal equipment

T Oprema terminala i protokoli za telematske servise

Terminal equipments and protocols for telematic services

U Telegrafsko prebacivanjeTelegraph switching

V Prenos podataka preko telefonske mrežeData communication over the telephone network

X Mreže podataka i komnikacija otvorenih sistemaData networks and open system communication

Z Programski jeziciProgramming languages

26

Frejm (frame)Frejm (frame) U telekomunikacijama, frejm je podatak koji se U telekomunikacijama, frejm je podatak koji se

transmituje između čvorova u mreži kao jedinica koja transmituje između čvorova u mreži kao jedinica koja ima tačnu adresu i neophodne protokolne kontrolne ima tačnu adresu i neophodne protokolne kontrolne informacije. Frejm se uglavnom transmituje serijski bit informacije. Frejm se uglavnom transmituje serijski bit po bit i sadrži prednje i zadnje polje koje uokviruje po bit i sadrži prednje i zadnje polje koje uokviruje podatak. podatak.

U filmskom i video snimanju i puštanju, frejm je U filmskom i video snimanju i puštanju, frejm je pojedinačna slika u sekvenci slika koje se snimaju i pojedinačna slika u sekvenci slika koje se snimaju i puštaju. puštaju.

Kompresovanje podatakaKompresovanje podataka

27

U kompjuterskoj video displej tehnologiji, frejm je U kompjuterskoj video displej tehnologiji, frejm je slika koja se šalje u uređaje koji služe za slika koja se šalje u uređaje koji služe za prikazivanje slika. On se konstantno nadograđuje i prikazivanje slika. On se konstantno nadograđuje i osvežava iz osvežava iz baferabafera frejma, vrlo dostupnog dela frejma, vrlo dostupnog dela video RAM-a.video RAM-a.

U aplikacijama veštačke inteligencije, frejm je set U aplikacijama veštačke inteligencije, frejm je set podataka koji sadrže informacije o pojedinačnim podataka koji sadrže informacije o pojedinačnim objektima, procesima ili slikama.objektima, procesima ili slikama.

Frejm (frame)Frejm (frame)

28

Oblast u kojoj se definicija primenjuje

Definicije frejma

TELEKOMUNIKACIJE

U telekomunikacijama, frejm je podatak koji se transmituje između čvorova u mreži kao jedinica koja ima tačnu adresu i neophodne protokolne kontrolne informacije. Frejm se uglavnom transmituje serijski bit po bit i sadrži prednje i zadnje polje koje uokviruje podatak.

FILMSKO I VIDEO SNIMANJE I PUŠTANJE

U filmskom i video snimanju i puštanju, frejm je pojedinačna slika u sekvenci slika koje se snimaju i puštaju.

KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA

U kompjuterskoj video displej tehnologiji, frejm je slika koja se šalje u uređaje koji služe za prikazivanje slika. On se konstantno nadograđuje i osvežava iz bafera frejma, vrlo dostupnog dela video RAM-a.

APLIKACIJE VEŠTAČKE

INTELIGENCIJE

U aplikacijama veštačke inteligencije, frejm je set podataka koji sadrže informacije o pojedinačnim objektima, procesima ili slikama.

29

JPEG (Joint Photographic Experts Group JPEG (Joint Photographic Experts Group ili Joint Photography Experts Group)ili Joint Photography Experts Group)

Združena grupa eksperata za fotografijuZdružena grupa eksperata za fotografiju ((JPEGJPEG)) je standard zaje standard za

kompresiju slike sa gubitkom. kompresiju slike sa gubitkom.

JPEGJPEG je ISO / IEC grupa eksperata koja razvija i održava je ISO / IEC grupa eksperata koja razvija i održava

standarde algoritma za kompresovanje kompjuterskih slika.standarde algoritma za kompresovanje kompjuterskih slika.

Zajedno sa Zajedno sa GIF (Graphic Inter-change Format)GIF (Graphic Inter-change Format) i i PNGPNG

(Portable Network Graphics Group),(Portable Network Graphics Group), JPEGJPEG je jedan od formata je jedan od formata

za slike podržan od strane WWW, i uglavnom ima ekstenzijuza slike podržan od strane WWW, i uglavnom ima ekstenziju

““.jpg”. .jpg”.

30

JPEGJPEG ima primenu kod: ima primenu kod: internetainterneta digitalne fotografijedigitalne fotografije digitalnog bioskopadigitalnog bioskopa štampanja i skeniranjaštampanja i skeniranja prismotreprismotre u mediciniu medicini u nauciu nauci u industriji, itd.u industriji, itd.

31

MPEG (Moving Pictures Experts Group ili MPEG (Moving Pictures Experts Group ili Motion Pictures Experts Group)Motion Pictures Experts Group)

Grupa eksperata za pokretne slike Grupa eksperata za pokretne slike (MPEG)(MPEG) je osnovana 1988. je osnovana 1988.

MPEGMPEG razvija standarde za digitalnu video i audio kompresiju. razvija standarde za digitalnu video i audio kompresiju.

MPEGMPEG standardi su različite serije od kojih je svaka kreirana za standardi su različite serije od kojih je svaka kreirana za

različitu svrhu. različitu svrhu.

MPEGMPEG je ISO / ITU standard za video kompresovanje sa je ISO / ITU standard za video kompresovanje sa

gubitkom. gubitkom.

Takođe, može da se naziva i MJPEG (pokretni JPEG).Takođe, može da se naziva i MJPEG (pokretni JPEG).

32

Različite serije koje je proizveo Različite serije koje je proizveo MPEG MPEG su:su: MPEG 1MPEG 1 - standard za kompresovanje koji se koristi u CD - standard za kompresovanje koji se koristi u CD

romovima i video CD. Pruža rezoluciju 352 x 288 pri 30 fps, romovima i video CD. Pruža rezoluciju 352 x 288 pri 30 fps, sa 24-bitnim kolorom i CD kvalitetom zvuka.sa 24-bitnim kolorom i CD kvalitetom zvuka.

MPEG 2MPEG 2 – standard za kompresovanje koji pruža kvalitet slike – standard za kompresovanje koji pruža kvalitet slike sa rezolucijom od 720 x 480 koja se koristi u DVD filmovima. sa rezolucijom od 720 x 480 koja se koristi u DVD filmovima. Na tome se zasniva DVD i digitalna televizija.Na tome se zasniva DVD i digitalna televizija.

MPEG 3MPEG 3, kao i MPEG 1 sa audio lejerom 3 se zovu još i MP3. , kao i MPEG 1 sa audio lejerom 3 se zovu još i MP3. To je popularan naziv za standard za skidanje muzike. To je popularan naziv za standard za skidanje muzike.

33

MPEG 4MPEG 4 – standard za multimediju kod fiksnih i mobilnih – standard za multimediju kod fiksnih i mobilnih mreža. Podržava širok raspon audio i video modova i brzina mreža. Podržava širok raspon audio i video modova i brzina transmisije. transmisije.

MPEG 7MPEG 7 – standard za opisivanje i traženje audio i vizuelnih – standard za opisivanje i traženje audio i vizuelnih sadržaja. sadržaja.

MPEG 21MPEG 21 standard je multimedijalni radni okvir. standard je multimedijalni radni okvir.

34

MPEGMPEG takođe započinje i nove standarde, npr: takođe započinje i nove standarde, npr:

MPEG AMPEG A – obezbeđuje specifični aplikacioni standard. – obezbeđuje specifični aplikacioni standard.

MPEG B, MPEG C, MPEG DMPEG B, MPEG C, MPEG D – pružaju specifične sistemske – pružaju specifične sistemske video i audio standarde.video i audio standarde.

MPEG EMPEG E – najnoviji standard, još u razvoju. Služiće kao – najnoviji standard, još u razvoju. Služiće kao podrška multimedijalnim aplikacijama. podrška multimedijalnim aplikacijama.