MALAKSALOST-OSKUDICA U KRVI....................................................................................... 23 PRAVILA PROTIVU MALAKSALOSTI................................................................................... 23 POVRAANJE ................................................................................................................................... 23 POVRAANJE ENA TRUDNICA................................................................................................ 23 OBINO POVRAANJE.................................................................................................................. 23 MOKRANI KAMEN U BEICI I KAD MOKRAA STANE ............................................... 23 MOKRANO CURENJE SAMO OD SEBE...................................................................................... 24 BRUH .................................................................................................................................................. 24 ESTO MOKRENJE........................................................................................................................... 24 MOKRENJE ESTO I KRVAVO...................................................................................................... 24 REUMATIZAM I SADRAJ KOSTOBOLJA................................................................................................... 24 LUPANJE SRCA................................................................................................................................ 25 OSEAJ BOLA U PREDELU SRCA............................................................................................... 25 UPANJE U KLIK NA NASLOV NALAZI NASLOV U STOMAKU................................................................................................................... 26 MRTVA KOST ................................................................................................................................... 26 IZNENADNE TEKSTU PREDGOVOR ............................................................................................................................................... 8 BOLESTI ................................................................................................................. 26 LEKOVITOST BILJAKA I NAMIRNICA........................................................................................... 9 PROMUKLOST................................................................................................................................. 26 LEKOVITE BILJKE................................................................................................................................... 9 ALKOHOLIZAM.............................................................................................................................. 26 TIFUS KAMILICA ....................................................................................................................................... 9 (VRUICA -OGNJUTINA).......................................................................................... 27 ZAPALJENJE ALFIJA......................................................................................................................................... 10 PLUA -VRUICU ................................................................................................ 28 VRUICA OD ARNIKA ............................................................................................................................................ 10 GLADI .................................................................................................................... 28 PRUANJE PRVE SMREKOVINA -VENJA .................................................................................................................. 11 POMOI .................................................................................................................. 29 RANE I VODNJIKA (VENJOVAA) .............................................................................................................. 11 UBOJI................................................................................................................................. 29 METAK IZ RANE HAJDUKA TRAVA (AJDUICA, PAPRAC, KUNICA)........................................................... 11 BELI IZVADITI....................................................................................................... 30 VELIKA RANA OD METKA SLEZ ....................................................................................................................................... 12 UBODK ILI UBODA NOEM .................................................................. 30 I A I (REPUH, REPUINA, LAPAH)................................................................................. 12 ZUBAA (DIVLJA POREZANOST................................................................................................................... 30 NAMIRNICE PIREVINA) .................................................................................................... 12 KAO HRANA I LEK ...................................................................................................... 32 GROE KAO ZOVA .................................................................................................................................................. 12 DUVAN ODLINA HRANA I LEK................................................................................... 32 KISELO MLEKO KAO (KAO LEK).......................................................................................................................... 13 K U P KAO HRANA I LEK ........................................................................................ 32 KUPUS KISEO I RASO I N A (OSTRUGA KAO LEK) ..............................................................................................JABUKA KAOKAO LEK HRANA I LEK............................................................................ 32 13 TROSKOT HRANA I ........................................................................................................................ 13 LEK......................................................................................................... 33 SPANA, PARGLA, KISELJAK, KUKUTA ............................................................................................................................................ 13 ZELJE ................................................................................... 33 JAGODE KAO HRANA I SAPARILA....................................................................................................................................... 14 LEK......................................................................................................... 33 EER KAO LEK I VINJEVO LIE .......................................................................................................................BARUT KAO HRANA.......................................................................................................... 33 14 MEKINJE (TRICE)........................................................................................................................... 14 LEK.............................................................................................................................. 34 KAFA KAO KAMFOR ........................................................................................................................................... 14 LEK............................................................................................................................... 34 KOPRIVA KAO HRANASLAICA ......................................................................................................................................... 14 I LEK..................................................................................................... 34 PASULJ KAO HRANA I LINCURA ......................................................................................................................................... 15 LEK......................................................................................................... 35 PARADAJZ KAO HRANA I MAJKINA DUICA (DIVLJI BOSILJAK)............................................................................... 15 MASLAAK LEK.................................................................................................... 35 CRNI I BELI LUK KAO HRANA I (MLEAC, UANIK)........................................................................................... 16 PELIN LEK .................................................................................... 35 RAKIJA KAO (PELEN).............................................................................................................................. 16 LEK ........................................................................................................................... 36 SO I SIRE KAO PODBEL............................................................................................................................................. 16 LEK................................................................................................................... 36 KAKO SE TREBA KANTARION (BOGORODIINA TRAVA).................................................................................. 16 k i HRANITI .................................................................................................................. 37 HRANLJIVA m .................................................................................................................................................... 16 DOMAI VREDNOST KOD NAMIRNICA............................................................................ 38 OVA TABELA IZGLEDA LEKAR..................................................................................................................................... 18 OVAKO.................................................................................................. 38 ZELEN (SASTAV I GROZNICA........................................................................................................................................ 19 HRANLJIVA VREDNOST)........................................................................... 40 KIJAVICA ....................................................................................................................................... 40 SPANA ........................................................................................................................................... 19 GLAVOBOLJA.................................................................................................................................... 40 KOPRIVA ......................................................................................................................................... 19 VRTOGLAVICA ............................................................................................................................... 20 ROTKVA............................................................................................................................................. 40 GLJIVA MIGRENA (ELOBOLJA)................................................................................................................ 20 -PEURKA (SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST) ................................................... 41 VOE (SASTAV I ZAPALJENJE MOZGA ....................................................................................................................... 20 KOSA HRANLJIVA VREDNOST) ............................................................................ 41 JABUKA(OPADANJE KOSE I KAKO SE LEI) ............................................................................ 41 ............................................................................................................................................. 20 PERUT................................................................................................................................................ 21 KRASTE GROE ............................................................................................................................................ 41 NA GLAVI ........................................................................................................................ 21 KRV CURI 41 SMOKVA SUVA ............................................................................................................................... IZ NOSA ....................................................................................................................... 21 SMOKVA SVEA ............................................................................................................................ 41 IREVI............................................................................................................................................. 22 IRII I MASLINA ........................................................................................................................................ 41 GNOJNICE po koi.................................................................................................... 22 CRNI SASTAV I HRANLJIVE MATERIJE KOD PIA.......................................................................... 42 PRIT .................................................................................................................................. 42 vino ....................................................................................................................................................22 pivo .................................................................................................................................................... 42 RAKIJA ............................................................................................................................................. 42 RUM .................................................................................................................................................... 42 KONJAK .............................................................................................................................................. 42 AMPANJAC ................................................................................................................................... 42 TOPLA

HILJADU SAVETA ZA SVAKO DOMAINSTVO

ORBA OD PASULJA ...................................................................................................................... 86 PARADAJZ ORBA........................................................................................................................... 86 KNEDLE ZA SUPU OD BRANA.................................................................................................. 86 KNEDLE OD RIBE ZA RIBLJU ORBU......................................................................................... 86 KOCKA OD GRIZA ZA SUPU......................................................................................................... 86 BISKVIT KOCKE ZA SUPU ......................................................................................................... 86 ORBA OD SITNE RIBE................................................................................................................ 87 ORBA OD PARADAJZA ................................................................................................................. 87 HLADNA ORBA OD MOZGA ........................................................................................................ 87 KEMBII GOVEI SA LUKOM ............................................................................................. 87 MLADA PLOVKA U UMAKU OD PARADAJZA.......................................................................... 87 TELEA DIGERICA U UMAKU OD PAVLAKE........................................................................ 87 JAGNJEE GRUDI NADEVENE SA POVREM ........................................................................... 87 GOVEA PEENICA U PIREU OD KROMPIRA...................................................................... 87 MLADI PILII NA KAJMAKU................................................................................................. 87 PILE U UMAKU OD UMANCA................................................................................................. 88 GOLUBOVI U UMAKU OD MASLA ............................................................................................. 88 MLADI GOLUBOVI U UMAKU OD LUKA ................................................................................. 88 PILE U UMAKU OD ORAHA......................................................................................................... 88 PILE SA ALEVOM PAPRIKOM ................................................................................................. 88 PUNJENI KROMPIRI .................................................................................................................... 88 POGAICE OD KROMPIRA ......................................................................................................... 88 UTIPCI OD KROMPIRA I DIGERICE ................................................................................ 89 PILE NA LUKU............................................................................................................................... 89 CRVENE PAPRIKE SA PASTRMOM I JAJIMA ...................................................................... 89 KROMPIR SA SVINJSKOM JETROM .......................................................................................... 89 PUNJENI KROMPIR SA UMAKOM OD PARADAJZA .............................................................. 89 KASAPSKI UVE........................................................................................................................ 89 UVE OD PRAZILUKA ............................................................................................................... 89 RIBLJI UVE SA PARADAJZOM .............................................................................................. 90 MUSAKA OD PIRE KROMPIRA.................................................................................................. 90 KROMPIR PUNJEN JETROM.......................................................................................................... 90 SARMA OD VINOVA LIA ..................................................................................................... 90 POHOVANA SARMA OD KELJA ................................................................................................... 90 SARMA OD SLATKOG KUPUSA PEENA ................................................................................. 90 PUNJENE PAPRIKE I PARADAJZ PEENI U RERNI ............................................................ 90 TIKVICE PUNJENE PILETINOM ............................................................................................. 91 PUNJENI KRASTAVCI .................................................................................................................. 91 PILE PUNJENO PIRINOM ....................................................................................................... 91 SRPSKI EVAP U ERPI .......................................................................................................... 91 GOVEI JEZIK SA RENOM .......................................................................................................... 91 PEENA PASTRMKA ..................................................................................................................... 91 ARAN PEEN SA PAVLAKOM................................................................................................. 91 PEEN FAZAN................................................................................................................................. 92 ZEC PEEN NA LUKU .................................................................................................................... 92 HAJDUKI UVE ......................................................................................................................... 92 UVE SA JAGNJEIM MESOM ................................................................................................. 92 UVE OD RAZNOG POVRA....................................................................................................... 92 PAPRIKA OD SOIVA ZA 4 OSOBE ...................................................................................... 92 JAGNJETINA SA REZANCIMA..................................................................................................... 92 KUPUS SA SUVOM OVETINOM .............................................................................................. 93 PUNJENE TIKVICE........................................................................................................................ 93 KUPUS RIBANAC........................................................................................................................... 93 MUSAKA OD SPANAA ............................................................................................................... 93 JAGNJEA KAPAMA ....................................................................................................................... 93 POSTAN PIRINA SA PARADAJZOM...................................................................................... 93

POSNE BABURE PUNJENE MRKVOM .......................................................................................... 93 BAREN KROMPIR PREN NA ULJU............................................................................................ 93 PAPRIKA NA GRKI NAIN.................................................................................................. 94 POSTAN PAPRIKA.................................................................................................................... 94 POSTAN CELER S KROMPIROM................................................................................................ 94 OMLETI I ROLATI............................................................................................................................... 95 OMLET SA UNKOM .................................................................................................................... 95 OMLET OD PIRINA.................................................................................................................... 95 OMLET SA SPANAOM ............................................................................................................... 95 OMLET OD RAZNOG POVRA ...................................................................................................... 95 OMLET S PARMEZANOM.............................................................................................................. 95 OMLET SA PEURKAMA .............................................................................................................. 96 OMLET OD REZANACA.................................................................................................................. 96 SUFLE S PARMEZANOM.............................................................................................................. 96 SUFLE OD SIRA............................................................................................................................. 96 ROLAT OD PRENIH PAPRIKA................................................................................................ 96 ROLAT OD SPANAA.................................................................................................................... 97 ROLAT SA UNKOM ..................................................................................................................... 97 ROLAT OD MOZGA .......................................................................................................................... 97 ROLAT OD PILEA PEENJA ..................................................................................................... 97 PUDINZI ................................................................................................................................................. 98 PUDING OD KUKURUZNOG BRANA . ...................................................................................... 98 PUDING OD KELJA ......................................................................................................................... 98 PUDING OD PARADAJZA.............................................................................................................. 98 PUDING OD PLAVIH PATLIDANA ......................................................................................... 98 PUDING OD MLADE BORANIJE ................................................................................................. 98 PUDING OD RAZNOG POVRA.................................................................................................... 98 KRATAK KURS KROJENJA .................................................................................................................... 100 NETO O ODEI ......................................................................................................................... 100 ALAT ZA IVENJE I KROJENJE ................................................................................................ 100 ODRAVANJE I UVANJE IVAE MAINE .................................................................... 100 NAJEI KVAROVI NA IVAOJ MAINI................................................................. 101 OPTE KARAKTERISTIKE PRI KROJENJU .......................................................................... 101 IZRADA KROJA NA PAPIRU ..................................................................................................... 101 RED UZIMANJA MERE .................................................................................................................. 101 KADA I KAKO SE MERA DELI ................................................................................................. 102 PANTALONE.................................................................................................................................. 102 BLUZA SA KRATKIM RUKAVIMA ........................................................................................... 103 KRATKE POUKE -MALI SAVETI .................................................................................................... 107

PREDGOVORU okviru hiljadu i vie saveta, u ovoj knjizi, posebna panja je posveena savetima za leenje prirunim sredstvima i hitnoj pomoi. Da bi ovaj odeljak bio to kvalitetniji ovde je tampan izbor uvenih Pelagievih saveta za leenje pomou lekovitih biljaka, namirnica i drugih prirunih sredstava. Koliko je tano da su biljke i namirnice lekovite moe se ustanoviti laboratorijskim preispitivanjem njihovog sastava. Na tome je radio i Vasa Pelagi. Njegovi saveti za leenje prirunim sredstvima kao i drugi saveti iz raznih oblasti ivota i rada, posebno rada poljoprivrednika, su i vie nego prihvaeni od naroda. injenica la i danas posle 70 godina od njegove smrti postoji nesmanjeno interesovanje za njegovo delo, govori o liku toga oveka koji iako je vie od polovine svoga ivota proveo po zatvorima, bio dosledan u svojim stavovima, sloboda u izraavanju, a zbog svojih naprednih misli bio ak i vizionar dananjeg socijalizma. Njegove rei Svaka je biljka lekovita, treba samo znati zato je koja dobra". imaju Svoj smisao, jer se uglavnom zasnivaju na tome da svaka domaica treba da naui i da zna bar onoliko koliko je potrebno da u odreenom momentu upotrebi biljku ili nemirnicu kao lek. Naravno da U njegovom rukopisu ima i nedoreenih stvari uglavnom to nauka u njegovo vreme nije bila na dananjem stepenu razvitka. Promenjeni uslovi doneli su i svoje obiaje. Naime danas ljudi imaju veliko poverenje u medicinske strunjake, to je i dobro i pohvalno. Ostali saveti za intimni ivot, ureenje stana, negu cvea i drugo, a naroito kuvarski recepti za jela brze i obine pripreme, zatim opis namirnica dati su u ovoj knjizi prema dananjem nivou nauke. Priloene su tabele sastava namirnica, a prilikom sastavljanja recepata za jelo, uzete su u obzir koliine hranljivih materija, zatim se vodilo rauna o kalorinoj i vitaminskoj vrednosti. Praktine pouke mogu biti korisne, jer itajui ih svaka domaica moe stei korisne vetine za rad u kuhinji i stanu.

LEKOVITOST BILJAKA I NAMIRNICASVAKA TRAVKA JE LEKOVITA LJUDI NEZNAJU NJIHOVU VREDNOST TO JEST ZATO JE KOJA DOBRA. BILJKE SU I HRANA I LEK. UPOZNAJMO IH SVUDA I UVEK -Pelagi TREBA BILJKE TO VIE UPOZNATI I PREMA NJIHOVIM VREDNOSTIMA KORISTITI IH U ZDRAVSTVENU ILI PRIVREDNU SVRHU, I SIGURNO EMO OD TOGA IMATI VELIKE KORISTI. RACIONALNA medicinska kola poinje sve vie umnoavati znanje i nauku o lekovitoj sili prirode i prirodnih lekova. A takvih lekova moemo imati i uivati u naoj bati, njivi, umi, livadi pa i u samoj kui. Ima ve na stotine naunika i praktinih lekara, koji su ispitali i dokazali, da se moe popraviti zdravlje i izleiti mnoge bolesti sa pravilnim piem mleka, kiselice, kuvanih ljiva, peenih jabuka, zatim sa pravilnim udisanjem i izdisanjem istog i umerenog toplog vazduha, sa gimnastikom u vodi i na suvu, sa upotrebom raznih trava, cvetova i korenja. NARODNI UITELJ PELAGI je preporuio ovakvo korisno jevtino i brzo leenje prirunim sredstvima kao namirnicama, lekovitim biljkama, travama, korenjem od biljaka i tako dalje. Smatrali smo da ova knjiga treba da ima ove vrlo korisne savete ali sa napomenom: Leiti se travama, biljkama i namirnicama, u ishrani truditi se da budu to raznovrsnija jela, u obinom ivotu i radu treba se truditi da ovek ne dobije nazeb, ali ukoliko se desi da se ovek razboli onda treba koristiti ova priruna i jevtina sredstva. Meutim treba koristiti ba kao priruna i kao brzu hitnu pomo, a da se ipak o svakoj bolesti to pre konsultuje medicinski strunjak, odnosno lekar u najblioj zdravstvenoj ustanovi. Pelagievo vreme bilo je drugo ne samo u pogledu postojanja porodica u obliku zadruga, koja je u to vreme bila u raspadanju, ve naroito u pogledu dostignua u medicini. Danas je daleko vee poverenje u medicinske strunjake, a sve ove trave, biljke i namirnice inae se koriste za proizvodnju lekova, naravno fabrikim putem, a to garantuje higijenu i njihov kvalitet. Zato pri pravilnu dijagnozu, koju iskljuivo lekar moe i dati, sigurno e bolest pre biti izleena. Ali ako se biljke, razne trave namirnice prema uputstvima u ovom narodnom leenju i koriste, na osnovu izloenog, onda da se od ovih trava prave lekovi, korisno ih je upotrebljavati naroito ako je zdravstvena ustanova daleko a bolesnik se nalazi u tekoj situaciji. Mislimo na obloge, ajeve i druga priruna sredstva.

LEKOVITE BILJKEKAMILICAOva biljka slui kao lek od mnogih bolesti. Kamilica, kamomilja, ili titrica raste i cveta dva puta u toku godine. Sitnija, mirisava kamilica cveta ranije i ona je sitnija i cvetom i listom, kao i stablom od poznije, ne mirisave kamilice. I jedna i druga imaju krunicu cveta utu a cvetne listie bele, koji se pruaju oko krunice kao belo tanjire. Za lek se bere samo vrak te trave Tvrdi se da su obe jednako lekovite. Ali se koristi kao lek obino sitnija, koja ranije stie i koja je za razliku od one krupnije, mirisava. Ona se bere pri cvetanju, ili u asu cvetanja i to za upotrebu brzu ili za docniju upotrebu u toku godine. Sve ovo vai i za kamilicu koja kasnije sazreva. U naim krajevima prva cveta u junu a druga u julu i kasnije. Kamilica je vrlo lekovita protiv mnogih bolesti, a naroito za mnoge deije i enske bolesti. Ako odoje ne moe da sisa, ili ima tvrdu stolicu treba mu odmah dati kaiku aja dnevno od kamilice. Ovaj aj popravlja eludac i utiava bolove. Da bi smo sauvali decu od kostobolje i drugih bolesti, trebamo im puna dva tri meseca davati pre spavanja po malu oljicu mlakog aja od kamilice. On je dobar i protivu deijeg proliva. Dobar je i za klistiranje. Prilikom bolova uiju i prigluvosti, treba dva puta dnevno pricati u ui aja od kamilice. Za jaanje mozga kao i od glavobolje, dobro je istucati cvet i list kamilice i privijati dnevno jedanput na glavu i to due vremena. U toku zime kamilicu treba pokvasiti vruom vodom i oblagati na glavu. Najpodesnije da se to ini je pre spavanja. Takvo oblaganje glave kao m pie kamiliinog aja dobro je i protivu besanice.

Ako bolesnik osea da teko mokri dobro je piti ovaj aj. Ukoliko ima neko u ustima irie, on treba usta ispirati ovim ajem. Protivu kalja takoe je dobro piti. Ako je neko kratkovid, takoe je dobro piti aj od kamilice. Samo u ovom sluaju aj mora da bude potpuno bistar. Za bolesti oiju (kratkovidost) bolje lei ako se polije malo preko oiju i malo zadri. Za enske bolesti dobro se kupati u kamiliinom aju, a osvedoeno je da pomae. Ako ene imaju poremeaj u menstruacionom ciklusu, trebaju svako vee piti po jednu olju kamilice. Posle poroaja takoe je dobro da ena pije u toku dana po dve olje ovoga aja. To ne samo da pomae njoj ve utie i na oporavljanja materice. Ako se desi da porodilju napadnu posle poroajni bolovi, ti bolovi e prestati ako se dve kesice napunjene sa cvetom kamilice obare u pivu ili rakiji, pa se onako topli stave jedan na pupak a drugi na krsta. I sama trava kamilice pomae ako se stavlja kao flaster na rane da se rane brzo zalee. Napominjemo da se branje kamilice vri onda kada je rascvetala, u maju i junu, sui se u hladovini, ali obino u prostoriji gde nema vlage. Kada je tako suva od nje se odmah moe praviti aj. A to je dobro protivu trbobolje, tegobe pri mokrenju, neredovnom enskom pranju, prolivu itd. Ovaj aj se pravi kao i svaki drugi aj. Moe biti zaslaen prema ukusu.

ALFIJAOna se jo zove KADULJA, KADUNA, KALAVER I ZELENKADA. Obzirom na vrednost ove biljke bilo bi potrebno da je svaka domaica gaji u svojoj bati. Inae ona raste po livadama, panjacima, a naroito kraj starih zidina. Prema istraivanju i ispitivanju od kojih bolesti alfija pomae dosada se ustanovilo da je to dobar lek protivu zaboravnosti, rasejanosti, kalja, nervoze, drhtanja ruku i tako dalje. aj od alfije je dobro piti, ali je jo bolje piti mleko u kome je skuvana presna ili suva alfija. Ukoliko se pije sa mlekom treba piti svaki dan po tri ae, a ako je kuvana sa vodom onda se pije manje. Ko ima uslova dobro je i kupati se u vodi u kojoj je kuvana alfija. Ona se koristi kao lek uopte kada su u pitanju bolesne desni, moe se upotrebljavati i za ispiranje desni a lek za ispiranje desni pravi se ovako: Staviti alfiju u vino, kuvati i kada se. malo ohladi, da nije previe toplo moe se upotrebljavati odmah za ispiranje desni. Napominjemo da je za ispiranje desni umesto vina bolje upotrebljavati vinsko sire. A postupak za spravljanje je isti. Ukoliko se neko nou znoji ima nervozu, i uopte osea se u nekom grozniavom stanju treba da pije aj od alfije. aj od alfije pomae za enske bolesti, bolesti materice, dojiljama pomae kada im mleko ide samo od sebe, moe se upotrebljavati protivu svrbea oko polnih organa. Ako se upotrebljava za neuredno ensko pranje pogrebno je pored aja kuvati alfiju u vodi sa kojim se treba ispirati polni ud. Ukoliko se upotrebljava za svrabe oko polnih organa onda treba ne samo piti aj, nego treba toplim ajem (vodom u kojoj je kuvana alfija). isprati bolesna mesta. Samo ovaj aj treba da bude jai. od onog koji se pije. Znai alfija moe posluiti da se preduprede mnoge bolesti. A pored toga i kao lek za bolesti koje su ve nastale. Na primer obolele desni vrlo brzo mogu se izleiti ispiranjem toplim ajem od alfije. A najjevtiniji praak za zube se pravi takoe od alfije: Utucati deo ugljena brezova i suve alfije. Kada je gotovo pomeati sa vodom, koja treba da bude mlaka i time prati zube i cesni nedeljno tri do etiri puta.

ARNIKAJo se zove VEPROVAC. Ova trava kao lek je vrlo korisna, a koristi se za pie i oblaganje. Uglavnom je odlina kad se koristi kao lek od rane svake vrste. Zato bi ovu travu trebale da neguju domaice pored svoje kue, a naroito tamo gde nema blizu apoteke. TINKTURA ARNIKE lei bolje i bre od svih drugih lekova sve rane i ranice koje se dobijaju od udara, posekotine, uboda, ujeda od svinje, kueta, pele, ose, pritinutosti i svakog otoka. Ova tinktura pravi se na vie naina, ali ovo je najlake: Utucati dosta sirovog, sveeg arnikina korena, iscediti sok koliko je potrebno, naliti ga u staklo i isto toliko dodati vinskog piritusa. Promukati, zatvoriti dobro i ostaviti da stoji prema suncu na nekom drvetu 8-14 dana. Tada je to gotovo i treba ga uvati za upotrebu. Ona ima posebnu vrednost i zbog toga, to tako zatvorena moe stajati i tri godine, a da ne gubi svoju vrednost.

SMREKOVINA -VENJAta je i kakav je bor, bori, borovina i smreka? To je vrlo korisna biljka i obzirom da je narodu dosta poznata, ovde emo odmah napomenuti da je njena lekovita mo u njoj celoj. Naime poev od njenog roda u kome ima raznih soli, gume, eera, voska, eterskog ulja podkore i lia. Zatim pored lekovite moi korisna je i u ekonomskom pogledu. Ona lei grudne bolesti. U tom smislu upuuju se ljudi da neko vreme ive u borovoj umi. Bolesti prsiju, kaalj i sline bolesti mogu se leiti ovom biljkom na taj nain to se jede raani hleb od neprosejana brana, namazan svaki zalogaj borovom smolom. ZA IENJE KRVI UOPTE, za leenje belog pranja kod ena, zastoja mokrae i mokrani kamen i druge otoke na telu tre ba skuvati dve ake smrekovine (venje) razgnjeene ili utuene u dva litra vode, i piti od nje tri do etiri ae svaki dan. Kad se mladi smrekovi listii i pupoljci pre potpunog razvia kuvaju u mleku ili u istom vinu, ili u starom pivu pa se pije od toga na dan po etiri do pet aa. onda se taj lek moe preporuiti, po savetima vie strunjaka lekara, za kostobolju, reumatizam, skorbut, venerine bolesti, sve kone ospe, belo pranje kod ena, kaalj i druge bolesti. Taj aj od takvih smrekovih pupoljaka vrlo je prijatan za pie, podsea na ruski aj, ali je daleko zdraviji i pored svega toga jevtiniji. Moda bi bilo dobro da domaice kuvaju ee ovaj aj, jer on ne kodi a moe biti samo koristan. Kada se skuva u vodi vie lia i iarica od smreke ili bora, i ako se svaki dan u tome kupa celo telo po 10-25 minuta, onda je to lek od svrabea, krastica svih vrsta, greva, bledila, probode u pleima, besanica i drugo.

VODNJIKA (VENJOVAA)To je odlian lek i prijatno pie. Ustvari vodnjikom zovu iru ili vino od lenje. A lakoe za ovo isto pie u narodu je poznato ime VENJOVAA. Da bi je narod radije spremao i upotrebljavao naveemo za ta je ona korisna. Ona lei: Veliki zatvor teko mokrenje, otvorene i zatvorene uljeve, glavobolju, teko e u prsima i trbuhu, lei belo pranje kod ena i venerine bolesti. Kad se pije due vremena ona otklanja glavobolju, difteriju, arlah. krajnike, zubobolju, nervozu, kaalj, bubrene bolesti od kojih mnogi leei se potroe mnogo a ponekad lek imaju kod svoje kue. Takoe dobro lei razne bolesti u materici, histeriju, zaboravnost, ak i ludilo otklanja, kao i druge bolesti koje esto dolaze zbog venerinih zaraza i tako dalje. Moda e ubudue naunici da ispitaju mo venjovae. A ona se spravlja ovako: Pripremiti taze lenje kad sazri a to je jesen pa je sasuti u isto bure. NA sto litara vode treba usuti 25 litara lenje, zatvoriti i ostaviti da stoji dve tri nedelje. Bure mora da bude u podrumu ili u nekom drugom mestu koje nije ni hladno ni toplo. o tome se mora voditi rauna, da bi venjovaa bill zaista dobra. A da bi bila jo i bolja dobro je sa njom pomeati koji kilogram suvih kruaka. Tada je to vrlo prijatno pie, a pored toga i lekovito. Ko god ima uslova da spremi ovakvu venjovau treba je obavezno spremiti i piti je umesto vode. Trebamo napomenuti da se za spravljanje obavezno koristi ista i pitka voda. Gde nema dobra voda tamo vodu mora prokuvati, saekati da se ohladi i tek onda sipati venju. Ko nije spremio venju ovako kako smo opisali, on moe kuvati u vidu aja. Lekovitost je jednaka bilo kako da se pije venjovaa.

HAJDUKA TRAVA (AJDUICA, PAPRAC, KUNICA)To je trava poznata svakom oveku na selu. Kao lek ona je odlina. Po narodnoj i naunoj medicini ona lei sve nove rane kao i druge bolesti. Ako se nekome desi da se na bilo koji nain obrani, neka ranu najpre oisti od praine, paria ako ih sluajno ima pa neka odmah nabere i obloi ranu ovom travom. Ova lekovita trava moe da se pripremi kao lek za zimu. U tu svrhu treba je osuiti. Pomeati dve ake cveta i lia na ulju. Ostaviti zatvoreno da stoji na suncu desetak dana. Za to vreme cvet se pretvori u ulje, koje mi zovemo oporiin. Ovo ulje treba uvati za sluaj nune potrebe. Sa njime ranu treba mazati istom vatom i istom vatom je obaviti. Od korena hajduke trave moe se kuvati aj a takoe i od njenog cveta. Ovaj aj je dobar lek protiv uljeva, zatvora, kao i za sve one koji se oseaju nemoni i slabi.

BELI SLEZKao lek je dobar protivu bolova u prsima promuklosti, tekog disanja kalja, pljuvanja krvavog i drugih plunih bolesti. Belog sleza ima vrlo retko mada moe svuda rasti, dok crnog ima skoro svuda. Preporuujemo da se beli slez gaji. Posebno onima koji gaje cvee. Zato bi u kui imali puno cvea koje ne koristi, osim estetskog izgleda, niemu a ovako korisnu biljku zanemarujemo. Meutim to je stvar svakog pojedinca. Ovde emo samo napisati u kojoj meri i na koji nain je beli slez koristan. Lei pomenute bolesti. Pri zapaljenju krajnika treba ispirati grlo sa ajem belog sleza i to svakog sata po jednom. Kada se naduju obrazi ili zbog slomljenog zuba, i bolovi napadnu, tada treba ee ispirati usta i desni sa ajem belog sleza. aj se u ovim prilikama koristi topao (mlak), a oblaganje obraza se vri toplim celerom pomeanim sa uljem. Koren belog sleza kada se isecka sitno i skuva, odlino isti mrlje sa haljina. I ovde se upotrebljava dok je topao.

I A K (REPUH, REPUINA, LAPAH)Ova biljka raste svuda kraj puteva i ima najvee lie meu travama na naim putevima. Po predanju narodne medicine i po ispitivanju mnogih strunjaka iak je koristan i uspeno lei vie bolesti i uva od opadanja, kao i pomae rast kose. Koren ika lei razne zarazne bolesti. U tom cilju treba iskopati koren ika. Osuiti ga, a moe se i sirov upotrebiti. Na litar vode staviti kaiku iseckana korena i dobro skuvati. Od ovog bolesnik treba da pije tri puta na dan po jednu au srednje veliine. Pie treba produiti redovno dok bolesti ima. Ovo pie izgoni iz tela i ivu koja esto donosi i razne omanje i teke bolesti. Napitak treba da je mlak, a moe biti i ladan, zainjen sa neto meda. Trbobolju i mokrani kamen odlino lei koren od ika. Ovaj lek pravi se ovako: Koren urezati sitno i pomeati ga sa eerom, od koga treba jesti etiri puta dnevno no 1 malu kaiicu. Kada se koren utue sa solju i obloi na ujedeno mesto od besna kueta, otklanja zarazu i opasnost. Kosa e izrasti i pojaati se, ako due vremena peremo glavu svaki dan sa ceem, a to je voda u kojoj je skuvano dve do tri kaike ikovog korena.

ZUBAA (DIVLJA PIREVINA)U narodnom lekarstvu pirevina moe da zameni kao lek beli slez i saparilu. Ove trave ima svuda a kao lek priprema se na sledei nain: Treba iskopati korenje pirevine, isei ga na kratke komadie i nasuti u lonac na etiri do pet litara vode oko tri pregrti korena od pirevine. Lonac odozgo zalepiti i kuvati na tihoj vatri sve dok ne uvri oko polovine vode. Procediti taj aj i uvati ga u zatvorenom sudu. Ovo pie, ako ga pijemo 6 meseci preporodi pokvarenu krv od otrovnih estica i venerinih bolesti. aj od pirevine lei odlino i slabo mokrenje, groznice, razna zapaljenja, naroito ona koja dolaze od pomenutih bolesti. Zatim kada se koren divlje pirevine dobro skuva njegov aj odlino lei uljeve pa bilo otvoreni ili zatvoreni. Ovaj aj treba piti tri puta na dan po jednu au sve donde dok se ne ozdravi, a to e sigurno biti,. aj od ovog je prilino prijatan i u njemu nema nieg otrovnog. Da divlja pirevina ima u sebi materijala za hranu i lek vidi se iz toga to je neki narodi jedu u oskudici druge hrane. Ispitivanjem je utvreno da u njoj ima gume, skroba, eera, i neke osobite materije koja mirie na vanilu. Pirevina se kao lek upotrebljava u obliku lista stabla i korena. To jest cela. Moe se lako ostaviti i za zimu osuena u denjcima. Ipak najvei deo lekovitosti nalazi se u korenu pirevine a taj koren je dosta dugaak. Interesantno je napomenuti da je ovde re o divljoj pirevini koje ima svuda, i sa kojom se ljudi na selu esto susreu, jer ona predstavlja korov meu kultivisanim biljkama. Ljudi je sa pravom iskopavaju i bacaju, pri tom i ne razmiljajui da i ona moe biti lek.

ZOVAPoznato je, da je cvet zovin dobar za znojenje, zatim protivu crvenog vetra, a ono zeleno liko, koje se nalazi izmeu stabla i gornje tanke sivkaste kore, odlino lei od raznih rana i kad stane mokraa. aj od zove upotrebljava se sa odlinim uspehom, kada treba da se ovek oznoji kada je neophodno prekratiti kaalj, bolove u prsima, kad je neophodno da se ovek dobro ugreje, da

pojaa nerve i tako dalje. Znai im se nazebe potrebno je piti izvesnu koliinu aja od zone. Ovo pie mnogima pomae kod reumatizma ako je on posledica nazeba. aj od zove je uvek bolje zasladiti medom nego eerom. Za obloge zova se upotrebljava kod mnogih tvrdih otoka. aj od zove sa medom veoma je koristan onima koji teko diu. Zova se moe upotrebljavati i za jelo i to ovako: Tek rascvetalo cvee zove ubere se i onako ceo kolut umakati u razmuena jaja posuti odozgo i upriti na masti kao krike hleba pa jesti kao pitasto jelo. Ovo je i zdravo i prijatno.

DUVAN (KAO LEK)Koliko je tetno i nezdravo puiti duvan, toliko je korisno upotrebiti ga kao lek. To se moe postii tako to bi se koristio iskljuivo kao biljka. I to kao lekovita biljka, a ona ima to svojstvo. Kao za lek moe da koristi protivu crvenog vetra, a spravlja se ovako: Namazati med na list duvana i obloiti ga na bolno mesto ako je potrebno treba mazati vie listova i menjati ih na svakih 6 sati. PROTIVU ZUBOBOLJE lek se priprema ovako: Uzeti malo useena duvana i malu kaiicu baruta Dodati odozgo u tu smesu aicu najjaeg ruma, koji moe goreti pa onda zapaliti tu da izgori. Celu izgorenu smesu staviti na lanenu krpicu i priviti na bolni zub. Tako treba da stoji dokle god prestane zubobolja, a to e ubrzo biti. PROTIVU MOLJACA duvan moemo drati meu haljinama. Uspeh e biti siguran. Ako se aka nakvaenog duvana pripije na mali trbuh moe pomoi protivu tekog mokrenja.

K U P I N A (OSTRUGA KAO LEK)Kupina raste svuda po meama, po prevojima, pored zidina itd. Kupinu je svako video i zna kako izgleda. Ali retko ko zna da je ona i lekovita. Ovde se opisuje to je u praksi posvedoio. KOREN KUPINE SKUVAN U. VINSKOM SIRETU lei bolesne desni i uvruje zube kada se klate bez ikakvog bola, ili bez bola ispadaju ZA NEUREDNO ENSKO PRANJE dobar je ovaj lek od kupine: Iseckati tri ake korena od kupine, Skuvati u litar crnog vina. Kuvati dotle dok uvri pola vina. Taj napitak je dobar za enske bolesti u poremeajima menstruacionog ciklusa. Pije se po tri manje ae na dan. Zreli plod kupine kada se skuva sa malo eera i ostavi u zatvoreno staklo, to je dobar lek za drhtavicu, za one kojima ruke drhte. Zatim je dobar ovo lek i za vruicu i druge sline bolesti.

TROSKOT KAO LEKOva biljka raste u izobilju kraj puteva, zaputenom zemljitu, po njivama koje se ne obrauju itd. Ako se kojim sluajem neko posee u toku rada i krv pone curiti, dovoljno je nabrati list ove biljke i staviti na ranicu. Krv prestaje a uskoro i rana zarauje. Ona lakoe odlino lei, kada se upotrebi po uputstvu, i nemo mokrenja.

KUKUTAPoznato je da kukuta spada u biljke otrovnice. Meutim ona je ipak vrlo siguran lek od ive rane. Odlino lei vie bolesti, ali smo mi osvedoeni da sasvim sigurno lei ivu ranu, koju na narod veinom zove ivo meso iz koje veito tee gnoj. Lek se spravlja ovako: Nabrati lia od kukute, oko 100 grama, pa ga skuvati u istom sudu. Ocediti i sa tom vodom ispirati ranu dva puta na dan. Skuvano lie saviti kao kolai, Namazati ga sa jedne strane istim medom, priviti namazanu stranu na ranu i ostaviti da stoji na njoj 24 sata. Tako treba initi 5 do est dana i bolesnik je spaen bez ikakvih ravih posledica. To pomae tako to onaj oblog izvue svu neistou iz pokvarenih sokova i rana zarate. Ko pogleda na taj melem kada ga skine sa rane sa uveliavajui staklom videe na hiljade ivotinjica koje je onaj oblog izvukao iz rane. Taj oblog odmah posle upotrebe treba spaljivati, da one ivotinjice ne bi dospele do odee domae eljadi.

SAPARILASaparila je odlian lek protiv mnogih bolesti, a naroito od zarazih sifilistikph bolesti. Koren saparile poznat je kod mnogih naroda jo od starine. Pored sifilistikih bolesti koren saparils se moe upotrebiti ta leenje reumatizma, uljeva, belog pralja kod ena, gnojnih otoka, od nervoze i drugih bolesti na bazi pokvarene krvi. To je zato to on isti i oporavlja. U Nemakoj se ovaj koren uva i pije esto kao aj. Pripremanje onog aja je sliio kao i pripremanje svakog drugog aja. Naravno zavisno od bolesti. A tada treba traiti i savet od travara. Danas pomenute bolesti koje lei saparila, lee se na mnogo sigurniji nain i savrenijim lekovima. Naravno da i koren saparile moe nai svoju primenu ali to bi vie bila prva pomo, pre odlaska u najbliu zdravstvenu ustanovu. Vrednost saparile danas kada ima tako savrenih preparata i lekova, jo jednom napominjemo svodi se na domau upotrebu u vidu aja, kao izvesno preventivno sredstvo. Meutim vrlo je bitno da se prilikom upotrebe saparile treba izbegavati upotreba alkoholnih pia, aja i kafe, i treba se paziti od prehlade.

VINJEVO LIEU narodu je poznato da vinjevo lie moe biti dobar lek kod bolesti oiju. Ukoliko neko osea bolove na oima, treba da nabere vinjevog lia, zatim ga oprati u istoj hladnoj vodi, i pri polasku u postelju obloiti bolesne oi. Pre oblaganja zatvoriti kap ke,. Tako ostaviti do ujutru. Tada skinuti oblog u mranoj prostoriji, umiti se istom sveom vodom i produiti svoj svako dnevni posao. Ove obloge treba ponavljati nekoliko dana. Za to vreme oi e ozdraviti.

MEKINJE (TRICE)Mekinje od peninog brana nalaze se skoro u svakoj kui, posebno na selima gde domaice same mese hleb, ali malo ko zna da su mekinje lekoviti. Zato navodimo na koji nain i kako se mekinje trebaju upotrebljavati da bi se iskoristila njihova lekovitost. Kada se mekinje skuvaju, pa se mlakom orbom od mekinja pere krastava glava, onda se to izlei. Ako se uvee pije dve do tri ae srednje veliine ove tople orbe od trica, to moe izleiti promuklost, guobolju. Ako se pak ova topla orba od trica pomea sa eerom i izmuti sa dva svea umanceta dobro je progivu prehlade, kalja i prsobolje. Samo ukoliko se upotrebljava za prsobolju mora se due piti. Kada neko osea zujanje u uima treba da spremi od mekinja ovakav lek= Na tri dela mekinja staviti jedan deo sveih ili suvih rua, i jednu polovinu dela pelena. Pomeati i skuvati u malo crnog vina. Na kraju kada je skuvano vino ocediti, a od smese staviti u istu lanenu krpu, uviti u zamotuljak i privezati dok je jo toplo na uho.

KAMFORNarodna medicina veruje u lekovitu snagu kamfora. Njega preporuuju mnogi strunjaci za razne preparate, a mi ovde emo iskljuivo govoriti na koji nain moe da koristi u domaoj primeni. Ako komadi kamfora uvijemo u pamuk i stavimo u ui koje su obolele, bolest e proi. Kada napadnu nekog iznenadni bolovi u elucu, stomaku to se uspeno moe izleiti ako se proguta komadi kamfora veliine peninog zrna, a odmah zatim popije aa zaeerene ili zamedene tople vode. Kada je potrebno neko trljati rakijom, dobro je dodati komadi kamfora. Da se rana ne ucrvlja i da pre zaraste dobro je posipati je sitnim kamforom. Nove rane brzo zarastu ako se ispiraju piritusom od kamfora.

SLAICAMoemo je koristiti kao lek protivu bolesti stomaka, jetre, creva, kao i drugih bolesti koje napadaju organe za varenje.

Slaica raste po vrtovima. njivama, zaputenim mestima itd. Visoka je oko pola metra. Razgranata je sa perastim liem i sitnim utim cvetovima. Lekovita vrednost slaice moe se videti iz njenih sastojaka. Naime ona u plodu ima sitne semenke, zbog ega se i gaji, a one se sastoje od 30% masnog ulja, belanevine, eera, mineralnih soli i drugih sastojaka. Napominjemo da ima crne i bele slaice. Ovde iskljuivo opisujemo belu zbog njene lekovitosti. Do danas je osvedoeno da bela slaica deluje kao dobar lek protivu uljeva, glavobolje, neurednog mokrenja, bolesti u kostima i nesvestice. Takoe se tvrdi da ukoliko se slaica ujutru koristi na taj nain to se progutaju nekoliko njenih zrna, da to krepi pamenje, razvedrava i otklanja nesvesticu. Prilikom gutanja obino se stavi nekoliko zrna u usta, pa se zatim popije aa vode. Inae se moe koristiti i za obloge. Onda se upotrebljava ovako: Pripremiti potreban deo brana od semena slaice i zamesiti ga u malo hladne vode. Od toga napraviti guu poparu. Mesiti obavezno u hladnoj vodi, jer od vrue ona gubi svoju lekovitu snagu. Dobivenu smesu namazati na tanju krpicu i obloiti tamo gde iziskiva potreba. Ove obloge drati na koi 5 do 10 minuta. Zavisno od stadijuma bolesti moe i due. Samo kada se due dri na koi moe izazvati mehurie. To se onda mae uljem i oni zarastu. Za leenje bela slaica se upotrebljava ne samo kao lek za gutanje i za oblaganje, ve moe biti zain pri jelu itd. Kao zain koristi se u vidu sosa. Moe se jesti mazanjem na hleb. U vidu zaina se preporuuje osobama koje je obuhvatila neka obamrlost, lenjost, sanjivost i slino. Ovakve osobe trebaju obavezno uzimati slaicu pri jelu i bie preporoeni. SLAINIK KAO LEK upotrebljava se kad treba krv ublaiti i otkloniti bunilo. Spravlja se ovako: Istucati na sitno seme od slaice. Izmeati ga sa siretom da bude tako kao testo. To namazati na lanenu krpu pola prsta debljine. Obloiti na bolesno mesto, to jest tamo gde treba. Ova obloga se obino dri oko pola sata. Vreme nije strogo odreeno te moe i vie i manje od toga. Ako se moe izdrati due, ovaj lek e izvui mehurie. Ali to ne treba nikog sekirati, jer u tome se i sastoji dejstvo. A te mehurie mazati toplim zejtinom dok prou. To je uostalom vrlo brzo.

LINCURAOve biljke u Jugoslaviji ima dosta. Raste obino na viim planinama i brdskim mestima. Prilino je visoka te je izdaleka uoljiva. Uglavnom kod lincure je koren lekovit, te se kao takav neguje, sui i uva do upotrebe. Izmean sa rumom ili komovicom koren od lincure lei groznicu, malaksalost, bolova u stomaku, nemanja apetita ili skupljanja vetrova. Da bi napravili lek za groznicu treba nastrugati u aicu ruma ili komovice rakije oko 2 grama korena lincure. Zavisno od jaine groznice mogu se popiti jedna ili dve ovakve aice. Ako je groznica jaa, znai treba popiti dve aice ovog leka. Za druge bolesti kao to su bolovi u stomaku, malaksalost ili izgubljeni apetit za jelo lek se pravi ovako: Naseckati koren lincure u komovicu i ostaviti da stoji dobro zatvoreno desetak dana. Onda piti po jednu aicu ujutru i u podne pre jela. To treba initi tri do etiri nedelje i za to vreme bolest e proi.

MAJKINA DUICA (DIVLJI BOSILJAK)To je u narodu poznata lekovita biljka. Obino raste kao polegao gust buni na suvim obroncima, naroito gde je sunano i isto. Ona cveta preko celog leta i vrlo je prijatnog mirisa. Majkina duica je lekovita u onim svojim zeljastim izdancima u cvetu. Ti izdanci se beru, sue na promaji i hladovini i zatim se pakuje tako da se ouva miris i boja. Dobra je da se upotrebi kao lek protiv kalja (u obliku aja). Ova biljka ima iroku primenu jer se upotrebljava za leenje organa za varenje, sve to je u vezi sa organima za varenje, a u obliku jae koncentracije aja od majkine duice upotrebljava se za ispiranje usta, za ispiranje polnih organa, za oblaganje kod venerinih bolesti itd.

MASLAAK (MLEAC, UANIK)Maslaka ima svuda u izobilju, u batama, livadama, panjacima itd. Cvet ima ut, stabla nema nego samu peteljku, lie mu je skupljeno i poleglo po zemlji. U celoj biljci ima mlea, te se zato i zove Mleac. Najvie tog soka (mlea) ima u korenu. Brzo i uspeno se mogu leiti mnoge bolesti maslakom. Ako napravimo salatu od mladog lia maslaka ta e salata biti sasvim prijatna za jelo, a pored toga ona je i lekovita. Kad lie poraste vee moe se od njega praviti i varivo umesto spanaa. Neki narodi na zapadu koriste u prilinoj meri maslaak u vidu salate i variva. Pripremljen na razne naine maslaak lei i ojaava organe za varenje, otvara apetit itd. Za leenje stomaka i uopte organa za varenje sprema se ovako: Istucati celu travu i koren maslaka. Dobiven sok pomeati sa vodom u kojoj je obareno meso. Ovo treba piti do ozdravljenja. MASLAKOVAC koristi ljudima kao lek a priprema se ovako: Skuvati dobro jedan litar vode u zemljanom sudu. Staviti u njega jednu au maslaka (lia i korena). Ostaviti da stoji tako 1 do 2 sata. Posle procediti i dobiveni sok piti prema potrebi.

PELIN (PELEN)U lekarstvu se pelin koristi na vrlo razne naine i za razne bolesti. Na primer u narodu se koristi za stiavanje bolova, za enske bolesti, za razlaganje mokranog kamena, za razne stomane bolesti itd. Za ovakve bolesti upotrebljava se lek od pelina koji se prani ovako: Kada pelin cveta pokidati cvee i metnuti u isto staklo. Odozgo naliti dobre prave komovice ili ljivovice i ostaviti 5-6 dana da stoji na suncu dobro zatvoreno i pokriveno tankim platnom. Posle 5-6 dana ovaj napitak se moe upotrebljavati. Ovo se jo zove i esencija od pelina ili pelinovka. Za leenje se uzima dnevno jedanput po 20-30 kapljica. Pelin pomae i prilikom ranjavanja. U takvom sluaju treba brzo natopiti pelin sa vinom, iscediti iz njega sok i taj sok bolesnik treba da pije dnevno dvaput po dve kaike. Dobro je da se i rana sa ovim istim lekom preliva i tako e rana biti bre zaseena i nestati zapaljenje. Ako se desi nesanica za tu bolest pomea se pelin sa siretom ili vinom i testom od hleba pa se privija na elo. Ovaj isti oblog moe da slui za oblaganje stomaka, u sluaju da je ovek od toga bolestan. Mora da napomenemo da se treba paziti koliko se pije pelin, jer u velikoj koliini moe da izazove nesvesticu, gaenje i vatru u stomaku. U sluaju da neko nema apetit za jelo i uopte osea se mrzovoljno onda se od pelina moe spremiti ovakav lek: Pomeati jednake koliine soka od pelina sa jakim vinom. Drati zatvoreno u flai i dnevno uzimati po dve kaike.

PODBELOd ove trave, za narodnu medicinu upotrebljava se lie, a daje se bolesnicima u vidu aja. Lei dobro kaalj, astmu kao i gornje organe za disanje. Zatim slui za ispiranje usta i grla. List od podbela moe da se upotrebi kao obloga poto se prethodno namae mau. A takvu oblogu moemo koristiti da stavljamo na uboje, posekotine, gnojne otoke i na druga mesta po potrebi.

KANTARION (BOGORODIINA TRAVA)Ova biljka se koristi u obliku aja koji se pije protivu bolova jetre, proliva, stomaka i drugih bolesti koje se deavaju na organima za varenje. Kantarion prodire sve vie u narodnu medicinu, te nije retko uti da on moe da izlei i tako komplikovano oboljenje kao to je ir u stomaku. Do danas on se najvie upotrebljava za spremanje lekovitog ulja, poznatog pod nazivom kantarionov zejtin. To ulje slui za leenje i brzo zaraivanje rana i drugih povreda na koi, zatim protiv uljeva i tako dalje. Raste svuda kao korov a najvie na proplancima gde se ne gaje kultivisane biljke.

kim Kim se koristi u narodnoj medicini za leenje bolesti u eludcu i uglavnom ima takvo svojstvo da otklanja tegobe loeg varenja. Ova biljka se koristi kao zain pri spravljanju raznog

peciva kao i za dobijanje etarskog ulja. To ulje dobija se iz zdrobljenih plodova kima destilacijom, pomou vodene pare.

DOMAI LEKARBOLJE JE SPREITI NEGO LEITI. ALI AKO OSETI DA SI BOLESTAN LEI SE ODMAH. NAPUTANJE ZNAI UPROPATAVANJE -Pelagi U ovom odeljku Pelagievog domaeg lekara za jednu istu bolest obino je navedeno vie lekova. To je i razumljivo, da bi se mogao izabrati onaj lek koji je dotinom licu najdostupniji. ZUBOBOLJA Obino dolazi od nagle prehlade, nazeba, od malaksalosti, neistoe, od vrlo hladnog pia, vrueg jela i drugih uzroka. Ukoliko je ve dolo do zubobolje treba je leiti ovako: Nakvasiti etvorostruku krpu u ljutoj rakiji, posuti je zatim alevom paprikom i odmah je pritisnuti na obraz preko bolnog zuba. Oblog ovako treba drati po dva tri sata. Od tri do eti takva obloga bol e prestati. Ili: Pomeati dosta soli sa siretom pa ugrejati. Ovu smesu stavljati u usta dok se ne dosadi ili prestane bol. To treba raditi strpljivo. Takoe zubobolju moe izleiti i ovaj prosti lek: Iskapati koren antike (burjana). Njega ima svuda. Rasei ga i odrezati jedan reanj veliine veeg prstena. Utucati ga malo, posuti po njemu so i staviti na bolni zub. Tako ostaviti najvie dva sata. Za ovo vreme zubobolja e prestati. ZUBOBOLJU MOE IZLEITI I OVAJ NARODNI LEK: Uzeti neto niadora i malo kamfora. Pomeati i nasuti u aicu ljute rakije. Kada se sve istopi staviti ovaj rastvor u usta i promukati naroito pored onog zuba koji boli. Uiniti ovo dva do tri puta i bolovi e prestati. Ako je zub upalj onda e biti dobar ovaj lek: staviti tabak bele iste hartije u obliku fieka. Zapaliti iroku stranu, a usku staviti tako da dim udara u usku pakvonsku kaiku. znoj koji se tom prilikom nahvata na kaiku pokupiti istim pamukom ili gazom i to staviti u upalj zub da stoji dan i no (24 sata). Bol e za to vreme prestati. ZUBE LEI I UVA od bola i trulea ovaj narodni lek: Staviti u sud jednu kaiku pitome metvice i utuene peene stipse. Odozgo naliti jedan litar najljueg pirita. Zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu 8 dana (NEDELJU DANA). Ovom smesom ispirati usta tri puta na dan. Zubi e se oistiti i ozdraviti. Prilikom upotrebe ovu smesu obavezno promukati Namirnice koje mogu biti kao glavna predohrana i uticati da zubi budu vrsti i zdravi su kupus, kiseli krastavci, limun i drugo. KRV IZ DESNI To obino dolazi od neistoe usta i neiste krvi. Lei se ispiranjem. A smesa za ispiranje pravi se od jednakih delova piritusa i vode. MESO OKO ZUBA ojaava ako se ispira smesom od 25 grama stipse i 80 grama tople mlake vode. OTEEN OBRAZ OD ZUBOBOLJE lei se ovako: Obariti aku peruna i obliti uljem. Zatim previti na oteenu stranu obraza. Oblog treba drati 5 do 8 sati. Pokazalo se da je ovakav oblog vrlo efikasan. Otekli obraz od zubobolje moe leiti i ovako: Zamoiti u toplu vodu eernu hartiju, zatim je posuti niadorom i onda njome obloiti obraz. Trei nain leenja za otekao obraz: Utucati koren od koprive jednu punu aku, dodati malo afrana, to skuvati u slatkom mleku, obavezno u zemljanom sudu, i kada je gotovo, nainiti od te mase oblog. Staviti i privrstiti ga na obraz. Kada se ohladi ponovo ga zagrejati i staviti. Zagrevanje vriti u istom sudu. Nekoliko takvih obloga pomoi e da oteklina potpuno nestane, a i zub da prestane da boli. TRULO_MESO OKO ZUBA Uspeno se lei ovako: Kuvati celu glavicu belog luka u manjem sudu, u istom vinskom siretu. Ovim vinskim siretom ispirati zube do ozdravljenja. BOLESNE DESNI I LJULJANJE ZUBA dobro lei mlaka voda u kojoj se prethodno kuvala hrastova kora. Ovom vodom treba ispirati desni. Za bolesne desni i ljuljanje zuba dobro je vriti ispiranje sa sokom od rotkve ili repe. NEUGODAN ZADAH IZ USTA LEITI ajem od alfije. Ovde se pored toga preporuuje da se izbegava mesna hrana i to skoro potpuno, a da se koristi biljna hrana, ali takva koja ima sastojke sline hranljivim sastojacima mesa. Na primer kuvano ito.

GROZNICATo je bolest koja najvie napada narod. A dolazi obino od pokvarene krvi hranom ili neim drugim, od jakog nazeba, od pretovarenog eludca, od preteranog umora i td. Imajui u vidu uzronike ove bolesti groznica se i deli na unu, utu, nervoznu, grozniko zapaljenje, a lekovi su ovi: Utui ili urezati sitno korena lincure, i pomeati od tog praka pola kaiice u ai jake komovice ili ruma. Ponoviti pri nastupanju groznice. Za jaku i zdravu osobu moe podneti i vie praka. Ako ne pomogne od prvi put, treba ponoviti, i lek malo umnoiti. Lincure ima svuda po brdima i bakalnicama u Srbiji. To je narodni kinin u junoj Srbiji. Koren od lincure je bolji od kinina. On bre lei od kinina i ne ostavlja one tragove, kao taj doktorski kinin, koji podvari eludac, poremeti volju duha i sav organizam oveka. Tako isto vrlo je pouzdan i ovoj lek: Skuvati 2 kaike iste prave samlevene kafe kao obinu kafu. Kad bude gotova, iscediti u nju sav sok jednog zdravog limuna i doliti 4 kaike ruma. Svu tu smesu treba popiti najedanput, zajedno sa tropom. Kada osetite da e groznica da vas uhvati. Malo ima sluajeva, da se moe ponoviti sa tim lekom. Ubrzati koren od trave maslaka, koju u Srbiji zovu mleac, sitno ga izrezati u komovu rakiju, pa popiti kada osetite da e groznica da vas uhvati. U toku leta upotrebljavati sve koren, a u toku zime upotrebljavati suvi koren, koji se u toku leta ostavlja. GROZNICU, kada vidimo da e nas sigurno napasti moemo uspeno izleiti ako: iseckamo papriku mesearku na sitno pa je stavimo u pola litre starog crnog vina. To skuvati i piti tako vrue onda kada vidimo da e nas groznica zahvatiti. Zatim lei u postelju i dobro se pokriti. Tada e nastupiti preznojavanje. Posle toga ustati iz postelje preobui ve i za daljih 24 sata treba stalno biti u toplom prostoru. GROZNICU MOEMO LEITI pomou belog luka i soli. Za odraslu osobu spravlja se ovaj lek ovako: Uzeti manju glavicu belog luka, istui je na sitno i posoliti. Tu smesu staviti na ruku vie dlana na ile ispod pregiba i zavezati dobro da stoji jedno pola sata, a moe i vie. Drati dok iskoi uti mehur na koi ispod obloga. Tada mehur probuiti da izae ona voda a ranu namazati sa pavlakom. Malo kasnije obloiti sa istim lojem i ostaviti tako dok zaraste.

KIJAVICAOva bolest moe biti mala, kratkotrajna a moe biti vrlo teka. Ona moe doi kao posledica nazeba ili od udisaja otrovne praine. Postojee takve kijavice koje budu propraene groznicom i optom malaksalou tela. esto od nje dolaze bolovi ne samo po elu ve i u obrazima, zubima, desnima i uima. Obino se dobija od jakog nazeba. Ovu bolest treba leiti jer u koliko se napusti moe da bude ak opasno i za ivot. A mere predostronosti treba uvek primenjivati. KIJAVICU NEE DOBITI ONAJ KOJI NAVIKNE DA UJUTRO PERE I TRLJA VRAT I PRSI SA HLADNOM VODOM! I KO PAZI DA SE NE POZNOJI U SOBI, IZ KOJE MORA BRZO IZAI. KAO LEK OD KIJAVICE moe se upotrebiti ren pripremljen za salatu. Zatim kao lek moe biti i jedna aa vrue ljivove rakije zainjene sa medom ili biberom. Zatim narodni lek za kijavicu je i ovo: Saviti jednu istu krpu etvorostruko ugrejati je dobro kraj vatre i tako vruom obaviti lice. Treba tako vezati da hladan vazduh nikako ne moe doi ispod nje do nosa. Udisati na hoc a izdisati na usta. Kad se krpa ohladi odmah je ponovo ugrejati. To uraditi dva do tri puta i odmah e se osetiti bolesnik bolje. Na kraju staviti dvostruku toplu krpu na lice. Sve ovo initi navee pa na kraju lei i spavati. Ujutru se ve ovek osea zdrav.

GLAVOBOLJAOva bolest obino dolazi od velikog umora naprezanja, od navale krvi u mozak, od pokvarenog eludca, od malokrvnosti ili mnogokrvnosti i u opte glavobolja je esta u ovom i ovakvom svetu. Ko umereno ivi taj retko kad e dobiti glavobolju. I prilikom leenja glavobolje imamo savet da je bolje paziti da do nje ne doe. Jer lekovi protiv nje su ustvari samo najobinija zakrpa. Ali i ovde bi dobro dola ona poslovica BOLJE SPREITI NEGO LEITI.

Naime kod glavobolje se deava da ona danas bude izleena, a sutra da se pojavi ponovo. Zato u leenju glavobolje lekari trae najpre uzronike te bolesti, te prema tome i odreuju lek. A narodni lekovi, lekovi od prirunih sredstava su obino namenjeni za bilo koju glavobolju bez obzira na uzronike bolesti. OD GLAVOBOLJE POMAE da se pije vrua voda ili lek koji se u narodu zove SEDATIVA. A spravlja se ovako: Pripremiti 60 grama pirita od niadora, 10 grama pirita od kamfora, 60 grama obine kuhinjske soli i vode (poeljno reeno) 1 litar, Ukoliko se radi o napadima (tekim napadima glavobolje) od svega ovoga uzeti vie. Smesu svega ovoga zatvoriti u staklo i promukati. Po potrebi moe se odmah i upotrebiti. Ovu smesu uvati zatvoreno u staklo na suvom prohladnom mestu. A pre upotrebe obavezno promukati. Upotrebljava se ovako: istu maramu ili krpu presaviti na etvrt i dobro namoiti sedativom, pa njome obloiti elo, odnosno na mesto gde boli. Da nebi voda nadala na oi treba preko ela vezati podebeo pekir. e sme se dozvoliti da kapljica ovog leka doe do oka. Takoe se mora paziti da staklo u kome se uva sedativa bude uvek zatvoreno. Leiti se tako to na svakih lola sata krpu dva puta kvasimo. I to inimo sve dok bolest prestane. Ukoliko je bolesnik od glavobolje pod temperaturom moe se i mazati ovom tenou, ali nikako trljati. GLAVOBOLJU lei i ovaj narodni lek: Tri do etiri glavice crnog luka utucati i pomeati sa uljem i solju. To lepo staviti u kakvu krpu i priviti na glavu. Za nekih sat-dva bolovi e nestati. Ovaj narodni lek moe se upotrebi i kao lek za zapaljenje mozga ako je u zaetku. Mnogima pomae ako nakvaenom krpom od rakije komovice obloe glavu.

VRTOGLAVICAOva bolest veinom dolazi od malokrvnosti, otrovnih lekarija, kao to je iva i drugih uzroka. To moe biti vrlo kratka bolest i da nestane, ali moe trajati i godinama. Onaj tei oblik vrtoglavice propraen je zujanjem u uima, posledica je malokrvnost, a moe biti i neki drugi uzronik. Onaj ko boluje od vrtoglavice treba da ima zdravu i jaku hranu i da se to due zadrava na istom vazduhu. Kao lek je dobra napred opisana sedativa. Moe posluiti kao lek odvar od jagoda. On se priprema ovako: Staviti 200 grama jagoda u 1 litar vode i skuvati. Onaj odvar piti tri do etiri puta na dan po jednu obinu au.

MIGRENA (ELOBOLJA)To je elobolja, koju dobijaju uglavnom oni koji naporno rade umno. Ustvari je nervoza, a bolovi se oseaju u predelu ela. Moe i da se prenosi as na jednu as na drugu stranu ela. Treba leiti ovu bolest jer ako se napusti moe da priinjava velike neprilike. im se oseti ova bolest odmah je leiti ovako: Uzeti so otprilike toliko da pokrije bolno mesto staviti u krpu i priviti. ukoliko ne prestane nije loe popiti koju au obine slane vode.

ZAPALJENJE MOZGADolazi obino kod ljudi koji se u radu mnogo umno napreu. Zatim ova opasna bolest dolazi ili uz neku drugu bolest, kao uz vruicu i tifus ili od jakog udara po glavi. Bolesnik obino opaa veliku glavobolju, malaksalost i utrnue u celom telu. To je propraeno nesvesticom i grevima. Veini se oduzmu noge ili ruke ili celo telo. Kod nekih se pojavi i povraanje. Slini znaci se pojavljuju i kod onih, koje udari kap. Sedativa je i ovde jedan od dobrih lekova. Njene obloge treba stavljati na glavu i potiljak. Samo ovo je bolest kod koje treba napraviti jau smeu sedative od one ije smo pravilo opisali u lanku bolest glavobolja. Sedativu treba oblagati nekoliko puta i ona bi ovde mogla biti vrlo korisna.

KOSA (OPADANJE KOSE I KAKO SE LEI)Kosa opada zbog rave hrane, telesne slabosti, prekomernog pia, bludnog ivota ili od zaraze (sifilis) i drugih uzroka.

Da se spasi opadanja kose nuno je pre svega oiati kosu do glave i jesti zdravu m masnu hranu. U to ime dobro je svako jutro jesti pare suve dobre slanine sa narezanim i utrvenim renom i hlebom. Ovo bi trebalo da bude stalna praksa. Da bi se otklonilo zapoeto opadanje kose potrebno je uiniti sledee: Oprati svako vee glavu sa mekom, toplijom vodom. Dobro izbrisati kosu da ne ostane vlage pa je namazati svuda gde kosa dopire sa ricinusom, mau za ienje. Odozgo obloiti duplo lie od oraha. Tako ostaviti da prenoi. Ujutru ponovo namazati kou na glavi ricinusom, ali u toku dana ne stavljati orahovo lie. Ko se pridrava ovoga uputstva mesec dana, ali disciplinovano, kosa e mu sigurno narasti. KOSA NEE opadati ako maemo ovim lekom. Mladu konoplju (poeljno samoniklu) stucati sitno zajedno sa njenim korenom. Zatim narezati i istopiti suvu slaninu na masti. Procediti i sipati u konoplju pa meati tu smesu dok i konoplja ne izda svoju mast. Onda procediti tu mast i pomeati sa istom koliinom ruzmarina. Ovime mazati glavu i kosa ne samo to nee opadati nego e jo gua narasti. KOSA DA IZRASTE NA ELAVOJ GLAVI. Treba uzeti travu sa korenom koja se zove Pasji jezik i dobro je istucati. Zatim (kao i kod konoplje) ispriti suvu slaninu. Iscediti mast od suve slanine i pomeati je sa istucanom travom pasji jezik. Smesa koju smo dobili namazati na krpu kao flaster i obloiti celu glavu /poto je prvo opere sa toplom orbom od mekinja (trica). Ovo treba initi svaku treu no i kosa e. posle nekoliko upotreba izrasti.

PERUTIma ljudi kojima je puna kosa neke peruti koja se odvaja od koe glave. Ma da ta pojava nije opasna, ipak je vrlo neprijatna. Protivu peruta postoji prost lek. Kvasiti dobro glavu svako vee sa komovicom, ali napominjemo istom komovicom od groa. Peruti e nestati za 10 do 15 dana, U koga ima mnogo peruti i guste kose ovo treba ponavljati due vremena. Naravno ako je reio da se te napasti rei. A poznato je da ista prava komovica ne moe koditi ni kosi ni zdravlju.

KRASTE NA GLAVIMa koje vrste bile kraste na glavi za njih je lek ovaj: Svaki dan oprati glavu vodom u kojoj su se kuvale mekinje (trice). To jest svariti mekinje penine, ocediti ovu vodu i s njime prati glavu. Ujedno spremiti brljanova lista, dobrog starog crnog vina, soli i este masti. Poto se kosa oia i glava opere treba glavu isprati istim crnim vinom. Zatim staviti u sud jednu kaiku masti,malo soli, kaiku vina i brljanovo lie. Poto lie ostane tako namazano u sudu oko etiri sata treba ga naslagati po dva lista na glavu, to jest svako mesto na glavi gde ima kraste. Taj oblog treba dobro obaviti krpom i ostaviti da tako stoji na glavi celu no i ceo dan (24 sata). Ovo leenje potrebno je ponavljati dokle god kraste spadnu, a to e biti za nekoliko dana. A glavu treba prati mlakom orbom od mekinja (mekinje obavezno ocediti). Svaki put pred ponavljanjem obloga, i vinom ispirati. Pored toga onaj ko ima kraste na glavi mora ostaviti sva ljuta jela, i pia. Za njega je najpodesnija ista voda ili boza, zatim mlekom ili surutka.

KRV CURI IZ NOSAKako zaustaviti krv iz nosa? Kad krv iz nosa mnogo tee jedan engleski lekar preporuuje da se uzme neto to bi prouzrokovalo povraanje. Kada se ovek dobro ispovraa, krv e prestati tei iz nosa. A da bi izazvali povraanje dovoljno je uzeti odjednom dosta mlake vode. Drugi nain da se zaustavi krv iz nosa je da se uzme zamotuljak hartije, ili korica hleba i da se to vae u ustima. Lakoe je dobro doi onu ruku uvis sa koje strane tee krv iz nosa, to jest iz koje nosne duplje tee krv, i u taj isti mah i glavu ispraviti u vis i uhvatiti kosu na glavi s rukama. U isto vreme neko treba da zatvori prstima nozdrve. Za nekoliko minuta krv prestane. Za prestanak, odnosno da se zaustavi krv iz nosa dobar je i ovaj lek. Nabrati travu kunicu, koja se jo zove ajduka trava, pa sa prstima dobro utari na dlanu i privezati je na slepe oi. Krv e stati ubrzo. Zatim krvotok iz nosa lei pouzdano uti pasulj. Ovaj lek se upotrebljava ukoliko se krv iz nosa pojavljuje esto. Priti uti pasulj toliko da bude rujav. To jest da dobije braon boju pa

ga istucati na sitno kao kafu ili burmut. Bolesnik treba da sre ovaj lek nekoliko puta na dan pa e se ove napasti reiti. Napominjemo da krvotok iz nosa ne treba zaustavljati bez velike i este navale krvi Za punokrvne moe biti opasno ovo zaustavljanje krvi (po doktoru Lojevskom).

IREVITo je bolest koja moe zahvatiti svakog. im se opazi ir treba uzeti neto za povraanje, pa onda pristupiti leenju. Kao to smo rekli niko se ne moe odbraniti od te napasti. Dovoljno je da ovek radi na pranjavom prostoru, ili sa prljavim predmetima. Evo nekoliko naina leenja protivu ove bolesti. IZAZVATI PROVALU IRA moe se postii na ovaj nain. Istucati aku lanena semena i pomeati sa 2 presna belanceta, dve kaike ulja i poto se to promea, staviti u kakvu krpu i obaviti ir. Oblog menjati uvee i ujutru. Ako elimo da to pre rasteramo otok ira i bolove onda . treba uzeti 300 grama suvog krupnog belog groa, izvaditi iz njega semenke istucati ga na sitno od toga nainiti podebeo melem, koliko je ir i preko njega ovo obloiti. Drati taj oblog 10-12 sati. Obino se bolest i otok otera od jednog obloga a najvie od tri. Poznato je da se tako lee Grci i panjolci. IR NAGNOJEN ako elimo da se provali za nekoliko sati trebamo se posluiti ovim lekom. Isei na sitno pola kilograma sveeg goveeg mesa i tri glavice crnog luka pomeati i obaviti na bolno mesto. To uiniti uvee. Za jednu no sva se ta gadost iz ira izvui napolje ali naravno posle prilinog bola Tu bol izaziva istucano meso i luk svojim dejstvom na kou ira. Posle toga isprati istucani luk i meso, to jest ranu sa jakom komovicom. Zatim nasuti na celu ranu sitnu kafu (podebeo sloj a preko toga privezati istu krpu namazanu istim voskom i to stranu koja e biti preko ira. Tako privezati ranu i ostaviti dok zaraste, a to e biti brzo.

IRII I GNOJNICE po koiAko su irii mali i od njih se ne osea nikakav bol, oni e proi poto se osoba dobro proisti nekoliko puta iznutra prigodnom hranom. Preporuujemo za ovo kuvano ito sa mlekom i kuvane ljive Ako su irii vei i propraeni bolom, onda pomenutu hranu, i drugu slinu upotrebljavati due vremena i po mogunosti se to vie zadravati u istom prostoru. Te irie treba posipati posle svakog pranja sitnim kamforom i eerom. Ako su ovi irii vei treba ih oblagati sa karbonskom vatom. Ova vata se moe koristiti i samostalno. Ukoliko neko ne moe da jede iz bilo kojih razloga pomenutu hranu (kuvano ito sa mlekom), onda treba da kuva aj od trave pirevine. Ovaj aj treba da se pije 6 nedelja po tri ae na dan OTOK KOJI JE VRU lei se ovim narodnim lekom: Uzeti koren od krina i belog sleza i skuvati u slatkom mleku. To treba kuvati sve dok bude gusto kao popara. Dodati kaiku istog ulja. Zatim odmah dodati i kaiku dobrog kvasca od lebara i malo afrana. To sve izmeati i dok je jo toplo namazati dosta na krpu, a njome obloiti ceo otok. Tako treba da stoji 12 sati. Poto se ovo ini nekoliko dana bolest e proi.

CRNI PRITPored obinih ireva i otoka ima i takvih koji su jo opasniji kao na primer crni prit. Otok buja ispod koe i naduje kou, ali bez ikakva crvenila niti modrila. A prit ima i jednu i drugu boju i raste ispupen na jednom mestu. Znai moe postojati i sumnja da li je to prit crni ili je neki drugi otok. U tom sluaju takav otok leiti ovako: Skinuti sveu smolu sa drveta i njome namazati kakvu kou. Namaz mora biti isto toliko veliki koliko je veliko ispupenje ira. Oblog treba da stoji dok otok splasne. Kada skidamo oblog, ukoliko se teko skida moemo se posluiti toplom mlakom vodom. Meutim ako nema sumnje da je pravi crni prit i to se odmah i konstatuje onda ga treba odmah leiti ovim lekom: Oistiti zdravu glavicu belog luka pa je utucati. Tome dodati kaiicu baruta i pomeati. Smesu priviti na prit. Ovako spremljen zavoj treba da stoji na bolnom mestu oko etiri sata pa zatim menjati sa drugim. Tri do etiri ovakva obloga bie dovoljna da se bolesnik otarasi ove opake bolesti.

MALAKSALOST-OSKUDICA U KRVITelesna i umna malaksalost dolazi od oskudice v krpi. A to je posledica velikog zamaranja bilo telesnog bilo umnog Oskudica u krvi najlake se opazi po ovim znacima: Telesna i umna nemo, tekoa, bledilo u licu, na usnama, desnima i koi, zatim glavobolja, grevi, zujanja u uima, nesvestica i slino. Malaksalost naizgled deluje vrlo bezopasno, ali to je ba ono o emu ljudi treba voditi rauna. Naime ne lee se i to moe dovesti do teih posledica. Uglavnom malaksalost se lei urednim ivotom. etanja u prirodi, odmor, odbacivanje svih misli koje mogu da sekiraju i mue oveka, jesti rovita jaja, mleko ,kuvano ito pa i druge namirnice ali da nisu teke za stomak, a osim toga treba izbegavati svaku neprijatnost na poslu i u drutvu. Nemarnost moe biti vrlo opasna. Naime ako neko boluje od malaksalosti, a ne lei se to moe imati dalekosenih posledica.

PRAVILA PROTIVU MALAKSALOSTIJednom reju uredan ivot je glavno i jedino pravilo da ne doe do ove bolesti, ali ako je neko ve osetio na sebi malaksalost treba se maksimalno pridravati sledee: Kretati se na istom vazduhu, po mogunosti u prijatnom drutvu, biti to je mogue vie u prirodi, gde maksimalno udisati ist vazduh, izbegavati svaku ljutnju, i svako tee umno i telesno naprezanje. Jesti to lake, a hranljivije namirnice, posebno voe, kao to je groe, trenje, jagode, a od povra rotkve, crnog luka, itd. Preko leta je poeljno stanovati na nekom istom mestu n van gradskih ili seoskih ulica i galame

POVRAANJEAko nekog napadne ova bolest, koja je obino posledica jakog nazeba ili pokvarenih jela, treba se leiti ovim lekom: Piti po jednu osrednju au soda vode na svakih etiri sata. Meutim ne treba zaboraviti da je povraanje vrlo esto i korisno jer se na taj nain ovek oslobaa mnogih vrlo tetnih estica koje su ule zajedno sa hranom. Posebno je korisno povraanje ukoliko je ovek mnogo pio. ak povraanje treba i vetaki izazvati u pojedinim sluajevima

POVRAANJE ENA TRUDNICAKod trudnica mora da se pojavi povraanje, to traje due ili krae vreme. Povraanje nije opasno, ali je dosadno. Protivu tog povraanja uspeno pomae drati u ustima komad leda ili grudvica snega. Ako nema leda ili snega, onda drati u ustima ladnu vodu ili jaku crnu kafu. Trudnice moraju izbegavati zatvorene prostorije. Treba da budu to vie na sveem vazduhu.

OBINO POVRAANJEOvu bolest lei pie odvara-pirina, koji se pravi ovako: Skuvati pirina u vodi, tu vodu i pirina piti tri do etiri puta dnevno no 1 au. Skuvati pirina sa vodom treba da je topao. Povraanje moe da prestane od jakog i estog polivanja glave ladnom vodom. Punokrvne osobe da bi spreile povraanje na trbuh mogu da stavljaju obloge trica ugrejanih u vodi, ili suve ugrejane. I kiseo kupus moe da sprei povraanje.

MOKRANI KAMEN U BEICI I KAD MOKRAA STANEOsobe koje imaju kamen u beici, prilikom mokrenja javljaju im se jaki bolovi a moe biti i krvarenje. I to sve po malo. Protiv toga pomau lekovi koji se prave ovako: Istucati sitno 20 grama kotica od divljih treanja i dodati u to 80 grama obina pirita. Ostaviti smesu desetak dana da stoji u zatvorenoj flai. Posle stajanja te smese piti 4 do 8 kapi dnevno. Od kamena u beici dobro je jesti gorkog badema po tri zrna, ili piti dnevno nekoliko puta soka od rotkve, a uz to se moe dodati malo meda.

I ovaj lek je dobar od pomenute bolesti a pravi se ovako: Nakupiti pueva kad su zatvoreni, kojima kad se podue kuvaju, otpadne korica kojom su zatvoreni. Te aurice osuiti istucati sitno i davati bolesniku po jednu kaiicu dnevno, dok bolest proe. im mokraa stane treba istucati seme od dinja, skuvati to i tu tenost piti. Uhvatiti 50-60 pela spustiti ih u sud i posuti sa pola litra vrele vode pa zatvoriti taj sud. Posle pola sata procediti taj lek i dati da bolesnik popije najedanput. Posle upotrebe tog leka bolesnik e mokriti redovno, bez bola kao zdrav ovek. Uzeti jednu kaiku lanenog semena i popariti ga kao aj u vreloj vodi, koje moe biti oko pola litra. Taj lek piti svaka dva sata no 1 au. Za sledei dan treba spremiti isti lek na isti nain. Upotrebom toga mokraa e poi svojim redom.

MOKRANO CURENJE SAMO OD SEBEMokrenje moe biti dalju a obino se deava nou. Lek: Treba se kupati svako vee i jutro u hladnoj vodi i trljati celo telo hladnom mokrom krpom. Donji deo tela kupati u vodi skuvane hrastove kore. Treba raditi i hodati na istom vazduhu, raditi gimnastiku, i ustajati ee preko noi radi mokrenja i treba izbegavati sva alkoholna pia.

BRUHovek dobija bruh usled prevelikog naprezanja. Za ovu bolest preporuujemo ovaj narodni lek: Uzeti 100 grama iste svinjske masti i 50 grama baruta. Ovu smesu dobro meati, te od baruta i masti napraviti masnu smeu. Ovim mazati monice, a sve zajedno uviti muemom koja ne prima u sebe mast. Oblog treba obnavljati svakog sata dok otok ne sie. to vie masti bude obloeno sve je bolje.

ESTO MOKRENJEOva bolest dolazi od venerinih bolesti, moe biti prouzrokovano raznim drugim uzronicima, a kod ena moe nastati i od tekog poroaja. Protivu ove bolesti poznato nam je da nekim pomae esto polivanje polnih udova samo hladnom vodom. Dok uspenije deluje ovaj lek: Uzeti one otpatke (troinu) gvoa to kovai bacaju kao otpadak. To istucati na sitno. Ovo u koliini od najvie dva grama uzimati etiri puta na dan uvijeno hlebom. Osvedoeno je da je ovaj praak i inae dobar za zdravlje.

MOKRENJE ESTO I KRVAVODogaa se da neko krvavo i vrlo esto mokri, pri emu osea veliki bol u udnom kanalu. Pri ovakvoj bolesti mokrae izlazi po malo, a pri svretku mokrenja izie nekoliko kapi krvi ili sukrvice... To nije zarazna bolest ve je zapaljenje mokranog kanala. Za ovu bolest treba uzimati ovaj lek: Staviti tri glavice belog luka i tri decilitra istog, starog belog vina. Staviti na vatru da se kuva. Ovo treba piti svaki dan po jednu au uvee pre spavanja. Ako treba praviti vie puta ovaj odvar, ne treba biti lenj, jer moe pomoi da nestane ove bolesti. Inae leenje traje oko desetak dana. Ovaj napitak treba uvek da je mlak kada se pije. Ukoliko se uva od danas za sutra treba ga drati u zatvorenom staklu. Napominjemo da bludnici mogu i tee da obole i da mokre samu krv. Te se deava ako vie puta uzastopce vre polnu ljubav. Tome umesto leka treba tiina odmor i zdrava i jaka hrana. Ali takve ne treba leiti ve prezirati.

REUMATIZAM I KOSTOBOLJAOva bolest se javlja u kostima ruku nogu, u glavi i na drugim delovima tela. Posledica je prehlada, upotreba lekova koji nisu namenski dobri ili preko loe ishrane. Postoje mnogi ljudi koji pate od ove bolesti, a uglavnom su sami krivi poto se nisu na vreme leili od nazeba. Ali postoji reumatizam u teem obliku koji se dobija upotrebom otrovnih lekova i jela. Bilo kakvi uzroci da su ovde po Pelagiu ima vie naina leenja. Onaj kojeg je zadesila ova bolest neka bira i lek prema mogunostima.

REUMATIZAM ako je skoranji moe da izlei gimnastika i to naroito sa onim delovima tela u kojima se sevanje osea. U isto vreme bolesni ud (ruka, noga) treba trljati svaki dan dva puta sa toplom istom krpom koja je prethodno dobro namazana lojem, a onda obaviti toplom vunenom krpom. Protiv reumatizma dobar je i ovaj lek: Skuvati mekinje pa u toj vodi od kuvanih mekinja, toploj orbi pariti bolni deo tela svako vee oko etvrt sata. Zatim uzeti crnog luka, iseckati ga prstima, pa tim lukom obloiti bolesno mesto. Oko pola noi treba ustajati i nalivati malo vode tako da proe izmeu tela i luka. To ponavljati svaku no dok bolest proe. Od reumatizma preporuuje se i ovaj lek: Uzeti kvasca, kojim se hleb mesi, poeljno od lebara koji od samog hleba razvija kvasac, pa ga dobro izgnjeiti i dobro (deblji sloj) namazati na istu suknenu krpu. Zatim odozgo posoliti sitno utucane paprike, a preko sve te mase politi isto maslinovo ulje. Tu krpu sa debljim slojem kvasca i posoljen sa utucanom paprikom i uljem obaviti na bolesno mesto. Ovaj oblog treba da stoji 12 sati. A leenje treba ponavljati nekoliko dana i bolest e nestati. KOSTOBOLJU lei i ovaj lek: Uzeti pola litra od maslina i sasuti u njega pola ake utucane stipse. To treba da se malo podgreje. Ovim trljati bolesna mesta svako vee, Zatim posle toga trljanja uzeti stipse jednu aku i samo njome trljati bolesna mesta i lei u postelju. Bolest e nestati za kratko vreme. ZA REUMATIZAM moe se koristiti i ovaj lek: Pripremiti zemlju ilovau pa je umesiti dobro i od nje nainiti kao veliki kola debljine 3-4 prsta. S njome obaviti bolesna mesta i drati preko cele noi. To treba initi vie puta. Za REUMATIZAM, ak i da je najopasniji dobar je ovaj lek: Pomeati bistri terpentin sa katranom. Time trljati bolna mesta a uvee oblagati. To treba initi svako vee oko tri nedelje. Ali ako je bolest skoranja onda naravno treba manje vremena.

LUPANJE SRCAKako ovek oseti pojaano kucanje srca, potrebno je da ostavi svako umno i telesno naprezanje i da se to vie bavi U slobodnoj prirodi, da to dublje udie ist vazduh. Uz to, preporuuje se pie hladne vode i limunade. Ako nema limunade, moe se piti ma kakva boza ili raso od kupusa ili voda pomeana sa kojom kaiicom sireta ili kiselo mleko. Onima koji pate od lupanja srca, zabranjuju se sva pia, koja drae ivce, na ime: kava, aj, vino i druga pirituozna pia. pa onda paprika biber i drugo. Za njih je potrebna dobra, ali lako svarljiva hrana. LUPANJE SRCA kod mnogih moe da se izlei, stavljanjem hladnih obloga (nakvaene krpe). Naime treba staviti obloge na mestu gde se osea lupanje. Obloge drati 20 minuta. To treba ponavljati nekoliko dana. Lupanje srca se moe izleiti kod nekih ako dre noge u dosta toploj vodi, oko 20 minuta svakog dana. I gornji lek i ovaj su jevtini te ih treba koristiti a njihovo dejstvo je osvedoeno u Rusiji. Lupanje srca moe se otkloniti i na ovaj nain: guije pero zapaliti i svaki dan nakaditi se tim dimom. Dim treba uvlaiti kroz nos i usta. To treba initi nekoliko dana redovno, i lupanje srca e prestati. I na ovaj nain se dobro lei lupanje srca: Istucati lipov ugljen, sipati u au u kooj je prethodno sipana voda. To uzimati tri puta dnevno po jednu osrednju kaikicu. Due vremena upotrebljavati taj lek.

OSEAJ BOLA U PREDELU SRCAOd mnogih moemo uti kako kau da ih boli srce. Ali to je sasvim pogreno shvatanje. Jer ako nekog zaboli srce, on bi se i oprostio od ivota. To su u stvari bolovi u predelu srca, miia, ilice, slezine ispod prsiju i td. Ko osea bolove oko ilice, on treba skuvati aku alfije u pola litra istog belog vina. Pa kada se to prilino prokuva, treba piti umesto vode po jednu au svaka tri sata. Kuvanu alfiju privezati uz telo gde boli. ZA OVAKVE BOLOVE U PREDELU SRCA, dobro je staviti na jednu au od 2 deci 10 kaiica eera. To dobro promukati i piti svako jutro na te srce. To treba initi stalno 8 do. 10 dana.

UPANJE U STOMAKUZa ovu bolest dobro je uzeti komovu rakiju, otprilike koliko zahvata jedna rakijska aica. Zatim uzeti dva do tri enja belog luka, luk sitno istucati i potopiti u rakiju. To piti kada stomak zaboli. Moe se piti i nekoliko puta ukoliko bolest ne prestane.

MRTVA KOSTZove se otok ili vor koji ne boli i moe se pokretati tamo, amo i koji nije vru ve hladan. Protivu ovoga otoka upotrebljava se sa uspehom ovo: im se pojavi treba ga trljati prstima i to od ujutru, ali obavezno prste namazati pljuvakom onom jutarnjom, od pre umivanja. Ta pljuvaka ima u sebi dosta otrova koji lei takav otok. . Ako se tako ini uporno nedelju dana nestae otok. Ovakav otok se moe izleiti