RIZNICA SAVETA

2000

predgovor

2

Ma koliko bili iskusni u tekim i odgovornim poslovima domainstva esto nailazimo na probleme koje, i pored najbolje volje i truda nije lako reiti, pogotovu ako ih reavaju mladi koji tek stiu potrebna iskustva za voenje domainstva. Riznica iskustva, dovitljivosti i pronalazakog duha iz dana u dan se sve vie obogauje. prenosi se sa kolena na koleno i belei.

U mnogim listovima i asopisima nailazimo na stranice ili priloge koji imaju za cilj da nam pomognu da

lake i lepe ivimo, da mnoge poslove u domainstvu uradimo jednostav-nije, bre, kvalitetnije ili ekonominije. Neki od tih dragocenih saveta ine sadraj ove broure koja je pred Vama. Ona je mala enciklopedija znanja i iskustva sakupljanog niz godina u poslovima

svakodnevnog ivljenja. Saveti iz ove broure nesumnjivo e proiriti krug Vaeg znanja, obogatiti Vaa iskustva i pomoi Vam da se snaete u svakoj prilici. U njoj ete naii na vie razliitih reenja istog "problema", a upoznaete predloge i argumente za meusobno suprotna reenja istog problema. Vae iskustvo, ubedljivost argumenata ili ljubopitljivost opredelie reenje za koje ete se odluiti. Ukoliko Vam se uini da ste neto od ovde objavljenog ve negde proitali - niste se prevarili, a ukoliko Vam ova broura bude svakodnevni prirunik - ona je opravdala svrhu svog objavljivanja.

Vladimir Ribar

RIZNICA SAVETA

stan 3

STAN

Otirai za noge obino su posle zimskih meseci jako prljavi. Dobro i lako ete ih oistiti ako ih protljate otrom etkom zamoenom u jaki rastvor kuhinjske soli.

Ako prozori prilikom otvaranja ili zatvaranja kripe, premaite drvene delove parafinom ili voskom.

Primetili ste da se na zidovima, na mestima gde su stavljene slike, skuplja praina koju je posle teko odstraniti. Kako ovo spreiti. Vrlo jednostavno : na okviru sa unutranje strane uvrstite u uglovima po jednu "rajsnedlu" ili trougao od kartona. "Rajsnedlu"

nemojte zakucati do kraja tako da glava odstoji bar za

pola milimetra. To e udaljiti okvir od zida, vazduh e moi da struji i spreie da se skuplja praina.

Ispeglane zavese, naroito utirkane, treba odmah i okaiti, jer se posle dueg stajanja neki delovi mogu i izguvati.

Abaur od pergament papira najlake i najbolje se isti kolutovima sirovog krompira. Iziskuje strpljenje, ali trud se isplati.

RIZNICA SAVETA

stan 4

RACIONALNO KORIENJE ENERGIJE

Strunjaci su izraunali da tedljivijim ukljuivanjem aparata koje imamo u kui, mesene porodine raune za struju moemo umanjiti za gotovo 25%.

Da li ste znali, na primer, da je optimalno podeavanje temperature u bojlerima, s obzirom na toplotne gubitke i

izluivanje kamenca 40-60 odsto. Pre svakog kupanja treba se setiti da je tuiranje tri-etiri puta jeftinije nego kupanje u kadi.

Slavine iz kojih stalno kaplje voda postaju preveliki

potroai energije i vode, ako se pravovremeno ne poprave.

Pre svakog korienja zamrzivaa, a pogotovo friidera treba znati da svako, preesto otvaranje vrata, rasipa hladnou i na taj nain troi dragocenu struju. Naslage leda na isparivau ili zidovima zamrzivaa poveavaju potronju struje.

Pravilno i ekonomino peglate ako peglanje ponete sa komadima vea za koje je potrebna nia temperatura. Previe vlaan i previe suv ve zahtevaju vie vremena, a na taj nain i veu energiju pri peglanju.

Jela se mogu kuvati bre i tedljivije ukoliko se pripremaju u to manje vode. Uporebom kvalitetnih posuda sa ravnim i ojaanim dnom, pre svega u

RIZNICA SAVETA

stan 5

posudama sa povienim pritiskom, mogue je utedeti puno energije i vremena.

Rune ukaste mrlje oko grejne ploe na poretu lake ete oistiti ako ih najpre dobro navlaite jakim vinskim siretom, ostavite desetak minuta, a onda istite na uobiajen nain.

Prema fabrikim normama, "vek trajanja" butana iz jedne normalne boce (10,5-12 kg.) je 67 asova. Na osnovu ovoga moe se sa sigurnou pratiti kada e se potroiti gas iz boce, treba samo paljivo, svakoga puta, pogledati na asovnik pre ukljuenja i posle iskljuenja, pa eventualno to i zabeleiti.

Maina za pranje posua troi manje tople vode nego kad se posue pere runo. Ali ako posue i suite u maini onda ete troiti mnogo vie elektrine energije. Zato, da se to ne bi dogodilo, im maina obavi pranje, otvorite mainu i pustite da se sudovi prirodno osue.

I rerna e biti besprekorno ista ako je isperete krpom natopljenom u sire. Ako to dosad niste radili pa su vam se u rerni pojavile naslage masti, sve povrine natopite prirodnim alkoholnim siretom, a zatim ih obriite sunerom natopljenim u kuhinjsko sire i pospite solju. To ponovite nekoliko puta i uspeh je

siguran.

Rernu obloite aluminijumskom folijom koju povremeno treba obnavljati. Na taj nain oslobodiete se neprijatnog posla oko ienja rerne.

RIZNICA SAVETA

stan 6

Vreicu usisivaa treba prazniti to ee jer sloj praine u njoj zadrava strujanje vazduha pa usisiva mora due da radi i time troi vie struje.

Plou poreta lako ete oistiti od svih mrlja koje ostanu posle kuvanja, trljanjem unutranjom stranom polovine isceenog limuna.

Neprijatan miris iz friidera moe se odstraniti pomou drvenog uglja. Napunite jedan tanjiri ili au komadiima drvenog uglja i to drite uvek u friideru.

U nedostatku sredstava za omekavanje vode koje se obino stavlja u mainu za pranje rublja, stavite malo fine kuhinjske soli. So spreava stvaranje i taloenje kamenca koji skrauje vek maini.

Ako pegla ne klizi lako prilikom peglanja, znai da neto treba preduzeti. Mekim nasapunjanim sunerom protrljajte "papuu" pegle, isperite sunerom natopljenim u istu vodu i osuite suvom mekom krpom. Ako se, pak, radi o ostacima

tirka na njoj posle peglanja utirkanog rublja, onda je mlaku treba protrljati sveom i potom dobro obrisati suvom mekom krpom.

Oko slavine se pojavi tamni, gotovo crni rub. To je plesan i ma koliko se trudili da je skinete kad perete

umivaonik, ve sutradan je crni rub na starom mestu! Pokuajte crni rub oprati kipuom vodom - ona unitava pore plesni i jedno vreme ete imati mira od nje.

RIZNICA SAVETA

stan 7

Kamenac na slavinama u kuhinji i kupatilu najlake ete oistiti trljanjem krpicom natopljenom siretom. To ponovite vie puta.

Ma koliko se trudili dok perete prozorska stakla, uvek u nekom uglu ostane koje zrnce praine. Zato, starom etkicom za zube, namoenom u sire istrljajte delove oko spoja stakla i okvira, pa tek tada operite

prozore na uobiajen nain.

Prozore, ploice u kuhinji i kupatilu, kao sve druge vee staklene i keramike povrine najbolje i najlake ete oprati ako u 2 litra vode stavite 2 kaike amonijaka i time ih prebriete. Miris amonijaka e brzo nestati.

Kad parket kripi, treba prvo pronai koja je ploica tome kriva. Onda, ako ne valja treba usuti malo

pudera ili nastruganog sapuna, pa ako to ne pomogne,

nekog tenog lepka.

Kristalne vaze bie blistavo sjajne kada se oiste krikom sveeg krompira, a zatim istrljaju lanenom krpom.

Na aama, to ih redovno upotrebljavate i prema tome i redovno

perete, ostaju bele mrlje zbog tvrde

vode za pranje posua. Zato ae morate povremeno prati toplom

vodom u koju ste dodali malo sireta. Isperite ih istom hladnom vodom i odmah obriite.

RIZNICA SAVETA

stan 8

ae i druge posude od stakla, kristalnog stakla ili keramike to ih dugo niste upotrebljavali zahtevaju posebnu negu da bi bile iste i sjajne. Najpre ih morate nekoliko sati ostaviti u istoj vruoj vodi, a potom ih operite toplom vodom u kojoj ste otopili

nekoliko kaiica sode bikarbone i dodali uobiajenu koliinu deterdenta za pranje posua. Posude potom isperite i osuite krpom.

Ugljenu prainu ne treba bacati. Mogu se napraviti fieci od duplih listova starih novina, puniti do polovine ugljenom prainom, poreati u sanduk s ugljem i kad se vatra dobro razgori, povremeno ih

bacati u pe, izmeu komada uglja. Odlino gori.

Nikada ne bacati ni ljuske od krompira. Kada se osue, mogu odlino da poslue za potpaljivanje vatre.

Nalepnice na keramikim ploicama u kuhinji i kupatilu lako se uklanjaju ako se isprskaju lakom za

kosu. Kad se lak osui skidaju se bez problema.

Tepihu ete osveiti boju i sjaj ako ga istrljate tenou dobijenom na sledei nain : istruite dva

ae i staklene posude "osveite" tako da ih 15 minuta ostavite u hladnoj vodi kojoj

ste dodali ovei oguljeni krompir razrezan na ploke i nekoliko kaika sireta. Nakon toga posude operite toplom

vodom i obriite.

RIZNICA SAVETA

stan 9

vea krompira, prelijte toplom vodom, ostavite da stoji dva sata, a zatim procedite.

Ogledalo, naroito ono u kupatilu, treba sa nalija dobro zatiti kako vlaga ne bi otetila amalgamiziranu povrinu. Pored svakodnevne nege ogledala, jednom nedeljno ga treba temeljno oistiti. U tu svrhu najbolje je upotrebiti ve za to gotova sredstva za odravanje stakla.

Ako primetite da se u kuhinji ili u kupatilu voda zadrava u odvodnim cevima, s vremena na vreme u odvodne slavine ili u kadu uspite jedan decilitar sone

kiseline. Kiselina e rastvoriti nakupljeni kamenac i sve organske otpatke koji su se zadrali u cevima.

Plastine zavese iz kupatila najlake se operu tako to se stave na ravnu povrinu i operu sunerom i sapunicom nekog blagog deterdenta, dobro isperu

istom vodom i okae da se osue.

Ako elite da sa somotskih presvlaka na nametaju otklonite svaku trunicu i dlaicu onda ih, poto ste ih prethodno oistili usisivaem, prebriite mokrom i dobro oceenom krpom od jelenske koe.

Ako se na politiranom nametaju pojave tragovi vode, onda se oni mogu otkloniti time to se na mrlju nanese malo paste za zube i istrlja krpom, a zatim

uglaa vunenom krpom.

RIZNICA SAVETA

stan 10

PANJA, MOLJCI Ve je krajnje vreme, ako to dosad niste uradili, da sredite ormare. Da biste stvari koje odlaete za jesen i zimu, pa i one koje nosite, sauvali od moljaca, evo nekoliko saveta :

Osnovno je da znate da moljci uglavnom napadaju vunu, perje i krzno, dok za istu sintetiku, lan i svilu nisu mnogo zainteresovani.

istoa je najbolja zatita od moljaca. Zato ormar izbriite vlanom krpom, a sve to odlaete treba da je svee oprano ili oieno.

Uvijajte vunene stvari u lanenu krpu, ili novine. Vreice sa lavandom ne ubijaju moljce, ali ih njen

intenzivan miris odbija. Isto tako su dobri listovi od

oraha, samo pazite, oni farbaju.

Idealni istrebljiva moljaca je naftalin, jedino valja voditi rauna, ako imate malu decu, da ne dou do njega, jer je otrovan. Isto tako naftalin smeta

asmatiarima i svima koji imaju problema sa disanjem.

Vrlo efikasan "lek" protiv moljaca je kestenje. Moete ga lako nai u parkovima, ali tek u jesen, kad pone da otpada. Dovoljno je da kestene izbuite na nekoliko mesta, naniete na konac i okaite u ormar.

Kako bi nametaj od nepoliranog drveta lake izdrao sva praznina iskuenja (mrlje od vina, voska, ulja ..) krajnje je

vreme da ga premaete lanenim uljem.

RIZNICA SAVETA

stan 11

Pre nego to bacite praznu bocu od ampona za kosu, dobro je isperite sa malo tople vode i tu tenost upotrebite za ienje nametaja, koji je presvuen skajem. Poto se presvlake operu treba ih prebrisati krpom koja se ee ispira istom vodom, a zatim prebrisati suvom krpom.

Ako se pojave mravi u kui, sigurno sredstvo protiv njih je kocka eera. Postavite je blizu mesta gde se pojavljuju, odnosno na njihovu putanju, i mravi e se nekuda odseliti.

Odlino sredstvo protiv moljaca je pomoranda u koju su zabodeni cvetovi karanfilia. Tako pripremljena pomoranda stavi se u ugao ormana, pa moe da traje i po nekoliko godina.

Muve ne podnose miris crvenog luka. Nareite ga na komadie, poslaite na tanjiri i reiete se napasnika.

Mrave ete sigurno oterati ako na mesta gde se pojavljuju rasporedite komadie plesnivog limuna ili kuglice naftalina, poto ovi mirisi na mrave deluju odbijajue.

RIZNICA SAVETA

stan 12

Isprobani recept protiv mravlje napasti :

Potrebno je koru sveeg hleba potopiti siretnom kiselinom, posuti eerom u prahu i staviti na deblji papir, da kiselina ne nagriza parket. Ovaj lek staviti na nekoliko mesta u stanu i rezultat e se odmah videti.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 13

DOMAINSTVO

Predmetima od bakra povratie se sjaj i otkloniti tamne mrlje ako ih istrljate polutkom limuna.

Predmeti od slonove kosti najbolje se odravaju ako se povremeno dobro istljaju svilenom krpom. Ako,

ipak, slonova kost pouti treba je protljati

vunenom krpom, pa

dobro isprati vodom i

suiti svilenom krpom.

Potamnele metalne predmete oistite meavinom ai i maslinovog ulja. Vie sati ostavite je na metalnim predmetima i potom ih oistite istom krpom.

Svea u svenjaku e due goreti ako oko fitilja, pre nego to je zapalite, stavite malo soli.

Da sa svea na roendanskoj torti ne bi kapao vosak, nekoliko sati pre nego to ih upalite, umoite ih u slanu vodu i osuite.

Miris kiselog kupusa mnogo e se manje osetiti u kuhinji ako s kupusom

prokuvate i kriku crnog luka, koji e upiti dobar deo neugodnog mirisa.

Konu torbicu moete osveiti snegom

od jednog belanca. Nakon nekoliko minuta

torbicu obriite.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 14

"Sok" za muve

Sa toplim danima, u kue stiu i nepozvani gosti : muve-zunzare. Kako ih se osloboditi, a da se pri tom

ne upotrebljavaju hemikalije, tetne inae i za oveka? Predlaemo vam ovaj oproban "recept": Muve valja "poastiti" specijalnim sokom i one vas vie nee uznemiravati. Uzmite aku makovih aura i skuvajte ih u litri vode. Posle toga, decilitar te vode

pomeajte sa deci-litrom mleka. Ovu tenost muve rado piju, a kada se napiju, posle kratkog vremena

uginu.

"POASTITE" MIEVE GIPSOM

Ako su se u vaoj kui pojavili glodari za njihovo unitavanje imate vie mogunosti. Miolovka je bezopasna za ukuane i druge ivotinje, ali naalost nije mnogo efikasna. Jedan od naina da se oslobodite mieva i pacova, u nedostatku

skupih otrova, jeste i

mamac koji moete sami da napravite. Potrebno je

da pomeate jednake koliine brana i gipsa i da dodate malo eera u prahu. Ovo sredstvo deluje tako to se smesa, pod uslovom da je glodari pojedu, stvrdne u njihovim

stomacima.

SO U DOMAINSTVU

Cvee u vazi e due trajati ako

se u vodu sipa malo soli.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 15

So je ne samo vaan zain u naoj ishrani, i sredstvo za konzervisanje mesa i povra, ve se moe koristiti i za razliite druge svrhe u domainstvu. Evo nekoliko primera za to :

Ako vatra u pei na vrsto gorivo slabo gori i hoe da se ugasi, pospite je akom soli, pa e se razbuktati.

Ukoliko vas mui nazeb, kijavica i kaalj, dobro e vam initi ako udiete paru iz lonca u kome je rastopljena aka soli, najbolje morske.

Prozore ete lake oprati i staklo e imati lepi sjaj ako u vodu za pranje dodate aku soli.

Starim i izbledelim tepisima osveiete boje ako ih pospete solju, istrljate, a zatim istresete. Potom ih jo istrljajte vlanom krpom i sunerom.

Ako na stolnjak prospete crno vino, odmah ga pospite solju, a zatim isperite, mrlja e se lake oprati.

Ako vam rerna previe greje odozdo, jae nego odozgo, pa vam kolai odozdo zagorevaju, posolite dno rerne krupnom solju i posudu stavite na taj sloj.

Kvalitet perjanog jastuka ili perine zavisi od vrste perja. Najbolje je guije, zatim paije pa tek na kraju kokoije.

Pod od gume najbolje je svakodnevno brisati vlanom krpom, a potom istrljati suvom.

Sjaj mermeru daje i malo vazelina. Dovoljno je naneti ga veoma tanko i potom glancati.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 16

Siretom moete oprati ploice u kupatilu: bie iste i sjajne. Operete li u siretu tiganj u kome ste pekli ribu, ukloniete neugodan miris.

Ako peglate pamune arape sigurno e postati sjajne. Sjaj ete ukloniti ako svaku arapu nakon peglanja ietkate etkom koju ste navlaili sa malo sireta.

Ako zagrejete baterije za tranzistore ili igrake davae struju jo sat ili dva nakon to su prestale raditi.

Ako ste kupili sveu, kojoj je promer vei od otvora na svenjaku, na neko vreme je uronite u vruu vodu. Vosak e se smekati i moi ete ga tako oblikovati da sveu bez tekoa umetnete u svenjak.

Svakako je najtee odabrati poklon za roendan lana najue porodice. Stoga tokom godine, od jednog do drugog roendana, u belenicu zapisujte sve elje to su ih pojedini lanovi porodice izrekli. To e vam olakati izbor poklona.

Pre ili posle svaka e majka doi u priliku da mora detetu stavljati kapljice u oi. Kako ete uiniti to to lake i bez plaa? Recite detetu da legne i zatvori oi, a tad mu u uglove stavite kapi. Kad dete ponovo

otvori oi, kapljice e se razliti i uiniti svoje.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 17

U sluajevima povreda treba detetu ukazati prvu, hitnu pomo. To je veoma vano jer su prvi trenici ponekad veoma bitni. Evo osnovnih pravila pruanja prve pomoi:

Ispitati puls na vratnoj arteriji. Prekontrolisati disanje deteta. Utvrditi da li dete krvari, da li postoji neka skrivena

rana, pregledati glavu i telo i zaustaviti najjae krvarenje.

U sluaju trovanja pogledati da li na usnama deteta postoje opekline i obojeni tragovi ili drugi znaci

trovanja.

Kod preloma ili iaenja treba izvriti imobilizaciju povreenog dela tela i primeniti odgovarajue postupke.

Dete koje palo na glavu ili je u nesvesti zbog trovanja i sl. treba postaviti u leei poloaj ( na stranu ) s glavom okrenutom bono da bi se izbeglo eventualno guenje zbog povraanja ili krvarenja.

PONAANJE ZA STOLOM

Obino se misli da pravilno jesti nije nikakva vetina. Meutim, za stolom, prilikom jela takoe se treba pridravati nekih pravila.

Osnovna pravila ponaanja za stolom glase:

Nemojte naslanjati laktove na sto. Noge treba da su vam skupljene pod stolom. Teka je

greka ako ispruite noge i dodirujete gosta koji sedi sa suprotne strane stola.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 18

Italijani preporuuju da se pre poetka jela nikada ne kae prijatno, ali kod nas vae drugi obiaji.

Kada sipate jelo, nemojte prepuniti tanjir, jer je tada teko sei hranu i postoji opasnost da se prospe po stolnjaku.

Za stolom treba izbegavati razgovore o bolestima, nesreama i smrtnim sluajevima.

Kada razgovarate nemojte mahati priborom za jelo. Dok vaete, usta vam moraju biti zatvorena. Punih usta ne smete ni razgovarati, ni piti. Srkanje supe ili mljackanje smatra se tekim

prekrajem. Hranu koju ste savakali ne smete izbaciti iz usta.

Moete izvaditi samo koticu, ali to morate uiniti veoma diskretno.

U vrela jela se ne sme duvati. Zabranjeno je jesti brzo i nervozno, ali isto tako kao

gost ne smete jesti ni suvie sporo pa da svi ekaju na vas da bi serviranje jela bilo nastavljeno.

Mukarac treba da vodi rauna o eni koja sedi do njega, da joj dodaje sve to je potrebno, da joj doliva pie i slino.

Ne jedite nikada da biste bili potpuno siti. Kaika se dri sa tri prsta, palcem, kaiprstom i

srednjim prstom, a ne itavom akom. Dri se za vrh drke. Kaika se unosi u usta s vrha.

Noem seete hranu, pre svega meso. Ono se see na komadie. Hrana se nikad ne nabada noem i ne gura noem u usta. No se dri palcem i kaiprstom na gornjem delu drke. Pri tome se kaiprst ne sme spustiti do seiva noa.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 19

Hrana se viljukom prinosi ustima. Ako jedete hranu koja se ne moe nabosti na viljuku, kao to su karfiol ili graak, najbolje je nekoliko zrna ovakve hrane staviti na pare mesa koje ste naboli na viljuku i to sve zajedno prineti ustima.

Ako za vreme jela elite da oslobodite ruke da bi ste otkinuli komadi hleba ili popili malo vina, onda no i viljuku ukrstite u tanjiru.

Kada zavrite sa jelom, no i viljuku stavite paralelno na tanjir, jer je to znak da ne nameravate

vie da se sluite. aa se ne die kada vam sipaju vino ili vodu. Ako ne elite da vam dospu vino, nemojte au

pokrivati akom, ve diskretno dajte znak da vam vie ne sipaju.

Iz ae se pije u malim gutljajima, a ne naiskap. ene treba da paze da ne ostavljaju ru na rubu ae. Kada su na stolu oljice za pranje ruku, onda u njih

moete umoiti samo prste. U takvim oljicama nemojte prati voe.

Servijetu treba drati na kolenima, napola odmotanu. Ona se ne sme zadenuti za kragnu ili vezati oko vrata

izuzetak je jedino kada se jedu rakovi. Izbegavajte da njome esto briete usta i da je

zamastite. ene servijetom ne smeju da skidaju karmin.

Kada zavrite sa jelom, servijetu stavljate na sto, levo od tanjira, ali je ne treba savijati.

Papirne salvete posle upotrebe ostavljaju se u tanjiru. akalice se nikad ne stavljaju na sto.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 20

KAKO DOEKATI GOSTE

Jelovnik treba da sadri predjelo, glavno jelo, salatu, sir i desert. Za ruak se kao predjelo slui hladna zakuska i hladno ili toplo meu-jelo. Supe ili orbe slue se samo za veeru. Za glavno jelo iznosi se riba, vie vrsta peenja, ivinsko meso ili divlja. Njima se dodaju i dve vrste povra. Predjelo i kolai se naruuju u restoranu i poslastiarnici, dok se glavno jelo priprema kod kue. Princip je da se za jedan obrok slui samo jedna vrsta testa. To pravilo vai i za sos. Uvek treba voditi rauna o ukusima i verskoj pripadnosti gostiju. Jela ni u kom sluaju ne smeju biti presoljena. Mesom ne treba sluiti vegeterijance, niti dijabetiare slatkiima. Vino zauzima znaajno mesto u kulturi ishrane i njegovom izboru pridaje se posebna vanost. Tokom ishrane treba voditi rauna o jaini vina, ali i o vrsti jela. Lako ili suvo belo vino, slui se uz ribu. Roze vino ide uz ivinsko meso. Lako crno vino slui se uz peenja i divlja. Prvo se nude laka bela vina i mlaa, a potom crna i starija. Belo vino ne sme da stoji u

friideru due od 48 sati, dok se crno vino uva na sobnoj temperaturi. Dva do

tri sata pre sluenja, vino se pretae u staklene bokale. Vino se posluuje desnom rukom, desno od gosta i to

prvo ene, a potom mukarci.

Za ienje prave koe

dobra je bela opna od narande.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 21

Da biste skinuli sjajni trag s haljine ili suknje od tamne tkanine, pokuajte taj deo istrljati polovinom sirovog krompira. Ostavite da se osui pa ga dobro ietkajte.

Ako rublje suite na terasi ili u dvoritu ono se nee, ak ni po najveoj cii, slediti, ako u poslednju vodu za ispiranje stavite malo soli, koliko na vrh noa.

Vreme je za rukavice

Vreme je da u svakodnevnu garderobu uvrstite i

rukavice. Da li ste ih proletos ostavili iste? Ako niste, pourite i dovedite ih u red. Evo kako ete to uiniti:

Rukavice od mekane koe operite amponom za kosu. Prethodno ih navucite na ruke i trljajte blago

jednu u drugu. Potom ih isperite mlakom vodom i

suite daleko od izvora toplote. Crne kone rukavice osveiete i omekati ako ih premaete maslinovim uljem u koje ste dodali nekoliko kapi crnog tua. Od antilopa postupak je malo komplikovaniji: navucite

rukavice na ruke i umoite ih u vodu u koju ste dodali omekiva za rublje. Lagano ih trljajte. Zatim penu isperite i skinite rukavice. Da im se vrati oblik,

ispunite ih vodom i nakon nekoliko minuta

ispraznite. Ostavite da se osue.

Dlaice sa odee lake se odstranjuju ako se na etku navue iznoena najlon arapa.

Izbledele tamnoplave majice ili koulje povratie sveu boju ako ih posle pranja umoite u toplu slanu

RIZNICA SAVETA

domainstvo 22

vodu ( na litar vode - dve kaike morske soli ) i ostavite da tako stoje jedan sat.

Ako vam se na letnjem eiru od bele slame nakupila praina u svim upljinama, pa izgleda prljavo, pospite ga obilno talkom i ostavite neko vreme. Zatim talk

uklonite blagim treenjem i mekom etkom. Ukoliko i dalje ne izgleda isto, protrljajte ga etkom ovlaenom u jakom rastvoru soli, a zatim ostavite

da se osui u hladu.

eir od filca najbolje ete oistiti ako ga etkate etkom od prirodne dlake, iznad lonca sa kipuom vodom, iz kojeg se die para.

enske arape e due trajati ako ih posle svakog noenja operete, a u poslednju vodu za ispiranje stavite kocku eera.

Ako odea pri pranju puta boju, ostavite je nekoliko asova u nekuvanom mleku. Zatim je dobro isperite u hladnoj vodi i osuite daleko od toplotnog izvora.

Ove sezone moderne su haljine, pantalone i bluze od crnog platna, koje esto brzo izgube sveinu boje. Da biste im osveili boju, poslednje ispiranje, posle pranja, neka bude u vodi u kojoj je skuvan spana.

"Bug" na pantalonama, naroito u predelu kolena, bie postojaniji ako ga prvo peglate preko krpe nakvaene vodom sa malo sireta, a potom, kad se pantalone prosue, preko nakvaenog pakpapira.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 23

Zamaen okovratnik na sakou ili aketu od kostima lako se isti meavinom vode i amonijaka (na dva dela vode, jedan deo

amonijaka)

utilo na rublju, koje nije dugo upotrebljavano, lako ete odstraniti ako pouteli deo drite 24 sata potopljen u kiselo mleko, a potom isperete istom vodom.

Osuenu pastu za obuu ne treba baciti, moe jo da se upotrebi. U kutiju sa pastom sipajte malo

terpentina i dobro izmeajte sa etkicom, pa ete opet moi da je koristite za negu obue.

Pasta za obuu nee vam se osuiti ako povremeno sipate nekoliko kapi glicerina.

etke za ienje obue perite u rastvoru amonijaka, a krpe za sjajenje u vodu u koju

ste stavili malo amonijaka i terpentina.

Cipele i sandale od lakovane koe su opet u modi. Kako ih istiti? Jednostavno, brisanjem istom krpom natopljenom sa malo alkohola.

SVE O PEGLANJU

Kad prilikom peglanja primetite da je na rublju ostala kakva masna mrlja, prekrijte je deijim puderom i preite po tom mestu toplom peglom (ali bez pare).

utu mrlju od prevrue pegle ukloniete snegom od jednog belanca. Sneg razmaite po mrlji i ostavite ga da stoji nekoliko minuta pa isperite. Ako je utilo uporno, pripremite jak rastvor boraksa i vode. istu krpu namoite u taj rastvor i njime prebriite tragove

RIZNICA SAVETA

domainstvo 24

od pegle. Dobro navlaite oteeni deo, a nakon toga ga osuite umereno toplom peglom. Ako ste peglom outeli neku deblju tkaninu, na to mesto stavite dosta soli i ostavite tako nekoliko sati. Na

kraju ietkajte so. Okrugli stolnjaci i podmetai peglaju se od sredine

prema rubovima pazei na smer niti tkanine. Suknju sa naborima peglajte preko pergamenta, jer e

tada nabori bolje padati.

Svee ispeglano rublje ili koulje ostavite da se ohlade, pa ih tek tada obucite. Toplo rublje se vrlo

brzo izguva. Ako vlaite rublje pre peglanja, onda ga nakon

vlaenja stavite u plastinu vreu i ostavite nekoliko sati. Bie jednolino vlano.

Kad peglate izvezene predmete uvek ih okrenite na nalije i prekrijte debelim pekirom. Tek tada peglajte.

Ako prilikom peglanja primetite da je na rublju ostala neka masna mrlja, pospite je talkom i preite toplom peglom.

Kravate peglajte s lica preko svilenog papira ili vlane krpe, a izmeu postave i spoljnog dela umetnite komad kartrona, oblikovan

prema veliini kravate. Peglu povremeno oistite razblaenim siretom, i to

dok je jo topla. Kod peglanja se moe tedeti struja ako se ispeglani

komadi slau preko naslona od stolice a savijaju se tek na kraju, kada je pegla ve iskljuena.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 25

Voda u kojoj se kuvao pirina moe odlino posluiti za lako tirkanje ipke i finog rublja.

Ako elite da vam hulahopke due traju, u zadnju vodu za ispiranje dodajte malo sireta.

tepovanu jaknu najbolje je paljivo prati u kadi, osuiti izmeu dva pekira i staviti na vealicu da se sui. Ako se pere u maini, staviti je u jastunicu i koristiti deterdent za vunu. U oba sluaja patent zatvarai ("zipovi") moraju biti zatvoreni.

Prljave etke i eljeve lako ete oistiti ako ih potopite u prirodno alkoholno sire.

Pre pranja farmerki zatvorite patentni zatvara, da se za vreme pranja ne bi otetio.

Ako nakit koji nosite ostavlja tamne mrlje na koi, premaite unutranju stranu bezbojnim lakom za nokte. Ipak dobro je otii i kod lekara, jer je to ponekad znak nekog oboljenja.

Ako se na nakit od elika loijeg kvaliteta nahvatao sloj re, pokuajte je ukloniti tako da je istrljate krikama luka koje ste umoili u eer u prahu.

Pokislo krzno, bundu ili ubaru, na primer, nemojte nikada suiti blizu nekog toplotnog izvora.. Protresite ga malo i ostavite da se sui na sobnoj temperaturi. Krzno sa dugom dlakom, poto se osuilo, lako proeljajte.

Krznene kapute i ostale krznene odevne premete ne treba nikada stavljati u najlonske, ve u platnene kese.

RIZNICA SAVETA

domainstvo 26

Lepak se bolje sui na toploti. Ako ste zalepili polomljeni tanjir od keramike, stavite ga u vrelu

rernu nekoliko minuta. Predmete od drveta ili

plastinog materijala stavite ispod jake sijalice.

^im prvi put otvorite tubu sa lepkom, odmah mesto gde se zatvara premaite suvim sapunom. Time se postie da se zatvara uvek bez problema otvara i zatvara sve dok traje lepak.

RIZNICA SAVETA

zdravlje 27

ZDRAVLJE

Sok od jednog limuna, kaiica eera i kaiica sode bikarbone dae odlian osveavajui napitak i poboljati varenje.

Opekli ste se? Stariji kau da je najbolje opeenim prstom uhvatiti se za uvo. No, pokuajte opekotinu namazati i pastom za zube. Sigurno pomae.

Ako se opeete, povreeno mesto odmah zaronite u hladno mleko i ostavite da tako

stoji nekoliko trenutaka. crvenilo se nee pojaviti, a nee ni boleti.

Probajui jelo, esto se deava da opeete jezik. Dovoljno je da srknete malo sireta i neprijatan bol e prestati.

Manje ili vie bolne ubode insekata uspeno ete reiti premazavi ih meavinom sode bikarbone i sasvim malo vode. Dok se meavina osui i bol e nestati.

Ujed pele i ose je veoma bolan. Zato, ako se dogodi da vas ovi insekti ujedu, odmah iz povreenog mesta izvadite aoku (aoku ostavlja samo pela) i to mesto pokvasite vodom i pospite sodom bikarbonom.

Bolovi e ubrzo nestati, a otok e se smanjiti.

RIZNICA SAVETA

zdravlje 28

LOSION PROTIV KOMARACA

Komarci su velika neprilika za vreme letnjih noi, ak i u gradovima. U apotekama postoje sprejovi ili masti koje se nanose na kou da bi se izbegli ubodi ovih nasrtljivih insekata. Meutim i u kui se moe lako pripremiti dobar i nekodljiv losion, ako se upotrebi po 25 grama pelinje metvice, lia nane, ruzmarina, lia alfije, lavandule. Ove trave se ostave nedelju dana u 3/4 litra dobrog vinskog

sireta, pa se zatim doda 25 grama rafinisanog alkohola. Dovoljno je istrljati nezatiene delove koe ovom meavinom, da bi ovek bio zatien od komaraca.

Da bi se ublaili ubodi komaraca treba upotrebiti kap amonijaka ili joda. U prodaji se nalazi bezbojni jod,

bez mirisa.

Slez je neugledna biljka koja samoniklo raste po poljima, livadama i neobraenom zemljitu. Lako se prepoznaje po liu srcolikog oblika i cvetovima bele i lila boje. Slez se koristi za smirenje, protiv proliva,

ublauje zapaljenske procese, a izvrstan je i kod spoljne upotrebe protiv

crvenila koe i ruku.

Vaenje trnja iz koe esto je neprijatno, naroito ako je pacijent dete. Pre svega mesto

uboda valja oprati

Uvek se moe dogoditi, bez obzira na to koliko pazili, da progutate riblju kost. Nemojte kaljati, ve popijte gutljaj limunovog soka ili razblaenog sireta.

RIZNICA SAVETA

zdravlje 29

alkoholom, pa trn izvaditi pincetom. Ako se zalomi,

mora se upotrebiti igla (prethodno zaarena na plamenu i obrisana vatom namoenom u alkohol). Da bi to bilo manje bolno, dobro je pre "operacije" na

mestu gde je trn uao u kou izvesno vreme drati kocku leda da umrtvi tkivo, pa tek onda upotrebiti

iglu.

Vreme je prehlada i kalja. Zato pokuajte sa ovim receptom: u posudu stavite nekoliko kaika eera i rastopite ga na pari, zatim dodajte malo vode i

prokuvajte, a na kraju u "eerni" aj dodajte i desetak listova kadulje. Sve zajedno kuvajte jedan

sat. Dobiete tenost nalik na sirup, koju valja piti prilikom prehlada. Ako vam je ipak jo malo gorko, moete dodati i kaiku meda.

UJEDI INSEKATA I DRUGIH IVOTINJA

Ako nemate pri ruci neko od sredstava koji se u apotekama prodaju protiv ujeda komaraca, pomoi e vam ako se namaete limunovim sokom ili uljem od bosiljka. Komarci ne podnose ove mirise i bee od njih.

Ubodi na morskog jea, ujedi insekata, zmija ... takoe mogu da izazovu alergijsku reakciju, najee lokalnu, ali ako se proire po celom telu, neophodno je obratiti se lekaru.

Ubod morskog jea : Iglom ili pincetom izvaditi bodlju. Dovoljno je

ranu dezinfikovati alkoholom.

RIZNICA SAVETA

zdravlje 30

Ubod pele : Izvaditi aoku, ranu dezinfikovati alkoholom ili rakijom i staviti hladne obloge, ili jo bolje, obloge natopljene vodenim rastvorom sireta. Ako se pojavi slabost, munina, povraanje, vrtoglavica i smetnje u disanju, bez panike, takvu

osobu hitno preneti do prve zdrastvene

stanice.

Kod viebrojnih ujeda pela, strljena ili osa u predelu vrata, slepoonica ili u jezik, neophodno je hitno se obratiti

lekaru. Ako se to dogodi, do odlaska u

prvu zdravstvenu stanicu, u ustima treba drati kockice leda da bi se usporio proces oticanja jezika ili

unutranjost grla, to moe da bude opasno.

Ujed korpije : veoma je bolan i izaziva veliki otok, a prati ga psihika uznemirenost. Ranu odmah treba

dezinfikovati, ali i otii do lekara radi evetualne antitetanusne terapije.

Ujed otrovnog pauka (tarantule) : praen je jakim bolom i velikim otokom, ali nije opasan u onoj meri

kakva mu se pripisuje. Prva pomo je ista kao i kod ujeda korpije, a za svaki sluaj treba se javiti lekaru.

Meduze i sase : Dodir sa njima stvara "opekotine" i veoma je neprijatan, ali nije opasan. Prva pomo satoji se u stavljanju obloga od masti koje se mogu

dobiti u apoteci.

Ujed zmije : Da vam se to ne bi dogodilo, u predelima gde ima zmija, ne treba ii bos. Treba znati

RIZNICA SAVETA

zdravlje 31

da se u vreme najveih vruina, zmije sklanjaju u bunje pored mora ili reka, znai upravo tamo gde i mi taimo osveenje, pa zato, pre nego to sednete, paljivo pretraite teren, a deci ne dozvoljavajte da ruke zavlae u grmlje, da se penju uz stabla, ili pretrauju duplje. Ako u vodi ugledate zmiju, ne bojte se, jer ona nikad nije otrovna, ne ujeda i - sama

bei od vas.

Ako se i pored svih preventivnih mera dogodi da

vas ujede zmija, neophodno

je znati mere prve pomoi:

Ako zmija ujede oveka ili dete na spavanju, prvo treba identifikovati ujed : uvek su vidljive dve male

rupe na koi. Zatim treba spreiti protok krvi od rane prema srcu. Zato maramicom, aravom i sl., podveite ruku ili nogu. Ne treba jako stezati da ne bi dolo do propadanja tkiva (podvez treba da je irok 3-5 cm.). Treba stezati podvez dok ujedeni deo ne

pomodri, ali ako pone da bledi, podvez odmah popustiti. Ovako stavljen podvez ne sme da stoji due od dva sata. Odmah takvu osobu preneti u prvu

zdravstvenu stanicu.

Takva osoba je obino bleda, uzbuena, povraa, ima nesvesticu...

Zato je treba raskopati, hladiti po licu i elu i dati joj da pije hladan aj, a limunom hladiti usne.

Nikako ne pokuavajte da ujedeno mesto rasecate i isisavanjem izvlaite otrov. To moe da dovede do

RIZNICA SAVETA

zdravlje 32

iskrvavljenja i infekcije, a ta mera moe da bude i smrtonosna za osobu koja to ini.

Osoba koju je ujela zmija ne sme da tri, jer time ubrzava cirkulaciju i rasejavanje otrova po

organizmu.

LEK PROTIV KALJA Ruski resept : Narezati 6-7 rotkvi

na veoma tanke krike i svaku kriku dobro poeeriti. Za otprilike 6 sati pojavie se sok rotkve pomean sa eerom. Uzima se jedna supena kaika na svaki sat.

Nadrilekari kau da opisano sredstvo lei najtei kaalj za relativno kratak period. Brazilski recept : Brazilci zrele banane proputaju

kroz sito (pasiraju), zatim stavljaju u lonac sa vrelom

vodom u proporciji : na dve banane jedna oljica vode sa eerom. Kasnije to podgrejano piju.

Grebe vas grlo? U au mlake vode stavite kaiicu soli. Kada se so otopi, isperite grlo nekoliko puta,

dok ne osetite da vam je lake.

aj je prijatno, osveavajue pie koji mnogi najradije piju zimi, mada ga ne treba zapostavljati ni

u vreme letnjih vruina. No, bez obzira na godinje doba, evo nekoliko pravila vanih za izbor, pripremu i sluenje aja : - Izbor prema nameni

RIZNICA SAVETA

zdravlje 33

U jutarnjim asovima vie e vam prijati lak, blagi aj, a u popodnevnim jai, aromatian aj ako ete ga piti hladan.

- uvanje arome aj e due sauvati lepu aromu ako ga uvate

pravilno, to jest u hermetiki zatvorenoj posudi, metalnoj ili od porculana. Staklo nije pogodno zato

to proputa svetlost koja umanjuje kvalitet aja, isto kao i toplota i vlaga.

- Pojaanje arome aj e imati jau, intenzivniju aromu ako u vodu

dodate samo trunku soli.

- Pravilna priprema

aj stavite u vrelu vodu u ajniku, po jednu ravnu kaiicu za svaku olju, i jo jednu kaiicu "za ajnik"- kako to kau Englezi. Zatim ostavite u poklopljenom

ajniku nekoliko minuta i procedite.

- Zaslaivanje aja Ako aj zaslaujete eerom, uinite to dok je jo

vru, a ako koristite med, stavite ga kada se aj malo prohladi.

I limunov sok se stavlja u prohlaen aj, jer bi vreo unitio C vitamin.

- Prejak aj Moete ga razblaiti sa malo vrele vode.

RIZNICA SAVETA

zdravlje 34

Ledeni aj moete posluiti u velikim aama sa slamkom i kockicama leda i ukrasiti kolutovima

limuna ili sveim listiima nane. Takoe, po elji, rub ae moete namazati limunovim sokom i umoiti u kristal eer, kao za sluenje nekih koktela.

aj od nane osveava

Po podne ste umorni a predstoji vam veernji izlazak? Osveie vas kupanje u vodi u koju ete dodati aj od nane. Punu aku nane sipajte u vrelu vodu,

poklopite i posle 5 minuta

procedite i dolijte u vodu za

kupanje. Ako ni za to nemate

vremena, onda bar dve-tri kese

nane sipajte u vodu za kupanje.

Za pripremanje jela, nana se koristi u vrlo malim

koliinama, zbog jakog mirisa. Ova biljka pomae proces varenja i ima antispazmatiko dejstvo, jer ublaava greve u stomaku.

Kad se ajnik dugo ne koristi, aj koji se u njemu skuva nee biti ukusan i mirisan kao obino. Zato je dobro posle

svake upotrebe i

pranja ajnika, staviti na njegovo dno malo

aj od kamilice odlina je zamena za tonik za mladalaku

kou.

RIZNICA SAVETA

zdravlje 35

eera. Kad se sledei put u njemu kuva aj, eer se prvo izbaci. Tad e napitak biti veoma ukusan i aromatian.

Uz oljicu poslepodnevog aja izvrsno e prijati krekeri s puterom od lenika. Lenike isprite, oljutite i izribajte ili sameljite, pa ih umeajte u penasti puter. Oblikujte rolu veliine krekera i stavite u friider da se stvrdne. Nakon sat - dva izreite tanku parad i posluite na krekeru.

aj od alfije ublauje zubobolju, a rastvor cveta i lia ove biljke smiruje kone liajeve, crvenilo koe i ispucalost na usnama. alfija slui i kao dobar zain u orbi, uz peenje ili prena jela.

LEKOVE TREBA UZIMATI SAMO

PO SAVETU LEKARA

Kada vam lekar prepisuje novi lek, nikada ne zaboravite da pomenete one koje ve uzimate. Istovremeno korienje razliitih lekova moe da izazove neeljene posledice.

Ne podleite reklamama za nove lekove i ne uzimajte ih na svoju ruku dok se ne posavetujete sa

lekarom.Ne traite od lekara neki lek po svaku cenu zato to vam je ve pomogao u nekoj drugoj prilici. Samo lekar moe da odredi pravu terapiju. I ne oekujte da posle svake posete lekar treba neto da

RIZNICA SAVETA

zdravlje 36

vam prepie. Ako ustanovite da neki lek ne deluje, odmah o tome razgovarajte sa lekarom, nikako sami

ne menjajte dozu i nain uzimanja leka.

Nikada ne pijte alkohol bilo koje leenje da je u toku, pa makar to bio i aspirin. Naroito ako se uzimaju lekovi za umirenje, spavanje, protiv greva, protiv depresije a pre svega neki lekovi protiv kalja na bazi narkotika. Moe da doe do pada krvnog pritiska i ozbiljnih depresivnih kriza.

Uvek paljivo proitajte uputstvo uz lek, ne samo zbog naina upotrebe nego zbog kontraindikacija. Ako vam je neto sumnjivo, lekar e vam razjasniti.

Uvek upitajte lekara da li uz neki lek treba menjati i nain ishrane. I najprostiji antiacidi mogu da onemogue primanje gvoa, kalcijuma, magnezijuma i cinka i da razaraju vitamin

B1, ako nisu usklaeni sa ishranom.

I na kraju, nikad na svoju ruku ne uzimajte lekove iz kune zalihe. Makar da je u pitanju najbolnija tegoba. Isti simptomi ne znae i istu bolest.

RIZNICA SAVETA

zdravlje 37

KURJE OI

Kurje oi nastaju na prstima nogu usled noenja tesne i nekvalitetne obue. Pokuajte da ih odstranite na jednostavan i bezbolan nain :

Izgnjeite eanj belog luka i stavite na kurje oi, uvrstite flasterom. Ovo ponovite svaki trei dan sve dok kurje oko potpuno ne omeka i ne otpadne.

Zeleni list "prase" drite u vinskom siretu 24 sata. Noge izbanjajte u toploj vodi. Na kurje oko stavite

iseckan list "prase". Dalji postupak je isti kao sa

belim lukom.

VITAMINI U POVRU Vitamini se lako razgrauju u povru kad ga kuvate.

Zato se preporuuje jesti to vie sirovog povra. No elite li ga ipak skuvati, tad povre spustite u provrelu slanu

vodu i kuvajte

brzo, na visokoj

temperaturi.

Pazite da ne

kuvate predugo,

radije ostavite

povre malo vre.

Koa vam je izgubila nekadanju sveinu? Da bi tkivo zadralo elastinost potreban mu je vitamin E : (pomo-rande i salate) i vita-min A ( argarepa, pa-radajz, kajsije).

Hranu ne treba jesti pretoplu,

jer e tada smetati digestivnom traktu, a ne bi trebalo jesti ni hranu koja je

previe hladna, jer tada smeta i zubima i varenju.

RIZNICA SAVETA

zdravlje 38

Ako elite da svakodnevnu ishranu obgatite vitaminima, mineralnim solima i drugim korisnim

satojcima, onda uzimajte to vie sokova od povra. Stvar je ukusa hoete li meati sokove od povra sa sokovima od voa (napr. sok od argarepe sa sokom od jabuka) ili ete piti svaki posebno. NEGA TELA

Jutarnji umor

im se probudite ponite da primenjujete vrlo efikasan program za razbuivanje i osveavanje : prvo, leei u krevetu itav minut "vozite bicikl" u vazduhu, pa odmah pod tu! Ponite toplom vodom i, poto se istrljate, saperite sapunicu, pa se prelijte hladnom vodom (grozno, ali izvrsno deluje!).

Potrudite se da to prelivanje toplom i hladnom

vodom jo koji put ponovite. Navika se brzo stie.

aj protiv celulita

Rastavi, iji su dragoceni sastojci ugraeni u mnoge kremove protiv celulita, izvrsno deluje i u obliku aja. Dve kaike rastavia (moe se nabaviti u biljnoj apoteci) prelijte sa 1/4 litra

kljuale vode, poklopite i posle 30 minuta procedite. Dnevno treba piti po jednu olju ovog aja.

Dok smo sa svih strana preplavljeni savetima o mravljenju, malo panje se obraa na suprotan problem: kako pomoi preterano mravim osobama da dobiju na teini do normalne i zdravstveno bezbednije granice? Mravost predstavlja gubitak

RIZNICA SAVETA

zdravlje 39

masnog i smanjenje miinog tkiva, pri emu telesna teina pada ispod srednje vrednosti i to treba shvatiti kao uznemirujui znak, ak kao posledicu nekog oboljenja. U svakom sluaju, neeljeno mravljenje treba ispitati, konsultovati se sa lekarom i ustanoviti

uzrok. U ovakvim sluajevima teina se ne postie poveanim obrocima i nestruno, ve treba prepustiti lekaru da prepie odgovarajuu dijetu - za gojenje. Ima ih raznih, a prava se odreuje prema ustanovljenom uzroku mravljenja.

Kad uvee, nakon celog dana provedenog na skijama ili sankama, te nakon pokojeg pada, vaa deca oseaju bol u nogama, pripremite im ovakve obloge: skuvajte malo sireta i soli, u to namoite pekir, ocedite ga i njime pokrijte bolna mesta. Preko obloga

stavite vuneni al. Sutradan e vaa deca ponovo moi na sneg.

Kupanje posle rekreacije ili tekog fizikog rada ponite toplom vodom, koja nee izazvati ok. Ostanite u vodi sve dok se ne ohladi. U kadu moete staviti i osveavajuu so, ulje borovih iglica ili lavande.

Sasvim je pogreno verovati da se ega najlake podnosi ako se ide bez ikakve odee. Odea titi telo od sunevih zraka i toplotnih refleksa koji dolaze sa okolnih predmeta i zagrejanih zidova. Tanka odea od prirodnih materijala, pre svega pamuna, vrlo je dobar izolator kad naiu avgustovske vruine.

Boje tkanina, osim bele i crne, ne utiu mnogo na toplotu. Zna se da bela odbija, dok crna privlai

RIZNICA SAVETA

zdravlje 40

suneve zrake, ali je u hladu svejedno kakve e boje da bude odea. Tanka crvena, plava ili uta bluza, ili haljina, podjednako e tititi telo od vruine kao i bela.

Nosite iroku i laganu odeu od prirodnih tkanina, jer ona telu daje sveinu, omoguuje cirkulaciju krvi i strujanje vazduha.

Dobar trening za pamenje

Kada ovek ostari elije u mozgu postaju poroznije. Posledica: u elije ulazi vie kalcijuma nego to je potrebno. A to, opet, moe izazvati zaboravnost, tekoe sa koncentracijom, vrtoglavicu. Ukratko : dolazi do zakreavanja, kako se to obino kae. Zbog toga stariji ljudi ne bi trebalo da uzimaju suvie hrane bogate kalcijumom, a preporuuje im se treniranje mozga : na primer, uenjem pesama napamet ili reavanjem ukrtenih rei.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 41

KUHINJA

OSNOVNI POJMOVI KUVARSKE TEHNIKE

Blanirati: Namirnice na brzinu prelijemo vrelom vodom ili ih potopimo u vrelu vodu.

Gratinirati - zapei : Jela na brzinu zapeemo na vrlo visokoj temperaturi (300-500 C) u rerni, tako da se prevuku koricom ili opnom.

Zaprka : Brano zautimo ili zarumenimo u ugrejanoj masti, zatim postepeno nalivamo supom,

dobro promeamo, na tihoj vatri kuvamo 3-5 min.

Kuvati : Namirnicu kuvati u mnogo vode i to u loncu

bez pritiska na 100 C, a u loncu pod pritiskom na 100-120 C.

Kuvati pod parom : U lonac sa vrelom vodom obesimo manji

lonac u kome kuvamo osetljive

sosove i kremove. Na ovaj

nain kuvaju se i pudinzi.

Marinirati : ribu ili meso divljai drimo u marinatu. Marinat se najee pravi od sireta, ulja, vina, soli i zaina.

Panirati : Komade mesa ili ribe uvaljati pre prenja ili pohovanja u brano, jaja koja smo razmutili sa vodom i u fine mrvice.

Pei meso : U tiganju pei na malo vrele masti na

180-224 C. U rerni na visokoj temperaturi i vrelom vazduhu na 220-250 C.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 42

Pei na rotilju : Pei na suvoj zranoj toploti na 300-350 0C, tako da toplota neposredno i neprestano

prelazi na povrinu namirnice koja se pee.

Pirjaniti : Kuvati u masnoi i vlastitom soku jelo, ali da nesme da zauti. Po potrebi dolivati sa malo supe.

Poirati : Kuvati jaja bez ljuske u vreloj, zakiseljenoj vodi. Ribu kuvati u malo tenosti, a da pritom uopte ne provri.

Flambiranje : Jelo zapalimo upaljenom rakijom, trenjevaom, rumom ili nekim drugim alkoholnim piem, da bismo na taj nain poboljali ukus.

pikovanje : Krto meso ili ribu nadevamo u smeru vlakana renjevima slanine.

U planiranju koliina namirnica posluite se tabelom koja propisuje potrebne koliine jela po jednoj osobi :

- Supa kao poetno jelo............................... 1/4 litra

- Supa kao glavno jelo ............................... 1/2

litra

- Riba kao poetno jelo ................... 100-250 grama

- Riblji fileti kao glavno jelo ................. 200

grama

- Peenje ........................................... 100-125 grama

- Svee povre ................................. 150-200 grama

- Krompir ........................................ 250-300

grama

RIZNICA SAVETA

kuhinja 43

- Testenine ...................................... 100-125

grama

- Pirina......................................... 80-100 grama

- Sueno voe .......................................... 60 grama

- Voe za kompot ............................ 200-250 grama

Ove koliine se podrazumevaju neto za konzumiranje.

Pire od krompira bie mnogo ukusniji ako u poslednjem trenutku ovla umeate u njega sneg od jednog belanceta.

Ulje u kome ete priti krompirie ili jaja dovoljno je zagrejano ako oko drvene

akalice koju ste ubacili ponu da se obrazuju mnogobrojni mehurii vazduha.

Krompir salata e imati mnogo bolji ukus ako sve sastojke (ulje, sire, so, jaja, beli i crni luk) dodate dok je krompir jo vru.

Krompir koji kuvate u ljusci nee se raspasti ako ga, pre kuvanja, na nekoliko mesta probodete

akalicom.

Ulje za pomfrit moe se upotrebljavati vie puta, a da ono pri tom zadri sveinu i da ne pocrni. U posudu u kojoj ste sauvali ulje stavite ljusku od jajeta. Sama ljuska e vremenom pocrneti pa je povremeno treba menjati.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 44

Krompir e u toku kuvanja izgubiti manje minerala ako ga kuvate u ljusci i ako ga prelijete vrelom

vodom samo da ogrezne, poklopite i kuvate. im omeka treba ga ocediti od vode.

Ostaci salate od krompira mogu da se iskoriste kao osnova za meanu salatu, odnosno ukusnu zakusku za veeru, ukoliko se dodaju renjevi paradajza, krastavaca i tvrdo barenih jaja.

U vonu salatu stavite malo mineralne vode pa vam voe nee potamneti poto ga nareete.

Utipci i drugi preni kolaii bie ukusniji ako u testo stavite malo piva.

Povre ete najbolje oprati ako vodi za pranje dodate malo sode bikarbone.

Zimi se esto kuva kiseo kupus, koji za vreme kuvanja iri neprijatni miris po stanu. Miris ete ublaiti ako erpu pokrijete krpom natopljenom vinskim siretom.

Sve hleb ili svei kolai sei e se lako i bez mrvljenja ako se no stavi u vrelu vodu, obrie i onda koristi.

Da bi proverili da li je kvasac dobar za upotrebu, uzmite jedno malo pare i ubacite u sud sa vrelom vodom. Ako se kvasac pojavi na povrini znai da je jo uvek za upotrebu.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 45

Kuhinjske krpe treba najpre ostaviti namoene nekoliko

sati, a zatim ih skuvati u vodi sa

deterdentom,kojoj ste dodali i nekoliko kora oceenog limuna.

Posle pranja i ispiranja,

krpe e biti dobro oprane i bele i svee e mirisati.

Da pasulj, koji je ostavljen za zimu, ne bi napao iak, pored pasulja treba staviti prosuene listove oraha.

Morate li oljutiti veu koliinu jabuka za nadev kolaa, uronite ih jednu minutu u kipuu vodu. Oguliete ih lake i bre.

Tvrd i hladan puter teko se mea, ali ne valja ga rastopiti. Zato posudu u kojoj ete ga meati stavite nad paru da se zagreje ili je isperite vruom vodom.

Sir sa debelom i tvrdom korom lako se see ako se seivo noa ovla protlja jestivim uljem.

Posle peenja mesa ili ribe u rerni se dugo zadrava miris jela. Da biste taj miris odstranili postupite

ovako : u metalni poklopac (moe od ispranjene tegle za dem) naspite malo piritusa za gorivo, stavite to u otvorenu rernu i zapalite piritus. Kad piritus izgori nestae i neprijatan miris jela.

Neugodan miris sa noa kojim ste sekli beli

Pivo moe odlino da zameni kvasac. Izmeajte malo piva sa odgovarajuom koliinom brana, stavite na toplo mesto i ekajte da se podigne.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 46

luk ukloniete ako ga posle upotrebe protrljate solju ili ga jednostavno provuete kroz plamen.

Najbolji nain da iz supe izvadite suvinu masnou je da je ohladite. Ako za to nemate dovoljno vremena

ubacite u supu nekoliko kockica leda i masnoa e se brzo uhvatiti na njih.

Led brzo izvadite da se ne bi otopio.

Da testo bolje naraste, dodajte mu kaiicu razreenog sireta.

Jelo vam prilikom kuvanja nee iskipeti ako rub posude premaete mau ili puterom.

Kad pravite omlet, da bi bolje narastao dodajte kaiku nezaslaene pavlake ili kaiku kajmaka sa jo nekuvanog mleka.

Da se orasi prilikom tucanja ne bi lomili na nekoliko komadia, drite ih celu no potopljene u slatkoj vodi.

Ako vam pri kuvanju jaje napukne, ne oajavajte. Da belance ne bi izalo, stavite u vodu nekoliko kapi sireta.

Veina se domaica ustruava da stavi u rernu lonac ili neku drugu posudu koja ima bakelitne ili neke

druge ruke osetljive na toplotu. Oprez, svakako nikad nije suvian, ali ako se takve ruke omotaju aluminijumskom folijom, prepreka za put u rernu

vie nema.

Ren ete lako nastrugati ako ga prethodno zamrznete.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 47

Ako vam je potreban vanilin eer za krem nemojte ga stavljati dok pripremate krem, nego vreicu eera dodajte na kraju.

Ako posle dugotrajnog kuvanja govedina ostane tvrda, premestite je iz vrele supe u hladnu vodu, a

onda vratite natrag u supu i kuvajte jo deset-petnaest minuta.

Da biste lake odstranili ostatke jela koji su se uhvatili za dno posude pospite taj deo debelim slojem

soli, ostavite izvesno vreme i tek tada operite.

Ako ste suvie posolili sos, varivo ili neko drugo jelo, u sud obazrivo spustite kriku hleba i prokuvajte zajedno jo nekoliko minuta. Zatim hleb izvadite, pazei da se ne izmrvi.

Da bi peena riba bila ukusnija i da se celim stanom ne bi irio njen miris - u ulje za prenje dodajte malo limunovog soka.

elite li da va sos od paradajza bude zapamen kao vrlo ukusan treba da u tek skuvani sos umeate i kaiku mleka. Prijatno.

Za mali poslepodnevni zalogaj preporuujemo vam jednostavan i osveavajui namaz. U penasto izmuen

puter umeajte komadie oceenog paradajza.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 48

Ako prijatelje pozivate na au domaeg vina, uz dobru kapljicu valja ponuditi i neto da se pregrize. Za tu priliku moete posluiti slane krekere namazane puterom u koji ste umeali slane srdele i sitno iseckano belance od dva jajeta.

Kad nemate vremena za pripremanje jela od tikvica, radije se odluite za ukusnu salatu. Mlade, sirove tikvice izreite na tanke kolutove i zainite uljem, limunom, solju i biberom.

Tikvice za musaku ne morate da pohujete. Dovoljno je da ih iseete na tanke krike, uvaljate u brano i na uobiajen nain reate sa mlevenim mesom, a zatim zalijete jajima umuenim s mlekom i zapeete u rerni. Tako se musaka bre sprema, a i lake vari.

Ako sami mesite hleb, najbolje je da koristite meavinu 2-3 vrste otrog brana, razliitih

proizvoaa. Isto tako je vano da temperatura brana odgovara temperaturi prostorije u kojoj se mesi, kao i

temperaturi vode kojom se brano razmuuje. Ako je brano hladno, iz ostave, ostavite ga malo da se zagreje na sobnoj temperaturi, ili u blago zagrejanoj

rerni.

U receptima za neka jela predvieno je da se doda decilitar ili dva belog ili crnog vina, a ponegde aica - dve rakije, jer ova pia daju jelu poseban ukus i aromu. Ali, zanimljivo je pitanje koliko alkohola

ostaje u tako skuvanom jelu, a to je naroito vano ako treba da ga jedu i deca ili odrasli kojima alkohol

RIZNICA SAVETA

kuhinja 49

posebno kodi. Neka ispitivanja pokazuju da vino potpuno ispari ako se kuva 5 minuta, a slina je situacija i sa rakijom. Meutim, sasvim drugi sluaj je ako se vinjak, rum ili rakija sipaju u vru aj ili kafu, - tu ostaje 5 % alkohola.

Da bi majonez kojim elite da zainite salatu od sirovog povra bio izdaniji i laki, umeajte sneg od jednog belanceta.

Pohovane nicle ili tikvice bie ukusnije ako prezle izmeate sa struganim parmezanom.

POSUE

Ne perite nikada zajedno metalno posue i posue od srebra, jer lektrolizom dolazi do oteenja srebra.

Srebrni i posrebreni pribor ostavljajte dugo potopljen u vodi.

Nikada ne secite nita direktno na srebrnom ili posrebrenom posuu.

Srebrni pribor za jelo oksidie od jaja. Potamnela mesta, mrlje, lako ete otkloniti ako ih istrljate obinom kuhinjskom solju.

Bakarno posue treba ee istiti. Lake ete ga oistiti ako ga pre ienja potopite u vruu vodu. istite ga pepelom od drveta, a idealno sredstvo za ienje bakarnog posua je raso.

Bakarno posue, masne erpe i prljave flae lako se iste pomou istucane, potpuno suve ljuske od jajeta.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 50

Posue od nikla operite dobro u toploj vodi domaim sapunom i osuite ga mekom krpom. Zatim posue dobro istrljajte meavinom piritusa i praha od krede. Po ponovnom ispiranju dobro ga obriite vunenom krpom.

Za glancanje doterivanje sjaja bakarnim predmetima, potrebno je da ih dobro istrljate smeom krede, sumpora i sireta.

Ako vam u aluminijumskoj posudi zagori neko jelo,

prokuvajte u njoj glavicu crnog

luka i dobro isperite posudu u

hladnoj vodi.

a sa aluminijumske posude skinuete ako je dobro istrljate preseenim krompirom ili jabukom.

Emajlirano posue treba, s vremena na vreme, temeljno oistiti. Oko dva sata iskuvajte ga u vodi u koju ste dodali malo sode ili gaenog krea.

Da vam novo emajlirano posue ne ispuca, pre upotrebe ga napunite vodom i pustite da voda

prokljua. Posle toga pustite da se voda prirodno ohladi u njemu.

Da biste spreili taloenje krenjaka u posudama, u kojima stalno kuvamo vodu, prokuvamo povremeno

u ovim posudama ostatke isceenog limuna.

Tiganj je najbolje prati vrelom vodom. Ako

upotrebite neko sredstvo za

ribanje, jelo e vam se, verovatno, na mestima gde

RIZNICA SAVETA

kuhinja 51

ste ga ribali uhvatiti za dno tiganja. Tiganj, ipak,

moete istrljati krupnom solju i isprati u mlakoj vodi.

Emajlirano posue se najbolje isti ako se iskuva u cei.

Mnogo zamaene sudove pre pranja pospite branom od rai, ono e upiti masnou pa e samo pranje biti mnogo lake.

Zagorela mesta sa dna lonca se iste tako to se pusti da u loncu voda, u koju se stavi aka soli, vri nekoliko minuta.

Noevi koji se peru u vreloj vodi brzo otupe. Najbolje ih je zato prati u mlakoj vodi.

Posle rezanja paradajza, kiselih krastavaca, paprike, limuna i sl., no obavezno obriite hartijom da ne oksidie od kiseline.

Drke na noevima od crnog drveta istite prokuvanim lanenim uljem. Vunenu krpu namoite u ovo ulje i dobro istrljajte drke.

Kuhinjsko posue esto pocrni pod dejstvom neke kiseline. Potopite ga u vodu u koju ste usuli

deterdent i trljajte ga etkicom za zube dok ne skinete mrlje po njemu.

Za pranje staklene ambalae i predmeta od kristala moe odlino da poslui talog crne kafe. Talog kafe pomeajte sa malo vode i sireta i tom smeom isperite ambalau ili predmete.

Flae u kojima se nalazilo ulje opraete ako u njih ubacite bukovu strugotinu i pepela, pa to nalijete

RIZNICA SAVETA

kuhinja 52

vrelom vodom i dobro promukate. Na kraju ih dobro isperite hladnom vodom.

Posue od stakla perite rastvorom krede u mlakoj vodi kojoj dodate malo sireta.

Kreni talog iz staklene posude odstraniete ako u nju naspete sireta i malo soli i ostavite sve to da prenoi. Na kraju isperite hladnom vodom.

Da vam stakleni sud ne bi prskao kad u njega sipate vrelu tenost, podmetnite pod njega vlanu krpu.

Flae od vina lako ete oprati razblaenom siretnom kiselinom.

Pri sipanju tople tenosti u au od stakla, da ne bi prsle obino se ubacuje metalna kaiica. Pri tom treba voditi rauna o podlozi na kojoj stoji aa. Na metalnoj podlozi aa e uvek pui.

Za pranje dosta zamaenih porculanskih sudova u vodu za pranje dodajte malo amonijaka.

Posude od finog porcelana ne perite nikad sodom. Za pranje upotrebite boraks, a najbolje je ako sudove pre

pranja izbriete papirnim salvetom i odstranite suvinu masnou.

Pribor za jelo sa kotanom drkom ne perite nikad u vreloj vodi, jer e se posle toga izvitoperiti.

Da vam zemljano posue, prilikom peenja jela u rerni, ne bi pucalo, pospite ispod njega malo soli.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 53

Staklene slanike treba prati blagim rastvorom mlake vode i sireta. Pre sipanja soli slanik dobro osuiti.

Vatrostalan porcelan, za razliku od vatrostalne keramike, veoma je osetljiv na naglu promenu

temperature. Zato ga nemojte nikad, dok je jo vreo, stavljati u hladnu vodu.

Mainu za pranje mesa lake ete oistiti (oprati) ako u njoj, posle mlevenja mesa, sameljete koru hleba.

Kristalne posude nikada ne punite bilo kojom tenou do samog vrha, jer u tom sluaju vrlo lako pucaju i pri najmanjem udaru. Punite ih samo do 2/3

zapremine.

Tegle u koje sipate vru kompot nee pui ako ih prilikom punjenja zavijete u pekir koji ste prethodno umoili u vrelu vodu i iscedili.

Da bi emajlirani sudovi due trajali i postali vri i otporniji, pre upotrebe treba u novoj posudi prokuvati

dve kaike soli i isto toliko sireta, emu se dodaje jo dve kaike vode. Posle prokuvavanja ostavite posudu da se ohladi pa je isperite mlakom vodom.

Plastine kutije u kojima drite hranu u friideru esto upiju neprijatan miris koji obinim pranjem ne moe da se odstrani. Najbolje je da u kutiju sipate toplu vodu sa talogom od crne kafe i ostavite

nekoliko sati. Zatim kutiju operite deterdentom za sudove, dobro isperite istom vodom i ostavite da se otvorena, na vazduhu osui.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 54

Novo zemljano posue stavite u hladnu vodu i pustite da vri dvadesetak minuta u veoj posudi. Due e trajati ako vam ne padne i razbije se .

Posue od bakra, imae svoj sjaj, ako ga premaemo smesom sireta, soli i kukuruznog brana, a potom isperemo i obriemo suvom mekanom krpom.

Novi tiganj, pogotovu onaj od aluminijuma, treba pre prve upotrebe na neki nain preparirati. Evo kako: sipajte u njega malo ulja, ostavite da se desetak

minuta greje na poretu. Kada se ohladi, prospite ulje, a tiganj istrljajte

tankom hartijom.

Posle due upotrebe posue od aluminijuma iznutra pocrni i stvore se rune mrlje. Da biste mu vratili stari sjaj, skuvajte u njemu kore od jabuka.

Posue od aluminijuma najlake ete oistiti vrelom vodom u koju ste dodali sire.

Alunijumsko posue pere se u vruoj vodi i riba finim peskom ili posebnom elinom vunom, i to uvek u jednom smeru, a zatim se dobro ispere u

toploj vodi.

aavo posue izribajte s malo uegle masti ili ga operite u rastvoru deterdenta i nakon toga obriite papirom.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 55

Aluminijumske posude moete oistiti i kiselim mlekom ili jogurtom. Za tu svrhu moete upotrebiti kiselo mleko ili jogurt koji nije vie za jelo.

Jo su nae majke i bake znale blistavo oprati posue jer su vodi dodavale malo sireta ili limuna. Pokuajte i vi! Umesto originalnog fabriki proizvedenog sireta moete vruoj vodi dodati i sire u kojem je bilo konzervirano razno povre. Zato to sire nikad ne bacajte.

Isto tako nemojte bacati krike limuna kojima ste ukrasili neko jelo. Ako ih dodate toploj vodi u kojoj

nameravate prati posue, to e biti odlian deterdent.

Vruoj vodi za pranje posua dodajte aku krupne soli i aku sode bikarbone i tom ete zamenom za hemijski deterdent odlino oprati posue.

Ako imate ostatke toaletnog sapuna, moete od njih pripremiti vrlo dobro

sredstvo za pranje

posua. Ostatke toaletnog sapuna

zagrevajte parom,

dodajte nekoliko listia bosiljka, lovora i

Deterdent moete zameniti vrelom vodom u kojoj ste kuvali

krompir ili testeninu.

RIZNICA SAVETA

kuhinja 56

kadulje i priekajte da se smesa pretvori u tenost. Tu tenost procedite u plastinu posudu i sredstvo za pranje posua je pripremljeno.

Kuhinjske krpe i stolnjake najlake i najbolje ete oprati ako ih preko noi ostavite potopljene u vreloj vodi kojoj ste dodali 3-4 kaike praka za rublje, 2 kaike varikine i malo soli. Sutra ih iskuvajte i operite na uobiajen nain.

Ukoliko vam je pribor za jelo potamneo, vratiete mu sjaj ukoliko ga kratko prokuvate u vodi kojoj ste

dodali malo sode bikarbone. Zatim ga

istrljajte sunerom za pranje sudova i isperite istom vodom.

Srebrni pribor za jelo nakon upotrebe uvijte u celofan. Tako ete ga ouvati od brze oksidacije.

Pribor za jelo bie blistav ako ga stavite da vri u vodi u kojoj se kuvao krompir.

Da biste naotrili no, okrenite tanjir i nekoliko puta preite preko ispupenog okvira.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 57

SAVETI UZ RECEPTE

Masnoi u kojoj nameravate pohovati meso dodajte kaikicu sireta. Tako meso ne upija suvie masnoe.

Ako govee meso zamrzavate, moete ga upotrebiti za supu stavljajui zamrznut komad u vodu. Ukoliko elite da ga dinstate ili peete obavezno ga prethodno odledite.

Pile peeno na rotilju bie ukusnije ako ga prethodno kratko vreme drite nad plamenom gasnog poreta. Moe se umesto toga oprljiti i zapaljenim novinama.

Da bi peeno pile bilo to ukusnije, pre pripremanja dobro ga posolite, pobiberite, poprskajte sokom od

jednog limuna i ostavite da stoji pre peenja nekoliko asova.

Ako presolite peenje, uvijte ga u ist salvet nakvaen vodom, preko koga treba posuti malo soli, zatim sve to poklopiti veom posudom i drati oko pola sata pre nego to odvijete.

Smrznuto meso ne smete potapati u toplu vodu, da biste ga odledili.

Potapajte ga uvek u hladnu vodu.

Veoma svee meso, prilikom peenja ostaje tvrdo. Omekaete ga ako ga prelijete aicom konjaka ili

RIZNICA SAVETA

Ishrana 58

ruma. Miris alkohola nee se oseati, jer e pri peenju ispariti.

Peeno meso bie meke ako ga posolite pola sata pre serviranja.

Pilee meso bie sonije ako ga posle zagrevanja u rerni prelijete vrelom

mau, pa tek onda nastavite sa peenjem.

Kod peenja mesa rerna treba da bude veoma topla, a samo peenje zavisi od vrste i kvaliteta mesa. esto se deava da meso ne bude dovoljno peeno iako je spolja ve dobilo lepu koricu. Da biste spreili da zagori, pokrijte ga masnom hartijom i preko nje

stavite jo jedan tabak-list novinskog papira. Tako vam meso nee zagoreti, a sauvae i lep izgled.

Govedina e ostati sona ako je pre kuvanja spustite u vrelu vodu. Ako od govedine elite jau supu, onda je stavite u hladnu vodu.

Pri peenju meso treba okretati varjaom. Ako ga ubadate viljukom, iz njega e curiti sok i raspae se.

Ueglu slaninu stavite u blag rastvor hipermangana i drite je nekoliko sati. Posle toga stavite je jedan dan u hladnu vodu u koju ste dodali malo sireta.

Tvrdo meso stare kokoke ete omekati ako u sok kojim ga prelivate dodate nekoliko kapi limuna i

kaiku konjaka.

Peenje e biti mnogo sonije, meke i ukusnije ako ga posolite tek pred kraj peenja.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 59

Da bi se pasulj bre skuvao dovoljno je da u vodu dodate soda bikarbonu.

Ako elite da okoladna glazura kojom prelivate torte i kolae bude sjajna, dodajte joj kaiicu putera nakon to ste je uklonili sa vatre.

Oni koji sami prave sladoled, izbei e da se na njegovoj povrini stvore iglice leda, ako u smesu koju e smrzavati stave nekoliko kapi limuna.

elatin za kolae treba drati oko 15 minuta u hladnoj vodi pa tek onda, dobro isceen, staviti na vatru da se otopi pazei da ne provri.

Da makaroni, pageti ili neko drugo testo ne bi pri kuvanju prionuli za dno suda, u vodu treba sipati

kaiku ulja.

orba od povra bie ukusnija i gua ako umesto kockica krompira stavite krompir koji ste rendisali.

Gula e biti ukusniji ako mu pri kuvanju dodate komadi dobro oprane limunove korice.

Kad spremate supu za drugi dan, morate je svakako procediti te izvaditi kuvano povre, jer e potamneti i dobiti jak miris, a moe se ak i ukiseliti. Tek drugi dan ukuvajte testeninu ili ono to nameravate da stavite kao dodatak.

ak i ve skuvana jela se ne smeju drati dugo van friidera. Radi sigurnosti preporuuje se da se jelo,

RIZNICA SAVETA

Ishrana 60

pre upotrebe, ponovo prepee ili prokuva, a ne samo da se podgreje.

Ako ste skuvali premasnu supu, nakon kuvanja u nju umoite hleb, koji e "popiti" suvinu masnou.

Kako ete popraviti ukus neuspele supe? Na svaku litru tenosti dodajte aicu konjaka ili vina.

Voda u kojoj se kuvalo povre bogata je vitaminima. Zato je

preporuljivo da se iskoristi za pripremanje drugih jela.

Presoljenu orbu moemo spasiti, tako to emo joj dodati polovinu svee oljutene jabuke. Pustimo da orba provri, izvadimo jabuku, proverimo ukus, pa po potrebi postupak ponovimo.

Za bojenje hrane moete upotrebiti i sasvim prirodne boje:

crvenu boju jelu e dati sok od cvekle, koji se dodaje neposredno pre posluivanja jela,

crveno e jelo obojiti i koncentrovani aj od slezova cveta,

crvenu boju jelu e dati i koncentrovani paradajz, mlevena suva ili slatka paprika koja e poboljati i ukus jela,

modro ili ljubiasto jelo e se obojiti koncentrovanim sokom borovnice,

zelenu boju testenini dae sok od spanaa,

orba od povra ili od mesa i zeleni bie ukusnija ako joj, kada je skinete sa

vatre, dodate olju jogurta.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 61

utom bojom moete bojiti samo jela kojima dodan afran nee pokvariti ukus, jer je afran jak zain.

Kuvanjem se mogu mnoga jela pokvariti. Suvie dugo zagrevanje smanjuje vrednost ivotnih namirnica. Zato jelo treba kuvati to krae i paziti da se ne prekuva ni povre ni meso. Jelo, koje satima stoji toplo - gubi vitamine.

Ako ste uoili da je vae peenje prilino tvrdo, prelijte ga s dve kaike sireta i jo malo dopecite. Tako e bre omekatii.

Kako sutradan ponovo "ispei" peenje? Stavite peenje u blago osoljenu vodu tako da bude potpuno pokriveno otprilike tri sata. Zatim meso obriite i stavite u posudu s ranije pripremljenim umakom,

dodajte tri kaike vode pa stavite u rernu na desetak minuta. Gosti nee otkriti va trik.

Meso i riba peeni u alu-foliji veoma su ukusni, a potedee vas nimalo prijatnog ribanja i pranja posude.

Peenje e biti meke ako meso ne solite, ve ga preliveno uljem ili mau i oljicom vode stavite da se pee u poklopljenoj posudi, u dobro zagrejanoj rerni. Posle 20 minuta otklopite, posolite, po potrebi

dodajrte jo malo vode i vratite u rernu, da se pee jo oko pola sata.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 62

Perun je zain koji sadri najvie vitamina. Ne kuvajte ga nikada zajedno sa namirnicama. Tek kada

je jelo gotovo pospite ga sitno iseckanim perunovim listom.

Peenje od guske bie ukusnije i sonije ako se u utrobu stavi jabuka. Guska se spusti u meavinu masnoe i oljice vode, poklopi i stavi u vrelu rernu, zagrejanu na 250 stepeni. Ne treba je otvarati ni

prelivati 90 minuta, a onda se izvadi, otklopi, prelije

sokom, posoli i po potrebi doda jo malo vode. Zatim se guska vrati u rernu i pee jo oko pola sata, dok sa svih strana ne porumeni, a meso pone da se odvaja od kostiju.

Riba se nee "zalepiti" za dno lima kad je peete u rerni, ako na nauljeni lim stavite najpre sloj sirovih

krompira narezanih na vrlo tanke listie. Ujedno ete imati i vrlo ukusan prilog uz ribu.

Lonci i erpe od debelog stakla, keramike ili porcelana, veoma lako mogu da naprsnu, naroito ako se stavljaju na plamenik poreta na plin. Da biste sauvali vae posue od naprsline i pukotina, trebalo bi da na plamen takvog poreta stavite plou od azbesta, pa tek na nju sudove.

Da bi se odstranio specifian miris divljai, na polovini kuvanja ili peenja jela, dodati jedno rebro strugane okolade. Divlja e biti ukusnija.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 63

Kad pripremate crnu digericu, bilo da je peete ili kuvate, posolite je tek kad je gotova. U protivnom

bie ilava i tvrda.

Digerica je bogata gvoem ali i holesterolom. Zato je ne smeju u velikim koliinama i esto jesti stariji ljudi, koji ve pate od visokog holesterola u krvi.

Goveu digericu pre pripremanja treba nekoliko sati drati u mleku. Samo tako e ona biti meka i ukusna.

Digerica brzo otvrdne ako se dugo pri. Zato je to bolje istanjite i isprite naglo na vrelom ulju, a posolite na kraju.

Hladan, kuvani pirina moe lako biti ponovo upotrebljiv. Stavite ga u foliju, pospite puterom i

stavite u srednje toplu rernu da se pee oko 30 minuta. Kad ga izvadite bie izvrstan za jelo.

Pirina se prilikom kuvanja nee raspasti, ako vodi odmah dodate malo limunovog soka. Sve vreme sud

drite otklopljen i po potrebi dolivajte mlaku vodu.

Najbolje je pirina kuvati u mnogo vode. Kada voda provri dodati pirinai ostaviti da vri 15 minuta. Zatim ga procedite i isperite hladnom vodom, svako zrno

ostae celo.

Voda u kojoj se kuvao pirina, ako nije posoljena, moe posluiti za lako tirkanje ipke i finog rublja

RIZNICA SAVETA

Ishrana 64

Pirina koji kuvate na mleku bie ukusniji ako mu dodate na vrh noa soli. Jelo zasladite na kraju, kada pirina sasvim omeka, jer e se inae hvatati za dno

suda i zagorevati.

Pilav lako prione za dno suda. Da bi ste to izbegli, prilikom nalivanja proprenog pirina nacedite i malo limunovog soka.

To ne utie na ukus pilava, a spreava da se jelo na dnu suda skori.

Skuvan pirina mora biti mekan, ali ne prekuvan i lepljiv.

Da bi ste to postigli moete postupiti na dva naina. Prvi se sastoji u tome da se odmeri upravo toliko vode koliko e pirina popiti kada bude skuvan ali ne i raskuvan. Odmeriti dvostruku koliinu vode. U posoljenu i kipuu vodu polako treba sipati pirina, pazeci da se zrna ne slepe. Zatim, poklopiti posudu, smanjiti vatru i kuvati 15 - 20 minuta, dok

pirina ne upije svu vodu. Drugi je nain, kuvati pirina u mnogo kipue posoljene vode. Kuvati na jakoj vatri i nepokrivenoj

posudi 15 minuta dok pirina ne omeka. Zatim ga valja dobro ocediti, i isprati mlazom vode. Ako elite da ostane topao do posluivanja, cediljku stavite na posudu s kipuom vodom. Prelijte uljem i pospite komadiima putera. Umesto vode, u prvom nainu moete upotrebiti supu zbog boljeg ukusa. Dodati

RIZNICA SAVETA

Ishrana 65

razliite zaine. Za dinstanje upotrebite istu koliinu vode kao i u prvom nainu pripreme.

Kuvana hrana goji samo ako u sebi ima dosta zaprke i mnogo masnog mesa. Pripremljena sa povrem i sa malo masnoe, ona ne stvara salo.

Kora na jelu koje peete u rerni se nee uhvatiti ako u rernu stavite manji sud s vodom. Takvo jelo bie mnogo ukusnije.

Bre ete ohladiti jelo ako sud sa jelom stavite u drugu posudu sa hladnom vodom u koju ste ubacili

kaiku soli.

Kod kuvanja jela sa suvim rebrima, unkom ili suvim mesom, prvu vodu treba baciti da vam jelo ne bi bilo

preslano.

Vodu ete najpre zagrejati u aluminijumskoj posudi.

Presan pirina utrostrui zapreminu prilikom kuvanja. Prilikom planiranja obroka, raunajte da je za jednu odraslu osobu potrebno oko 100 grama

presnog pirina.

Da vam ulje posle prenja pomfrita ne bi pocrnelo, po zavrenom prenju ubacite u njega ljusku od jajeta. Tako e ulje zadrati boju i ukus, pa ga moete vie puta upotrebljavati.

Znate li ta treba uraditi da pirina ili testo prilikom kuvanja ne prione na dno posude. Kad voda prokljua, pre nego to u nju stavite pirina ili testo, dodajte komadi putera veliine lenika ili kafenu kaiicu ulja.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 66

Flae u kojima drite ulje za jelo ne zatvarajte zapuaima, jer e da se uegne. Za zatvaranje flaa isecite istu krpicu i poveite je preko grlia suda u kojem drite ulje.

U nedostatku ulja za jelo, u krastavce i zelenu salatu moete usuti kiselo mleko, ili mileram i kanuti neto limunovog soka.

Peurke nee promeniti boju i ukus ako u sud, u kojem ih spremate, kanete malo limunovog soka, ili

izreete par kriki od limuna.

Ukoliko niste u mogunosti, ili ne elite, da svee ubrane peurke odmah spremite za jelo, moete ih zamrznuti. Peurke treba dobro oistiti i isei na komade. Zatim ih potopiti u vrelu slanu vodu u koju

ete ucediti i neto limunovog soka. Kad se peurke ohlade u ovom rastvoru, moete ih staviti u zamrziva.

Peurke treba uvek priti s malo masti. U protivnom e izgubiti karakteristian miris.

Pri branju i spremanju peuraka za jelo budite uvek oprezni. Ako se na peurki obrazuje zelena boja, to je znak da je otrovna.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 67

ISHRANA

Ne sme se kuvati samo prema instinktu, seanju i iskustvu. Ne moe se rei da smo sposobni za svakodnevno kuvanje ako se ne poznaju osnovni

pojmovi, neka osnovna pravila i neto malo teorije. Ono to naem telu ne moemo da pruimo u obliku hrane, ono to ne moe nadoknaditi iz drugih izvora. Sve materije koje su nam potrebne za normalan ivot nalazimo jedino u hrani.

Da bi se razumeli osnovni principi planiranja ishrane i izrade jelovnika, neophodno je istai neke od osnovnih karakteristika namirnica koje koristimo u

naoj ishrani. ovek u svojoj ishrani koristi veoma veliki broj razliitih namirnica, koje se meusobno razlikuju po mnogo emu. Jedna od osnovnih razlika je njihovo razliito poreklo, koje moe biti biljno, ivotinjsko i mineralno, to znai da postoje biljne, ivotnjske i mineralne namirnice. Ova podela je od izuzetnog znaaja i u nauci o ishrani olakava snalaenje u takvom arenilu velikog broja namirnica, meu kojima je teko nai dve idealno sline u svakom pogledu.

Bioloka vrednost namirnica zavisi od sadraja energetskih, gradivnih i zatitnih materija, ali u isto vreme i od njihovog kvantitativnog

RIZNICA SAVETA

Ishrana 68

odnosa. Prema svojoj biolokoj vrednosti i slinosti sve namirnice se mogu svrstati u sedam osnovnih

grupa, tako da se pri satavljanju jelovnika i

spremanju obroka mora upotrebiti najmanje po jedna

namirnica iz svake grupe. Ova tabela e vam pomoi da se bolje snaete u obavljanju ovog posla :

1. itarice (zrno, brano, testa, hleb i pecivo) - 35% uea u dnevnom obroku;

2. Meso (sisari, ptice, ribe i preraevine od mesa) jaja i sir - 10% uea u dnevnoj ishrani;

3. Mleko i mleni proizvodi ( kiselo mleko, jogurt ) - 15% uea u dnevnoj ishrani;

4. Masti, takozvane vidljive masti ivotinjskog ili biljnog porekla (mast, puter, ulje, margarin) -15%

Uea u dnevnoj ishrani; 5. Povre (lisnato i zeljasto, plodovito i korenasto,

krtole, lukoviasto i mahunasto) - 12% uea u dnevnoj ishrani;

6. Voe (bobiasto, limunsko, sirovo ili sueno i voe bogato mastima) - 3% uea u dnevnoj ishrani;

7. eerni koncentrati (kolai, eer, demovi, marmelade, okolada i drugi proizvodi od kakaa) - 10%.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 69

Na primer ako se radi o dnevnom obroku (svih tri,

odnosno pet dnevnih obroka) ija vrednost treba da bude 3000 cal. imajui u vidu dati pregled, u sastav obroka treba da uu sledee koliine pojedinih namirnica :

NAMIRNICE % cal. grama

Hleb 35 1050 420

Meso (govee bez kostiju) 10 300 200

Mleko 15 450 670

Mast - ulje 15 450 50

Povre 12 360 1000

Voe 3 90 150

eerni koncentrati 10 300 88

Na primeru ove eme moete sami bez puno problema praviti svoje jelovnike prema potrebama

vae porodice.

Izgled jela ne zavisi samo od naina pripremanja, ve i od naina posluivanja. Ukusno posluivanje u kvalitetnonm posuu i sa kvalitetnim priborom, uz odgovarajuu prostoriju i higijenske uslove, osnovni je preduslov da hrana prija i otvara apetit.

Ukus jela ne zavisi samo od namirnica od kojih je jelo pripremljeno, a posebno ne od

navika ljudi kojima je jelo namenjeno.

RIZNICA SAVETA

Ishrana 70

Zasiujua mo jela mora da bude velika ak i onda kada se ne eli da energetska vrednost jela bude velika.

Namirnice koje se sporije vare imaju veu zasiujuu mo. Mast i ulja imaju veliku zasiujuu mo, a eeri vrlo malu.

Iskoristljivost jela zavisi od vrste namirnica, odnosno hranljivih materija u njima. Na iskoristljivost utiu jo i kvalitet tih namirnica, a od velikog znaaja je i vreme zadravanja hrane u elucu i crevima. Stepen iskorienosti vitamina iskljuivo zavisi od naina pripremanja hrane.

Temperatura jela je od ogromnog znaaja za kvalitet pravilnog obroka. Temperatura jela treba da se kree od 10 do 50 C u zavisnosti od vrste.

Svakom oveku, a zavisno od posla kojim se bavi, starosti i uzrastu je potrebna razliita koliina hranljivih materija.

Prosene potrebe u kalorijama, pri ve iznetim merilima, iznose :

- Deca do 3 meseca po 120 cal za 1 kg. telesne

teine, - Deca do 12 meseci po 85 cal za 1 kg. telesne

teine, - Deca od 7 do 9 godina po 45 cal za 1 kg. telesne

teine,

RIZNICA SAVETA

Ishrana 71

- Deca od 9 do 14 godina po 50-60 cal za 1 kg.

telesne teine - Deca od 15-18 godina 2.800 cal dnevno,

- Devojice od 15-18 godina 2.400 cal dnevno.

Za one koji se ne bave fizikim radom : - Mukarci do 25 god. 2.550 cal dnevno, - Mukarci do 45 god. 2.400 cal dnevno, - Mukarci do 65 god. 2.250 cal dnevno, - ene do 25 god. 2.200 cal dnevno, - ene do 45 god. 2.100 cal dnevno, - ene do 65 god. 2.000 cal dnevno.

Za one koji se bave srednje tekim fizikim radom :

- Mukarci 2.400 + 75 do 150 cal za svaki as rada, - ene 2.200 + 60 do 120 cal za svaki as rada.

OSNOVNA PRAVILA ZA PRAVILNU ISHRANU

Jesti umereno, ali redovno. Svoj obrok uzimajte u miru. Vodite rauna o tome da je dobro savakana hrana upola svarena;

Pri raspodeli dnevne koliine hrane potujte sledee pravilo : doruak treba dabude izdaan uvod u dan, a veeru uzimajte nekoliko asova pre spavanja;

Pobrinite se da hrana bude raznovrsna kako bi telo dobijalo sve potrebne hranljive materije;

RIZNICA SAVETA

Ishrana 72

Belaevine koje su potrebne za ivot nalaze se i u mleku, siru, ribi, jajima. U mleku pored belanevina ima i kalcijuma koji je veoma koristan za organizam.

Uzimajte svakoga dana, ako je to mogue, po pola litra mleka.

Masti imaju mnogo kalorija i njihovo preterano unoenje u organizam dovodi do nepotrebnog poveanja telesne teine. To moe dovesti do poremeaja u razmeni materija, oboljenja srca, krvotoka i sl.

Svakome ko se bavi teim fizikim radom dovoljno je 75 g masti na dan,

ukljuujui ukupnu mast u hrani;

Svakog dana iznesite na trpezu voe i povre. Uzimajte svee - presne salate i voe. Tako ete se u dovoljnim koliinama snabdeti sa vitaminima, mineralima i ostalim korisnim materijama koje su

vane za varenje. Da bi vai zubi bili zdravi, potrebno je da redovno neto vaete;

Crni hleb i proizvodi od grubo mlevenog brana imaju mnoge prednosti;

Prilikom sastavljanja jelovnika vodite rauna da ljudima koji rade veera treba da bude dopuna drugim obrocima, a deci i starijim ljudima to su

uine;

Jela koja spremate treba da budu ukusna. Ali pri tome vodite rauna da jelo treba posluiti sa panjom i ukusom, a lepo pripremljen sto nas

raduje. I ovo spada u pravilnu ishranu,

kao i vedro raspoloenje za stolom;

RIZNICA SAVETA

Ishrana 73

Kada pravite plan za svoj jelovnik, ne zaboravite ni na svoj novanik. Vodite rauna da su cene namirnica nie u jeku sezone. Pravilna ishrana nije uvek i skupa.

ISTINE I ZABLUDE O ISHRANI

Svi imamo predrasude. I to nije nita novo. Ali, ponekad je bolje neto proveriti. U ishrani, na primer - znati - ne znai automatski odrei se neega, ve suprotno. To esto znai imati "dozvolu" da se proba neto to izbegavamo (so, okolada, jogurt, punomasno mleko) iz neznanja. Jednom reju, u ishrani je bolje imati to manje zabluda i predrasuda.

Mleko se teko vari - pogreno. Mleko podnosi veina ljudi, pogotovo ako se koristi obrano. Malo je onih kojima smeta.

Da bi se oslabilo treba jesti neslanu hranu - pogreno. Voda i so ine par u organizmu: ako se jede neslano, moe se izgubiti kilogram-dva, ali se radi o gubitku vode, a ne masnog tkiva. Izgubljeni kilogrami e se vratiti im pone da se jede normalno soljena hrana. Ipak, u izvesnim dijetama iji cilj nije mravljenje (kod povienog pritiska, na primer) savetuje se znatno smanjenje soli.

Belo meso je manje hranljivo nego crveno - pogreno. Hranljiva vrednost mesa zasniva se na proteinima koji utiu na dobro funkcionisanje miia. Belo meso ih ima isto toliko koliko i

crveno. Ali, prednost belog

mesa je u tome to je ono

RIZNICA SAVETA

Ishrana 74

siromano masnoama koje nepovoljno utiu na zdravlje i liniju.

Ananas i grejpfrut razlau masnoe - pogreno. Jedui ananas samo dodajete koju kaloriju vie jer je ovo voe bogato eerom. to se tie grejpfruta njegova kiselost navodi na pogrenu pomisao da u njemu nema eera. A uvene enzime koji navodno tope masnou razlae eludani sok, tako da o mravljenju nema ni govora.

Margarin sadri isto toliko masnoa koliko i puter - tano. Sadraj masnoa je praktino isti, razlika je samo u njihovom poreklu: biljne kod margarina, a

ivotinjske kod putera, to je vano znati zbog uticaja na nivo holesterola u krvi.

Treba jesti spana jer sadri dosta gvoa - pogreno. Spana ima gvoa, ali ga organizam dobija manje od njega, nego od nekih

drugih namirnica (digerice, na primer). U spanau se nalaze i kalcijum, magnezijum i vitamin C.

Nismo poznati kao tedljiv narod. Pre bi se moglo rei da smo rasipnici u svemu, a najpre u hrani. U svakoj porodici bi, nesumnjivo, dnevno

moglo da se utedi toliko namirnica da bi od njih mogao da se pripremi jedan ili

bar polovina obroka. Kako je danas

veoma vano tedeti u svemu, ponimo od sitnica, ako se one uopte tako mogu nazvati. Hleb se u svakoj kui baca. Koliko? Teko bi moglo da se izrauna. Zato bi trebalo da svako domainstvo

RIZNICA SAVETA

Ishrana 75

isplanira koliko mu je dnevno potrebno hleba i da se

ove raunice vrsto pridrava. Ako vam hleb, ipak, preostane, nemojte ga bacati. Uvijte ga u krpu i

stavite u friider. Pre upotrebe ga nakvasite i stavite u rernu. Bie sve i ukusan. Komade bajatog hleba moete iskoristiti i za pravljenje mrvica. Sasuite hleb u rerni, na tihoj vatri, sameljite ga na maini za mlevenje oraha i stavite u veu teglu. Ostatak bajatog hleba moete upotrebiti za pravljenje prenica. Deca ih rado jedu a dobro dou i kao promena jednolinog doruka ili veere. Bajat hleb se moe iskoristiti i za gibanicu: slae se na isti nain kao kore i preliva nadevom od sira jaja i mleka. Uz letnju orbu, spravljenu od povra, s dodatkom pudinga, sladoleda ili krema od jagode moete imati izuzetan ruak ili veeru.

Bajat hleb isecite u tanke krike, ispecite ga u tosteru ili na plotni, namaite margarinom, stavite na njega krike belog sira ili kakavalja, komad paradajza, dodajte jogurt, mleko ili aj i imaete ukusnu veeru.

U svakom domainstvu, esto, od ruka ili veere ostanu supa, govee, pilee ili bilo koje drugo meso, krompir pire ili neko drugo jelo. Odloite ostatke jela u zamrziva. Od njih moete napraviti obrok, uz dodatak drugih jela.

orbi moete dodati kocku za supu, vodu, zainiti je ili u nju zakuvati testeninu, knedle od brana.

Ostatak mesa moete isei na sitne komade, dodati kuvani i seeni krompir, kuvana jaja, sire