10_zastita korovi

7/29/2019 10_zastita korovi

1/7

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

158

Direktne mere suzbijanja korova

Direktne mere obuhvataju sve mere u borbi protiv korova koje se izvode, na proizvodnim povrinama. One se,prema nainu izvoenja i primenjenim sredstvima, mogu svrstati u agrotehnike, fizike, hemijske i bioloke mere.

Agrotehnike mere

a) Zaoravanje strnita -Zaoravanjem strnita nakon etve odsecaju se i zaoravaju nadzemni delovikorova. Osim toga, izaziva se seme na klijanje kao i na aktiviranje pupoljaka na organima vegetativnog razmnoavanja.Zaoravanjem strnita unitavaju se nadzemni organi jednogodinjih i viegodinjih korova zaostalih posle etve. Ovommerom se na odreeni vremenski period u potpunosti suzbiju jednogodinje vrste, a kod viegodinjih vrsta,unitavanje nadzemnih delova izaziva obnavljanje ovih organa to dovodi do iznuravanja biljaka.

b) Duboko oranje -Duboko oranje kao mera borbe protiv korova ima za cilj da uniti sve nadzemne delovebiljaka, izbaci na povrinu podzemne organe vegetativnog razmnoavanja i seme korova koje je bilo napovrini dubokozaore i stave ga u nepovoljne uslove za klijanje i nicanje. Delovanjem nepovoljnih spoljanjih uslova smanjuje sevitalnost izbaenih vegetativnih organa korova kada bivaju uniteni. Izorana semena koja su prola kroz period

mirovanja, ponovo niu da bi dopunskom obradom zemljita ponovo bili uniteni.c) Predsetvena priprema zemljita -Predsetvenom pripremom zemljita, unitavaju se iznikli korovi. Tose postie vlaenjem, plonim kultiviranjem, tanjiranjem, valjanjem, drljanjem i rezanjem.

Predsetvenom obradom zemljita se unitavaju rani proletnji korovi i oni koji su ostali nakon osnovne obrade

d) Setva-Vreme, gustina i dubina setve imaju vrlo veliki znaaj za stanje zakorovljenosti useva, a samim timmogu delovati i kao mera protiv korova. Optimalni rokovi setve i dubine kao i obrazovanje odreenog sklopa i njegove

pokrovnosti stvaraju nepovoljne uslove za nicanje, rastenje i razvie korova. Pored toga, vreme, gustina i dubina setve uvelikoj meri utiu na ispoljavanje konkurentske sposobnosti useva koji je, sa svoje strane, sposoban da mehaniki uguikorovske biljke.

e) Nega useva -Prilikom mera nege useva, poboljava se ambijent odnosno poboljavaju se uslovi rasta irazvoja useva, a sa tim u vezi se pogoravaju uslovi za rast i razvoj korova.

Razbijanje pokorice drljaom i unitavanje korova Meuredna kultivacija ratike


2/7


159

Te mere su: drljanje prilikom unitavanja pokorice pri emu se unitavaju i korovi, ubrenje odnosnoprihranapri emu se poveava konkurentska sposobnost gajenih biljaka usled bolje ishrane, okopavanje i plevljenje,meuredna kultivacija itd.

Plevljenje krompira viderom vertikalnih prstiju Vider sa horizontalnim prstima

Vider sa vertikalnim etkama za povrtne useve Vider sa horizontalnim etkamaza predsetveno unitavanje korova

Plevljenje korova iz rasada biljaka u zatienom prostoru Okopavanje krompira

f) ubrenje -ubrenje kao mogua mera borbe protiv korova uglavnom se sastoji u tome, da se usledpovoljnih uslova pri poveanju sadraja hranjivih materija u zemljitu, ubrza rast i razvoj gajenih biljaka i poveanjihova konkurentnost u odnosu na korove.


3/7


160

g) Malovanje-Malovanje pored ostalog, ima znaajnu ulogu u suzbijanju nicanja i razvijanja korova, jermaterijali sa kojim se pokriva setvena povrina (slama, pleva, seno, kompost, stajnjak, te od vetakih materijala,specijalni papiri, plastine folije ili neka hemijska sredstva a kojim se prska setvena povrina koja stvara tanak i porozanfilm) onemoguuju u znatnoj meri zbog zasenjivanja, klijanje, nicanje te rast i razvoj korova.

Mal od slame je jedan od naine zatite od korova (usev belog luka)

Crni plastinim malem se efikasno titi o korova Dobre rezultate pokazuje i mal od specijalnog papira

Polje pod malem od slame i agrotekstila Usev paradajza pod malem od crne folije

h) Plodored-Plodored je vrlo vana mera zatite protiv visoke zakorovljenosti, a mehanizam suzbijanja moebiti fiziki i alelopatski. Fiziki je kada usev svojim habitusom zasenjuju korove (npr. divlji sirak ili kotan u usevupenice) i na taj nain onemoguava njihov razvoj. Naime, ova dvakorova kliju i niu u aprilu kada je penica ve vrlobujna i nalaze se u fazi zavretka vlatanja i poetka klasanja. Alelopatski odnos izmeu gajene biljke korova zasniva sena uticaju izluevina biljke (kolini) koji deluju depresivno na rast i razvoj korova. Ovaj odnos moe biti obratan. Ovasinhibitorno deluje na rast i razvoj Sinapsisi arvensis,ra suzbija rastMatricaria chamomilla, penica inhibitorno delujena Anthemis arvensis L., Tripleurospermum inodorum i Holcus latanus. Promenom useva u plodoredu, menjaju se

odnosi proizvodnje i delovanja kolina to za posledicu ima i kvalitativne i kvantitativne promene u korovskoj zajednici iuseva, odnosno eliminaciju pojedinih korovski vrsta iz odreenih useva.


4/7


161

Fizike mere suzbijanja

Fizikim merama borbe, direktno se unitavaju korovi primenom plamena, pregrejane vodene pare ilinatapanjem vodom.

a) Primena plamena -Unitavanje korova plamenom vri se samo u irokorednim usevima otpornim na visoketemperature (kao na primer pamuk) ili na povrinama bez useva koje treba privesti kulturi. Koriste se plamenikultivatori sa veim ili manjim brojem plamenika. Sagorevaju se i unitavaju nadzemni delovi korova i semena povrini zemlje.

Meuredno unitavanje korova plamenom u usevu pamuka i na gredicama za povre

b) Primena pregrejane vodene pare -Korovi se osim plamenom mogu unititi i pregrejanom vodenomparom. Ovo se izvodi uglavnom na nepoljoprivrednim povrinama. Ovaj metod je vrlo komplikovan pa se vrlo retkoprovodi i to uz izuzetno stroge mere zatite.

c) Natapanje vodom -Primenjuje se na povrinama gde nema gajenih biljaka, u vreme intenzivnog razvojakorova. Natapa se itava povrina vodom do uginua korova. Meutim, ne daje dobre rezultate kod korova koji senalaze u fazi semena. Nakonprestanka natapanja, korovi iz semena ponovo niu, pogotovo ako se ima u vidu njihovuivotna sposobnost preivljavanja u obliku semena u nepovoljnim ivotnim uslovima.

Bioloke mere suzbijanja

Ima se u vidu, da svaka biljna vrsta ima svog prirodnog neprijatelja pa tako

i korovi. U vezi s tim postoje sledee bioloke mere borbe protiv korova:a) Bioloka borba protiv korova primenom insekata - U SAD je iz

Evrope unet korov Hypericum performatum (kantarion), koji se zbog odsustva

prirodnog neprijatelja vrlo brzo razvio i zauzeo velika prostranstva. Unoenjem izEvrope njegovog prirodnog neprijatelja insekata Chrysolina gemelata i Chysolina

hyperici, dolo je do smanjenja jedinki ovog korova na razumnu meru.

Chysolina hyperici

b) Mikrobioloki agensi kao faktori bioloke borbe protiv korova - Biljni patogeni, odnosnomikroorganizmi mogu znatno regulisati broj korova na odreenom stanitu. Tako npr. gljivica Coletotrichum utilixinficira i suzbija Xanthium spinosum, Corilicum spp., i Mycosphaerella spp., mogu inficirati Pteridium aquilinum.

Amaranthus retroflexus je osetljiv na gljivicu Rhyzotonia solani itd. U svrhu suzbijanja viline kosice (Cuscuta spp.)

prouava se mogunost primene gljiviceAlternaria cuscutoides kao i drugih vrsta gljivica.Primena patogena se vri na dva naina: klasinim nainom inokulacije (infekcije) korova i daljnim

samostalnim irenjem, i mikroherbicidnim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova.b) ivotinje herbivore (stoka odnosno domae ivotinje) u biolokoj borbi protiv korova- Domae

ivotinje (goveda, ovce, koze, svinje, konji) mogu na povrinama gde nema jo gajenih biljaka znatno smanjitibroj i masu korova, kao i broj korova uz puteve, kanale, zaparloene povrine, itd. Isto tako i ribe herbivoremogu renim i jezerskim vodenim povrinama smanjiti broj vodenih korova.


5/7


162

Ovce efikasno reguliu populaciju korova na zaparloenim povrinama

d) Vie biljke kao kompetitori i antagonisti u borbi protiv korova . - Ve jeranije reno da biljkejedna na drugu utiu kolinima odnosno alelopatskim odnosima, gdje pojedine gajene biljke inhibitorno utiu na razvojodreenih vrsta korova, a isto tako svojom bujnou mogu kompetitorski delovati na smanjenje zakorovljenosti. Na

primer, Canabis sativa (konoplja) ostavlja iza sebe dosta istu povrinu od korova.

Hemijske mere suzbijanja

Hemijske mere suzbijanja korova zasnivaju se na primeni herbicida, hemijskih supstanci za direktno

unitavanje korova. Primena herbicida je novijeg datuma i masovno je poela poslednjih etrdeset godina. U odnosu naostale mere borbe protiv korova, primena herbicida ima niz prednosti jer je ispoljena visoka efikasnost to je omoguilonjihovu iroku primenu u svim oblastima biljne proizvodnje.

Podela herbicida

Prema karakteru delovanja na gajene biljke, herbicidi se mogu podeliti na: neselektivne i selektivne.

a) Neselektivni herbicidi -Primenjuju se za potpuno unitavanje biljnog pokrivaa (totalni herbicidi), ili barnadzemnih delova biljki. Koriste se za unitavanje vegetacije pored eleznikih pruga, puteva, kanala i drugihirigacionih sistema, na aerodromima, oko privrednih zgrada, na neobraenim terenima koji se privode kulturi, itd.

b) Selektivni herbicidiTo su hemijski preparati koji unitavaju pri odreenim koliinama samo korovskebiljke dok za gajene biljke nisu toksini. Prema nainu delovanja, herbicidi se mogu podeliti na: kontaktne i herbicidetranslokacionog delovanja.

Kontaktni herbicidi -Deluju pri neposrednom dodiru sa delovima biljke pri emu ne prodiru u unutranjost ine razaraju ostale delove, ve samo delove biljke koji su doli u kontakt sa herbicidom.

Translokacioni herbicidi -Nazivaju se jo i sistemini herbicidi. Oni imaju hemijska jedinjenja koja bivajuusvojena preko biljnih organa (list ili koren), premetaju se kroz biljku (floem, ksilem ili elijski protoplast), tedospevaju do mesta delovanja. Na mestu delovanja izazivaju promene fizioloko-biohemijskog karaktera koje dovodi

do uginua biljke.


6/7


163

Usev soje zaraenim korovima

Primena herbicida na oranicama

(za ratarske i povrtne useva)

Herbicidom se moe tretirati zemljite ili samo korov. Tretiranjem zemljita, herbicid unitava klijance korova,a kad se tretira korovska vegetacija, onda herbicid deluje dodirom (kontaktom) ili translokaciono kroz biljku.

S obzirom na agrotehnike zahvate, herbicidi se primenjuju:

a) Pre setve (presowing metoda).

b) Pre nicanja (preemergence metoda).

c) Nokon nicanja (postemergence metoda)

Na oranicama pre setve herbicidi se manje primenjuju. Primena je opravdana ako se radi o osetljivim usevima,

ili se radi u herbicidima koji se moraju inkorporirati u zemljite zbog fotolabilnosti.

Primena herbicida pre setve (presowing metoda)

Metoda primene herbicidapre nicanja je glavni nain suzbijanja korova na oranicama. Herbicid se primenjuje

od asa setve do pred nicanje, radi unitavanja korova u fazi klijanaca. Uinak ovisi o svojstvima i stanju zemljitanakon setve/sadnje.


7/7


164

Primena herbicida posle setve a pre nicanja useva Suzbijanje korova u rasadu paprike u plasteniku(Hrusti, et.al.1998) (Rui, 2002)

Metoda primene herbicida nakon setve/sadnje, takoer je vrlo rairena, pri emu je mogue tretirati itavupovrinu useva gustog sklopa, redove kod useva retke setve/sadnje ili samo lokalne zone koje je zahvatio korova (vilina

kosica npr.).Nakon setve/sadnje redovito se daju hormonski, selektivni herbicidi, pa se lako mogu otetiti susedni osetljivi

usevi prilikom zanoenja sredstva.Ve prema usevu i korovskoj vegetaciji, primenjuje se pojedinani preparati ili njihove kombinacije.

Meuredna kultivacija sa istovremen prskanjem herbicidima u trake nakon nicanja useva

Detaljnije mere zatite useva od korova herbicidima sluaju se na kursevima Fitofarmacija i Zatita bilja na Poljoprivrednim fakultetima.

Documents

10_zastita korovi