11.

2

Живети у смутним временима, за већину обичних људи,

значи преживљавати. Бавити се једном од најплеменитијих

професија откад је света и века, бити учитељ у таквим

временима, значи побеђивати у игри без правила, јер је

резултат је знање, култура и племенитост сваког младог

човека, коме данас и нису баш најсветије ове категорије, зато

што одраста у друштву под маскама, чији су постулати

безобзирност, шарлатанство, глупост и амбиција.

Ове године се навршава 115 година од рођења Десанке

Максимовић, песникиње која је имала разумевање за све људе

и њихове проблеме, мане и врлине. Једино је она од свих

песника на нашим просторима потражила помиловање за

сељаке, за лажи изговорене из милосрђа, за завиднике и

исмеваче, за врлине преметнуте у мане, за нероткиње, за

несхваћене, за војничка гробља, за чобаницу која се по оцу не

зове... за многе различите, за све...

Идући Десанкиним путем, и ми запослени у школи која

носи њено име, трудимо се да срцем најбоље видимо уверени

да је свако дете шкољкица, коју само треба на прави

начин ,,боцкати'' да да бисер. Ми знамо да „знање није знање

знати, већ је знање знање дати!―

Овај једанаести број Маслачка посвећујемо управо томе -

да покажемо каквим све активностима ми ,,боцкамо'' наше

шкољкице, какве смо све бисерчиће изнедрили и на који пут

упућујемо нашу децу свесни да је он, иако се њиме често ређе

иде, много вреднији и дуготрајнији од сваке лагодне и

истовремено безвредне животне пречице.

РЕЧ УРЕДНИКА

Наталија Павковић, 4. разред, Пруговац Марко Костић,5. разред, Горњи Крупац

Уредник:

Маја Радоман Цветићанин

Редакција:

Велизар Велимировић

Иван Панчић

Издавач:

ОШ ,,Десанка Максимовић’’

Катун

Штампа:

Астра принт

Алексинац

Јована Ракић, 3. разред, Преконози

3

Марко Костић, Горњи Крупац, 5. разред

Наша школа

Погледајте, људи, нашу школу бајну

она брижно чува сваку ђачку тајну.

Десанкино име наша школа носи

песмама њеним свако се поноси.

Школа је наша велика, лепа и чиста,

из њених очију знање сваког ђака

блиста.

Школа је наша прича бајна,

и шта је то сад...шшш...

свуда се крије нека мала ђачка тајна.

Милица Стојановић, 3. разред

Дражевац

Школа

Отварају се школска врата,

децу у школу уводи тата.

У школу ће и прваци кренути

у школску се клупу удобно завалити.

Учитељи и ђаци се натенане упознају,

и свакодневно нешто ново сазнају.

Деца уђу, седну, па се смеше

и тужне другаре од раног јутра теше.

У школи се насмешити теба,

а никако не плакати као нека беба.

Школа ми Десанкина дарује радост и

знање,

веселе и безбрижне дечје дане.

Јован Мишић, 3. разред

Катун

Немања Николић, 4. разред, Преконози

Никола Николић, 2. разред, Преконози

Бесни мајка на Перицу:

- Како јединица на писменом из српског? Која је била

тема?

- Како сте провели летњи распуст – рече Перица.

- Па шта си написао?

Добро, хвала на питању!

приредила Милица Рашић, 7. разред, Г. Крупац

4

Непосредно после закључења

прошлог броја Маслачка

Учитељско друштво Алексинца

је организовало спортски

дан ,,Игре наших предака’’ на

ТАШ-у.

Ученици одељења у Дражевцу

с а с в о ј о м у ч и т е љ и ц о м

Бранкицом Маринковић су

учествовали у овом занимљивом

такмичењу и вратили се кући с

победничким пехаром.

Дана 6. 11. 2012. ченици

учитељице Браниславе

Маринковић и предшколци

васпитачице Александре

Ивановић засадили су

петнаестак младица воћака у

дворишту школе.

Ова активност мотивисана

је конкуурсом Одговорно

ж и вљ ењ е У ч ит ељ ск о г

друштва Србије.

Ученици издвојеног одељења у

Белом Брегу су са својом

у ч и т е љ и ц о м С н е ж а н о м

Стојковић и уз подршку

родитеља, а на задовољство

свих, организовали етно

изложбу У време Вука.

Јована Матејевић, 2. разред, Липовац

Дотрчао Перица кући и рече родитељима:

- Имам једну добру и једну лошу вест. Коју

ћете прву?

- Ајде прво добру – рече отац.

- Школа је изгорела!

- А која је лоша? – пита мајка.

Сви наставници су на време напустили

школу – рече Перица. приредила Милица Рашић, 7. разред, Г. Крупац

5

Наша школа ове године се укључила у

међушколски пројекат промовисања

књиге и читања Читалачка значка, коју

о р г а н и з у ј у А к т и в ш к о л с к и х

библиотекара Општине Алексинац и

Градска библиотека ,,Вук Караџић’’-

Алексинац.

Захваљујући учешћу у овој акцији, наша

школска библиотека је добила 13 нових

књига, којима су се деца баш обрадовала

с обзиром да школске библиотеке имају

застареле наслове и књиге које не

одговарају читалачким навикама

савремених младих читалаца.

Наравно, ова акција је покренула наше

ђаке да докажу оно што школски

библиотекари сасвим добро знају — деца

воле да читају, само им треба понудити

праве књиге.

Током ове школске године добили смо поклон

књиге Мали принц за све прваке наше школе. Ова лепа

акција поклањања најпопуларније књиге за децу

двадесетог века, Малог принца, ујединила је све прваке

Србије у акцији ,,Милинко вам дарује’’.

Ученица наше школе Милица Стојановић,

3. разред у Дражевцу, учествовала је на

литерарном конкурсу Књижевног

клуба ,,Велимир Рајић’’ - Алексинац и

Учитељског друштва Алексинца песмом

на тему Пролећна здравица за шта су

стигле похвалнице од организатора њој,

њеној учитељици и школу за учествовање.

Формирањем школског фудбалског

тима наша школа се укључила у

пројекат ФСС, који подржава

Канцеларија председника РС и

Канцеларија за младе РС, а на

иницијативу ФИФЕ и ЕУ у циљу

промовисања базичног фудбала.

Наши млади фудбалери и фудбалерке

већ су забележили порве успехе

освајањем 1. места на међушколском

турниру одржаном у суботу, 27. маја на

алексиначком ,,пич’’ терену.

Давид Лазаревић, 4. разред, Добрујевац

Бранислав Нушић назвао је неку госпођу кравом и због тога доспео на суд. Судија му је одредио новчану казну коју је он, наравно, платио. Пре него се разиђоше он упита судију: - Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен? - Наравно да не бисте били кажњени у том случају - одговори му судија. - Довиђења, госпођо - одговори Бранислав Нушић и напусти просторију.

6

Ове године отворили смо врата наше школе за

родитеље и све мештане на самом измаку 2012.

године позвавши све на нашу Трочаролију

смотру новогодишњих сувенира и обичаја у

српској, руској и енглеској култури. Бадњак,

јелку и окићено дрво шљиве са бабушкама,

дрвеним кашикама, честиткама, украсима,

нобогодишњим венцима, чарапама и сл.

Улепшали смо песмама три народа и ликовним

радовима наших ученика.

Сви су у Трочаролији троструко уживали-

родитељи, деца, наставници!

Тринаести дан фебруара нисмо могли обележити само као Дан

љубави, јер је у нашем народу далеко старија традиција

обележавања Дана виноградара Светог Трифуна, па смо ми овај

дан обелећили као Дан љубави и вина представивши и своју, и

културу народа чији језик учимо. Писали смо љубавне поруке,

зарезали прве чокоте винове лозе, говорили, певали, писали о

љубави и вину.

И ове године су у нашој школи организована

школска такмичења и смотра рецитатора, а најбоље

пласирани ученици су такмичење наставили на

општинским такмичењима, и смотри рецитатора.

Најуспешнији су се пласирали на окружна

такмичења.

На Општинском такмичењу из географије

најуспешнији је био Ђорђе Савић, ученик седмог

разреда у Катуну, са освојених 80 поена и другим

местом и пласманом на на Окружно такмичење из

географије где је постигао запажен резултат

освајањем трећег места (наставник Даница

Димитров).

На Општинској смотри рецитатора највећи успех је

постигла Александра Ристић, ученица трећег

разреда у Дражевцу, са освојеним првим местом у

категорији млађег узраста и пласманом на Окружну

смотру рецитатора где је постигла запажен резултат

( учитељ Бранислава Маринковић).

На Општинском такмичењу из историје

најуспешнија су били Сандра Ракић, ученица

шестог разреда у Горњем Крупцу, са освојених 55

поена и другим местом и Александар Петровић,

ученик осмог разреда у Катуну, са освојених 46 поена

и петим местом. Оба ученика су се пласирала на

Окружно такмичење из историје где су постигли

запажене резултате (наставник Даница Димитров).

На Општинском такмичењу из физике

најуспешнија је била Милица Рашић, ученица

седмог разреда у Горњем Крупцу, са освојена 34

поена и другим местом, и пласманом на Окружно

такмичење из физике, где је постигла запажен

резултат (наставник Милорад Отовић).

На Општинском такмичењу из математике

најуспешнији је био Јован Мишић, ученик трећег

разреда у Катуну, са освојених 78 бодова и четвртим

местом ( учитељ Богомир Војиновић, ).

На Општинском такмичењу ,,Шта знаш о

саобраћају“, су у Б категорији - девојчице,

најзапаженији успех постигле Теодора Милетић и

Јелена Динић, ученице петог разреда у Катуну,

освајањем 151 поена и четвртим местом ( наставник

Марија Илић Костић).

Сузана Здавковић, стручни сарадник психолог

Катарина

Стзојадиновић, 4. р

7

Ове године за титулу ђака генерације изборило

се двоје ученика наше школе - Драгана Рашић,

ученица 8. разреда у Г. Крупцу, и Александар

Петровић, ученик 8. разреда у Катуну.

На питање да ли су очекивали ово ,,звање’’ обоје

скромно кажу да им је такмац много ,,јак’’ и да

су се надали да ће оно друго бити најуспешнији

ђак генерације.

Да ли си очекивала да ћеш баш ти бити ђак

генерације?

Драгана: Искрено нисам али сам се потајно

надала томе. Реаговала сам нормално, без

велике помпе, јер као што рекох нисам

очекивала. Ипак не могу да кажем да осећај

није леп, прија ми чињеница да се труд

исплатио.

Знам да волиш да учиш и да ти сви предмети

иду од руке, али који су ти омиљени?

Александар: Волим да учим и трудим се да из

свих предмета постигнем максимум па ипак

моји омиљени предмети су математика,

историја, географија...

Је ли тешко ускладити обавезе у школи и све

друге ваншколске активности?

Драгана: Никада ми то није било тешко,

уколико се добро испланира увек се нађе

довољно времена за све обавезе и у школи и

ван ње.

Ко ти је пружао највећу подршку у учењу и да

ли си имала нечију помоћ?

Александар: Највећи узор ми је сестра која је

и сама била ђак генерације, али и родитељи,

наставници, друштво.

Шта је заправо твој највећи мотив док учиш?

Драгана: Моја велика жеља је да када

одрастем будем успешан лекар или

форензичар. Знам да је за то потребно доста

рада и труда и да ми је неопходан добар успех

у школи.

Је ли ти жао што напушташ учионице и ходнике

наше школе?

Александар: Веома. Овде сам стекао

пријатеље за цео живот и биће ми јако тешко

да напустим ову школу.

Која је твоја порука млађим генерацијама у

нашој школи?

Драгана: Поручила бих им да уколико желе да

постану добри и успешни људи морају да се

свом својом снагом усресреде на то, што значи

да не одустају, да се труде да заврше школу

коју воле тј. да редовно и марљиво уче.

Христина Митић, VIII/1 Горњи Крупац

Наташа Живковић, 5. разред, Катун

Љубав

Љубав је дивно осећање

која те наводи на

размишљање –

да ли ме воли или не

и како проводи дане?

Његов сјајни осмех

те дивне зелене очи

и мало маштање –

да ли ће у мој живот доћи.

Детињство је дивно доба

кад пољубац се проба

без љубави нема среће

ни сан магични не долеће.

Пружи ми љубав каква ми

треба,

па чак ми скини звезде с

неба.

Александра Ристић,

3. разред

Дражевац

Шта је то релативност Алберта Ајнштајна су често питали да објасни генералну теорију релативности. “Ставите вашу руку на врелу ринглу, држите је један минут и изгледаће као цео сат‖, рече он једном. С друге стране, седите с лепом девојком и један сат ће изгледати као минут. То је релативност‖.

Испит Алберта Ајнштајна је једног дана посетио један од

његових студената.

“Питања на овогодишњем испиту су иста као и на

прошлогодишњем!‖, узвикну младић.

“Јесте‖, одговори Ајнштајн, ―али ове године су сви

одговори различити‖.

8

Москва как поселение ремесленников и

торговцев стал столицей России. Позже, переезд в

столицу России в Санкт-Петербург, Москва стала

второй столицей страны, которая в 1918 году. стал

столицей Русской Федерации, и в 1922 году. В 1991

году. был столицей Советского Союза .... Это

столица России является как политической,

культурной, научной, экономической, торговли и

туризма, город современной культуры, которая до

сих пор сохраняет свое древнее наследие в

уникальном купола многочисленных церквей и

великолепных зданий Кремля. Красная площадь,

Арбат, Храм Христа Спасителя, многочисленные

памятники, музеи и галереи, Ломоносова, Большой

театр, увлекательные подземные ... Вот некоторые

из самых известных городу неповторимую красоту,

жизненную силу и традиционное гостеприимство

которые умело переплетает истории и традиции,

шарм и фольклора, прошлого и современного.

Необыкновенный город дает посетителю

исключительный опыт.

Санкт-Петербург сегодня является одним из

самых важных культурных, научных и

промышленных городах России, где есть сотни

музеев и выставочных залов. Большая русских и

зарубежных художников, поэтов, писателей и

композиторов они восхищались красотой города,

который был записан в своих писаниях. Этот город

со множеством рек, каналов и мостов известная как

Северная Венеция может предложить так много

потрясающих достопримечательностей, таких как

Петропавловская крепость и Эрмитаж в пригородах

и богатые дворцы и парки в бывших Петергоф

императорских резиденций, Ломоносов Царское

село, Павловск ...

Spring has arrived Spring is the best time of the year. In the spring,

everything flourishes, nature awakens, and everybody is

happy and exciting.

During the spring, days are warm and nights are pleasant.

The trees bring new leaves on their branches, beautiful

flowers bloom in the gardens, and all nature is green and

fresh. The birds are coming back and it is great to wake

up again with their songs. Children are playing outside,

and people are working on the fields.

Cold days are finally gone and with it my bad mood, too.

I am sitting under a tree listening to the buzzing of bees,

and feeling a light breeze on my face. I enjoy the moment

and I know I like spring. And you will love it soon.

Miletić Aleksandra, the fifth grade, Katun

Зорица Петровић, наставник руског

The girls’ conversation

Alice: Hi, dear friends. How are you?

Helena: We are fine, thank you.

Karen: Are you going to the zoo with us, Jessica?

Jessica: Yes, I am. I want to see the monkeys.

Millie: And do you like bears, Suzzy?

Suzzy: Yes, I like, but I want to feed an elephant.

Karen: Hey, is Pete going with us? I think he is very

nice.

Jessica: Yes, and wait to see his brother. He is even nicer.

His name is John.

Millie: How old is he?

Suzzy: He is eighteen years old. He is a bit older than us.

Helena: Well, we can invite them to join us. It would be

fun!

Alice: Oh, we girls, what would we do without boys?

Girls, the fifth grade, Katun

My country – Serbia

Serbia is a country on the Balkan Peninsula. Belgrade is

the capital city of Serbia. There are three parts in Serbia –

Vojvodina, Central Serbia and Kosovo. The capital city of

Vojvodina is Novi Sad. The capital city of Kosovo is

Prishtina. The capital city of Central Serbia and the whole

country is Belgrade.

Nine million four hundred thousand people live in Serbia.

The main religion is Orthodox Christianity.

The largest rivers are the Danube, the Sava, the Tisa and

the Great Morava. The biggest mountains are Kopaonik,

Tara and Zlatibor.

The bigger cities are Nis, Kragujeac, Smederevo and

Subotica.

People in Serbia speak the Serbian language and subjects

in schools are taught in Serbian. In schools, pupils learn

the English language, too.

Serbia’s national anthem is God of Justice (or Lord, give

us justice).

The Serbian flag has got three colours- red, blue and

white. On the Serbian flag there is an eagle with two

heads. There is also a crown above the eagle.

Сандра Ракић, 6. разред, Горњи Крупац

9

Заљубљивање

Заљубљивање ...љубав ...да...свима позната, а тако

мало знана! Како је препознати? Како достићи?

Може ли се имитирати? Може ли се дозвати?Када је

право време за љубав? ...Питања много, одговора

мало, помоћи ниоткуда.

Једине одреднице које ја желим да ставим уз ово

осећање су сад, одмах, хитно, увек и заувек! Ипак,

треба испунити неке услове:

1. налетети од свег камења баш на луди камен;

2. на време и неповратно изаћи из пелена и маминог

крила;

3. не понашати се креласто, ни кокошасто;

4. Памет или лепота?

Да ли је изглед битан? Није! Памет и лепота никада

не иду под руку (осим кад је реч о писцу ових редова)

Лепота не треба да се види голим оком, већ срцем. То

значи да човек треба да зрачи, али изнутра...

5. Битни савети:

Тешко је саветовати друге о битним стварима за

љубав и заљубљивање. Све то зависи од укуса, ипак

неки предлози постоје: објект твог заљубљивања не

би смео да носи прљаве патике, да хода као да је

прогутао/ла даску, нити да је смотан/а као пита

савијача илити сајла. То све није идеално. А ситнице

попут тога да грицка нокте, интерсује се за фудбал,

не зна математику...То и није толико битно! Али... о

укусима се не да расправљати, зар не?

На крају се поставља питање да ли је уопште

потребно заљубити се. Зависи! Ако се заљубиш у

неког из школе, неће ти бити досадно у школи, чак

ћеш волети да идеш у школу. Још је боље ако идете у

исти разред. У том случају ће ти час математике

проћи док кажеш Питагорина теорема. Добро јеи то

што нећеш висети по цео дан на фејсу, него на

школском дворишту. кад боље размислим, нема

лоших последица заљубљивања.

Како онда да препознаш ово осећање? Можда је

најједноставније чекирати следећу листу:

1. зенице ти се шире, а вид замагљује;

2. на часовима пола чујеш, пола не чујеш;

3. грицкаш нокте, зноје ти се дланови, дрхтиш у

близини предмета заљубљивања;

4. колена ти клецају, игра ти нешто у стомаку и срце

лудује на само помињање имена свог предмета

заљубљивања;

Ако си чекирана бар два од четири понуђена

критеријума , онда би сваки мој савет био сувишан.

Ти си лудо и

неповратно у

замци

љубави.

Срећно!

Приредила

Јелена

Марковић,

8. разред

Катун

Александра Војиновић, 2. разред, Пруговац

Да ли мора тако да буде? Много времена проводимо у школи и око

школе. Не понашамо се сви једнако. Са некима

се боље слажемо, са некима имамо мање

заједничких особина. Зато у школи постоје

правила понашања.

Са неким ученицима и наставницима нас

повезују иста интересовања. Заједно смо на

часовима, приредбама, екскурзијама. Запажамо

исте детаље у лекцијама, књигама. лако

одлучимо коју игру да играмо и још лакше се

договоримо око правила. Слично је и са

наставницима, Неке боље разумемо, више нам

се допадају њихови предмети.

Ипак, како нисмо сви исти, са неким

другарима никако не можемо да се сложимо.

Стално неки неспоразуми. нема договора ни

око игре коју ћемо да игрмо, ни ко ће шта у

игри да буде, а и кад се договоримо, стално се

нешто свађамо.

Зато се често питам зашто баш тако мора да

буде? Зар су нам потребна правила да бисмо се

разумели? Зар није лепше договрити се, него

стално у свађицама живети?

Никола Лазаревић, 4. разред

Пруговац

10

Модерна бајка

Змај је посетио моје село.

Било је то једног дана када сам се

друговима играо на ивици шумарка на крају

села. Таман сам хтео да шутнем лопту, кад

угледах змаја. Сви смо се уплашили. Ја сам

помислио како ће ми прогутати лопту.

На наше чуђење, он је слетео поред нас.

Није нас дирао. Свратио да се поигра с нама.

рече да нема другара, а видео да ми играмо

фудбал, па пожелео да се дружи са нама.

Спријатељили смо се. Чак нас је и

провозао на својим широким леђима.

Ближило се вече. Морали смо на спавање.

Били смо тужни што се дружење са змајем

завршило. Дуго смо му махали. Одлетео је

срећан.

Данијел Миловановић, 2. разред

Пруговац

Марко Филиповић, 2. разред, Д. Крупац

Летња песмица

Весело се сунце

изнад брда смеје

топлим зрацима

природу греје.

Облачак бели

мирно небом плови

као да из заседе

стално нешто лови.

Пчелице на ливади

долете у роју

раздрагано зује

мелодију своју.

Све је тако радосно

на овоме свету –

сунце, облак,

пчела, цвет –

радују се лету.

Марија Ђукић, 4. Јован Мишић, 3. разред, Катун

Пролећно јутро у мом селу

Обожавам суботу. Могу да спавам до миле воље.

Ипак, јутрос је било некако другачије. Устадох и

померих завесу са прозора.

Одједном као да сам се нашла у некој другој земљи.

Сунце је тек отворило своје поспане очи, али њихов сјај

био је посебно топао. Његови топли зраци измамили су

ме напоље.

Отворила сам врата куће. Нежни поветарац ме је

загрлио. Свуда се осећао неки чудесан мирис. Нежне

капи росе сливале су се са главица стидљивих висибаба.

Поглед ми се заустави на старом дрвету. Приметих да

гнездо више није празноп. Вратиле су се ласте.

Пожелех у том тренутку да потрчим селом и свима

објавим да је у наше село са ластама стигло пролеће. Већ

се осећа радост нових доживљаја, љубави, живота.

Емилија Милутиновић, 5. разред, Катун

Анђела Митић, 1. разред, Липовац

11

Мој пас Живим на селу и нормално

је да сам окружена

животињама. ипак, од свих

највише волим свог пса

Џекија.

То је добар пас. Воли ме.

Обожава да се игра са мном.

Воли да се мази и радује се

кад му носим храну.

Уживам у времену

проведеном с њим.

Андријана Миловановић,

3.разред, Врело

Сташа Миљковић, 4. разред, Бели Брег

Стефан Цветановић, 5. разред, Г. Крупац

Пролећна песма

Куца сат тика-так

дошла птица пролећак

ветар пири

крила шири

Цвркут птица,

мирис цвећа

на пролеће нас све

подсећа.

Љубичице плаве

и нарциси бели

све нас својим мирисом

весели.

Жагор децембар свуд се чује,

пролећу се све

радује.

Невена Живадиновић, 3. разред

Доњи Крупац

Пролеће

У природи се нешто догађа,

свака травка поново се рађа

меда се из сна буди

а жаба у бари почиње да суди.

Хајде, децо, са свих страна,

пролеће је сад пред вама.

Ласта нам се смеши са крова,

а у шуми листа јова

шаренило на све стране

дошло сунце, кити гране.

Милица Радић, 3. разред

Дражевац

Теодора Радојковић, 3. разред, Липовац

12

Једно моје сећање

Прошло је много година од њене смрти.

Време је однело детаље, али обриси њени

заувек су уразани у моје срце. Њених плавих

очију које су увек сијале смехом сетим се кад

год ми треба снаге.

Имала је кратку коврџасту косу, која је

само понегде била прошарана белим

власима. Осмех је оно што ми прво искрсне

пред очима кад помислим на њу. Увек је

била насмејана. Ведрије и позитивније особе

не могу да се сетим.

Многo сам волела да проводим време са

њом. Научила ме је да возим бицикл, читање,

таблицу множења. шетале смо, причале

сатима...Могла сам да јој поверим сваку

тајну, сваки проблем, страх, наду.

Неколико дана пре пензије, обећала ми је

Барбику. Кад сам се тих дана вратила из

вртића, мама и тата су били забринути.

Мислила сам да ми бака није купила лутку,

па сам се и ја забринула. Нико ништа није

говорио неколико сати. Осећао се неки чудан

страх. Ишчекујући ту глупу ружну вест,

успавала сам се.

Јутро ми је донело тугу, коју осећам и

данас. Бака је умрла. И сад, кад помислим на

њу, сузе ми замагле поглед. Празнина је

велика, туга снажна. Ипак, захвална сам што

је она била део мог живота. Сећање на баку и

наше заједничке тренутке, моја је велика

снага и охрабрење.

Невена Пауновић, 8. разред, Катун

Мој узор

Данас је сасвим нормално узор тражити у

омиљеној певачици, спортисти, манекену...

Многи почињу да тренирају не би ли кренули

Новаковим путем, неки певају жељни славе

својих омиљених певачица, други глуме, свирају,

плешу...угледају се на омиљене ликове из света

филма, музике, спорта...

За мене је мој тата најславнија личност коју

знам. Он ме је научио свим добрим стварима које

ценим код људи. И најранија сећања ми измаме

слику девојчице која непрестано трчакара за

оцем. Одувек се добро слажемо. Увек имам

његову неподељену пажњу. О свему што сам

желела да сазнам, одговарао ми је без проблема.

Кад су питања била наивна детинжњаста, шалио

се са мноми измишљао дуге одговоре. Касније

ме је увек упућивао где да пронађем одговор, ако

је питање из области која га мање интересује.

Данас је мој тата особа од које у сваком

тренутку могу да затражим савет. Са њим могу

да разговарам о својим страховима и надама. У

свему имам његову неограничену подршку. Он

верује у мој суд и избор, баш као што сам и ја

увек веровала његовим саветима и правилима. У

весељу се радује са мном, срећан је чак и више

од мене, у тешким ситуацијама он је највећи

ослонац и подршка.

Кажу да сам добра другарица, праведна особа

и вредан ђак. Свему томе научио ме је отац не

речима, већ сопственим понашањем. Својом

одмереношћу, пожртвованошћу, праведношћу и

подршком задржао је посебно место у мом

животу, које многи добију рођењем своје деце,

али га брзо изгубе. Мој узор је мој тата, не зато

што ми је отац, већ зато што је диван човек.

Александра Тасић, 8. разред

Катун

Миљана Станојевић, 4. разред, Дражевац

Теодора Милетић, 5. разред, Катун

13

Цртани јунак Ја волим да гледам цртане филмове.

Омиљени ми је Спајдермен.

То је прича о човеку – пауку. Он брани људе

помоћу своје мреже, која излеће из његових

руку. И друге вештине су му фантастичне. Он

моће све што и пауци – да плете мрежу, иде по

њој, скаче, пење се уз вертикалне површине...

Као и сви супер хероји, и он има помагаче. То

су Ледени, Сребрни и Муња. ова четворочлана

дружина брани људе од зла и то тако што

користе своје оригиналне вештине: Ледени је

хладан и из руку испаљује ледене стрелице;

Сребрни је јак, а руке му се претварају у мач,

буздован и друго оружје; Муња је брз као метак;

Спајдермен може све што и паук.

Многи верују да су цртани намењени само

деци. међутим, цртаћи попут овог мог омиљеног

могу да гледају све генерацију. Тако ћу и ја

уживати дуго у њему.

Стефан Милошевић, 4. разред, Врело

Марко Костић, 5. разред, Г. Крупац

Мој омиљени цртани филм

Моји омиљени цртани филм је цртани о

житељима морског дна. Главни лик је Сунђер

Боб, али су ту и његови пријатељи Патрик

звезда и Лигња Лигњослав.

Сунђер Боб живи у ананасу на дну мора.

Воли свог глупкастиг другара Патрика. С њим

иде често у лов на медузе. Лепо се слажу и

воле да се играју.

Сунђер Боб воли свој посао. Он је најбољи

роштиљџија на морском дну. Прави

пљескавице и углавном је најбољи радник

месеца у ресторану свог газде Кеба крабе.

Међутим, дешава се да нешто ,,забрља''. У те

грешке обично умеша прсте и његов највећи

ривал лигњослав, али и добар пријатељ.

Сунђер Боб и њега воли, иако је џангризало и

свађалица.

Сунђер Боб је један мио лик, који је

натопљен љубављу. Све и свакога воли. А ја

волим њега и његово добро расположење.

Невена Миловановић, 2. разред, Врело

Особа коју волим

Особа коју волим зове се Соња. Она живи у

Београду. То је моја стрина.

Има кратку косу, чији ме сјај подсећа на ружу.

И она носи наочаре, баш као и ја. Ипак, браон

очи јој јасно сијају и испод њих. Широки осмех

увек јој краси лице. Он је чини још лепшом.

Стрина је и брижна, и строга. Брине за мене,

осећам да јој је искрено стало да се ја добро

осећам. Зна и да ми скрене пажњу да нешто

радим погрешно. Ипак, највише је волим зато

што увек могу да имам поверење у њу. кад јој

кажем нешто као посебној особи у мом животу,

она то чува као највећу тајну.

Дивим се њеном изгледу, понашању и доброј

души. кад порастем, желела бих да будем као

она. Сташа Миљковић, 4. разред, Бели Брег

Све их волим

Осмех који мени прија

нема нико ко Марија.

Годи ми и плава Сања,

која је од мене мања.

Риђокосу једну Ану

волим исто ко Бојану.

Из улице лепа Mима

допада се и мојима.

Све их волим,

али нека –

на фудбалу друг ме

чека.

Никола Павловић, 5.

разред, Г. Крупац

14

Јована Живановић, 6. разред, Катун

Јесен у мом воћњаку

Са првим кишама јесен се полако увукла у наше

воћњаке. Мирис цвећа и зрелог воћа само је потрвдио

долазак богате гошће.

Нисам ни приметила да је лето на измаку. Време је

и даље топло, дани дуги, гардероба летња. Праве

промене сам видела кад сам отишла до воћњака.

Травнати тепих добио је златножуте туфне. Бокори

хризантема га још више укршавају. Ипак, пажњу су

ми привукле жуте дуњине минђуше. Њихова сласт

мирише воћњаком. Дичи се и јабука својим руменим

накитом, баш као и чокоти, који ко зелене овчице

пландују у близини купајући свој накит у сунцу.

Нисам ни приметила да су се преко насмејаног

сунца навукли сиви облаци. Tек кад су бубице

претсале да зује, а птичице престале да се купају у

прашини, ја сам погледала ка небу. Крупне капи

пљуснуше ми по лицу. Топла јесења киша сручи се

на воћњак изненада ба како и доликује јесењим

пљусковима.

Зграбих торбу с воћем и појурих ка кући да

уживам у слати јесењих дарова.

Јелена Динић, 5. разред, Катун

Здравица пролећу

Седим крај прозора покушавајући да

пишем домаћи. Пажњу ми одвлачи ова

досадна киша која већ данима пада без

престанка.

И ова зима досади. Да бар има снега,

било би много лепше. Замишљно

посматрам голо дрвеће и сиву природу.

Ако сам и имала мало инспирације, поглед

на тмурно небо ми је сасвим разби.

Пожелех да сунце напокон разбије то

сивило.

Помисао на шаренило пролећа донесе ми

добро расположење. Већ замислих себе

како излећем из куће и летим у топао

загрљај шареног развогора. Весела граја

мојих другара води ме ка нашој омиљеној

трешњи. Пролеће ју је украсило безбројним

цветовима. Обожавамо мирис који обећава

румене плодове.

Трава је зелена и мека. Срећни и

распевани у тренутку заборављамо да је

падала киша, па се бацамо и ваљамо, након

неколико минута устајемо блатњави и

испрљани, али се смејемо сами себи, јер

смо заборавили да је још увек зима. Сунце

је још младо и не стиже да осуши влагу из

земље. Блатњави, али срећни седамо под

трешњу. Готара је већ ту.

Наша весела песма је пробудила целу

шумицу. Птичице нас здушно подржавају,

лептирићи и пчелице лепршају у ритму, чак

ми се чини да и цветови повијају своје

главице у такту наше пролећне песме.

Волим сва годишња доба – јесен, јер је

царство боја; зиму, јер доноси игре на

снегу; лето, јер можемо да се купамо; ипак,

највише волим пролеће, јер оно буди живот

и изнова даје нову шансу.

Андрија Ђорђевић, Катун

Невена Миловановић, 2. разред, Врело

15

Долази пролеће и доноси пуно радости Већ данима замишљам пролеће. Надам

се да ће доказати зими да је њена

владавина прошла. Први докази су бледи,

али очаравајући. Пролеће стидљиво, али

упорно наступа.

Слаби сунчани зраци уз помоћ

поветарца успевају да покрену успавану

природу. Прозевају се цветићи, истежу

своје вратове бокорчићи траве, провирују

листићи. И моја башта је поспана, али се

ипак буди. Нестало је снежног јоргана.

Витке стабљике су се отресле суве

чарапе, па се око њих сада јасно виде

нсмејане висибабе и радознале

љубичице. Уживају у топлим сунчевим

зрацима, који сијају све јаче и јаче

инатећи се тмурним облацима који тромо

и невољно напуштају бојиште.

Сви се радујемо топлим данима.

Птичице су срећне, јер ће лакше доћи до

хране. И не само то. Долазе им и

другарице са југа. Већ се вредно бациле

на сређивање гнезда. Сударају се с

бубицама и лептирима, мало посвађају,

па сви заједно крену ка потоку да се

засладе свежом и хладном изворском

водом. У њој се огледају беличасти

облаци, али и сунце, које хвалисаво не

дозвољава да му ико помути лепоту и

сјај.

Мириси, звуци, боје... живот који се

буди, јасно показује да је зими дошао

крај. Зимо, пролеће је на потезу!

Теодора Милетић, 5. разред, Катун

Андријана Стојановић, 2. разред, Дражевац

Јелена Станковић, 3.

разред,

Дражевац

Пролећно цвеће

У пролеће

док мирише цвеће.

Зеленом ливадом

мали зека шеће.

Све је дивно

опојно мирише

Још да није

ове досадне кише.

Кад киша стане

и сунце гране.

Цвеће ће гушће бити

У њему се зека крити.

Пролеће

Стигло нам је пролеће

и ласта на прозор слеће

радују се људи,

природа се буди.

Нема више снега

преко нашег брега

остављамо скије,

сад је топлије.

Поточић жубори,

пчелица зузори,

радују се деца,

свак` о том ћућори.

Урош Пауновић,

4. разред, Катун

Теодора Милосављевић, 2.

разред, Дражевац

16