11. januar 2020.

Navuhodonosor je tri puta vojno ulazio u Jerusalim i Judejuda ih do kraja podvrgne pod svoju vlast.

Treći i zadnji puta to je učinio 586 pre Hrista. Jerusalim jebio uništen, hram opljačkan i razrušen a deo Izrailjaca jeodveden u ropstvo u Vavilon.

Drugi pohod na Jerusalim bio je izveden 597. pre Hrista. Carje tom prilikom odveo kao robove zanatlije za drvo, kovače i druge majstore a među njima i proroka Jezekilja.

Prvi pohod je bio 605. pre Hrista. Tada su odvedeni Danilo, Ananija, Misailo i Azarija. Plan je bio da prinčeve„preobrati" i od njih načini lojalne Vavilonce.

Bog ima kontrolu. Danilo 1,1-2,21.

Priprema:

Indoktrinacija. Danilo 1,3-7

Jelovnik. Danilo 1,8-16.

Rezultat:

Besprekoran. Danilo 1,4.17.

Bolji od svih. Danilo 1,18-20.

“I Gospod mu dade u ruku Joakima cara Judina i deo sudova doma Božjega, i odnese ih u zemlju Senar u dom boga

svojega, i metnu sudove u riznicu boga svojega.” (Danilo 1,2)

Ovo može izgledati kao da je pravi Bog pobeđen i proteran u iz-gnanstvo, te kao da nije mogao da odbrani ni svoj vlastiti narod.Međutim, tu stoji izraz „Gospod mu dade…" i time se sve menja.

Gospod je upotrebio Vavilon da preko njega kaznibezbožnost svoga naroda (Avakum 1,5-11).

Bog upravlja istorijskim tokovima. On je ograničiokaznu za Judu na 70 godina. On je upotrebio Kira da ponovo oslobodi svoj narod (Jezdra 1,1).

Možemo biti potpuno sigurni da će Bog uvek upravljati istorijom, i da će do kraja, do Hristovog drugog dolaska štititi svoj narod.

“A starešina nad dvoranima promeni im imena, i Danilu nadje ima Valtasar, a Ananiji Sedrah, a Misailu Misah, a Azariji Avdenago.” (Danilo 1,7)

Navuhodonosor je želeo da mlade prinčeve Jevreje preobrati u lojalne Vavilonce.Zato je pokušao da ovim mladićima promeni način mišljenja, kulturu i religiju.

On je promenio njihovo

prebivalište iz skromnog

Jerusalima uraskošan Vavilon.

Promenio im je imena, da

njihov identitet poveže sa

vavilonskimbogovima.

Promenio je i njihovo

obrazovanje, učeći ih o

vavilonskojkulturi i religiji.

Promenio je i njihovu ishranu, i

nametnuo im obožavanje

vavilonskih bogova.

Ako budu prihvatili sve ove promene, onda će nakon 3 god. školovnja postati carski javni služ-enici. Hoće li oni zameniti svoja načela za lak iugodan život na kraljevskom dvoru?

“Ali Danilo naumi da se ne skvrni obrokom jela creva.”

(Danilo 1,8)

Izgleda, da četiri mlada Jevrejina ne mogu da uči-ne baš ništa da se odupru ovim promenama.

Međutim, Danilo nije biovoljan da prihvati neštodrugo što se suprotilo sanjegovom verom.

Careva hrana je mogla da sadrži meso životi-nja koje je Bog zabranio za jelo (3. Moj. 11).Ta hrana je prvo žrtvovana vavilonskim bogo-vima, a jedenje te hrane bila je služba obo-žavanja tih bogova (Dela 15,28.29).

Danilo je predložio promenu jelovnika čime je izbegao oba problema. Za piće je zatražio samo čistu vodu kako bi mogao da jasno razmišlja.

Danilo je iznad svega imao poverenje u Boga i verovao je da će rezultat njegove odluke biti pozitivan čak i za tako kratko vreme (10 dana).

”Danas, među tako zvanim hrišćanima ima mnogoonih koji bi rekli da je Danilo bio preposeban iprozvali bi ga da je uskogrudan i fanatik. Onismatraju da pitanje jedenja i pijenja ne nosi toli-ke posledice koje bi zahtevale tako odlučan stav—one možda uključuju samo neku zemaljsku žrtvu.Ali oni koji su tako razmišljali naći će se u dansuda da su se okrenuli od Božjeg izričitog zahteva ida su postavili svoje vlastito mišljenje kao stan-dard šta je ispravno a šta nije. Oni će naći da onošto im izgleda nevažno nije tako i za Boga. Njegovezahteve treba poštovati svetom poslušnošću.”

Elen Vajt, Saveti o zdravlju, str. 69. original

“I dade Bog svoj četvorici mladića znanje i razum u svakoj knjizi i

mudrosti; a Danilu dade da razumije svaku utvaru i sne.” (Danilo 1,17)

Asfenaz je izabrao mlade ljude "na kojimanema mane" (Danilo 1,4). Tovo je bila Navu-hodonosorova simbolična žrtvena zahvalnostnjegovom Marduku.

Svi mladi zarobljenici bili su bez fizičkih kao i mentalnih mana. Međutim, samo njih četvo-rica su pokazali da nemaju duhovne mane.

Bog je nagradio njihovu vernost davši im lepfizički izgled i intelektualno znanje deset puta veće od svih ostalih jevrejskih zarobljenihmladića (Danilo 1, 15.17).

Bog takođe i nama daje mudrost da Mu os-tanemo verni u ovom zatrovanom svetu satolikim zabludama, mitovima i ostalim lažima.

B O L J I O D S V I H

Danilo i njegovi prijatelji morali su da naučetoliko toga što je bilo suprotno njihovom vero-vanju. Danas i mi, takođe, treba da učimo na zabldama, mitovima i lažima kao da je sve istina.

Bog upravlja tokovima istorije.

Bog nam daje mudrost da nadvladamo neprijateljstvo oko nas.

Bog nagrađuje one koji odluče da Ga poslušaju bez obzira na okolnosti.

Zahvaljujući njihovoj odluci da brane svoju veru, Bog je mogao da ih blagoslovi davši im intelektualno zna-nje bolje od svih. Završili su svoje trogodišnje školo-vanje i položili ispit pred carem sa pohvalom!

Iz njihovog iskustva i mi možemo učiti:

“Danilo je bio izložen najozbiljnijim iskuše-njima koja mogu napasti današnju omla-dinu; ipak on je bio veran verskompoučavanju koje je primio u ranoj mladosti.Bio je okružen proračunatim uticajima daobori one koji bi se kolebali između načela isklonosti; ipak Reč Božja ga predstavlja daje bio besprekornog karaktera. Danilo senije usudio da veruje u svoju moralnusnagu. Molitva je bila njegova potreba. Bogaje uzeo za svoju silu, a strah Božji je biostalno pred njim u svim aktivnostimanjegovog života.”

Elen Vajt, Temelji hrišćanskog vaspitanja, str. 78. original