PLAN ZAŠTITE OD UDESA IGM “MLADOST” DOO LESKOVAC

odobreno Sektor za vanredne situacije

Odeljenje za vanredne situacije Leskovac

Oktobar 2013.

SADRŽAJ:

Uvod...............................................................................................................................................................4CILJEVI I PRINCIPI PRIVREDNOG DRUŠTVA IGM „MLADOST“ DOO LESKOVAC RADI UPRAVLJANJA RIZIKOM OD UDESA ....................................................................................................7

Informacija o statusu postrojenja sa stanovišta upravljanja rizikom od hemijskog udesa ......................7Ciljevi i principi sprečavanja udesa i smanjivanje štete na ljude, životinje, materijalna i kulturna dobrai životnu sredinu........................................................................................................................................7Informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i rada u skladu sa definisanim principima i obavezu da će privredno društvo sa organizacijom rada , sistemom vođenja i upravljanja kao i finansijskim sredstvima osigurati dostizanje ciljeva u praksi, a time i visok stepen zaštite nod hemijskog udesa. ......................................................................................................................................8

1.Procena opasnosti .......................................................................................................................................91.1. Opšti podaci o privrednom društvu ...................................................................................................9

1.1.2. Podaci o odgovornom licu........................................................................................................101.1.3. Podaci o opasnim materijama...................................................................................................101.1.4 Osobine opasnih materija koje nastaju u udesu.........................................................................111.1.5. Popis opasnih materija .............................................................................................................161.1.6. Primenjene tehnologije.............................................................................................................171.1.7. Podaci o karakteristikama postrojenja, uređaja i opreme.........................................................201.1.8 Podaci o karakteristikama objekata, uređaja i opreme sa aspekta osetljiviosti od terorističkih aktivnosti............................................................................................................................................201.1.9 Karakteristike lokacije i okruženja............................................................................................22

1.2. Identifikacija opasnosti ...................................................................................................................291.2.1 Prikaz mogućeg razvoja događaja.............................................................................................301.2.2 Analiza povredivosti..................................................................................................................411.2.3. Nivoi udesa...............................................................................................................................42

1.3 Mere prevencije.................................................................................................................................441.3.1. Prostorno planiranje..................................................................................................................441.3.2. Tehnološko poboljšanje procesa i izbor onih tehnologija koje manje zagađuju životnu sredinu ............................................................................................................................................................451.3.3. Izbor tehničko tehnoloških rešenja...........................................................................................451.3.4. Tehnološka disciplina Svi radnici koji rukuju instalacijom prirodnog gasa su prošli obuku stručnog osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad sa naglasnom na moguće akcidente koji mogu da se pojave tokom eksploatacije. ..........................................................................................................451.3.5. Održavanje komunikacionih puteva: Planom zaštite od požara pored definisanja procedura u slučaju izvora opasnosti od trajnih, primarnih, sekundarnih i višestrukih, definišu i nameću obavezu radnicima iz obezbeđenja, da sve interne puteve održavaju i da isti u svakom momentu budu prohodni za eventualne intervencije u slučaju nastanka akcedentnih situacija. ................................461.3.6. Mere bezbednosti U fabrici postoje 24 časovno dežurstvo. Pored zakonom određene kontrole rada (koji vrše nadležne institucije), redovno se vrši proverava efekat rada postojanja i sistema za automatsku .........................................................................................................................................461.3.7. Mere predviđene organizacijom osposobljavanja:...................................................................461.3.8.Mere predviđene planskom dokumentacijom:..........................................................................46

1.4. Snage i sredstva za zaštitu i spasavanje, umanjenje i otklanjanje posledica od udesa.....................471.4.1. Struktura ljudstva......................................................................................................................471.4.2. Raspoloživa materijalna sredstva.............................................................................................471.4.3. Procena ljudskih resursa i materijalnih sredstava u funkciji ispomoći.....................................48

2. Mere odgovora na udes............................................................................................................................482.1. Aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa..........................................................48

2.1.1. Saopštenje o udesu...................................................................................................................482.1.2. Aktriviranje snaga za reagovanje..............................................................................................492.1.3.Donošenje odluke o obaveštavanju...........................................................................................492.1.4. Organizacija veza i komunikacije.............................................................................................492.1.5. Šema obaveštavanja operatera postrojenja u slučaju udesa....................................................50

Strana 2 od 63

2.1.6. Organizacija i način pozivanja organa i organizacija učesnika................................................502.1.7. Organizacija zdravstvenog obezbeđenja .................................................................................512.1.8. Organizacija materijalnog obezbeđenja ...................................................................................512.1.9. Podsetnici odnosno informacije................................................................................................512.1.10. Mere bezbednosti ...................................................................................................................51

2.2. Mere zaštite i spašavanja..................................................................................................................522.2.1. Procena nastalog stanja ugroženosti.........................................................................................522.2.2. Organizacija obaveštavanja......................................................................................................532.2.3. Organizacija rukovođenja ........................................................................................................532.2.4. Organizacija prve pomoći.........................................................................................................542.2.5. Zbrinjavanje ugroženog stanovništva.......................................................................................542.2.6. Organizacija evakuacije zaposlenih..........................................................................................542.2.7. Organizacija zaštite materijalnih dobara. ................................................................................542.2.8. Monitoring zaštite životne sredine...........................................................................................542.2.9. Organizacija bezbednosnih mera..............................................................................................542.2.10. Organizacija saobraćaja .........................................................................................................542.2.11. Organizacija spasavanja i zaštite od požara............................................................................542.2.12. Organizacija zaštite objekata kritične infrastrukture..............................................................55

2.3. Mere otklanjanja posledica udesa....................................................................................................562.3.1. Ciljevi i obim sanacije..............................................................................................................562.3.2. Snage i sredstva za sanaciju .....................................................................................................572.3.3. Snage i sredstva za sprovođenje remedijacije..........................................................................572.3.4. Post udesni monitoring.............................................................................................................582.3.5. Organizacija nastavka rada.......................................................................................................582.3.6.Planirana finansijska sredstva....................................................................................................58

3. Informisanje javnosti...............................................................................................................................587. ZAKLJUČAK..........................................................................................................................................63

Strana 3 od 63

Uvod

Prema Zakonu o vanrednim situacijama (Sl. gl. RS br 111/2009 i 92/2011) Ministarstvounutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektor za vanredne situacije u Leskovcu je zbog prisustva opasnihmaterija na lokaciji operatera naložilo izradu Plana zaštite od udesa. Pravno i fizičko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna iliviše opasnih materija u količinama koje su jednake ili veće od propisanih, a koje mogu izazvati udesdužno je da izradi Plan zaštite od udesa.

Plan zaštite od udesa izrađuje se na osnovu metodologije propisane Pravilnikom o načinu izrade i sadržaju plana zaštite od udesa ( Sl. gl. RS br. 82/2012)

Zakonska regulativa

Za izradu Plana zaštite od udesa , tumačenje rezultata i predlaganje mera zaštite korišćena su dokumenta zakonske regulative, pravna akta i raspoloživa dokumentacija.

Zakoni:

− Zakona o vanrednim situacijama ("Sl.gl.SRS" br.11/09; 92/2011, 93/2012)− Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl.gl.RS" br.135/04 i 36/09)− Zakon o zaštiti prirode ("Sl.gl.RS" br. 36/09, 88/10 i 91/10- ispravka)− Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl.gl.RS" br.135/04)− Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu("Sl.gl.RS" br. 135/04)− Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl.gl. RS" br.

36/09)− Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl.gl.RS" br. 72/09, 81/09 i 24/11)− Zakon o zaštiti od požara ("Sl.gl.SRS" br.111/09)− Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl.gl.RS" br.101/05)− Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima

("Sl.gl.SRS" br. 44/77, 45/85 i 18/89 i "Sl.gl.RS" br. 53/93, 67/93 i 48/94 i 101/2005)− Zakon o transportu opasnog tereta ("Sl.gl. RS" br. 88/10)

Pravilnici:

− Pravilnik o načinu izrade i sadržaju plana zaštite od udesa (Sl. gl. RS br.82/2012)− Pravilnik o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu

kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu (Sl. gl. RS br 8/2013)

− Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumuma za određivanje vrsta dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa (Sl.gl.RS br.41/2010)

− Pravilnik o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i ptretakanju tečnog naftnog gasa ( Sl. list SFRJ br. 24/71 i 26/71-ispr)

− Pravilnik o tehničkim zahtevima za projektovanje, izradu i ocenjivanje usaglašenosti opreme pod pritiskom (Sl. gl. RS. br. 87/2011)

− Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada (Sl.gl.RS br.92/10)− Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima (Sl.gl.RS br.71/10)− Pravilnik o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove, za komprimirane, tečne i pod

pritiskom rastvorene gasove ("Sl.list SFRJ" br. 25/80, 9/86 i "Sl.list SRJ" br.21/94, 56/95 i "Sl.gl. RS" br. 1/03 i Sl. gl. RS br 71/2011 i 8/2012)

− Pravilnik o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu ("Sl.gl.RS" br. 89/10, 71/2011; 90/2011)

Strana 4 od 63

− Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline ("Sl. glasnik RS", br. 94/06 i 108/2006))

− Pravilnik o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Sl.list SFRJ" br. 30/91)

Uredbe− Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh ("Sl.gl.RS" br. 71/2010.

i 06/11)

Privredno društvo IGM “Mladost” doo Leskovac poseduje upotrebne dozvole za sve objekte koji su u lancu tehnološkog procesa.

Privredno društvo IGM “Mladost” doo Leskovac poseduje sve saglasnosti na tehničku dokumentaciju iz oblasti zaštite od požara. Rešenja za objekte koji mogu biti izvori opasnosti priloženi su u tački 1.1.7 Podaci o karakteristikama postrokjenja, uređaja i opreme.

Privredno društvo IGM “Mladost” doo Leskovac je predalo dokumentaciju za dobijanje integrisane dozvole Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike srbije. U dokumentaciji su prezentirana sva merenja ovlašćenih organizacija za parametre zaštite vazduha, vode, buke i otpada.

Strana 5 od 63

Plan zaštite od udesa izradili:

Igor Pavlović dipl. ing el

Ljubomir Jović dipl. inž maš.

Vladimir Stojanović dipl hem.

Dobrica Marković dipl. inž. maš

direktor instituta

Zoran Đurović dipl. inž el.

Strana 6 od 63

CILJEVI I PRINCIPI PRIVREDNOG DRUŠTVA IGM „MLADOST“ DOO LESKOVAC RADI UPRAVLJANJA RIZIKOM OD UDESA

Informacija o statusu postrojenja sa stanovišta upravljanja rizikom od hemijskog udesa

Privredno društvo IGM “Mladost” doo Leskovac je kao vlasnik postrojenja za proizvodnju crepa Analizom kriterijuma, prisutnih vrsta i količina opasnih materija obavljenim u skladu sa Pravilnikom o vrstama i količinama opasnih materija, objektima idrugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ogramničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, masterijalna dobra i životnu sredinu, a uzimajući u obzir maksimalno moguće količine kojesu prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku u kompleksu, određeni su status postrojenja odnosno kompleksa i vrsta neophodnih dokumenata u pogledu obaveza upravljanjem rizikom od udesa. Zaključuje se da status postrojenja odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama takav da IGM “Mladost” doo Leskovac, podleže obavezama izrade Plana zaštite od udesa

Ciljevi i principi sprečavanja udesa i smanjivanje štete na ljude, životinje, materijalna i kulturna

dobra i životnu sredinu

Ciljevi poslovne Politike su da obavlja poslovne aktivnosti na taj način da se smanji rizik od udesa, odnosno spreči mogući udes i time smanji rizik od štetnog delovanja na ljude, životinje, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu. Poslovna politika privrednog društva IGM „Mladost“ doo Leskovac u upravljanju rizikom od udesa je da kroz svoje principe poboljša efektivnosti svih komponenata sistema upravljanja rizikom kroz planiranje zaštite od udesa, proceni opasnosti od udesa, predvidi preventivne mere reagovanja na udes i mere i sredstva za sanaciju posledica udesa. Celokupno rukovodstvo i svi zaposleni su obavezni i opredeljeni da delom u sprečavanju i eliminisanju udesa i smanjivanju štete po ljude, životinje, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu i životnu, daju svoj doprinos koji se obezbeđuje kroz:

– Smanjivanje verovatnoće nastanka udesa kroz utvrđivanje i kontrolu svih rizika i identifikovanja svih ostalih aspekata koji imaju i mogu imati uticaj na pojavu udesa i uticaja na životnu sredinu,saciljem njihovih smanjivanja ili eliminisanja;

– Obavljanju poslovne aktivnosti sa doslednim poštovanjem i primenom važećih zakonskih propisa i standarda iz oblasti zaštite od udesa odnosno propisima upravljanja

– Stalnom edukacijom svih zaposlenih u cilju podizanja svesti o značaju eliminisanja mogućnosti udesa i očuvanja materijalnih dobara i životne sredine.

– Uspostavljanjem odgovornosti u sprovođenju proklamovanih ciljeva i principa; – Štednji resursa i energije, smanjenju ili eliminisanju upotrebe štetnih i opasnih materija– Upotrebom sirovina, materijala, opreme i primena tehnoloških postupaka bezbednih za zaposlene ,

korisnike i okolinu; – Korišćenje efikasnijih metoda organizacije rada i procesa, u cilju smanjenja emisija u vazduh i

sprečavanja zagađenja voda i zemljišta; – Kontinualnim monitoringom i poboljšanjem učinka zaštite životne sredine i smanjenjem opasnosti

od akcidenata i udesa; – Analiza ostvarenosti utvrđenih ciljeva vrši se periodično u toku godine .Ciljevi se periodično

preispituju i menjaju ukoliko je to potrebno.Rezultati analize predstavljaju osnovu za utvrđivanje ciljeva za narednu godinu.

Strana 7 od 63

Informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i rada u skladu sa definisanim

principima i obavezu da će privredno društvo sa organizacijom rada , sistemom vođenja i

upravljanja kao i finansijskim sredstvima osigurati dostizanje ciljeva u praksi, a time i visok

stepen zaštite nod hemijskog udesa.

Poslovna politika privrednog društva IGM „Mladost“ doo Leskovac u ostvarivanju ciljeva i principa sprečavanja udesa i smanjivanje štete je javna i stavlja se na uvid svim zaposlenima i javnosti. Svi rukovodioci su odgovorni da obezbede njenu primenu u preduzeću. Privredno društvo IGM „Mladost“ doo će informisanje o aktivnostima i merama koje će se preduzeti sa ciljem realizacije definisanih ciljeva i principa rada obavljati na sledeći način:

– Efikasnom komunikacijom sa svim relativnim organizacijama u cilju razmene informacija od značaja za sprečavanje udesa i zaštitu životne sredine;

– Dostupnošću učinka na sprečavanju udesa i zaštiti životne sredine javnosti, lokalnoj samoupravi , strateškim partnerima, kupcima, kreditorima i ostalim zainteresovanim stranama , čime se obezbeđuje i poboljšava pouzdanost, konkurentnost i imidž kod poslovnih subjekta i partnera;

– Obezbediti sistem za informisanje javnosti, a koji će biti u stalnoj korespodenciji sa javnošću i predstavnicima lokalne samouprave.Naročito važna funkcija ovog sistema je , upoznavanje javnosti sa svim aspektima proizvodnje u kraju u kom je fabrika locirana, kao i informisanje o svim pitanjima vezanim za slučajeve eventualnog udesa.

Privredno društvo IGM „Mladost“ se obavezuje da će u cilju obezbeđenja visokog stepena zaštite od udesa i osiguranja dostizanja proklamovanih ciljeva u praksi , primeniti preventivne i ostale mere sadržane u ovom Planu zaštite od udesa ,a pre svega mere koje se odnose na organizaciju rada , sistem vođenja i upravljanja ( integralni sistem menadžmenta kvalitetom, životnom sredinom , zaštitom od požara i bezbednošću i zdravljem na radu) kao i u obezbeđenju finansijskih sredstava za realizaciju navedenih mera. IGM „Mladost“ doo,se obavezuje da će o sadržini Plana informisati zaposlene, lica koja poslovno dolaze u kompleks i korisnike usluga.

DIREKTOR IGM „Mladost“ doo Leskovac

Miloš Terzić

Strana 8 od 63

1. Procena opasnosti

1.1. Opšti podaci o privrednom društvu

Obrazac 1

PODACI

O PRIVREDNOM DRUŠTVU I DRUGOM PRAVNOM LICU

OPŠTI PODACI

1. Naziv privrednog društva i drugog pravnog lica

IGM “MLADOST” DOO Leskovac

2. Odgovorno lice: adresa, telefon, fah, elektronska adresa

Ljubiša Cvetković 016 243073poslovni tel: 062 605 535lični br. tel.: 063 15 20 556

3. Podaci o registraciji BD 65009 ; datun registracije ; 26. 10. 2005

4. Šifra delatnosti, matični broj i PIB 2332, 17120093, 100540407

5. Adresa sedišta privrednog društva i drugog pravnog lica i Postrojenja

Leskovac Puškinova bb

Leskovac, Puškinova bb

6. Ime i prezime, adresa, kontakt telefon, elektronska pošta, lica za kontakt

Radivoje Todorović 016 243 073 ; 062 765 506

7. Osnovne karakteristike okruženja, (na udaljenosti 1000 metara od granice lokacije)

Lokacija kompleksa preduzeća IGM “Mladost” doo nalazi se na katastarskoj parceli 6366/1, 6366/6 i 6366/7 KO Leskovac.Kopija plana iz katastra nepokretnosti IGM “Mladost” locirana je u jugoistočnoj industrijskoj zoni grada i od centra grada udaljena je oko 1km.

Sa zapadne strane ograda preduzeća je paralelna međunarodnoj pruzi Beograd-Skoplje. Od pruge je udaljena oko 20m.Na severnoj strani se nalazi parking prostor za vozila, zapušteni objekti bivših preduzeća Resort i Montaža, deonaselja sa individualnim zgradama i benzinska pumpa OMV,Sa istočne strane preduzeće se graniči sa naseljem individualnih objekata Kumalak i od njega je udaljen oko20m. Proizvodna hala i ostali infrastrukturni objekti crepane su od pomenutog naselja odvojeni odlagalištem gline visine 10m i zaštitnim zidom u svrhu zaštite od buke i prašine.Na jugu se graniči sa graniči sa individualnim naseljem i mesarom Đokić od koga ga deli ulica Božidara Veličkovića.U neposrednoj blizini lokacije nema drugih industrijskih postrojenja koji su u funkciji.Na predmetnoj lokaciji kao i u njenoj okolini ne postoje zaštićena područja na koje može može uticati obavljanje aktivnosti ili udes.

7.1. Namena i korišćenje površina u krugu privrednog društva i drugog pravnog lica

Na katastarskoj parceli bloka 58 ; 6366/1,6366/3 i 6366/7, privredno društvo koristi u svrhu proizvodnje

Strana 9 od 63

visokokvalitetnog crepa. Detaljnije u tački 1.1.9

7.2.Naseljenost i gustina stanovanja (na udaljenosti 1000 metara od granice lokacije)

Na ovom području živi oko 2414 stanovnoika odnosno 769stanovnika po km2

7.3.Povredivi objekti (na udaljenosti 1000 metara od granice lokacije)

Autobuska stanica,Kineska robna kuća,Železnička stanica,Visoka strukovna škola za tekstil,Tekstilna škola,Pr. objekat Resort,Prodajni objekat Idea,Benzinska pumpa OMV,Naselje Kumalak,Kineska robna pijaca,Prodajni objekat Roda market,Stadion Dubočica,Stara ciglana Pobeda,Benzinska Pumpa Ramazza,Stovarište Mala Vaga,Mesara Đokić,Galpress,Poor Werner Weber,

8. Saglasnosti i rešenja (sa aspekta protiv požarne zaštite i zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu)

Sa gledišta protivpožarne zaštite, životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu privredno društvo ima sve saglasnosti i rešenja

9. Struktura i broj zaposlenih

Kvalifikaciona sruktura

Kvalifikaciona sruktura Broj zaposlenih

VII/2 1

VII/1 15

VI 6

IV 100

III 52

I 10

10.Podaci o udesima u prethodnom periodu (od 1997 godine)

U IGM “Mladost”doo od 1997godine nije biloakcidentnih situacija

1.1.2. Podaci o odgovornom licu

Ljubiša Cvetković: centrala 016 243 073

posl. tel. : 062 506 535 063 15 20 556

1.1.3. Podaci o opasnim materijama

Obrazac 2

POPIS OPASNIH MATERIJA

Red.br.

Hemijskinaziv

CAS/UN

Naziv pomeđunaro

dnopriznatoj

nomenklaturi IUPAC

Trivijalni -uobičajeni

naziv

Maksimalna količina Primedba

Proizvodnja Skladište Promet

1 Ulje za loženje

68476-33- 3256

Mazut 1305 t

2 Euro dizel

68334-30-5 1202

20 t

3 Propan 68476-40-4 TNG 4,1 t

Strana 10 od 63

butan 1965

4 Prirodni gas

74-82-81971

5 Acetilen 74-86-2 acetilen 0,12 t

6 Kiseonik 7782-44-7 kiseonik 0,08 t

7 Aceton 67 64-11090

aceton 0,24 t

8 Motornoulje

101316-71-6 Motorno ulje

10t

9 Silres 67-56-1 Silikon 4 t

1.1.4 Osobine opasnih materija koje nastaju u udesu

1. Ulje za loženje (Mazut)Mazut je zapaljiva žućkasta tečnost treće grupe, karakterističnog mirisa. To je gusta tamna tečnost koja zaostaje pri destilaciji sirove nafte. Najteža frakcija ulja za loženje koja se ne može više upotrebiti za krekovanje. Prosečan elementarni sastav je: ugljenik 85%, vodonik 11 %, kiseonik 0,50 %, azot 0,50 %, sumpor 0,20 %, pepeo 0,15 %, vlaga 0,20 %. Koristi se kao tečno pogonsko gorivo, a za njeno sagorevanje su potrebni posebni uređaji. Ne rastvara se u vodi. Pare sa vazduhom grade eksplozivne smeše. Osobine: Toplota sagorevanja ....................................................................... 38.074,4 – 41.840 kJ/kg Toplota isparavanja ........................................................................ 167,34 - 209 kJ/kg Toplotna provodljivost................................................................... 1,46 - 1,67 kJ/kg Temperatura paljenja ..................................................................... oko 70°C Temperatura samopaljenja ............................................................. 2 55°C Specifična težina ............................................................................ 0,84-0,94 Tačka ključanja .............................................................................. > 80°C Granice eksplozivnosti................................................................... 1-4 vol. Stepen utvrđene opasnosti po zdravlje .......................................... 0 po zapaljivost ................................................................................. 2 po reaktivnost ................................................................................. 0 Klasa opasnosti .............................................................................. Fx III B

2. Diesel gorivo (euro diesel)

Dizel gorivo je žućkasto braonkasta zapaljiva tečnost, karakterističnog mirisa. Ne rastvara se u vodi. Pare sa vazduhom grade eksplozivne smeše. Osobine: zapreminska masa .......................................................................... 0,82 – 0,88 g/cm tačka ključanja ............................................................................... > 80 ° C tačka paljenja D2............................................................................ >50 ° C granice eksplozivnosti.................................................................... 1 - 4 % vol. toplota sagorevanja ........................................................................ 43 200 MJ/t stepen utvrđene opasnosti po zdravlje: .......................................... 0 po zapaljivost: ................................................................................ 2 po reaktivnost:................................................................................ 0 klasa opasnosti ............................................................................... FxIIIBFu

3. Propan butan

Smeša propana butana dolazi u prodaju pod imenom tečni naftni gas. Spada u lako zapaljive materije te je zbog toga veoma opasan ako se s njim nepravilno rukuje. TNG, kada se ispusti, brzo

Strana 11 od 63

ekspandira (širi se prelazeći iz tečnog u gasovito stanje). Pomešan sa vazduhom u određenim odnosima lako se zapali. Osobine propana: gas bez boje i mirisa tačka ključanja ............................................................................... –42,2°C temperatura paljenja ...................................................................... 450°C granice eksplozivnosti.................................................................... 2,2 – 9,5 %vol. klasa opasnosti .............................................................................. Fx IA grupa gasova ................................................................................. A temperaturni razred ........................................................................ T2 sredstva za gašenje požara: ............................................................ prah, ugljendioksid, ugljentetrahlorid Osobine butana: gas bez boje i mirisa tačka ključanja ............................................................................... –6,6°C temperatura paljenja ...................................................................... 405°C granice eksplozivnosti.................................................................... 1,9 – 8,5 %vol. klasa opasnosti .............................................................................. Fx I A grupa gasova ................................................................................. A temperaturni razred ........................................................................ T2 sredstva za gašenje požara: ........................................................... prah, ugljendioksid, raspršena voda

Stabilnost: Gas je stabilan na normalnim uslovima korišćenja i skladištenja.Inkopatibilni materijali: Jake kiseline, baze i oksidaciona sredstva.Opasna polimerizacija: Ne javlja se.Zabranjena upotreba otvorenog plamena i alata koji varniči. Izbegavati dodir sa inkopatibilnim materijalima. Skladištiti na suvom, tamnom i hladnom mestu. Ne dozvoliti direktno zagrevanje sunčevim zracima ili drugim izvorom toplote.Toksikološke informacijeEmisija veoma malih količina TNG može predstavljati značajnu opasnost. Preporučuje se osobljuupotreba prenosnih ličnih detektora koncentracija TNG u vazduhu. Ukoliko ne dođe do paljenja ilieksplozije, TNG deluje uglavnom kao zagušljivac, odnosno zauzima mesto kiseonika u vazduhusmanjujući njegovu koncentraciju. Ekološke informacijeNije rastvorljiv u vodi. U slučaju nekontrolisanog ispuštanja, evakuisati ugrožen prostor. Konsultovati eksperte. Ne dozvoliti dospeće u šahtove, podzemne kanale, podrume i slična mesta. Teži je od vazduha, može se akumulirati na nižim terenima ili podzemnim prostorijama u eksplozivnim koncentracijama.

4. Prirodni gas je smeša gasova u kojoj preovlađuje metan. Kao najčešći pratioci metana javljaju se etan, ugljendioksid, azot i drugo. Prema JUS-u N.58.003. zemni gas pripada grupi gasova A, temperaturnom razredu T1. Kalorična vrednost prirodnog gasa je oko 9.000 kcal/Nm3. U pogledu požarnih osobina prirodni gas se može tretirati kao metan, koji ima sledeće osobine: relativna gustina u odnosu na vazduh ............................................ 0,55 tačka samopaljenja ......................................................................... 482,3 – 632,3°C granice eksplozivnosti.................................................................... 3,8-6,5 - 13-17 %vol stepen utvrđene opasnosti: - po zdravlje ........................................................ 1 - po zapaljivost .................................................... 4 - po reaktivnost ................................................... 0 Sadržaj pojedinih materija u gorivu prikazan je u tabeli: metan CH4 ................................................................................. 87,82 % etan C2H6 ................................................................................... 7,96% propan C3H8............................................................................... 0,58 % propan CmHn .............................................................................. 0,03% azot N2 ....................................................................................... 2,36% ugljendioksid CO2...................................................................... 1,25 %

Strana 12 od 63

5. Acetilen (C2H2) Acetilen je gas bez boje i mirisa. Tehnički acetilen je odorisan fostinom pa zato ima

karakterističan miris. Nastaje u hemijskoj reakciji kalcijum karbida i vode. Temperatura njegovog plamena, u atmosferi kiseonika, zavisi od uzajamne količine ova dva gasa. Najpogodnija smesa za stvaranje "neutralnog plamena" (koji ne ugljeniše, niti oksidiše zagrevani metal) je 1:1. Acetilen nije otrovan, ali su otrovni gasovi (arsenovodonik, sumporovodonik i fosforovodonik) koji, u manjim količinama nastaju u dodiru acetilena i razvijača. Veoma je opasan sa stanovišta požara i eksplozije između ostalog i zato što sadrži trogubu vezu koja mu daje veliku reaktivnost i veoma malu stabilnost. Dobro se rastvara u acetonu, etil-acetatu, alkoholu, benzenu i ugljendisulfidu. Sa teškim i obojenim metalima gradi acetilenide koji eksplodiraju pri udaru ili pri zagrevanju. Sa vazduhom gradi eksplozivne mešavine. Osim sa kiseonikom burno reaguje sa oksidansima: halogenim elementima, vodonikom i drugim. Ove reakcije završavaju eksplozijom. Koristi se u procesu zavarivanja. Acetilen ima sledeće osobine: Relativna gustina u odnosu na vazduh ....................................... 0,92 Temperatura samopaljenja ............................................................. 3 05°C Granice eksplozivnosti................................................................... 2,3 - 82 %vol (mada može da eksplodira i pri koncentraciji od 100 %) Grupa gasova ................................................................................. C Temperaturni razred....................................................................... T2 Klasa opasnosti .............................................................................. FxIAFu Stepen utvrđene opasnosti po zdravlje .......................................... 1 po zapaljivost ................................................................................. 4 po reaktivnost ................................................................................. 3 Toksikološke osobine:Proizvod nema toksično delovanje na čoveka. Udisanje visoke koncentracije može prouzrokovati gušenje.Simptomi su gubitak sposobnosti kretanja i svesti. U manjim koncentracijama mogu nastati narkotički efekti.Ekotoksikološke osobine:Nisu poznati ekotoksični efekti prourokovani ovim proizvodom.

6. KiseonikFizičko stanje na 20°C i 1,1013 bara: Boja : BezbokjanMiris : Bez mirisa. Molekurarna masa: 32 Tačka topljenja [oC]: -219Tačka ključanja [oC]: -183Kritična temperatura [oC]: - 118Pritisak pare [20oC]: nije primenjivoRelativna gustina, gasa = 1,1(Vazduha=1): Nije primenjivo. Relativna gustina, tečnost Nije primenjivo. (Voda=1): Rastvorljivost u vodi [mg/l]: 39 Granica paljenja : Oksidaciono sredstvo. [Vol.% u vazduhu]: Temperatura paljenja [oC]: Nije primenjivo. Gas/para su teži od vazduha. Mogu da se skupljaju u zatvorenim Ostali podaci prostorijama, naročito na podu ili nisko postavljenim objektima..

Stabilnost i reaktivnost:Reaktivnost : Ne gori, ali potpomaže gorenje. Reaguje burno sa materijama koje pospešuju požar.Reaguje burno sa zapaljivim i redukcionim sredstvima.Burno oksiduje

Strana 13 od 63

organske materije.Rizik od eksplozije u kontaktu sa organskim materijalima (ulja, masti). Hemijska stabilnost : Stabilan u normalnim uslovima. Na višim temperaturama se jedini gotovo sa svim drugim hemijskim elementima. Može žestoko reagovati sa zapaljivim materijalima, reduktivnim agensima i organskim materijalima. Mogućnost nastanka opasnih reakcija : Nema

Toksikološki podaci: Nisu poznati toksikološki efekti ovog proizvoda Ekotoksikološki podaci: Proizvod nije ekotoksičan

7. Aceton ceton je na običnoj temperaturi i atmosferskom pritisku bezbojna vrlo pokretljiva tečnost sa vrlo karakterističnim sladunjavim mirisom.Aceton je rastvorljivu svim proporcijama u vodiAceton je lako zapaljiv i njegove pare obrazuju sa vazduhom eksplozivnu mešavinu i kao takav predstavlja potencijalnu mogućnost za izazivanje požara.Izloženost uticaju veoma visokih koncentracija pare acetona, koja se lako može prepoznati mirisom, možedelovati nadražajno na oči, nos i grlo. Izloženost visokim koncentracijama u zatvorenim prostorijama može da izazove narkotičke simptome kao i glavobolju i pospanost.

Agregatno stanje : tečnostBoja : bezbojanMiris : eterična, prijatnog mirisaMolekulska težina: 26,04 g/molRelativna gustina: 1,171 kg/m3 pri 0 oC i 101325 PaTačka paljenja.....................................-4oCTemperatura samozapaljenja...............465OCGranica eksplozivnosti (donja)............2,5%Granica eksplozivnosti (gornja)..........12,8%

Toksikološke osobine:Potencijalni efekti po zdravlje (akutni i hronični): iritacija očiju i iritacija disajnih puteva.Udisanje isparenja mogu izazvati pospanost i vrtoglavicu.Produženi ili ponovljeni kontakt može isušiti kožu i izazvati iritaciju kože.Organi na koje deluje: centralni nervni sistem,respiratorni sistem,oči,koža.Efekti izlaganja očiju: Izaziva iritaciju očiju.Može izazvati zapaljenja,crvenilo,suzenje i moguće zapaljenje rožnjače.Uticaj dodira sa kožom: Duži ili ponovljeni kontakt može izazvati sušenje ili pucanje kože.Apsorbuje se kroz kožu.Efekti gutanja: Može izazvati gastrointestinalne iritacije.Dejstvom na centralni nervni sistem izaziva depresiju,uzbudjenja,a zatim glavobolju,vrtoglavicu,pospanost,mučninu...U naprednom stadijumu može izazvati kolaps,nesvesticu,komu i smrt.Efekti udisanja: Udisanje visokih koncentracija može izazvati promene na centralnom nervnom sistemu pa se javljaju mučnina,glavobolja,vrtoglavica,nesvestica i koma.Uzrokuje iritaciju respiratornog trakta.Može izazvati smetnje pri govoru i poremetiku motoriku.Hronični efekti: produženo ili ponovljeno dejstvo može izazvati dermatitis.Hronično udisanje može da utiče na centralni nervni sistem,iritaciju disajnog trakta,nekordinaciju pokreta kao i poremećaj govora.Akutna toksičnost: Podaci o akutnoj toksičnosti

Hemijski naziv (IUPAC) Aceton

CAS broj 67-64-1

LD50 oralno (mg/kg)

5800(pacov)

Strana 14 od 63

LD50 dermalno (mg/kg) 20000(zec)

LC50 inhalativno (mg/l) 50,1 /4h (pacov)

Ekotoksikološke osobine:Proizvod ne pripada grupi kancerogenih niti radioaktivnih materija.

Akutna toksičnost za vodene organizme8. Silres BS 1001Podaci o osnovnim fizikalnim i kemijskim svojstvima Opšti podaci: Oblik ........................................................................: tečnostBoja.........................................................................: mlečno belaqMiris ........................................................................: slab Važni podaci za zdravlje i zaštitu okoliša kao i za sigurnost: Svojstvo: Tačka topljenja .......................................................: Podaci o osnovnim fizikalnim i kemijskim svojstvimaVažni podaci za zdravlje i zaštitu okoliša kao i za sigurnost: Svojstvo: Talište .....................................................................: -1 °C Vrelište ....................................................................: 100Palište .....................................................................: 70Daljnja gorivost........................................................: > 100Temperatura paljenja ..............................................: 395Donja granica eksplozivnosti...................................: mema podatakaGornja granica eksplozivnosti .................................: nema podatakaPritisak pare ............................................................: 23 hPa kod 20 °C Gustoća...................................................................: 0,95 g/cm3 kod 20 °

Podaci o toksikološkom djelovanju Akutna toksičnost Procena: Za ovu krajnju točku ne postoje toksikološki podaci ispitivanja za kompletni proizvod. Acute toxicity estimate (ATE): ATEmix (oralno): > 2000 mg/kg Nagrizajuće/nadražujuće za kožu Procena: Za ovu krajnju točku ne postoje toksikološki podaci ispitivanja za kompletni proizvod. Teška ozljeda oka/nadražujuće za oko Procena: Na temelju postojećih podataka ne očekuju se klinički relevantno nadraživanje očiju. Senzibilizacija dišnih putova/kože Procena: Za ovu krajnju točku ne postoje toksikološki podaci ispitivanja za kompletni proizvod. Mutageni učinak na zametne stanice Procena: Za ovu krajnju točku ne postoje toksikološki podaci ispitivanja za kompletni proizvod. Karcinogenost Procena: Za ovu krajnju točku ne postoje toksikološki podaci ispitivanja za kompletni proizvod. Reproduktivna toksičnost Procena: Za ovu krajnju točku ne postoje toksikološki podaci ispitivanja za kompletni proizvod.

Analogan zaključak

Strana 15 od 63

Utvrđivanje kategorija i stepena opasnosti izvršeno je i sadrži: 1. „opasnost po zdravlje“ – toksičnost 2. „zapaljivost“ 3. „reaktivnost“ Podela je izvršena na pet stepena opasnosti, od četiri (4) koji označava najveću opasnost do nula (0) koji označava da nema opasnosti. Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru odnosno na visokim temperaturama koje se javljaju u požaru. Prema vrsti opasnosti sve materije i roba dele se na tri grupe: - Materije i roba koje sadrže rizik od hemijske i fizičke eksplozije označavaju se „Ex“. - Materije i roba koje direktno ili indirektno mogu učestvovati u procesu sagorevanja i to odavanjem toplote sagorevanja, energijom samopaljenja i oslobađanjem zapaljivih produkata, razlaganja, ubrzavanjem procesa sagorevanja (oksidaciona sredstva) ili oslobađanjem zapaljivih gasova ili toplote u dodiru sa vodom - označavaju se sa „Fx“. - Materije i roba koji nisu lako zapaljivi ali koji se pod dejstvom požara mogu oštetiti, odnosno izazvati destrukciju materijala - označavaju se sa „Dx“. Prema stepenu opasnosti sve materije i robe dele se u šest klasa opasnosti. Klasa opasnosti I - veoma lako zapaljive i brzo sagorive materije Klasa opasnosti II - lako zapaljive i brzo sagorive materije Klasa opasnosti III - zapaljive materije Klasa opasnosti IV - sagorive materije Klasa opasnosti V - teško sagorive materije Klasa opasnosti VI - nezapaljive materije Vrsta opasnosti i stepen opasnosti obrazuju kriterijume za razvrstavanje materija i robe u kategoriju opasnosti koja se označava kombinacijom slova za vrstu opasnosti i brojem za stepen opasnosti. Materije i roba klasirani u kategorije opasnosti Fx I II i III su eksplozivni i lako odnosno zapaljivi.

1.1.5. Popis opasnih materija

Red.br.

Hemijskinaziv

CAS/UN

Naziv pomeđunarodno priznatojnomenklaturi IUPAC

Trivijalni -uobičajeni

naziv

Maksimalna količina Graničnekoličine utonama

Proizvodnja Skladište Promet

1 Ulje za loženje

68476-33- 3256

Mazut 1305 t 1000-2500

2 Euro dizel

68334-30-5 1202

20 t 25-50

3 Propan butan

68476-40-41965

TNG 4,1 t 20-50

4 Prirodni gas

74-82-81971

5 Acetilen 74-86-2 acetilen 0,12 t 5-10

6 Kiseonik 7782-44-7 kiseonik 0,08 t 100-200

7 Aceton 67 64-11090

aceton 0,24 t 25-50

8 Motorno ulje

101316-71-6 Motorno ulje

10t 500-5000

9 Silres 67-56-1 Silikon 4 t 50-100Shodno pravilniku o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima …...(SL.

Strana 16 od 63

gl. RS br. 8/2013) operater je dužan da sačini Plan zaštite od udesa

1.1.6. Primenjene tehnologije

Primarna preradaU proizvodnom pogonu zavisno od vrste proizvoda iz proizvodnog asortimana fabrike vrši se

priprema gline prema recepturi sopstvene laboratorije preduzeća. Doziranje gline se obavlja sandučastimdodavačima koja zatim sistemom neprekidnog transporta dolazi do kolnog mlina čija je funkcija mešanjei mlevenje gline do određene granulacije. Od kolnog mlina sistemom neprekidnog transporta dolazi dogrubih mlinova (diferencijalni mlin)gde se melje na 1.0 mm granulacije i otprema u silose na odležavanjedo početka oblikovanja.Tako pripremljena mešavina odležava sa ciljem uklanjanja unutrašnjih napona iujednačavanja vlage. Mlinovi kao i prostor u kome se obavljaju pomenute operacije se preko sistemaodsisavanja odprašuje , a prikupljena prašina vraća u proces proizvodnje.

Oblikovanje (sirova prerada)

Posle primarne prerade putem transportera glina se odlaže u bunker kapaciteta 2500m3. Izuzimanje glineiz odležavalista vrši se bagerom i preko gumenih transportera glina dolazi na dodatno usitnjavanje umlinovima sa diferencijalnim valjcima na krupnoću do 1mm.

Tako usitnjena glina linijom transportera dolazi u vakuum agregat gde se vrši oblikovanjeistiskivanjem sirovih glinenih proizvoda kroz odredjeni alat (usnik) pod vakuumom od 90 - 95% savlažnošću od 18%. Tako istisnuta "plastica" dolazi na mašinu za sečenje (rezaći sto) gde se seče na dužinuprema zahtevanom proizvodu.

Daljom manipulacijom sveže oblikovan proizvod se odlaže u komornu sušaru radi udaljavanjamehanički vezane vode i radi dobijanja poluproizvoda takvih osobina i kvaliteta da se mogu daljetransportovati do faze pečenja.

U kompaniji “Mladost” se razmatra mogućnost korišćenja trine kao dodatak (oplemenjivačsirovine – obnovljivi izvor energije ) koja će se pojavljivati kao nus proizvod u proizvodnji paleta u zapakovanje i transport gotovih proizvoda.

Trina smanjuje unutrašnje napone, a samim time deformaciju i oštećenje proizvoda, smanjujevreme sušenja i samim time potrošnju energije jer sagorijevanjem stvara dodatnu toplotu. Sagorevanjem,trina u zidovima proizvoda stvara mikro šupljine, čineći tako njihovu poroznost koja direktno utiče nadobijanje boljih toplotnih svojstava samog proizvoda.

Sušenje

Sušenje oblikovanog crepa se odvija u 24 komorne sušare od kojih su 20 kom stalno u funkciji. Sušare su snabdevene sa distributivnim sistemom toplog vazduha preko ventilatorskih sekcija. Svaka komora sušare je snabdevena sa šest ventilatora snage 1,1 kW i tri ventilatora snage 0,18 kW, a sve sušareprimaju topao vazduh iz dve ventilatorske jedinice snage 36 kW. Instalisana snaga sušara je 243,36 kW a kontinualna proizvodnja je opterećena sa 215 kW. Crep se u tim sušarama suši toplim vazduhom temperature 60 – 90 oC koji se dovodi iz sekcije odgrevanja pečenog crepa. Proces sušenja traje oko 48 sati, odnosno kada je sadržaj vlage u sušenom proizvodu od 1 – 3 %. Na kontrolnom mestu se očitavaju temperature sušenja i upisuju u obrascu praćenja režima rada.

Pečenje

Pečenje je fizičko-hemijski proces u oksidacionoj atmosferi, gde se pod dejstvom visokihtemperatura (860oC - 900oC) dešavaju promene pri čemu pečeni proizvodi dobijaju nove osobine: visokumehaničku čvrstoću, promena boje, postojanost. U preduzeću IGM “Mladost” poseduju tunelsku pećdužine 123 m sa devet gorioničkih grupa vezane na električne potrošače ukupne snage 91,8 kW,ventilatorom za izbacivanje produkata sagorevanja snage 37 kW, tri ventilatora za mešanje radnog medijau peći snage 15 kW, dva ventilatora za kontra pritisak po 7,5 kW , ventilator rekuperator snage 55 kW idve šiber bine po 11 kW. Ukupna snaga električne energije za funkcionisanje tunelske peći je 194,8 kW.Tunelska peć ima tri radne zone: predgrevanje , pečenje i odgrevanje. Sekcija odgrevanja celokupni topao

Strana 17 od 63

vazduh preko vazdušnih kanala predaje komornim sušarama.

Pakovanje

Vagoni sa pečenim crepom dovoze se prevoznicom do postrojenja za pretovar i pakovanje crepa. Pogonpakovanja je stavljen u funkciju 2009 godine. Tehnološki je potpuno automatizovan a slogovi koji suvezani plastičnom folijom su ergonomski dimenzionisani za laku manipulaciju na gradilištu. Sledećomoperacijom se slogovi slažu na palete i obmotavaju termofoliom, obeležavaju deklaraciom i viljuškaromprebacuju na skladište gotovih proizvoda.

Crep koji ne odgovara zahtevima kvaliteta, odvaja se kao škart, odlaže u poseban kontejner iodvozi na skladište loma. Lom se evidentira na kraju serije u izveštaju “Rekapitulacija proizvodnje”. Lomse prema Planu upravljanja otpadom koristi kao materijal za tamponiranje pristupnih puteva do gliništa ilise prodaje pravnim licima za proizvodnju šljaka blokova.

Praćenje procesaPraćenje procesa u pogonima primarne prerade, oblikovanja se izvodi vizuelnom kontrolom poslužioca napredmetnim agregatima, dok se proces sušenja i pečenja prati u komadndnoj prostoriji u kojoj se naindustrijskim računarima zadaju i prate parametri proizvodnje. Proces razlaganja i pakovanja je potpunoautomatizovan

Prateći procesiDa bi se tehnološki proces proizvodnje crepa obavljao bez zastoja, u preduzeću postoje i prateće službekoje rade u mašinskoj radionici, stolarskoj radionici, magacinu rezervnih delova, automehaničarskojradionici, laboratoriji i pumpnoj stanici za gorivo.Mašinska radionica je predviđena za održavanje i tekuće popravke radnih mašina za proizvodnju crepa.Stolarska radionica vrši reparaturu drvenih paleta i proizvodnju paleta za korisnike koji imaju zahteve zapalete vanstandardnih dimenzija.Automehaničarska radionica je predviđena za održavanje i popravku vozila fabrike.Vozila se napajaju gorivom na pumpnoj stanici za dizel gorivo sa podzemnim razervoarom od 20000litara i jednim točećim mestom.Laboratorija fabrike je opremljena aparatima, instrumentima i uređajima koji su potrebni za kontrolukvaliteta u svim fazama tehnološkog procesa.

Strana 18 od 63

Instalisani kapacitet je proizvodnje crepa je 91 600 jedinica na dan odnosno 29 678 400 godišnje. Pri ovom stepenu amortizovanosti opreme to je ujedno i maksimalni kapacitet proizvodnje fabrike.Proizvodnja u 2011 i 2012 godini bila je na nivou

Godina Kom. tona

2011 27 594 979 86 924,2

2012 30 686 974 96 663, 9

Svi proizvodni procesi se izvode na atmosfredskom pritisku do je temperatura u okolini tunelske peći povišena i iznosi oko 35 oC

Strana 19 od 63

1.1.7. Podaci o karakteristikama postrojenja, uređaja i opreme

Postrojenje IGM “Mladost” doo je do 2012 godine u svrhu proizvodnje energije za potrebe pečenja opekarskih proizvoda koristilo kao energent Mazut. Skladišni kapaciteti za prihvat mazuta su bili rezervoari kapaciteta 3 x 500m3 smešteni u propisnim tankvanama za prihvat celokupne količine mazuta, u slučaju akcidentne situacije. Tankvane su pravougaonog preseka visine 2m sa dovoljnom debljinom zida. Od Juna meseca 2012 ovaj energetski objekat više nije u funkciji i rezervoari su ispražnjeni U rezervoarima za mazut je trenutna količina mazuta. Iz tehnološkog lanca je izbačena i pumpna stanica za mazut površine 32m2

U svhu snabdevanja mašina za pakovanje opeke termo folijom privredno društvo je kao energent koristilo tečni naftni gas. (TNG). Na površini od 52m2 pored pogona za pakovanje smeštena su dva rezervoara za tečni naftni gas zapremine 2 x 5m3. Maksimalna količina uskladištenog gasa je 4100kg. Promenom osnovnog energenta mazuta prirodnim gasom, prestala je potreba za tečnim naftnim gasom. Mašine i uređaji po podešene da koriste prirodni gas umesto TNG-a. Od juna meseca 2012 godine rezervoari su prazni.

Instalacija prirodnog gasa kao energenta za pečenja opekarskih proizvoda je u IGM “Mladost” doouvedena juna 2012 godine. Prilog: Saglasnosti nadležne službe zaštite od požara

1.1.8 Podaci o karakteristikama objekata, uređaja i opreme sa aspekta osetljiviosti od terorističkih aktivnosti

Rezervoari mazuta U preduzeću, za skladištenje mazuta postoje tri vertikalna cilindrična rezervoara za mazut u koje može da se skladišti po 500 tona mazuta. Za zaštitu od nepredviđenih situacija rezervoari su zaštićeni tankvanama odnosno betonskim zidovima visine 2m pravougaonog preseka sa dovoljnom debljinom zida. Tankvane su dimenzionisane tako da mogu da prime celokupnu količinu mazuta u slučaju akcidenta.Rezervoari i tankvane su stavljene u funkciju 1972 godine, 2000 godine i 2010 godine. Objekti tankvana su adekvatno održavane i nalaze se u dobrom stanju. Rezervoari nisu u funkciji od juna 2012 god. Rezervoari su ispražnjeni stavljeni sa pumpnom stanicom van ali nisu zapečaćeni.TNG stanica Površina: 52,00m2

Dva rezervoara za tečni naftni gas zapremine 5m3. Maksimalna količina uskladištenog gasa je 4100 kg propan butana

Konstrukcija: – temelji , stubovi, pod : armirano betonska, – propisno ograđen prostorUvođenjem prirodnog gasa kao energenta rezervoari sa pretakačkom instalacijom su stavljeni van funkcije . Rezervoari su ispražnjeni ali nisu zapečaćeni.

Tunelska PećTunelska peć se energentom (prirodni gas) napaja cevovodom i preko armaturnih grupa (gasnih brana) disribuira gas

– tavanskim gorionicima10 baterija po 12 gorionika nazivnog kapaciteta 40-70 kW; ukupni nazivni toplotni kapacitet 4800-8400 kWpriključni pritisak 1,5 – 2,5 bar

– bočnim gorionicima ( dve grane)1 baterija po 6 gorionika nazivnog kapaciteta 30-160 kW; ukupni nazivni kapacitet 180-960 kWpriključni pritisak 0,3 -1 bar

Podzemni rezervoar za diesel gorivo Preduzeće za potrebe unutrašnjeg transporta koristi ukopan rezervoar za diesel gorivo sa jednim točećim mestom . Instalacija je od strane stručne organizacije pregledana i iaspitana i9 poseduje validan stručni nalaz.Trafo stanica TSTrafo stanicu obezbediti sistemom zaštite za elektroenergetska postrojenje. Postaviti znake opasnosti od električne energije i zabranu gašenja vodom

Strana 20 od 63

1.1.9 Karakteristike lokacije i okruženja

Kompleks fabrike sačinjavaju objekti tehnološke linije, skladišta, radionice, , trafo stanice, pumpna stanica sa rezervoarima mazuta, garaža, portirnica, upravna zgrada i dr. Svi ovi objekti smešteni su u krugu fabrike. Pored tehnološke linije izgrađeni su i svi drugi objekti za normalan rad fabrike kao što su putna mreža, vodovod, kanalizacija, drenaža, postrojenja za snabdevanje energijom tehnološke linije, unutrašnje saobraćajnice i čitav niz drugih instalacija.

R. br. Naziv objekta Godina izgradnje

Dimenzije[m]

Površina[m2]

Objekti u funkciji

1 Nova ciglana – proizvodna hala 1972 183,20 x 63,13 – 16,00 x 67,7 10482,20

2 Hala za pakovanje i razlaganje crepa

2008 50,60 x 31,80 1609,08

3 Upravna zgrada 1972 adaptacija2006

Pr = 31,20 x 11,80Sprat = 31,20 x 11,80

736.20

4 Portirnica 1972 5,20 x 6,00 31,20

5 TNG stanica 2008 8,00 x 6,50 52,00

6 Mazutna stanica (tankvane) 197220002010

(1) 16,40 x 14,00(2) 18,70 x 16,10(3) 13,45 x 16,30

229,60301,70219,23

7 Trafo stanica 1962 6,30 x 10,60 – 2,00 x 2,10 62,28

8 Pumpna stanica za mazut 1972 5,00 x 6,20 32,00

9 Stolarska radionica 1972 16,40 x 18,20 298,48

10 Automehaničarska radionica 1965 10 x 20,60 206

Objekti u pripremi

1 Objekat “Spuške fabrike” 82,3 x 22,60 1859,98

2 Tunelska peć “Spuške fabrike” 116,70 x 12,50 1458,75

Opis objekata1. Nova ciglana- proizvodna hala Površina: 10482,2m2

Spratnost i visina: prizemlje; H= 5,5 – 8,0 m Konstrukcija: – temelji i stubovi: armirano betonski– zidovi: opeka– krov i krovni pokrivač: betonski, drveni rogovi, kosi- na dve vode, crep,salonit Unutrašnja obrada:– Pod: betonski– Zidovi: malterisani, bojeni– Fasada: malterisana, bojena– Prozori: metalni-crna bravarija, jednostruko zastakljeni– Vrata: metalna– Sanitarni čvor: da Opremljenost instalacijama:

Strana 21 od 63

– Elektroinstalacija: da– vodovod: da– kanalizacija: da– grejanje : ne– Gromobranska instalacija: da– PTT daNamena: U objektu se izvode tehnološke operacije primarne prerade gline, oblikovanje, sušenje i

pečenje

2. Hala za razlaganje i pakovanje crepa Površina: 1609,08m2

Spratnost i visina: prizemlje; H= 5,5 – 8,0 m ; na južnoj strani površina kancelarijskog prostora i laboratorija 31,8 x 6,00 = 190,80

Konstrukcija: – temelji i stubovi: armirano betonski– zidovi: opeka– krov i krovni pokrivač: betonski, drveni rogovi, kosi- na dve vode, crep,salonit Unutrašnja obrada:– Pod: betonski– Zidovi: malterisani, bojeni– Fasada: malterisana, bojena– Prozori: metalni-crna bravarija, jednostruko zastakljeni– Vrata: metalna– Sanitarni čvor: da Opremljenost instalacijama:– Elektroinstalacija: da– vodovod: da– kanalizacija: da– grejanje : da gasni IC grejači– Gromobranska instalacija: da– PTT daNamena : u hali se vrši razlaganje proizvoda, slaganje u slogove pogodne za manipulaciju na gradilištima, pakovanje na palete i obmotavanje paleta sa termoskupljajućom folijom

3. Upravna zgrada Površina: 736,20m2

Spratnost i visina: Pr +1 ; Prizemlje H = 3,20 m ; sprat H = 2,80 m Konstrukcija: – temelji i stubovi: armirano betonska, sa horizontalnim serklažima– zidovi: opeka– međuspratna : armirano- betonska ispuna– krov i krovni pokrivač: drveni rogovi, kosi- na dve vode, crep Unutrašnja obrada:– Pod: beton, podna keramika, zidna keramika, laminat– Plafon malterisan bojen– Zidovi: malterisani, bojeni– Fasada: malterisana, bojena– Prozori: PVC , dvostruko zastakljeni, staklo-termopan– Vrata: PVC– Sanitarni čvor: da– Stepenište: betonsko, obrađeno Opremljenost instalacijama:– Elektroinstalacija: da

Strana 22 od 63

– vodovod: da– kanalizacija: da– grejanje : da – Gromobranska instalacija: da– PTT daNamena: U prizemlju objekta je ulazni hol, kancelarije, mokri čvor, kafe kuhinja a na spratu se nalaze kancelarije uprave preduzeća i velika sala za sastanke i prezentacije. Objekat je u 2006 godini potpuno adaptiran

4.Portirnica Površina: 31,20m2

Spratnost i visina: Prizemlje H = 3,20 m ; Konstrukcija: – temelji i stubovi: armirano betonska, sa horizontalnim serklažima– zidovi: opeka– krov i krovni pokrivač: drveni rogovi, kosi- na dve vode, crep Unutrašnja obrada:– Pod: beton– Plafon malterisan bojen– Zidovi: malterisani, bojeni– Fasada: malterisana, bojena– Prozori: Drveni , dvostruko zastakljeni, staklo-termopan– Vrata: PVC– Sanitarni čvor: da– Stepenište: betonsko, obrađeno Opremljenost instalacijama:– Elektroinstalacija: da– vodovod: da– kanalizacija: da– grejanje : da – Gromobranska instalacija: da– PTT daNamena : Evidencija ulaska i izlaska iz kruga preduzeća, protivpožarna zaštita

5. TNG stanica ( od juna 2012 godine nije u funkciji) Površina: 52,00m2

Dva rezervoara za tečni naftni gas zapremine 5m3. Maksimalna količina uskladištenog gasa je 4100 kg propan butana

Konstrukcija: – temelji , stubovi, pod : armirano betonska, – propisno ograđen prostor

6. Mazutna stanica ( tankvane)( od juna 2012 godine nije u funkciji)

U preduzeću, za skladištenje mazuta postoje tri vertikalna cilindrična rezervoara za mazut u koje može da se skladišti po 500 tona mazuta. Za zaštitu od nepredviđenih situacija rezervoari su zaštićeni tankvanama odnosno betonskim zidovima visine 2m pravougaonog preseka sa dovoljnom debljinom zida.Tankvane su dimenzionisane tako da mogu da prime celokupnu količinu mazuta u slučaju akcidenta.Rezervoari i tankvane su stavljene u funkciju 1972 godine, 2000 godine i 2010 godine. Objekti tankvana su adekvatno održavane i nalaze se u dobrom stanju.

7. Trafo stanicaTrafo stanica je objekat u kome su smeštena dva trafoa snage 1000 kVA. Površina: 62,28m2

Strana 23 od 63

Spratnost i visina: Prizemlje H = 3,50 m ; Konstrukcija: – temelji i stubovi: armirano betonska, sa horizontalnim serklažima– zidovi: opeka– krov i krovni pokrivač: AB ploča, ravan, nije prohodan, hidro i termo izolovan, olučen Unutrašnja obrada:– Pod: beton– Plafon malterisan bojen– Zidovi: malterisani, bojeni– Fasada: malterisana, bojena– Vrata: metalna “crna bravarija” Opremljenost instalacijama:– Elektroinstalacija: da– vodovod: ne– kanalizacija: ne– grejanje : ne – Gromobranska instalacija: da– PTT neNamena : Tranformacija energije za potrebe preduzeća

8. Pumpna stanica za mazut ( od juna 2012 godine nije u funkciji) Površina: 32,00m2

Spratnost i visina: Prizemlje H = 2,80 m ; Konstrukcija: – temelji i stubovi: armirano betonska, sa horizontalnim serklažima– zidovi: opeka– krov i krovni pokrivač: AB monolitna, ravan, nije prohodan, hidro i termo izolovan, olučen Unutrašnja obrada:– Pod: beton– Plafon malterisan bojen– Zidovi: malterisani, bojeni– Fasada: malterisana, bojena– Vrata: metalna “crna bravarija” Opremljenost instalacijama:– Elektroinstalacija: da– vodovod: ne– kanalizacija: ne– grejanje : ne – Gromobranska instalacija: da– PTT neNamena: Objekat se sastoji od jedne prostorije u kojoj su smeštene pumpe za pretakanje mazuta u skladišne rezervoare i pumpe za snabdevanje tunelske peći mazutom

9. Stolarska radionica Površina: 298,48m2

Spratnost i visina: Prizemlje H = 4,50 m ; Konstrukcija: – temelji i stubovi: armirano betonska, sa horizontalnim serklažima– zidovi: opeka– krov i krovni pokrivač: AB monolitna, ravan, nije prohodan, hidro i termo izolovan, olučen Unutrašnja obrada:– Pod: beton– Plafon malterisan bojen

Strana 24 od 63

– Zidovi: malterisani, bojeni– Fasada: malterisana, bojena– Vrata: metalna “crna bravarija” Opremljenost instalacijama:– Elektroinstalacija: da– vodovod: da– kanalizacija: da– grejanje : ne – Gromobranska instalacija: ne– PTT neNamena : Izrada i popravka paleta za skladištenje i transport crepa.

10. Automehaničarska radionicaPovršina : 206m2 Spratnost i visina: Prizemlje H = 4,50 m ; Konstrukcija: – temelji i stubovi: armirano betonska, sa horizontalnim serklažima– zidovi: opeka– krov i krovni pokrivač: drvena, kos-na dve vode, crep Unutrašnja obrada:– Pod: beton– Plafon malterisan bojen– Zidovi: malterisani, bojeni– Fasada: malterisana, bojena– Prozori: crna bravarija, jednostruko zastakljena – Vrata: metalna “crna bravarija” Opremljenost instalacijama:– Elektroinstalacija: da– vodovod: da– kanalizacija: da– grejanje : ne – Gromobranska instalacija: ne– PTT neNamena: Popravka transportnih sredstava

- Informacija o povezanosti lokacije sa infrastrukturom administrativnog regiona i/ili lokalne samoupraveMreža i objekti infrastrukture IGM “Mladost” doo Leskovac opremljeno je mrežom i objektima komunalne infrastrukture koja obuhvata uređenje i održavanje internih saobraćajnica, upravljanje i održavanje elektroenergetskih objekata, i vodovodne i kanalizacione mreže, Saobraćajna infrastruktura Proizvodni pogon preduzeća za proizvodnju crepa IGM “Mladost” doo, nalaze se u južnoj industrijskoj zoni Leskovca, u naselju Kumalak u Puškinovoj ulici i graniči se sa istočne strane sa naseljem Kumalak, sa zapadne strane međunarodnom prugom Niš-Skoplje. Na severnoj strani se nalazi parking prostor za vozila, zapušteni objekti bivših preduzeća Resort i Montaža, deo naselja sa individualnim zgradama i benzinska pumpa OMV, dok se na jugu graniči sa individualnim objektima. Površina lokacije fabrike prostire sa na 9 ha 20 ar i nalazi se na katastarskoj parceli 6366/1 KO LeskovacSaobraćajnice unutar kruga preduzeća su asfaltirane Asfaltnom saobraćajnicom je preduzeće povezano sa infrastrukturom grada i sa međunarodnim putem E75.Preduzeće je sa industrijskim kolosekom povezano sa železničkom stanicom Leskovac koja je od preduzeća udaljenja oko 200m.

Vodovodna mreža Strana 25 od 63

U zoni lokacije izgrađena je javna mreža vodovoda na koju su priključeni postojeći objekti. Fabrika se vodom za snabdeva iz gradskog vodovoda. Voda iz gradske mreže koristi se za sanitarno-higijenske uslove, za tehnološki proces i za potrebe protivpožarne zaštite. Voda za tehnološki proces koristi se za vlaženje i homogenizaciju gline

Kanalizaciona mrežaKompletna sanitarna kanalizaciona mreža izvedena je od odgovarajućih plastičnih cevi. Mreža je izvedena do priključka na gradsku mrežu opšteg sistema. Svi sanitarni odvodi su spojeni kanalizaciom preko sifonskih preliva i slivnika.Za odvođenje atmosferskih voda iz kruga pogona projektovan je sistem odvodnjavanja uz primenu zatvorenih betonskih kanala i rigola. Sva atmosferska voda sa krovova, obrađenih i zelenih površina se prihvata u najnižoj tački kruga a odatle preko improvizovanog separatora, glavnim kanalom do gradskog kolektora.Preduzeće nema industrijskih otpadnih voda jer upotrebljena voda u svrhe vlaženja gline, posle tretmana u sušarama, prelazi u parno stanje i odvodi u atmosferu.

Elektroenergetska mreža Na lokaciji industrijskog kompleksa ciglane postoji elektrodistributivna mreža za snabdevanje postojećih potrošača električnom energijom. Snabdevanje električnom energijom vrši se sa podzemnog 10 kV voda,preko trafo stanice 10/0,4 kV sa dva transformatora snage po 1000 kVA . Postojeća TS i elektromreža zadovoljavaju potrebe IGM “Mladost” doo. Instalacije grejanja i klimatizacijeU preduzeću ne postoji centralna instalacija grejanja i klimatizacije. U glavnoj hali toplotni dobici od sušara, tunelske peći i toplotne disipacije radnih mašina zadovoljavaju potrebe za nesmetano obavljanje radnih zadataka. U hali razlaganja i pakovanja postoji sistem grejanja gasnim IC grejačima smeštenih na plafonu hale koji oddaju dovoljnu količinu toplote za nesmetan rad.Zgrada uprave poseduje sistem centralnog grejanja koje se napoaja iz kotla manjeg kapaciteta na čvrsto gorivo kojim se preduzeće snabdeva iz sopstvene stolarske radionice koristeći otpadno drvo paleta koje ne mogu da se recikliraju.Ostali pogoni se ne greju.TT mreža Na kompleksu fabrike IGM “Mladost” doo postoji TT mreža na koju su priključeni postojeći objekti. - Fizičke karakteristike lokacije i okruženja

Sa istočne strane preduzeće sa graniči sa individualnim naseljem Kumalak, koje se nalazi u neposrednoj blizini , a sa zapadne strane međunarodnom prugom Niš-Skoplje od koje je od ograde preduzeća udaljeno 15m . Na severnoj strani se nalazi parking prostor za vozila, zapušteni objekti bivših preduzeća Resort i Montaža, deo naselja sa individualnim zgradama i benzinska pumpa OMV, dok se na jugu graniči sa individualnim objektima i objektom mesare Đokić.

- Podaci o posebno zaštićenim područjima

Na lokaciji preduzeća i bližoj okolini nema posebno zaštićenih dobara. Preduzeće se nalazi u industrijskoj zoni u kojoj nije registrovano prisustvo zaštićenih biljnih vrsta. U samom krugu fabrike uređena je manja zelena površina sa cvećem i drvećem.Prema evidenciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture nema registrovanih nepokretnih kulturnih dobara, kao ni materijalnih i kulturnih dobara u bližoj okolini.

- Povredivi objekti su dati tabelarno sa njihvim udaljenostima od operatera

Br. Objekti Udaljenost( m)

Hemijski uticaj Udarni talas Toplotna radijacija

1. Autobuska stanica 416 M

2. Kineska robna kuća 420 M

3. Železnička stanica 416 M

4 Visoka strukovna škola za tekstil

520

Strana 26 od 63

5. Tekstilna škola 520

6. Pr. objekat Resort 174 M TNG TNG

7. Prodajni objekat Idea 400 M TNG TNG

8. Benzinska pumpa OMV 250 M TNG TNG

9. Naselje Kumalak 175 M TNG TNG

10. Kineska robna pijaca 257 M TNG

11 Prodajni objekat Roda market 395 M

12. Stadion Dubočica 385 M

13. Stara ciglana Pobeda 540 M

14 Benzinska Pumpa Ramazza 200 M TNG TNG

15. Stovarište Mala Vaga 450 M

16. Mesara Đokić 380 M

17 Galpress 550 M

18. Poor Werner Weber 620 M

19. Objekti u fabričkom krugu ~ R 200 M ; G; TNG M; TNG , M; G ; TNG

-Opšti klimatski usloviBlaga umereno-kontinentalna klima sa prosečnom godišnjom temperaturom od 11,40C, padavinama 628 mm i blagom nadmorskom visinom od 210-240 m, izuzetno pogodna za život i privredne aktivnosti Sa aspekta zaštite od udesa najdominantniji faktor je vetar. Prema podacima dostupnim od strane relevantnog pravnog subjekta (HMZ Srbije) usvojeno je

brzina vetra : 2m/secdominantni smer ; severozapad

Релативне честине ветра по правцима и тишине у промилима и средње брзине ветра у m/s 1981-2010.год.N NNE NE ENE E ESE SE SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW C

рел.честине( ‰)

48 27 20 31 26 34 27 42 73 66 32 23 17 31 53 89 361

средње брзине (m/s)

2,4 1,7 1,5 1,6 1,7 1,7 1,4 1,3 1,3 1,3 1,6 1,8 1,6 2,0 2,3 2,9

Strana 27 od 63

1.2. Identifikacija opasnosti

Zbog fizičko hemijskih karakteristika opasnih materija na lokaciji operatera, postoji mogućnost udesa, požara i eksplozija i toksičnog delovanja materija koje se razvijaju u požaru.Kao potencijalni uzroci za eventualne udesne situacije, mogu se pretpostaviti sledeći faktori:Ljudski faktor

– nepravilno rukovanje sa opremom i uređajima– nepridržavanje propisanih procedura uputstva o radu, zaštiti na radu i zaštiti od požara– neredovno održavanje opreme i uređaja– nemaran odnos prema radu– neznanje

Mehanički kvarovi– na mašinama i uređajima– na elektroinstalaciji

Elementarne nepogode ( zemljotresi i nevreme i sl.)Eventualne sabotaže, ratne situacije i terorističke aktivnostimaPojedini objekti( tunelska peć, rezervoar diesel goriva, kapaciteti mazutne stanice i TNG stanice koji su stavljeni van funkcije a nisu zapečaćeni ) mogu biti potencijalna žarišta akcidentnih situacija.Opasnosti kojima mogu biti izloženi zaposleni u fabrici i stanovništvo u bližoj okolini su

– opasnost od hemijskog udesa usled manipulacije sa opasnim materijama– opasnost od požara i eksplozije

Stalni zadatak zaposlenih je da se prilikom svakodnevnog rada, primenom zaštitnih mera, mogućnost akcidenta svede na najmanju moguću meru.Opasnost od hemijskog udesa.Isparenja eventualno izlivene materije mogu izazvati zagađenje okolnog vazduha, odnosno intoksikaciju radnika i šire okoline. U takvom slučaju neophodno je primeniti sve propisane zaštine mere.Opasnost od požara i eksplozijeIzvor opasnosti definiše se kao mesto koje sadrži ili iz njega izlaze zapaljive ili na drugi način opasne materije. Izvori opasnosti mogu biti trajni, primarni i sekundarni (SRPS NS.8.007)Trajni izvori opasnosti su izvori koji trajno sadrže ili ispuštaju zapaljivu materiju ili eksplozivnu smešu u okolni prostor. Od trajnih izvora u okviru kompleksa IGM “Mladost” doo, prisutni su zatvoreni sudovi i rezervoari.Primarni izvori opasnosti su izvori koji povremeno, pri normalnom radu, sadrže ili ispuštaju zapaljive

Strana 28 od 63

materije u okolni prostor:– priključni elementi sa pretakalištem– zaptivke pumpi, kod kojih se može očekivati gubitak zapaljive materije– sigurnosni ventili izvan izvan zatvorenog prostora, regulacioni ventili i ventili

Skundarni izvori su izvori koji u slučaju kvara na postrojenju ili pogrešno vođenog tehnološkog procesa, ispuštaju zapaljivi fluid u okolni prostor( kontrolana mesta, vodovi,ventili sa kojima se ne rukuje često i mesta kod kojih se ne očekuje ispuštanje zapaljivih fluida u normalnom radu)Većina akcidentnih situuacija požara na uređajima i mašinama može se svrstati u kategoriju početnih, kojeradnici obučeni iz oblasti zaštite od požara mogu savladati bez većih posledicaOsnovni uzroci požara i eksplozija u IGM”Mladost” bi mogli biti posledica neispravnosti ili kvara na instalacijama prirodnog gasa, koji se koristi kao glavni energent za tunelsku peć. Ovi uređaji sami po sebi predstavljaju rizik zbog povišenih temperatura i pritisaka u toku rada.Ostala mesta mogućih akcidentnih situacija ( skladište mazuta sa pumpnom stanicom i skladišni rezervoari TNG gasa, su stavljeni van funkcije i ispražnjeni)

Identifikacija opasnosti.

No. Identifikacija opasnosti Uzrok

1 Eksplozija prirodnog gasa - usled kvara na instalacijama i ventilima sigurnost, loma ventila , pucanje instalacija, neispravnosti merno regulacione grupe, može doći do uisticanja prirodnog gasa i stvaranja eksplozivne smeše

2 Eksplozija sudova pod pritiskomTNG sudovi (BLEVE efekt)

- usled udara ili oštećenja sudova može doći do pucasnjai naglog isticanja gasa što može dovesti do eksplozije

3 Izlivanje i požar mazuta - usled nepravilnog pretakanja zbog neispravnosti armature ili cisterne koja dovozi mazut može doči do izlivanja - pare koje se razviju u prisustvu varnice mogu izazvati požar

4 Požar pri pretakanju diesel goriva usled nepravilnog pretakanja zbog neispravnosti armature ili cisterne koja dovozi mazut može doči do izlivanja - pare koje se razviju u prisustvu varnice mogu izazvati požar

1.2.1 Prikaz mogućeg razvoja događaja

Na osnovu identifikovanih lokacija potencijalnih opasnosti u IGM “Mladost” doo Leskovac biće prezentirani razvoji mogućih događaja i posledica onih kritičnih mesta na kojima je procenjena povećana verovatnoća nastanka udesa.

Rezultati predstavljaju prikaz mogućeg razvoja događaja koji obuhvata sagledavanje mogućeg obima udesa i posledica po život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu. Prilikom određivanja kritičnih mesta prevashodno se vodilo računa o količini i vrsti opasne materije. U obzir se nisu uzimali cevovodi i dr. koji u sebi sadrže ili transportuju manje količine i stoga nisu opasni po životnu sredinu.

I pored sigurne i efikasne zaštite u tehnološkom procesu i stručnosti u samom procesu proizvodnje, mora se pretpostaviti mogućnost nastanka akcidenata većeg ili manjeg obima. Takođe, nakon učestalih akcidentnih događaja u svetu, nesme se zanemariti ni mogućnost terorističkih aktivnosti i diverzija

Kao mogući akcidenti koji se mogu javiti na predmetnoj lokaciji IGM “Mladost” doo Leskovac jeisticanje određene količine opasne materije sa kojima se radi u privrednom društvu (prirodni gas, diesel gorivo, mazut , u atmosferu, na betonske saobraćajnice i platoe, ili u gradski kanalizacioni sistem , usled

Strana 29 od 63

nekog kvara, havarije ili bilo kakvog drugog događaja odnosno scenarija koji se može podvesti pod akcident. Takođe jedan od potencijalnih najopasnijih akcidenata na predmetnoj lokaciji je požar, odnosno u određenim okolnostima eksplozija. Od mogućih i verovatnih akcidenata koji mogu uticati na kvalitet radne i životne sredine, određujemo četiri slučaja:

– požar i eksplozija rezervoara sa mazutom, – požar i eksplozija na TNG stanici– požar na tunelskoj peći usled isticanja prirodnog gasa, – izlivanje naftnog derivata iz auto-cisterne prilikom punjenja

U slučaju požara može se očekivati povećanje koncentracije zagađujućih materija (polutanata atmosfere) na lokaciji i neposrednom okruženju kao posledica sagorevanja prisutnih materijala. Kompleks je dobro obezbeđen pristupnim putem, što u slučaju požara omogućava nesmetan prilaz vatrogasnim interventnim vozilima, kao i hidrantskom mrežom koja je projektovana prema uslovima nadležnog odeljenja uprave za vanredne situacije

Nivo koncentracije zagađujućih materija u dimnom oblaku koji nastaje kao posledica sagorevanja, zavisiće od vremenskih uslova. Pri neutralnim i nestabilnim stratifikacijama atmosfere, najveća koncentracija će biti pri tlu u relativnoj blizini objekta koji gori i to do rastojanja od 20 njegovih visina, dok se čestice iz oblaka dima sa vremenom talože i padaju na okolni prostor uzrokujuđi izvesno zagađenjeprostora.

Zagađujuće materije nastale udesom deluju štetno na ljudski organizam, pre svega na respiratorni trakt. Dužim boravkom u zagađenoj atmosferi moguća je pojava novih sistemskih oboljenja, alergija, astme, trovanja itd. Međutim, obzirom da je ovako udesno zagađenje vazduha relativno kratkotrajno, predviđa se da neće doći do nastanka nekih težih posledica. Kod ljudi neposredno prisutnih na mestu akcidenta može doći do ozbiljnijih povreda zbog mehaničkog ozleđivanja, opekotina veće površine kože itežeg stepena gušenja usled udisanja otrovnih gasova, kontakta sa provodnicima, sve sa mogućim smrtnim ishodom.

U slučaju akcidenta ovog tipa dolazi do oslobađanja velike količine energije u atmosferu u vidu toplote. Ovo povećava unutrašnje toplotno opterećenje. Svi ovi uticaji su kratkotrajni, pa nemaju duži efekat na stanje životne sredine. Zagađujuće materije deluju štetno na floru i faunu, kao i na ljudski organizam. Toksično delovanje na biljke vezano je za razlaganje hlorofila i poremećaj asimilacije, Osim toga, taloženje čađi i prašine na lisnim površinama ometa proces fotosinteze.

Prvi slučaj – Požar i eksplozija unutar rezervoara sa mazutom - Mesto akcidenta: IGM “Mladost “ doo - Vrsta akcidenta: Požar i eksplozija - Lokacija akcidenta: Rezervoari za mazut - Vrsta materijala (fluida): MazutKoličina materije: - Ukupna količina: 1305 t- Vreme reagovanja: 10 – 20 sec- Količina u akcidentu: 1000 tAko dođe do požara i eksplozije nastaće deformacija svoda rezervoara. Požar praćen eksplozijom može da ugrozi susedne objekte jer se nalazi na dovoljnom bezbednosnom rastojanju od susednih objekata kompleksa IGM “Mladost” dooAko dođe do izlivanja mazuta iz nadzemnog rezervoara, može doći do otvorenih kanala u fabrici koji vode do sistema gradske kanalizacije

Požar i eksplozija mazuta je obrađena kroz modelovanje efekata. Modeliranje efekata obuhvata izračunavanje efekata oslobađanja opasnih materija, njihovog sagorevanja i eksplozije.

Mesto istovara mazuta: IzlivanjePretpostavimo da je došlo do akcidenta i veće količine mazuta (preko 1.000 t), rasulo se po

Strana 30 od 63

manipulativnu površinu i okolnom zemljištu, a preko ivičnjaka je dospeo u gradsku kanalizacijuPosledice su sledeće: Kontaminiraće se prostor za istovar. Kontaminiraće se zemljište između mesta za istovar i kanalizacija (oko 200 m2). Kod kanalizacije je potrebno postaviti suvi livački pesak, koji bi služio za sprečavanje ulaza opasne materije u istu. Ako se ne uspe sa blagovremenim postavljanjem brane kontaminiraće se kanalizacija. Problem nije velik ako je vreme bez padavina, ali problem nastaje u slučaju velikih kiša. Kanalizaciju u slučaju velikih kiša, mazut u atmosferskoj kanalizaciji će blokirati prolazak vode i može da dovede do plavljenja velike površine kompleksa crepane i da ugrozi bezbednost ostalog dela kompleksa. Troškovi sanacije-dekontaminacije će zavisiti od mesta gde će se moći izvršiti dekontaminacija rasutog mazuta. Dekontaminacija se vrši uz pomoć vodene pare koja rastapa mazut i potrebno je da se predvideti prostor za privremenu deponiju kontaminiranog zemljišta. U slučaju da se uspešno sprovede postavljanje brane odnosno zatrpavanje jednog od šahti, u tom slučaju postoji mogućnost za dekontaminaciju i sanaciju akcidenta pre kanalizacije. Rasuti mazut u uslovima suvog vremena se lako može pokupiti sa površine na kojoj dospe uz primenu toplotnog sredstva za njegovo rastapanje (vodene pare). Istovar mazuta je potrebno zabraniti u uslovima velikih kiša ili isti obavljati uz povećanu pažnju i angažovanjem većeg broja zaposlenih, kako bi se osigurala bezbedna manipulacija opasnom materijom.

PožarScenario modela samog isparavanja razlivenog mazuta na otvorenom prostoru izvan urbane sredine, zbog nižih tačaka isparavanja mazuta, nije posebno opasna kategorija.

Procena propagacije (širenje) gasnih polutanata, produkata sagorevanja izvršiće se na modelu akcidentog izlivanja mazuta iz skladišnog rezervoara na prostor oivičen zemljanim nasipima oko rezervoara ciglane

Izbor polutanta Kao najpodesniji gasni polutant za modelovanje propagacije produkata sagorevanja akcidentno iscurelog mazuta, odnosno propagacije dimnog oblaka kroz vazduh lokalne atmosfere, postaviće se ugljen monoksid - CO. Izbor gasnog polutanta CO za praćenje propagacije produkata sagorevanja akcidentno iscurelog mazuta kroz vazduh lokalne atmosfere je pre svega usled skoro jednake molekulske težine CO (Mco ~ 28) i vazduha (Mvaz ~ 29), pa samim tim i jako bliske propagacije CO i kontaminiranog vazduha, čime se stiče najbolji uvid u propagaciju kontaminiranog vazduha, odnosno gasnog oblaka sa produktima sagorevanja akcidentno iscurelog mazuta na otvorenom prostoru. Pri tome je sam gasni polutant CO, pre svega po kvantitetu, najopasniji polutant produkt sagorevanja mazuta u vazduhu. Brzina vetra: srednja vrednost =2 m/s Pravac vetra: prema ruži vetrova=Severozapad Količina mazuta: 1.000 m3

Tabela 9: Izlivanje i zapaljenje mazuta

Udaljenost niz vetar ( m) Koncentracioja pri tlu i u nivou izvora (dato u ppm)

Širina početne zone evakuacije

31 7094 137

125 458 463

220 153 119

314 75,8 1448

409 45,3 1774

503 30,1 2100

598 21,5 2359

693 16,2 2234

Strana 31 od 63

787 12,6 2088

882 10,1 1908

976 8,3 1689

* Obično je siguran za manje od jednog sata oslobađanja. Duže trajanje ili iznenadan vetar mogu zahtevati veću širinu ili drugačiji pravac za zonu evakuaciju. Visina izvora vetra za ovaj scenario je definisana na 0 metra.

Eksplozija mazuta Pritisci koji nastaju prilikom eksplozije i moguća oštećenja materiajlnih dobara i ljudi

Pritisak( kPa) Očekivana šteta

0,2 ( 0,000bar) Mogućnost lomljenja prozora zbog udarnog pritiska

2 (0,02bar) 10% polomljenih prozora, oštećenje tvanica

7-3 (0,07-0,03bar) Prozori se obično lome, poneko oštećenje objekata

7 Delimično rušenje kuća,

7-5,5 Ozbiljne štete od letećih predmeta

14 Delimično rušenje zidova i krovova kuća

21-14 Lomi se nearmiramn beton

16,5-8,4 90-100% ozbilnih povreda među izloženim stanovništvom

17 50% uništenih kuća građene od opeke

28-21(0,28-0,21bar) Ruše se zgrade

34 Drveni stubovi pucaju

48-34 Skoro potpuno uništenje kuća

69 (0,69bar) Potpuno uništenje zgrada

200-100 (2-1bar) 99-100% smrtnosti među izloženim stanovništvom zbog direktnog uticaja udarnog talasa

Strana 32 od 63

Drugi slučaj – Požar i eksplozija unutar stanice za TNG- Mesto akcidenta: IGM “Mladost” doo- Vrsta akcidenta: Isticanje gasa- Lokacija akcidenta: TNG Stanica- Vrsta materije: Propan-butan gasKoličina materije Niži maksimalni stepen ispuštanja: 3,36 m3/s - Maksimalna brzina ispuštanja: 10,9 m3/s - Vreme reagovanja: 60 sec

Modeliranje efekata Scenario modela samog isparavanja isticanja prirodnog gasa na otvorenom prostoru izvan urbane sredine, ne predstavlja opasnu kategoriju, ali u slučaju zatvorenog prostora ima osobinu istiskivanja vazduha i stvaranja atmosfere bez kiseonika.

Primeri Kriterijum za akciju− Svako ispuštanje TNG-a koje,

prema proceni osoblja, predstavlja trenutnu opasnost.

− Gas ispušten iz instalacije, zapaljen.− Bilo kakav pokazatelj povećane

koncentracije gasa u zatvorenim prostorijama.

− Bilo koja vrsta ispuštanja koja može ugroziti okolno stanovništvo i imovinu.

Zahteva brzu akciju u cilju zaštite života i imovine.Brza akcija u nekim slučajevima zahteva jednu ili više sledećih aktivnosti:

− Implementaciju plana preduzeća uvanrednim situacijama.

− Aktivnosti na evakuaciji− Blokiranju okolnog prostora− Preusmeravanje saobraćaja− Eliminisanje izvora paljenja− Ventiliranje prostora− Zaustavljanje protoka gasa zatvaranjem

ventila ili nekim drugim sredstvima− Obaveštavanje policije i vatrogasaca.

Bilo kakva vrsta ispuštanja koja, prema sudu osoblja ne predstavlja trenutnu opasnost i koja se može popraviti prema planu popravki, pri čemu nije detektovano povećanje koncentracije u zatvorenim prostorijama.

Manja ispuštanja na instalacijama ili rezervoaru koja se mogu sanirati rutinskim postupcima uz periodičnu ponovnu inspekciju, ukoliko je potrebna.

Eksplozija tipa BLEVENajgori mogući slučaj (oba rezervoara zapremina 10m3

Karakteristične udaljenostiZapremina rezervoara (m3)

2 10 20 30 60Prečnik rezervoara (m) 1 1.5 2.2 2.2 2.7Količina TNG u rezervoaru pri 70 % napunjenosti (kg)

709 3546 7091 10637 21274

Najmanja udaljenost od puta (m) 3 7,5 15 15 15Najmanja udaljenost od objekata (m) 15 15 15 15 15Faktor specijalne opasnosti F2 (Dow) 5.83 5.85 5.88 5.9 5.98

Kat

egor

ija

1

BLEVE

BLEVE udarni talas, 8 psi (rušenje objekata) (m)

177 315 385 429 507

BLEVE udarni talas 3.5 psi (teške povrede) (m)

204 352 440 493 589

BLEVE udarni talas 1 psi (vibriranje prozora, granica bezbedne zone) (m)

352 615 750 850 1100

Strana 33 od 63

BLEVE toplotna radijacija, prečnik vatrene lopte (m)

52 88 111 128 161

Trajanje vatrene lopte (s) 5 7 8 9 11BLEVE toplotna radijacija, 10 kW/m2, smrtonosne posledice za 60 s (m)

122 204 255 290 361

BLEVE toplotna radijacija, 5 kW/m2, opekotine II stepena za 60 s (m)

173 288 359 409 510

BLEVE toplotna radijacija, 1 kW/m2, bol u roku od 60 s (m)

270 450 561 638 794

Zona DGE radijus (m) – eksplozivna zona 156 279 340 376 438Zona 60 % DGE radijus (m) – džepovi ex. Gasa

191 353 437 489 577

Zona 10 % DGE radijus (m) – zona sigurnosti (EX)

360 726 963 1100 1400

Disperzija supstance, IDLH (m) 367 714 945 1100 1400Disperzija supstance, 1.5 MDK (m) 411 807 1100 1300 1600Disperzija supstance, MDK (m) 471 934 1300 1500 2000

Kat

egor

ija

2

GUBITAK NA OTVORU ZA 60 s.Vatreni mlaz, toplotna radijacija, 10 kW/m2, smrtonosne posledice za 60 s (m)

15 15 18 18 20

Vatreni mlaz, toplotna radijacija, 5 kW/m2, opekotine II stepena za 60 s (m)

21 21 26 26 30

Vatreni mlaz, toplotna radijacija, 1 kW/m2, bolu roku od 60 s (m)

33 33 40 40 47

Dužina vatrenog mlaza (m) 10 10 12 12 14UVCE udarni talas, 8 psi (rušenje objekata) 44 120 157 182 231UVCE udarni talas 3.5 psi (teške povrede) 64 142 183 213 268UVCE udarni talas 1 psi (vibriranje prozora, granica bezbedne zone)

139 265 333 380 479

Zona DGE radijus (m) – eksplozivna zona 50 105 138 159 200Zona 60 % DGE radijus (m) – džepovi ex. Gasa

62 133 177 206 264

Zona 10 % DGE radijus (m) – zona sigurnosti (EX)

142 279 375 445 591

Disperzija supstance, IDLH 140 275 368 436 579Disperzija supstance, MDK 161 311 419 497 663Disperzija supstance, MDK 188 362 487 580 776

Strana 34 od 63

Treći slučaj – Požar u pogonu tunelske peći: isticanje prirodnog gasa - Mesto akcidenta: IGM “Mladost” doo- Vrsta akcidenta: Isticanje gasa Lokacija akcidenta: Tunelska pećVrsta materijala (gasa): Prirodni gas Količina materije: - Niži maksimalni stepen ispuštanja: 3,36 m3/s - Maksimalna brzina ispuštanja: 10,9 m3/s - Vreme reagovanja: 8 - 15 s

Prirodni gas se distribuira u fabriku IGM “Mladost” doo cevnom instalacijom . Ukoliko dođe do požara ili do eksplozije, ugroženi su fabrički krug i građevinski objekti u fabričkom krugu. U slučaju požara na građevinskim objektima, može doći do aerozagađenja u prečniku od par stotina metara. Ako je mirno vreme od aero zagađenja mogu biti ugroženi radnici u fabrici 84.

Isticanje uz požar i eksplozija gasa je obrađena kroz modelovanje efekata.

Udaljenost od eksplozije ( m) Očekivana šteta

1470 Mogućnost lomljenja prozora zbog udarnog pritiska

203 10% polomljenih prozora, oštećenje tavanica

77-134 Prozori se obično lome, poneko oštećenje objekata

77 Delimično rušenje kuća,

20-77 Ozbiljne štete od letećih predmeta

47 Delimično rušenje zidova i krovova kuća

36-47 Lomi se nearmiramn beton

16-41 90-100% ozbilnih povreda među izloženim stanovništvom

40 50% uništenih kuća građene od opeke

30-36 Ruše se zgrade

26 Drveni stubovi pucaju

Strana 35 od 63

22-26 Skoro potpuno uništenje kuća

18 Potpuno uništenje zgrada

11-15 99-100% smrtnosti među izloženim stanovništvom zbog direktnog uticaja udarnog talasa

Četvrti slučaj – Izlivanje naftnog derivata iz auto-cisterne prilikom punjenja rezervoara Mesto akcidenta: Auto pretakalište Vrsta akcidenta: Prelivanje sistema Lokacija akcidenta: Interna benzinska stanica Vrsta materijala (fluida): Diesel gorivo Količina materije: - Ukupna količina: 20 000 l- Brzina isticanja: 15 l/s - Vreme reagovanja: 5 – 10 s - Količina u akcidentu: 150 – 700 l

Ako dođe do izlivanja veće količine, prosute tečnosti će se preliti na mesto istovara. Tada postoji opasnost da će se preliti i preko sigurnosnog ivičnjaka. U ovom scenariju opasna materija dospeva u atmosfersku kanalizaciju i ugrožen je fabrički krug.

Ako dođe do izlivanja manja količina, prosute tečnosti će se preliti iz skladišnog rezervoara auto-cisterne na mesto istovara, sigurnosni ivičnjaci su dovoljni da onemoguće prodiranje tečne opasne materije u zemljište i atmosfersku kanalizaciju. Dizel gorivo zadržava se na betonskom platou (vodonepropusni beton) gde uz pomoć sorbenta gorivo se adsorbuje i može se u potpunosti sanirati akcident i zaštititi životna sredina. Razlivanje uz požar i eksplozija dizel goriva je obrađena kroz modelovanje efekata.

Izbor polutanta Kao najpodesniji gasni polutant za modelovanje propagacije produkata sagorevanja atmosfere akcidentno iscurelog dizel goriva, odnosno propagacije dimnog oblaka kroz vazduh lokalne atmosfere, postaviće se ugljen monoksid - CO. Izbor gasnog polutanta CO za praćenje propagacije produkata sagorevanja akcidentno iscurelog

Strana 36 od 63

dizel goriva kroz vazduh lokalne atmosfere je pre svega usled skoro jednake molekulske težine CO (Mco ~ 28) i vazduha (Mvaz ~ 29), pa samim tim i jako bliske propagacije CO i kontaminiranog vazduha, čime se stiče najbolji uvid u propagaciju kontaminiranog vazduha, odnosno gasnog oblaka sa produktima sagorevanja akcidentno izlivenog dizel goriva na otvorenom prostoru. Pri tome je sam gasni polutant CO, pre svega po kvantitetu, najopasniji polutant produkt sagorevanja dizel goriva u vazduhu. Brzina vetra: 2 m/s Pravac vetra: Severo-zapad Količina dizel goriva: 20 m3

Udaljenost niz vetar (m) Koncentracija pri tlu i u nivou izvora(ppm)

Širina početne zone evakuacije(m)

31 1211 110

37 961 131

42 644 152

48 501 171

54 401 192

60 329 195

66 275 189

72 233 180

78 200 168

84 174 155

90 153 143

95 135 125

101 120 104

107 109 76

113 98 0,3

Efekat eksplozije diesel goriva

Udaljenost od eksplozije ( m) Očekivana šteta

233 Mogućnost lomljenja prozora zbog udarnog pritiska

33 10% polomljenih prozora, oštećenje tvanica

13-21 Prozori se obično lome, poneko oštećenje objekata

13 Delimično rušenje kuća,

3-13 Ozbiljne štete od letećih predmeta

8 Delimično rušenje zidova i krovova kuća

6-8 Lomi se nearmiramn beton

3-7 90-100% ozbilnih povreda među izloženim stanovništvom

6 50% uništenih kuća građene od opeke

5-6 Ruše se zgrade

5 Drveni stubovi pucaju

4-5 Skoro potpuno uništenje kuća

Strana 37 od 63

3 Potpuno uništenje zgrada

2-3 99-100% smrtnosti među izloženim stanovništvom zbog direktnog uticaja udarnog talasa

MazutTermički efekti požara mazuta Efekti ovako procenjenog i modelovanog požara mazuta usled havarije na rezervoaru bi bili: a. opekotine eventualno zatečenih lica u zoni neposredno uz požar do 125 m, ako je požar posledica iznenadne havarije sa inicijalnim paljenjem izlivenog goriva, sa mogućnošću nastajanja i težihzdravstvenih posledica.

b. gušenje usled nedostatka kiseonika ili smanjenog sadržaja kiseonika usled razvijanja CO2 u zoni dvostruko široj od zone toplotnog dejstva (do 220 m od centra eksplozije), sa blažim zdravstvenim posledicama, pre svega po respiratorne organe, bez smrtnog ishoda zbog mogućnosti brze intervencije spašavanja/i izvlačenja zahvaćenih radnika iz ugrožene zone, c. kontaminacija sa CO u zoni širine toplotnog dejstva (do 503 m od centra eksplozije), sa blažim zdravstvenim posledicama, pre svega po respiratorne organe, bez smrtnog ishoda zbog mogućnosti brze intervencije spašavanja i izvlačenja zahvaćenih radnika iz ugrožene zone, d. kontaminacija sa parama benzena i drugih aromatičnih i policikličnih organskih jedinjenja u zoni širinetoplotnog dejstva (do 787 m od centra eksplozije), sa eventualnim blagim zdravstvenim posledicama respiratornih organa. Shodno Pravilniku o protivpožarnom dejstvu u ciglani , potrebno je zabraniti svako kretanje u navedenim zonama ugroženim požarom u ciglani svim onim licima koja ne učestvuju u gašenju požara i sanaciji posledica požara.

Prema priloženoj šemi se vidi da požar pod navedenim uslovima modela spada u udes III nivoa (negativne posledice možđe se proširiti van zone kompleksa operatera ).

Prema prezentiranim rezultatima modela, u slučaju termičkih efekata sagorevanja mazuta iz havarisanog skladišnog prostora nadzemnog rezervoara negativne posledice udesa bi se ograničile na deociglane ili celu ciglanu , a u najnepovoljnijem slučaju očekuju se izvan zone kompleksa ciglane , pa bi se,obzirom na mesto nastanka udesa i obim negativnih posledica u analiziranom slučaju, nivo udesa odredio kao treći nivo udesa. Eksplozija mazuta

Strana 38 od 63

Efekti eksplozije parnog oblaka mazuta kao goriva sa opasnijim posledicama samodetonacije u slučaju havarije na nadzemnom rezervoaru na otvorenom prostoru, bi bili: - Primarni uzrok – ukoliko se izuzme eventualni učinak eksplozivnog sredstva u slučaju diverzije, neposredno u krugu od rext ≈ 120 m od centra eksplozije eventualno prisutni radnici zahvaćeni udarnim talasom bili bi izloženi rizičnom dejstvu nadpritiska od Δp = 5 – 10 bara, što bi, usled jako velike brzine širenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati teške povrede sa mogućim smrtnim ishodom (BLAST efekat). U kružnom prstenu od rkr ≈ 120 – 170 m od centra eksplozije eventualno prisutni radnici zahvaćeni udarnim talasom bili bi izloženi dejstvu nadpritiska od Δp= 1 – 5 bara, što bi, usled još uvek dovoljno velike brzine širenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati povrede, ali sa minimalnim mogućnostima smrtnog efekta, osim malo verovatnog eventualnog direktnog udara delova čelične oplate rezervoara sa mogućim smrtnim ishodom. U kružnom prstenu od r max ≈ 170-220 m od centra eksplozije eventualno prisutni radnici zahvaćeni udarnim talasom bili bi izloženi dejstvu nadpritiska od Δp= 0,1 – 1 bara, što bi, usled male brzine širenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati blaže povrede bez posledica sa smrtnim efektom. - Sekundarni uzrok - kako u blizini ima građevinskih objekata u dometu kritičnog dejstva udarnog talasa, dovelo bi do posledica havarisanja i rušenja objekata koji su u dometu kritičnog nadpritiska, kao i havarijske deformacije na samom rezervoaru usled eksplozije u neposrednom okruženju. Prema prezentiranim rezultatima akcidentne eksplozije mazuta iz nadzemnog rezervoara negativne posledice udesa bi se ograničile na deo ciglane ili celu ciglanu , a u najnepovoljnijem slučaju očekuju se izvan zone kompleksa ciglane , pa bi se, obzirom na mesto nastanka udesa i obim negativnih posledica u analiziranom slučaju, nivo udesa odredio kao treći nivo udesa.

TNG Eksplozija prirodnog gasa Efekti eksplozije prirodnog gasa kao goriva sa opasnijim posledicama samodetonacije u slučaju havarije u energani u zatvorenom prostoru, bi bili: - Primarni uzrok – ukoliko se izuzme eventualni učinak eksplozivnog sredstva u slučaju diverzije, neposredno u objektu centra eksplozije eventualno prisutni radnici zahvaćeni udarnim talasom bili bi izloženi rizičnom dejstvu nadpritiska od Δp = 5 – 10 bara, što bi, usled jako velike brzine širenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati teške povrede sa mogućim smrtnim ishodom (BLEVE efekat). - Sekundarni uzrok - kako se model scenarija predviđa u kotlarnici koja se nalazi u građevinskom objektu i u dometu kritičnog dejstva udarnog talasa, dovelo bi do posledica havarisanja i rušenja objekta usled kritičnog nadpritiska. U slučaju naglog oslobađanja TNG-a, usled havarije na rezervoaru zapremine 10m3. TNG se oslobađa kaomešavina gasa i aerosola ( isticanje u dva agregatna stanja).U najgorem mogućem slučaju: BLEVE efekta

– u slučaju paljenja emitovanog oblaka TNG-a prečnik vatrene lopte može biti do 88m– vreme trajanja vatrene lopte je 7 sec– razorni eksplozivni udarni talas bi izazvao rušenja do udaljenosti 315m – smrtne posledice na udaljenosti 204m– teške povrede kao posledica udarnog talasa 288m– Toplotna radiacija bi se osetila na 459m– koncentracije trenutno opasne po zdravlje se u najgorem slučaju mogu očekivati do udaljenosti

1800m U slučaju požara na razvodnom sistemu distanca do koje bi dopirao plamen i čija bi širina bila za prečnike cevi na kompleksu je:

Prečnik cevi u mm 25 50 75

Dužina plamena u metrima 10-15 20-30 30-40

Širina plamena u metrima 3-5 7-10 10-15

Strana 39 od 63

Eksplozija prirodnog gasa

Efekti eksplozije prirodnog gasa kao goriva sa opasnijim posledicama samodetonacije u slučaju havarije u energani u zatvorenom prostoru, bi bili: - Primarni uzrok – ukoliko se izuzme eventualni učinak eksplozivnog sredstva u slučaju diverzije, neposredno u objektu centra eksplozije eventualno prisutni radnici zahvaćeni udarnim talasom bili bi izloženi rizičnom dejstvu nadpritiska od Δp = 5 – 10 bara, što bi, usled jako velike brzine širenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati teške povrede sa mogućim smrtnim ishodom (BLAST efekat). - Sekundarni uzrok - kako se model scenarija predviđa iznad tunelske peći koja se nalazi u građevinskom objektu i u dometu kritičnog dejstva udarnog talasa, dovelo bi do posledica havarisanja i rušenja objekta usled kritičnog nadpritiska. Prema prezentiranim rezultatima akcidentne eksplozije prirodnog gasa negativne posledice udesa bi se ograničile na tunelsku peć ili pogon sušara (domino efekat), a u najnepovoljnijem slučaju ne očekuju se izvan zone kompleksa ciglane , pa bi se, obzirom na mesto nastanka udesa i obim negativnih posledica u analiziranom slučaju, nivo udesa odredio kao prvi nivo udesa.

1.2.2 Analiza povredivosti

Analiza povredivosti obuhvataju1. Identifikaciju povredivih objekata

Severno od postrojenja za prtoizvodnju keramičkih proizvoda IGM “Mladost” doo se nalaze sledeći povredivi objekti

– Benzinska pumpa OMV– Pekara Tvojih pet minuta– Fabrika Resort koja nije u funkciji– Prodajni objekat firme Idea– Kineska robna kuća– Autobuska stanica– Železnička stanica– Tekstilna škola – Viša strukovna škola za tekstil

Južno od kompleksa ciglane nalaze se:– Stovarište Mala vaga– Mesara Đokić– Gallpres– Otpad Metalkomerc

Zapadno od kompleksa ciglane nalaze se:– Kineska Pijaca– Zelena pijaca– Roda market– Benzinska pumpa Ramazza– Stara ciglana Pobeda – nije u funkciji– Međunarodna pruga Beč-Atina

Istočno od kompleksa ciglane nalaze se:– Naselje Kumalak– Međunarodni put M-75

Identifikacija povredivosti: ( M – mazut ; G – prirodni gas: TNG – Propan butan: D – diesel gorivo)

Strana 40 od 63

Br. Objekti Udaljenost( m)

Hemijski uticaj Udarni talas Toplotna radijacija

1. Autobuska stanica 416 M

2. Kineska robna kuća 420 M

3. Železnička stanica 416 M

4 Visoka strukovna škola za tekstil

520

5. Tekstilna škola 520

6. Pr. objekat Resort 174 M TNG TNG

7. Prodajni objekat Idea 400 M TNG TNG

8. Benzinska pumpa OMV 250 M TNG TNG

9. Naselje Kumalak 175 M TNG TNG

10. Kineska robna pijaca 257 M TNG

11 Prodajni objekat Roda market 395 M

12. Stadion Dubočica 385 M

13. Stara ciglana Pobeda 540 M

14 Benzinska Pumpa Ramazza 200 M TNG TNG

15. Stovarište Mala Vaga 450 M

16. Mesara Đokić 380 M

17 Galpress 550 M

18. Poor Werner Weber 620 M

19. Objekti u fabričkom krugu ~ R 200 M ; G; TNG M; TNG , M; G ; TNG

1.2.3. Nivoi udesa

Određivanjem mogućeg nivoa udesa utvrđuje se koji od sledećih pet nivoa udesa može imati, obzirom na mesto nastanka i obim negativnih posledica i to:

Prvi nivo - je nivo opasnih instalacija - negativne posledice udesa su ograničene na deo instalacije ili celu instalaciju, ne očekuju se negativne posledice po širu okolinu;

Drugi nivo - je nivo industrijskog kompleksa - negativne posledice udesa su zahvatile jedan deo ili ceo industrijski kompleks, ne očekuju se negativne posledicepo širu okolinu;

Treći nivo - je opštinski nivo - negativne posledice udesa su se sa industrijskog kompleksa prenele na okolinu i očekuju se posledice na delu ili celoj teritoriji opštine, odnosno grada;

Četvrti nivo - je regionalni nivo - negativne posledice udesa se mogu proširiti na teritoriju više opština;

Peti nivo - je međunarodni nivo - udes je veoma širokih razmera i njegove negativneposledice prete da se prošire van granica Republike, pa je neophodno uključivanje nadležnih organa radi uspostavljanja međunarodne saradnje u cilju preduzimanja adekvatnog odgovora na udes.

Strana 41 od 63

Prema scenariju najgoreg slučaja akcidentnih situacija na kompleksu IGM “Mladost” doo Leskovac može se odrediti treći nivo udesa.

Treći nivo udesa je opštinski nivo – negativne posledice udesa su se prenele sa industrijskog kompleksa na okolinu i očekuju se posledice na delu teritorije opštine, odnosno grada.

PROCENA VEROVATNOĆE NASTANKA UDESA

Verovatnoća nastanka udesa procenjuje se na osnovu podataka o događajima i udesima na istim ili sličniminstalacijama kod nas i u svetu (međunarodna baza podataka) i podataka dobijenih identifikacijom opasnosti.

Procena verovatnoće nastanka udesa vrši se na jedan od sledećih načina:

• Istorijski pristup se koristi statističkim podacima o registrovanim događajima na istim instalacijama kod nas i u svetu. Na masovne pojave primenjuje se zakon velikih brojeva: pri velikom broju sličnih pojava njihov srednji rezultat prestaje da bude slučajan pa se može predvideti sa velikom pouzdanošću. Verovatnoća nastanka udesa izražava se numerički;

• Analitički pristup se primenjuje u slučaju da se ne radi o masovnim pojavama, a zasniva se na identifikaciji opasnosti. Za manje instalacije verovatnoća nastanka udesa može se izraziti numerički. Za veće instalacije, zbog velikog broja interakcija i mogućnosti greške u primeni modela, verovatnoća nastanka udesa izražava se opisno kao mala, srednja ili velika.

Kombinovani pristup je kombinacija istorijskog i analitičkog.

Verovatnoća nastanka udesa je MALA ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da neće doći do udesa za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija. Verovatnoća nastanka udesa je SREDNJA ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da može doći do udesa za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija.Verovatnoća nastanka udesa je VELIKA ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa i održavanju opasnih instalacija proceni sa će doći do udesa za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija.

Pored ovih kriterijuma navedenih Pravilnikom, spomenućemo sledeće kriterijume EPA:

• Ekstremno neverovatno;• Vrlo neverovatno;• Malo verovatno;• Vrlo verovatno;• Ekstremno verovatno.

Tehnološki proces se vodi tako da su zastoji u proizvodnji svedeni na najmanju moguću prihvatljivu merui da se potpuno isključi ili svede na najmanju moguću meru verovatnoća nastanka udesa. Zbog toga je Verovatnoća nastanka udesa u radu sa opasnim materijama:

Tabela . Ocena verovatnoće u skladu sa kriterijumima iz Pravilnika.

Događaj VerovatnoćaManja curenja Mala – malo verovatna, pošto je redovnim pregledima na

nepropusnost eliminisana mogućnost curenja u startu. Pucanje cevovoda Mala – ekstremno neverovatna, zbog kvalitetnog remonta pre

Strana 42 od 63

početka proizvodnje.Pucanje ili eksplozija rezervoara

Mala – ekstremno neverovatna, zbog primenjenih tehničkih mera i kvalitetnog remonta pre početka proizvodnje. Realno moguće samo u slučaju sabotaže ili elementarne nepogode.

Spadanje creva u toku pretakanja

Mala – malo verovatna, ako se poštuje procedura pretakanja i ako je obezbeđeno prisustvo najmanje dva radnika u toku pretakanja.

Kvar na sigurnosnim uređajima.

Mala – ekstremno neverovatna.

Posledice lošeg upravljanja. Mala – malo verovatna, obzirom na radno iskustvo zaposlenih i na istorijat rada fabrike.

Usvojeno: Mala verovatnoća nastanka udesa, obzirom da su primenjena sva tehnička rešenjapredviđena projektima, kao i aktivnosti u toku redovnog remonta koje u potpunosti eliminišuverovatnoću nastanka težih kvarova. Moguće su havarije ograničenog karaktera koje za posledicuimaju kraći zastoj. Osim gubitka vremena u proizvodnji, drugih posledica, naročito po životnusredinu nema.

Teže havarije su moguće samo u slučajevima terorističkih aktivnosti i elementarnih nepogoda.Oba navedena slučaja su u navedenom podneblju ekstremno neverovatna.

1.3 Mere prevencije

1.3.1. Prostorno planiranje

IGM “Mladost” doo ima sve upotrebne dozvole za objekte i instalacije na lokaciji. Osavremenjavanjem proizvodnih kapaciteta i uklanjanjem celina koje su stavljene van upotrebe poboljšana je infrastuktrurna povezanost sa gradomGodine 2004, došlo je do promene vlasničke strukture preduzeća. Od tada, u cilju unapređenja bezbednosti i zaštite životne sredine, realizovane su sledeće aktivnosti

1. Izvršeno je asfaltiranje svih manipulativnih površina u krugu fabrike u cilju smanjenja difuzne prašine. (2008 godina)

2. Instaliran je centralni otprašivač iz pogona primarne prerade i oblikovanja. (2007 godina)3. Ugrađen je nov separator masti i ulja (2010 godina)4. Izbačene su iz upotrebe PCB kondenzatorske baterije transformatorske stanice.5. Planom upravljanja otpadom utvrđeno je kretanje svih vrsta otpada u preduzeću.6. Izgrađena je nova hala sa automatizovanom linijom za slaganje i pakovanje, čime je smanjeno

stvaranje prašine koja se javljala u predhodnom tehnološkom postupku pakovanja.(2007 godina)7. Kontinualno se čiste kanali za prijem atmosferske vode i vode za kvašenje saobraćajnica8. Izvršena zamena starog cevovoda komprimovanog vazduha i ubačen u funkciju kompresor sa

prigušivačem buke i savremenim elektromotornim pogonom firme Atlas Copco manje snage koji zadovoljava potrebe aktuelne proizvodnje.

9. Izgrađena je brana za zaštitu od buke naselja Kumalak10. Izvršena je supstitucija mazuta kao energenta sa sa prirodnim gasom 11. Stavljena je van upotrebe instalacija tečnog naftnog gasa sa rezervoarima 2 x 5m3

Strana 43 od 63

1.3.2. Tehnološko poboljšanje procesa i izbor onih tehnologija koje manje zagađuju životnu sredinu

IGM “Mladost” doo je juna meseca 2012 godine u cilju zaštite životne sredine i smanjenja rizika od akcidentnih situacija uvelo kao osnovni energent prirodni gas. Ugradnjom instalacije za prirodni gas za potrebe tunelske peći i mašine za pakovanje proizvoda termofolijom prestala je potreba za korišćenje opasnih materija mazuta i tečnog naftnog gasa.Izgrađene su saobraćajnice i platoi za redovnu komunikaciju i manipulaciju, kao i uređenim površinama na otvorenom prostoru, a kompleks je ograđen zaštitnom ogradom.

1.3.3. Izbor tehničko tehnoloških rešenja

Davanjem saglasnosti IGM “Mladost” doo Srbija gas-u MRS (merno regulaciona stanica) za prirodni ga je izgrađena odnosno locirana na parceli ciglane. Time je umnogome smanjen rizik od mogućih akcidentnih situacija od strane osoba van ograde operatera.

1.3.4. Tehnološka disciplina Svi radnici koji rukuju instalacijom prirodnog gasa su prošli obuku stručnogosposobljavanja za bezbedan i zdrav rad sa naglasnom na moguće akcidente koji mogu da se pojave tokom eksploatacije.

Jedan od bitnih ako ne i najvažnijih činilaca sprečavanja akcidentnih situacija je održavanje radne discipline, a pogotovo ozbiljnosti u radu i pridržavanja svih mera propisanih u uputstvima proizvođača opasnih materija (MSDS liste) koje se odnose i za slučajeve pri nehotičnom oslobađanju i prilikom odstranjivanja opasnih materija iz životne sredine.U aktuelnom vremenu, pošto su instalacije mazutnog postrojenja i TNG stavljene van funkcije , posebnu pažnju treba posvetiti Instalaciji prirodnog gasa kao i trafo stanici sa kojom treba posebno pažljivo rukovatiInstalacija prirodnog gasa:

– poslove kontrole, ispitivanja i održavanja gasnih uređaja, postrojenja gasovoda i unutrašnjih gasnih instalacija obavljati redovno, kvalitetno i na bezbedan način, radi eliminisanja uslova i pojava koji pogoduju nastanku događaja. O izvršenim poslovima kontrole, ispitivanja i održavanja voditi odgovarajuće evidencije;

– pri izvršavanju poslova nadzora i kontrole posebnu pažnju posvetiti ispitivanjima na nepropusnost, odnosno prisustvo prirodnog gasa oko merno - regulacione stanice, sekcijskih gasnih slavina i gasnih rampi u objektu kotlarnice.

– odmah prekinuti korišćenje gasa ukoliko se osnovano posumnja u ispravnost ili ukoliko se utvrde nepravilnosti na gasnim uređajima i instalacijama takvog obima da postoji neposredna opasnost po život ljudi i imovinu;

– u slučaju oštećenja gasnih uređaja i instalacija bez odlaganja preduzeti mere zaštite i prekida dovoda gasa u ugroženi prostor, odnosno objekat i o tome obavestiti distributera, odnosno preduzeće sa kojim je sklopljen ugovor o održavanju gasnih uređaja, postrojenja gasovoda i unutrašnjih gasnih instalacija;

– u tom cilju radnike koji rukuju gasnim uređajima i postrojenjima, radnike na održavanju i radnike obezbeđenja detaljno upoznati sa izvedenim stanjem gasnih uređaja i instalacija, kao i položajem sekcijskih gasnih slavina, odnosno mogućnostima prekida dovoda gasa do ugroženog prostora ili objekta;

– radnike preduzeća kojem su povereni poslovi održavanja i kontrole unutrašnjih gasnih instalacija upoznati sa stanjem razvoda gasa i potrošačima, kao i sa merama zaštite od požara i eksplozija kojih se moraju pridržavati prilikom boravka i rada u objektima i na kompleksu;

– na ogradu oko merno-regulacione stanice postaviti sledeće oznake upozorenja i zabrane: – „Opasnost - gasovod visoki pritisak“, – „Zabranjen pristup nezaposlenima“, – „Zabranjeno pušenje, upotreba otvorenog plamena i alata koji varniči“, – Prostore unutar i oko ograde merno-regulacione stanice održavati uredno, a travu i korov

redovno kositi i uklanjati.

Strana 44 od 63

transformatorska stanica– nastanku i proširenju akcidentnih situacija u ovim objektima potrebno je preduzimati sledeće

preventivne mere: – redovno vršiti periodična ispitivanja i kontrolu transformatora i druge opreme u

transformatorskim stanicama, a o izvršenim ispitivanjima voditi odgovarajuće evidencije; – radove na održavanju i manipulaciju u visokonaponskim i niskonaponskim blokovima

transformatorskih stanica poveriti odgovarajućim stručnim radnicima, a radove na ispitivanjima odgovarajućoj stručnoj organizaciji;

– zabraniti ulaz u transformatorske stanice svim licima, izuzev radnicima na održavanju i kontroli, a prostorije stanica održavati uredno;

– saobraćajnice za prilaz transformatorskim stanicama, kao i prostore oko stanica osposobiti za nesmetani prilaz, sa njih ukloniti uskladišteni amonijum-nitrat na paletama i drugi materijal, i

– rajno zabraniti uskladištavanje bilo kakvog materijala ili opreme; i – u transformatorskim stanicama obezbediti odgovarajuću ispravnu opremu za gašenje početnih

požara.

1.3.5. Održavanje komunikacionih puteva: Planom zaštite od požara pored definisanja procedura u slučaju izvora opasnosti od trajnih, primarnih, sekundarnih i višestrukih, definišu i nameću obavezu radnicima iz obezbeđenja, da sve interne puteve održavaju i da isti u svakom momentu budu prohodni za eventualne intervencije u slučaju nastanka akcedentnih situacija.

1.3.6. Mere bezbednosti U fabrici postoje 24 časovno dežurstvo. Pored zakonom određene kontrole rada (koji vrše nadležne institucije), redovno se vrši proverava efekat rada postojanja i sistema za automatsku

regulaciju rada. Svaki uočeni nedostatak se zapisnički konstatuje o čemu se obaveštavaju koordinator udesa, zamenik koordinatora i po potrebi direktor fabrike. IGM “Mladost” doo vrši sva merenja koji mogu biti uzrok akcidenta u fabrici . U fabrici svi emiteri su su u granicama pravilnika o Pravilnika o graničnim vrednostima merenja emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka Svi rezultati merenja se nalaze u okviru maksimalnih dozvoljenih vrednosti za određenu vrstu štetnosti, što pokazuje da delatnost koja se odvija na predmetnoj lokaciji nema nedozvoljen negativni uticaj na životnu sredinu.

1.3.7. Mere predviđene organizacijom osposobljavanja:

– Upoznavanje sa osnovnim elementima iz dokumenta Plan zaštite od udesa– Upoznavanje sa karakterisitikama opasnih materija u hemijskom udesu– Principi zaštite od štetnih dejstava materije– Postupanje zaposlenih u slučaju udesa– Upoznavanje sa Planom odgovora na udes– Upoznavanje sa ulogom svake ekipe i pojedinca– Sredstva zaštite, karakteristike i način upotrebe

1.3.8.Mere predviđene planskom dokumentacijom:

− Osposobiti zaposlene za rad sa opasnim materijama i instalacijama (svojstva, način rukovanja, opasnosti, prva pomoć, zaštita na radu, zaštita od požara, zaštita okoline).

− Osposobljavanje mora biti ozbiljno i temeljito. Ono se mora ponavljati u predviđenim vremenskimintervalima.

− Vršiti redovna ispitivanja opreme u tehnološkom postupku, skladištenju i prevozu te u pripremi.− Istaknuti radna uputstva na mestu rada, voditi brigu o njihovom održavanju i vidljivosti -

dostupnosti korisnicima, vršiti njihovo poboljšanje s inovacijama do kojih se došlo kroz praksu ili Strana 45 od 63

naučnim saznanjima.− Istaknuti uputstva o prvoj pomoći i evakuaciji.− Sigurnost (bezbednost i zdravlje na radu, zaštita od požara i zaštita okoline) treba biti sastavni deo

svakog posla. Da bi reagovanje na udes bilo što kvalitetnije izvedeno potrebno je da:

− Na odgovarajućim mestima mora biti jasno istaknut plan evakuacije. Za te potrebe se mogu koristiti crteži iz plana ili elaborata zaštite od požara.

− U proizvodnim prostorima, na odgovarajućim mestima, moraju biti postavljeni jasni znaci upozorenja na opasnosti koje su prisutne.

− Putevi evakuacije moraju biti jasno označeni.− Osoblje mora biti upoznato sa osnovnim fizičko hemijskim karakteristikama TNG-a, kao i sa

opasnostima koje im prete u akcidentnim situacijama.− Osoblje mora biti upoznato sa rasporedom aparata za gašenje požara.− U neposrednoj blizini radnih mesta mora biti na raspolaganju pisana procedura za bezbedan rad

kao i uputstvo za brzo zaustavljanje u slučaju opasnosti.− Osoblje mora biti obučeno da koristi aparate za gašenje požara.− Svo osoblje mora biti opremljeno radnim odelima i ličnim zaštitnim sredstvima koja su

prilagođena pojedinačnim radnim mestima.

1.4. Snage i sredstva za zaštitu i spasavanje, umanjenje i otklanjanje posledica od udesa

1.4.1. Struktura ljudstva

Obuka radnika iz oblasti zaštite od požara u IGM “Mladost” se vrši redovno prema Programa obuke radnika iz oblasti zaštite od požara na koji je pribavljeno mišljenje MUP-a. Stepen mobilnosti i brzine aktivizacije za vreme radnog vremena . Fabrika za proizvodnju crepa radi 365 dana godišnje U administrativnim objektima na kompleksu ciglane redovan rad se obavlja radnim danima u prvoj smeni, od 07 do 15 časova, dok se u pogonu za proizvodnju crepa rad odvija radnim danima u tri smene. Prisustvo većeg broja radnika u objektima i na kompleksu za vreme redovnog radnog vremena daju realnu pretpostavku da će eventualna akcidentnas situcija biti otkrivena u samom početku, odnosno uz intervenciju zaposlenih radnika i veoma brzo lokalizovana.Stepen mobilnosti i brzine aktivizacije posle radnog vremena i za vreme remonta postrojenja Posle redovnog radnog vremena, u neradne dane i dane remonta , na kompleksu , u svakoj smeni se nalazise tri radnika obezbeđenja.

1.4.2. Raspoloživa materijalna sredstva

U svrhu zaštite od akcidentnih situacija IGM “Mladost” poseduje na lokaciji sledeća sredstva:– podzemni hidranti-----------------------------------------------kom. 3– Nadzemni hidranti-------------------------------------------- --kom. 6– zidni hidranti-----------------------------------------------------kom. 4– protivpožarni aparati– PP aparati S-50--------------------------------------------------kom. 2– PP aparati S-9---------------------------------------------------kom. 46– PP aparati S-6---------------------------------------------------kom. 2– PP aparati CO2/5----------------------------------------------kom. 31– PP aparati S-1---------------------------------------------------kom. 4– PP aparat CO2-2 x30kg---------------------------------------kom. 1

Uz ovu opremu fabrika poseduje i prateću opremu u ispravnom stanju:– vatrogasna creva

Strana 46 od 63

– mlaznice– stabilne spojke– ključeve za hidrante – dovoljan broj ormaričća za prvu medicinsku pomoć u svakom pogonu

1.4.3. Procena ljudskih resursa i materijalnih sredstava u funkciji ispomoći

Koordinator plana zaštite od udesa kao najodgovornije lice u slučaju akcidentne situacije može reagovati na dva načina:

– ukoliko je udes manjeg intenziteta lokalizaciju udesa poverava zaposlenim u smeni– ukoliko je udes jačeg intenziteta koordinator zaštite od udesa obaveštava:

Vatrogasnu jedinicu grada Leskovca MUP Srbije- Sektor za vanredne situacije Hitnu pomoć grada LeskovcaPotrebne resurse definišu gore navedene Jedinice zavisno od informacije dobijene od strane koordinatora zaštite od udesa

2. Mere odgovora na udes

2.1. Aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa

Reagovanje u slučaju udesa obuhvata: – postupak odgovora na udes, – subjekte i sredstva odgovora na udes, – šeme odgovora na udes.

Kritičnim vanrednim situacijama, pojavi požara, izlivanju goriva i slično, u toku rada često prethode određena „upozorenja”, kao što su neuobičajene vibracije, zvuči, curenja, nagla odstupanja procesnih parametara (temperature, pritiska) od normalnih i drugo. Trenutno prepoznavanje ovih signala i pravilne korektivne aktivnosti u mnogim slučajevima mogu sprečiti dalji razvoj kritičnih situacija. U svakom ovakvom (kritičnom) slučaju radnik mora, trenutno, imati pregled celokupne situacije i obavestiti neposrednog rukovodioca (koordinatora na mestu udesa/zamenika koordinatora na mestu udesa), koji dalje obaveštava vatrogasnu jedinicu i ostale nadležne institucije. Svi radnici moraju biti obučeni, osposobljeni i upoznati sa mogućim opasnostima, kako bi i sami mogli brzo da reaguju u cilju sprečavanja udesa većih razmera.

2.1.1. Saopštenje o udesu

Plan reagovanja na udes započinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o udesu koja sadrži podatke:

1. o mestu i vremenu udesa;2. vrsti opasnih materija koje su prisutne;3. proceni toka udesa;4. proceni rizika po okolinu i5. druge značajne podatke za odgovor na udes.

2.1.2. Aktriviranje snaga za reagovanje

Plan reagovanja u slučaju udesa na opasnim instalacijama odvija se u skladu sa planom zaštite na mestu udesa i u skladu sa trenutnom situacijom na terenu.

Strana 47 od 63

Odgovor na udes prvog nivoa - nivoa opasnih instalacija i odgovor na udes drugog nivoa - nivoa industrijskog kompleksa realizuje se u preduzeću. Odgovorom na udes prvog i drugog nivoa rukovodi timza koordinaciju odgovora na udes u preduzeću.

2.1.3.Donošenje odluke o obaveštavanju

− U slučajevima bilo kakvih akcidentnih situacija, obavestiti policiju, vatrogasce i prvu pomoć;− Ukoliko posledice udesa nije moguće lokalizovati u relativno kratkom vremenu, obaveštavaju se

dežurni u najbližim mesnim zajednicama i koordinatori planova zaštite od udesa na nivou opštine;− Prilikom poziva se obavezno identifikujte sagovorniku;− Opišite mu kratko koja vrsta akcidenta je u pitanju, šta je zahvaćeno plamenom ili ugroženo

drugom vrstom opasnosti i koji materijali su zahtaćeni požarom. − Takođe navedite da li ima poginulih, povređenih, da li ima osoblja koje nije evakuisano, u kojim

se oni prostorima nalaze ili druge podatke koji mogu biti od pomoći. − Sačekajte da sagovornik prekine vezu kako bi ste bili sigurni da je vaša poruka u potpunosti

preneta.

2.1.4. Organizacija veza i komunikacije

Koordinator Plana odgovora na udes ima zadatke da: – prema informacijama dobijenim od poslovođe smene pogona i vatrogasaca, vrši detaljniju

procenu situacije na mestu udesa i mogućeg razvoja događaja; – određuje aktivnosti za ekipe koje učestvuju u odgovoru na udes; – angažuje i koordinira učesnike odgovora na udes; – rukovodiocima ekipe izdaje zadatke za izvršenje; – određuje granice opasne zone i mere za sprečavanje dalje širenje udesa; – utvrđuje stepen izvršenja pojedinih zadataka, brine o bezbednosti svih učesnika u udesu i

obezbeđuje rezerve; – daje nalog da se pozovu vatrogasne jedinice i druge snage opštine i regiona; – izveštava direktora fabrike o situaciji i toku akcije i predlaže neophodna rešenja; – priprema aktivnosti za sanaciju posledica udesa, vrši izbor sredstava za neutralizaciju i

dekontaminaciju zajedno sa članovima tima; – rukovodi akcijom dekontaminacije i neutralizacije objekata i zagađenih površina; – u cilju izvršenja specifičnih zadataka može angažovati i druge stručnjake – specijalce; – priprema detaljan izveštaj o uzrocima koji su doveli do udesa, načinu angažovanja i

uspešnosti izvedenih aktivnosti.

Strana 48 od 63

2.1.5. Šema obaveštavanja operatera postrojenja u slučaju udesa

2.1.6. Organizacija i način pozivanja organa i organizacija učesnika

Koordinator zaštite od udesa procenjuje na osnovu nastale situacije da li je udes prvog ili drugog nivoa ili se može proširiti i izvan kompleksa operatera. Ukoliko je udes trećeg ili višeg nivoa koordinator obaveštava

Posle dojave akcidenta, koja se u određenim slučajevima proverava da nije lažna, alarmira se vatrogasna jedinica , jedinica spasioca i odlazi na mesto akcidenta. Akcija odgovora na udes počinje po unapred utvrđenom Planu. Da bi akcija gašenja odgovora na udes bila uspešna moraju se poštovati sledeća načela:

– upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvršiti izviđanje, – izvršiti procenu situacije akcidenta na temelju izviđanja, – postaviti plan odgovora na udes, – izdati komande za akciju gašenja požara (odgovora na udes)

Koordinator odgovora na udes na mestu akcidenta sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije, a pre svega:

Strana 49 od 63

Radnik na postrojenjuOdgovorno lice

Vatrogasna jedinica: 193MUP: 192

Hitna pomoć: 194

Koordinator plana

Direktor

PR PreduzećaIzveštavanje javnosti

Jedinice spasavanja

– Veličinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se određuje, pre svega, veličinom udesa, vrstom materijala, konstrukcijom objekta i slično.

– Lokacija akcidenta , koja opasna materija učestvuje u akcidentu– Jačinu vlastitih snaga, sredstava i opreme. One su rukovodiocu gašenja akcidenta poznate. – Da li su ljudi ugroženi? – Da li postoje posebne opasnosti po učesnike – Da li postoji opasnost od proširenja udesa– Da li postoji opasnost od rušenja objekata? – Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, biološka i sl.– Kakvi su putevi za intervenciju.

Važno je uočiti i neke druge elemente od značaja za uspešnu i bezbednu intervenciju, kao i na pr. količinu i boju dima, karakteristike plamena, intenzitet toplotnog isijavanja, adijabatski toplotni efekat, pravac strujanja dima, mirise i slično. Procena situacije i rizika po okolinu, donosi se na osnovu prikupljenih podataka i bitna je za ishod akcije.Njen osnovni zadatak je da definiše šta treba učiniti, kojim redom i kojim sredstvima da se opasnosti otklone, obzirom na raspoložive snage i sredstva.

2.1.7. Organizacija zdravstvenog obezbeđenja

Koordinator zaštite od udesa mora zdravstvenim službama koje obavešava o udesu dati kratak opis udesa i moguće efekte na ljudstvo u kompleksu i stanovništvo u ugroženoj okolini. Ekipe medicinskepomoći hitne pomoći (prva se obaveštava hitn pomoć ) će na osnovu toga odrediti ekipe koje se učestvovati u odgovoru na udes.

2.1.8. Organizacija materijalnog obezbeđenja

Sva sredstva predviđena za reagovanje u slučaju akcidenta moraju u svakom trenutku biti u funkcionalnim stanju i dostupna ekipama koje su zadužene za odgovor na udes. Sredstva treba periodičnopregledati i ukoliko je potrebno servisirati.

2.1.9. Podsetnici odnosno informacije

Koordinator plana zaštite od udesa mora poznavati svojstva opasnih materija u kompleksu, posebno štetna dejstva koja mogu prouzrokovati ukoliko dođe do akcidentnog izlivanja, isticanja, požara, eksplozije.

2.1.10. Mere bezbednosti

U samoj akciji, učesnici u odgovoru na udes postavljene zadatke moraju izvršavati odgovorno, pažljivo i bez žurbe i panike, strogo vodeći računa o vlastitoj bezbednosti, ali i bezbednosti svih ostalih ljudi. Svaki pojedinac pri ovim aktivnostima treba da maksimalno koristi stečena znanja kroz obuku i treninge iz oblasti zaštite od požara. Kada se glavna žarišta akcidenta savladaju, obavljaju se određene radnje da se mesto udesa pregleda, raskrči i sanira. Ukoliko postoji sumnja da bi se akcidentna situacija mogla ponovo pojaviti ostavljaju se lica za monitoring.

Strana 50 od 63

Širina zone opasnosti data je u situacionom planu centara opasnosti

2.2. Mere zaštite i spašavanja

2.2.1. Procena nastalog stanja ugroženosti

Odgovor na udes prvog nivoa - nivo opasnih uređaja i opreme, kao i odgovor na udes drugog nivoa - nivo kompleksa, realizuje se u preduzeću. Odgovorom na udes prvog i drugog nivoarukovodi lice odgovorno za zaštitu od požara (koordinator plana zaštite).Ukoliko se proceni da usled nastalog udesa mogu nastupiti štetne posledice po širu okolinu, aktivira se plan zaštite opštine, odnosno grada.Subjekti odgovora na udes trećeg , četvrtog nivoa i petog nivoa

– komunikacione jediniceStrana 51 od 63

– interventne jedinice– ekspertna jedinica– jedinice za prevoz i logistiku

Komunikacione jedinice obavljaju poslove operativnog dežurstva, prijema i prenosa informacija, pozivanja osoba, te uzbunjivanja Opštinskog centra za zaštitu životne sredine.Komunikacione jedinice po potrebi obaveštavaju interventne jedinice - vatrogasna jedinica, službu hitne pomoći ili MUP - Sektor za vanredne situacije.Prioriteti tokom intervencije su sledeći: zaštita i spašavanje ljudi, zaštita životne sredine,poljoprivredno zemljište, zaštićena prirodna dobra, materijalna i kulturna dobra.Primena preventivnih mera pri radu sa opasnim materijama, pre svega kontrole parametara procesa i vizuelne kontrole opreme, značajno utiče na smanjenje opasnosti od udesa.

2.2.2. Organizacija obaveštavanja

Informacija o udesu, mora da bude kratka i jasna i da sadrži podatke: 1. O mestu i vremenu udesa; 2. Vrsti opasnih materija koje su prisutne; 3. Proceni toka udesa; 4. Proceni rizika po okolinu5. Druge značajne podatke.

Odmah po saznanju o udesu PRVO POZVATI: Telefon vatrogasne jedinice: 193, Telefon MUP-a: 192, Ukoliko preti opasnost da dođe do povrede radnika ili drugih lica ili ukoliko ima

povređenih pozvati telefon Hitne pomoći: 194. Ukoliko već nisu prisutni na licu mesta, potrebno je pozvati i lica koja su zadužena za koordinaciju „Plana zaštite od udesa”, kao i gradsku inspekciju za zaštitu životne sredine.

2.2.3. Organizacija rukovođenja

Ukoliko je nivo udesa prvi ili drugi, posle obaveštavanja, rukovođenjem odgovora na udes preuzima koordinator zaštite od udesa. Ukoliko je udes višeg nivoa mere zaštite i spasavanja preuzimaju specijalizovane jedinice Lokalne samouprave nadležne za određene oblasti kao i jedinice sektora za vanredne situacijeDa bi akcija odgovora na udes bila uspešna moraju se poštovati sledeća načela:

– upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvršiti izviđanje, – izvršiti procenu situacije akcidenta na temelju izviđanja, – postaviti plan odgovora na udes, – izdati komande za akciju odgovora na udes

Rukovodilac odgovora na udes na mestu akcidenta sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije, apre svega: 1. Veličinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se određuje, pre svega, veličinom udesa, vrstom materijala u akcidentu, konstrukcijom objekta i slično. 2. Gde je žarište akcidenta, materijal koji uzrok udesa3. Jačinu vlastitih snaga, sredstava i opreme. One su rukovodiocu gašenja akcidenta poznate. 4. Da li su ljudi ugroženi? 5. Da li postoje posebne opasnosti po učesnike odgovora na udes? 6. Da li postoji opasnost od proširenja udesa? 7. Da li postoji opasnost od rušenja objekata? 8. Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, biološka i sl.)? 9. Kakvi su putevi za intervenciju. Važno je uočiti i neke druge elemente od značaja za uspešnu i bezbednu intervenciju, kao i na pr. količinu i boju dima, karakteristike plamena, intenzitet toplotnog isijavanja, adijabatski toplotni efekat, pravac strujanja dima, mirise i slično. Procena situacije ( po okolinu), donosi se na osnovu prikupljenih podataka i bitna je za ishod akcije. Njen

Strana 52 od 63

osnovni zadatak je da definiše šta treba učiniti, kojim redom i kojim sredstvima da se opasnosti otklone, obzirom na raspoložive snage i sredstva. Na osnovu procene situacije donosi se odluka o načinu sprovođenja akcije, koja mora biti kratka i jasna, adefiniše:

– da li izvršiti napad ili odbranu (pasivnu ili aktivnu), – podelu zadataka u okviru raspoloživih snaga – ko šta radi, – koju opremu i sredstva treba koristiti u akciji, – način snabdevanja sredstvima i vodom za gašenje, – puteve prolaza za intervenciju.

Komande–naređenja za akciju gašenja požara (odgovora na udes) moraju da budu glasne, razumljive, kategorične, kratke i potpune. One moraju nedvosmisleno da definišu:

– ko treba da izvrši zadatak, – šta treba da se uradi, – gde i sa kojim sredstvima se izvodi akcija.

2.2.4. Organizacija prve pomoći

Do dolaska specijalizovanih zdravstvenih ekipa, organizaciju prve pomoći pružaju sva lica koja se zateknu na mestu udesa kao i lica koja su prošla obuku za pružanje prve pomoći i koja su prisutna u svakoj smeni rada IGM “Mladost” doo.

2.2.5. Zbrinjavanje ugroženog stanovništva

Zbrinjavanje ugroženog stanovništva preuzimaju, posle dolaska namesto udesa, specijalizovane ekipa za obaveštavanje i u odnosu na kontaminiranu površinu, evakuaciju stanovništva.

2.2.6. Organizacija evakuacije zaposlenih

Organizacija evakuacije zaposlenih u privrednom društvu izvodi se odmah po uzbunjivanju da je došlo dovanrednog događaja i podrazumeva da svi zaposleni i lica koja se po bilo kom osnovu nalaze u objektima moraju u što kraćem vremenskom roku napustiti objekat prema uputstvu koordinatora odgovora na udes. Evakuacija se izvodi korišćenjem komunikacionih puteva koji su u IGM “Mladost” verifikovana od strane nadležnih službi za zaštitu od požara.Šeme evakuacije date su u prilogu.

2.2.7. Organizacija zaštite materijalnih dobara.

Ovu organizaciju preuzima spcijalizovana ekipa Lokalne samouprave

2.2.8. Monitoring zaštite životne sredine

Monitoring zaštite kvaliteta vazduha, vode, buke, zemljišta i otpada izvodi Zavod za javno zdravlje Leskovac

2.2.9. Organizacija bezbednosnih mera

Ministarstvo unutrašnih poslova po dolasku na mesto udesa preuzima nadležnost mera bezbednosti

2.2.10. Organizacija saobraćaja

Svi putevi u kompleksu operatera moraju biti vidno obeleženi i prohodni za dolazak interventnih jedinica koje učestvuju u odgovoru na udes.Saobraćaj van lokacije operatera rregulišu jedinice javne bezbednosti do radiusa ( širine) povredivosti u najgore mogućem slučaju akcidenta.

2.2.11. Organizacija spasavanja i zaštite od požara.

Organizacija spasavanja i zaštite od požara definisana je Planom zaštite od požara.

Strana 53 od 63

2.2.12. Organizacija zaštite objekata kritične infrastrukture

Analizom širine povredivosti, za slučaj eksplozije mazuta, najgori mogući slučaj, celokupna infrastruktura, van lokacije operatera,se nalazi u zoni hemijskog uticaja. Shodno podacima iznetim u predhodnim poglavljima u zoni povredivosti hemiskom uticajem neće doći do pojave smrtnih slučajeva. Može se zaključiti da će biti samo lakših tegoba zbog kontaminacije ugljen monoksidom (CO) i aromatičnim ugljovodonicima.Organizaciju zaštite će preuzeti medicinske ekipe na ugroženom terenu.U slučaju BLEVE efekta eksplozije TNG-a, u zoni udarnog talasa biće: proizvodni objekat Resort, prodajni objekat Idea, benzinska stanica OMV i deo naselja Kumalak. Smrtne posledice se mogu očekivati u proizvodnom objektu Resort (nije u funkciji) i u delu naselja Kumalak.Napomena: aktuelnim ispitivanjima BLEVE efekta Nemačkih stručnjaka za bezbednost, vremenski period od početnog požara do eksplozije je 15 min. U slučaju IGM “Mladost” doo udaljenost vatrogasne jedinice je oko 3km. Vremenski period od obaveštenja do aktiviranja gašenja je maksimalno oko 8min. Mogućnost BLEVE efekta je u tom slučaju skoro nemoguća. Uz sve to mora se pomenuti ito da su rezervoari ispražnjeni jer je operater prešao na korišćenje drugog energenta.Opasna i štetna dejstva prirodnog gasa (tunelska peć) i eventualni požar pretakanja diesel goriva bi se zadržala na lokaciji operatera.

Strana 54 od 63

Strana 55 od 63

Strana 56 od 63

2.3. Mere otklanjanja posledica udesa

2.3.1. Ciljevi i obim sanacije

Sanacija podrazumeva skup aktivnosti radi otklanjanja posledica nastalih usled akcidenta, kao i privođenje prostora zahvaćenog akcidentom prvobitnoj nameni. U fazi sanacije se uključuju različite operativne službe i organizacije, koje na bazi odgovarajućih projekata i planova izrađenih od strane stručnih institucija vrše sanaciju terena i privode ga prvobitnoj nameni ili nekoj drugoj, u zavisnosti od vrste i obima akcidenta. Za jedinice koje učestvuju u postupku saniranja posledica važno je:

– neutralisati oblak ili pare opasnih materija radi raspršivanja, odnosno smanjenja opasnih koncentracija pri čemu je obavezno korišćenje zaštitne opreme (zaštitna odela i izolacioni aparati);

– zatvoriti sve pukotine na posudama i rezervoarima ukoliko izlaze opasne materije; sprečiti širenje opasnog medija po tlu i svim prostorima ispod nivoa tla. U ovom slučaju mogu se

– koristiti i sredstva za skupljanje opasnih materija kao što su: priručna sredstva za zagrađivanje, za sakupljanje tečnosti, kiselina, baza, pokrivači za kanalizacijske otvore, posude za odlaganje i spremanje prosutog medija, cevi s armaturama, aparati i uređaji za usisavanje medija kao i niz drugih naprava za utvrđenu namenu;

– ispumpavanje, prepumpavanje ili pretakanje tečnih ili rastvorenih materija nkorišćenjem pumpi, specijalnih cevi, armatura i pribora, montažnih baklji za spaljivanje gasova i parnih faza zapaljivihtečnosti.

– Potpuno saniranje zagađenog sloja zemlje, spremanje i otpremanje sakupljene tečnosti ili čvrste opasne materije na za zo predviđena mesta u svrhu neutralizacije i pak na specijalizovane deponije

– snabdeti se sa svim utrošenim sredstvima koja su potrošena u saniranju udesne situacije– ukoliko je porebno ograničiti određenu površinu za svaki saobraćaj zbog moguće promene

meteoroloških uslova o formirati sistem osiguranja tri dominantna sredstva za gašenje požara - vodu, penu i prah, imajući u vidu osiguranje rezervnih količina sredstava za gašenje; sprečiti nastajanje požara u uslovima kada do njega nije došlo -postavljanje sloja pene srednje ekspanzije, o Za sigurno interventno delovanje potrebno je zatvoriti za svaki saobraćaj veću površinu. Zatvaranje određenog prostora mora da bude zasnovano na mogućim promenama eventualne situacije u slučaju nezgode i meteoroloških uslova (vetar, padavine i temperatura). U uslovima kolebanja, promene meteoroloških uslova, menjaju se i granice zone opasnosti pa je potrebno češće meriti prisutnost opasnih materija korišćenjem eksplozimetara i indikatorskih cevčica ili drugih raspoloživih uređaja. o U zoni opasnosti mogu da budu samo osobe koje su odgovarajuće opremljene i osposobljene za rad sa opasnim materijama. U noćnim uslovima rada potrebno je interventno mesto ispravno osvetliti.

2.3.2. Snage i sredstva za sanaciju

Privredno društvo IGM “Mladost” doo pored rukovodećeg stručnog kadra koji su uključeni u angažovanje i usmeravanja akcija na sanaciji post udesne situacije ima ekipe iz okvira privrednog društva (koordinator za odgovor na udes, lice za bezbednost i zdravlja na radu , rukovodilac službe zaštite životne sredine , rukovodilac službe zaštite od požara . U ovu ekipu mogu da se pozovu i stručni ljudi iz oblasti toksikologije i hemijsko-tehničke zaštite. Za monitoring zagađenja životne sredine privredno društvo angažuje stručne organizacije za oblast praćenja parametera zagađenja Mere za otklanjanje posledica udesa imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obavljanje i sanaciju životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa.

2.3.3. Snage i sredstva za sprovođenje remedijacije

Strana 57 od 63

Procentualni udeo troškova remedijacije lokacije udesa :1. čišćenje lokacije odnosno dovođenje lokacije u “zadovoljavajuće” stanje.....................29,6%2. zbrinjavanje preostalog otpada.........................................................................................12,8%3. troškovi savetnika...............................................................................................................3,2%4. troškovi obezbeđenja i čuvanja objekta ….........................................................................0,6%5. rezervisanje sredstava za nesmetano funkcionisanje tretmana opasnog otpada................47,3%6. rezervisanje sredstava za nepredviđene situacije.................................................................6,5%

------------------ 100,0 %Visina troškova remedijacije je 3,5% materijalne vrednosti postrojenja u bilansu stanja privrednog društva dok nabavka opreme zavisi od politike poslovnog menadžmena preduzeća.

2.3.4. Post udesni monitoring

Zavod za javno zdravlje grada će posle udesne situacije prema Zakonima, pravilnicima i uredbamaRepublike Srbije pratiti stanje zdravlja ljudi i životinja, vršiti merenja kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i otpada na lokaciji i široj okolini potencijalno zagađene sredine.

2.3.5. Organizacija nastavka rada

Kao što je već napomenuto organizacija nastavka rada i oporavka od udesa zavisi od rukovodeće strukture privrednog društva, a vremenski termini će zavisiti od mogućnosti isporučioca opreme koju je potrebno nabaviti.

2.3.6.Planirana finansijska sredstva

Planirana finansijska sredstva su data u tački 2.3.3

3. Informisanje javnosti

Način obaveštavanja o udesu je jedna od veoma važnih faza odgovora na udes, odnosno faza otklanjanja posledica

Program upoznavanja stanovništva sa potencijalnim opasnostima i predviđenim merama zaštite, planova, vežbi i edukacije odvija se u skladu sa planom zaštite privrednog društva i u skladu sa razrađenim mogućim akcidentnim situacijama na terenu.Program se bazira na tipovima udesa: udes prvog nivoa - nivoa opasnih instalacija i udes drugog nivoa - nivoa industrijskog kompleksa realizuje se u krugu Kliničkog centra. Ujedno građane upoznati da usled nastalog udesa mogu nastupiti štetne posledice po širu okolinu i da se u tom slučaju aktivira plan zaštite opštine. Osnovne oblasti edukacije je kako pratiti tokove odgovora na udesa i koji poslovi proizilaze iz plana zaštite:1. procena obima udesa;2. procena obima posledica;3. uspostavljanje neprekidnih merenja i osmatranja na prostoru kompleksa postrojenja i širem ugroženomprostoru (požara, eksplozije, oslobađanja štetnih materija) i karakterističnih parametara (koncentracija opasnih materija, kretanje kontaminacionog oblaka, meteoroloških podataka: pravac i brzina vetra, vertikalna stabilnost vazduha);4. obaveštavanje o udesu i davanje uputstava o daljem postupanju;5. donošenje odluke o eventualnoj evakuaciji stanovništva, načinu evakuacije i pravcu kretanja, na osnovu veličine udesa, stepena ugroženosti stanovništva i procene vremena trajanja opasnosti, raspoloživog vremena za evakuaciju itd.6. koordinacija rada službe civilne zaštite, zdravstvenih organizacija, vatrogasnih službi, službi tehničke pomoći;

Strana 58 od 63

7. informisanje nadležnih republičkih organa i davanje procene o mogućnosti da se sopstvenim snagama odgovori na udes.Edukacija obuhvata i ko odgovora na udes, a na osnovu usklađenih planova zaštite su:

1. službe organa unutrašnjih poslova, službe sredstava veze, transportna preduzeća, komunalne službe, vatrogasne službe, centri za obaveštavanje, specijalizovane tehničke ekipe, ekipe za sanaciju, (eko)toksikološke laboratorije, analitičke laboratorije i meteorološke stanice.

2. ekipe hitne medicinske pomoći, medicina rada, stacionarne zdravstvene ustanove sa odeljenjima za toksikologiju; štabovi i jedinice civilne zaštite, na osnovu usklađenih planova civilne zaštite.desa- sanacije.

Da bi se plan aktivnosti u pogledu informisanja javnosti o udesu uradio stručno neophodno je da privredno društvo :

a) uspostaviti sistem za prikupljanje podataka o događajima

b) nabaviti gotova softverska rešenja o udesima i obučiti ljude u upravljanju udesom

c) formira sopstvenu bazu podataka o svim opasnim materijama sa kojima se radi u preduzeću i koja mogu biti u udesu

d) poseduje podatke štetnih dejstava materija u udesu

e) poseduje podatke o merama zaštite od štetnih delovanja

f) poseduje podatke o merama medicinske zaštite, kao i o mogućnostima i osposobljenostima zdravstvenih ustanova koje će učestvovati u zbrinjavanju eventualno zatrovanih radnika (proveriti da li zdravstvena ustanova koja će pružati pomoć u slučaju trovanja poseduje sredstva za antidotsku terapiju)

g) predvidi funkcionisanje sistema prenosa informacija u javnost

Po završetku udesa, pravi se detaljni izveštaj o udesu, analizaju uzroci i posledice. Izveštaj pravi koordinacioni tim sa podacima dostavljenim od svih subjekata učesnika u odgovoru na udes. U izradu izveštaja treba da bude uključena i javnost kako bi se dobio što potpuniji uvid u prethodne događaje. Sve mora da bude potpuno transparentno i ništa se ne sme sakriti od javnosti. Moraju se konstatovati i eventualne lične odgovornosti pojedinaca koji treba da snose i odgovarajuće sankcije. Za prezentovanje izveštaja i obaveštavanje javnosti mogu se koristiti elektronska i štampana sredstva informisanja kao i tribine po Mesnim zajednicama, gde će građanima biti iscrpno objašnjeno šta se desilo, zašto, koje su razmere i obim udesa, pričinjena šteta i kako i gde mogu nadoknaditi eventualno nastalu štetu.

IZVEŠTAJ O UDESU

Sa svih nivoa odgovornosti i učesnika treba prikupiti izveštaje o udesu. Na osnovu pojedinačnih izveštaja izraditi Izveštaj o udesu koji sadrži sledeće elemente:

1. Analiza uzroka i posledica udesa

Analizu uzroka hemijskog udesa obavljaju nadležne inspekcijske strukture. U ovom slučaju nadležna je Republička inspekcija. U svakom slučaju inspekcija mora dati odgovor na ključno pitanje, „ Zašto je došlo do hemijskog udesa?“. Da li je u pitanju zamor materijala, greška u varu, pojačana korozija, nestručno rukovanje ili nešto treće. Inspekcija pravi zapisnik o zatečenom stanju opreme i primenjenim metodama ispitivanja. Na kraju izveštaja daje zaključak o tome zašto je došlo do havarije. Pravi razlog havarije je bitan pored ostalog i zbog toga što bi on mogao biti putokaz, šta je potrebno preduzeti za sanaciju . Naravno, u zavisnosti od stepena oštećenja, inspekcija može zabraniti bilo kakvo dalje korišćenje opreme. Ako se utvrdi da je do havarije došlo zbog nesavesnog ponašanja u smislu redovnih kontrola, snimanja i testiranja , protiv odgovornih se pokreće krivični postupak.

Analiza posledica udesa vrši se na svim mestima do kog je udes dospeo. Pre svega analiziraju se posledice u radnoj organizaciji. Procenjuje se količina iscurelog materijala i gubitak zbog toga. Takođe se procenjuje šteta nastala na rezervoaru, šteta izazvana prodiranjem zagađenja u podzemne vode, šteta zboggubitka ljudskih života i povređivanja zaposlenih i građana, šteta zbog zastoja proizvodnje, šteta zbog utrošenih materijalnih sredstava na sprečavanju širenja i sanaciji posledica udesa, upotrebljena vatrogasnai medicinska sredstva, šteta zbog uginule stoke, divljači i izgubljene letine, šteta koja će nastati zbog

Strana 59 od 63

rušenja poslovnog imidža i ugleda preduzeća itd.

2. Razvoj i tok udesa i odgovor na udes

U opisu razvoja i toka udesa treba detaljno opisati kada je došlo do udesa, ko je prvi primetio udes i kako se manifestovao.

3. Procena veličine udesa

Procena veličine udesa vrši se na osnovu stepena angažovnih snaga, veličine štete (izražene u novčanim sredstvima) i obima posledica. Po završetku udesa, svi subjekti učešća u udesu, prave svoje izveštaje o veličini svoga angažovanja u odgovoru na udes, o angažovanim snagama i utrošenim sredstvima, i dostavljaju ga i Timu za koordinaciju udesom. Svoje izveštaje prave i protivpožarne jedinicei medicinske ekipe u kojima pored obima angažovanja i utrošenih sredstava, unose i broj povređenih i nastradalih osoba tokom trajanja udesa.

Služba zaštite životne sredine treba, uvidom u fabrici i na terenu zahvaćenom udesom, da sačini izveštaj o posledicama dejstva udesa i pričinjenoj materijalnoj šteti ( uginule domaće i divlje životinje, šteta na poljoprivrednim kulturama, šumama, pašnjacima, vodenom svetu itd.) i izveštaj o tome takođe dostavi Timu za koordinaciju. Na osnovu prispelih izveštaja, Tim za koordinaciju, na osnovu stepena angažovanih snaga, veličine štete (izražene u novčanim sredstvima) i obima posledica, procenjuje veličinu udesa. 4. Analiza trenurnog stanja Analiza trenutnog stanja treba da obuhvati stanje opreme na kojoj je došlo do udesa, stanje životne sredine u fabrici, stanje životne sredine na području van fabrike i zdrastveno stanje povređenih tokom trajanja hemijskog udesa. Defektažu i procenu stanja opreme u fabrici, na kojoj je došlo do hemijskog udesa, vrše stručne ekipe odgovarajuće struke i republički inspektorat. Rezultat ove akcije treba da da odgovore na pitanja, šta je dovelo do udesa i kako izvršiti sanaciju opreme (ako je to uopšte moguće ili se mora zameniti novom). Stanje životne sredine u fabrici podrazumeva analizu kontaminiranog zemljišta i podzemnih voda i predlog rešenja za sanaciju. Ove analize radi Odelenje zaštite životne sredine fabrike u saradnji sa odgovarajućim republičkim inspektoratom. Analizu stanja životne sredine u okolini fabrike, koja je bila pod uticajem hemijskog udesa, rade Republičke i Opštinske inspekcije, koje ujedno i procenjuju štetu nastalu hemijskim udesom i predlažu mere za njihovo saniranje. Odgovarajuće ekipe Medicine rada i drugih opštinskih i gradskih zdrastvenih ustanova, prate stanje zdravlja povređenih i predlažu dalje mere za njihov potpuni oporavak. Nad svim aktivnostima sanacije kao i prethodnih delatnosti u odgovoru na udes neophodno je planirati i propisati odgovarajući stručni nadzor.

IZVEŠTAVANJE O ODGOVORU NA UDES

Region/opština: ____________________________

Nosilac izrade izveštaja: ____________________________

Adresa: ____________________________

Tel./fax: ____________________________

1. Opšti podaci ____________________________

- datum i vreme udesa ____________________________

- mesto ____________________________

- adresa ____________________________

- vrsta aktivnosti ____________________________

2. Vrsta udesa ____________________________

- eksplozija _ ___________________________

Strana 60 od 63

- ispuštanje opasnih materija ____________________________

- emisija opasnih materija ____________________________

- požar ____________________________

3. Preduzete interventne mere ____________________________

________________________________________________________________

4.Uzroci udesa ____________________________

- poznati (specificirajte) ____________________________

- nepoznati ____________________________

- informacija će biti dostavljena nakon završetka ispitivanja uzroka udesa

5. Posledice udesa ____________________________

____________________________

________________________________________________________________

a) Unutar prostora pravnog ili fizičkog lica

– Žrtve ____________________________ poginulih

____________________________ ranjenih

____________________________ otrovanih

- Posledice po životnu sredinu ____________________________kratkoročne

____________________________dugoročne

Broj osoba izloženih posledicama udesa

broj evakuisanih osoba ____________________________

materijalna šteta ____________________________

opasnost je još prisutna ____________________________

opasnost više nije prisutna ____________________________

b) Izvan prostora pravnog ili fizičkog lica

– Žrtve ____________________________ poginulih

____________________________ranjenih

____________________________otrovanih

- Posledice po životnu sredinu ____________________________ kratkoročne

____________________________dugoročne

- Broj osoba izloženih posledicama udesa

- broj evakuisanih osoba ____________________________

- materijalna šteta ____________________________

- opasnost je još prisutna ____________________________

- opasnost više nije prisutna ____________________________

6. Troškovi zbog zagađenja okoline:

- u intervenciji utrošena sredstva ____________________________

naknada za obeštećenje ____________________________

Strana 61 od 63

troškovi saniranja okoline ____________________________

iznos novčane kazne ____________________________

ostalo ____________________________

7. Pouke izvučene iz udesa

________________________________________________________________

8. Srednjoročne i dugoročne mere koje bi trebalo preduzeti da ne dođe do ponavljanja udesa :

-srednjoročne

____________________________

________________________________________________________________

-dugoročne

____________________________

_ ___________________________ ____________________________ _______

Strana 62 od 63

7. ZAKLJUČAK

Na svim mestima na kojima se radi sa opasnim materijama, najvažnije je :

Osposobiti zaposlene za rad sa opasnim materijama i instalacijama (svojstva, način rukovanja, opasnosti, prva pomoć, zaštita na radu, zaštita od požara, zaštita okoline).Osposobljavanje mora biti ozbiljno i temeljito. Ono se mora ponavljati u predviđenim vremenskim intervalima.Vršiti redovna ispitivanja opreme u tehnološkom postupku, skladištenju i prevozu te u pripremi.Istaknuti radna uputstva na mestu rada, voditi brigu o njihovom održavanju i vidljivosti - dostupnosti korisnicima, vršiti njihovo poboljšanje s inovacijama do kojih se došlo kroz praksu ili naučnim saznanjima.Istaknuti uputstva o prvoj pomoći i evakuaciji.Sigurnost (bezbednost i zdravlje na radu, zaštita od požara i zaštita okoline) treba biti sastavni deo svakogposla.

Na odgovarajućim mestima mora biti jasno istaknut plan evakuacije. Za te potrebe se mogu koristiti crtežiiz plana ili elaborata zaštite od požara.U proizvodnim prostorima, na odgovarajućim mestima, moraju biti postavljeni jasni znaci upozorenja na opasnosti koje su prisutne.Putevi evakuacije moraju biti jasno označeni.Osoblje mora biti upoznato sa osnovnim fizičko hemijskim karakteristikama opasnih materija , kao i sa opasnostima koje im prete u akcidentnim situacijama.Osoblje mora biti upoznato sa rasporedom aparata za gašenje požara.U neposrednoj blizini radnih mesta mora biti na raspolaganju pisana procedura za bezbedan rad kao i uputstvo za brzo zaustavljanje u slučaju opasnosti.Osoblje mora biti obučeno da koristi aparate za gašenje požara.Svo osoblje mora biti opremljeno radnim odelima i ličnim zaštitnim sredstvima koja su prilagođenapojedinačnim radnim mestima.

Sastavni deo ovog dokumenta su MSDS liste svih opasnih materija na lokaciji postrojenja IGM“Mladost” doo Leskovac

Strana 63 od 63