Vazduhpredstavlja mehaničku smešu gasova koja obavija Zemlju kao planetu predstavlja mehaničku smešu gasova koja obavija Zemlju kao planetu,

stvarajući njenu atmosferu (gasoviti omotač Zemlje).

Dejstvo vazduha na biljke je višestruko:

Direktno• Uticaji fizičkih i hemijskih

Indirektno• Delovanje vazduha utiče na

Dejstvo vazduha na biljke je višestruko:

• Uticaji fizičkih i hemijskihkarakteristika vazduha na pojavu i opstanak biljaka na nekom staništu

Primeri

• Delovanje vazduha utiče na promenu drugih, abiotičkih i biotičkih faktora

PrimeriPrimeri

• strujanje omogućava rasejavanje plodova i oprašivanjeCO i f t i t

Primeri

• vazduh→ vlažnost→ transpiracija• promena temperature

• CO2 i fotosinteza• O2 i disanje

• ublažava Sunčevo zračenje• prisustvo ili otsustvo oprašivača

Osnovne odlike atmosfereAtmosfera kao vazdušni omotač oko Atmosfera, kao vazdušni omotač oko Zemlje, postoji zahvaljujući Zemljinoj

gravitaciji. Ona se pruže vertikalno, iznad površine Zemlje, do nekih 3000 km u visinu.

Troposfera, najniži i najgušći sloj Zemljine t f

“EFEKAT STAKLENE BAŠTE”

atmosfere.- nastanak oblaka-’’vlažna depozicija’’, spiranje aerosoli iz vazduha padavinama’’ d i ij ’’ di kt ij j i t l ž j-’’suva depozicija’’,direktno upijanje i taloženje

gasova i aerosoli na zemljištu, stenama, vodi, biljkama...

Stratosfera se nalazi iznad troposfere.Stratosf ra s na az zna troposf r .- 22-24 km je ozonosfera- O2 + hv → O + O- O + O2 ↔ O3

Stratifikacija atmosfere Današnja atmosfera je proizvod života, ali i

uslov za njegov opstanak.

Hemijski sastav vazduha

AZOT KISEONIKAZOT(78 %)

Atmosferski azot nije dostupan Atmosferski azot nije dostupan biljk l t blik li j biljk l t blik li j

KISEONIK(21%)

Biljke su aerobni organizmi, koji Biljke su aerobni organizmi, koji kiseonik koriste u procesu disanjakiseonik koriste u procesu disanjabiljkama u elementarnom obliku, ali je biljkama u elementarnom obliku, ali je

dostupan nižim biljkam i bakterijama dostupan nižim biljkam i bakterijama (azotofiksatori), koje ga prevode u (azotofiksatori), koje ga prevode u nitrate, nitrite i amonijak, koji su nitrate, nitrite i amonijak, koji su

kiseonik koriste u procesu disanja.kiseonik koriste u procesu disanja.Vodene biljke se kiseonikom Vodene biljke se kiseonikom

snabdevaju pomoću tkiva aerenhima.snabdevaju pomoću tkiva aerenhima.U procesu fotosinteze biljke U procesu fotosinteze biljke n trate, n tr te amon jak, koj su n trate, n tr te amon jak, koj su

dostupni višim biljkama. Neke dostupni višim biljkama. Neke leguminoze formiraju simbioze sa leguminoze formiraju simbioze sa

azotofiksatorima.azotofiksatorima.

oslobađaju kiseonik u atmosferu. oslobađaju kiseonik u atmosferu.

UGLJEN DIOKSIDARGON (0,93%)

Nema nikakav značaj za život biljakaNema nikakav značaj za život biljaka

(0,034%)KONCENTRACIJA CO2 IMA VELIKI KONCENTRACIJA CO2 IMA VELIKI EKOLOŠKI ZNAČAJ ZA BILJKE I EKOLOŠKI ZNAČAJ ZA BILJKE I

VEGETACIJU!!!VEGETACIJU!!!Nema nikakav značaj za život biljaka.Nema nikakav značaj za život biljaka. Nalazi se na donjoj granici potrebnoj za Nalazi se na donjoj granici potrebnoj za normalno odvijanje fotosinteze.normalno odvijanje fotosinteze.’Kompezacijska tačka CO’Kompezacijska tačka CO22’’’’-- pri pri

određenoj koncentraciji COodređenoj koncentraciji CO22, postiže se , postiže se Ostali gasovi prisutni u veoma malim Ostali gasovi prisutni u veoma malim k l čk l č

j jj j 22, p, pravnoteža između fotosinteze i disanja.ravnoteža između fotosinteze i disanja.količinama.količinama.

Atmosfera sa kiseonikom

Kiseonik se pojavljuje tek nakon pojave prvih asimilacionih mikroorganizama (bakterija i modrozelenih algi), pre oko 2,5 milijardi godina.

Fizičke karakteristike vazduha

GUSTINA i PRITISAK vazduha su najveći u prizemnom sloju vazduha su najveći u prizemnom sloju

TEMPERATURA vazduha se pravilno menja u vazduha se pravilno menja u j p jj p j

atmosfere i opadaju sa visinom. atmosfere i opadaju sa visinom. Biljke visokoplaninskih predela imaju Biljke visokoplaninskih predela imaju veći broj stoma po jedinici površine.veći broj stoma po jedinici površine.

p jp jvertikalnom i horizontalnom pravcu vertikalnom i horizontalnom pravcu

na Zemlji, što uslovljava pojavu na Zemlji, što uslovljava pojavu vegetacijskih zona.vegetacijskih zona.

VLAŽNOST VAZDUŠNA STRUJANJA

vazduha se takođe pravilno menja u vazduha se takođe pravilno menja u vertikalnom i horizontalnom pravcu vertikalnom i horizontalnom pravcu

na Zemlji. U uslovima suvljeg vazduha na Zemlji. U uslovima suvljeg vazduha

STRUJANJA odnosno vetrovi, deluju mehanički na odnosno vetrovi, deluju mehanički na

biljk li i d ( ti j biljk li i d ( ti j j j gj j g

izraženije su kseromorfne strukture izraženije su kseromorfne strukture biljaka.biljaka.

biljke, ali i posredno (uticaj na biljke, ali i posredno (uticaj na transpiraciju).transpiraciju).

ANEMOFILNO OPRAŠIVANJEANEMOFILNO OPRAŠIVANJE

Vazduh u zemljištuVazduh se nalazi i u šupljinama, Vazduh se nalazi i u šupljinama, Zemljište koje je stalno natopljeno Zemljište koje je stalno natopljeno p j ,p j ,kanalima i porama u zemljištu, u kanalima i porama u zemljištu, u

kojima se nalazi i voda. kojima se nalazi i voda. Optimalni uslovi za razvoj biljaka se Optimalni uslovi za razvoj biljaka se uspostavljaju kada je odnos vode i uspostavljaju kada je odnos vode i

j j j p jj j j p jvodom sadrži manju količinu vazduha, vodom sadrži manju količinu vazduha, pri čemu se stvaraju ANAEROBNI pri čemu se stvaraju ANAEROBNI uslovi (močvare, plavne površine, uslovi (močvare, plavne površine,

zabarene livade tresave)zabarene livade tresave)uspostavljaju kada je odnos vode i uspostavljaju kada je odnos vode i vazduha 50:50% u zoni rizosfere.vazduha 50:50% u zoni rizosfere.

-- manja količina kiseonikamanja količina kiseonikaveća količina CO

zabarene livade, tresave).zabarene livade, tresave).Močvarne biljke (HELOFITE)Močvarne biljke (HELOFITE)

Biljke sa korenovima za provetravanje (PNEUMATOFORI)- veća količina CO2

Rizophora sp. Rizophora sp. (PNEUMATOFORI)(PNEUMATOFORI)

HELOFITEHELOFITE

Atmosfersko zagađivanje i biljke

Aerozagađivači menjaju sastav Aerozagađivači menjaju sastav g j jg j jvazduha (povećava se koncentracija vazduha (povećava se koncentracija

COCO22, metana, SO, metana, SO22, atmosferskih , atmosferskih oksidanata, freona, hidrogenskih oksidanata, freona, hidrogenskih

halida prašine gari i čađi)halida prašine gari i čađi)halida, prašine, gari i čađi)halida, prašine, gari i čađi)U vreme povećane vlažnosti vazduha U vreme povećane vlažnosti vazduha

ove materije se slepljuju sa ove materije se slepljuju sa molekulima vode pri čemu nastaje molekulima vode pri čemu nastaje

neprozirna magla poznata pod neprozirna magla poznata pod nazivom SMOGnazivom SMOG

Atmosfersko zagađivanje i biljke

Gasovi difunduju kroz stome u biljke Gasovi difunduju kroz stome u biljke i izazivaju oštećenja lisnog mezofila i izazivaju oštećenja lisnog mezofila --

“beljenje” hloroplasta i pojava “beljenje” hloroplasta i pojava nekrotičnih flekanekrotičnih flekanekrotičnih fleka.nekrotičnih fleka.

Čestice prašine, pepela, gari i čađi se Čestice prašine, pepela, gari i čađi se talože na nadzemnim delovima biljke.talože na nadzemnim delovima biljke.

Atmosfersko zagađivanje i biljke

AKUTNA OŠTEĆENJA biljakaAKUTNA OŠTEĆENJA biljaka-- hloroza i nekroza listova i drugih hloroza i nekroza listova i drugih

organaorgana-- sušenje i odumiranje pojedinih sušenje i odumiranje pojedinih

delova, pa i celih biljakadelova, pa i celih biljaka

Atmosfersko zagađivanje i biljke

Č Š ĆČ Š ĆHRONIČNA OŠTEĆENJA biljakaHRONIČNA OŠTEĆENJA biljaka-- sterilnost polenasterilnost polena

-- poremećaji u plodonošenjuporemećaji u plodonošenju-- redukcija produkcije biomaseredukcija produkcije biomase-- redukcija produkcije biomaseredukcija produkcije biomase

Atmosfersko zagađivanje i biljkej

SUMPORNA JEDINJENJASUMPORNA JEDINJENJA

Kisele kišeKisele kišeKisele kišeKisele kišeKamena erozijaKamena erozija

Lišajske pustinjeLišajske pustinje

N ć k t ij N ć k t ij Na povećanu koncentraciju sumpor Na povećanu koncentraciju sumpor dioksida posebno su osetljivi žbunasti dioksida posebno su osetljivi žbunasti

i listasti lišajevi.i listasti lišajevi.

Kisele kiše

Kisele kiše

VetarVETROVI VETROVI -- horizontalna ili približno horizontalna kretanja vazduhahorizontalna ili približno horizontalna kretanja vazduhap jp j

STALNI VETROVI: pasati i antipasati, zapadni vetrovi, polarni vetroviSTALNI VETROVI: pasati i antipasati, zapadni vetrovi, polarni vetrovi

PERIODIČNI VETROVI: monsuniPERIODIČNI VETROVI: monsuni

LOKALNI VETROVI: košava, vardarac, bura, jugo, fen, danik (maestral) i noćnikLOKALNI VETROVI: košava, vardarac, bura, jugo, fen, danik (maestral) i noćnik

CIKLONSKI VETROVI: t jf CIKLONSKI VETROVI: t jf CIKLONSKI VETROVI: tajfun CIKLONSKI VETROVI: tajfun (Azija), ciklon (Indija), uragan, (Azija), ciklon (Indija), uragan,

orkan, tornado (Srednja orkan, tornado (Srednja Amerika)Amerika)))

VERTIKALNA STRUJANJA: VERTIKALNA STRUJANJA: VERTIKALNA STRUJANJA: VERTIKALNA STRUJANJA: adscendentna i descendentnaadscendentna i descendentna

Eolska erozija zemljišta Eolska erozija zemljišta (oblikovanje reljefa vetrovima)(oblikovanje reljefa vetrovima)(oblikovanje reljefa vetrovima)(oblikovanje reljefa vetrovima)

Formativno delovanje vetraU vetrovitim oblastima bilje dobijaju U vetrovitim oblastima bilje dobijaju kseromorfnijikseromorfniji karakter.karakter.j j jj j j jj

Mehaničko delovanje vetrova: Mehaničko delovanje vetrova: vetrolomvetrolom

Biljke izložene vetru realizuju Biljke izložene vetru realizuju patuljastupatuljastu, , poleglupoleglu ili ili jastučastujastučastu formu.formu.

Salix herbaceaSalix herbacea Salix reticulataSalix reticulata

Formativno delovanje vetra

U vetrovitim oblastima biljke U vetrovitim oblastima biljke dobijaju dobijaju kseromorfnijikseromorfniji karakter.karakter.

Mehaničko delovanje vetrova: Mehaničko delovanje vetrova: vetrolomvetrolom

Formativno delovanje vetraNa vetru izloženim staništima biljke dobijaju Na vetru izloženim staništima biljke dobijaju j j jj j j

formu “zastave”formu “zastave”..

Formativno delovanje vetraDrveće stalno izloženo vetru formira sekundarna tkiva Drveće stalno izloženo vetru formira sekundarna tkiva –– reakciono drvoreakciono drvoDrveće stalno izloženo vetru formira sekundarna tkiva Drveće stalno izloženo vetru formira sekundarna tkiva reakciono drvoreakciono drvo..

Anemofilija

Anemofilija je zastupljena kod svih četinaraAnemofilija je zastupljena kod svih četinarai kod većine predstavnika familije travai kod većine predstavnika familije trava

Anemofilija

Biljke koje se oprašuju vetrom omaju niz Biljke koje se oprašuju vetrom omaju niz prilagođenosti na taj način oprašivanja: prilagođenosti na taj način oprašivanja: resasta cvast cvetni omotač redukovan resasta cvast cvetni omotač redukovan resasta cvast, cvetni omotač redukovan, resasta cvast, cvetni omotač redukovan,

polenova zrna laganapolenova zrna lagana

Anemohorija

Anemohorija

k l d d d C Sa krilastim dodacima: A. Acer negundo, Aceraceae; C. Acer macrophyllum, Aceraceae; E: Fraxinus, Oleaceae; F. Tipuana, Fabaceae Sa dodacima za lebdenje: B. Paulownia tomentosa, Scrophulariaceae; j p

D. Ailanthus altissima, Simaroubaceae; G. Jacaranda, Bignoniaceae

Anemohorija

Typha spTypha sp.

Kotrljani

Gypsophylla paniculataGypsophylla paniculata

Kotrljani

Kotrljani

Salsola tragus