SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVISEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT

PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

WWW.SEMINARSKI-RAD.COMAKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PRO-MASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

1

САДРЖАЈ

1. УВОД ....................................................................................................... 1

2. ПОЈАМ ВАСПИТНИХ МЈЕРА................................................................ 2

2.1. Дисциплинске мјере....................................................................... 2

2.2. Заводске мјере................................................................................ 2

2.3. Мјере појачаног надзора................................................................ 3

3. ИЗБОР ВАСПИТНЕ МЈЕРЕ .................................................................. 3

4. УЗРАСТ МАЛОЉЕТНИКА ЗА ИЗРИЦАЊЕ ВАСПИТНИХ МЈЕРА ... 4

5. ВРСТЕ ВАСПИТНИХ МЈЕРА................................................................. 5

5.1. Укор................................................................................................... 5

5.2. Упућивање у дисциплински центар за малољетнике.............. 5

5.3. Појачан надзор родитеља, усвојиоца или стараоца................ 6

5.4. Појачан надзор у другој породици.............................................. 6

5.5. Посебне обавезе уз мјере појачаног надзоре............................ 6

5.6. Упућивање у васпитну установу.................................................. 7

5.7. Упућивање у васпитно-поправни дом........................................ 7

5.8. Упућивање у другу установу за оспособљавање.................... 7

6. ВАСПИТНЕ МЈЕРЕ У ЗАКОНУ О ПРЕКРШАЈУ ФБиХ....................... 8

7. ВАСПИТНЕ МЈЕРЕ У ЗАКОНУ О ПРЕКРШАЈУ СРБИЈЕ................... 9

8. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................. 11

9. ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................... 12

2

1. УВОД

Прекршајне санкције су државне, принудне мјере репресивно-

превентивног карактера којима су учиниоци прекрашја, под условима

предвиђеним прекршајним прописима, ограничавају или ускраћују у

одређеним правима или слободама, на основу одлуке надлежног органа,

односно суда, донесене у законито спроведеном поступку.1

Током дугогодишњег развоја прекршаја, једине санкције прописане за

прекршај биле су казне. Такав систем санкција у којима су прописиване

искључиво казне, назива се монистичким.

Посљедњих деценија, све чешће се јавља идеја да ли је могуће у

области прекршаја примијенити посебне мјере и поступке непеналног

карактера које би биле замјена за казну. Једне од тих мјера су и васпитне

мјере.

1 Мрвић-Петровић Н., Митровић Љ.: Прекршајно право, Бања Лука, 2007., стр. 523

2. ПОЈАМ ВАСПИТНИХ МЈЕРА

Васпитне мјере су посебне прекршајне санкције намијењене

искључиво малољетним учиниоцима прекршаја.2 Смисао примјене ових

посебних мјера јесте да се приоритетно обезбиједи преваспитање

малољетног учиниоца, уз што мању примјену елемената принуде.

Примјеном васпитних мјера настоје се приоритетно остварити

циљеви социјалне превенције, кроз васпитно дјеловање на малољетника и

покушаје његовог преваспитања.

Васпитне мјере, без обзира да ли се примјењују према млађим или

старијим малољетницима, дијеле се на: дисциплинске мјере, мјере

појачаног надзора и заводске мјере.

2.1. Дисциплинске мјере

Изричу се малољетнику према коме није потребно предузети трајније

мјере васпитања, а нарочито ако је кривично дјело извршено из

непромишљености или лакомислености. Дисциплинске мјере су: укор и

упућивање у дисциплински центар за малољетнике.

2.2. Заводске мјере

Изричу се малољетнику према коме треба предузети трајније мјере

васпитања, преваспитања или лијечења и његово потпуно одвајање из

досадашње средине. Заводске мјере су:

упућивање у васпитну установу

упућивање у васпитно-поправни дом и

упућивање у установу за дефектне малољетнике.

2 Мрвић-Петровић Н., Митровић Љ.: Прекршајно право, Бања Лука, 2007., стр. 674

2.3. Мјере појачаног надзора

Изричу се према малољетнику према коме треба предузети трајније

мјере васпитања, преваспитања или лијечења уз одговарајући надзор, а

није потребно његово потпуно издвајање из досадашње средине. Мјере

појачаног надзора могу бити:

од стране родитеља или стараоца

у другој породици и

од стране органа старатељства

3. ИЗБОР ВАСПИТНЕ МЈЕРЕ

При избору васпитне мјере, која ће се примијенити према

малољетнику, суд ће узети у обзир сљедеће елементе:

узраст малољетника,

степен његове душевне развијености,

његова психичка својства,

његове склоности,

побуде из којих је дјело учинио,

досадашње васпитање,

средину и прилике у којима је живио,

тежину дјела,

да ли је према њему раније била изречена васпитна мјера или казна

и све друге околности које могу бити од утицаја за изрицање оне мјере

којом ће се најбоље постићи сврха васпитних мјера.3

3 Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, 2003. год., број 49, стр. 9, члан 72.5

4. ЗНАЧАЈ УЗРАСТА МАЛОЉЕТНИКА ЗА ИЗРИЦАЊЕ

ВАСПИТНИХ МЈЕРА

Према нашим прописима, малољетник је лице које још није навршило

осамнаест година. Закон о прекршајима предвиђа да се против дјетета

(малољетници старости до четрнаест година) не може водити прекршајни

поступак. Јер, због свог узраста који условљава степен душевног развоја,

дијете није способно да схвати значај прекршаја и да управља својим

поступцима, те не може ни одговарати за прекршај. Због тога се против

њега не може покретати нити водити прекршајни поступак.

За разлику од дјеце, малољетници старости од навршених четрнаест

до навршених осамнаест година могу бити одговорни и кажњени за

извршени прекршај. Сматра се да су, с обзиром на свој узраст, ова лица у

стању да схвате значај свог дјела и да управљају својим поступцима. Закон

ипак прави разлику између млађих малољетника (старости између

четрнаест и шеснаест година) и старијих малољетника (старости између

шеснаест и осамнаест година), прописијући различите врсте мјера које се

према њима могу примијенити.

Млађим малољетницима могу се изрећи само васпитне мјере, док се

старијим малољетницима могу изрећи васпитне мјере као и било која од

других санкција намијењених кажњавању пунољетних лица или непеналних

мјера.

Да би према старијем малољетнику могле бити изречене васпитне

мјере, потребно је да су испуњени нарочити услови: да је малољетник

признао да је починио прекршај, да је изразио жаљење због почињеног

прекршаја и да је добровољно пристао на такве васпитне мјере.

5. ВРСТЕ ВАСПИТНИХ МЈЕРА

6

Законом су предвиђене посебне врсте васпитних мјера које се могу

примијенити према млађим и старијим малољетницима. То су:

укор,

упућивање у дисциплински центар за малољетнике.

појачан надзор родитеља, усвојиоца или стараоца,

појачан надзор у другој породици,

појачан надзор органа социјалног старања,

посебне обавезе уз мјере појачаног надзора,

упућивање у васпитну установу,

упућивање у васпитно поправни дом,

упућивање у другу установу за оспособљавање.4

5.1. Укор

Судски укор се изриче ако је довољно да се малољетник због

учињеног дјела само укори. При изрицању судског укора, указаће се

малољетнику на штетност његовог поступка и предочиће му се да у случају

поновног извршења кривичног дјела може према њему бити изречена друга

мјера.

5.2. Упућивање у дисциплински центар за малољетнике

Суд ће упутити малољетника у дисциплински центар када је потребно

да се одговарајућим краткотрајним мјерама изврши утицај на његову

личност и владање. У дисциплинском центру малољетник ће се упослити на

корисним радовима који одговарају његовом узрасту, при томе ће се водити

рачуна да малољетник не изостане са редовне наставе или посла.

4 Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, 2003. год., број 49, стр. 9, члан 737

5.3. Појачан надзор родитеља, усвојиоца или стараоца

Ову мјеру суд ће изрећи ако су родитељи, усвојилац односно

старалац пропустили да врше надзор над малољетником, а у могућности су

да врше овакав надзор. Када изрекне ову мјеру, суд може родитељу,

освојиоцу или стараоцу дати посебна упутства и наложити им одређене

дужности у погледу мјера које треба предузети за васпитање малољетника,

за његово лијечење и за отклањање штетних утицаја на њега. Такође, при

изрицању ове мјере суд може одредити да надлежни орган социјалног

старања провјерава њено извршење и указује помоћ родитељу, усвојиоцу

или стараоцу.

5.4. Појачан надзор у другој породици

Ако родитељ, усвојилац односно старалац нису у могућности да врше

појачани надзор над малољетником, а не постоје ни услови за предају

малољетника другој породици ради вршења оваквог надзора, малољетник

ће се ставити под надзор надлежног органа социјалног старања. За вријеме

трајања ове мјере, малољетник ће и даље остати да живи код својих

родитеља, усвојилаца или старалаца.

5.5. Посебне обавезе уз мјере појачаног надзоре

Суд може малољетнику одредити једну или више обавеза. Неке од

тих обавеза су сљедеће: да се лично извини оштећеном, да редовно похађа

школу, да се уздржава од уживања алкохолних пића и опојних дрога и да се

не дружи са лицима која на њега штетно утичу. Суд може обавезе које је

одредио накнадно укинути или измијенити, а у случају неиспуњења

8

поменутих, суд може изречену мјеру замијенити неком другом васпитном

мјером.

5.6. Упућивање у васпитну установу

Суд ће упутити у здравствену установу малољетника над којим треба

обезбиједити вршење сталног надзора од стране стручних васпитача у

установи за васпитање малољетника. У васпитној установи малољетник

остаје најмање шест мјесеци, а највише три године. При изрицању ове

мјере, суд неће одредити њено трајање, већ ће о томе накнадно одлучити.

5.7. Упућивање у васпитно-поправни дом

При одлучивању да ли ће малољетника послати у ову установу суд

ће посебно узети у обзир тежину и природу учињеног дјела и околности да

ли су према малољетнику раније биле изречене васпитне мјере или казна

малољетничког затвора. У васпитно поправном дому малољетник остаје

најмање једну а највише пет година. При изрицању ове мјере суд неће

одредити дужину трајања мјере, већ ће о томе накнадно одлучити.

5.8. Упућивање у другу установу за оспособљавање

Према малољетнику ометеном у психичком или физичком развоју суд

може, умјесто упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом,

изрећи мјеру упућивања у другу установу за оспособљавање. Малољетник

остаје у установи за оспособљавање док је то потребно ради његовог

лијечења или оспособљавања, а када малољетник постане пунољетан,

поново ће се испитати потреба његовог даљег задржавања у овој установи.

6. ВАСПИТНЕ МЈЕРЕ У ЗАКОНУ О ПРЕКРШАЈУ ФБиХ

9

Малољетнику који је у вријеме извршења прекршаја навршио 14, а

није навршио 16 година могу се изрећи само васпитне мјере. Док се

малољетнику између навршених 16 и ненавршених 18 година могу изрећи

васпитне мјере као и било која од санкција одређених у овом закону.

Врсте васпитних мјера које се јављају у Закону о прекршају ФБиХ су

сљедеће:

укор,

налагање личног извињења оштећеном,

налагање редовног похађања школе,

рад за опште добро на слободи,

налагање прихватања одговарајућег запослења,

налагање малољетнику да посјећује васпитне, образовне,

психолошке и друге врсте савјетовалишта,

налагање да се суздржава од употребе алкохола или опојних дрога,

забрана дружења са лицима која имају лош утицај на малољетника и

полицијска контрола кретања после одређеног времена.

Приликом одлучивања о избору васпитне мјере, суд ће узети у обзир

укупне интересе малољетника и оштећеног. При томе ће се посебно водити

рачуна да се примијењеним васпитним мјерама не угрози редовно

школовање малољетника или његов рад. Избор и примјена васпитних мјера

ће се вршити у сарадњи са родитељима или старатељима малољетника и

органима социјалног старања.

Суд може касније укинути или измијенити обавезе које је одредио.

Васпитне мјере могу трајати најдуже једну годину.

7. ВАСПИТНЕ МЈЕРЕ У ЗАКОНУ О ПРЕКРШАЈУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

10

Према малољетнику који је у вријеме извршења прекршаја навршио

14 а није навршио 16 година, могу се изрећи само васпитне мјере. Док се

према малољетнику који је у вријеме прекршаја навршио 16 а није навршио

18 година може изрећи васпитна мјера или казна.

Малољетним учиниоцима прекршаја могу се изрећи сљедеће

васпитне мјере: укор, упућивање у дисциплински центар за малољетнике и

појачан надзор.

Укор. Изриче се према малољетнику према коме није потребно

предузети трајније васпитне мјере, нарочито када је прекршај учинио из

лакомислености и непромишљености. При изрицању укора малољетнику ће

се указати на штетност његовог поступка.

Упућивање у дисциплинкси центар за малољетнике. Ова мјера ће

се изрећи малољетнику када је потребно да се одговарајућим краткотрајним

васпитним мјерама изврши утицај на његову личност и владање. Приликом

изрицања ове мјере, одредиће се одређен број сати у празничне дане и то

највише четири узастопна празнична дана или на одређен број сати у току

дана, али најдуже 15 дана, или на непрекидни боравак за одређени број

дана, али не дуже од 10 дана. У дисциплинском центру, према

малољетнику се примјењују васпитне, педагошке и друге мјере са циљем

да се малољетник одврати од вршења прекршаја и других недозвољених

радњи.

Појачан надзор. Изриче се ако је потребно да се према малољетнику

изврши трајнија мјера васпитања и преваспитања. Ако родитељи или

старалац не могу вршити појачан надзор над малољетником, малољетнику

ће се изрећи појачан надзор органа старатељства. Може трајати најдуже

једну годину.

11

Услови изрицања васпитних мјера. Код изрицања васпитне мјере узима

се у обзир старост малољетника, степен његовог друштвеног развоја,

психичке карактеристике и мотиви због којих је извршио прекршај,

досадашње васпитање, околина и услови под којима је живио, тежина

прекршаја, да ли му је већ прије тога била изречена васпитна мјера, као и

све остале околности које утичу на избор васпитне мјере којом ће се

најбоље постићи сврха преваспитања.

Обустава извршења и измјена одлуке о васпитној мјери. Када се

послије доношења одлуке, којом је изречена васпитна мјера, појаве

околности којих није било у вријеме доношења одлуке или се за њих није

знало, а оне би биле од утицаја на доношење одлуке, извршење изречене

мјере може се обуставити или се изречена мјера може замијенити другом

васпитном мјером.

Поновно одлучивање о васпитним мјерама. Ако је од правоснажност

одлуке којом је изречена васпитна мјера, протекло више од шест мјесеци, а

извршење није започето, првостепени орган за прекршаје ће поново

одлучити о потреби извршења изречене мјере. При томе може одлучити да

се раније изречена мјера изврши, не изврши или да се замијени неком

другом васпитном мјером.5

5 Службени Гласник Републике Србије, број 39/0312

8. ЗАКЉУЧАК

Васпитне мјере се основне кривичне санкције које се изричу према

малољетницима, без обзира да ли се говири о старијим или млађим

малољетницима. Примјеном васпитних мјера настоје се приоритетно

остварити циљеви специјалне превенције, кроз васпитно дјеловање на

малољетника и покушаје његовог преваспитања.

Када се одлучује о избору одговарајуће васпитне мјере у конкретном

случају, суд је обавезан да цијени укупне интересе малољетника и

оштећеног. Избор и примјена васпитних мјера ће се вршити у сарадњи са

родитељима или старатељима малољетника и органима социјалног

старања.

13

9. ЛИТЕРАТУРА

1. Др Наташа Мрвић Петровић, Др Љубинко Митровић, „Прекршајно

право“, Бања Лука, 2007. године

2. Др Љубисав Нешић „Кривично право“ - општи део, Београд,

1999. године

3. Службени Гласник Републике Српске, број 49/03

4. Службене новине ФбиХ, број 31/06

5. Службени Гласник Републике Србије, број 39/03

14