SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVISEMINARSKI, DIPLOMSKI I
MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI
EDUKATIVNI MATERIJALI.
WWW.DIPLOMSKIRAD.COM WWW.SEMINARSKIRAD.COMAKO VAM TREBA
EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI
RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE
NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI
ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV
SADRAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE
PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI,
DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOETE GA
SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD.
AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI
VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI
POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU
NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA -1-
NAEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE,
PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE
NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.
*** SADRAJ
***Uvod..........................................................................................................2
1. KONTNI
OKVIR..................................................................................3
1.1. Pojam i vrste
konta.............................................................................3
1.2. Pretpostavke za izradu kontnog
okvira...............................................4 1.3.
Redosled i izbor rauna u kontnom
okviru.........................................4 1.4. Kontni okvir
zasnovan na bilansnom principu...................................6
1.5. Kontni okvir zasnovan na funkcionalnom
principu........................... 8 1.6. Znaaj kontnog
okvira........................................................................8
2. KONTNI
PLAN....................................................................................9
2.1. Pojava i razvoj kontnih
planova.........................................................9
2.2. Izrada kontnog
plana..........................................................................9
Zakljuak..................................................................................................12
Literatura..................................................................................................13
-2-
UVODOvim seminarskim radom bie predstavljeni i detaljno opisani
znaajni knjigovodstveni instrumenti: kontni okvir i kontni plan,
kao i sam pojam i vrste konta koji ih ine. S obzirom na to da su
kontni okvir i kontni plan veoma bitni i neophodni za poslovanje
svakog preduzea, potrebno je znati kako izraditi kontni okvir i
kontni plan, odnosno nain izbora odgovarajuih rauna, nain njihovog
sistematizovanja i obeleavanja, to e kroz ovaj seminarski rad dalje
biti prikazano i objanjeno. Kontnim okvirom i kontnim planom se,
izmeu ostalog, definie struktura knjigovodstva. Pravilno ustrojeni
kontni okviri i kontni planovi su prva bitna pretpostavka da
knjigovodstvo dobro ispuni ciljeve koji se pred njega stavljaju.
Kada je privreda dostigla odreeni stupanj razvoja, a time i
ekonomski odnosi postali sloeniji, javlja se i potreba za viim i
potpunijim oblikom voenja evidencije o privrednim procesima. Tako
da, samim tim, pojavom sloenih grupa preduzea javila se i potreba
za uporeivanjem poloaja i rentabiliteta razliitih preduzea i
traenjem instrumenata ija primena dovodi do formalno i materijalno
uporedivih bilansa stanja i bilansa uspeha. Takva grupa preduzea
samim tim imaju i obavezu voenja knjiga i sastavljanja finansijskih
izvetaja. U knjigovodstvu svih preduzea koja pripadaju grupi iste
ekonomske promene treba da budu obuhvatne na istim raunima i na
isti nain, odnosno knjigovodstvo treba da bude jednoobrazno.
Uvoenje jednoobraznog knjigovodstva zahtevalo je kreiranje
odgovarajueg instrumenta. Osnovni instrument kojim se jednoobrazno
knjigovodstvo uvodi je kontni okvir.
-3-
1. KONTNI OKVIRKontni okvir je lista (pregled ili spisak)
sistemski sreenih svih rauna ili konta koji se mogu otvoriti u
knjigovodstvu preduzea. Kontni okvir je glavno sredstvo za
obezbeenje jednoobraznosti knjigovodstva na odreenoj teritoriji ili
kod odgovarajuih privrednih subjekata. Jednoobraznost u
knjigovodstvu znai da u svim privrednim jedinicama, za koja se eli
postii jednoobraznost, konta imaju isti naziv ili sadrinu,
kontiranje je identino i na istovetan nain se primenjuju
raunovodstvena naela i standardi. 1.1. Pojam i vrste konta U
knjigovodstvenoj evidenciji poslovne promene se obuhvataju
knjienjem na kontima ili raunima. Re konto je italijanskog porekla
i znai raun. Konta su eme (tabele) na kojima se belee stanja i
promene na stanja, poveanja ili smanjenja pojedinih delova
sredstava i izvori sredstava. Zato se za svaki oblik sredstava i
njihovih izvora otvara poseban raun konto. Svaki konto mora imati
naziv npr. konto materijala, konto robe itd. Zavisno od oblika, tj.
broja i rasporeda kolona, mogu se razlikovati sledee vrste konta:
stepenasti oblik konta, konto po foliju, konto po pagini, tabelarni
oblik konta i konto u vidu slova T. Stepenasti oblik konta ima
kolone: datum, opis i iznos. U koloni iznos upisuje se i poveanje i
smanjenje salda, a posle svake promene izraunava se saldo
(ostatak). Ovaj oblik konta se ree upotrebljava, jer ne daje
podatke o prometu, zahteva vie vremena pri izraunavanju salda i
postoji velika mogunost greke. Konto po pagini (jednostani konto)
ima jednu stranu na kojoj su kolone: datum, opis i dve kolone za
iznos, od kojih je jedna duguje, a druga potrauje. Ovaj oblik konta
se esto koristi u praksi, jer je najekonominiji. Re pagina je takoe
italijanskog porekla i znai strana. Konto po foliju (dvostrani
konto) ima dve naspramne strane: levu duguje i desnu potrauje. Obe
strane imaju jednake kolone: datum, opis i iznos. Naziv folio potie
od italijanske rei foglio, to znai list. Ovaj oblik konta je vrlo
pregledan, jer se na dve naspramne strane odvijaju promene koje
imaju za posledicu poveanje, odnosno smanjenje stanja. Male su
mogunosti greke, ali je konto retko u upotrebi, jer je neekonomian
(dve strane su potrebne za jedan konto). Zavisno od toga da li se
na kontima vodi detaljna (pojedinana) ili skupna (zbirna)
evidencija o pojedinim sredstvima i izvorima sredstava, konta se
dele na: analitika i sintetika konta. Na analitikim kontima vodi se
detaljna ili ralanjena evidencija o
-4-
pojedinim delovima aktive i pasive. Na sintetikim kontima vodi
se zbirna, kolektivna ili grupna evidencija o pojedinanim delovima
aktive i pasive.
1.2. Pretpostavke za izradu kontnog okvira Te pretpostavke
podrazumevaju: 1. materijalne pretpostavke koje se prevashodno tiu
izbora rauna i 2. formalne pretpostavke koje se tiu, uglavnom,
ralanjavanja, obeleavanja i rasporeivanja rauna u kontnom okviru.
Svaki raun prua najmanje tri podatka, a kontni plan, kao skup
rauna, u stvari predstavlja skup pokazatelja koje knjigovodstvo moe
da prui. Na izbor rauna prvenstveno utiu zahtevi koji se
postavljaju pred raunovodstvo preduzea. Ako raun u knjigovodstvu
predstavlja odreenu taku gledita, onda se problem sastavljanja
kontnog okvira, kao skupa svih taaka gledita, postavlja, pre svega,
kao problem njihovog izbora. U sutini, odreivanje rauna u kontnom
okviru predstavlja ralanjavanje celine preduzea na odreeni broj
rauna. Kao take gledita za koje se vezuju odgovarajue jedinice
vrednosti (iznosi) obino se uzimaju pojedini oblici sredstava
preduzea, odnosno pojedine vrste izvora sredstava, rashoda i
prihoda. 1.3. Redosled i izbor rauna u kontnom okviru Pravilan
izbor rauna nije dovoljan uslov da bi neki kontni okvir bio dobar.
Neophodno je da konta budu i pravilno sistematizovana (klasirana) i
obeleena. Danas je opteprihvaen dekadni sistem ralanjavanja,
odnosno sistematizacije rauna, uz primenu arapskih brojeva za
njihovo numeriko obeleavanje. Dekadni nain klasifikovanja i
obeleavanja rauna se odlikuje time to se svi rauni prema svojoj
pripadnosti klasifikuju u deset celina oznaenih kao klase, koje se
obeleavaju jednocifrenim brojevima od 1 do 9. Kontni okvir se
ralanjava na deset klasa. Unutar klasa vri se dalje grupisanje
rauna u grupe, koje takoe moraju zadovoljiti zahtev homogenosti.
Svaka klasa se dalje moe ralaniti na deset grupa, a svaka grupa
rauna se moe ralaniti na deset rauna. Grupe se obeleavaju
dvocifrenim brojevima od 00 do 99. Prva cifra u broju grupe ukazuje
na pripadnost grupe klasi rauna, a druga cifra je redni broj grupe
u okviru date klase. Ukupno se moe formirati sto grupa. Svaka grupa
se deli na raune koji se obeleavaju brojevima od 000 do 999 tzv.
trocifrenih rauna. Iz broja rauna mogue je dokuiti kojoj grupi i
kojoj klasi raun pripada, jer prva cifra oznaava klasu rauna, druga
broj grupe u okviru klase, a trea cifra predstavlja broj rauna u
okviru date grupe. Ovaj nain obeleavanja rauna u raunovodstvu uveo
je Melwil Dewey. Dekadnom nainu obeleavanja rauna upuuje se
prigovor da je ogranien broj rauna koji se moe otvoriti i time i
stepen ralanavanja raunovodstvenih kategorija, to se ne moe
opovrgnuti, ali su druge prednosti takve da je ovaj nain
obeleavanja rauna dominirajui. Ovakav pristup pri konstituisanju
kontnog okvira naziva se deduktivni pristup koji podrazumeva to da
se najpre identifikuju klase, zatim grupe rauna i na kraju rauni.
Pri konstituisanju kontnog okvira mogu je i obrnuti pristup tzv.
induktivni pristup, koji podrazumeva da se najpre identifikuju
rauni, koji se potom -5-
sistematizuju, odnosno grupiu u vee celine raunske grupe (najvie
deset rauna u jednu raunsku grupu), pa se onda one sistematizuju,
odnosno grupiu, u vee celine klase (najvie deset raunskih grupa u
jednu klasu), kojih moe biti najvie deset.
Prikazano grafiki, na primeru jednog rauna 2410, to izgleda:
4
3
3
0 klasa grupa raun predraun
Slika 1. prikaz obeleavanja rauna Obeleavanje rauna, tj. davanje
raunima pored naziva ifre, nametnuto je potrebom da se ubrza i
olaka kako evidentiranje promena tako i pronalaenje greaka time to
e broj rauna ukazivati na njegovu pripadnost ranovodstvenoj
kategoriji. Ta potreba je uoena odavno i kroz raunovodstvenu praksu
bilo je vie pokuaja, kao to je pokuaj obeleavanja rednim brojem,
slovima, kombinacijom brojeva i slova. Ovi naini obeleavanja su
ukazivali na redosled otvaranja rauna, ali ne i na njegovu
pripadnost odreenoj raunovodstvenoj kategoriji ili delu te
kategorije. Kakva e sadrina formiranih klasa i grupa u njima biti
zavisi od toga na koji nain se rangiraju ciljevi knjigovodstva, od
naina bilansiranja uspeha i od zahteva za informacijama eksternih i
internih korisnika. Kada je re o definisanju primarnog cilja
knjigovodstva, tada za razliku od obeleavanja ne postoji saglasnost
ni raunovodstvene teorije ni prakse. Primarnim ciljem knjigovodstva
se smatra ili dobijanje svrsishodnih finansijskih izvetaja o
rezultatu i imovini preduzea ili praenje krunog kretanja sredstava
kroz preduzee. Prihvatanje dobijanja svrsishodnih bilansa stanja i
bilansa uspeha, kao primarnog zadatka knjigovodstva, vodi tome da
je sadrina klasa rauna i njihov redosled jednaka redosledu i
sadrini bilansnih pozicija u ova dva finansijska izvetaja. Ukoliko
se kao primarni cilj knjigovodstva prihvati praenje krunog toka
kapitala kroz preduzee, tada e zahtevi bilansiranja biti potisnuti
u drugi plan, a sadrina klasa e pratiti upravo izloeni kruni tok
sredstava. Metode bilansiranja uspeha predstavljaju drugi znaajan
faktor koji opredeljuje izbor rauna. U raunovodstvu i praksi
razvijene i primenjuju se dve metode bilansiranja uspeha. To su:
metoda ukupnih trokova i metoda trokova prodatih uinaka. Metoda
ukupnih trokova se zasniva na ideji da se rezltat jednog obraunskog
perioda treba utvrditi meusobnim sueljavanjem svih ulaganja koja su
izvrena u jednom obraunskom periodu iskazanih u vidu trokova po
vrstama i efekata koji su iz tih trokova proistekli. Metoda trokova
prodatih uinaka polazi od toga da rezultat preduzea ostvaren je u
jednom obraunskom periodu treba utvrditi -6-
meusobnim sueljavanjem prihoda od prodaje i onih trokova koje se
odnose na proizvode ijom je prodajom ostvaren prihod. U kontnom
okviru u tom sluaju treba predvideti raune za obuhvatanje prihoda
od prodaje i rauna rashoda. Pri sastavljanju kontnog okvira,
odnosno pri izboru rauna moraju se uvaiti potrebe za informacijama
eksternih i internih korisnika. Eksterni korisnici, a to su
postojei i potencijalni vlasnici, kreditori, fiskalni organi i dr.
imaju potrebu sticanja uvida u imovinski i prinosni poloaj
preduzea, da bi na osnovu toga doneli poslovne odluke. Interni
korisnici kao i eksterni imaju porebu da iz bilansa stanja mogu
sagledati sposobnost preduzea da izvrava svoje finansijske obaveze.
Kontnim okvirom se odreuje izbor i raspored rauna, to znai sadrina
knjigovodstva, odnos izmeu finansijskog knjigovodstva, pogonskog
knjigovodstva i nain bilansiranja uspeha. S obzirom na nain reanja
klasa i rauna u okviru klasa razlikujemo: 1. kontni okvir zasnovan
na bilansnom principu i 2. kontni plan zasnovan na funkcionalnom
principu reanja klasa. 1.4. Kontni okvir zasnovan na bilansnom
principu Kada se prihvata dobijanje celishodnih osnovnih
finansijskih izvetaja o imovini i rezultatu, kao jedan od osnovnih
zadataka knjigovodstva, tada e kontni okvir biti izraen u skladu sa
ovim ciljem biti oznaen kao bilansni kontni okvir ili kontni okvir
izraen na principu zakljuka. Osnovne odlike bilansnog kontnog
okvira su: 1) raspored rauna u svemu odgovara rasporedu bulansnih
pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha, 2) finansijsko i
pogonsko knjigovodstvo je odvojeno u dva zasebna, ali meusobno
povezana sistema rauna i 3) za utvrivanje rezultata primenjuje se
metoda ukupnih trokova. Sadrina kontnog okvira zasnovanog na
bilansnom principu prikazan po klasama: Klasa 0 Neuplaeni upisani
kapital i stalna sredstva Klasa 1 Zalihe Klasa 2 Kratkorona
potraivanja, plasmani i gotovina Klasa 3 Kapital Klasa 4 Dugorona
rezervisanja i obaveze Klasa 5 Rashodi Klasa 6 Prihodi Klasa 7
Otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspeha Klasa 8 Vanposlovna
sredstva i izvori i vanbilansna evidencija Klasa 9 Obraun trokova i
uinaka Bilansni kontni okvir predstavlja organizaciju knjigovodstva
po tzv. dvokrunom sistemu rauna. Prvih devet klasa (0-8) pripadaju
finansijskom knjigovodstvu, to je prvi krug rauna, dok je poslednja
klasa (klasa 9) namenjena pogonskom obraunu. Rauni ove klase ine
drugi krug rauna. Finansijsko -7-
knjigovodstvo sadri bilansne raune. Deveta klasa rauna namenjena
je pogonskom obraunu. Pogonski obraun ima zadatak da prui podatke o
koliini i vrednosti uinaka preduzea. Budui da je organizacija
pogonskog obrauna u velikoj meri odreena odlikama samog preduzea,
pre svega njegovom delatnou, veliinom i prostornom razuenou, kontni
okvir mora da ostavi slobodu preduzeu da samo napravi izbor rauna
preko kojih e pratiti trokove i uinke. Utvrivanje rezultata
poslovanja preduzea se, pri korienju bilansnog kontnog okvira, vri
primenom metode ukupnih trokova. Da bi se rezultat utvrdio metodom
ukupnih trokova potrebno je da knjigovodstvo obezbedi podatke o
trokovima po vrstama, prihodima i o promeni visine zaliha nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda tokom obraunskog perioda. Bilansni
kontni okvir ispunjava sve zahteve koje postavlja metoda ukupnih
trokova i obezbeuje formalnu materijalnu povezanost izmeu bilansa
uspeha i rauna glavne knjige. Na osnovu ovako sastavljenog kontnog
okvira dobijaju se sledei bilans stanja i bilans uspeha:
-8-
Slika 2.- Prikaz kontnog okvira na bilansnom princip 1.5. Kontni
okvir zasnovan na funkcionalnom principu Kada se kao primarni cilj
knjigovodstva prihvati praenje poslovnog procesa u preduzeu tada se
gradi kontni okvir koji ima sledee karakteristike: 1) raspored
klasa rauna prati kruni tok kretanja kapitala kroz preduzee,
odnosno reanje klasa shodno odvijanja procesa reprodukcije, 2)
finansijsko i pogonsko knjigovodstvo su spojeni u jednu celinu i 3)
bilansiranje uspeha pri korienju funkcionalnog kontnog okvira vri
se primenom metoda trokova prodatih uinaka. Raspored klasa rauna po
funkcionalnom principu u osnovi odrava tokove kretanja vrednosti,
odnosno poslovne procese: Klasa 0 Stalna poslovna i vanposlovna
sredstva i gubitak Klasa 1 Novana sredstva, kratkorona potraivanja
i aktivna obraunska konta Klasa 2 Kratkorone obaveze i pasivna
obraunska konta -9-
Klasa 3 Materijal, rezervni delovi i sitan inventar Klasa 4
Trokovi Klasa 5 Slobodna (pogonski obraun) Klasa 6 Proizvodnja,
proizvodi i roba Klasa 7 Rashodi i prihodi Klasa 8 Rezultat
poslovanja Klasa 9 Trajni i dugoroni izvori poslovnih i
vanposlovnih sredstava i vanbilansna evidencija U funkcionalnom
kontnom okviru knjigovodstvo je organizovano po tzv. jednokrunom
sistemu. To znai da su finansijsko knjigovodstvo i pogonsko
knjigovodstvo povezani u jednu celinu. 1.6. Znaaj kontnog okvira
Znaaj kontnog okvira je u tome to se njegovim izborom odreuju: 1.
sadrina i struktura knjigovodstva, 2. odnos finansijskog
(globalnog) i analitikog knjigovodstva poslovanja-poslovnog
knjigovodstva, 3. metode periodiziranja rezultata, 4. kontiranje,
5. mogunosti zadovoljavanja poslovnih (upravljakih) zahteva na
nivou preduzea i ire. Zbog navedog znaaja kontnog okvira u veini
drava postoje propisani kontni okviri za sva preduzea na njenoj
teritoriji ili za odreenu vrstu preduzea. Pri izradi kontnog okvira
treba naroito uvaavati sledee principe: 1. princip rentabilnosti,
2. princip svodnosti i 3. princip elastinosti.
2. KONTNI PLANKontini plan je lista (pregled ili spisak)
sistematski sreenih svih rauna ili konta koji su stvarno otvoreni u
knjigovodstvu konkretnog preduzea. Osnova za izradu kontnog plana
je kontni okvir. 2.1. Pojava i razvoj kontnih planova U prvim
delima o dvojnom knjigovodstvu Dubrovanina Benka Kotruljia,
italijanskog kaluera Luke Paiolija, Francuza Dla Porta, vajcarca
Higlija i drugih, naziru se i prve klasifikacije konta. Kontni
planovi su u poetku sastavljani individualno, to podrazumeva da je
svako preduzee sastavljalo svoj kontni plan prema svojim potrebama.
Prvi planovi pojavljuju se u veim preduzeima, za koje se -10-
propisuju obavezna konta. Zatim, u drugoj polovini devetnaestog
veka, da bi se moglo rukovoditi celim jednim vidom preduzea
monopolskog karaktera bilo je neophodno propisati odreene raune na
kojim se evidentiralo poslovanje svih preduzea. Vremenom kontni
planovi su dobijali sve vei znaaj i danas ih koriste i vode
knjigovodstva svih preduzea i to uglavnom preko raunarskih
programa. 2.2. Izrada kontnog plana Prilikom izrade kontnog plana
treba voditi rauna o sledeim ogranienjima: 1. preduzee ne sme da
menja nazive numerike oznake konta iz kontnog okvira, 2. ne sme da
izmilja nove klase, grupe rauna i raune, sem u klasi predvienoj za
pogonsko knjigovodstvo. Polazna osnova za sastavljanje kontnog
plana je zvanini kontni okvir. Pri izradi kontnog plana treba imati
u vidu zahteve koje korisnici knjigovodstvenih podataka i
informacija koje pried njega stavljaju, a samim tim i ciljeve
postojanja knjigovodstva. Pravilnikom o raunovodstvu jedan kontni
plan preduzea se sastavlja i izrauje na dole prikazan nain: lan 21.
Sektor raunovodstva Preduzea primenjuje Kontni okvir za preduzea i
zadruge propisan Pravilnikom o kontnom okviru i sadri raune u
Kontnom okviru za preduzea i zadruge (Slubeni glasnik RS br.
53/2004) lan 23. Rukovodilac Sektora raunovodstva ef slube
finansijskog knjigovodstva i ef slube pogonskog knjigovodstva, uz
saglasnost i u saradnji sa Pomonikom generalnog direktora izvrni
direktor za finansije, sastavljaju Kontni plan_________________
(naziv preduzea), kojim se vri ralanjavanje propisanih rauna, a u
skladu prema potrebama Preduzea. Kontni plan Preduzea se sastoji iz
dva kontna plana: Kontnog plana za finansijsko knjigovodstvo i
Kontnog plana za pogonsko knjigovodstvo. Rukovodilac sektora
raunovodstva i ef slube finansijskog knjigovodstva, uz saglasnost i
u saradnji sa Pomonikom generalnog direktora izvrnim direktorom za
finansije, sastavljaju Uputstvo za primenu Kontnog plana preduzea.
Kontni plan prduzea i Uputstvo za primenu Kontnog plana su sastavni
delovi pravilnika. Izradu Kontnog plana preduzea i Uputstva za
primenu Kontnog plana Preduzea pomonik generalnog dirktora izvrni
direktor za finansije, moe poveriti drugim, za to strunim licima.
Izmenu Kontnog plana preduzea i Uputstva za primenu Kontnog plana
Preduzea, na predlog rukovodioca sektora raunovodstva odobrava
pomonik generalnog direktora izvrni direktor za finansije.Pomonik
generalnog direktora izvrni -11-
direktor za finansije je duan da jednom godinje sprovedenim
izmenama Kontnog plana preduzea u pisanoj formi izvesti Upravni
odbor preduzea. Kontni plan u preduzeu nastaje: 1. celishodnim
ralanjavanjem pojedinih rauna iz kontnog okvira i 2. eliministanjem
konkretnom preduzeu nepotrebnih rauna iz kontnog okvira. Programi
koji se danas koriste u preduzeima i u koje su ukljueni kontni
planovi koji se po potrebi mogu suavati ili iriti, u zavisnosti od
delatnosti preduzea, imaju veliku primenu. Jedan ovakav program
omoguuje odreivanje proizvoljnog kontnog plana preduzea. Kontni
plan se prikazuje u hijerarhijskom prikazu.
-12-
Slika 3. Program kontnog plana
-13-
ZAKLJUAKNakon detaljne obrade, kroz ovaj seminarski rad,
zakljuili smo da su kontni okvir i kontni plan izuzetno bitni i
neophodni za poslovanje jednog preduzea. Ovakvom evidencijom
omoguuje se kvantitativno odravanje ekonomskih dogaaja, elemenata i
procesa putem materijalnih i novanih pokazatelja. Svi poslovni
procesi, kao to su npr. nabavka materijala, ulaganja sredstava u
proizvodnju, proizvodnja i sl. evidentiraju se da bi se omoguila
kontrola svih ovih procesa, zatim da bi se analizom utvrdile
pozitivne i negativne tendencije, istakle izvesne zakonitosti i da
bi se na osnovu ovih konstatacija mogao vriti uticaj na nove
poslovne procese. Videli smo da posredstvom kontnog plana i kontnog
okvira knjigovodstvo evidentira poslovne promene, utvruje stanje
imovine i poslovne rezultate, a jednovremeno vri i kontrolu
poslovanja, tako da je njihov znaaj od izuzetne vanosti za uspeno
poslovanje svakog preduzea.
-14-
***LITERATURA***1. Prof. dr Radia Radovanovi, Jovanovi-kari
prof. dr Kata, Finansijsko raunovodstvo, Univerzitet u Beogradu -
Ekonomsko fakultet, Beograd, 2000; 2. Dr Zoran Petrovi,
Raunovodstvena regulativa, Fakultet za finansijski menadment i
osiguranje Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005; 3. Dr Stanoje
Vuki, mr Vitomir Tati, Finansijsko knjigovodstvo i zavrni raun, Via
ekonomska kola Beograd, Beograd, 1981; 4. Dr Vera Poznani-Leko,
Raunovodstvo za I razred ekonomske kole, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 2004; 5. Dr Zoran Petrovi,
Raunovodstvena regulativa, Fakultet za finansijski menadment i
osiguranje Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005; 6.
www.avertin-poslovanje.com
-15-
