Sistem kunih instalacija i prikljuni sistemiza vodovod i radijatorsko grejanje

Kune instalacije

Teh

ni

ka in

form

acija

893

.608

YU

Zad

ran

o p

ravo

na

teh

ni

ke iz

men

eTe

hn

ika

info

rmac

ija 8

93.6

08 Y

UZ

adr

ano

pra

vo n

a te

hn

ike

izm

ene

2Sadraj Strana

1. Uvod 41.1 Materijal PE - X 41.2 Osobine materijala 41.3 Trajnost 51.4 Dimenzije cevi 61.5 Podruje primene 61.6 Transport i skladitenje 71.7 Podobnost za pitku vodu 71.8 Podobnost za primenu u grejnim instalacijama 71.9 Obezbeenje kvaliteta 8

2. Cev 92.1 Grejna cev RAUPINK 92.1.1 Podruje primene 92.1.2 Dimenzije 102.1.3 Oznaavanje cevi 102.1.4 Atesti 102.2 RAUHIS 112.2.1 Podruje primene 112.2.2 Dimenzije 112.2.3 Oznaavanje cevi 112.2.4 Atesti 12

3. Fazonski komadi 133.1 Materijal 133.2 Oznaavanje 133.3 Izdvajanje cinka 133.4 Postojanost na naponske naprsline 133.5 Erozija / eroziona korozija 133.6 Napomene u vezi sa fazonskim komadima sa

pokretnom navlakom 133.7 Nivelisanje fazonskih komada 13

4. Tehnika spajanja pokretnom navlakom 144.1 Opte u vezi sa tehnikom spajanja 144.2 Alati za pokretnu navlaku - RAUTOOL 154.3 Seenje cevi 154.4 Glave za proirivanje cevi 154.4.1 Proirivanje RAUPINK i RAUHIS cevi 154.5 Izrada spoja pomou pokretne navlake

na primeru RAUHIS 164.6 Uputstva za tehniku spajanja 184.7 Razdvajanje spojeva sa pokretnom navlakom 194.8 Ugradnja u postojee instalacije 204.9 Prelaz na druge cevne materijale 20

5. Opte smernice 215.1 Izolacija cevovoda 215.1.1 Izolacija razvoda hladne vode shodno DIN 1988 235.1.2 Izolacija razvoda tople vode i grejanja shodno

nemakom "Pravilniku o grejnim instalacijama" 235.2 Zvuna izolacija 255.2.1 Preventivne mere 255.2.2 Zvuno rastavljanje 255.2.3 Redukovanje prenosa odjeka od koraanja 255.2.4 Zvuno - izolacione osobine cevovoda 255.3 Protivpoarna zatita 265.3.1 Opte 275.3.2 Protivpoarna manetna RAU-VPE (PE- Xa) 275.3.2.1 Podruje primene 275.3.2.2 Nain delovanja 275.3.2.3 Uputstvo za montau 275.4. Temperaturom uslovljena promena duine 285.4.1. Opte 285.4.2. Proraun promene duine 285.4.3. Primena Clip- ljebnih nosaa 285.4.4 Montaa dilatacionog kompenzatora 305.4.4.1 Opte 305.4.4.2 Odreivanje duine kraka dilatacionog kompenzatora 305.4.4.3 Izbor kliznih obujmica 335.4.5 Montaa fiksne take 335.4.6 Polaganje u ahtu 345.4.7 Razmaci cevnih obujmica 345.5 Savijanje cevi 345.5.1 RAUPINK 345.5.2 RAUHIS 355.6 Polaganje na grubo obraenu podlogu 365.7 Topli asfaltni estrih 365.8 Polaganje u spoljnom podruju 365.9 Pratee grejanje 36

Strana

6. Proraun cevne mree 376.1 Proraun cevne mree po DIN 1988 376.1.1 Postupak prorauna po DIN 1988 376.1.2 Proraunski primer pojednostavljenog

raunskog postupka 386.1.3 Formulari za proraun cevne mree po DIN 1988 476.2 Proraun cevne mree za grejnu instalaciju 50

7. Vodovodne instalacije 607.1 Opte 607.2 Polaganje u malter 607.3 Polaganje cevovoda na bitumenske trake i premaze 617.4 Prikljuenje ureaja 617.4.1 Elektrini protoni grejai 617.4.2 Gasni protoni bojler 617.4.3 Akumulacioni sistemi 617.5 Izjednaavanje potencijala 617.6 Primer instalacije za kupatilo, kuhinju i WC-a za goste 627.7 Ispiranje i ispitivanje pod pritiskom cevovodne

instalacije po DIN 1988, deo 2 647.7.1 Ispiranje instalacije 647.7.2 Ispitivanje instalacije pod pritiskom 64

8. Grejna instalacija 648.1 Vrste polaganja instalacije i mogunosti prikljuivanja 648.1.1 Dvocevni sistem sa centralnim spratnim razdelnikom 658.1.2 Dvocevni sistem sa najkraim polaganjem cevovoda 668.1.3 Dvocevni sistem u prstenastom vodu 678.1.4 Jednocevni sistem 688.2 Varijante prikljuenja grejnih tela 698.2.1 Prikljuak grejnog tela iz poda 698.2.1.1 REHAU - Ugaona prikljuna garnitura od

plemenitog elika i bakra 698.2.1.2 REHAU - T - Prikljuna garnitura od plemenitog elika 708.2.1.3 Direktni prikljuak RAUPINK/REHAU - prikljunog

seta za grejna tela 708.2.2 Prikljuak grejnog tela iz zida 708.2.2.1 REHAU - CuMs - set garniture za zidni prikljuak 708.2.2.2 REHAU - Ugaona prikljuna garnitura od

plemenitog elika 718.2.2.3 Prikljuak sa REHAU - Zidnim kolenom

na ventilska kompaktna grejna tela 718.3 REHAU - Fazonski komadi za prikljuenje grejnih tela 728.3.1 Prikljune garniture za grejna tela 728.3.1.1 REHAU - Prikljune garniture od plemenitog elika 728.3.1.1.1 REHAU - Ugaone prikljune garniture

od plemenitog elika 728.3.1.1.2 REHAU - T - Prikljune garniture 728.3.1.2 REHAU - Bakarne prikljune garniture 728.3.1.2.1 REHAU - CuMs - Zidne prikljune garniture 728.3.2 REHAU - Ukrsni fiting 728.3.3 REHAU - Razdelnik radijatorskog grejanja 728.3.4 REHAU - Ugradni set za kalorimetar 738.3.5 REHAU - Razdelnik sa pokretnom navlakom 738.3.6 REHAU - Razvodni ormani 738.3.7 REHAU - Jedinica za fiksiranje 738.3.8 REHAU - Prikljuni set za grejna tela 738.3.9 REHAU - Holenderski spojevi sa steznim prstenom 738.4 Vana uputstva za montau 738.4.1 Proirenje prikljunih garnitura 738.4.2 Fiksiranje ugaonih prikljunih garnitura 748.4.3 Metalno zaptivajui navojni komadi 758.4.4 Polaganje prikljunih i razvodnih vodova

od RAUPINK - cevi 758.5 Dopunske mere za akustinu i termo izolaciju 758.6 Ispitivanje zaptivenosti 75

9. Norme, pravni propisi, pravilnici 76

10. Kopirni uzorci 77

3Slika 1: Pregled sistema

Sistem:

Cev:

RAUHISRAUPINK

Primena:

Dimenzije:

Fiting:

Alat:

Glave zaproirenje cevi:

RAUPINK RAUHIS

Materijal:

Sistem kune instalacije

Sanitarna primenaPovezivanje grejnog telaCevno podno grejanje

PE - XaPE - Xa sa EVAL O2-difuzionom barijerom

REHAU tehnika pokretne navlake sa dimenzijama fazonskih komada16 x 2,2 / 20 x 2,8 / 25 x 3,5 / 32 x 4,4 / 40 x 5,5 / 50 x 6,9 / 63 x 8,7 mm

Jedinstveni alat RAUTOOL

16 x 2,2 mm

20 x 2,8 mm

25 x 3,5 mm

32 x 4,4 mm

40 x 5,5 mm

50 x 6,9 mm

63 x 8,7 mm

16 x 2,2 mm

20 x 2,8 mm

25 x 3,5 mm

32 x 4,4 mm

40 x 5,5 mm

50 x 6,9 mm

63 x 8,7 mm

41. Uvod

1.1 Materijal PE - XMaterijal PE - X nastaje putem umreavanjapolietilena (PE). Bazina sirovina je linearnivisokomolekularni PE velike gustine ivrstoe. Iz ovog razloga se ve osnovnimaterijal odlikuje posebno dobromudarnom i zareznom ilavou.

Slika 2: Etilen

Slika 3: Etilen, dupla veza u razdvajanju

Slika 4: Polietilen (PE)

Slika 5: Umreeni polietilen (PE - X)

Za umreavanje polietilena se koristerazliiti postupci. RAPINK i RAUHIS cevise proizvode peroksidnim umreavanjem.Ova vrsta umreavanja se odvija podvisokom temperaturom i visokim pritiskomuz pomo peroksida. Pri tom sepojedinani molekuli polietilena povezujuu trodimenzionalnu mreu.Za umreavanje pod visokim pritiskom jekarakteristino umreavanje u rastopini,dakle iznad kristalitne take topljenja.Reakcija umreavanja se odvija za vremeoblikovanja cevi u alatu. Ovaj postupakumreavanja obezbeuje i kod cevi sadebelim zidovima ravnomernu i veomavisoku umreenost u celom preseku cevi.Peroksidno umreeni polietilen seoznaava kao PE - Xa.

1.2 Osobine materijalaUsled umreavanja polietilena se vaneosobine materijala jo znaajnopoboljavaju.

Antikoroziona postojanost: nematakaste korozije niti korozije unaponskim naprslinama

Nema istaloavanja na zidovimacevi: PE - X cevi nisu sklone stvaranjutvrdo prianjajuih naslaga odnosnozaepljenju usled istaloavanja

Dobra akustina izolacija: du cevije prenos zvuka znatno smanjen

Sposobnost vraanja oblika(memorijski efekat)

Visoka postojanost na temperaturu ipritisak

vrstoa na habanje

Veoma dobra zarezna ilavost i naniskim temperaturama

Niska toplotna provodljivost

Toksikoloki i fizioloki ispravanproizvod

Slika 6

51.3 Trajnost

Kod polimernih cevnih materijala, koji seizlau mehanikom optereenju, mora seobratiti panja na puzanje materijala. Podtim pojmom se podrazumeva, da sudeformacija i vrstoa zavisne odtemperature i trajanja optereenja. Da bise odredila naprezanja koja odgovarajutrajnom optereenju, mora se ispitatimehaniko ponaanje tokom duegvremena i na razliitim temperaturama. Tovai i za cevi pod unutranjim pritiskom.Na bazi vie od 30 godina iskustva ulaboratoriji i u praksi, kao i na osnovu

velikog broja eksperimenata isveobuhvatnih ispitivanja na cevima odpolietilena umreenih pod visokimpritiskom, razvijeni su potrebni parametri.Rezultati bezbrojnih ispitivanja unutranjegpritiska su prikazani na Dijagramu "Vreme--unutranji pritisak".Slika 7 prikazuje rezultate ispitivanjaponaanja materijala pod pritiskom u tokuvremena.

Pri tom je primenjen ekstrapolacionipostupak, koji se dokazao tokom vie od60 godina, da bi se dobio iskaz oponaanju tokom vremena, koje prelazivreme trajanja samog merenja. Da bi sedijagram uinio vaeim za sve dimenzijecevi, to se kao uporedna vrednost nenavodi optereenje unutranjim pritiskom,ve takozvani uporedni napon. Vezaizmeu unutranjeg pritiska i uporednognapona moe da se prorauna prekokotlovskog obrasca za RAUPINK kao i zavodovodnu cev RAUHIS:

(D - s)v = p

______ 20 s

v = uporedni napon u N/mm2

p = unutranji pritisak u barD = spoljni prenik cevi u mms = debljina zida cevi u mm

Up

ore

dn

i nap

on

v

u N

/mm

2 ili

MP

a

Minimalni zahtevi po DIN 16892 Godina

vr

sto

a n

a u

nu

tra

nji

pri

tisa

k u

bar

(kl

asa

cevi

2)

Trajanje optereenja u satima

Slika 7: vrstoa na unutranji pritisak tokom vremena za RAUPINK i RAUHIS cevi

61.4 Dimenzije cevi

25 Kotur25 Kotur

16 2,2 12 0,106 0,100 0,093 6 6 ipka

mm mm - l/m kg/m kg/m m m -

RAUPINK RAUHIS RAUPINK RAUHIS -

d s DN zapremina teina teina duina duina Isporuka*

20 2,8 15 0,163 0,150 0,147 6 6 ipka

25 3,5 20 0,254 0,240 0,230 6 6 ipka

32 4,4 25 0,423 0,380 0,368 6 6 ipka

40 5,5 32 0,661 0,590 0,575 6 6 ipka

50 6,9 40 1,029 0,930 0,898 6 6 ipka

63 8,7 50 1,633 1,470 1,425 6 6 ipka

120 100 Kotur

120 100 Kotur

Dimenzije cevi RAUPINK I RAUHIS

25 25 Kotur

Tabela1: Dimenzije cevi RAUPINK i RAUHIS *Specijalne duine po upitu

1.5 Podruje primeneOva Tehnika informacija vai za sistemekunih instalacija RAUPINK, koji se popriznatim pravilima tehnike projektuju,polau i eksploatiu unutar objekata.RAUPINK - cev je podobna za primenu ugrejnim instalacijama. RAUHIS - cevprirodne boje (mleno belo) je odreenaiskljuivo za primenu kod vodovodnihinstalacija.Ova dva cevna sistema se izvode sa istomtehnikom spajanja, tj. pomou REHAU -tehnike pokretne navlake.

Slika 8

RAUPINK i RAUHIS

Vodovod Radijatorsko grejanje Podno grejanje

x x

x

RAUPINK

RAUHIS

7

Dve cevi Jedan fiting Jedna tehnika spajanjaRAUPINK - cevi kao i RAUHIS - cevi seprimenjuju u domenu novih instalacija,saniranja i popravke vodovodnih i grejnihinstalacija kao na primer unutar zgrada(kao to su stambeni objekti, zgradenamenjene za javne potrebe na primerbolnice, kole, deji vrtii, sportske hale,crkve, staraki domovi, supermarketi,odmorita uz saobraajnice, industrijskiobjekti itd.).

Tabela 2: Podruja primene

Podruja primene, koja nisu obuhvaenaovom Tehnikom informacijom (specijalneprimene) zahtevaju dogovor sa naimOdeljenjem za tehniku primenu ovihproizvoda. Molimo Vas da kontaktirate saza Vas nadlenim Prodajnim biroom, ijeadrese su date na poslednjoj strani.

1.6 Transport i skladitenjeRAUPINK-cev i vodovodna cev RAUHIS,kao i svi sastavni delovi sistema treba dase utovaruju i istovaruju pod strunimnadzorom i da se transportuju i skladite uskladu sa samim materijalom. Nezatiene cevi ne smeju se vui po poduili preko betonskih povrina. One treba dabudu uskladitene na ravnoj podlozi koja niu kom sluaju ne sme da ima otre ivice.Cevi treba zatititi od ulja, masti i boja itd.kao i od due izloenosti sunevim zracima,na primer pomou folije, koja ne proputasvetlost ili slinim sredstvima.Trebaizbegavati nezatieno skladitenje uslobodnom prostoru.U zatienom stanju skladitenje cevi jeneogranieno. Cevi treba da se raspakujutek uoi njihove primene.

Slika 9: Cevi ne skladititi na podlozi sa otrim ivicama

Slika 10: Cevi zatititi od dueg uticajasunevih zraka

1.7 Podobnost za pitku voduCev za pitku vodu RAUHIS je toksikoloki ifizioloki ispravna. Cevi odgovarajupreporukama KTW za potrona dobraSaveznog ministarstva za zdravlje (SRNemaka), koji se primenjuju u smisluZakona o ivotnim namirnicama ipotronim dobrima.Za podruja primene sa posebnimhigijenskim zahtevima na podruju pitkevode (na primer u bolnicama) suRAUHIS-cevi bile podvrgnute dodatnomispitivanju po DVGW-radnom listu W 270(Razmnoavanje mikro organizama namaterijalima za podruje pitke vode).RAUHIS-cevi ne pospeuju legionalnirast. Termika dezinfekcija je u smisluDVGW-Radni list W 551 i W 552 mogua.

1.8 Podobnost za primenu u grejniminstalacijama

RAUPINK-cevi su shodno namenipodobne za primenu u grejniminstalacijama. Pri primeni RAUPINK cevikod podnog grejanja treba uvek imati uvidu date vaee Tehnike informacije!RAUPINK-cev od polietilena umreenogpod visokim pritiskom poseduje difuzionubarijeru od etilen vinil alkohola (EVAL) kojispreava difuziju kiseonika prekodozvoljenih granica, koje su navedene uDIN 4726. Cev je atestirana po DIN -CERTCO i samim tim vai kao nepropusnana kiseonik.Poto RAUHIS-cev ne poseduje difuzionubarijeru, to ona nije predviena zaprimenu u grejnim instalacijama.

81.9 Obezbeenje kvalitetaREHAU obezbeuje kontinualno visokikvalitet cevi. RAUPINK kao i RAUHIS cevise proizvode na najmodernijimproizvodnim postrojenjima i kontinualnopodleu sveobuhvatnoj internoj i eksternojkontroli kvaliteta. Ova vlastita i stranakontrola proizvoda zapoinje ve pri izraditehnikih uslova isporuke za izabranusirovinu, a zatim vodi preko ulaznih

QU

ALI

TTSMANAGEM

ENT

SYSTEM

ISO 9001

Slika 11

Slika 12: TV - certifikat

kontrola do stalne proizvodne kontrole inadzora sve do isporuke zavrnogproizvoda. Spoljni nadzor sprovode slubeno priznatekontrolne institucije na primer SKZWrzburg (Juno nemaki centar zasintetike materijale), IMA Dresden(Istraivanje materijala i tehnika primeneGmbH), a po nalogu DVGW, SVGW,VGW, KIWA itd

92. Cev

Tabela 3: Tehniki podaci za cevi

Tehniki podaci jedinica RAUPINK RAUHIS

Materijal - PE - Xa PE - Xa

Gustina g/cm3 0,93 0,93

Modul elastinosti N/mm2 ca. 600 ca. 600

Zarezna ilavost na 20 C - bez loma bez loma

Zarezna ilavost na 20 C - bez loma bez loma

Srednji koeficijent izduenja mm/(mK) 0,15 0,15

Pri polaganju sa ljebnim nosaem dim. 16 - 40 mm/(mK) 0,04 0,04

dim. 50 + 63 mm/(mK) 0,1 0,1

Toplotna provodljivost W/(mK) 0,41 0,41

Rapavost cevi mm 0,007 0,007

Radni pritisak (max) bar 10 10

Radna temperatura (max.) C 90 90

Kratkotrajna max. temperatura (incidentni sluaj) C 110 110

Difuzija kiseonika g/(m3d) 0,10 > 0,10

Konstanta materijala C - 12 12

Klasa materijala - B2 B2

Minimalni radijus savijanja bez pomagala - 8 x d 8 x d

Minimalni radijus savijanja kod grejne instalacijesa cevnim lunim voicama - 5 x d -

Minimalni radijus savijanja kod vodovodne instalacije sa cevnim lunim voicama - 3 - 4 x d

Raspoloive dimenzije mm 16 - 63 16 - 63

Slika 13: RAUPINK

2.1 Grejna cev RAUPINK

2.1.1 Podruje primeneRAUPINK - cev moe da se primeni ugrejnim instalacijama. Cev je proizvedenaod peroksidom umreenog polietilena islojem od EVAL-a zatiena od difuzijekiseonika.

Grejanje:Za primenu RAUPINK - cevi u grejnojinstalaciji cevni sistem moe da seeksploatie pri maksimalnoj temepraturi udovodnoj grani od 90 C, uz maksimalniradni pritisak od 8 bara. Kratkotrajno(u sluaju smetnji) su mogue temperaturedo 110 C.

10

2.1.2 Dimenzije

16 2,2 12 0,106 0,100 6 ipka

mm mm - l/m kg/m m -

d s DN Zapremina Teina Duina Isporuka*

20 2,8 15 0,163 0,150 6 ipka

25 3,5 20 0,254 0,240 6 ipka

32 4,4 25 0,423 0,380 6 ipka

25 Kotur

40 5,5 32 0,661 0,590 6 ipka

50 6,9 40 1,029 0,930 6 ipka

63 8,7 50 1,633 1,470 6 ipka

25 Kotur

120 Kotur

120 Kotur

Tabela 4 *Specijalne duine po zahtevu

2.1.3 Oznaavanje ceviRAUPINK - cevi su kontinualno narazmacima od 1 m oznaene sledeimpodacima

Primer oznake RAUPINK cevi:

RAUPINK 16 x 2,2 nepropusno na kiseonikRAU - VPE DIN 16892 DIN 4726 ispitanoPE - XA PB 10/60 C - PB 6/90 REHAUM8 0301.97 101 m

2.1.4 AtestiRAUPINK - cev odgovara standarduDIN 16892

C Godine PB u bar

20 50 18,2

70 50 10

90 5 8

radni pritisakDozvoljeni

PN 20temperatura vek Radna Radni Nominalni pritisak

Tabela 5

RAUPINK

RAUPINK

11

2.2 RAUHIS

2.2.1 Podruje primene

Slika 14: RAUHIS - predizolovane cevi

RAUHIS cev je odreena za primenu uvodovodnim instalacijama. Materijal cevi,a to je peroksidno umreeni polietilen,poseduje za ove svrhe primene potrebnuneutralnost ukusa i mirisa.

Pitka voda:REHAU RAUHIS - cev se koristi za razvodpitke vode shodno DIN 2000 u hladnom izagrejanom stanju do radnog nadpritiskaod 10 bara. RAUHIS - cev, koja je od straneREHAU razvijena za ovaj sluaj primene,moe kontinualno da se eksploatie satemperaturom od 70 C, a kratkorono akdo 110 C (u sluaju smetnji).

Grejanje:Zbog nedostajue difuzione barijere za O2(EVAL) i iz toga rezultujue difuzijekiseonika kroz zid cevi, RAUHIS - cev nijenamenjena za grejne instalacije.

2.2.2 Dimenzije

mm mm - l/m kg/m m -

RAUHIS

d s DN Zapremina Teina Duina Isporuka *

16 2,2 12 0,106 0,093 6 ipka

100 Kotur

20 2,8 15 0,163 0,147 6 ipka

100 Kotur

25 3,5 20 0,254 0,230 6 ipka

25 Kotur

32 4,4 25 0,423 0,368 6 ipka

25 Kotur

40 5,5 32 0,661 0,575 6 ipka

50 6,9 40 1,029 0,898 6 ipka

63 8,7 50 1,633 1,425 6 ipka

* Specijalne duine po zahtevuTabela 6

2.2.3 Oznaavanje ceviRAUHIS - cevi su kontinulano celomduinom na razmaku od 1m oznaenesledeim podacima:

Znak proizvoaa Materijal cevi i nain umreavanja Dimenzije

Broj DIN Dozvoljena max. radna temperatura i

max. radni pritisak Oznaka atesta i registracioni broj Maina br. Oznaka smene Datum proizvodnje Oznaka tekue metrae

Primer jedne RAUHIS - oznake:

REHAU RAUHIS PE - Xa 16 x 2,2 DIN16892/93 90 C/10 bar DVGW DW - 8301AG2/02 (K 164) TW OVGW Reg.Nr. W1.094 10 bar/60 C SVGW ATG 91/1830UNE 53 - 381 P 2 MPA/20 C - 1 MPA/90 CKIWA 70 C/1MPA M 15 A 16.9.99 015

12

2.2.4 AtestiRAUHIS - cevi odgovaraju standardu DIN16892 u pogledu kvaliteta, a u pogledudimenzija standardu DIN 16893.Dozvoljeni radni nadpritisci su shodno DIN16892 za PE - Xa cevi:

Radna Radni temperatura vek

RAUHIS

Klasa cevi 2

Nominalni pritisakPN 20

Dozvoljeni

radni pritisak

C Godine PB u bar

20 50 20

70 50 11,2

90 5 8,6

Tabela 7

REHAU RAUHIS - cevi sa dimenzijama16 x 2,2 - 63 x 8,7 mm poseduju sledeeatestne oznake i registracione brojeve poDVGW:REHAU RAUHIS - cevi 16x2,2-50x 6,9:DVGW DW - 8301 AG102 (K164) i poev od63 x 8,7: DVGW DW - 8302 AO2931 (K257).Obezbeenje kvaliteta odgovarastandardu DVGW - radni list W 531: Proizvodnja, obezbeenje kvaliteta ikontrola cevi od VPE (umreenog HDPE)za vodovodne kune instalacije.

Dalji atesti za kune instalacione sisteme RAUPINK u vezi sa RAUHIS cevi i pripadajuom pokretnom navlakom postoje naprimer u sledeim zemljama:Belgija - Butgb; eka - HACR; Norveka - Boverket Sitac; Slovenija - HHSR; vedska - Boverket - Sitac; Francuska - Avis Technique (PB6);Singapur - SISAR; Tajvan - BCIQ; ile INN; Rusija - SSGR; Hong Kong - OWA; Rumunija - Agrement technic, Island - IBRI

Nacionalni atesti:Nacionalni atesti mogu na osnovu razliitih zahteva u datim zemljama da odstupaju od nemakih atesta.

U nastavku su prikazani neki od atesta za kune instalacione sisteme RAUPINK, baziranih na kombinaciji REHAU tehnikespajanja pomou pokretne navlake sa RAUHIS - cevi:

BYELAWS SC

HE

ME

WA

TER

AP

P

ROV E D PR

OD

UC

T

Nemaka

vajcarska

Austrija

Holandija

Danska

Maarska

Poljska

panija

Velika Britanija

SAD

Kanada

Australija

Brodogradnja(internacionalno)

13

3. Fazonski komadi

3.1 MaterijalFazonski komadi kunog instalacionogsistema RAUHIS/RAUPINK, koji pri pravilnojupotrebi dolaze u dodir sa pitkom vodom ilivodom za grejanje, se sastoje odspecijalnog mesinga postojanog naizdvajanje cinka po DIN EN 12164/DIN EN12165 klasa A (Najvii stepen u pogledupostavljenih zahteva). Ovaj specijalnimesing otporan na koroziju cinka je razvijenposebno za primenu u podrujima saagresivnom pitkom vodom.

Slika 15

Pokretne navlake, koje nisu u dodiru sapitkom vodom, se sastoje od termikirastereenog standardnog mesinga CuZn39 Pb3/F43 po DIN EN 12164/DIN EN12165.

3.2 OznaavanjeFazonski komadi sistema pokretnenavlake se oznaavaju na sledei nain:

Ime proizvoaa: REHAUSpoljni preniki debljina zida: na pr. 16 x 2,2Unutranji navoj: Rp (na primer Rp 1/2")Spoljni navoj: R (na primer R 1/2")Materijal fitinga: CR (mesing postojan

na izdvajanje cinka)Oznaka odobrenja: na primer DVGW, ",

KWA...

Slika 16

3.3 Izdvajanje cinkaNaroito kod relativno mekih pijaih voda,koje sadre soli, moe doi do specijalnevrste korozije kod standardnih mesinganihlegura (mesing dobijen sa automata zalivenje, itd.), odn. do takozvane korozijecinka, odn. izdvajanja cinka.Iz ovog razloga se u kunom instalacio-nom sistemu RAUHIS i RAUPINK u naeluprimenjuju materijali otporni na izdvajanjecinka, koji se ispituju po DIN ISO 6509.Fazonski komadi sa ovom visoko kvalitetnommesinganom bazinom legurom se vevie decenija primenjuju bez problema,kao to to pokazuju iskustva kod kritinihpitkih voda,kao na primer u Skandinaviji,Nemakoj, Engleskoj, itd. Fazonski komadiod ovog materijala su postojani na koroziju.

3.4 Postojanost na naponske naprslineMesingani fazonski komadi i pokretnenavlake kunog instalacionog sistemaRAUHIS i RAUPINK su postojani nakoroziju vezanu za naponske naprsline poDIN 50916 deo 2 (reenje A: pH 10/22+/- 1 oC, 7 dana).

3.5 Erozija/Eroziona korozijaRAUHIS i RAUPINK cev se po REHAU -tehnici spajanja pomou pokretne navlakeproiruje pre spajanja. Popreni presekfazonskog komada je gotovo identian sapoprenim presekom cevi i stoga seodlikuje redukovanom emisijom uma kaoi poveanom erozionom postojanou.Ova prednost se koristi kod kunoginstalacionog sistema RAUHIS i RAUPINKza razliku od sistema bez proirenja cevi. Granice pri dimenzionisanju po DIN 1988,deo 3, se samim tim mogu u potpunostiiskoristiti.

3.6 Napomene u vezi sa fazonskim komadima sa pokretnom navlakom

Kod prelaznih fazonskih komada su navojiizvedeni na sledei nain:

Navoj po DIN 2999: Rp = cilindriniunutranji navoj; R = konusni spoljninavoj/zaptivanje u navoju

Navoj po DIN ISO 228: G = cilindrininavoj, zaptivanje nije u navoju / ravnozaptivanje

Kao dopuna sistemu se preporuujunavojni fitinzi od mesinga otpornog naizdvajanje cinka i crvenog liva.

Fazonske komade treba pre kontaktasa zidovima odn. vlagom, estrihom,cementom, gipsom, brzovezivnimmaterijalima i sl. zatititi odgovarajuimomotaem. Prilikom polaganja u malterili u estrih je potrebno da se izbegnedirektni kontakt sa zidanim objektomradi otpotovanja zahteva akustinezatite shodno DIN 4109 odn. VDI 4100.

Kod spajanja pomou kuine trebaprimenjivati navojna zaptivna sredstva(ispitana po DIN/DVGW) podobna zacevovode od sintetikog materijala.Pokretna navlaka je usklaena sa RAUHISi RAUPINK cevima, navedenim ucenovniku (893.303 YU).Za oznaavanje fazonskih komada senavodi samo spoljni prenik cevi, koja seprikljuuje.Primer: T-komad 20 - 16 - 16 = zaprikljuenje cevi dim. 20 x 2,8(RAUPINK/RAUHIS) i 16 x 2,2(RAUPINK/RAUHIS).

3.7 Nivelisanje fazonskih komadaFazonski komadi, kao to su na primerzidna kolena, ne smeju se doterivati nasilu, na primer udarcima ekia, usledopasnosti od oteenja navoja i izazivanjakorozije u naponskim naprslinama.Za nivelisanje ovih delova treba da seprimene odgovarajui alati kao na primercevni nipli ili papagajke.

Slika 17: Fazonski komadi ne smeju sedoterivati udarcima ekia

14

4. Tehnika spajanja pokretnomnavlakom

4.1 Opte u vezi sa tehnikom spajanja

Slika 18

REHAU - tehnika spajanja pomoupokretne navlake je shodno DVGW - radnilist W 534 i DIN 4726 (grejanje) trajnodihtujua veza (ranija oznaka: neraskidivaveza), t.j. u skladu sa DIN 18380 (VOB)ona moe da se primeni u malteru i uetsrihu bez revizionih ahti i sl.Spoj pomou pokretne navlake neposeduje O - prsten kao dodatni zaptivave primenjuje osnovni materijal kaozaptiva.

Slika 19

Pokretna navlaka se navlai na cev sasvojim sa unutranje strane zakoenimrubom ka kraju cevi, odn. spoju. Cev se nahladno proiruje i navlai na fazonskikomad. Pre svega su RAUPINK i RAUHIScevi naklonjene, uslovljeno memorijskimefektom, da se nakon proirenja vrate uprvobitno stanje. Time se popreni prenikcevi redukuje i ona obuhvata potporno telofazonskog komada. Upravo zbog ovogapostavljanje fazonskog komada mora dausledi neposredno posle postupkaproirivanja cevi. Potporno telo fazonskogkomada se uvlai sve do prednjeggraninika (vidi sliku 19) u cev. Trebapaziti na to, da sva etiri zaptivna rebrapotpornog tela budu pre navlaenjapokretne navlake pokrivena od stranecevi. Nakon nivelisanja fazonskog komada sledinavlaenje pokretne navlake (u vezi sa timvidi taku 4.5 "Izrada spoja pomoupokretne navlake").

Tehnika spajanja pomou pokretnenavlake sme da se primeni samo saodgovarajuim REHAU - fazonskimkomadima i RAUHIS odn. RAUPINKcevima.

Za izradu spoja treba primenitiiskljuivo REHAU - alate za pokretnunavlaku - RAUTOOL.

15

Slika 25: Glava za proirenje ceviRAUPINK/RAUHIS

4.2 Alati za pokretnu navlaku - RAUTOOL

REHAU nudi korisniku vie alata za izraduspojeva pomou pokretne navlake.Razliite varijante alata omoguavajukorisniku da izabere optimalni alat za datopodruje primene.

RAUTOOL - alati za REHAU - pokretnunavlaku se primenjuju kako za REHAU -kune instalacione sisteme RAUHIS iRAUPINK tako i za REHAU - grejnesisteme (RAUTHERM S - cevi).

Svi RAUTOOL - alati za pokretne navlakesu tako koncipirani, da u potpunostizadovolje zahtevima na gradilitu. Korisnikmoe da se odlui za alat, koji za njegovopodruje primene prua optimalnoreenje.

Slika 20: RAUTOOL M1

RAUTOOL M1Runi alat sa duplim viljukama za po 2dimenzije: Podruje primene za dimenzije16 - 40 mm

Slika 21: RAUTOOL H1

RAUTOOL H1:Mehaniko - hidraulini alat sa duplimviljukama za po 2 dimenzije. Pogon seobezbeuje preko runo/none pumpe.Podruje primene za dimenzije 16 - 40 mm

Slika 22: RAUTOOL E2

RAUTOOL E2:Elektrohidraulini alat za pokretne navlakesa duplim viljukama za po 2 dimenzije. Pogon se obezbeuje preko elektrinoghidraulinog agregata, koji je sacilindrom alata povezan pomouelektrohidraulinog creva. Cilindar alatamoe se po izboru koristiti za hidraulinoproirenje cevi. Podruje primene zadimenzije 16 - 40.

RAUTOOL G1:Alat za dimenzije 50 - 63 mm, dimenzija40 opcionalno. Cilindar alata se koristi zaproirivanje cevi i navlaenje pokretnenavlake. Pogon sledi preko elektrohidraulinog agregata. Po potrebi alatmoe da se opremi i nonom pumpom.

4.3 Seenje ceviCevi treba da se odsecaju pod pravimuglom. Primena drugih makaza za cevi uovom dimenzionalnom podruju nijedozvoljena. Oteeno ili tupo seivomakaza moe da dovede do pojave grataodn. stvaranja brazgotine na materijalucevi. Za RAUHIS i RAUPINK cevi seprimenjuju makaze 40 (do dimenzije 40)odn. 63 (do dimenzije 63).Za cevne makaze 40 mogu se naruitirezervna seiva pod Art. Br. 138 113 001.

4.4 Glave za proirivanje cevi

4.4.1 Proirivanje RAUPINK i RAUHIScevi

Za razliku od RAUHIS - cevi, REHAU - cevRAUPINK je presvuena izolacionim slojemprotiv proputanja kiseonika, kako bi cevmogla da se primeni u podruju grejanja.EVAL - zaporni sloj nije uvek tako fleksibilankao osnovna cev od umreenog polietilena.Zbog toga se kod proirenja cevi poddatim okolnostima (na primer niskatemperatura prilikom montae cevi) moeraunati sa stvaranjem sitnih naprslina uzapornom sloju. Meutim ove naprsline ne smanjujuupotrebljivost REHAU - cevi RAUPINK inemaju nikakvog uticaja na sigurnostspoja pomou pokretne navlake. Poto senaprsline nalaze u podruju spoja pomoupokretne navlake i poto su s obe straneobuhvaene difuziono zaptivnim metalom,to one nemaju uticaja vrednog pomena nina zaptivenost na kiseonik.

Slika 24: RAUTOOL G1

Slika 23: RAUTOOL A2

RAUTOOL A2:Elektrohidraulini alat sa akumulatorskimpogonom i duplim viljukama. Pogonobezbeuje akumulatorom pogonjenihidraulini agregat, koji se nalazi direktnona cilindru alata. Podruje primene zadimenzije 16 - 40.

Hidraulini alati RAUTOOL H1, RAUTOOLE1/E2 i RAUTOOL A2 su meusobnokompatibilni i koriste se sa istimdopunskim setovima. Kljeta za proirenjei glave za proirenje REHAU - sistema zaproirivanje cevi RO se mogu primenitikod svih alata do dimenzije 32.

16

4.5 Izrada spoja pomou pokretne navlake na primeru RAUHIS

Slika 26: Odsecanje cevi pod pravimuglom na eljenu meru

Slika 27: Navlaenje pokretne navlake nacev. Unutranja oborena ivica mora bitiusmerena prema kraju cevi

Slika 28: Kljeta za proirenje cevi RO: Cevdva puta proiriti (prilikom drugog proirivanjacev okrenuti za 30 . Pokretna navlaka ne smeda se nalazi u zoni proirenja. Paziti, da sekod proirenja ne otete ivice cevi

Slika 29: Fiting uvesti u cev Slika 30: Alat postaviti na spoj. Paziti da cev ifiting potpuno nalegnu na alat

Slika 31: Korienjem alata u potpunostinavui pokretnu navlaku

Slika 32: Gotov spoj

Slika 33: Kod izrade spoja uz pomopokretne navlake cev se ne sme drati uzoni navlaenja

Slika 34: Cev tititi od ulja i masti, pri izradispoja pomou pokretne navlake neprimenjivati sredstva za podmazivanje.

17

Izrada spoja uz pomo pokretnenavlake sa alatom RAUTOOL G1Spoj pomou pokretne navlake je isti kakoza REHAU - cev RAUPINK tako i za cev zapitku vodu RAUHIS. RAUTOOL G1 jekoncipiran za dimenzije 40 - 110 mm.

Slika 35: Cev iskrojiti na eljenu meru Slika 36: Pokretnu navlaku navui na cev.Unutranja oborena ivica mora bitiokrenuta prema kraju cevi

Slika 37: Cev dva puta proiriti okreui jeza po 30. Pokretna navlaka ne sme da senalazi u zoni proirivanja cevi

Slika 38: Fiting uvesti u cev. Posle kratkogvremena fiting e u cevi biti fiksiran(efekat memorije).

Slika 39: Alat u potpunosti postaviti naspoj.

Slika 40: Aktiviranjem alata navuipokretnu navlaku

Slika 41: Gotov spoj sa pokretnomnavlakom

Alat RAUTOOL G1 je razvijen zapokretne navlake 50 i vee (opcija zadimenziju 40). Hidraulini cilindar alatase koristi za proirenje cevi i zanavlaenje pokretne navlake. Izmeuoba radna koraka potrebno je da sebrzo izvri modifikacija alata.

18

Dodatna uputstva u vezi sa dolenavedenim slikama:Minimalno rastojanje pokretne navlakeod kraja cevi (priblino dvostrukaduina trna za proirenje cevi, vidi slike

Slika 42

4.6 Uputstva za tehniku spajanja

Oznake razliitih pokretnih navlaka zapodruje pitke vode i grejanja

Slika 43

Vodovod i radijatorsko grejanje: Bela RAUHIS - cev prirodne boje, odn.ljubiasta RAUPINK - cev sa REHAU -pokretnom navlakom, mesing metalnogsjaja sa jednim ljebom i fazonskimkomadima uz pokretnu navlaku

Podno grejanje:Kod crvene RAUTHERM S - cevi jepokretna navlaka oko 5 mm kraa, odmesinga , pocinkovana i oznaena sa dvaljeba sa spoljne strane.

44, 45 i 46) mora se prilikomproirivanja uvek ispotovati.Pokretna navlaka ne sme da se nalazi uzoni proirivanja cevi (opasnost odoteenja alata/cevi)

Slika 44: RAUPINK

Slika 45: RAUHIS

Slika 46: RAUTHERM S

19

4.7 Razdvajanje spojeva sapokretnom navlakom

Za naknadne promene ili korekture cevnemree, spoj sa pokretnom navlakom moese ponovo rastaviti putem ravnomernogzagrevanja po celom obimu fenom satoplim vazduhom. Pre zagrevanja spoj,koji treba da bude rastavljen, treba odvojitiod postojee cevne mree. Spojevi, kojitreba da ostanu ouvani, treba da buduzatieni od zagrevanja preko 100 C.Korisnik treba da primeni odgovarajuemere: na primer hlaenje onih spojeva,koji treba da ostanu sauvani, putemobmotavanja hladne, mokre krpe. Time sespreava zagrevanje preostalogcevovoda i iskljuuje njegovo eventualnopregrevanje. Pri postizanju temperature odoko 135 C pokretna navlaka moe da sesvue sa potpornog tela fazonskogkomada. Posle skidanja cevi sa potpornogtela, fazonski komad treba da se oisti odneistoa i moe se kasnije ponovoupotrebiti.Pokretna navlaka ne sme vie da sekoristi i sa razdvojenim krajem cevitreba da se baci. Zagrevani krajevi cevimoraju u potpunosti da se ohlade preproirivanja radi izrade novog spoja.Kraj cevi ne sme da se proiruje uzagrejanom stanju !!!

Slika 48: Odvajanje cevi

Slika 49: Zagrevanje spoja koji se rastavlja

Slika 50: Skidanje pokretne navlake,bacanje pokretne navlake i cevi

Cev za pitku vodu RAUHIS kao i cevRAUPINK ne proirivati pomounekompletne ili oteene (na primerdeformisane, naprsle ili polomljene) glave zaproirivanje cevi.Cev e u tom sluaju biti jednostranoproirena i mogue je preterano proirenjematerijala cevi.aasto proirenje pokretne navlake nesmanjuje kvalitet spoja i preteno se susreepri primeni starijih glava za proirenje.Prilikom izrade spoja ne sme se primenjivatiniti voda niti druga sredstva zapodmazivanje.Oteene delove treba baciti.

Slika 47

Slika 49a

Pokretna navlaka

Odvojenideo cevi

20

4.8 Ugradnja u postojee instalacijeU postojeim vodovodnim i/ili grejniminstalacijama moe posle dugogodinjeeksploatacije pri visokim temperaturama ivisokim radnim pritiskom doi do maloguveanja spoljanjeg prenika cevi. Usledtoga, prilikom dogradnje ili izmene cevnemree, pokretna navlaka moe ponekadteko da se navlai. Putem zagrevanjapomou fena za topli vazduh (regulacijatemperature < 500 C) se cev u podrujuspoja zagreva sve dotle dok ne postane"prozirna kao staklo" (oko 135 C), nakonega je treba ohladiti. Pregrevanje (cevpostaje braon boje) povrine cevi trebabezuslovno izbei. Cev sada poprima svoj prvobitni krunioblik i svoj prvobitni prenik (efekatmemorije). Kod REHAU cevi RAUPINKmoe se zagrevanjem otetiti difuzionabarijera (EVAL). Stoga ovde cev trebazameniti sve do sledeeg spojnog mesta.

Slika 51: Kuni instalacioni sistemRAUHIS/RAUPINK

Slika 52: Kuni instalacioni sistemRAUHIS/RAUPINK

4.9 Prelaz na druge cevne materijalePrelaz na cevi ili armature od drugogmaterijala nego to je PE - Xa prilikompopravki ili proirenja cevne mreekunog instalacionog sistema RAUHIS iRAUPINK se sprovodi pomou prelaznihkomada sa navojem ili za lemljenje naprimer 25 x 3,5 - R 3/4 ", L 18. Za cevi odPP, PB, PVC - C itd. prelazni komadi oddatih materijala treba da se namontiraju nanavoj. Pri tom se treba pridravati uputstvaproizvoaa.Prednost treba dati navojnom spoju izrazloga obezbeenja jasnog razdvajanjarazliitih sistema!Ovo ne vai za spojeve unutar kunoginstalacionog sistema RAUHIS i RAUPINK,jer oni imaju istu tehniku spajanja.Prelaz od RAUPINK ili RAUHIS na drugePE - X - materijale moe da se na primerrealizuje pomou Beulco - steznih navojnihprstenova sa DVGW registracijom.Kod izbora navojnih veza sa steznimprstenom treba da se imaju u viduuputstva proizvoaa i podaci kao to sudimenzije cevi, zatezni momenti itd.

21

5. Opte smernice

5.1 Izolacija cevovoda

Slika 53

22

Br.

1 Cevovod slobodno poloen, u negrejanoj prostoriji (na primer podrum) 4 mm

2 Cevovod slobodno poloen u grejanoj prostoriji 9 mm

3 Cevovod u kanalu, bez cevovoda sa toplim reimom rada 4 mm

4 Cevovod u kanalu, pored cevovoda sa toplim reimom rada 13 mm

5 Cevovod u zidnom prorezu, vertikalni vod 4 mm

6 Cevovod u zidnom udubljenju, pored voda sa toplim reimom rada 13 mm

7 Cevovod na betonskoj podlozi 4 mm

Debljina izolacionog sloja shodno DIN 1988:

Zatita cevovoda za pitku vodu sa hladnim reimom rada od zagrevanja i stvaranja kondenzata.

min. debljina izolacije pritoplotnoj provodljivosti 0,040 W/(mK)

Ugradbena situacija

Tabela 8

Tabela 9

Debljina izolacionog sloja shodno nemakom "Pravilniku o grejnim postrojenjima":Izolacija radi spreavanja gubitka toplote kod vodova za zagrejanu pitku vodu i grejnu vodu

Opte vaee debljine izolacije:

Br. DN cevovoda / armature u mm min. debljina izolacionog sloja u odnosu na

toplotnu provodljivost od 0,035 W/(mK)

A do DN 20 20 mm

od DN 22 do DN 35 30 mm

od DN 40 do DN 100 jednako DN

preko DN 100 100 mm

Kod sledeih ugradbenih situacija moe da se odstupi od opte vaeih debljina izolacionog sloja:

B Cevovodi i armature po rubrikama, u taki A, u probojima u zidui tavanicama, u podrujima ukrtanja cevovoda, na mestima 50 % zahteva iz rubrika pod takom Aspajanja cevovoda, kod centralnih razdelnika cevne mree

C Prikljuni vodovi grejnih tela do 8 mduine kao sume polaznih i povratnih grana

50 % zahteva iz rubrika pod takom A

D Prikljuni vodovi grejnih tela, duine vee od 8 m kao sume polaznih i povratnih grana 100 % zahteva iz rubrika pod takom A

E Cevovodi centralnog grejanja u prostorijama koje su odreene nema zahtevaza trajni boravak ljudi, i u graevinskim elementima, koji takveprostorije povezuju (t.j. u razdvojnim tavanicama stanova) ako Iz sledeih razloga se ipak preporuuje izolacija:njihovo odavanje toplote moe da dospe pod uticaj datog - zatita cevovodakorisnika preko zapornih ureaja (na primer termostatskih ventila). - blokiranje prenosa zvukaOgranienje duine ne postoji. - obraun trokova grejanja

23

Tabela 10

Izolacioni materijal Debljina izolacionog sloja (mm)

Koef. toplotne provodljivosti 100% izolacija 50% izolacijaW/(mK)

0,035 20 10

0,040 26 13

Tabela 11

5.1.1 Izolacija razvoda hladne vodeshodno DIN 1988

Cevovodi za pitku vodu, koji se koristeza transport hladne vode, moraju unajmanju ruku biti izolovani po DIN1988, da bi bili zatieni odzagrevanja i kondenzacije.Raspored vodova treba da budeizabran tako da postoji dovoljnaudaljenost od izvora toplote kao to suna primer dimnjaci, grejna postrojenja icevi koje rade u toplom reimu.Ako to nije mogue, onda cevni razvodhladne vode treba izolovati tako, dakvalitet pitke vode ne trpi zbogzagrevanja.U stambenoj izgradnji vae priuobiajenim eksploatacionim uslovimadebljine izolacionog sloja koje sunavedene u tabeli 9 (pri stagnacijiizolacija ne nudi trajnu zatitu odzagrevanja). Podaci u tabeli vae i kaozatita od kondenzacije.

5.1.2 Izolacija razvoda tople vode igrejanja shodno HeizAnIV

Propis za grejna postrojenja (HeizAnIV)propisuje da cevi za razvod tople vodeu postrojenjima za grejanje iproizvodnju tople vode mora da buduizolovane radi redukovanja toplotnihgubitaka. Da bi se zadovoljili propisi izPravilnika o grejnim instalacijamapotrebno je da se otpotuju u tabeli 10pod takom A navedene debljineizolacionog sloja.

Postoje ugradbene situacije, kod kojihmoe da se odstupi od ovih zahteva (viditabelu 10, take B do E).Na slici 54 su prikazane razliiteugradbene situacije za sanitarne i grejneinstalacije.Debljine izolacionih slojeva, koje se morajuprimeniti, su preko njihove oznake nacrteu (A,B,C itd.) navedene u tabeli 10.

Primer:Debljine izolacionih slojeva cevovoda uprostoriji desno gore (cevovod oznaensa "C") za prikljuenje na grejno telo:Prikljuni vodovi grejnih tela mora dabudu izolovani shodno podacima iztabele 10, taka A. Kod ove ugradbenesituacije se shodno Pravilniku o grejniminstalacijama od ovog zahteva moe iodstupiti.Poto duina cevovoda iznosi manje od8 metara kao suma polazne i povratnegrane to se shodno taki C tabele 10dobija debljina izolacije od 50 % od onekoja se zahteva u taki A.Debljina izolacije je zavisna od toplotneprovodljivosti izolacionog materijala.Kod ovog primera prikljuni vod grejnogtela, spoljni prenik cevi na pr. 20 mm,mora da bude izolovan izolacionimslojem debljine10 mm ija je toplotnaprovodljivost 0,035 W/(m.K). Ako seprimenjuje izolacioni materijal ija jetoplotna provodljivost 0,040 W/(m.K),onda to odgovara debljini izolacionogsloja od 13 mm (vidi tabelu 12).

Dopunska uputstva za izolacijucevovoda:Izvod iz Pravilnika o grejnim instalacijamapar. 8:"Za postrojenja potrone vode vaetome shodno zahtevi paragrafa 5 i 6,stav 1 i 3.Kod cevovoda za potronu vodu ustanovima do nominalnog prenikaDN 20 mm, koji niti su ukljueni ucirkulacioni tok niti su opremljenielektrinim prateim grejanjem, moese utoliko odstupiti od zahteva izparagrafa 6, stav 1 ukoliko biispunjenje zahteva bilo povezano sanesrazmerno visokim trokovima."Shodno paragrafu 8 "Propisa za grejnapostrojenja" je u pojedinanom sluaju ipod navedenim uslovima mogueodstupanje od debljina izolacionog slojavodova za potronu vodu (pitka voda,zagrejana) iz take A u tabeli 10.

Ako se odstupa od debljina izolacionogsloja na bazi paragrafa 8 propisaHeizAnlV ili ako se primenjuje izolacijakoja nije eksplicitno navedena uPravilniku o grejnim instalacijama iliDIN 1988 (cev u rebrastoj cevi ili slino),onda to jo pre poetka radova mora dabude pismeno dogovoreno sanalogodavcem, kako bi kasniji konfliktibili izbegnuti.

Tabela preraunskih vrednosti za cevi RAUPINK/RAUHIS dimenzija 16 - 25 mm shodno HeizAnIV:

Prikaz debljine izolacije po " Pravilniku o grejnim postrojenjima" (HeizAnlV):

DN Dimenzije RAUPINK/RAUHIS

12 16 20 mm

15 20 20 mm

20 25 20 mm

25 32 30 mm

32 40 30 mm

40 50 40 mm

50 63 50 mm

Minimalna debljina izolacije u odnosu na toplotnuprovodljivost od 0,035 W/(m.K)

24

Shodno HeizAnlV par. 6 kod cevovoda, ijinominalni prenik nije utvrenstandardom, treba primeniti spoljniprenik cevi umesto nominalnog prenikaradi odreivanja debljine izolacionog sloja.

Slika 54: Polaganje bez izolacije shodnoHeizAnlV (taka E)

Slika 55: Polaganje cevovoda sa polovinom izolacije shodno HeizAnlV (50 %, taka B)

Slika 56: Polaganje cevi sa punom izolacijom shodno HeizAnlV (100 %, taka A)

25

Slika 60

Za brzo i jednostavno privrenjecevovoda na grubo obraenu podlogu suna raspolaganju REHAU - tiplovi sa kukom(vidi cenovnik ).

5.2.4 Zvuno - izolacione osobinecevovoda

umovi se delimino prenose preko zidacevi a delimino preko vodenog stuba.Cevovodi pobuuju u zidovima i podovimaoscilacije i od njih se odbija zvuk.U poreenju sa metalnim cevima REHAUcev RAUPINK kao i vodovodna cevRAUHIS prenose znatno umanjeniintenzitet zvuka, tako da se ovde javlja jojedna dodatna prednost.Da bi dobio neutralne ispitne rezultateREHAU je kod Fraunhofer Instituta zagraevinsku fiziku u Stuttgartu, odeljenjeza akustiku, naruio ekspertizu koja jetrebalo da oceni razliito ponaanjematerijala, kao to su PE - Xa (RAU - VPE),bakar i pocinkovana elina cev, priprenosu zvuka.Izvreno je uporeivanje 3 najeaprenika uvek pod istim uslovima kao to supritisak teenja i protok. Rezultat sveukupneekspertize je bio jasno manji razvoj umova

Slika 61

(razlika u nivou akustinog pritiska LA =12,7 dB(A)) u poreenju sa instalacijama,izvedenim sa metalnim cevima.Na osnovu sklopa materijala kod metalno -plastinih kombinovanih cevi nisupotvrene navedene razlike u akustinompritisku. One se nalaze ispod vrednosti zametalne cevovodne sisteme.Ukupna ekspertiza o ponaanju zvuka kodkunog instalacionog sistema sa pokretnomnavlakom je sadrana u brouri GT - Aktuell"Akustino ponaanje kunog instalacionogsistema sa pokretnom navlakom".U DIN 4109 su utvrene vrednosti zadozvoljeni nivo jaine zvuka u prostorijamakoje treba da budu zatiene od umovaiz tehnikih postrojenja u domainstvu. Maksimalna vrednost iznosi ovde 35 dB(A). Kod graevinskih objekata sapovienim zahtevima u pogledu izolacijezvuka shodno VDI - smernicama 4100(Savez nemakih inenjera) maksimalnegranine vrednosti iznose 20 dB (A).

5.2 Zvuna izolacija

5.2.1 Preventivne mereAdekvatno planiranje osnove ima najveiznaaj kao preventiva za zvunu izolacijukod sanitarnih postrojenja. Ono je od svihzvunih zatitnih mera najefikasnije i neuzrokuje nikakve uveane instalacionetrokove. Treba izbegavati da seprostorije, koje treba zvuno izolovati,granie sa sanitarnim prostorijama.Pri tome se radi o meusobnom zvuno-tehniki povoljnom rasporedu prostorijakao i o odgovarajuem rasporedusanitarnih ureaja, armatura i cevovoda.

5.2.2 Zvuno rastavljanjePored mera za izbegavanje nastankauma (na primer primena beumniharmatura, redukovanje pritiska u mreiodn. brzine protoka) uputno je da sepreduzmu mere za smanjenje irenjazvuka od umova.Kod izvoenja sanitarnih i grejnihpostrojenja treba izbegavati stvaranjeakustinih mostova. Cevovodi mora dabudu poloeni odvojeno od samogzidanog objekta. To e biti zagarantovano,ako se cevovodi budu izolovali u skladu saHeizAnlV odn. DIN 1988.Treba paziti na to, da se izvri kompletnozvuno odvajanje kod lukova i fazonskihkomada. Nedovoljna izolacija ili direktnopolaganje fazonskih delova u malter imaza posledicu stvaranje "akustinog mosta",i tako direktno prenoenje zvuka na zid ina prostoriju koja se nalazi iza njega.Primena REHAU - zatitnih kutija zazvunu izolaciju kod lukova i T-komadatedi vreme pa stoga predstavlja povoljnoreenje.Za privrenje cevovoda trebaprimenjivati cevne obujmice sa zvuno-prigunim umecima, podobnim zaplastine cevi.

Slika 57

Slika 58

Slika 59

5.2.3 Redukovanje prenosa odjekaod koraanja

Pri polaganju na odgovarajui nainizolovanog cevovoda u kompenzacionisloj, na grubo obraenom podu, ne trebaoekivati nikakvo smanjenje izolacionihosobina izolacije za suzbijanje odjeka odkoraanja.

Niv

o u

ma

(dB

A)

Pritisak teenja (bar)

Izvo

r: IB

P -

izve

taj

o is

pitiv

anju

GS

273

/89

1

2

3

1/2"

15 x 1

54321,00

5

10

15

20

25

30

35

40

16 x 2,2

RAU - PE - Xa1 Bakar2 3 Pocinkovanacev

26

Slika 62

Slika 63

Slika 64

5.3 Protivpoarna zatita

Natpisna ploica

Malter ili gips

ProtivpoarnamandetaRAU - VPE

RAU - PE - Xa - cev

Slika 65

Prenik cevi Min. odstojanje Duina Prenik Zid/plafon - cev

mm mm mm mm

16 30 150 70

20 30 150 75

25 40 200 95

32 40 240 100

40 40 240 110

50 50 240 140

63 60 240 180

Pri suvie malom odstojanju otvor treba na odgovarajui nain proiriti

Tabela 12

Slika 66: Uputstvo za montau

REHAU - protivpoarna maneta za RAU - VPE cevi (RAUPINK i RAUHIS)

27

5.3.1 OptePri realizaciji preventivne graevinskeprotivpoarne zatite treba da se otpotujupostojei propisi i smernice. Tu spadajuRegionalni graevinski propisi, DIN 4102Nacrt smernice o protivpoarnimzahtevima kod cevnih postrojenja uizdanju od 12/98(Musterleitungssanlagenrichtlinie MLAR)kao i specijalne odredbe u slubenimlistovima odn. listovima ministarstavapojedinih regiona Savezne drave.

Mora se izbei prenoenje poara i dimaiz jedne definisane poarne sekcije unekoj zgradi na drugu. Kod principapoarnih pregrada, t.j. pri graevinskomrazgranienju na razliite poarne sekcijeu prvom planu stoji zatita ljudi i ivotinjakao i garantovanje efikasnog gaenjapoara i spasilakog rada. Ako izmeu dve protivpoarno zatienesekcije postoji veza, dakle ako kroz nekidefinisani poarni zid ili tavanicu saodreenim trajanjem protivpoarneotpornosti (na primer F90 = trajanjeprotivpoarne otpornosti 90 minuta)prolazi cevovod, onda mora da sepreduzmu mere za iskljuenje prenoenjapoara i dima kroz ove vatrostalne zidove itavanice. Na ovim mestima bie potrebnaprimena protivpoarne manetne.

R90 - protivpoarna zatita cevovoda jeneophodna u sluaju prolaska krozvatrostalni graevinski element cevovodaspoljnog prenika 32 mm. To jeutvreno u smernici MLAR.

5.3.2 Protivpoarna manetna *zaREHAU RAUPINK i RAUHIS - cev

brza i jednostavna montaa za RAU - PE - Xa - cevi dimenzija 16 - 63 mm trajanje otpornosti na poar 90 minuta primenljiva za ugradnju u zidove i

tavanice samo jedna manetna za ugradnju

u zid. ispunjava istovremeno zahteve zvune

i toplotne zatite manetna ima dozvolu "Nemakog

instituta za graevinsku tehniku"(odobrenje br. Z 19 17 - 1210)

(*RAU - VPE cevi drugih dimenzija sumogue po upitu)

5.3.2.1 Podruje primeneRAU - PE - Xa - cevi odgovaraju klasimaterijala B2 (normalno zapaljivi). Potose pri tom radi o vodovima koji mogu dagore, to su potrebne protivpoarnezatitne mere pri njihovom provlaenjukroz vatropostojane graevinskeelemente. Protivpoarna maneta RAU -VPE predstavlja ovde optimalno reenje.REHAU ovde nudi jedno, specijalno zaREHAU PE - Xa vodove, razvijeno reenje,kojim se omoguava brzo i sa stanovitatrokova povoljno reenje preventivnegraevinske protivpoarne zatitecevovoda. Protivpoarna manetna RAU -VPE u pogledu izolacije ispunjava zahteveshodno HeiAnlV (50%) za grejne vodove itoplu vodu kao i zahteve iz DIN 1988 zavodove hladne vode. Zahtevi za zvunuzatitu po DIN 4109 su takoe ispunjeni.

5.3.2.2 Nain delovanjaU sluaju poara REHAU PE - Xa - cev postajemeka usled visoke temperature i topi se.Intumescentni materijal poinje da reagujepoev od 200 C i tada se peni uz oko20-o struki porast zapremine.Narastui instumescentni materijalpostojano zatvara prolaz za dim i vatru(R90). Za REHAU - protivpoarnumanetnu RAU - VPE postoji opte vaeegraevinsko nadzorno odobrenjeNemakog instituta za graevinskutehniku, Berlin, odobrenje br. Z19.17 -1210.

5.3.2.3 Uputstvo za montauProtivpoarna manetna se sastoji iz dvepolutke od penuave fenolne smole, u kojeje integrisan jedan penuavi materijal. Obepolutke se pri prolazu cevovoda krozprotivpoarni zid odnosno tavanicupostavljaju oko cevi i fiksiraju centrino uproboju kroz zid ili tavanicu pomou dvakablovska veznika (sadrani u obimuisporuke). Fuga izmeu polutki od penastefenolne smole i zida/ tavanice mora da sezamalterie. Posle malterisanja kablovskiveznici mogu ponovo da se uklone.Pri prolasku kroz tavanicu moe da se uzavrno podruje manetne uvedekoleno od 90 sa pokretnom navlakom.Tako nee biti ogranienja kodmontanog odstojanja temena cevi dodonje ivice podloge.

Pri sprovoenju vie cevovoda nijepotreban nikakav razmak izmeuprotivpoarnih manetna RAU - VPE.Kablovski veznici mogu proizvoljno da serasporede u zavrnom podrujuprotivpoarnih manetna. REHAU protivpoarna manetna RAU - VPEmoe se primeniti zajedno sa svimRAU - PE - Xa - cevima. REHAUprotivpoarna manetna RAU - VPE moeda se primeni kod masivnih zidova (debljina 100 mm) i tavanica (debljina 150 mm).Pre poetka montae treba proveriti da lipostoji montano odstojanje shodno tabeliizmeu spoljne ivice cevi i zida/tavanice-odn. podloge. Ukoliko je to potrebno, strana tela i grubaprljavtina izmeu cevi i graevinskogdela moraju se ukloniti. U podrujuprotivpoarne manetne RAU - VPE nesme se postavljati ljebni nosa cevi !

Slika 67

Polutke REHAU - protivpoarnihmanetni, koje odgovaraju prenikucevi, se tako postavljaju oko cevi, kojaprolazi kroz zid ili tavanicu, daravnomerno tre na oba kraja ili dabudu postavljene centrino u zidu.Izmena na protivpoarnoj manetni, radiprilagoavanja zidu, nije dozvoljena. Sapriloenim kablovskim veznikom sepolutke fiksiraju za cev. Nakon toga seotvor izmeu manetne i zida/tavanicezatvara nezapaljivim stabilnim materijalom.Za ovu svrhu najbolje je upotrebitiuobiajeni malter ili gips. Po okonanojmontai se na priloenu ploicu trajnonanosi naziv izvoake firme i datumizrade ove protivpoarne manetne. Ovatablica mora da se privrsti poredprotivpoarne pregrade na zid ili tavanicu.

Vano:U naelu kod ugradnje protivpoarnemanetne RAU - VPE treba imati u viduOdluku o odobrenju br. Z 19. 17 - 1210Nemakog Instituta za graevinskutehniku, Berlin. Primena drugog cevnogmaterijala osim REHAU - PE - Xa nijedozvoljena.

5.4.3 Primena Clip - ljebnih nosaa Clip - ljebni nosa se primenjuje zapotporu odn. pridravanje, kao i zaredukovanje temperaturno uslovljenepromene duine slobodno i vidljivopoloenih RAUPINK i RAUHIS cevi.

REHAU Clip - ljebni nosa ima sledeeprednosti: za optiki dopadljive vidno voene

instalacije bez dodatnih privrenja (na primer

kablovski veznici, izolirband itd.),poto je Clip - ljebni nosasamonosei

brza i jednostavna montaa poveanje razmaka izmeu cevnih

obujmica redukovanje temperaturno

uslovljene duinske promene

REHAU Clip - ljebni nosa je optimiranaverzija standardne nosee polutke zapolimerne cevne materijale. Primenjuje sekod vidno voenih instalacija poloenih namalteru (na primer podrumski razvodnivodovi i vertikale) da bi se spreilo visenjeREHAU RAUPINK cevi i vodovodnih ceviRAUHIS. U suprotnosti sa uobiajenim polutkama-draima je Clip - ljebni nosasamonosei t.j. nisu potrebni nikakvidodatni uvrivai kao na primerkablovski veznici i sl. Ovaj nain montaeostvaruje utedu na vremenu zahvaljujuiClip - efektu, koji nastupa kada se cev radiprivrenja jednostavno ukljeti u Clip -ljebni nosa.Usled ovog efekta se dobija jo jednaprednost Clip - ljebnog nosaa: dolazi dostvaranja sile dranja, koja redukujetemperaturama uslovljenu duinskupromenu REHAU RAUPINK i RAUHIS cevi.Pri briljivoj montai Clip - ljebnognosaa se za RAUPINK i RAUHIS cevidobijaju sledee - vrednosti , potrebneza odreivanje duinske promene:

Dim. 16 do 40: 0,04 mm/(m.K)Dim. 50,63: 0,1 mm/(m.K)

Napomena: - vrednost REHAU RAUPINK cevi kao ivodovodnih cevi RAUHIS bez Clip -ljebnog nosaa iznosi 0,15 mm/(mm.K).To znai, da se temperaturom uslovljenaduinska promena pomou REHAU Clip -ljebnog nosaa smanjuje za do 75%.Clip - ljebni nosa se mora postaviticelom duinom cevovoda sve do priblino2 mm ispred pokretne navlake (vidi sliku73). Prilikom postavljanja Clip - ljebninosa moe obuhvatiti i fazonske komadekao na primer spojnice ili T - komade. Pritome se Clip - ljebni nosa u podrujufazonskog komada moe rairiti na primeruz pomo "papagajki". Kao ispomo kodnametanja moe da se koriste hromiranakljeta ili papagajke sa umetkom odplastike. Kod ove varijante polaganjafazonski delovi mogu da se obuhvate Clip

28

5.4.2 Proraun promene duine

Za proraun promene duine vai

l = x L x T

l = promena duine u mm = koeficijent izduenja u mm /(m.K)L = duina cevovoda u mT = temperaturna razlika u K

Prilikom prorauna promene duine trebauzeti u obzir temperaturu prilikom polaganja

cevovoda oekivanu max. i min. temperaturu zida

cevi tokom eksploatacije odn. prestan-ka rada instalacije.

Vrednosti za promenu duine se moguuzeti iz slika 78 do 80. Pri polaganjuvidljivih vodova za toplu vodu, kao ipolaganju duih vodova (na primervertikalnih vodova ili podrumskihrazvodnih vodova) bez promene pravca,se za RAUPINK i RAUHIS cevipreporuuje primena Clip - ljebnihnosaa. Kod montae bez Clip - ljebnihnosaa potrebno je da se na razmacimaod 6 m postave fiksne take. Daljerazmake cevnih obujmica treba uzeti iztabele 15. Kod montae bez Clip - ljebnihnosaa treba raunati sa tim da e cevnedeonice visiti.

Slika 68

Cevne obujmice treba postavitimaksimalno 0,5 m od fazonskog komada(na primer T - komada, spojnice, kolenaitd.) (vidi sliku 75). Nakon toga maksimalni razmaci izmeu cevnihobujmica za RAUPINK i RAUHIScevovode sa Clip - ljebnim nosaimaiznose 2 m (vidi tabelu 14 i sliku 75).Kod korienja ostataka Clip - ljebnihnosaa, odseci do 35 cm duine semontiraju sa dodatnim cevnimobujmicama.Kao veza izmeu obujmica i zida, konzole,instalacionih ina itd. se za dimenzije 16do 32 mm preporuuje upotreba brezonaili obostranih rafova M 8 ili M 10, a zadimenzije 40 do 63 mm M 12 ili M 16.Cevne obujmice mora da budu dobrozategnute i da vrsto obuhvataju Clip -ljebni nosa i cev. Treba koristiti cevneobujmice sa gumenim umetkom koje supodobne za plastine cevi.Zbog proirenja krajeva pri ukrojavanjuClip - ljebnih nosaa i sa time povezanogredukovanja sile dranja, odsecanjetesterom mora da se vri sa lene straneprema napred (vidi sliku 69).

- ljebnim nosaima, ukoliko se fazonskikomad preklopi za najmanje 0,5 m (vidisliku 74). Ovim nainom montae otpadaodsecanje Clip - ljebnog nosaa nafazonskom komadu. Spojevi Clip - ljebnihnosaa mogu da se preklope njihovimostacima, te se tako mogu iskoristiti ak ikomadi Clip - ljebnih nosaa koji su priukrojavanju otpali, to predstavlja celovitumontau, bez otpadaka.

5.4 Temperaturom uslovljenapromena duine

5.4.1 OpteSvi cevni materijali za prilikom zagrevanjaizduuju, a pri hlaenju skupljaju. Kod vodovodnih instalacija (pre svega kodzagrejane pitke vode) i grejnih vodovauvek se mora uzeti u obzir temperaturomuslovljeno izduenje cevnog materijala. Tovai, kao i za sve druge materijale, i zaREHAU cevi RAUHIS i RAUPINK.Temperaturom uslovljena promenaduine, odn. redukcija duine cevovodanastaje usled promene radnetemperature i temperature okoline.Prilikom montae treba u principuobratiti panju na celishodno voenjevodova (na primer na mogunostipomeranja pri promeni pravca) saodgovarajuim mogunostimaizduenja. Dodatni kompenzatori, naprimer U - lukovi ili lire, samim tim supotrebni samo kod velikih duinskihpromena.

29

Slika 69: Odsecanje Clip - ljebnognosaa na potrebnu duinu na primerpomou bonseka

Slika 70: Sa krajeva Clip - ljebnih nosaatreba ukloniti grat i ispraviti okove,ukoliko su bili potisnuti prema unutra

Slika 71: Ubacivanje cevi. Kao pomo pritom mogu da se primene armaturnakljeta ili kljeta za cevi sa plastinimumetcima

Slika 72: Spoj Clip - ljebnog nosaa moeda se rasporedi proizvoljno izmeumaksimalnih razmaka cevnih obujmica od2 m. Clip - ljebne nosae ne trebapreklapati. Ostaci nosaa (10 - 15 cm) istedimenzije moraju se uz pomo kljeta zaarmaturu nabaciti preko spojaClip - ljebnih nosaa.

Slika 73: Clip - ljebni nosa postaviti cca.2 mm ispred pokretne navlake.

Slika 74

Slika 75

30

5.4.4.2 Odreivanje duine krakadilatacionog kompenzatora

Minimalna duina L bs krakakompenzatora se dobija iz sledeeformule:

L bs = C D lL bs = duina kraka kompenzatora u mmD = spoljni prenik cevi u mml = promena duine cevi u mmC = konstanta materijala cevi

(za RAUPINK i RAUHIS: C = 12)

Duine kraka kompenzatora za polaganjesa i bez Clip - ljebnog nosaa suprikazane na slikama 78 do 80.

5.4.4 Montaa dilatacionogkompenzatora

5.4.4.1 OpteTemperaturama uslovljene promeneduine cevi mogu biti prihvaene pomoudilatacionog kompenzatora.Duinu kompenzatora treba odreditishodno slici 76. Fiksne take treba dase izvedu kao to je opisano u taki5.4.5: Montaa fiksne take.Da bi se izduenje odigralo samo upredvienom pravcu, to se morajuispotovati razmaci obujmica, kao to sunavedeni u tabeli 14.

Lbs = krak kompenzatoral = temperat. uslovljena promena duineL = duina cevix = odstojanje (zid - cev) koje treba imati

u vidu nakon promene duineFP = obujmica - fiksna takaGS = klizna obujmica

FP

FP

FPFP

Lbs

GS

GS

GS

FPL

x

x + l - l

- l+ l

Slika 76: Dilatacioni kompenzator

U podruju dilatacionog kompenzatorane sme se postavljati Clip - ljebninosa, da bi se omoguilo savijanjecevi.

31

GS

GS

L

FP

FP

LBS

1/2 x LBS

-l/2+l/2-l/2+l/2

LBS = krak kompezatoral = temperat. uslovljena promena duine ceviL = duina cevi

FP = obujmica - fiksna takaGS = klizna obujmica

Slika 77: Dilatacioni luk u obliku slova U

Primer:Duina cevovoda (L) od fiksne take doluka (odvojka ili slino), na kojoj treba dabude prihvaena promena duine, iznosi 7 m.Razlika izmeu najmanje i najvee radnetemperature iznosi 50 K.Koja duina kompenzatora je potrebnakod cevi spoljnog prenika 25 mm ?

RAUPINK i RAUHIS montiran sa Clip -ljebnim nosaima:

l = . L . T

l = 0,04 mm / (mm.K) . 7 m . 50 K

l = 14 mm

Lbs = C . D . l

Lbs = 12 . 25 mm . 14 mm

Lbs = 224,5 mm

(kompenzator postaviti bez Clip - ljebnognosaa!).

Ovde navedeni proraunski primer jeucrtan i u sledeim tabelama za odrei-vanje kraka kompenzatora (strana 32).

32

= 0,15 mmmK

RAUPINK/RAUHISDimenzije 16 - 63

Odreivanje dilatacionogkompenzatora

Duina dil. kompenzatora LBS u mmDuina cevi u m

Pro

men

a du

ine

u m

m

Pro

men

a du

ine

u m

m

Tem

pera

turn

a ra

zlik

a T

150 100K

90K

80K

60K

40K

20K

70K

50K

30K

10K

140

130

120

110

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

150

140

130

120

110

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

00 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 200 400 600 800 1000 1200

16

20

25

32

40

50

63Dimenzije:

= 0,04 mmmK

RAUPINK/RAUHISDimenzije 16 - 40 sa Clip - ljebnim nosaem

Odreivanje dil. kompenzatora(bez Clip - ljebnog nosaa)

Duina dil. kompenzatora LBS u mmDuina cevi u m

Pro

me

na

du

in

e u

mm

Pro

me

na

du

in

e u

mm

Tem

pera

turn

a ra

zlik

a T

100K

90K

80K

60K

40K

20K

70K

50K

30K

10K

40

30

20

10

0

40

30

20

10

00 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 100 200 300 400 500

16

20

25

32

40

Dimenzije:

Slika 78: Temperaturom uslovljena promena duine i odreivanje dilatacionog kompenzatora za RAUPINK/RAUHIS

Slika 79: Temperaturom uslovljena promena duine i odreivanje dil. kompenzatora za dimenzije 16 - 40 sa Clip - ljebnim nosaem

33

5.4.5 Montaa fiksne takeTemperaturom izazvana promena duinemoe se putem postavljanja fiksnih taakausmeriti u predvienom pravcu. Pri veimduinama cevi mogua je podela napojedine odseke. Time se promenaduine, izazvana uticajem temperature,moe usmeriti tako, da moe bitiamortizovana na primer u predvienomdilatacionom kompenzatoru.

Fiksne take mogu da se uspostave i nafazonskim komadima putem obostranopostavljenih cevnih obujmica (ne napokretnu navlaku! ) (vidi slike 81 i 82).Dimenzije brezona ili obostranih vijaka iodgovarajuih razmaka od zida ilitavanice, radi izrade fiksne take, moguse pronai u tabelama 13 i 14. Za velike dimenzije cevi 40 do 63 mmfiksne take sa cevnim obujmicama,niplama i osnovnim ploicama treba

izvesti masivno, kao to je to navedeno utabeli 13.Kod okaenih cevovoda mora se ostvaritiveza izmeu obujmica i tavanice pomoukonzola odn. drugih podobnih veza (viditehnike informacije proizvoaa cevnihobujmica).Fiksne take mogu se izvesti na T -komadima, kolenima i spojkama.U obzir treba uzeti podatke proizvoaaprivrsnih sredstava.

Dimenzije Dimenzije cevi

Brezon/cevni nipl

16 20 25 32 40 50 63

Razmaci u mm

M 8 100

M 10 150 100

M 12 200 150 100

M 16 300 250 200 100

R 1/2 150 100

R 3/4 150 100

R 1 220 200 150

Tabela 13: Privrsni parametri fiksnih taaka

5.4.4.3 Izbor kliznih obujmicaTreba primeniti uobiajene cevneobujmice, podobne za plastine cevi.

Treba odabrati obujmice takve veliine, dase obezbedi ravnomerno klizanje cevi umontiranom stanju i da se izbegneizvlaenje izolacionog gumenog umetka.

Cevne obujmice ne smeju se montirati napokretne navlake.

= 0,1 mmmK

RAUPINK/RAUHISDimenzije 50 i 63 sa Clip - ljebnim nosaem

Odreivanje dil. kompenzatora(bez Clip - ljebnog nosaa)

Duina kraka dil. kompenzatora LBS u mmDuina cevi u m

Pro

me

na

du

in

e u

mm

Pro

me

na

du

in

e u

mm

Tem

pera

turn

a ra

zlik

a T

100K

90K

80K

60K

40K

20K

70K

50K

30K

10K

40

50

60

70

80

90

100

30

20

10

00 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Dimenzije:50

63

0 200 400 600 800 1000

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

Slika 80: Temperaturno uslovljene duinske promene i odreivanje kraka dilatacionog kompenzatora za dimenzije 50 i 63 saClip - ljebnim nosaem

34

Slika 81: Fiksna taka sa obujmicama zaostvarenje fiksne take

Slika 82: Fiksna taka sa cevnimobujmicama

5.4.6 Polaganje u ahtuU podruju zatvorenih ahtova sebono izvijanje toplovoda i grejnihvodova ne moe videti. Zbog toga jemontaa RAUPINK i RAUHIS cevimogua i bez Clip - ljebnih nosaa.Na spratnim odvojcima treba postavitifiksne take kao to je to opisano utaki 5.4.5. Maksimalni razmaci cevnih obujmica zaprivrenje RAUPINK i RAUHIS cevisu dati u tabeli 14. Treba primeniticevne obujmice sa gumenim umecima(bez omekivaa), podobne zaplastine cevi.Cevne obujmice ne smeju se montiratina pokretne navlake.

5.4.7 Razmaci cevnih obujmica

Tabela 14: Razmaci cevnih obujmica

dimenzija cevi 16 20 25 32 40 50 63

RAUPINK / RAUHIS 1 1 1,2 1,4 1,5 1,5 1,5

Tip cevi: max. razmak cevnih obujmica u m

RAUPINK / RAUHIS 2 2 2 2 2 2 2sa Clip - ljebnim nosaem

5.5 Savijanje cevi

5.5.1 RAUPINK

Savijanje na hladno sa cevnim lunimvoicama:Primena kolena kod dimenzija 16 do 32nije bezuslovno potrebna. PomouREHAU - cevnih lunih voica (vidi sliku86) mogu se uz utedu vremena, bezproblema izvesti hladno savijeni lukovi od90 i 45.

Slika 83 Slika 84 Slika 85

35

5.5.2 RAUHIS

Savijanje na hladno pomou cevnihlunih voica (vidi 5.5.1)

Savijanje na hladno, slobodno savijanje(vidi 5.5.1)

Savijanje na toploUz savijanje na hladno, dodatno jemogue i toplo savijanje RAUHIS - cevi.Pomou duvaljke toplog vazduha(termoregulacija < 500 oC) moe seRAUHIS cev saviti na toplo. Optimalnatemperatura savijanja radi oblikovanja natoplo (oko 135 oC) je dostignuta kada cevu zagrejanom podruju postane " bistrakao staklo" (vidi sliku 89). Pregrevanje (cevdobija braon boju) povrine trebabezuslovno izbegavati!Oblikovanje cevi se moe ponoviti odn.korigovati. Pregib u cevi moe sepromeniti ponovnim zagrevanjem, kadacev postane u podruju pregiba "bistrakao staklo". Cev tada vraa svoj prvobitnikruni oblik (memorijski efekat).

Slika 90: Cev ne izlagati plamenu.

Slika 89

Na toplo oblikovane cevne lukove trebafiksirati sve dok se ne ohlade. Minimalnidozvoljeni radijus savijanja iznosi 2,5 xspoljni prenik cevi uz upotrebu ablonaza toplo savijanje.

Za RAUHIS cevi dimenzija 40 x 5,5 / 50 x6,9 i 63 x 8,7 mm preporuujemoprimenu kolena odn. lukova (vidicevnovnik).

Tabela 15

Savijanje na hladno, slobodno:Minimalni dozvoljeni radijus savijanja prislobodnom savijanju na hladno iznosi 8 xspoljni prenik cevi za RAUPINK iRAUHIS cevi. Dakle, cev dimenzija 20 x2,8 sme da se "na hladno" savije saradijusom savijanja od 160 mm, naprimer pri slobodnom polaganjucevovoda na podu (vidi tabelu 15).

Slika 86

Slika 87Slika 88

Dimenzija cevi Radijus savijanja Duina luka Radijus savijanja Duina luka Radijus savijanja Duina luka (mm) (mm) (mm)

16 x 2,2 48 75 80 126 128 201

20 x 2,8 60 94 100 157 160 251

25 x 3,5 75 118 125 196 200 314

32 x 4,4 96 151 160 251 256 402

RAUPINK/RAUHISsanitarna primena

sa lunom cevnom voicom ( 90o)3 x d

grejanjesa lunom cevnom voicom ( 90o)

5 x d

slobodno savijanje

8 x d

36

5.6 Polaganje na grubo obraenupodllogu

RAUPINK i RAUHIS cevi moraju se fiksiratiza grubo obraeni pod odn. podlogushodno DIN 18560.Za privrenje cevovoda dimenzija 16 do32 mm na grubo pripremljenu podlogustoje na raspolaganju REHAU kukastitiplovi (vidi cenovnik).Vodovi se polau u podobni izravnavajuisloj da bi se dobila ravna povrina zaprihvat izolacionog sloja odnosno zvuneizolacije. Pri tome cevi treba izolovati kaoto je to opisano pod takom 5.1.Visina koja se dobija na osnovu izolovanihcevovoda se mora uzeti u obzir jo kodplaniranja odn. projektovanja!Izvoenje zvune izolacije za suzbijanjeodjeka od koraanja je utvreno u DIN4109 "Zvuna izolacija u visokogradnji".

5.7 Topli asfaltni estrihSloj toplog asfaltnog estriha se nanosi satemperaturom od oko 250 C. Da bi se ovavisoka temperatura otklonila od cevi,potrebne su sledee mere:Vodovi se polau na grubu podlogu ipokrivaju izolacionim granulatom poceloj povrini.Potrebno je primeniti materijaleproizvedene od vulkanskog perlita.Kod cevi, koje slue za vodovod, sepreporuuju materijali koji ne upijajuvodu.Ovaj materijal slui ujedno i za visinskoizjednaavanje, a deluje i kao dobarzvuni i toplotni izolator.Za izolacioni granulat ne postojiogranienje u pogledu maksimalnedebljine sloja. Treba paziti na to, da cevovodi buduprekriveni sa 10 mm nabijenog materijalai da nasuti materijali, koji imaju veuvisinu od 40 mm, pre prekrivanjatoplotno zatitnom ploom budumehaniki nabijeni. Postupak nabijanjase izvodi runim nabijaem ilipovrinskim vibratorom.

Napomena:Nasuti slojevi od prirodnog ili drobljenogpeska ne smeju se primeniti po DIN 18560za visinsko izjednaavanje. Da bi seizravnavajui slojevi uinili podobnim zahodanje i nasipanje vrelog asfalta, morase postaviti izolaciona ploa. Ovde se radio kombinaciji perlita i ilavo-elastinihvlakana sjedinjenih u jednoj ploi. Po ovojploi se nakon polaganja moe hodati bezikakvih problema.

Slika 91

Slika 92

5.8 Polaganje u spoljnom podrujuPolietilen (PE) i umreeni PE nisu uoriginalnom stanju (prirodne boje)postojani na uticaj ultra - violetnih zraka, istoga nisu podobni za polaganje napoljuodn. nisu podobni za spoljnu primenu.Slobodno poloene RAUPINK i RAUHIS -cevi moraju biti obavijene po celoj povriniUV - izolacijom.

5.9 Pratee grejanjePri montai grejnih traka na REHAURAUPINK kao i na vodovodnu cevRAUHIS treba imati u vidu Smernice zapolaganje, koje je propisao proizvoa

prateeg grejanja.Pri polaganju sa REHAU Clip - ljebnimnosaem grejna traka mora da se privrstina spoljnu stranu Clip - ljebnog nosaa.

37

6. Proraun cevne mree

6.1 Proraun cevne mree po DIN 1988

6.1.1 Postupak prorauna po DIN 1988

Odreivanje prenika cevi se bazira naproraunu gubitka pritiska, koji nastaje umrei. Ovaj zavisi osim od prenika cevi jo i odduine voda i materijala, a uz to jo i odprotoka, dakle od broja i veliineprikljuenih potronih mesta. Proraunatiprotok koji se zahteva na svakompotronom mestu, je polazna veliina zaodreivanje vrnog protoka.Istovremenost korienja, odn. iz togadobijeni vrni protok jedne sekcije, trebaodrediti na bazi raunskih vrednosti poDIN 1988.

Odreivanje proraunskih protoka na potroakim mestima

Proraunski postupak, dovoljan za proraun

Odreivanje sumarnih protoka i njihovo razvrstavanje po pojedinim deonicama

Izabrati prenik cevi i odrediti pad pritiska od trenja u cevi kaoi pripadajuu raunsku brzinu protoka

Odreivanje vrnog protoka iz sumarnog protoka

Diferencirani proraunski postupak Pojednostavljeni proraunski postupak

Odrediti gubitak pritiska od lokalnih gubitakapreko koeficijenata gubitaka

U sluaju potrebe ponovo proraunatisa izmenjenim prenikom cevi

U sluaju potrebe ponovo proraunatisa izmenjenim prenikom cevi

Samo ako pojednostavljeni proraunski postupaknije dovoljan

Proraunati ukupne gubitke u pritisku od trenjau cevima i pojedinanih otpora

i uporediti sa raspoloivom razlikom pritiska

Proraunati sumu gubitaka pritiska od trenjau cevima na svim deonicama i uporediti sa razlikom

u pritisku koja je na raspolaganjuradi savladavanja trenja u cevima

Odreivanje raspoloive razlike u pritisku za gubitke na trenje u cevima i lokalne gubitke

Procenjeni udeo lokalnih gubitaka u raspoloivoj razlici u pritisku odbiti i odreditiraspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima

Diferencirani i pojednostavljeni proraunski postupak po DIN 1988:

38

6.1.2 Proraunski primerpojednostavljenog raunskogpostupka

Kod pojednostavljenog raunskogpostupka se gubici u pritisku navodomeru, filterima i spratnom razvoduuzimaju paualno. Isto tako polazi se odkonstantnog gubitka pritiska od lokalnihotpora u iznosu od 40 - 60 % od ukupnoggubitka pritiska od trenja u cevima ilokalnim otporima. Dakle, trebaproraunati samo gubitak pritiska odtrenja u cevima, to enormno smanjujeobim raunskog rada.

Rasporeivanje sumarnih protoka napojedine deoniceSuprotno pravcu teenja, svaki put poevod najudaljenijeg potroakog mesta izavravajui kod primarnog dovoda ,sabiraju se raunski protoci i tako dobijenisumarni protoci se rasporeuju naodgovarajue deonice cevne mree (vidi sliku 93 - ema cevovoda). Svakadeonica poinje sa fazonskim komadom,na kome se menja sumarni protok iliprenik. Na mestima odvojaka cevovodaza hladnu vodu prema grejau pitke vodese sabiraju sumarni protoci razvodahladne i tople vode.

Slika 93: Primer: ema mree - istovremenost optereenja u stambenoj kui

Firma: Obradio: Datum:

Vertikala Sprat Broj Potroaka Min.pritisak Proraunski protok Sumarni protok

Sumarni protok VR (pitka voda) 0,75 l/s

Ukupni sumarni protok VR 1,12 l/s

Ukupni sumarni protok iz VR ( po DIN 1988 iz tabele istovremenosti za stambeni objekat)VS = 0,60 l/s

S VR (pitka voda topla) 0,37 l/s

(sekcija) armatura, teenja, Udeo Meana Spratni Vertikalni

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

1 Prizemlje 1 Masina za ves 1000 0,25

tus - kada 1000 0,15 0,15

vodokotlic 500 0,13

kada 1000 0,15 0,15

lavabo 800 0,07 0,07

njihova gubitak voda vodovi vodkombinacija pritiska pitka voda p. voda topla pitka voda p. voda topla pitka voda p. voda topla

VR VR VR VR VR VR VRl/s l/s l/s l/s l/s l/s l/s

Projekat: Primer proracuna za stambeni objekatREHAU H. Wallner

39

Formular za odreivanje vrnog protoka preko sumarnog protoka

Formular za proraun raspoloivog pada pritiska od trenja u cevima

Projekat:

Firma: Obradio: Datum:

Naziv Oznaka

pmin V mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

mbar

m

mbar/m

Vpgeo

pVODpFIL

pDOSpTEpAp

psprat

prasp

Iuk

Rrasp

p

pmin te.

Jedinica Sekcijahladnavoda

toplavoda

Minimalni mreni pritisak ili pritisak na izlaznoj strani iza reducira pritiskaili ureaja za poveanje pritiska

Gubitak pritiska iz geodetske visinske razlike

Gubitak pritiska u aparatima, na primer

a) vodomer

b) filter

c) ureaj za doziranje

d) grupni greja pitke vode

e) ostali aparati

Minimalni pritisak teenja

Gubitak pritiska u spratnim i pojedinanim dovodima

Suma gubitaka pritiska iz br. 2 do br. 5 (originalna formula)

Procenjeni udeo lokalnih gubitaka od 40%

Raspoloivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima,vrednost iz br. 7 minus vrednost iz br. 8 (original formular)

Duina cevovoda

Raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima,vrednost iz br. 9 podeljena sa vrednou iz br. 10

Raspoloivo za gubitak pritiska usled trenja u cevima i pojedinanih otpora,vrednost iz br. 1 (original formulara) minus vrednost iz rubrike 6.

Podaci o postrojenju: a) Prikljuak na vodovodnu mreu b) Centralni greja pitke vodeGrupni greja pitke vodeneposredan posredan

Pitka voda hladna Pitka voda topla

Broj

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

REHAUPrimer proracuna za stambeni objekat

H. Wallner

4000 4000

400400

350 350200200

150

21002100

1900840840

1060106010,9

97,238,6

27,4

1900

1000 1000150

40

Formular za odreivanje prenika cevi, pojednostavljeni proraunski postupak

Formular za odreivanje prenika cevi, pojednostavljeni proraunski postupak

Vertikala br.

Firma:

Projekat:

a) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima

b) utroeno u deonici do

I.R =

I.R =+ Razlika =

I = m

mbar

mbar

mbar

mbar/m

Sa privremenim prenikom cevi Sa izmenjenim prenikom cevi Razlika

c) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima na pojedinoj deonici do

c) duina voda deonice do = m

c) raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima za deonicu do (c podeljeno sa d) =

1060

1 11

1 111 11

1060

Obradio:REHAU H.WallnerPo DIN 16892/93Vrsta cevi RAU - PE - XaTWW(pitka voda, topla)TW (pitka voda)

(IR)mbar

IRmbar

IRmbar

Rmbar/m

Rmbar/m

Vm/s

Vm/s

RAUHIS

RAUHIS

VSl/s

VRl/s

lm

1 2 3 4 5 6 7 8 9 11 12 1310

mbar

mbarmbar

Gubitakpritiska

usled trenjau cevima

Gubitakpritiska

usled trenjau cevima

Padpritiska

usled trenjau cevima

Padpritiska

usled trenjau cevima

Raunskabrzinateenja

Raunskabrzinateenja

Vrniprotok

Sumarniprotok

Duinacevovoda

Iz plana cevnog razvoda

Deonica Gubitakpritiska

usled trenjau cevima

1060:27,4=38,6

Datum:

27,4

27,4

752,9

41

Orijentacione vrednosti za minimalne pritiske teenja i proraunske protoke za najea potroaka mesta po DIN 1988

Tabela 16

Vrsta potroakog mesta pitke vode Proraunski protok pri korienju

Meane vode

V hladna l/s

V topla l/s

V l/s

pitke vodeili zagrejaneSamo hladne

Minimalni

pritisak teenja

Pmin te.

bar

0,5 bez vazdunog rasprivaa DN 15DN 20DN 25DN 10DN 15

sa vazdunim rasprivaem

Glave prskalica na armaturama za ienje DN 15

Ispirai pod pritiskom po DIN 3265 deo 1 DN 15Ispirai pod pritiskom po DIN 3265 deo 1 DN 20Ispirai pod pritiskom po DIN 3265 deo 1 DN 25Ispirai pod pritiskom za pisoare DN 15

Maina za pranje sudova u domainstvu DN 15Maina za pranje vea u domainstvu DN 15

Tu kade DN 15

Baterija za

Kade DN 15Kuhinjske sudopere DN 15Umivaonike DN 15Sedee kade DN 15

Baterije za meanje vode DN 20

Vodokotli po DIN 19542 DN 15

Elektrini grejai vode DN 15

Ispusni ventil

0,5 0,5 1,0 1,0

1,0

1,2 1,2 0,4 1,0

1,0 1,0

1,0 0,15 0,15 0,07 0,070,07

0,15

0,10 0,20 0,10

0,15 0,07 0,070,07

0,30 0,501,000,15

0,70 1,00 1,00 0,30

0,150, 25

0,15

0,30 0,30

0,13

0,10

1,0 1,0 1,0 1,0

1,0

0,5

1,0

42

Orijentacione vrednosti za gubitke pritiska u pojedinanim dovodima od RAUHIS - cevinominalnog prenika 16 x 2,2 mm uklj. promene pravca i prikljune fitinge

0,07 0,7 17 24 31 38 45 52 57 66 72 79 86

l/s m/s gubitak pritiska pojedinanog dovoda

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

mVR*) V**) Duina pojedinanog dovoda

mbar

0,10 0,9 32 45 57 70 83 96 109 121 134 147 1600,13 1,2 54 74 94 114 134 154 174 194 214 234 2540,15 1,4 72 98 124 150 177 203 229 255 281 307 3330,20 1,9 129 172 216 259 303 346 390 433 477 520 5640,22 2,1 156 208 259 311 363 415 467 518 570 622 6740,25 2,4 200 265 329 394 459 524 589 653 718 783 8480,30 2,8 274 364 454 544 634 723 813 903 993 1083 11730,35 3,3 375 494 612 731 850 969 1088 1206 1325 1444 15630,40 3,8 490 642 793 944 1096 1247 1398 1549 1700 1852 20030,50 4,7 746 973 1200 1428 1655 1882

*) Protok u pojedinanim dovodnim cevima =VS**) Raunska brzina teenja u pojedinanim dovodnim vodovima

Orijentacione vrednosti za gubitakpritiska p grupnih grejaapitke vode

Nominalna vrednost za gubitak pritiskau vodomerima

vrsta aparata gubitakpritiska

Tabela 18

elektrini protonigreja vode,termiki regulisan, 0,5hidraulino podesiv 1,0

elektrini odn. gasni grejavode sa rezervoaromnominalne zapremine do 80 lit. 0,2

gasni protoni greja vodei kombinovani gasni greja vode po DIN 3368deo 2 i deo 4 0,8

vrsta vodomera nominalni protok gubitak pritiska

Vn (Qn) p pri Vmax (Qmax) pom3/h DIN ISO 4064 deo 1

mbar max.

propelerno brojilo < 15 1000

Woltman-ovo brojilo, 15 600uspravno

Woltman-ovo brojilo, 15 300paralelno

Deonice cevovoda max. raunskabrzina teenjapri trajanju teenja: 15 minm/s m/s

prikljuni vodovi 2 2

potroaki vodovi: deonice vodovasa protonim armaturama,koje uzrokuju male gubitke (

43

Vrni protok Vs u zavisnosti od sumarnog protoka VR po DIN 1988, deo 3

Slika 94: Vrni protok Vs u zavisnosti od sumarnog protoka VR

Za proraun vrnog protoka za stambenezgrade vai jednaina

Vs = 0,682 (VR)0,45 - 0,14 u l/s

Vs = vrni protok u l/sVR = sumarni protok u l/s

.

Primer oitavanja: sumarni protok VR za stambenu zgradu od10 l/s => vrni protok Vs = 2 l/s.

45

Sumarni protok VR i vrni protok Vs za hotele

Tabela 22

. .

pri pojedinanoj potronji pri pojedinanoj potronji

46

Pad pritiska usled trenja u cevima R iraunska brzina teenja V u zavisnostiod vrnog protoka Vs za cevi od RAU -VPE (PE - Xa) po DIN 16892

.

Tabela 23

47

6.1.3 Formulari za proraun cevne mree po DIN 1988

Vertikala Sprat Koliina Potroaka Min.pritisak Proraunski protok Sumarni protok

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Projekat :

Br. mbar l/s l/s l/s l/s l/s l/s l/s armatura

P min VR VR VR VR VR VR VR

Firma : Obradio : Datum :

(deonica) armatura, teenja, Udeo Meana Spratni vodovi Vertikalni vod kombinacija gubitak Grejana voda Grejana Grejana

potroakih pritiska Pitka voda pitka voda Pitka voda pitka voda Pitka voda pitka voda

Formular za odreivanje vrnog protoka preko sumarnog protoka

Formular 1

48

Formular za proraun raspoloivog pada pritiska usled trenja u cevima R

Podaci o instalaciji a) Prikljuak na mreu b) Centralni greja pitke vode

Broj Naziv Oznaka Jedinica Vertikala1 2 3 4 5

1 Minimalni mreni pritisak ili pritisak na izlaznoj strani iza pminV mbarreducira pritiska ili ureaja za poveanje pritiska

2 Gubitak pritiska iz geodetske visinske razlike pgeo mbar

3 Gubitak pritiska u aparatima, na primer

a) vodomerno brojilo pvod mbar

b) filter p Fil mbar

c) ureaj za doziranje pDOZ mbar

d) grupni greja pitke vode pGG mbar

e) ostali aparati pAp mbar

4 Minimalni pritisak teenja pmin te mbar

5 Gubitak pritiska u spratnim i pojedinanim dovodima psprat mbar

6 Suma gubitaka pritiska (zbir od br.2 do broja 5) p mbar

7 Raspoloivo za gubitak pritiska usled trenja u cevima i prasp mbar lokalnih otpora,(vrednost iz br.1 minus vrednost iz br.6)

8 Procenjeni udeo lokalnih gubitaka od 40 % - mbar

9 Raspoloivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima, - mbar

10 Duina cevovoda luk m

11 Raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima, R rasp mbar/ m (vrednost iz br.9 podeljenja sa vrednou iz br.10)

(vrednost iz br.7 minus vrednost iz br.8)

neposredan posredan Grupni greja pitke vode

Pitka voda hladna Pitka voda topla

Firma: Obradio: Datum:

Projekat:

Formular 2

49

Formular za odreivanje prenika cevi, pojednostavljeni proraunski postupak

Vertikala br. PV TPV vrsta cevi: RAUHIS po DIN 16892/ 93

Firma: Obradio: Datum:

Projekat

b) upotrebljeno u parcijalnoj deonici (PD) _____ do mbar

a) raspoloivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima mbar

c) raspoloivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima na parcijalnoj deonici do mbar

c) raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima za deonicu do (c podeljeno sa d) = mbar/m

Iz plana cevne mree Sa privremenim prenikom cevi Sa izmenjenim prenikom cevi

Deonica Duina Sumarni Vrni Raunska Pad Gubitak Raunska Pad Gubitak Gubitak cevovoda protok protok brzina pritiska pritiska brzina pritiska pritiska pritiska

teenja usled trenja usled trenja teenja usled trenja usled trenja usled trenjau cevima u cevima u cevima u cevima u cevima

PD I Vn VS RAUHIS V R I.R RAUHIS V R I.R (I.R)m l/s l/s m/s mbar/m mbar m/s mbar/m mbar mbar

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

d) duina voda parcijalne deonice do = m

Razlika

50

Kolone 7 i 8:Duina cevi [m]Ovde se unosi duina parcijalne deonice,uzeta iz plana polaganja cevovoda, grupisana po datim prenicima cevi.

Kolona 9:Brzina teenja v [m/s]Iz tabela gubitaka pritiska se oitavabrzina teenja i unosi u ovu rubriku. Onaje potrebna za odreivanje gubitakapritiska usled lokalnih otpora u koloni 13.

Kolona 10:Pad pritiska R [Pa/m]Iz tabela gubitka pritiska se za toplotnikapacitet grejnog tela oitava R - vrednostizabranog prenika cevi prikljunog vodapo dunom metru i unosi se u ovu kolonu.

Kolona 11Gubitak pritiska u vodu pte [Pa].Vrednost gubitka pritiska se dobija putemmnoenja duine parcijalne deonice(kolona 8) sa R - vrednou (kolona 10).

Kolona 12Suma koeficijenata lokalnih otpora .Za dodatne pojedinane otpore kao to sugrejna tela, prikljuni ventili, navojnispojevi i razdelnici grejnih tela, sesumiraju koeficijenti otpora i unose u ovurubriku. - vrednosti treba uzeti izodgovarajue proizvoakedokumentacije.

Kolona 13Gubitak pritiska od pojedinanih otporaPlok [Pa].Gubitak pritiska od pojedinanih otpora seizraunava po jednaini:

Z = . ----- . v2

2

= koeficijent otpora (kolona 12) = gustina vodev = brzina teenja

Ova jednaina se proraunavapojednostavljeno:

Z = . 500 . v2

Kolona 14Gubitak pritiska parcijalne deonice pD[Pa].Suma vrednosti iz kolona 11 i 13.

Kolona 15Ukupni gubitak pritiska delta puk [Pa].Za eljeni protok potreban nadpritisak napoetku svake parcijalne deonice (poetnivor). Izraunava se kao suma gubitkapritiska na kraju parcijalne deonice(potreban nadpritisak prikljueneparcijalne deonice) i ukupnog gubitkapritiska parcijalne deonice (kolona 14 +kolona 15 prikljuene parcijalne deonice).Za svaki vor je merodavan onaj viigubitak pritiska koji postoji u jednoj odprikljuenih parcijalnih deonica.

Panja:Ako gubici pritiska na ventilima grejnih telanisu uzeti u obzir u - vrednostima, onda oni treba da se odrede na osnovudokumentacije proizvoaa i da se dodajuparcijalnoj deonici.

Kolona 16Razlike u pritisku pp [Pa], koje treba dabudu priguene.One se izraunavaju kao razlika izmeurubrika 15 i 14.

Kolona 17 Predpodeavanje ventila [obrtaji].Obrtaji, potrebni za predpodeavanjeventila, su navedeni u dokumentacijiproizvoaa ventila.

Dimenzionisanje recirkulacione pumpe

Osnova za dimenzionisanje pumpe jeproraun gubitka pritiska od kolone 5 do15 proraunskog formulara. Kolona 6 sesumira i izraunava se ukupni maseniprotok. Za odreivanje napora pumpemora da bude poznat sveukupnidinamiki gubitak pritiska hidraulinogoptoka. Za ovu svrhu se na maksimalnigubitak pritiska iz kolone 15proraunskog formulara moraju dodati svidalji gubici pritiska za na primer izvortoplote, armature, kompenzacioneventile, spojne cevovode itd.

Proraunski primer: vidi Tehnikuinformaciju HAS/HASSO

.

6.2 Proraun cevne mreeGrejna instalacija

SoftwareSvi upotrebljavani programi za prorauncevne mree mogu da se primene zaprojektovanje sistema radijatorskoggrejanja. Nadalje REHAU nudi sopstveniprogram, za proraun in