1357 Meduljudski Odnosi, Master

7/21/2019 1357 Meduljudski Odnosi, Master

http://slidepdf.com/reader/full/1357-meduljudski-odnosi-master 1/71

Fakultet tehničkih naukaUniverzitet u Novom Sadu

MASTER RAD

Uloga međuljudskih odnosa u uravljanjuljudskim resursima

Mentor! "eosava #ru$i% Ne&i%Student! Ana 'o(ovi%

'roj indeksa! ))*

Novi Sad+ Maj ,))-. godine



Master rad Uloga međuljudskih odnosa u upravljanju ljudskim resursima

Sadržaj:

2




3




REZIME

4




E/0"U123A 4S250"0#23E ME6U"3UDS725 0DN0SA

Predmet proučavanja međuljudskih odnosa

Psihologija međuljudskih odnosa ( ili interersonalnih odnosa ! "a#i serou$a#anjem interak%ije i&među ljudi na s#im dru't#enim ni#oima )o &na$ida njena istraži#anja o"uh#ataju odnose među na%ijama i odnose ojedinihdru't#enih sloje#a* kao i odnose #ladaju+e elite i ostalog dela dru't#a ,nao"uh#ata i odnose riadnika ra&li$itih oliti$kih artija i religija kao i $lano#ara&li$itih dru't#enih organi&a%ija Ra&ume se da su redmet njenogrou$a#anja i odnosi u malim dru't#enim gruama* kao 'to su radna grua*orodi%a* grua rijatelja i drugo

Međuljudski odnosi kao naučna disciplina

Psihologija međuljudskih odnosa jo' u#ek nije de-initi#no konstituisana

kao nau$na dis%ilina* sa jasno određenim akademskim statusom .jenoolje istraži#anja nije jasno odeljeno od ostalih dru't#enih nauka* jer suro"lemi ljudskih odnosa redmet i so%ijalne sihologije* so%iologije*sihologije li$nosti* antroologije* sihijatrije* mentalne higijene* industrijskesihologije i organi&a%ione nauke Pored neodređenosti redmetaistraži#anja* &"og relitanja sa drugim dru't#enim naukama* lako je uo$iti dau sihologiji međuljudskih odnosa danas jo' u#ek nema do#oljno o"uh#atnih i&na$ajnih teorija ljudske interak%ije

/ "udu+nosti se može o$eki#ati ra'$lanjenje sihologije međuljudskihodnosa i drugih siholo'kih i dru't#enih nauka i dis%ilina

Nivoi analize međuljudskih odnosa

Pr#e anali&e međuljudskih odnosa "ile su usmerene na rou$a#anjegrue ( orodi%a* grua #r'njaka* radna grua ! Pored anali&e o"lika ljudskihodnosa* u ranom eriodu ra&#oja međuljudskih odnosa* i anali&a u&rokaona'anja $lano#a grue "ila je usmerena na grunu klimu Pr#a istraži#anjadala su i&#esnu ot#rdu sh#atanja da ona'anje $lano#a grue tre"ao"ja'nja#ati klimom njiho#e grue* kao i 'irih dru't#enih jedini%a )ako klima

radne grue* naj$e'+e samo oslika#a klimu radne organi&a%ije 0 o"li%i

1




odlu$i#anja i komuni%iranja u radnoj grui $esto samo ona#ljaju o"ra&a% koji je karakteristi$an &a $ita#u radnu organi&a%iju

Istraži#anja u sihologiji međuljudskih odnosa danas su naj$e'+e

usmerena na ni#o organi&a%ije 0 radne organi&a%ije* sortskog klu"a*oloti$ke artije i sl anas je #e+ rili$no ra&#ijena siholo'ka dis%ilina kojaosmatra ona'enje ojedina%a u ro%esu rada* sa stano#i'ta organi&a%ijakojima riadaju 0 organi&a%iona sihologija Mnogi ojmo#i koji su sasta#nideo -unk%ionisanja organi&a%ije* kao 'to su: ruko#ođenje* autoritet*organi&a%ioni lan* ois osla i sl ostali su #eoma "liski #elikom "roju ljudi iu &na$ajnoj meri su sasta#ni deo njiho#og ži#ota lima organi&a%ije i#rednosti koje ona renosi na s#oje $lano#e naj$e'+e su samo deo 'iredru't#ene klime i dominantnih dru't#enih #rednosti

Psihologija međuljudskih odnosa na radu

Psihologija međuljudskih odnosa na radu jeste samo jedna ali #rlo&na$ajna grana sihologije međuljudskih odnosa* i rou$a#a odnose međuljudima u s#im o"i%ima rada .e'to određenije* ona se naj$e'+e de-ini'e kaonauka koja se "a#i rou$a#anjem ljudskog ona'anja i odnosa među ljudimana radu* sa %iljem da se redu&me ak%ija kako "i se o"olj'ala roi&#odnjaSe%i-i$nost sihologije međuljudskih odnosa na radu jeste u tome 'to jedo"ar deo istraži#anja u toj o"lasti moti#isan težnjom da "ude o#e+anarodukti#nost )ako uer o%enjuje da su ra&lo&i &a sistematsko istraži#anje u

o"lasti ljudskih odnosa u &astoju roi&#odnje* do $ega je do'lo &"og toga 'to je* nasurot ma'inama koje su red#idlji#e na eg&aktan na$in* ljudski -aktor ostao nered#idlji#

Rad u o"lasti sihologije međuljudskih odnosa na radu u #elikoj meristimulisao je istraži#anje Retlis"erga* Mejoa* roma* 5oena* 6rdžirisa i drugihnau$nika $ije +emo re&ultate redst#iti dalje u radu7

1 8ojano#i+ R PSI9,,;I<6 ME=/</SI9 ,.,S6* >entar &a rimenjenu sihologiju8eograd* 2??4* str@

A




U/0D

judi su odu#ek "ili na neki na$in &a#isni jedni od drugih* jo' odr#o"itne &ajedni%e S#est ljudi se menja tokom #remena od uti%ajemra&#oja sredsta#a &a roi&#odnju* ni#oa o'teg "ogatst#a i u$e'+a u ro%esuura#ljanja i odlu$i#anja

/ industrijskoj roi&#odnji BIB i o$etkom BB #eka ažnja osloda#%a je "ila usmerena na no#a i skua sredst#a &a roi&#odnju Prema radni%imase ohodilo sa manje o'to#anja nego rema sredst#ima &a rad( ma'inama ! Radni%i su "ili lako &amenlji#i dok su u to #reme ma'ine "ileskue Ra&#ojem roi&#odnje se težilo ojednosta#ljenju rada radnika*odnosno automati&a%iji i&"ega#aju+i uti%aj ljudskog -aktora u roi&#odnji,#ak#o ohođenje je do#elo do asi#i&iranja radnika i sla"og kori'+enjanjego#og oten%ijala <edini na$in stimula%ije je "io o#i'enje latePo#e+anjem ro%esa mehani&a%ije i automati&a%ije rastu ro"lemi radaPro"lemi su ugla#nom "ili siholo'kog i so%iolo'kog karaktera

Re'a#anje o#ih ro"lema u sedi'te ažnje do#odi $o#eka sa njego#im

oso"inama i ona'anjem ,#im sa&nanjima su dorineli siholo&i i so%iolo&i usaradnji sa inženjerima kao eksertima &a rodukti#nost ola&i se dosa&nanja da useh organi&a%ije "itno &a#isi od sta#a radnika rema &adatku ikolegama

anas je sas#im jasno da &a menadžera nije #i'e do#oljno o&na#anjerada na ma'inama* ostuak i&rade nekih roi&#oda* nego o&na#anjeorgani&a%ionih ro"lema u %elini i soso"nost njiho#og re'a#anja o"ar menadžer se reo&naje o tome kako usklađuje interese &aoslenih saorgani&a%ionim %ilje#ima

/se'nost organi&a%ije u #elikoj meri &a#isi od adek#atnog kori'+enjaljudskih resursa Z"og #elikog &na$aja o#og resursa* #remenom se ra&#ilaose"na nau$na dis%ilina koja o"uh#ata oslo#e u #e&i sa organi&a%ijom*ra+enjem i usmera#anjem ljudskih oten%ijala u organi&a%iji Pod na&i#omMenadžment ljudskih resursa

@




Menadžment ljudskih resursa je nau$na dis%ilina gde je odru$jeistraži#anja usmereno na ra&ume#anje* red#iđanje* usmera#anje* menjanje ira&#ijanje ljudskog ona'anja u ok#iru organi&a%ije

Zna$aj međuljudskih odnosa je ose"no "itna u organi&a%iji Co#ek uro%esu rada ne želi da &ado#olji samo s#oju otre"u &a materijalnomsigurno'+u #e+ i dru't#ene i li$ne otre"e* &"og $ega on stua u ni& odnosasa saradni%ima i& $ega roi&ila&i da su međuljudski odnosi #eoma ra&no#rsnikako i u drugim o"lastima ži#ota* tako i u organi&a%iji akle* osmatrano i&glo"alnih dru't#enih ok#ira međuljudski odnosi imaju ogroman &na$aj S#akaorgani&a%ija -unk%ioni'e na ra&nim su$elja#anjima sadržinski ra&no#rsnihodnosa u kojima su akteri #lasni%i* menadžeri i ostale grue radnika

D




"28N0ST+ 7U"TURA 2 ME6U"3UDS72 0DN0S2

/ traženju odgo#ora na itanje kako nastaju ra&li$iti o"li%i odnosameđu ljudima s#akako moramo o+i od dru't#ene i kulturne sredine i odoso"ina li$nosti kao naj&na$ajnijih $inila%a .eki o"li%i interersonalnihodnosa su manje ili #i'e #erna reroduk%ija kulturnih o"ra&a%a odnosa koji serenose genera%ijama Isto tako* međuljudski odnosi mogu u &na$ajnoj meri"iti određeni oso"inama li$nosti onih ljudi koji su u njih uklju$eni .eohodno je naglasiti da dru't#ena i kulturna sredina* li$nost i međuljudski odnosi stoje uodnosu složenog u&ajamnog delo#anja i$nost određuje o"like odnosa u koje je uklju$ena* ali se i sama ra&#ija u interak%iji sa drugima ,so"ine li$nosti$lano#a jednog dru't#a -ormiraju se i od uti%ajem sistema #rednosti i sta#o#akarakteristi$nih &a njiho#u dru't#enu i kulturnu sredinu idimo da su s#a tri-enomena isto#remeno u interak%iji /ti%aji dru't#ene i kulturne sredine nali$nost da rih#ati određene #rednosti* sta#o#e i o"like ona'anje* od#ijaju senaj$e'+e u interersonalnim situa%ijama Sa druge strane* tradi%ionalni o"li%iodnosa* kao najo'tiji elementi kulture* renose se i us#ajaju u mnogim užim i'irim dru't#enim gruama reko oso"ina li$nosti $lano#a tih grua I kadali$nost nije samo asi#an rimala% tih uti%aja i& određene dru't#ene i kulturne

sredine #e+ i akti#an $inila%* tada #e&u i&među kulture* li$nosti i međuljudskihodnosa moramo osmatrati %elo#ito

Ličnost i međuljudski odnosi

Priroda međuljudskih odnosa &a#isi od #i'e &na$ajnih $inila%a koji se ja#ljaju u goto#o s#im sredinama F kao 'to je slu$aj sa domina%ijom iodređi#anjem* redsta#ljaju ona#ljanje jednog kulturnog o"ras%a ona'anjakoji traje kro& $ita#u istoriju

Pored toga* i klima dru't#enih organi&a%ija može da odstaknera&#ijanje određenih tio#a ljudskih odnosa

Pored delo#anja s#ih o#ih $inila%a nesumnji#o je da je li$nost klju$ni-enomen &a o"ja'njenje međuljudskih odnosa

6ko oso"ine li$nosti određuju $o#eko#e akti#nosti one takođe imajuulogu i u njego#im odnosima sa drugim ljudima

G




e&u li$nosti i međuljudskih odnosa osmatra+emo na d#a na$ina:

7 Pola&e+i od li$nosti2 Pola&e+i od međuljudskih odnosa

"ičnost određuje međuljudske odnose

)aj uti%aj osmatramo &a#isno od ola&nih sh#atanja o li$nosti 6koli$nost osmatramo integralno* ako je mogu+e s#e njego#e karakteristikeod#esti od jedan ti tada roi&ila&i karakteristika interersonalnogona'anja

6ko li$nost sh#atimo kao &"ir mno't#a oso"ina* tada je istraži#anje

usmereno na i&nalaženje s#ih onih oso"ina li$nosti koje su &na$ajne &ameđuljudske odnose

ruga orjenta%ija u istraži#anju li$nosti na međuljudske odnose* ola&iod toga da Ijude ne karakteri'e jedan homogeni stil odnosa sa drugim ljudima*#e+ mno't#o oso"ina međuljudskog reago#anja

Prema mi'ljenju re$a* ra$-ilda i 8alakija oso"ine reago#anja s#akeoso"e $ine karakteristi$nu srukturu* 'to &na$i da ljudi nisu ra&li$iti samo uojedinim oso"inama interersonalnog reago#anja #e+ i u ose"nojsloženosti tih oso"ina

re$* ra$-ild i 8alaki su s#rstali s#e oso"ine međuljudskog reago#anjau tri kategorije:

7 iso&i%ija &a uloge2 So%iometrijske diso&i%ije3 I&ražene diso&i%ije

7 iso&i%ija &a uloge to su one oso"ine koje su o#e&ane sana$inom na koji ojedina% ost#aruje s#oju ulogu u odnosima sa drugimIjudima

2 So%iometrijske diso&i%ije su oso"ine koje uka&uju na emo%ionalniodnos rema drugima* na intereso#anje &a druge i na o#erenje u drugeIjude Prih#atanje drugih F od"ijanje drugih* dru't#enost F nedru't#enost*Iju"a&nost F nelju"a&nost* saose+ajnost F nesaose+ajnost

3 I&ražene diso&i%ije su oso"ine omo+u kojih ojedina% i&raža#ase"e u odnosima sa drugim Ijudima )akmi$arst#o F netakmi$arst#o*agresi#nost F neagresi#nost* re&au&etost so"om F dru't#ena ra#noteža*eg&i"i%ioni&am F o#u$enostH

7?




e+ina ljudi na se"i s#ojst#en i se%i-i$an na$in komuni%ira sa drugimljudima )ako se s#aki $o#ek reo&naje o njemu s#ojst#enominterersonalnom stilu Mogu+e je ra&liko#ati $etiri ra&li$ita interersonalnastila:

• 9ijerarhijski odnos 0 odnos jednakosti* odra&ume#a ni& o#e&anihoso"ina li$nosti koje se mani-estuju kro& sost#eno #iđenje se"e is#oje o&i%ije u odnosu na druge ljude i& okruženja Ra&likuju sedominantan* su"misi#an i egalitarni stil koji su du"oko o#e&ani i saeti$kim i emo%ionalnim diso&i%ijama

• Emo%ionalni ton sa drugim ljudima 0 koji se kre+e od $o#ekolju"lja*reko ra#nodu'nog stila do mi&antroskog emo%ionalnog tonauu+enog drugim ljudima

• Steen dru't#ene "liskosti ojedina%a i drugih oso"a 0 u se"iodra&ume#a otre"u ljudi da "udu u dru't#u drugih ljudi* a se

njiho#o ona'anje karakteri'e kao dru't#eno* ili ta otre"a neostoji i&ražena* a se njiho#o ona'anje tretira kao usamljeni$ko*ili ne ostoji sremnost &a isolja#anje otre"e &a dru't#om* a seoni oažaju kao o#u$eni

• i$na eksresija 0 koja odra&ume#a ose"an o"lik li$nogi&raža#anja u interersonalnim odnosima i može da se reo&nakao indi#idualisti$ki* liderski* takmi$arski* kon-ormisti$ki*antikon-ormisti$ki* maniulati#ni* destrukti#ni i drugi

Međuljudski odnosi određuju ličnost

ideli smo da od karakteristika li$nosti &a#ise i njeni međuljudskiodnosi 6li* na ro%es -ormiranja li$nosti* na ra&#oj njenih "itnih odlika u&na$ajnoj meri uti$u međuljudski odnosi* ose"no u ranom detinjst#u kada sei ra&#ijaju "a&i$ne oso"ine li$nosti ada o$ne ro%es indi#iduali&a%ije 0 tad je &na$aj odnosa sa drugima manji Zrelo do"a jeste do"a remo+i ojedin%anad međuljudskim odnosima i$nost tada daje e$at međuljudskimodnosima* o logi%i s#ojih rimarnih interersonalnih oso"ina* i na taj na$in'to kreati#no ristua odnosima sa drugim ljudima* nastoje+i da u njima&ado#olji s#oje otre"e i otre"e drugih

Teorija o ljudskoj prirodi - primena u psihologiji međuljudskihodnosa

Sa&nanja o ljudskoj rirodi su osno#na sa&nanja do kojih dola&imo uanali&i mnogih ro"lema u sihologiji međuljudskih odnosa ,sno#ni kriterijum&a najo#oljnije ljudske odnose jeste ljudska riroda Sh#atanja odnosai&među li$nosti i organi&a%ije &asno#ana su na retosta#kama o ljudskojrirodi

77




Sh#atanja o ljudskoj rirodi koja rimenjujemo u sihologiji ljudskihodnosa roi&ila&e i& -ilo&o-skih teorija o $o#eku 5ejno#a odela sh#atanja oljudskoj rirodi i&gleda o#ako:

7 Sh#atanje o $o#eku kao ra%ionalno F ekonomskom "i+u*2 Sh#atanje o $o#eku kao dru't#enom "i+u*3 Sh#atanje o $o#eku kao "i+u koje teži da se samoaktuali&uje*4 Sh#atanje o $o#eku kao složenom "i+u

Shvatanje o čoveku kao ra9ionalno : ekonomskom $i%u

Pro%enjuje mogu+e ak%ije sa stano#i'ta s#ojih li$nih interesa iredu&ima one &a koje #eruje da +e mu doneti korist

5ejn je i&#eo slede+e retosta#ke o na$inu ona'anja ljudi u ro%esu rada:7 Co#ek je moti#isan ekonomskim odsti%ajima i $ini+e ono 'to

+e mu doneti naj#e+u ekonomsku korist2 Ekonomski odsti%aji su od kontrolom organi&a%ije* $o#ek je

asi#an $inila% koga organi&a%ija tre"a da usmera#a*moti#i'e i kontroli'e

3 Zato 'to su $o#eko#a ose+anja ira%ionalna* tre"a sre$iti dase ona uletu u ra%ionalno rosuđi#anje $o#eko#ih interesa

4 ,rgani&a%ija mora "iti tako lanirana da kontroli'e $o#eko#aose+anja &"og toga 'to su ona nered#idi#a

ro& istoriju* teorija o ra%ionalno F ekonomskom "i+u naj#i'e jerimenji#ana u ro%esu rada Postoje neki nedosta%i #e&ani &a o#u teoriju* to je &ara#o kad je ruko#ođenje u radnim organi&a%ijama &asno#ano isklju$i#ona o#oj teoriji* to i&a&i#a neke ro"leme kao 'to su: otuđenje radnika*nerilagođa#anje* smanjena e-ikasnost na radu* itd

8ovek je dru&tveno $i%e

.eka istraži#anja su oka&ala da u oređenim uslo#ima* materijalnastimula%ija i -i&i$ki uslo#i rada mogu "iti kud i kamo manje &na$ajni &ae-ikasnost radnika od njego#ih dru't#enih otre"a

I& inter#jua sa radni%ima Elton Mejo do'ao je do &aklju$ka da onaorgani&a%ija u kojoj radnik ne &ado#olja#a dru't#ene otre"e do#odi doro"lema otuđenja i gu"ljenja ose+aja identiteta

72




.a osno#u toga Mejo je do'ao do nekoliko retosta#ki o Ijudskojrirodi koje $o#eka određuju kao dru't#eno "i+e:

7 Co#ek je r#enst#eno moti#isan dru't#enim otre"ama i ra&#ija

s#oje osno#no ose+anje identiteta reko odnosa sa drugimljudima

2 ao re&ultat industijske re#olu%ije rad je kao taka# i&gu"io&na$enje* i ono se &"og toga mora na+i u međuljudskimodosima na radu

3 Co#ek je osetlji#iji na odsti%aje njego#ih saradnika* nego naodsti%aje i kontrolu koji dola&e od ruko#odst#a

4 Co#ek je osetlji# na ruko#ođenje koliko su ruko#odio%i soso"nida akti#iraju njego#e dru't#ene otre"e* i otre"u da "uderih#a+en

Rajs je osmatrao kako se mogu+nosti radnika da usosta#ljajuodnos sa drugim radni%ima* na oslo#ima koji se od#ijaju na teku+oj tra%i*odraža#aju na rodukti#nost i &ado#oljst#o radnika oslom ad radni%i nisuimali mogu+nost da ost#aruju međuso"ne odnose i na taj na$in &ado#oljes#oje dru't#ene otre"e* desilo se to da je rodukti#nost oala i da je do'lodo ne&ado#oljst#a ad je osao tako organi&o#an da radni%i mogu dakontaktiraju i da održa#aju međuljudske odnose* rodukti#nost je "olja i #e+e je &ado#oljst#o oslom

8ovek rete(no te(i samoaktualiza9iji

Co#ek ima otre"u da uotre"i i da ra&#ija soso"nost i #e'tine 'to&na$i da ima otre"u da se samoaktuali&uje )u otre"u $o#ek ima i na oslu*ali nažalost u &aadnim &emljama nema do#oljno mogu+nosti da u$est#uje ulaniranju s#oga rada* i o o%eni #e+eg ni&a autora organi&a%ija -unk%ioni'e uskladu sa teorijom o $o#eku kao ra%ionalno F ekonomskom "i+u* 'to &na$i dase ona'anje &aoslenih usmera#a i da im se osta#lja malo mogu+nosti &aisolja#anje indi#idualnosti

Sla"a ta$ka o#og na$ina ruko#ođenja je to da ako su radni%i odgo#orni*

kreati#ni i soso"ni &a samokontrolu tada nije ora#dana uloga ruko#odio%akoji o%enjuje steen odgo#ornosti radnika

.aj"itnija $injeni%a u ra&matranju odnosa i&među steena o"ra&o#anjai risutnosti #i'ih otre"a kod radnika* tako da radni%i sa nižim o"ra&o#anjemrade naj$e'+e na oslo#ima koji ne nude i&a&o# otre"i &asamoaktuali&a%ijom ,"ra&o#aniji radni%i rade na oslo#ima koji &ahte#ajumnogo #i'e li$nog angažo#anja* indi#idualnosti i kreati#nosti* a je tako injiho#a otre"a &a samoaktuali&a%ijom u #e+oj meri akti#irana nego kodmanje o"ra&o#anih radnika

73




,#aj ro"lem može da se ra&matra i otuno o"rnuto* o'to je mogu+eako "i #i'e o"ra&o#ani radni%i imali jednake 'anse da &ado#olje s#oje otre"e&a samoaktuali&a%ijom u ro%esu rada kao i radni%i sa manjim o"ra&o#anjem*možda "i u tom slu$aju manje o"ra&o#ani radni%i u #e+oj meri težili ka

samoaktuali&a%iji nego #i'e o"ra&o#ani radni%i* i& ra&loga 'to #i'eo"ra&o#aniradni%i imaju #i'e mogu+nosti da se samoaktuali&uju u nekim drugimo"lastima #an ro%esa rada

8ovek je slo(eno $i%e

Prema o%eni 5ejna* $o#ek je mnogo složeniji nego 'to to roi&ila&i i&sh#atanja o $o#eku kao ra%ionalno F ekonomskom "i+u* ili kao dru't#enom"i+u ili kao "i+u koje teži samoaktuali&a%iji

,n oseduje ne samo one atri"ute koje mu riisujemo #e+ i mnogedruge otre"e i oten%ijale

5ejn de-ini'e sh#atanje o $o#eku kao složenom "i+u na osno#uslede+ih retosta#ki:

7 Co#ek nije samo složen #e+ i sklon romenama ,n ima mnogomoti#a koji se nala&e u njego#oj #rsti hijararhije #ažnosti &a njega* ali o#ahijararhija se menja od #remena do #remena i &a#isno od situa%ije dositua%ije* 'ta#i'e moti#i su u međuso"noj interak%iji i kom"inuju se u složenemoti#a%ione o"like (na rimer* o'to no#a% olak'a#a samoaktuali&a%iju* &a

neke ljude ekonomski moti#i imaju isto &na$enje kao i moti#samoaktuali&a%ije!2 Co#ek je soso"an da sti$e no#e moti#e kro& s#oje iskust#o u radnoj

organi&a%iji* tako da krajnji o"lik njego#e moti#a%ije i o"lik odnosa saorgani&a%ijom je re&ultat složene interak%ije njego#ih r#o"itnih moti#a iiskust#a u organi&a%iji

3 Co#eko#i moti#i mogu "iti ra&li$iti u ra&li$itim organi&a%ijama ilidelo#ima organi&a%ije* $o#ek može na+i &ado#oljenje s#ojih dru't#enihotre"a i otre"e &a samoaktuali&a%ijom u ne-ormalnoj organi&a%iji ili usindikatu* tada neki delo#i osla mogu angažo#ati jedne moti#e a neki delo#idruge moti#e

4 Co#ek može "iti u rodukti#nom odnosu sa organi&a%ijom na osno#umnogih ra&li$itih moti#a* a njego#o &ado#oljst#o i e-ikasnost u organi&a%ijisamo delom &a#ise od rirode njego#e moti#a%ije

Priroda osla* soso"nosti i iskust#o $o#eka na oslu i karakteristikedrugih $lano#a organi&a%je su u međuso"noj interak%iji* $iji je re&ultatse%i-i%an na$in o"a#ljanja osla kao i emo%ija $lano#a organi&a%ije .arimer: #eoma #e't ali sla"o moti#isan radnik može "iti isto toliko e-ikasan i&ado#oljan na oslu kao i #eoma ne#e't ali #isoko moti#isan radnik

74




)eorija o $o#eku kao složenom "i+u ot#rđuju* re s#ega* onaisiti#anja koja daju odatke o složenosti ljudskog "i+a* &atim ra&likamai&među ljudii o romenama moti#a%ije* jer su to klju$ne ta$ke o#e teorije

Kultura i međuljudski odnosi

Istraži#ati #e&u kulture i međuljudskih odnosa &na$i istraži#ati #e&unaj&na$ajnijih #rednosti* normi* na$ina #asitanja de%e i drugih karakteristikakulture i ra&li$itih o"lika ljudskih odnosa

/ ra&li$itim dru't#eno kulturnim sredinama "itno su ra&li$iti i mnogio"li%i Ijudskih odnosa <edna od &na$ajnih karakteristika s#ake kulture jeste

steen njene reresi#nosti odnosno demokrati$nosti ,d steenareresi#nosti kulture &a#ise goto#o s#e karakteristike ži#ota u određenojkulturnoj i dru't#enoj &ajedni%i* a s#akako i riroda međuljudskih odnosa

Po&nato je da #reme nema jednak &na$aj u s#im kulturama /kulturama &aodnoe#roskih ra&#ijenih &emalja #reme ima #eoma &na$ajnuulogu* a "i se moglo re+i da je $aso#nik naj&na$ajnija ma'ina u dru't#ul&u&etna osetlji#ost 6merikana%a na #reme isolja#a se* i&među ostalog* i utome 'to oni ra#e #eoma re%i&ne lano#e &a s#oje "udu+e oslo#nedogađaje .a drugoj strani* na 8liskom Istoku* Ijudi nisu skloni da re%i&noodređuju s#oje "udu+e akti#nosti* tako da je &a njih "udu+nost dosta

nei&di-eren%irana kategorija

71




7ultura i međuljudski odnosi na radu

8udu+i da rad ima naj&na$ajniju ulogu &a -unk%ionisanje s#akedru't#ene &ajedni%e* rirodno je 'to odnosi i&među Ijudi na radu odraža#aju&ajedni$ke &ahte#e i #rednosti kulturno dru't#ene sredine u kojoj se radod#ija

/ jednom istraži#anju e#inson je osta#io hiote&u da ostoji #e&ai&među o"lika odlu$i#anja u radnim organi&a%ijama i ranih o"lika #asitanjade%e ,n uoređuje o"like #asitanja de%e i o"like ruko#ođenja na radu u.ema$koj* elikoj 8ritaniji i S6

.jego#a hiote&a je da o"li%i ranog #asitanja de%e u #elikoj kulturnoj

sredini uslo#lja#aju o$eki#anja ojedina%a u #e&i sa odnosima u organi&a%iji*kao i njego#u interak%iju sa organi&a%ijom / .ema$koj ota% je Hgla#aorodi%eH i gla#ni #asita$ de%e / .ema$kim radnim organi&a%ijamadono'enje odluka* kao i kod #asitanja de%e ima autoritaran karakter /elikoj 8ritaniji majka je &adužena &a #asitanje de%e e#inson &aklju$uje dau o#oj &emlji ura#ljanje radnim organi&a%ijama #r'e #e+inom žene /Sjedinjenim 6meri$kim rža#ama &a ra&liku od .ema$ke i elike 8ritanijeuloga roditelja u #asita#anju de%e je s#edena na st#aranje uslo#a u kojimade%a mogu da ra&#ijaju s#oje oten%ijale* 'to &na$i da imaju #eliku slo"odu uodnosu na roditelje I& o#og e#insono#og istraži#anja možemo &aklju$iti dao"li%i ranog #asitanja de%e u orodi%i određuju s#e o"like kasnijeg

$o#eko#og ona'anja u organi&a%iji* i o"likuje li$nost ojedin%a2

2 8ojano#i+ R PSI9,,;I<6 ME=/</SI9 ,.,S6* >entar &a rimenjenu sihologiju8eograd* 2??4* str 7G

7A




70MUN27A123A

Deinicija

• omunika%ija F Pro%es ra&mene ideja* misli i ose+anja i&među d#e i#i'e oso"a* koji o$inje sa određenom s#esnom ili ods#esnomnamerom i do#odi do interak%ije* ra&ume#anja* o#e&i#anja i uti%anja*kao i o#e+anja so&naje njego#ih u$esnika

• ,sno# interersonalnih i so%ijalnih odnosa i temelj ljudskog u$enja*

ra&#oja i st#aranja* kao i so%ijalnog identiteta

!rste komunikacije

• 2nterersonalna komunika9ija• 0rganiza9iona komunika9ija

2nterersonalna komunika9ijaSlika $r. ;Struktura komunika9ionog ro9esa

2zvor! <ivana 4r(ulj+ Univerzitet '7

7@




7omunika9ioni ro9esi i kanali

omunika%ioni ro%esi o"ja'nja#aju 'ta se de'a#a kada ojedina% o'alje ilirimi in-orma%iju* "e& o"&ira u kojoj je -ormi ona reneta omunika%ioni

kanali su 'eme u organi&a%ionoj strukturi utem kojih in-orma%ije teku od jedne do druge oso"e ili i&među radnih %elina omunika%ioni ro%esi &ara&liku od kanala nisu strogo o#e&ani organi&a%ionom strukturom

7omunika9ioni ro9esi

Interak%ija redsta#lja o&nati komunika%ioni ro%es )o je ro%es o#e&an salan%em ljudskih reak%ija koji &ao$inju u trenutku kada o'iljala% na osno#uideje koju oseduje* uuti oruku rimao%u utem komunika%ionih kanala,#aj ro%es je re#er&i"ilan tj sadrži o#ratnu #e&u

)ransak%ija je ro%es u kome oso"e stalno komuni%iraju i može se oisati kaosta# u trenutku dok ti ne'to sao'ta#am* 'alje' mi s#e #ido#e #er"alnih ine#er"alnih in-orma%ijaJ / o#om slu$aju* oso"e rimaju in-orma%ije na na$inna koji su ih sh#atile a ne na na$in na koji ih je o'iljala% uutio

Elementi ro9esa komunika9ije• Po'iljala% 0 i&#or oruke• Primala% 0 oso"a koja rima oruku• Poruka 0 s#rha koju tre"a reneti• anal 0 medijum kro& koji se renosi oruka• odiranje 0 ret#aranje oruke u sim"ole• ekodiranje 0 tuma$enje oruke od strane rimao%a• eed"a%k 0 o#ratna reak%ija (in-orma%ija!• 8uka 0 s#e 'to ometa renos* rijem ili -eed"a%k oruke

4ro9es komunika9ije se sastoji iz slede%ih =aza!• Selek%ija in-orma%ija• odiranje• Prenos oruke• Primanje oruke• ekodiranje• /sosta#ljanje o#ratne srege

/ ro%esu komuni%iranja ostoji mnogo ro"lema Poruka mora "iti Hnaodgo#araju+i na$inH dekodirana* re%imo omo+u isra#ne je&i$ke konstruk%ije*do"rog i&"ora re$i ili sim"ola* i ra#ilne i ra&umlji#e uotre"e tehni$kihtermina

,sno#ni %ilj komunika%ije je da se oruka rimi i da rimala% sh#ati 'ta je

mislio o'iljala%

7D




/ ok#iru lan%a komunika%ije ostoji i dekodiranje* jo' jedan delikatan ro%es*o'to rimao%i $esto imaju s#oje moti#e kada odlu$uju o tome 'ta da misle oorukama / tome ne omaže ni "uka ni distor&ija* kao neka #rsta ulitanja

koje ometa ro%es ra&ume#anja Postoje tri #rste "uke:• 8uka i& okruženja* out automo"ila i Hgu'iH ra&go#orK• /nutra'nja "uka* žeđ može da ometa ažnju i uti$e na kon%entra%ijuK• Psiholo'ka* kada sta#o#i i oažanja uti$u na rijem oruke

Smetnje u komunika9iji > ?um

omunika%ijski 'um redsta#lja gruu ometaju+ih -aktora koji oteža#ajukomunika%iju /&rokuje ga i&"or neodgo#araju+eg kanalaH* slanje nejasnih

oruka* ili kada se ne u&imaju u o"&ir otre"e i o$eki#anja rimala%a

Slede%i činio9i ridonose komunika9ijskom &umu!• -i&i$ka "uka 0 &#u%i i& o&adine koji ometaju komunika%ijuK• mentalne smetnjeK• nera&ume#anje koje roi&ila&i i& i&"ora uotre"ljenih re$i (strani ili

tehni$ki i&ra&i* kolok#ijali&mi!K• nedostatak kon%entra%ijeK• redrasude* stereotii* negati#ni sta#o#i (rema oreklu* rasi* religiji

itd!K

• neodgo#araju+a o$eki#anjaK• emoti#ni ritis%iK• dru't#ena aneksio&nost (intro#ertnost* nesigurnost* in-eriornost itd!K• neo'to#anje us#ojene etike%ije (ri uo&na#anju* &ah#alji#anju*

rekidanju itd!K i• maniula%ijaLigranje igara (oka&i#anje intereso#anja* sa rikri#enom

namerom i&a&i#anja suko"aK o&i#anje na saradnju sa rikri#enomželjom &a dominiranjem* #u+i nekoga &a je&ikH!

omunika%ija je usosta#ljena kada dođe do ra&ume#anja* a nasta#lja se

kada rimala% #rati in-orma%iju (-eed"a%k!

7omunika9ioni kanali

omunika%ioni kanali su direktno u #e&i sa organi&a%ionom strukturom i oo#ome +emo se o&a"a#iti u delu koji se odnosi na organi&a%ionokomuni%iranje ili komunika%iju unutar organi&a%ije

7G




;ra-ik "r 7 4odela komunika9ije

/ER'A"NA 70MUN27A123A 0 ost#aruje se utem re$i Putem re$i mogu dase renesu s#e #rste oruka /otre"a re$i u komuni%iranju daje naj"oljere&ultate sem u situa%ijama kada određeni gesto#i go#ora tela mogu "olje

komuni%irati nego re$i /se'na #er"alna komunika%ija retosta#lja uotre"ura#ih re$i u ra#o #reme i na ra#i na$in / roti#nom #er"alna komunika%ijamože "iti neuse'na* $ak i instrument destruk%ijeRe$i se mogu renositi u usmeno (go#orom! iLili u isanoj -ormiPesanu re$ koristimo:

• 6ko želimo da i&"egnemo kontakt• 6ko nemamo mogu+nosti &a kontakt• 6ko imamo otre"u da uutimo hitnu in-orma%iju• 6ko tre"a da dokumentujemo in-orma%iju• 6ko želimo da istaknemo i o"ra&ložimo s#oje sta#o#e

Prednosti ismene komunika%ije:• Primala% oruke može da &adrži i rou$a#a in-orma%iju• Poruku isto#remeno može da rimi #e+i "roj ljudi na ra&nim

mestima i sl

.edosta%i ismene komunika%ije:• .emogu+nost u#ida u reak%ije rimao%a• Ponekad nismo sigurni da li je oruka stigla do rimao%a

70MUN27A123A

/ER'A"NA NE/ER'A"NA

42SMENA USMENA

2?




NE/ER'A"NA 70MUN27A123A je komunika%ija koja se renosi "e& re$i* tjkoja se ost#aruje utem komunika%ionih o"lika koji nisu &asno#ani na re$ima

Komunikacija u organizacijama

Fundamentalna uloga komunika9ije u organiza9ijama

ada omislite na Ijude u organi&a%ijama koji komuni%iraju jedni sadrugima* kak#u sliku imate red o$imaN <edna od tii$nih slika je ta gde jednaoso"a go#ori drugoj 'ta da radi i &aista* jedna od kIju$nih s#rhaorgani&a%ione komunika%ije je da usmeri akciju, tj da natera druge da seona'aju na željeni na$in Međutim* komunika%ija u organi&a%ijama $esto ne

uklju$uje samo indi#idualne naore* #e+ i uskIađenu ak%iju a "i organi&a%ijamogla da -unk%ioni'e* ojedin%i i grue moraju ažlji#o da koordiniraju s#ojenaore i akti#nosti

omunika%ija je klju$ koji leži u osno#i s#ih oku'aja da se koordinira8e& nje* ljudi ne "i &nali 'ta tre"a da rade i organi&a%ije ne "i mogle e-ikasno*$ak ni uo'te* da -unk%ioni'u rugim re$ima* jo' jedna klju$na -unk%ijakomunika%ije u organi&a%ijama je da se postigne koordinirana akcija.

,#a -unk%ija se ostiže sistematskim ra&menji#anjem in-orma%ijaIn-orma%ija je* "ilo da se radi o oda%ima kak#i su re&ultati od rodaje nekog

roi&#oda* ili uutst#ima da se stigne na adresu mu'terije* ili instruk%ijamakako da se o"a#i neki &adatak 0 ust#ari* srž s#ih organi&a%ionih akti#nosti8ilo "i ogre'no* međutim* ako "ismo imli%irali da se komunika%ija odnosisamo na ra&menu $injeni%a i odataka Postoji* takođe* i međuljudska stranaorgani&a%ione komunika%ije* sa teži'tem na dru't#enim odnosima koji #ladajui&među Ijudi .a rimer* komunika%ija o"uh#ata i tako #ažne s#rhe kao 'to jera&#ijanje rijateljsta#a i st#aranje o#erenja i rih#atanja ao 'to #e+&namo* ono 'to kažemo i na$in na koji to kažemo ima uti%aj na to koliko nasdrugi #ole / onoj meri u kojoj su Ijudi &aintereso#ani da st#ore rijatnumeđuljudsku atmos-eru na radnom mestu* oni moraju da se "rinu okomunika%iji / nekim organi&a%ijama ruko#odst#o je st#orilo nerijatnu

atmos-eru* unu neo#erenja* time 'to je naru'ilo o#erlji#ost komunika%ija&aoslenih

,dnosi među ljudima u organi&a%iji* i u ži#otu uo'te &a#ise od toga sakoliko useha use#aju međuso"no da komuni%iraju a "i komunika%ija "ilause'na* otre"no je da o'iljala% emituje oruku na na$in koji +e rimala%ra&umeti Primala%* sa druge strane* mora da ima soso"nosti &akomunika%iju* a to se naj#e+im delom odnosi na sremnost da slu'a

27




rlo nas $esto* u ži#otu uo'te a i na oslu* ometaju nestrljenje*žur"a* negati#ni sta#o#i* stereotii* redrasude ali i karakteristike sost#eneli$nosti

rlo $esto smo s#edo%i toga da se nedostatak $injeni%a u komunika%ijinastoji nadomestiti oja$anim tonom* #ikom* digresijama* 'to oteža#akomunika%iju* st#ara nerijatnu atmos-eru* udalja#a od redmeta ra&go#ora

Tiovi razgovora u organiza9iji

/ s#akodne#noj komunika%iji u organi&a%ijama* i&među ruko#odila%a i&aoslenih se ja#ljaju ra&li$iti tio#i ra&go#ora .eki od njih su slede+i:

•

In-ormati#ni ra&go#ori o"uh#ataju komunika%iju koja se ti$e:o "udžeta i -inansijske regulati#eo #ažnih ino#a%ija u ro%esu rada i ura#ljanjao e#alua%ije rada &aosleniho in-ormisanja ruko#odio%a o timskom radu itda "i se use'no #odili in-ormati#ni ra&go#ori* neohodno je dasago#orni%i "udu ažlji#i osmatra$i* soso"ni da tuma$e mimiku igestikula%iju

• Pro"lemsko ura#lja$ki ra&go#ori imaju &a redmet ro"lem koji tre"are'iti:

o kon-likte i&među ruko#odio%a i saradnikao neslaganja među &aoslenimao kon-likte među organi&a%ionim jedini%ama

• orekti#ni ra&go#ori se rimenjuju u situa%ijama kada saradnik:o $esto kasni na osaoo ne drži se us#ojenih &aklju$aka i dogo#orao i&"ega#a sastanke u& i&go#oreo glasinama unosi nemir u kolekti# itd

• on-liktni ra&go#ori se #ode:o kada se d#a &aoslena ili #i'e &aoslenih nađu u ot#orenom

kon-liktuo kada se saradnik ot#oreno surotsta#i rimeni uutst#aruko#odio%a

o kada saradnik misli da ruko#odila% nera#edno ostua remanjemu

• onsalting ra&go#or je željeni ti ra&go#ora• 6titudinalni ra&go#ori mogu "iti d#osmerno orijentisani Podra&ume#aju

ra&go#ore nerijatnog o"a#e'ta#anja saradnika i ra&go#ore ohra"renja

22




2nterno komuni9iranje @ skriveno $lago

.amerne ostruk%ije* o"usta#e rada* 'trajko#i dola&e kao krajnje

osledi%e* a s#e o$inje od glasina* nemoti#isanosti* lo'e komunika%ijei&među #i'ih i nižih menadžera* "iltena koji niko ne $ita* kororati#nih#rednosti u koje niko ne #eruje* direktora koji se &aoslenima o"ra+a samoutem sao'tenjaO <ednom re$ju 0 &aosta#ljena interna komunika%ija.eu#aža#anje o#e #ažne -unk%ije u s#akodne#nom oslo#anju organi&a%ijenei&osta#no do#odi do lo'e rodukti#nosti i lo'ih trži'nih re&ultata* 'to ukri&nim situa%ijama i tokom #elikih romena može da re&ultira #elikim slomomi krahom %elog sistema

Funk9ionalni značaj interne komunika9ije

unk%ionalni &na$aj interne komunika%ije ogleda se u rakti$nime-ektima koje interna komunika%ija mora nužno ost#ariti kako "i se omogu+ilouko održanje i o"na#ljanje organi&o#ane ljudske &ajedni%e unk%ionalni&na$aj interne komunika%ije ima dinami$ki karakter jer se ost#aruje utemkonkretnih i oilji#ih akti#nosti koje imaju s#oj o$etak* s#oje trajanje i&a#r'ni%u u realnom rostoru i #remenu i redu&imaju ih &aosleni uorgani&a%iji ,#e akti#nosti su:

"# $stvarivanje organizacijskih ciljeva,st#ari#anje %ilja radi kojeg ostoji komanija nemogu+e je "e&

u&ajamnog komuni%iranja judi $ine s#aku organi&a%iju i oni morajukomuni%irati kako "i je st#orili i održa#ali i osti&ali %ilje#e &arad kojih jest#orena / tom smislu je osno#na -unk%ija interne komunika%ije utesnoj #e&i sa -unk%ijom i %ilje#ima radi kojih je organi&a%ija i -ormirana/koliko je njen osno#ni %ilj st#aranje neke #rednosti kro& roi&#odnu iliuslužnu delatnost* onda je i -unk%ionalna uloga interne komunika%ije daodrža#a ura#o taka# %ilj organi&a%ije

%# $&ave'tavanje)okom redo#nog rada &aosleni st#araju "rojne $injeni%e i odatkeMehani&am interne komunika%ije omogu+a#a da se tak#i oda%i

uo"li$e u -unk%ionalni ok#ir i da od odataka ostanu in-orma%ijeIn-orma%ije mogu &a neke &aoslene "iti manje ili #i'e rele#antne* alisamu in-orma%iju mora karakterisati nekoliko osno#nih oso"ina:ta$nost* ra#o#remenost* otunost i #ažnost redsta#ljaju nužneatri"ute in-orma%ije

(# PovezivanjeSegmentirana organi&a%ija može "iti delot#orna jedino ukoliko su njenidelo#i komunika%ijski o#e&ani* te međuso"no o'te i ra&menjujuin-orma%ije Pra#ilan rotok odataka omogu+a#a da se i međuso"noudaljeni sektori neke #elike komanije $ine kao da su u susednoj

23




&gradi* a ne na drugom kontinentu* i da ni surotne #remenske &one nemogu imati remetila$ki uti%aj

)# *tvaranje konkurentne prednosti

Interna komunika%ija igra &na$ajnu ulogu u omogu+a#anju st#aranjaosno#ne i dodatne #rednosti organi&a%ije kro& isunjenje %ilje#aorgani&a%ije i -unk%iju o"a#e'ta#anja* ali ostiže i #i'e utemsakuljanja rele#antnih in-orma%ija* njiho#e o"rade i moti#isanja&aoslenih da ostižu #i'e Interna komunika%ija može dulirati e-ekte* jer mudrom strategijom i&"ora moti#i'u+ih oruka i akti#nosti ose'uje&dra#u konkuren%iju i unutar same organi&a%ije St#ara se kumulati#nie-ekat interne komunika%ije koji stimuli'e delo#e organi&a%ije dameđuso"nim takmi$enjem stalno re#a&ila&e &adate %ilje#e i daomogu+e organi&a%iji u s#om totalitetu &natno "olju konkurentnuo&i%iju i rednost

+# ,pravljanje promenamaSajanje sa drugom organi&a%ijom* kuo#ina ili rodaja* reorgani&a%ija*romena delatnosti ili ura#e* #eliko otu'tanje ili rijem no#ih radnika*nužno je na adek#atan na$in sao'titi unutar organi&a%ije* kako "i s#iimali adek#atan ogled na romenjene okolnosti Promene koje nisura+ene ra#ilnim komunika%ionim rogramom kod &aoslenih st#arajuose+aj nesigurnosti i straha* 'to je naj$e'+e i osledi%a ne&nanja*manjka in-orma%ija i sekula%ija /koliko je strategija internogkomuni%iranja u&ela u o"&ir s#a mogu+a s%enarija koje se organi&a%iji

mogu desiti i red#idela jo' u riremnoj -a&i kako da amorti&ujeoten%ijalni strah ili ne&ado#oljst#o* onda ima klju$ni &na$aj uodrža#anju organi&a%ije u otre"noj ra#noteži

# ,pravljanje krizom/ re#enti#noj -a&i interna komunika%ija o"uh#ata riremu &a kri&u isagleda#anje ri&ika koji mogu eskalirati u kri&u Priremaju sekontingentni lano#i i određuju komunika%ijske uloge &aoslenih /onom trenutku kada se kri&a dogodi* internom komunika%ijom seo"e&"eđuje selekti#an i %iljan rotok in-orma%ija kao i kontrolaunutra'nje i soljne komunika%ije Strate&i interne komunika%ije i to

menadžment moraju u&eti u o"&ir ose"na siholo'ka stanjaojedina%a i grua koja su karakteristi$na &a eriode kri&a

24




Interna komunika%ija rožima s#e asekte -unk%ionisanja redu&e+a*ali &a menadžment je "itna sa asekta in-ormisanosti* moti#a%ije* kontrole imeđuljudskih odnosa

In-ormisanost daje &aoslenima jasne oruke o radnim &ada%ima*re&ultatima rada i resudna je &a ro%es dono'enja odluka In-ormisanosttre"a da "ude s#akodne#na i re%i&na* u skladu sa organi&a%ionim ikulturolo'kim na$elima Moti#a%ijom se ostiže oja$ani naor ojedina%a iligrue radi ost#arenja nadrose$nih radnih &adataka ,d menadžmenta se utom ogledu o$ekuje re%i&no de-inisanje %ilje#a* jasan sistem nagradji#anja*st#aranje o#oljne radne atmos-ere i sl ontrolom sistema komuni%iranja*&aoslenima se renose jasne oruke* kro& -ormalne i ne-ormalne kanale oo$eki#anom ona'anju unutar same organi&a%ije ontrolom se jasno

ut#rđuje stanje u sistemu komuni%iranja* ronala&e smetnje* reisituju ulogeojedinih menadžerskih ni#oa u sistemu da#anja* reno'enja i ra&ume#anjaoruka* ut#rđuju korekti#ne mere

oliko stanje međuljudskih odnosa uti$e na komunika%iju uorgani&a%ijiNIstraži#anja su oka&ala da ored o"jekti#nih -aktora* nee-ikasnakomunika%ija usled lo'ih međuljudskih odnosa $est ra&log oslo#nogneuseha

a "i komuni%iranje "ilo s#rsishodno* neohodno je #oditi ra$una i o

njego#om so%iolo'kom i siholo'kom asektu So%iolo'ki asektkomuni%iranja se Hogleda u otre"i $o#eka da "ude u grui* da ima ose+ajriadnosti* ose+aj otre"a druženja u kooera%iji kao i samoot#rđi#anje ugruiH Psiholo'ki asekt komuni%iranja je "itan kada se komunika%ijomrenose mi'ljenja* ideje* ose+anja i uti%aji

Forme komuni9iranja

/ s#akoj kulturi ja#ni go#or i isana re$ kori'+eni u oslo#nojkomunika%iji imaju tri -unk%ionalne #arija%ije:

• ormalni je&ik redsta#lja je&ik nasta#nih udž"enika* no#inskih$lanaka* oslo#nih* nau$nih i #ladinih i&#e'taja ormalni je&ikkarakteri'e #elika emoti#na distan%a i&među rio#eda$a i slu'ao%a,#aj #id i&raža#anja je logi$no organi&o#an* gramati$ki isra#an iisklju$uje s#akodne#ni je&ik* skra+eni%e i sleng

• .e-ormalni je&ik redsta#lja #id s#akodne#nog i&raža#anja*uo"i$ajenog go#ora među rijateljima i o&nani%ima* i sadrži skra+ene-orme re$i (nr -aks &a tele-aks! a $esto i sleng

• amilijarni je&ik se koristi u ra&go#oru sa "liskim $lano#ima orodi%e i

intimnim rijateljima ,"li%i su ra&li$iti: li$na isma* dne#ni%i i sl

21




arakteristi$an je o tome 'to se oten%ira r#o li%e jednine i #eomamalo ažnje se oklanja ra#ilnom gramati$kom i&raža#anju

8e& o"&ira da li je je&ik -ormalan ili ne-ormalan* on mora "iti odgo#araju+i

rilikom internog komuni%iranja* &a#isi od situa%ije* oso"e sa kojom sekomuni%ira i s#rhe ra&go#ora .esmotreno je o$eki#ati da su u timskiorijentisanim ili mrežnim organi&a%ijama u#ek koristi ne-ormalni je&ik* ose"nou ra&go#oru sa ku%ima ili stejkholderima Sa druge strane* kori'+enje-ormalnog je&ika u s#akoj situa%iji može redsta#ljati #eliki ro"leme ukomunika%iji i ra&ume#anju (ukoliko želimo da određene ra#ne -ormeoslo#anja redsta#imo s#ima koji su &aosleni u organi&a%iji!

Načini komuni9iranja

Pod komuni%iranjem se ugla#nom odra&ume#a na$in reno'enjain-orma%ija (oruka* ideja* misli ili &nako#a! sa određenom s#rhom ili %iljemMeđutim* osim o#og na$ina #er"alnog komuni%irana ostoje i -ormene#er"alnog komuni%iranja koje onekad renose #i'e in-orma%ija nego 'to jeto u slu$aju klasi$nog i&raža#anja orme ne#er"alnog komuni%iranja #e&anesu &a rostor* #reme i ne#er"alno telesno i&raža#anje (i&ra& li%a* go#or tela*ode#anje i sl!

/reme

reme redsta#lja "itnu -ormu ne#er"alne komunika%ije /koliko* narimer* nekome o'aljemo oruku ili uutimo o&i# i on nam "r&o odgo#oriretosta#ljamo daje to oso"a koja želi da komuni%ira sa nama /koliko se tone desi* retosta#ljamo da oso"a nije #oljna &a ra&go#or Međutim* o#o sene može u&eti kao strogo ra#ilo o"&irom da na "r&inu reak%ije uti$e i #olja*kulturni sta#o#i i nered#iđene okolnosti Prekidanje je &animlji# asekt -orme#remena /koliko oso"a sa kojom o"a#ljamo oslo#ni sastanak "i#a $estorekidana tele-onskim o&i#ima ili itanjima sekretari%a* &aklju$i+emo dasastanak koji trenutno #odimo* o#oj oso"i nije "itan jer u s#akom trenutku

može i&dati nared"u da ga ne rekidaju ili sastanak #oditi u drugoj rostorijiCest slu$aj* u na'oj oslo#noj kulturi jeste i kada oso"e žele osta#iti utisak&na$ajne i mo+ne li$nosti tako 'to do&#olja#aju da ih stalno rekidaju jer želeosta#iti utisak &na$ajne i mo+ne oso"e / o#om slu$aju tre"a &nati da u#redakoja se tako nanosi sago#orniku o"i$no nanosi #e+u 'tetu od o&iti#nog utiskakoji se želi osta#iti

2A




4rostor

Studija kori'+enja oslo#nog rostora* redsta#lja sas#im no#u nau$nu

dis%ilinu i na$in na koji se on koristi može "iti i&#or #elikog "roja in-orma%ija8e& o"&ira koliko je kan%elarija rostorno mala ili koliko rostor u -a"ri$komogonu može "iti retran* slike naj"ližih* oster i sitan in#entar nam jasno'alju signale o "e&imenim indi#iduama koje su tu &aoslene

judi osmatraju s#oj oslo#ni rostor kao ro'ireni deo se"e* i #eoma$esto jasno uu+uju signal ne ugroža#aj o#o je moj rostor oliko je "li&ust#arno "li&u* ri uo"i$ajenim uo&na#anjima* ra&li$itim kon#er&a%ijama ioslo#nim rego#orima r#enst#eno &a#isi od u$esnika i situa%ija* i "itno#arira u ra&li$itim kulturama Zau&imanje tuđeg radnog stola "e& o&i#a da setu sedne* naginjanje nad i osmatranje st#ari na tuđem stolu #e+inu ljudido#odi na i#i%u nera#a .eo'to#anje tuđeg rostora naj$e'+e se osmatrakao nedostatak osno#nog #asitanja ili kao želja da se ukradu in-orma%ije

.eosedo#anje #lastitog oslo#nog rostora može i&a&#ati #elikiro"lem &aoslenima o"ar deo &aoslenih $esto nije u stanju da sekon%entri'e i o"a#lja s#oje radne &adatke u kan%elarijama koje su -rek#entne iot#orene &a s#e &aoslene )akođe* #i'i menadžment* o ra#ilu imasost#ene rostorije 'to kod #e+eg "roja određenih koji ga nemaju i&a&i#anegati#no ose+anje (ose+aj da su dislo%irani* "e& korena i kao da neriadaju organi&a%iji u kojoj rade!

Rasored sedenja rilikom oslo#nih ra&go#ora redsta#lja #eoma"itan #id ne#er"alne komunika%ije ormalni na$in rada kada sago#orni%isede jedan nasram drugog ukru+uje situa%iju* #lasnika stola do#odi uo&i%iju da redseda#a tj #odi i odlu$uje o toku ra&go#ora Situa%ija u kojojsago#orni%i sede od ra#im uglom je manje -ormalna i nago#e'ta#a dara&go#or može i&a+i i& strogog ok#ira a tako osta#lja sago#ornike ura#nora#n oložaj Situa%ija kada u kan%elariji ostoje so-e ili udo"ne stoli%e#i'e naginje ne-ormalnom +askanju nego o&"iljnom i strogom oslo#nomra&go#oru ,krugli stolo#i osta#ljaju sago#ornike na jednake udaljenosti iohra"ruju komunika%iju među u$esni%ima Pra#ougaoni stolo#i -ormali&uju

ra&go#ore* liderska o&i%ija je u $elu koje je udaljenije od ula&nih #rata dokoso"a koja sedi nasurot lidera služi kao omo+ da se sastanak use'noodrži Istraži#anja su oka&ala da oso"e koje se nala&e le#o i desno od liderao"i$no go#ore manje ili su tu da asistiraju i omognu lideru ,so"e koje senala&e u %entru jedne od strana imaju #eliku 'ansu da reu&mu re$ idominiraju sastankom /$esni%i mogu da se o"eshra"re ukoliko nisu u stanjuda #i&uelno kontaktiraju sa liderom ada su d#a u$esnika u ra&go#oruantagonisti$ki jedan rema drugom* naj"olje je u toku sastanka osta#iti ih uoložaj u kome im je onemogu+eno da se direktno gledaju na istim stranamastola sa najmanje jednom neutralnom oso"om i&među

2@




Prostor o"uh#ata ne samo -i&i$ki rasored &aoslenih i name'taja #e+ iasored rostorija i &grada /koliko je roi&#odni deo komanije na #e+ojudaljenosti ili sas#im surotnom kraju grada od ura#ne &grade* &aosleni senaj$e'+e ose+aju i&olo#ani i #an toka* $esto imaju utisak da su u in-ormati#noj

"lokadi

Never$alno komuni9iranje

eoma "itan #id komunika%ije* smatra se da do G3Q oruka ljudirenose na o#aj na$in 8e& o"&ira na ol* godine* #eliki "roj oslo#nih ljudi(G4Q! jasno uo$a#a ra&liku i&među #er"alne i ne#er"alne komunika%ije /slu$aju kada ostoji nesuglasi%a i&među oruka koje se renose #er"alnim ine#er"alnim utem #e+ina u$esnika u ra&go#oru daje rioritet onima koje suoslate ne#er"alnim utem

2zraz li9a* redsta#lja najmo+niji #id ne#er"alne komunika%ije samnogo #i'e in-orma%ija i uti%aja od* re%imo* "oje i #isine glasa ili okreta telaPoruke se r#enst#eno rikuljaju osmatranjem o$iju a otom ustasago#ornika )okom ra&go#ora sago#orni%i konstantno uoređuju #isinu i "ojuglasa sa smislom i&go#orenih re$i* a &atim* sa oložajem tela* omeranjemruku i na kraju okretima gla#e

#ovor tela je dominantan -aktor so%ijalne* mnogo re nego oslo#nekulture Isiti#anje su oka&ala da mu'kar%i i žene koriste ra&li$ite na$ine

komunika%ije utem tela i to $esto re&ultuje #elikim li$nim a samim tim ioslo#nim nesora&umima ,so"e koje žele da komuni%iraju ili i&ra&eslaganje sa sago#ornikom rila&e "liže* naginju se ka njemu* sme'e se i #i'ekontaktiraju o$ima Cesto ljude $ujemo da ra&go#araju ali tek na osno#ui&ra&a li%a i oložaja tela &aklju$ujemo da li su u do"rim odnosima* u&"uđeniili os#ađani

/ oslu kao i u dru't#enom ži#otu neslaganja i roti#re$nosti u#er"alnom i ne#er"alnom komuni%iranju mogu "iti i&#or kon-likta i neslaganjaCesto to menadžment daje i&ja#e out moja #rata su 'irom ot#orena &as#aki #id saradnje i oslo#ne redloge* ali određeni se ose+aju kako su

uskra+eni u ogledu komunika%ije .aime* #rlo kratko &adrža#anje kodruko#odio%a* sastan%i koji se i&nenada rekidaju* ljude osta#ljaju uskra+ene&a mi'ljenje i sta#o#e / -irmi 9eelttFPa%kard* ruko#odio%i su u o"a#e&i daodu kod s#ojih saradnika i uute jasnu oruku do'ao sam da saslu'am s#e'to želite da mi sao'tite

2D




Prema Ekmanu i rismanu* ostoje $etiri tia signala ne#er"alnekomunika%ije:

• Ilustratori 0 okreti koji dounja#aju #er"alnu komunika%ije• Regulatori 0 služe &a kontrolu kon#er&ije (ta'anje o ramenu* okret

tela unared itd!• 6datori 0 nau$eni okreti kojima se &ado#olja#aju telesne otre"e i

želje* nr uotre"a ri"ora &a jelo itd• 6m"lemi 0 tii$na o"eležja određenih so%ioFkulturnih sredina koja se

"r&o sh#ataju (oložaj kažirsta na usnama &nak je +utanja itd!

Medijumi za komuni9iranje! govor ili isana reč

Medijumi mogu da se osmatraju sa d#a asekta* tehni$kog i -i&i$kog

)ehni$ki to je na$in na koji se isoru$uju in-orma%ije* kao re%imo* utemtele-ona* tele-aksa* email* radija* $asoisa i sl i&i$ki asekti odra&ume#ajuna$in reno'enja in-orma%ija: $itanje (knjige* no#ine ili $asoisi!K #i&uelni(tele#i&ija* -ilmo#i &a o"uku &aoslenih!K go#orni ili slu'ni (kon#er&a%ija li%e uli%em! Cesto se rimenjuje kom"ina%ija ra&li$itih na$ina (internet* 'to jekom"ina%ija #i&uelnog i &#u$nog isto#remeno! / s#akom slu$aju* o"a #ida*usmeno ili isana re$ #eoma su "itni u oslo#nim odnosima* ugla#nom li$nekarakteristike ojedin%a i situa%ija oredeljuju koji +e se medijum koristiti &asao'ta#anje in-orma%ija .eke oso"e se mnogo "olje i&raža#aju usmenonego 'to to $ine isanjem rugi mnogo "olje komuni%iraju dokumentima ielektronskom o'tom ao 'to ra&li$ite li$nosti re-eriraju ra&li$ite medijume*

tako i određene organi&a%ije mogu "iti #i'e orjentisane ka jednom ili drugomna$inu komuni%iranja / delo#ima organi&a%ije koji se "a#e marketingom irodajom* $esto insistiranje na isanim i&#e'tajima odu&ima #reme otre"no&a o"radu in-orma%ija* a je mnogo e-ikasnije da se one sao'ta#aju usmenoSa druge strane rogrameri mogu da se oduiru usmenom i&#e'ta#anju jer ono sadrži su#i'e detalja* odu&ima dosta #remena a ni menadžmentu nisuotre"ne asolutno s#e in-orma%ije / tom slu$aju "olje je eriodi$no isatii&#e'taje i reglede nego #r'iti strogo s#akodne#no i&#e'ta#anje

'ogati i siroma&ni mediji* medije možemo oisati kao "ogate* sa#elikim rasonom #er"alnih i ne#er"alnih -ormi i mogu+nosti o#ratne #e&eSiroma'ni mediji sadrže malo -ormi* "e& mogu+nosti o#ratne in-orma%ije idosta li$nog e$ata Primer "ogatog medijuma je ra&go#or li%e u li%e asiroma'nog i&#e'ta#anje na oglasnoj ta"li

S#akako da tre"a -orsirati "ogate medijume &a komuni%iranje* dok siroma'nekoristiti u slu$aju eriodi$nih regleda

2G




0rganiza9iona struktura! usmeravanje tokova oruka

lako je osno#ni ro%es komunika%ije kaka# smo do sada oisali #rlosli$an u ra&li$itim kontekstima* jedno jedinst#eno o"eležje koje imajuorgani&a%ije F a to je njiho#a struktura F ima du"ok uti%aj na njego# tok,rgani&a%ije su o"i$no uređene na na$ine koji diktiraju ko može* a ko nemože skim da komuni%ira ada o#o &namo* #ero#atno +emo se uitati kakoto struktura organi&a%ije uti$e na ro%es komunika%ijeN )ermin organi&a%ionastruktura odnosi se na zvanično propisanu shemu međuodnosa koji egzistiraju između različitih jedinica unutar organizacije.

Struktura neke organi&a%ije može da se rikaže utem sheme kojuna&i#amo dijagram organi&a%ije )aka# dijagram redsta#lja gra-i$ki rika&organi&a%ione strukture Može da se uoredi sa rendgenskim snimkom kojirika&uje kostur organi&a%ije* ski%u #e+ laniranih* &#ani$nih #e&a i&međura&li$itih jedini%a ata je organi&a%iona shema koja rika&uje strukturu jednog dela neke &ami'ljene organi&a%ije (Imajte u #idu da o#a shemaredsta#lja samo jedan od mogu+ih na$ina na koji organi&a%ija može da "udestruktuirana

#ra=ik $r. ,

,"ratite ažnuju na ra&li$ite "okso#e na dijagramu i linije koje ihsajaju S#aki "oks redsta#lja oso"u koja o"a#lja se%i-i$an osao Shemarika&uje titule ojedina%a koji o"a#ljaju te oslo#e i &#ani$no roisanushemu komunika%ije i&među njih ,ne su relati#no ut#rđene i de-inisaneS#aki ojedina% je odgo#oran &a i&#ođenje određenog osla /koliko "i Ijudikoji rade u organi&a%iji naustili s#oje oslo#e* na njiho#o mesto moraju da sedo#edu drugi ljudi* da "i osao "io o"a#ljen Poenta je u tome 'to se -ormalna

Predsednik

Predsednik &aroi&#odnju

Predsednik &a IR

Predsednik &a-inansije

Predsednik &arodaju imarketing

irektor di#i&ije &a&aadnu o"last

irektor di#i&ije &a%entralnu o"last

)rgo#a$kiredsta#nik

3?




struktura organi&a%ije ne menja &"og i&mene kadro#a inije koje o#e&uju"okso#e na organi&a%ijonoj shemi su linije autoriteta koje oka&uju ko jedužan da odgo#ara kome S#aka oso"a je odgo#orna (ili odgo#ara! nekojoso"i na slede+em #i'em ni#ou sa kojom je o#e&ana Isto#remeno* ljudi su

odgo#orni (ili i&daju naređenja! &a one koji su neosredno isod njih 8okso#ii linije redsta#ljaju nekaka# na%rt organi&a%ije koji ne samo da rika&uje 'taljudi tre"a da urade* #e+ i sa kim tre"a da komuni%iraju da "i organi&a%ijara#ilno -unk%ionisala

,rgani&a%iona shema jasno nam sta#lja do &nanja da ljudi mogu da sedi-eren%iraju u odnosu na njiho# oložaj o ni#oima u organi&a%ionojhijerarhiji .eki ljudi su (nr* redsednik! na #i'em steenu u ogleduo-i%ijelne organi&a%ione mo+i koju oseduju* a drugi (nr direktori odeljenja!nala&e se na nižem steenu ,#ak#e ra&like u ni#oima unutar organi&a%ionehijerarhije mogu da komuni%iraju na ra&ne na$ine .a rimer* tenden%ija je dase na #i'im ni#oima ljudi oslo#lja#aju o titulama (nr Hgosodineredseda#aju+iH! i to na #eoma &#ani$an na$in )ak#i ojedin%i takođe moguda iska&uju s#oj #i'i rang na$inom na koji se o"la$e (nr* umestoneo"a#e&nog* strogo ode#anje!* kao i #eli$inom i mestom na kojem se nala&enjiho#e kan%elarije

)o 'to su ojedin%i o#e&ani jedni s drugima &#ani$nim linijamakomunika%ije* može da ima #ažne osledi%e .a rimer* otkri#eno je da seljudi "olje adatiraju na uotre"u no#e tehnologije ukoliko su #i'e integrisani u-ormalnu strukturu neke organi&a%ije ,#o nije i&nenađuju+e* ako omislite da

H"iti o#e&anH sa drugima ot#ara mogu+nosti &a u$enje Međutim* ako je-ormalnost toliko #elika da se ojedin%ima uskra+uje mogu+nost dasao'ta#aju s#oje želje u #e&i s organi&a%ionim oera%ijama* kod njih se ja#ljatenden%ija ka negati#nim reak%ijama kao 'to su stres* emoti#na is%rljenost ini&ak steen &ado#oljst#a oslom i ri#rženost oslu

/sosta#ljanjem &#ani$nih kanala je kriti$no kada su komanije #eoma#elike i imaju oerati#e s#uda o s#etu ,era%ije o#ih komanija &ahte#aju#eoma komliko#ana komunika%iona o#e&i#anja ljudi i& mnogih na%ija ,#eorgani&a%ije moraju da se suo$e sa i&a&o#om da re#ladaju kulturne igeogra-ske "arijere koje se red njih osta#ljaju* da "i mogle da ostanu

37




7omuni9iranje nagore+ nadole i horizontalno u organiza9ionoj &emi

Komunikacija nadole se sastoji od instruk%ija* naređenja i uutsta#a 0oruka koje go#ore određenima 'ta tre"a da rade )akođe se može o$eki#atida o#ratna in-orma%ija u #e&i sa nekim ost#arenim u$inkom te$e naniže(kada menadžeri kažu određenima da li su i koliko do"ro radili ! .a rimer*menadžer rodaje može da naredi $lano#ima s#og trgo#a$kog oso"lja daromo#i'u određeni roi&#od* a onda da im $estita na use'no o"a#ljenomoslu

/rkos tome 'to je namera suer#i&ora da sao'ti određenuin-orma%iju s#ojim određenima* nije u#ek slu$aj da radni%i ta$no rih#atetak#e oruke omunika%ija nadole te$e sa jednog ni#oa na slede+i niži ni#o i

tako se olako sli#a do dna ok oruka rola&i kro& ra&li$ite ni#oe* ona $estoostaje manje re%i&na* naro$ito ako je i&go#orena ratko re$eno*komunika%ija nadole nije u#ek jednosta#na st#ar

Komunikacija nagore te$e sa nižih ni#oa ka #i'im ni#oima unutar organi&a%ije* na rimer* od određenog radnika ka njego#om suer#i&oruPoruke koje teku u o#om smeru o"i$no sadrže in-orma%ije koje sumenadžerima otre"ne da "i mogli da o"a#ljaju s#oj osao* kao 'to su oda%ineohodni &a dono'enje odluka i trenutno stanje ra&nih rojekata ratkore$eno* komunika%ija nagore je tako kon%iirana da omogu+i menadžerimada "udu o"a#e'teni o onome 'to se događa Među ra&nim tio#ima

in-orma%ija koje teku na#i'e nala&e se sugestije &a unaređenja* i&#e'taji ostanju* reak%ije na itanja #e&ana &a osao i no#e ideje

omunika%ija nagore nije jednosta#no samo o"rnut ro%es u odnosu nakomunika%iju nadole Ra&lika u oložaju i&među oso"a koje komuni%irajudo#odi do #ažnih distink%ija .a rimer* ustano#ljeno je da do komunika%ijenagore dola&i mnogo ređe nego do komunika%ije nadole <edna klasi$nastudija je ut#rdila da $ak @? osto radnika na roi&#odnoj tra%i &ao$injekomunika%iju sa s#ojim suer#i&orom jed#a jednom u mese% dana aljaistraži#anja su otkrila da menadžeri jed#a 71 osto od s#oje ukunekomunika%ije uu+uju 'e-o#ima 6li kada ljudi komuni%iraju nagore* njiho#i

ra&go#ori su kra+i nego onda kada diskutuju sa se"i ra#nima

5to je možda i #ažnije* u komunika%iji nagore $esto dola&i do oja#eo&"iljnih neta$nosti .a rimer* određeni radni%i $esto misle da moraju daistaknu s#oje k#alitete i umanje s#oje gre'ke* ako žele da "udu u milosti .asli$an na$in* ojedini Ijudi se "oje da "i njiho#e rimed"e mogle da "udush#a+ene kao retnja i da +e im suer#i&ori re"a%i#ati Re&ultat tak#ogmi'ljenja je da ljudi $esto i&"ega#aju da renesu lo'e #esti s#ojimsuer#i&orima* ili s#aljuju o#u o"a#e&u na nekog drugog ,#o o'te uste&anjerilikom reno'enja lo'ih #esti se na&i#a MUM e-ekat ao 'to možete daretosta#ite* re+utki#anje #ažnih #esti* makar one "ile i lo'e* je možda

32




jedna od najgorih st#ari koju određeni radnik može da u$ini* &"og toga 'to seretosta#ljeni oslanjaju na in-orma%ije rilikom dono'enja odluka Premare$ima jednog ruko#odio%a: HS#ako od nas o#remeno ima neku "lesa#uideju Pra#i je "lagoslo# da #am neko kaže da je ideja "lesa#a re nego 'to

&ao$nete sa njenom reali&a%ijomH

ona$no* oisa+emo rirodu horizontalne komunikacije uorgani&a%ijama Poruke koje teku "o$no (na istom organi&a%ionom ni#ou!karakteri'e nastojanje &a saradnjom (oku'ajima koordina%ije! Za ra&liku od#ertikalne komunika%ije* ri kojoj su angažo#ane strane na ra&li$itimoložajima* u hori&ontalnoj komunika%iji su angažo#ani Ijudi sa istog ni#oa ikomunika%ija je &"og toga lak'a i rijateljski intonirana omunika%ija i&međuljudi koji su jedan drugom ra#ni je ležernija i ona se usosta#lja "rže &ato 'toi&među angažo#anih li%a ima malo dru't#enih "arijera 6li tre"a naomenutida $ak i hori&ontalna komunika%ija može da "ude ro"lemati$na .a rimer*ljudi u ra&li$itim odeljenjima mogu da misle da se takmi$e među so"om oko#rednih organi&a%ionih resursa i da &"og toga "udu o&lojeđeniK u tom slu$ajukonkuren%ijski duh i antagonisti$ka orijenta%ija smenjuju rijateljsku atmos-eruunu saradnje koja je otre"na da "i se osao o"a#io

33




Formalne komunika9ione mre(e

Sheme koje ut#rđuju koje to organi&a%ione jedini%e (grue ili Ijudi!komuni%iraju jedna s drugom na&i#aju se komunika%ione mreže

Postoji mnogo ra&nih mogu+ih komunika%ionih mreža unutar organi&a%ija a Ii su o#ak#i aranžmani #ažniN a Ii oni uti$u na to kolikodo"ro grue o"a#ljaju s#oje &adatke i koliko su $lano#i grua &ado#oljniN<edan #eliki deo istraži#anja je otkrio da riroda komunika%ionih #e&a i&među$ano#a grue može &na$ajno da uti$e na -unk%ionisanje grue 9ajde da r#ora&motrimo neke od mogu+ih kon-igura%ija o#ih #e&a i&rneđu ljudi* da "ismomogli "olje da sh#atirno re&ultate o#ih istraži#anja .a sli%i "r 2 rika&ane suneke od naj$e'+e rou$a#anih mogu+nosti (,#i ra&li$iti dijagrami rika&uju

komunika%ione mreže koje "roje et $lano#a* iako one mogu da se sastoje od"ilo kog "roja $lano#a* od tri a na#i'e!

Slika $r. ,

34

rug Z#e&da 2 e % e n t r a l i & o # a n a m r e ž a

> e n t r a l i & o # a n a m r e

ž a

)o$akT ana%




.a s#akoj shemi krugo#i redsta#ljaju ojedin%e* a linije koje iho#e&uju* d#osmerne linije komunika%ije i&među njih (.eke komunika%ijeteku samo u jednom smeru* ali &"og jednosta#nosti u na'im rimerimakoristi+emo samo d#osmerne* o"ostrane toko#e komunika%ije!

ao 'to se na sli%i "r2 rika&uje* komunika%ione mreže mogu da sera&likuju u jednom klju$nom -aktoru: njiho#om steenu %entrali&a%ije ratkore$eno* o#o se odnosi na steen do kojeg in-orma%ija mora da se renosireko jednog određenog $lana mreže ao 'to na sli%i "r 2 možemo da#idimo* komunika%ione mreže kao 'to su Y, točak i lanac se na&i#aju%entrali&o#anim mrežama a "i $lano#i %entrali&o#anih mreža mogli dakomuni%iraju jedni s drugima* oni moraju da se o"ra+aju jednoj %entralnojli$nosti koja se nala&i na Hraskrsni%iH toka in-orma%ija Za ra&liku od njih* krug izvezda se na&i#aju de%entrali&o#anim mrežama* jer in-orma%ije moguslo"odno da teku i&među $lano#a* "e& osredni't#a neke %entralne li$nostijudi u de%entrali&o#anim mrežama imaju jednak ristu in-orma%ijama* dokoni u %entrali&o#anim mrežama imaju nejednak ristu* jer oso"e u %entrumogu da dođu do #i'e in-orma%ija nego one na eri-eriji

Istraži#anja su otkrila da o#e ra&like u komunika%ionim mrežamaut#rđuju da Ii +e* i koliko +e grue e-ektno o"a#iti ra&li$ite &adatke ;o#ore+iuo'teno* otkri#eno je da %entrali&o#ane mreže "olje -unk%ioni'u kada je&adatak koji se o"a#lja jednosta#an* ali kada je &adatak komleksan*de%entrali&o#ane mreže oka&uju "olji u$inak /oređuju+i o#a d#a tiamreža dola&imo do &aklju$ka da su: centralizovane mreže bolje i tačnije za

jednostavnije zadatke, dok su decentralizovane mreže bolje i preciznije zakompleksnije zadatke.

Z"og $ega je to takoN ,dgo#or je o#e&an sa ritis%ima koji se s#aljujuna %entralnu oso"u u %entrali&o#anoj mreži 5to je #e+a koli$ina in-orma%ija sakojom "ilo koji $lan grue mora da oeri'e* to je steen &asi+enja kojeg taoso"a doži#lja#a #e+i 6ko ste ikada oku'ali da isto#remeno radite nekolikodoma+ih &adataka* #ero#atno #e+ &nate kako &asi+enost in-orma%ijama moženegati#no da se odra&i na #a' rad )ako ne'to se de'a#a i sa %entrali&o#anommrežom kada radi na složenom &adatku >entralna oso"a "i#a takoreotere+ena in-orma%ijama* da se rad grue usora#a i oja#ljuju se mnoge

gre'ke Međutim* kada je &adatak jednosta#an* %entralna oso"a može lako isama da ga re'i kada do"ije s#e otre"ne in-orma%ije od ostalih $lano#ae%entrali&o#ane mreže nemaju %entralnu li$nost* a su tako in-orma%ije iosao ra#nomernije rasoređeni ao re&ultat toga* rilikom jednosta#nih&adataka in-orma%ija koja je otre"na da "i se re'io ro"lem može da sera&lije do s#ih $lano#a grue* 'to do#odi do &astoja u dono'enju re'enja ,#aista karakteristika* međutim* ostaje rednost kada se radi o #eomakomleksnim &ada%ima jer ona sre$a#a da "ilo koji $lan "ude &asi+enin-orma%ijama i time umanji gruni u$inak

31




Istraži#anja su takođe oka&ala da se %entrali&o#ane i de%entrali&o#anemreže ra&likuju i o steenu &ado#oljst#a njiho#ih $lano#a a li "iste "ili&ado#oljniji kao $lan %entrali&o#ane ili de%entrali&o#ane grueN e+ina ljudi#i'e #oli jednakost u odlu$i#anju do koje dola&i u de%entrali&o#anoj mreži

)ak#e grue daju isti status s#im s#ojim $lano#ima Za ra&liku od toga* kaoeri-erni $lan %entrali&o#ane mreže imali "iste manju mo+ od %entralne li$nostii "ili "iste isklju$eni i& ro%esa odlu$i#anja >entralna oso"a kontroli'e tokin-orma%ija i &"og toga je #ažnija* 'to na#odi mnoge eri-erne $lano#e daose+aju da se njiho# dorinos ne %eni u otunosti ada se udruže* o#i-aktori do#ode do nižeg steena &ado#oljst#a kod $lano#a %entrali&o#anihgrua u oređenju sa $lano#ima de%entrali&o#anih mreža

a re&imiramo: &#ani$ne komunika%ione mreže imaju &na$ajnu ulogu uorgani&a%ijama Međutim* &#ani$ne komunika%ione mreže mogu da "udusamo jedan od -aktora u %elokunoj organi&a%ionoj komunika%iji )akođe tre"aimati u #idu da* iako linije komunika%ije među ljudima mogu #eoma mnogo dauti$u na njiho# rad i &ado#oljst#o oslom* ra&ne rednosti i ograni$enja kojesre+emo kod ra&li$itih komunika%ionih mreža* olako nestaju 'to grue duženasta#ljaju s#oj rad 5to $lano#i grua sti$u #i'e iskust#a u međuso"nojinterak%iji* oni mogu da nau$e da re#a&iđu ograni$enja koja im name+enjiho#a komunika%iona mreža (.a rimer* oni mogu da nau$e da 'alju orukeodređenim oso"ama koje su se #e+ doka&ale kao #rlo soso"ne u re'a#anjuodređenih #rsta ro"lema! rugim re$ima* iako ra&like i&među ojedinihkomunika%ionih mreža mogu da "udu &na$ajne* one mogu da "udu samori#remeneK one se #i'e rime+uju u no#o-ormiranim gruama* a manje u

ona'anju grua sa dugim radnim iskust#om <o' jedan #ažan momenat jetaj* da "ilo koje &#ani$ne linije komunika%ije u organi&a%iji -unk%ioni'u u sre&isa #eoma ra'irenim ne-ormalnim mrežama koje takođe mogu da omognugruama da ost#are s#oje %ilje#e Cak i kada &#ani$ni kanali ometajureno'enje in-orma%ija* ne&#ani$ne #e&e i&među ljudi F kao 'to surijateljst#a* ili #e&e u drugim odeljenjima F mogu da omognu ro%eskomunika%ije

Ne=ormalne komunika9ione mre(e

judima sa kojima komuni%iramo u toku jednog rose$nog dana* kao'to su rijatelji* $lano#i orodi%e* drugo#i i& odeljenja i kolege na oslu sumeđu onima sa kojima se angažujmo u neformalnoj komunikaciji F ra&meniin-orma%ija "e& &#ani$no nametnutih o"a#e&a ili ograni$enja .a'ene-ormalne mreže mogu da "udu #eoma ra'irene .a rimer: i o&najetenekoga ko o&naje nekog drugog* ko o&naje #a'eg naj"oljeg rijatelja i #a'ene-ormalne mreže do"ijaju daleki domenU elom &"og toga 'to su takora'irene* ne-ormalne komunika%ione mreže redsta#ljaju #ažan ut &ain-orma%ije koje teku kro& organi&a%iju 5ta#i'e* u neda#noj anketi menadžerisrednjeg ni#oa su o%enili ne-ormalne mreže kao "olje i&#ore in-orma%ija* nego-ormalne mreže Z"og toga* ako -ormalna komunika%ija neke organi&a%ije

3A




redsta#lja njen kostur* onda ne-ormalna komunika%ija redsta#lja njen%entralni ner#ni sistem

*kriveni putevi kroz organizaciju

ako je &amisliti koliko je #ažan tok ne-ormalnih in-orma%ija unutar nekeorgani&a%ije judi renose in-orma%ije onima sa kojima dola&e u dodir*st#araju+i na taj na$in %e#o#ode kro& koje oruke mogu da utuju Mi o"i$nokomuni%iramo sa oso"ama koje su nam sli$ne u ogledu starosti i #remenaro#edenog na oslu Sa njima ro#odimo #i'e #remena i nara#no* #i'ekomuni%iramo* jer se rijatnije ose+amo sa oso"ama koje su nam sli$ne* negosa oso"ama u odnosu na koje se ra&likujemo Re&ultat toga je tenden%ija dase u organi&a%ijama -ormiraju mnoge ne-ormalne* olom određene* mreže(ono 'to mu'kar%i na&i#aju mreža starih drugara. / onoj meri u kojoj o#ak#agruisanja mogu da od#oje Ijude od drugih na #lasti* koji nisu njima sli$ni*o#ak#a raksa suta#a / isto #reme* međutim* ot#orenost ka drugima koji susli$ni nama i sa kojima se ose+amo rijatno* ruža nam drago%ene i&#orein-orma%ija

,#a ideja da su ljudi ne-ormalno o#e&ani je oslužila kao o"ja'njenje jednog #eoma #ažnog organi&a%ionog -enomena F -luktua%ije a Ii Ijudi dajuotka&e slu$ajno i ne#e&ano jedni s drugirnaN Studija koju su naisali rekhart(ra%khardt! i Porter (Porter! t#rdi surotno: da je -luktua%ija o#e&ana sashemama ne-ormalnog komuni%iranja i&među ljudi ,#i istraži#a$i su osta#ili

teoriju da se do"ro#oljna -luktua%ija (&aosleni slo"odno odlu$uju da dajuotka&! oja#ljuje samo kao efekat snežne grudve. ;rud#a snega ne akumulirasnežne ahulje slu$ajem* #e+ samo one koje se nala&e na njenom utu Poanalogiji* shema do"ro#oljne -luktua%ije se ne 'iri ne&a#isno unutar radnegrue* #e+ je re&ultat uti%aja koji ljudi imaju jedni na druge Prema tome*red#iđanja koji +e ljudi naustiti osao mogu da se "a&iraju* #elikim delom*na o&na#anju komunika%ionih shema unutar grue

.e-ormalne komunika%ione mreže imaju tu karakteristiku da su $estosasta#ljene od ojedina%a sa ra&li$itih ni#oa organi&a%ije judi mogu darenose kak#u god ne-ormalnu in-orma%iju ožele "ilo kome u toj mreži .a

rimer* jedan istraži#a$ je otkrio da #i%e#i i sme'ne ri$e re#a&ila&eorgani&a%ione grani%e i slo"odno se reri$a#aju od strane &aoslenih uruko#ode+im i radni$kim krugo#ima organi&a%ije S druge strane* malo je#ero#atno F a i smatralo "i se nerimerenim F da &aosleni nižeg rangarenese &aoslenom #i'eg ranga ne'to u smislu kako tre"a da se o"a#ljaosao ,no 'to te$e ute#ima ne-ormalne komunika%ije jesu ne-ormalnein-orma%ije* oruke koje o ra#ilu nisu #e&ane &a osao ojedin%a

ada neko može da kaže "ilo kome ne'to ne-ormalno* to o"i$no ima &aosledi%u #eoma "r&o 'irenje in-orma%ija* kako se o"i$no kaže od usta dousta (Hradio Mile#aH! ute#ima kojima ne&#ani$ne* ne-ormalne in-orma%ije

3@




utuju Za ra&liku od -ormalne organi&a%ijske oruke kojoj onekad tre"a inekoliko dana da stigne do željene strane* in-orma%ije koje utuju od usta dousta teku jako "r&o* $esto i &a s#ega nekoliko sati ,#o nije samo &ato 'tone-ormalna komunka%ija može da re#a&iđe organi&a%ione grani%e (nr #i

možete da isri$ate do"ar #i% ne samo s#ome 'e-u ili ot$injenima sa kojimaste u o"a#e&i da komuni%irate* #e+ i "ilo kome drugom!* #e+ i &"og toga 'tose ne-ormalna in-orma%ija ugla#nom renosi oralno* a oralne oruke serenose "rže nego isane* ali mogu da ostanu s#e nere%i&nije kako serenose od oso"e do oso"e Z"og &"rke koju reno'enje od usta do ustamože da st#ori* ljudi su oku'a#ali da ga ukinu* ali ono ne mora u#ek da "udenegati#no .e-ormalno druženje sa sardani%ima može gruu da u$inikohe&i#nijom* i da o"e&"edi odli$ne mogu+nosti &a oželjne ljudske kontakte*'to $ini radnu sredinu stimulati#nom .a #e&e od usta do usta mora da segleda kao na nei&"ežan elemenat u ži#otu organi&a%ije 3

'arijere e=ikasne komunika9ije u organiza9iji7 Indi#idualne "arijere

• menadžeri tre"a da oseduju rele#antne soso"nosti (&nanja i#e'tine! i sihi$ku sremnost &a komunika%iju i tre"a da seona'aju na ra#i na$in

• i&#r'io%i 0 nedostatak komunika%ionih #e'tina* neadek#atnaemo%ionalna reak%ija na oruku i gre'ke u er%e%iji

2 ,rgani&a%ione "arijere 0 konstitu%ija komunika%ione mreže uorgani&a%iji i na$in reno'enja oruka

Smetnje* a $ak i rekidi u komuni%iranju mogu nastati i& drugih ra&loga* kao'to su:

• nedostatak laniranja (ljudi $esto go#ore i i'u "e& rethodnogromi'ljanja* laniranja i de-inisanja s#rhe oruke!*

• nera&ja'njene retosta#ke usosta#ljanja komunika%ije i&međuo'iljao%a i rimao%a oruke* &"og $ega &a o"a u$esnika ukomuni%iranju može nastati 'teta*

• gu"itak in-orma%ija ri renosu ili njiho#o lo'e memorisanje*• neažlji#o slu'anje i reuranjeno &aklju$i#anje*

• neo#erenje i strah* kao ot#rda da i&među u$esnika ukomuni%iranju ne ostoji klima o#erenja*

• nedo#oljno #remena &a rilagođa#anje romenama*• ostojanje ra&lika u statusu ili mo+i i&među o'iljao%a i rimao%a

oruka*• reotere+enost in-orma%ijama* koje može do#esti do

&anemari#anja* -iltriranja ili i&"ega#anja nekih in-orma%ija

3 ;rin"erg ž I Ro"ert 6 8aron* P,.656.<E / ,R;6.IZ6>I<6M6 0 Ra&ume#anje iura#ljenje ljudskom stranom rad* Velnid 8eograd* 7GGD* str 37@

3D




,#ako #eliki "roj mogu+ih smetnji u komuni%iranju može do#esti uitanje ost#ari#anje osta#ljenih %ilje#a

4revazila(enje komunika9ionih $arijera u organiza9ionojkomunika9iji.ee-ikasna komunika%ija re&ultira lo'om kooera%ijom &aoslenih i

niskom rodukti#no'+u Postoji #i'e na$ina &a o"olj'anje komunika%ije uredu&e+u* odnosno i&među &aoslenih* a neki od njih su:

• e-inisanje rin%ia re#a&ilaženja komunika%ionih "arijera(ojednosta#ljenje re$nika* o"u&da#anje emo%ija* ore&nost sane#er"alnim orukama* kori'+enje o#ratne srege i kori'+enjeglasina!

• ,dređi#anje metoda i tehnika &a re#a&ilaženje "arijera (u#ođenje

adek#atnog žargona* akti#no slu'anje* reuređenje tokain-orma%ija* ot#aranje komunika%ionih toko#a rema gore!

• Predu&imanje s#ih akti#nosti koje su neohodne &a re#a&ilaženjekomunika%ionih "arijera

• /sosta#ljanje e-ikasnog -eed"a%kFa (monitoring* #alori&o#anjee-ekata* identi-iko#anje odstuanja i reak%ija!

• o"ra komunika%ija odra&ume#a iskrenost* 'to &na$i damenadžeri moraju iskreno go#oriti o situa%iji u kojoj se nala&iredu&e+e* ma koliko ona te'ka "ila* ali i &aosleni moraju iskrenosao'titi re&ultate s#oga rada* a $ak kada su i sami ne&ado#oljni

o"a#ljenim oslom• Menadžeri koji daju instruk%ije s#ojim određenima moraju u#ek

ro#eriti da li su instruk%ije do#oljno jasne i re%i&ne* kako see#entualne gre'ke ne "i mogle ra#dati nesora&umom

• Menadžeri moraju slu'ati s#oje određene kada o#i i&noseodređena &aažanja ili redloge* oka&uju+i ritom o'to#anje iintereso#anje &a temu ra&go#ora

• ada daju instruk%ije ili i&lažu lano#e menadžeri moraju do&#oliti&aoslenima da i&nesu s#oje mi'ljenje u #idu komentara redlogakoji su i&ložili ili u #idu ideja &a o"olj'anje datog redloga

• I sl

$stali parametri organizacione strukture

4odela rada i delegiranje autoriteta

3G




Podela rada i delegiranje autoriteta su d#a arametra organi&a%ionogdi&ajna sa &ajedni$kom oso"inom da $ine ro%es di-eren%iranja organi&a%ije

Podela rada redsta#lja steen se%ijali&a%ije oslo#a u jednoj

organi&a%iji i oka&uje kako je %elokuan &adatak organi&a%ije odeljen namanje se%i-i$ne &adatke Re&ultat o#e akti#nosti je se%ijali&a%ija ojedina%ai užih organi&a%ionih jedini%a

6utoritet je -ormalno ra#o ili o#la'+enje &a dono'enje odluka ikori'+enje mo+i da se uti$e na druge ljude da se ona'aju na na$in kako seoni ina$e ne "i ona'ali elegiranje autoriteta je ro%es reno'enjao#la'+enja &a dono'enje odluka i dela mo+i sa ruko#odila%a #i'eg ranga naruko#odio%e nižeg ranga (#ertikalno! i sa ruko#odila%a na neruko#odio%e(hori&ontalno!

4?




4odela rada

4ojam i vrste odele rada

Po$etkom BB #eka 9enri ord je ostao o&nat i "ogat &ah#aljuju+iroi&#odnji automo"ila na okretnoj tra%i S#aki ordo# radnik je o"a#ljao jedan se%i-i$an rost &adatak* koji se stalno ona#ljao* na rimer* jedanradnik je imao &adatak da montira rednji desni to$ak* dok je drugi radnikinstalirao rednja desna #rata eljenjem jednog osla (roi&#odnjaautomo"ila! na manje standardi&o#ane oslo#e* koji su se stalno ona#ljali*ord je useo da* koriste+i relati#no rostu radnu snagu* roi&#ede auto &a#rlo kratko #reme

4odela rada redsta#lja steen se%ijali&a%ije oslo#a u jednojorgani&a%iji i oka&uje kako je %elokuan &adatak organi&a%ije odeljen namanje se%i-iene &adatke Primer orda ilustruje mogu+nost e-ikasnogo"a#ljanja osla kada se &aosleni se%ijali&uju &a jednu #rstu osla ordo#oiskust#o "ilo je drago%ena odr'ka &a )ejloro#e i ejo#e osno#ne rin%iemenadžmenta* gde je rin%i odele rada na r#om mestu

Podela rada je "a&i$na akti#nost organi&a%ionog di&ajna Re&ultat o#eakti#nosti je se%ijali&a%ija ojedina%a i užih organi&a%ionih jedini%a .a tajna$in se%ijali&a%ija ostaje jedna od klju$nih dimen&ija ili arametaraorgani&a%ione strukture Steen odele rada direktno uti$e na o"lik

se%ijali&a%ije ojedina%a i su"jedini%a Se%ijali&a%ija može "iti uska kada jeu organi&a%iji i&#r'ena #isoka di-eren%ija%ija* odnosno visok nivo podele rada!i "iroka kada je u organi&a%iji niska di-eren%ija%ija odnosno nizak nivo podelerada. aka# +e oja#ni o"lik imati se%ijali&a%ija u jednoj organi&a%iji &a#isi odmenadžerskih odluka o di&ajnu organi&a%ije 6ko menadžeri nastoje da st#oretak#u strukturu koja +e usmeriti ona'anje ojedina%a u ra#%u osti&anja#isoke rodukti#nosti rada (kao 'to je "io slu$aj u ordo#im -a"rikamaautomo"ila!* oni +e se &aložiti &a #isok ni#o odele rada i usku se%ijali&a%ijuSurotno tome* ako menadžeri ored rodukti#nosti nastoje da o#e+ajumoti#a%iju* satis-ak%iju i ra&#oj &aoslenih* oni +e ro%enji#ati koji +e ni#oodele rada "iti adek#atan tim %ilje#ima* odnosno odluka može i+i u ra#%u

'ire se%ijali&a%ije

i&ajn arametra odela rada tre"a da odgo#ori na slede+a tri itanja:

7 oliko &adataka "i s#aki &aosleni tre"alo da o"a#lja nas#om radnom mestu i koliko se%ijali&o#an s#aki &adataktre"a da "udeN

2 oliko "i osao s#ake o&i%ije tre"alo da "udestandardi&o#anN

3 oje soso"nosti i &nanje su otre"ni &a o"a#ljanje oslo#ana konkretnoj o&i%ijiN

47




Podela rada u jednoj organi&a%iji redsta#lja di&ajn indi#idualniho&i%ija njenih $lano#a ,na ima s#oju hori&ontalnu i #ertikalnu dimen&iju#orizontalna dimenzija se odnosi na 'irinu osla i oka&uje koliki "roj oslo#ao"a#lja ojedina% u organi&a%iji $ertikalna dimenzija se odnosi na du"inu

osla i oka&uje da Ii ojedina% ima mogu+nost da kontroli'e osao kojio"a#lja ili je on samo i&#r'ila% osla

4rednosti i nedosta9i odele rada

Prednosti podele rada.% ,dluka o ni#ou odele rada redsta#ljagla#nu odluku organi&a%ionog di&ajna* &"og toga 'to ona ima direktan uti%ajna er-ormanse organi&a%ije Podela rada u organi&a%iji ima ni& rednosti ali inedostataka

Prednosti odele rada i se%ijali&a%ije osla de-inisao je u BIII #eku 6dam Smit* na rimeru roi&#odnje igala u jednoj roi&#odnoj manu-akturi uEngleskoj ,n je rednosti odele rada sistemati&o#ao na slede+i na$in:

7 se%ijali&a%ija &a određenu oera%iju uti$e na o#e+anjerodukti#nosti radaK

2 usa#r'a#anje #e'tina &aoslenih sa u$estalim ona#ljanjemoera%ijaK i usa#r'a#anje ma'ina i ra&#oj no#ih metoda rada

,#e o&iti#ne e-ekte odele rada ono#o je rea-irmisao #ek kasnijeameri$ki inženjer )ejlor* koji je se%ijali&a%iju radnika* o"uku i trening #ideo

kao e-ikasan na$in &a o#e+anje indi#idualnih u$inaka .a temelju )ejloro#ogkon%eta odele rada nastala je -unk%ionalna organi&a%iona struktura kojukarakeri'u jednosta#ne #isoko se%ijali&o#ane organi&a%ione jedini%e sa jednosta#nim k#ali-ika%ijama &aoslenih* #e'tinama i soso"nostimaSt#orene su retosta#ke &a maso#nu roi&#odnju i njenu automati&a%iju

Prednosti koje je ost#arila odela rada u istorijskom ra&#ojuorgani&a%ija možemo danas osmatrati i o%enji#ati sa d#a asekta: tehni$kogi ekonomskog &ehničke prednosti odele rada su: (7! ra&#oj &nanja istru$nosti i (2! usa#r'a#anje soso"nosti i #e'tina Podela rada dorinosi dase ljudi u organi&a%iji se%ijali&uju &a određene oslo#e i da ostanu #ode+i u

određenoj o"lasti )o je #ažno &a s#e o&i%ije u organi&a%iji: menadžerske inemenadžerske / organi&a%iji se na taj na$in rimera radi st#araju #ode+ima'inisti* #ode+i tehnolo&i* #ode+i komer%ijalisti i sl Zaaženo je da #e'tine&aoslenih rastu sa ona#ljanjem oslo#a 'to se ogleda u smanjenju #remena&a o"a#ljanje &adataka Isto tako* &aaženo je da organi&a%ije lak'e dola&edo usko se%ijali&o#ane radne snage nego do ojedina%a sa 'irim &nanjima'konomske prednosti odele rada na se%ijali&o#ane oslo#e redsta#ljajuosno#ni istorijski ra&log &a kreiranje organi&a%ija Ekonomske rednosti seogledaju kro& slede+e: (7! #e+u rodukti#nost rada* (2! "olji k#alitet roi&#odai (3! niži tro'ko#i o"uke i treninga &aoslenih

42




Nedostaci podele rada % ugo se #ero#alo da je se%ijali&a%ijaneresu'an i&#or o#e+anja rodukti#nosti rada Međutim* A?Fih godina BB#eka &a"eleženi su "rojni negati#ni rimeri koji su uka&ali na ro"leme kojekod &aoslenih i&a&i#a se%ijali&a%ija a koji su se isolja#ali u #idu stresa*

umora* ro-esionalnih o"oljenja* ada &aintereso#anosti &a osao* lo'egk#aliteta roi&#oda i* kao osledi%a tih ro"lema o'ti ad rodukti#nosti iorgani&a%ionih er-ormansi ,#i ro"lemi su uti%ali da se ra&#iju no#aodru$ja organi&a%ionog di&ajna* kao 'to su: di&ajn i redi&ajn radnog mesta*rota%ija ljudi* o"oga+i#anje osla* ro'iri#anje osla* k#alitet radnog ži#ota i sl

isoka se%ijali&a%ija oslo#a do#odi do odele &adataka na male jednosta#ne oera%ije koje o"a#lja jedan radnik* koji u tom slu$aju imaodgo#omost samo &a tu rostu oera%iju Menadžeri su &aa&ili da u tak#imslu$aje#ima dola&i do oja#a otuđenosti* dosade i odsusto#anja sa osla(tuđenost ljudi u organi&a%iji nastaje &"og ose+aja da ne ostoji kontrola* daniko ne "rine o njima i njiho#im radnim dorinosima* o'to ne ostoji o#ratnain-orma%ija o tome koliko su oni do"ro o"a#ljali s#oj osao )osada ili monotonija nastua &"og monotonosti radnih oera%ija koje #remenomostaju ne'to 'to se ona#lja i& dana u dan i ne ružaju nikak#u li$nusatis-ak%iju (dsustvovanje s posla je maso#na oja#a u uslo#ima rutinskihoslo#a Radni%i er%iiraju se"e kao ne#ažne i "e&na$ajne &a s#ojuorgani&a%iju Imaju ose+aj da su oni ojedin%i "e& kojih se može* 'to smanjujenjiho#u os#e+enost organi&a%iji

Može se &aklju$iti da #isoka hori&ontalna i #isoka #ertikalna

se%ijali&a%ija $ine organi&a%iju nehumanim mestom &a rad ljudi a "iotklonili na#edene nedostatke se%ijali&a%ije i o"olj'ali k#alitet radnog ži#ota&aoslenih* menadžeri i stru$nja%i &a organi&a%ioni ra&#oj i organi&a%ionoona'anje su kreirali korisne strategije &a u"laža#anje o#ih ro"lema* od kojihsu u raksi naj$e'+e rimenji#ane: rota%ija* ro'iri#anje osla i o"oga+i#anjeili rodu"lji#anje osla

4ro&irivanje i o$oga%ivanje osla

ada su negati#ni uti%aji nadma'ili koristi se%ijali&a%ije menadžment je

morao da romeni sta# rema odeli rada .ametnulo se klju$no itanje: kakoosao u$initi ra&no#rsnijim i ri#la$nijim &a Ijude u organi&a%ijiN 8ihej#ioristi surona'li re'enje ro"lema u Wro'irenjuX &a hori&ontalnu se%ijali&a%iju iWo"oga+i#anjuX &a #ertikalnu se%ijali&a%iju Ideja je da se oslo#i ro'ire*u$ine ra&no#rsnijim i interesantnijim &a ljude Sta# autora je glasio: ljudi uorganizaciji. da bi bili zadovoljni, treba da obavljaju vi"e raznovrsnih poslova.Isto tako* da "i se o#e+ala moti#a%ija &aoslenih sugerisali su sta#: nijedovoljno da radnik obavlja samo vi"e zadataka, ve* je potrebno da ima i ve*ukontrolu nad njima.

43




Poka&alo se da u slu$aju negati#nih osledi%a o#e+anje rodukti#nostirada se može osti+i o"rnutim radnjama: umesto smanjenjem "roja oera%ija*njiho#im o#e+a#anjem Za otklanjanje negati#nih e-ekata hori&ontalnese%ijali&a%ije kreirane su d#e strategije: rota%ija i ro'iri#anje osla* a &a

otklanjanje negati#nih osledi%a #ertikalne se%ijali&a%ije kreirana je strategijao"oga+i#anja osla anas je u trendu strategija osamostalji#anja &aoslenihkoja je integrisala strategije o"oga+i#anja i ro'iri#anja osla

Rota9ija os2ova u organi&a%iji redsta#lja r#i oku'aj da se u"laženegati#ni uti%aji se%ijali&a%ije* tako 'to su se ljudi reme'tali sa jednog nadrugi osao Međutim* o#a strategija je usela da o#e+a ra&no#rsnost oslaali ne i &ado#oljst#o &aoslenih Rota%ija nije ostigla žeIjene e-ekte &"ogtoga 'to nije do#ela do romene karakteristika osla* tako da su rotiraniojedin%i umesto jednog monotonog osla o"a#ljali nekoliko monotonihoslo#a

4ro&irivanje os2a redsta#lja e-ikasnu strategiju redi&ajna 'irineosla* sa %iljem da se unarede karakteristike osla i radnog mesta i na tajna$in o#e+a satis-ak%ija &aoslenih ,#a strategijaje &asno#ana na teorijamamoti#a%ije koje su uka&ale na ra&li$itost otre"a ojedin%a u organi&a%iji* usmislu da jedinima odgo#ara se%ijali&o#an osao* dok drugi traže i&a&o#e ira&no#rsnost Strategija ro'irenja osla &na$i redi&ajn osla tako da se&aoslenima umesto tri* na rimer* dodeljuje 'est oera%ija Pro'irenje oslaodra&ume#a no#a &nanja* o"uku i trening* 'to oja$a#a &aintereso#anost io#e+a#a satis-ak%iju Strategija ro'iri#anja osla je #remenom usa#r'a#ana

tako da se danas rimenjuju "rojni -leksi"ilni o"li%i rada* koji se ugla#nom&asni#aju na timo#ima Međutim* ro'irenje osla nije naj"olje re'enje u s#imsitua%ijama ,#a strategija ima &na$ajna ograni$enja &a rimenu Porednesumnji#ih koristi* ona ima i s#oju tro'ko#nu dimen&iju Pro'irenje oslao#Ia$i tro'ko#e o"uke i treninga kao i #e+e late &a #e+i "roj oslo#a Sdruge strane* ro'irenje osla ne+e automatski do#esti do #e+e satis-ak%ije&aoslenih i& rostog ra&loga 'to neki ojedin%i nisu soso"ni i ne moguuse'no da o"a#ljaju ro'ireni osao .jima #i'e odgo#ara uska nego 'irokase%ijali&a%ija Interesantno je da su neka isiti#anja oka&ala da se radni%ina montažnoj tra%i nisu žaliIi na monotoniju* iako se retosta#ljalo da su oninajugroženija struktura &aoslenih

Menadžerima se sugeri'e di-eren%iran ristu u rimeni strategijero'irenja osla / surotnom* negati#ni e-ekti mogu "iti #e+i od onih koježele da otklone Za otklanjanje sla"osti #ertikalne se%ijali&a%ije koristi sestrategija o"oga+i#anja osla* ili redi&ajn du"ine osla

0$oga%ivanje osla je strategija nastala na temelju 9er%"ergo#eteorije moti#a%ije ,na sugeri'e menadžerima da di&ajniraju osao tako kako"i &aosleni imali mogu+nost &a li$ni ra&#oj* oslo#ni i&a&o#* samostalnost uoslu i rih#atanje odgo#ornosti Su'tina o#e strategije jeste da se ohra"ruju

44




&aosleni da reu&imaju menadžerske uloge u kontroli osla koji o"a#ljaju* a&atim da se redi&ajnira osao tako da to i omogu+i

0samostaljivanje zaoslenih je strategija koja integri'e ro'iri#anje i

o"oga+i#anje osla ,na je nastala sa romenama u stilu menadžmetna ina$inu #ođenja organi&a%ija* kao osledi%a trenda #isokog delegiranjaautoriteta i de%entrali&a%ije odlu$i#anja Su'tina je u tome da &aosleni do"iju#isok steen slo"ode i samostalnosti u odlu$i#anju o %elini osla* u smisludi&ajna osla* i&"oru na$ina &a o"a#ljanje osla* organi&a%iji s#ih akti#nosti#e&anih &a osao* ristu in-orma%ijama* ot#orenim komunika%ijama i sl .ataj na$in &aosleni reu&imaju uloge oerati#nih menadžera koji* ostaju deotima i &ajedno sa &aoslenima dele odgo#ornost &a er-ormanse organi&a%ije

Strategija osamostalji#anja &aoslenih danas redsta#lja #ažan -aktor di&ajna organi&a%ije $iji se uti%aji direktno ost#aruju reko stila liderst#a uorgani&a%iji ,samostalji#anje &aoslenih je do#elo do redi&ajna ne samoarametra odela rada* nego i ostalih arametara ,dluke menadžera dade%entrali&uju odlu$i#anje i njiho#a orijenta%ija na st#aranje organi&a%ije kaorijatnog mesta &a rad ljudi* uti%alo se na eksan&iju timske strukture* $ije suoso"ine: niska se%ijali&a%ija* niska -ormali&a%ija* #isoka de%entrali&a%ija*međuso"no komuni%iranje &aoslenih

/ di&ajniranju arametra odela rada menadžerske odluke &a#ise odrnnogih -aktora organi&a%ionog di&ajna* kao 'to su: riroda osla* tehnologijakoju organi&a%ija koristi* #eli$ina i starost organi&a%ije* okruženje i stil

liderst#a

4ojam i ojavni o$li9i autoriteta

ažna odluka di&ajna jeste gde +e se lo%irati mo+ u organi&a%iji: u #rhuorgani&a%ije ili distri"uirano kro& %elu organi&a%iju Mada "ismo rema di&ajnudrugih arametara* naro$ito na osno#u di&ajna arametra deartmentali&a%ijaili gruisanje oslo#a u uže organi&a%ione jedini%e* mogli da &aklju$imo i oo"liku autoriteta* jer su arametri međuso"no o#e&ani* to ne mora

automatski da &na$i* &ato 'to odela organi&a%ije na uže jedini%e ilide%entrali&a%ija &adataka nije isto 'to i de%entrali&a%ija ura#ljanja S#e dokse autoritet i& #rha organi&a%ije ne delegira na niže ruko#odio%e i dok im sene dodeli mo+ uti%aja na dono'enje odluka ne može se go#oriti ode%entrali&a%iji odlu$i#anja Proisti$e da je su"tina dizajna parametradelegiranje autoriteta u oblikovanju sistema za dono"enje odluka.

6utoritet je -ormalno ra#o ili o#la'+enje &a dono'enje odluka ikori'+enje mo+i da se uti$e na druge Ijude da se ona'aju na na$in kako seoni ina$e ne "i ona'ali )o je formalni autoritet koji se dodeljuje nekomojedin%u rema njego#oj -ormalnoj o&i%iji koju ima u organi&a%iji .a osno#u

41




-ormalne o&i%ije -ormira se linija autoriteta u smeru od to menadžmentasila&nom linijom rema srednjem menadžmentu* a &atim od srednje linijerema r#oj liniji* odnosno oerati#nom menadžmentu Ruko#odio%i na o#ojliniji (generalni direktor* direktor roi&#odnje* direktor marketinga* menadžer

rodaje* i sl! su linijski ruko#odio%i koji imaju linijski autoritet* odnosnoautoritet &a dono'enje odluka Pored -ormalnog linijskog autoriteta uorgani&a%iji ostoji i 'ta"ski -ormalni autoritet koji oseduju stru$nja%ise%ijalisti &a određena itanja* koji imaju o&i%iju sa#etnika ili konsultantaKoni su 'ta"ski ruko#odio%i i njiho#a uloga je da sa#etuju linijske ruko#odio%e ida im omažu u dono'enju k#alitetnih odluka* a oni sami nemaju autoritet &aodlu$i#anje / organi&a%ijama ostoji i lični ili neformalni autoritet kojiojedin%i u organi&a%iji imaju o osno#u nekih li$nih oso"ina koje drugi Ijudi uorgani&a%iji #rednuju i tak#u oso"u er%iiraju kao autoritati#nu ,#i ojedin%iu organi&a%ijama imaju o&i%iju ne-ormalnih lidera i njiho#a uloga* $esto* ima#eliki &na$aj i mogu "iti #eoma korisni linijskim ruko#odio%ima kada ihodrža#aju* ali i #eoma 'tetni* ukoliko kao ne-ormalni lideri #r'e uti%aj na&aoslene da se ona'aju surotno -ormalnim odlukama i ra#ilima ormalniautoritet se može delegirati na druge ojedin%e u organi&a%iji

Delegiranje autoriteta je ro%es reno'enja o#la'+enja &a dono'enjeodluka i dela mo+i sa ruko#odila%a #i'eg ranga na ruko#odio%e nižeg ranga;eneralni menadžer* na rimer* delegira autoritet na i&#r'ne menadžere* iliredsednik na otredsednike )akođe* autoritet se može delegirati saruko#odila%a na neruko#odio%e kao* na rimer* kada otredsednik &amarketing delegira o#la'+enje &a &aklju$i#anje ugo#ora na #ode+eg

komer%ijalistu elegiranje autoriteta je reno'enje o#la'+enja i odgo#ornostina druge &a o"a#ljanje određenih &adataka Sa delegiranjem autoriteta deli sei mo+ i&među organi&a%ionog #rha i užih organi&a%ionih jedini%a (su"jedini%a! 6ko u organi&a%iji ostoji delegiranje autoriteta onda ostoji i distri"u%ija mo+i/ sa#remenim uslo#ima klju$no itanje nije da Ii delegiranja ima ili nema*klju$no itanje jeste koliki stepen delegiranje treba da bude, za koje odluke i kome se delegira autoritet.

8udu+i da je s#aka organi&a%ija hijerarhijski uređena struktura u kojojse usosta#ljaju odnosi i&među o&i%ija #i'eg i nižeg ranga to se akti#nost nadi&ajnu arametra distri"u%ija autoriteta s#odi na i&"or i&među d#e mogu+e

o%ije: %entrali&a%ija ili de%entrali&a%ija odlu$i#anja 1entraliza9ija odlu$i#anja&na$i da je s#a mo+ kon%entrisana u #rhu organi&a%ije i da autoritet &adono'enje odluka ima jedan inokosni menadžer ili to menadžment tim>entrali&a%ija &na$i da u organi&a%iji nema delegiranja autoriteta i da suruko#odio%i na ni#ou užih jedini%a u su'tini ruko#odio%i "e& o#la'+enja*odnosno ra#a da samostalno donose odluke ,ni &a re'enje s#akog a inajjednosta#nijeg ro"lema idu kod generalnog menadžera De9entraliza9ijaodlu$i#anja &na$i da je distri"uirana mo+ na uže jedini%e i da je naruko#odio%e jedini%a delegiran autoritet &a dono'enje odluka

4A




i&ajn arametra delegiranje autoriteta je najkomleksnije itanjeorgani&a%ionog di&ajna* i& jednosta#nog ra&loga 'to oredeljenje &a jedan ilidrugi di&ajn* tj %entrali&a%iju ili de%entrali&a%iju* ima resudan uti%aj nakarakteristike modela organi&a%ione strukture* stil menadžmenta* ona'anje

ljudi u organi&a%iji i ukunu e-ikasnost organi&a%ije Z"og toga je o#ajarametar u roteklom ra&#oju organi&a%ije* koji literatura rati od klasi$ne'kole menadžmenta do danas* retreo krune romene i redi&ajniranje: od#isoke %entrali&a%ije kao jednog ekstrema koji je &ago#arala klasi$na 'kola*do otune de%entrali&a%ije koju &ago#ara kon%et osamostalji#anja&aoslenih* kao drugog ekstrema I&među o#a d#a ekstrema nala&e seristui koji odluku o %entrali&a%iji ili de%entrali&a%iji &asni#aju na -aktorimaorgani&a%ionog di&ajna

>entrali&o#ani autoritet ima slede+e prednosti+7 "r&o reago#anje na i&a&o#eK %entrali&a%ija skra+uje #reme

dono'enja odluka jer nema dogo#aranja i usagla'a#anjasta#o#aK ojedina% ili uža grua može da deluje #rlo "r&o* 'to je resudno u uslo#ima krajnje nerijateljskog okruženja*kada sastan$enje i konsulta%ije mogu otro'iti drago%eno#remeK

2 odluke su kon&istentne u dužem #remenskom eriodu*o"e&"eđeno je jednoo"ra&no ona'anje i uni-i%iranostorgani&a%ije od #rha do oerati#eK

3 %entrali&a%ija o#e+a#a integra%iju organi&a%ije

,#e rednosti mogu "iti anulirane nedosta%ima %entrali&a%ije* naro$itokada se radi o #elikoj organi&a%iji koja je* ri tom* regionali&o#ala s#ojeakti#nosti ,sno#ni nedostaci %entrali&a%ije su:

7 %entrali&a%ija otere+uje strate'ki #rh organi&a%ije F tomenadžement umesto da se "a#i samo strate'kimro"lemima rasia snage na ro"leme koje sas#im do"romogu da re'e niži ni#oi menadžmentaK

2 %entrali&a%ija demoti#i'e menadžere na nižim ni#oima kojiimaju odgo#ornost &a reali&a%iju odluka a nemaju autoritet*odnosno o#la'+enje da "ilo 'ta menjajuK

3 %entrali&a%ija ograni$a#a ra&#oj srednjeg i oerati#nogmenadžmenta i suža#a mane#arski rostor &a ot#rđi#anje isamoaktueli&a%iju

4 u komleksnim uslo#ima %entrali&a%ija isolja#a mnogenedostatke #e&ane &a kogniti#ne soso"nosti tomenadžmenta da sa#lada s#e otre"ne in-orma%ije &aodlu$i#anjeK 'to umanjuje k#alitet odluka

4@




lako su danas u trendu to menadžment timo#i i timsko odlu$i#anje*%entrali&a%ija autoriteta &"og ni&a ograni$enja i nedostataka koji nadma'ujurednosti gu"i na &na$aju ,sno#ni ra&log tome je $injeni%a da %entrali&o#aniautoritet ne može da WreradiX ogromnu koli$inu in-orma%ija otre"nih &a

k#alitetne odluke anas je delegiranje autoriteta ostalo kriti$an -aktor k#alitetnog odlu$i#anja i klju$no itanje organi&a%ionog di&ajna elegiranjeautoriteta je o'ti trend i osno#no o"eležje sa#remenih organi&a%ija* koje semeđuso"no ra&likuju ura#o rema steenu delegiranja autoriteta* odnosnorema stilu menadžmenta ili liderst#a: autokratske gde nema delegiranja idemokratske u kojima se delegiranje odra&ume#a

,sno#ne rednosti de%entrali&a%ije su slede+e:

7 oso"ađa to menadžere rutinskih odluka i omogu+uje da se#i'e os#ete strate'kim itanjima*

2 o#e+a#a k#alitet donetih odluka*3 o#e+a#a moti#a%iju nižih ruko#odila%a kao i neruko#odila%a

koji se"e er%iiraju #ažnim i &na$ajnim &a sud"inuorgani&a%ije*

4 o#e+a#a entu&ija&am i os#e+enost &aoslenih u ro%esureali&a%ije donetih odluka*

1 kreira klimu o#erenja u organi&a%iji i ja$a međuljudskeodnose*

A ra&#ija timski duh i kreati#nost

,sno#ni nedosta%i de%entrali&a%ije su slede+i:

7 de%entrali&a%ija odlu$i#anja može rodužiti #reme &adono'enje odluka*

2 smanjuje mogu+nost direktne kontrole #rha nad delo#ima*3 u uslo#ima kri&a de%entrali&a%ija može do#esti do

de&orijenta%ijei de&integra%ije organi&a%ije*4 može "iti skulja od %entrali&a%ije

e%entrali&a%ija odlu$i#anja ima smisla samo ako &a date uslo#eredsta#lja "olje re'enje od %entrali&a%ije .e "i "ilo do"ro da se menadžment

oredeli &a de%entrali&a%iju &ato 'to je ona u trendu jer menadžeri tre"a da seura#ljaju rema -aktorima organi&a%ionog di&ajna* a &a o#aj i&"or odresudnog &na$aja su: strategija* okruženje* #eli$ina organi&a%ije* stilmenadžmenta i karakteristike &aoslenih 4

4 Petko#i+ M* <ani+ije#i+ .* 8ogi+e#i+ 8* ,R;6.IZ6>I<6 0 di&ajn* ona'anje* ljudskiresursi* romene 0 >entar &a i&da#a$ku delatnos Ekonomskog -akulteta u 8eogradu* str 1@

4D




.adovoljstvo aktorima radne sredine

<edan od naj&na$ajnijih oka&atelja moti#a%ije &a rad je &ado#oljst#ooslom e+ina autora su'tinu &ado#oljst#a oslom i&#ode i& #e+ ostoje+ihteorija moti#a%ije &a rad

Zado#oljst#o oslom u sa#remenim ristuima tehnologije organi&a%ijetretira se kao jedan od naj#ažnijih neri#rednih %ilje#a organi&a%ijeosada'nja istraži#anja u na'oj &emlji i inostranst#u oka&ala su damoti#a%ija i &ado#oljst#o oslom &a#ise u naj#e+oj meri od d#e grue -aktora:

7 ,'tih* oni se odnose na dru't#eno ekonomsku klimu*-aktore radne organi&a%ije* tio#e tehnologije* #rste osla*

uslo#i rada2 So%ioFsiholo'ki -aktori kao 'to su oložaj* so%ijalno oreklo*o"ra&o#anje radnika* oso"ine li$nosti i sistemi #rednosti kojiodređuju ona'anje &aoslenih

adovoljstvo ojedinačnim =aktorima radne sredine

/ istraži#anjma moti#a%ije &a rad #eoma $esto se ona osmatrala kao&ado#oljst#o radnika ojedinim asektima osla i to kro& sta#o#e &aoslenihrema ojedina$nim segmentima osla Zado#oljst#o oslom je mogu+e

de-inisati i Hkao sumu &ado#oljst#a ojedinim konkretnim odlikama osla iuslo#ima radaH

eliki "roj istraži#a$kih rado#a je ot#rdio je da je &ado#oljst#o oslomH jedan od najre%i&nijuh indikatora moti#a%ije &a radH

Re&ultati nekih istraži#anja oka&uju da ostoji #isoka o#e&anosti&među &ado#oljst#a ojedinim -aktorima osla .a osno#u anali&a oko 71?studija* 9er%"erg i saradni%i su ustano#ili slede+u listu -aktora &ado#oljst#aoslom:

• sigurnost osla*• mogu+nost naredo#anja*• ri&nanje do"ijeno od ruko#odio%a F ruko#ođenje*• lata*• so%ijalni asekti rada*• komunika%ije*• radni uslo#i

4G




adovoljstvo samim oslom

Posao koji $o#ek radi redsta#lja jednu od naj#ažnijih odredni%anjego#e moti#a%uje &a rad Prema mi'ljenju 9a%kmanF,ldhama* klju$nedimen&ije osla o#e&ane sa njego#im moti#a%ionim oten%ijalom su slede+e:

7 Ra&nolikost #e'tina* koja se odnosi na steen u kojem osaoi&iskuje uotre"u ra&li$itih #e'tina u o"a#ljanju ra&nihakti#nosti

2 Identitet i %elo#itost &adatka* koji odra&ume#aju steen ukojem osao &ahte#a i&#r'enje %elo#itog &adatka $iji sere&ultati mogu identi-i%irati i meriti

3 ažnost &adatka* koja o&na$a#a stuanj u kojem &adatak

uti$e na druge Ijude unutar organi&a%ije ili i&#an nje4 6utonomija* koja redsta#lja stuanj u kojem osao ružaslo"odu* ne&a#isnost i diskre%ijsko ra#o odlu$i#anja ulaniranju i na$inu o"a#ljanja osla

1 eed"a%k* koji o&na$a#a stuanj u kojem i&#r'a#anje radnihakti#nosti koje &ahte#a osao ruža ojedin%ima i&ra#ne i jasne in-orma%ije o njiho#im re&ultatima i use'nosti

adovoljstvo nagrađivanjem

Istraži#anjima se oka&alo da je nagrađi#anje jedan od naj&na$ajnijihelemenata &ado#oljst#a ili ne&ado#oljst#a oslom a "i nagrađi#anje uorgani&a%ijama imalo stimulati#an e-ekat morali "i da se &ado#olje slede+ikriterijumi:

• ostojanje ta$nog i k#alitetnog ro%enji#anja radneuse'nosti*

• ostojanje #isokih i jasnih radnih standarda*• nagrađi#anje "i moglo da rati use'nu reali&a%iju• osti&anje mogu+nosti &a 'iroko delo#anje menadžera $ija

o"u$enost* o'tenje i kometentnost u ro%enji#anju moraju

uli#ati o#erenje &aoslenima

adovoljstvo rukovodio9ima i rukovođenjem

ođenje* kao osno#na menadžerska -unk%ija &asno#ana je nao&na#anju ra&nih #e'tina kao 'to su: komunika%ija* o&na#anje sihologijeli$nosti* re'a#anje kon-likata itd

1?




Zado#oljst#o &aoslenih u radnoj organi&a%iji je utoliko #e+e kada oni#eruju s#ojim ruko#odio%ima* kada su u#ereni da rade u njiho#om interesu ikada se rema &aoslenima ona'aju sa u#aža#anjem i o'to#anjem

Postoje tri #arija"le koje u naj#e+oj meri uti$u na ruko#ođenje a to su:

7 odnosi i&među #ođe i $lano#a2 struktura osla3 mo+ lidero#e o&i%ije

Zado#oljst#o i&među #ođa i $lano#a grue su $esto kriterijumi &ause'nost #ođe i njego#e rih#a+enosti među &aoslenima

adovoljstvo međuljdskim odnosima

,dnosi među &aoslenima su određeni organi&a%ionom klimom ikulturom* rirodnom #rstom oslo#a kojima se organi&a%ija ili radne grue"a#e* oso"inama li$nosti &aoslenih kao i 'irim so%ijalnin kontekstom u kojemse osao o"a#lja i u kojem ži#i1

ao rilog o#om delu* urađeno je istraži#anje $iji je gla#ni %ilj da ura#oisita &ado#oljst#o međuljudskim odnosima u radnoj organi&a%iji H)ehnikaH i&ule

5 ;ru"i+ .e'i+ Magistarski rad* akultet &a redu&etni menadžment .o#i Sad

17




IS)R6VI6CI R6

nformacije o preduze*u -( /&ehnika/ ad 0ula

Predu&e+e je osno#ano 7GA3 godine* sajanjem tri mala redu&e+a(&anatske radioni%e! )okom 7G@3 godine i&#r'ena je &na$ajna reorijenta%ijaroi&#odnog rograma* u smislu orijenta%ije na automo"ilsku industriju

Pro"lemi #e&ani &a automo"ilsku industriju u &emlji* tokom o$etkade#edesetih godina* uslo#ili su &na$ajniji &aokret* u smislu re"a%i#anjateži'ta na roi&#odnju oreme &a kuatila* tu' ka"ine i kutija i okloa%a &aakumulatore* s tim da je i dalje &adržan deo rograma &a redu&e+eZ6S)66 raguje#a%

Predu&e+e je s#ojinsku trans-orma%iju &ao$elo 7GG? godine* a nakonauk%ijske rodaje* koja je usledila u 2??3 godini* ostalo ak%ionarsko dru't#osa #e+inskim aketom od @2Q ak%ija i 2DQ ak%ija u #lasni't#u manjinskihak%ionara

Predu&e+e je registro#ano &a o"a#ljanje slede+ih delatnosti:roi&#odnja delo#a i ri"ora &a motorna #o&ila* roi&#odnja delo#a &asanitarne otre"e* i&rada delo#a od metala i lastike* i&rada alata i #r'enjausluga tre+im li%ima u o"lasti rerade lastike i metala i dr

12




MET0D 2STRA<2/AN3A

Pro&lem/ predmet i cilj istra0ivanja

4ro$lem

Pro"lem istraži#anja su lo'i međuljudski odnosi u redu&e+u 6,H)ehnikaH ad ula

4redmet

Predmet istraži#anja se odnosi na &ado#oljst#o međuljudskimodnosima u redu&e+u 6, H)ehnikaH ad ula

1ilj

,#o istraži#anje ima &a %ilj da se ut#rdi da li ostoje "arijere ukomunika%iji kako i&među određenih i nadređenih* tako i i&među jednakorangiranih &aoslenih

)akođe želim da ut#rdim na koji na$in &ado#oljst#o međuljudskimodnosima unutar -irme deluje na %elokuno oslo#anje -irme

• Cinio%i 0 lo'i međuljudski odnosi nastaju usled nedo#oljneangažo#anosti nadređenih

• Prostor 0 istraži#anje je o"a#ljeno u s#im sektorima• reme 0 istraži#anje je trajalo 2 dana• is%ilina 0 statistika* sihologijaFinterdis%ilinarno

13




Postavka hipoteza

0&ta hioteza!

• Postoje lo'i međuljudski odnosi u redu&e+u 6, H)ehnikaH adula

4ose$ne hioteze!

• o'i međuljudski odnosi uti$u destrukti#no na rad &aoslenih• o'a komunika%ija je hijerarhijski uslo#ljena•

/ redu&e+u 6, H)ehnikaH ad ula ostoji ose+aj &ajedni't#a iriadnosti organi&a%iji

,zorak

Isiti#anje je #r'eno na trideset isitanika i isitani su s#i sektori

1nstrumenti istra0ivanja

Istraži#anje je i&#r'eno anketnom metodom* instrument istraži#anja je uitnik 6nketa sadrži itanja &at#orenog tia Isitani%i su kao s#oj odgo#or "irali jedno od onuđenih alternati#a odgo#ora* odnosno* &aokruži#ali "roj kojinaj#i'e odgo#ara njiho#om mi'ljenju

7 uo'te se ne slažete2 retko se slažete3 niti se slažete niti se neslažete4 slažete se1 otuno se slažete

14




Z6,,<S), ME=/</SIM ,.,SIM6

AN7ETA

Po'to#ani*red ama je uitnik reko kojeg želim da sa&nam a'e sta#o#e o itanjima #e&anim&a osao Molim as da &aokružite samo jedan od onuđenih "roje#a ( od 7 do 1 !*na "odo#noj skali* odredite u kojoj meri se na#edene konstata%ije odnose na as/itnik je anoniman i "i+e kori'+en isklju$i#o &a i&radu seminarskog rada* a asmolim da odgo#arate iskreno

9#ala

7 ažno mi je da su kolege u &ajedni$kom oslu korektne* a ri#atno me tako ine interesuju

7 2 3 4 1

2 Zado#oljan sam odnosima među &aoslenima

7 2 3 4 1

3 Mislim da "ih "olje o"a#ljao s#oj osao ako "i međuljudski odnosi "ili "olji

7 2 3 4 1

4 Suko"i i&među ruko#odila%a i &aoslenih ostoje u na'em redu&e+u

7 2 3 4 1

1 .aj#e+e &ado#oljst#o na oslu su mi kolege sa osla i odnosi sa njima

7 2 3 4 1

A Moja radna grua redsta#lja jedinst#enu i do"ru %elinu

7 2 3 4 1

@ eoma mi je #ažno da moje kolege sa osla o meni misle do"ro

7 2 3 4 1

D Zado#oljan sam odnosom &aoslenih i ruko#odila%a u mom redu&e+u

7 2 3 4 1

G I osle radnog #remena se družim sa kolegama

11




7 2 3 4 1

1A




REU"TAT2 2STRA<2/AN3A

7 ažno mi je da su kolege u &ajedni$kom oslu korektne* a ri#atno me tako ine interesuju

reYuen% Per%entalid

Per%ent>umulati#e

Per%ent

7uo'te se neslažete

F ? ? ?

2 retko se slažete F ? ? ?

3 niti se slažete niti seneslažete @ 2333 2333 2333

4 slažete se 77 3AA@ 3AA@ A?

1 otuno se slažete 72 4? 4? 7??

)otal 3? 7??*? 7??*? 7??

,d 3? isitanika* 72 isitanika je odgo#orilo da se otuno slažu da im je#ažno da su im kolege sa osla korektne ri &ajedni$kim i&#r'a#anju oslo#a*'to $ini 4?Q* i 77 ot#rđuje to* 'to $ini 3AA@Q* njih @ je odgo#orilo da niti seslaže niti se ne slaže* 'to $ini 2333Q a retko se slaže i uo'te se ne slaže sakonstata%ijom nije odgo#orio ni jedan isitanik

1@

).))B).))B ,C.CCB

CD.DEB

).))B

/o'te se ne

slažete

retko se slažete

niti se slažete niti se

ne slažete

slažete se

otuno se slažete




2 Zado#oljan sam odnosima među &aoslenima

reYuen% Per%ent

alid

Per%ent

>umulati#e

Per%ent7

uo'te se neslažete

7 333 333 333

2 retko se slažete 1 7AA@ 7AA@ 2?

3niti se slažete nitise neslažete

73 4333 4333 A333

4 slažete se @ 2333 2333 DAAA

1 otuno se slažete 4 7333 7333 7??

)otal 3? 7??*? 7??*? 7??

,d 3? isitanika* 4 je odgo#orilo da su otuno &ado#oljni sa odnosima među&aoslenima* 'to je 7333Q* @ se ne slaže sa konstata%ijom* 'to $ini 2333Q*73 niti se slaže niti se ne slaže* 'to $ini 4333Q* njih 1 je odgo#orio da seretko slaže* 'to $ini 7AA@Q i uo'te se ne slaže 7 &aosleni* 'to je 333Q

1D

*C.CCB

;D.DEBC.CCB;C.CCB

C.CCB

/o'te se ne

slažete

retko se slažete


ne slažete

slažete se

otuno se slažete




3 Mislim da "ih "olje o"a#ljao s#oj osao ako "i međuljudski odnosi "ili "olji

reYuen% Per%ent

alid

Per%ent

>umulati#e

Per%ent7

uo'te se neslažete

7 333 333 333

2 retko se slažete 7 333 333 AAA


1 7AA@ 7AA@ 2333

4 slažete se 7? 3333 3333 1AAA


)otal 3? 7??*? 7??*?

,d 3? isitanika* njih 73 se otuno slaže da "i "olje o"a#ljali osao da su"olji međuljudski odnosi* 'to $ini 4333Q* njih 7? se slaže sa konstata%ijom*'to $ini 3333Q* 1 &aoslenih je odgo#orio da niti se slaže niti se ne slaže*'to

$ini 7AA@Q* 7 retko se slaže 'to $ini 333Q i uo'te se ne slaže sakonstata%ijom 7 'to $ini 333Q

1G

;D.DEBC.CCBC.CCB

*C.CCB

CC.CCB

/o'te se ne

slažete

retko se slažete


ne slažete

slažete se

otuno se slažete




4 Suko"i i&među ruko#odila%a i &aoslenih ostoje u na'em redu&e+u

reYuen% Per%ent alidPer%ent

>umulati#ePer%ent


A 2? 2? 2?

2 retko se slažete 4 7333 7333 3333

3niti se slažete niti seneslažete

1 7AA@ 7AA@ 1?

4 slažete se @ 2333 2333 @333

1 otuno se slažete D 2AA@ 2AA@ 7??)otal 3? 7??*? 7??*?

,d 3? isitanika* njih D se otuno slaže da ostoje suko"i i&međuruko#odila%a i &aoslenih* 'to $ini 2AA@Q* @ se slaže* 'to $ini 2333Q* 1 nitise slaže niti se ne slaže* 'to $ini 7AA@Q* 4 se retko slaže* 'to $ini 7333Q i Ase uo'te ne slažu* 'to $ini 2?Q

A?

;D.DEB

;C.CCB

,).))B

,D.DEB

,C.CCB

/o'te se ne

slažete

retko se slažete

niti se slažete niti sene slažete

slažete se

otuno se slažete




1 .aj#e+e &ado#oljst#o na oslu su mi kolege sa osla i odnosi sa njima

reYuen% Per%ent

alid

Per%ent

>umulati#e

Per%ent


4 7333 7333 7333

2 retko se slažete 3 7? 7? 2333


G 3? 3? 1333

4 slažete se G 3? 3? D333

1 otuno se slažete 1 7AA@ 7AA@ 7??

)otal 3? 7??*? 7??*?

,d 3? isitanika* njih 1 je odgo#orilo da se u otunosti slaže da im na oslunaj#e+e &ado#oljst#o redsta#ljaju kolege i odnos sa njima* 'to $ini 7AA@Q*njih G se slaže sa tim* 'to $ini3?Q* G niti se slaže niti se ne slaže* 'to $ini 3?Q* 3 se retko slaže* 'to $ini 7?Q i 4 se uo'te ne slaže sa konstata%ijom* 'to$ini 7333Q

A7

C).))B

;).))B

;C.CCB

;D.DEB

C).))B

/o'te se ne

slažete

retko se slažete


ne slažete

slažete se

otuno se slažete




A Moja radna grua redsta#lja jedinst#enu i do"ru %elinu

reYuen% Per%ent

alid

Per%ent

>umulati#e

Per%ent


2 AA@ AA@ AA@

2 retko se slažete @ 2333 2333 3?


73 4333 4333 @333

4 slažete se @ 2333 2333 GAAA


)otal 3? 7??*? 7??*? 7??

,d 3? isitanika* 7 se otuno slaže da im radna grua redsta#lja jedinst#enu i do"ru %elinu* 'to redsta#lja 333Q* njih @ se slaže sa time* 'to$ini 2333Q* njih 73 niti se slaže niti se ne slaže* 'to $ini 4333 Q* @ se retkoslaže 'to $ini 2333Q i 2 se uo'te ne slaže sa konstata%ijom* 'to $ini AA@Q

A2

*C.CCB

,C.CCB

D.DEBC.CCB

,C.CCB

/o'te se ne

slažete

retko se slažete


ne slažete

slažete se

otuno se slažete




@ eoma mi je #ažno da moje kolege sa osla o meni misle do"ro

reYuen% Per%ent

alid

Per%ent

>umulati#e

Per%ent7

uo'te se neslažete

2 AA@ AA@ AA@

2 retko se slažete 2 AA@ AA@ 7334


D 2AA@ 2AA@ 4??7

4 slažete se D 2AA@ 2AA@ AAAD

1 otuno se slažete 7? 3333 3333 7??

)otal 3? 7??*? 7??*?

,d 3? isitanika* njih 7? se otuno slaže da im kolege imaju leo mi'ljenje onjima* 'to redsta#lja 3333Q* njih D se slaže sa time* 'to $ini 2AA@Q* njih Dniti se slaže niti se ne slaže* 'to $ini 2AA@ Q* 2 se retko slaže* 'to $ini AA@Q i2 se uo'te ne slaže sa konstata%ijom* 'to takođe $ini AA@Q

A3

,D.DEB

D.DEBD.DEB

CC.CCB

,D.DEB

/o'te se ne

slažete

retko se slažete


ne slažete

slažete se

otuno se slažete




D Zado#oljan sam odnosom &aoslenih i ruko#odila%a u mom redu&e+u

reYuen% Per%ent

alid

Per%ent

>umulati#e

Per%ent


2 AA@ AA@ AA@

2 retko se slažete D 2AA@ 2AA@ 3334


7? 3333 3333 AAA@

4 slažete se 4 7333 7333 D?

1 otuno se slažete A 2? 2? 7??

)otal 3? 7??*? 7??*?

,d 3? isitanika* 7 je u otunosti &ado#oljan odnosom ruko#odila%a i&aoslenih* 'to redsta#lja 7?Q* njih 2 se slaže sa time* 'to $ini 2?Q* njih 1niti se slaže niti se ne slaže* 'to $ini 1? Q* niko se retko slaže i 2 se uo'te ne

slaže sa konstata%ijom* 'to takođe $ini 2?Q

A4

CC.CCB

,D.DEB

D.DEB

,).))B

C.CCB

/o'te se ne

slažete

retko se slažete


ne slažete

slažete se

otuno se slažete




9. I osle radnog #remena se družim sa kolegama

reYuen% Per%entalid

Per%ent>umulati#e

Per%ent


@ 2333 2333 2333

2 retko se slažete @ 2333 2333 4AAA


7? 3333 3333 D?

4 slažete se 4 7333 7333 G333

1 otuno se slažete 2 AA@ AA@ 7??

)otal 3? 7??*? 7??*?

,d 3? isitanika* 2 se u otunosti slaže da se i osle radnog #remena družisa kolegama* 'to $ini AA@Q* 4 se ne slaže sa time* 'to $ini 7333Q* njih 7?niti se slaže niti se ne slaže* 'to $ini 3333Q* @ retko se slaže* 'to $ini 2333Qi @ se uo'te ne slaže sa time* 'to $ini 2333Q

A1

CC.CCB

,C.CCB

,C.CCBD.DEB

;C.CCB

/o'te se ne

slažete

retko se slažete


ne slažete

slažete se

otuno se slažete




A7"3U8A7

6nketa koja se ti$e &ado#oljst#a međuljudskim odnosima u redu&e+u6, H)ehnikaH ad ula je urađena &"og osta#ke hiote&e i doka&i#anja da liostoje lo'i međuljudski odnosi u o#om redu&e+u S o"&irom da jeorgani&a%ija u redu&e+u 6, H)ehnikaH ad ula "irokratska ja#lja se lo'akomunika%ija među hijerarhijskim ni#oima* kao i da reko @?Q isitanika mislida "i "olje o"a#ljalo s#oje oslo#e ako "i međuljudski odnosi "ili "olji

Po&iti#na st#ar u s#emu je da ostoje insula%ije da &aosleni žele dausosta#e "olje međuso"ne odnose* na 'ta uka&uje $injeni%a da oko A?Qnjih o'tuje s#oje kolege i #ažno im je njiho#o mi'ljenje .jih samo @Q sedruži i #an radnog mesta ,#o "i se moglo o"olj'ati organi&o#anjem nekihinternih druženja koja "i st#orila ose+aj &ajedni't#a i riadnosti organi&a%iji

2ipoteze

.a osno#u re&ultata istraži#anja sledi:

0&ta hioteza

• Postoje lo'i međuljudski odnosi u redu&e+u 6, H)ehnikaH adula

.a osno#u urađenih anketa #e+ina ( njih 3333Q je ne&ado#oljnoodnosima [ 4333Q onih koji su u otunosti ne&ado#oljni i #eliki "roj koji nitisu &ado#oljni niti su ne&ado#oljni ! &aoslenih nije &ado#oljno komunika%ijom imeđuljudskim odnosima

5ioteza se rihvata

AA




4ose$ne hioteze

• o'i međuljudski odnosi uti$u destrukti#no na rad &aoslenih

e+i "roj &aoslenih smatra da "i "olje o"a#ljali s#oj osao kada "imeđuljudski odnosi "ili "olji

5ioteza se rihvata

• o'a komunika%ija je hijerarhijski uslo#ljena

e+ina &aoslenih smatra da ostoje "arijere u komunika%iji sa ruko#odst#om*kao i da ostoje suko"i sa njima u smislu druga$ijih sta#o#a

5ioteza se rihvata

• / redu&e+u 6, H)ehnikaH ad ula ostoji ose+aj &ajedni't#a iriadnosti organi&a%iji

A?Q od ukunog "roja &aoslenih nije "a' &ado#oljno s#ojom radnomgruom i odnosima sa kolegama* te stoga

5ioteza se ne rihvata

Smatram da "i ruko#odst#o tre"alo da radi #i'e na &ado"ijanjuo#erenja s#ojih određenih* 'to redsta#lja klju$nu st#ar u ra&#ojumeđuljudskih odnosa* a da je to otre"no doka&uje $injeni%a da &aosleni#eruju da "i "olje o"a#ljali s#oj osao kada "i međuljudski odnosi "ili "olji

Menadžment strategije &a u"laža#anje negati#nih osledi%a odelerada su s#oje#rsni odgo#ori na i&a&o#e no#og #remena Sa#remeni trendo#inala&u da se tradi%ionalni na$ini rada* gde god je to mogu+e* &amene no#im-leksi"ilnijim o"li%ima rada koji slede humane %ilje#e organi&a%ije Sugeri'u setimo#i kao o"lik rada koji redi&ajnira osao i o 'irini i o du"ini Rad utimo#ima elemini'e ose+aj otuđenosti* timska ra&no#rsnost oslo#a imogu+nost rotiranja uloga o#e+a#a satis-ak%iju i elemini'e uslo#e &a oja#umonotonije S#e to uti$e i da se smanje odsust#o#anja sa osla

Predu&e+e redsta#lja sku resursa* koje* i&među ostalih* $ine i ljudskiresursi Se%i-i$nost ljudskih resursa roisti$e i& same su'tine $o#eka kaodru't#enog "i+a* koji je nužno uu+en na druga "i+a* kao u radu* tako i uži#otu* uo'te akle* da "i &aosleni u redu&e+u* kao dru't#ena "i+a* moglidati s#oj maksimalni dorinos -unk%ionisanju redu&e+a neohodna je do"ra*re s#ega* slo"odna komunika%ija ako su menadžeri &aduženi &a

A@




organ&a%iju osla i usmera#anje ostalih &aoslenih u redu&e+u* to je njiho#auloga u ro%esu komuni%iranja #eoma &na$ajna Menadžeri r#i morajush#atiti &na$aj do"re komunika%ije među &aoslenima* a &atim na to uka&ati iostalim &aoslenima

Međutim* u #elikom "roju redu&e+a jo' u#ek je &astuljen tradi%ionalnina$in komuni%iranja i&među nadređenih i određenih* koji* &ara#o i neodra&ume#a komunika%iju .aime* u tak#im redu&e+ima komunika%ija ses#odi na i&da#anje naređenja od strane nadređenih i da#anje i&#e'tanja odstrane određenih Međutim* od komunika%ijom se u sa#remenim uslo#imaodra&ume#a ra&mena mi'ljenja i ideja &aoslenih* "e& o"&ira da li u oni uodređenom ili nadređenom odnosu rema sago#orniku S o"&irom da je kododređenih &aoslenih naj$e'+e risutan strah od i&no'enja mi'ljenja i ideja*&"og e#entualne kritike ili omalo#aža#anja* menadžeri im moraju sta#iti do&nanja da je s#aka ideja do"rodo'la i da su s#i &aosleni ra#nora#nisago#orni%i .a taj na$in oni ose'uju slo"odnu komunika%iju* a &atim iose+aj riadnosti &aoslenih i njiho#u #e+u moti#isanost &a k#alitetnoo"a#ljanje &adataka akle* %ilj je o"e&"editi ura#ljanje &aoslenima*odnosno usmera#anje &aoslenih kro& d#osmerno komuni%iranje* a ne natradi%ionalan na$in kro& naređi#anje i rigoro&nu kontrolu Cak i kadamenadžeri kontroli'u s#oje određene* %ilj njiho#e kontrole ne sme "itiotkri#anje gre'aka radi kažnja#anja &aoslenih* #e+ otkri#anje gre'aka radinjiho#og ra#o#remenog eliminisanja i sre$a#anja njiho#og ona#ljanja i'irenja Zato menadžeri* u slu$aju otkri#anja gre'aka s#ojih određenih* ne "itre"alo da smi'ljaju ka&nu &a iste* #e+ na$in na koji mogu da im omognu da

se gre'ke isra#e i #i'e ne ono#e

6rdžiris je anali&irao rograme &a o"olj'anje ljudskih odnosa radio#e+anja rodukti#nosti i &aklju$io da je njiho#a osno#na odlika težnja dakod &aoslenih ra&#iju o#erenje u komaniju i da o#e+aju njiho#urilagođenost uslo#ima rada )o "i s#e imalo kao osledi%u i #e+e&ado#oljst#o oslom i #e+u rodukti#nost ,$igledno je da o#i rogrami nei&raža#aju interese radnika #e+ komanija Po mi'ljenju 6rdžirisa* osno#niro"lemi komanija jesu surotni interesi ura#a komanija i &aoslenih($injeni%a je da radni%i rade &a %ilje#e koje su osta"#ili drugi! Z"og togaradnik ne može imati o#erenja u s#oje ruko#odio%e Međutim* ruko#odio%i

nastoje* reko rograma ljudskih odnosa* da &ao"iđu o#e osno#ne ro"leme*da ih &amene #e+im steenom adata%ije radnika na ostoje+u situa%iju i daih indokriniraju da je osno#ni njiho# ro"lem na olitiku komanije

,no 'to je neohodno jeste o#e+anje saradnje i ra&ume#anja i&međuljudi i smanjenje neotre"nih -rustra%ija i kon-likata S#e to #odi* nara#no io"olj'anju klime ljudskih odnosa* kao i #e+em usklađi#anju %ilje#a* otre"a imi'ljenja ojedina%a sa &ahte#ima grua* a da se ri tome teži i o$u#anjuintegriteta ojedin%a

AD




Ra&ume#anje osno#nih -ormi* na$ina i ro%esa komunika%ija klju$ni suola& ka use'noj ra&meni in-orma%ija među &aoslenima u organi&a%ijio"ra interna komunika%ija nije samo odra& use'ne olitike i do"rihmeđuljudskih odnosa* #e+ je to jedan od uslo#a do"rog -unk%ionisanja i

stalnog ra&#itka organi&a%ije lju$na odgo#ornost &a usosta#ljanje do"rekomunika%ije leži r#enst#eno na menadžmentu* i to re#ashodno sa o&i%ijeoložaja u organi&a%ionoj strukturi a samim tim i mogu+nosti delo#anja ura#%u de-inisanja isra#nih %ilje#a i unaređenja sistema komuni%iranja

>ilje#i interne komunika%ije tre"a da se "a&iraju na ra&#oju s#esti o&na$aju komunika%ija &a ekonomske re&ultate oslo#anja* re%i&nom ira&umlji#om de-inisanju oslo#ne misije* #i&ije i strategije organi&a%ije istalnom unaređenju moti#a%ionih -aktora )akođe* &aoslene tre"ain-ormisati o trenutnim i laniranim romenama* a utem ra&nih kurse#a irograma o"uke #r'iti eduka%iju o najno#ijim na$inima renosa in-orma%ija

/naređenje sistema komunika%ija odra&ume#a de-inisanjeostoje+eg stanja u sistemu* identi-iko#anje smetnji* ta$ki &astoja ide-orma%ija ro%esa komuni%iranja u& anali&u klju$nih "arijera Potre"no jereisitati ulogu ojedinih menadžerskih ni#oa kao i sta#o#e i ulogeojedina%a u sistemu komuni%iranja /naređenje interne komunika%ije možese ost#ariti i romenama na lanu organi&a%ione strukture u ra#%ukom"ino#anja ostoje+ih ili usosta#ljanja no#ih komunika%ionih kanala rlo je "itno da organi&a%ija rati i imlementira najno#ije tehnike i tehnologije( intranet i sl! jer je to uslo# e-ikasnosti i e-ekti#nosti sistema komuni%iranja

rednosni odnosno k#alitati#ni &na$aj interne komunika%ije nosistati$ku odnosno kogniti#noFa-ekti#nu dimen&iju jer se ost#aruje na ra&inisa&nanja i emo%ija s#akog ojedin%a / itanju su neoilji#e kategorije kao'to su s#est* o&na#anje* doadlji#ost* od"ojnost* ra&ume#anje*nera&ume#anje* o#erenje ili neo#erenje S#est o ne$em ili ose+anje o tomeimaju &na$aj utoliko 'to naj$e'+e rethode nekoj odlu%i ili ak%iji* i sasta#ni sudeo intraersonalnog komunika%ionog skloa i unutra'njeg go#ora s#akeli$nosti rednosni &na$aj interne komunika%ije ogleda se u njego#oj ulo&i kaointegrati#nog i moti#a%ionog -aktora kod &aoslenih

7 Integrati#ni &na$ajanalima interne komunika%ije se na ose"an na$in osmi'lja#aju oruke i sa&aoslenima dele osno#ne #rednosti i rin%ii koji su u temeljima organi&a%ije.eke od tih #rednosti mogu "iti: os#e+enost ino#a%ijama* "riga o klijentima*eti$ki ristu oslu* multikulturalnost* slo"oda i ini%ijati#a* timski duhIntegrati#na uloga interne komunika%ije je u st#aranju &ajedni$kih #rednosti iu#erenja koje imaju #e&uju+i e-ekatJ na &aoslene i koji u krajnjoj instan%igrade ukunu organi&a%ijsku kulturu

AG




2 Moti#a%ioni &na$aj/koliko &aosleni sh#ataju i rih#ataju osno#nu -ilo&o-iju* #rednosti i rin%ies#oje organi&a%ije i u njima žele da u$est#uju* oni su rijem$i#iji &a #i'e -ormei sadržaje $iji je &na$aj da ih moti#i'e te da kro& li$no unaređenje i li$nu

korist ostignu konkretan naredak i &a komaniju Moti#a%iona uloga internekomunika%ije je u tome da se oredmeti u konkretnoj akti#nosti i u određenomona'anju Interna komunika%ija je tada &aokruženi %iklus* jer utem orukakoje nose k#alitati#ni i #rednosni smisao ostiže i -unk%ionalne %ilje#e kojio"uh#ataju "olje i rodukti#nije "a&i$no oslo#anje

Potre"no je nego#ati ne-ormalne komunika%ione kanle / oslo#nimodnosima ne-ormalni komunika%ioni kanali $esto su mnogo akti#niji od-ormalnih koji slede &#ani$nu organi&a%ionu strukturu ,#i kanali nastaju us#akodne#nim kontaktima u jednoj organi&a%iji i sasta#ni su deo do"rihmeđuljudskih odnosa s#ih $lano#a organi&a%ije eo su &dra#e oslo#neatmos-ere u kojoj &aosleni komuni%iraju na au&ama &a ru$ak* #an osla* na&ajedni$kim rosla#ama

@?




"2TERATURA

• 8ojano#i+* Radoji%a* (2??4!* 1sihologija međuljudskih odnosa*8eograd: >entar &a rimenjenu sihologiju*

• ;rin"erg* žerald i Ro"ert 6 8aron* (7GGD!* 1ona"anje u

organizacijama 0Ra&ume#anje i ura#ljenje ljudskom stranomrada* 8eograd: Velnid*

•

Petko#i+* MirjanaK <ani+ije#i+* .e"oj'aK 8ogi+e#i+* 8iljanaK(rganizacija 0 di&ajn* ona'anje* ljudski resursi* romene*8eograd: >entar &a i&da#a$ku delatnos Ekonomskog -akulteta

• ;ru"i+ .e'i+ eosa#a (2??1!* 2azvoj ljudskih resursa* .o#i Sad: 68 Print*

• )orrington* erekK 9all* aura i )alor Stehen* (2??4! Menadžment

ljudskih resursa* (re#odila% 1i&danja 8iljana alo#i+!* 8eograd:ata status

Documents

1357 Meduljudski Odnosi, Master