30.05.2012.

B o d y a r t i P e r f o r m a n s

Nakon 1968. godine dolazi do naglog razvoja Body arta, koji ide dalje od Land arta pa umetnici uzimaju sopstveno telo ili telo druge osobe za rad, i Performansa koji predstavlja umetnički događaj ili akciju koja se izvodi pred publikom.

Body art predstavlja oblik umetničkog izražavanja koji za glavni fokus ima telo umesto platna, gline, bronze i td. To je jedna vrsta ranog happening-a.

Man Ray, Tonzura Dišana, 1919.

Body art je nastao razvijajući se iz avangardnih i neoavangardnih pokreta kao što je npr. Dišanova tonzura ili antropometrija kakvu radi Iv Klajn.

Piero Manzoni signing a Living Sculptures, 1961.

Kao i kod drugih oblika umetničkog izražavanja fotografija je ta koja beleži te trenutke i dokumentuje ih. Ona je jedini medijski posrednik između dela i posmatrača.

Ironija Manzonijeve (1933 – 1963) tvorevine je fotografija sa živim artom umesto skulpture. Living sculpture je vrsta body arta.

Body art koristi telo kao jezik, telo kao materijal i telo kao skulpturu. Body art i performans jesu povezani, ali to ne znači da je svaki performans body art, kao ni da je svaki body art performans.

do galerije, tako da bukvalno nije ni kročio na američku zemlju. On je u galeriji bio zatvoren sa tipičnim predstavnikom Amerike, njenim jedinim preživelim starosedeocem. Taj performans je trajao oko tri dana i publika je kroz staklo mogla da gleda šta se tu dešava. Po završetku Bojsa su opet avionom prebacili iz Amerike. Ovo je neobičan primer i body arta iz razloga što on direktno učestvuje u tome i izlaže svoje telo određenoj vrsti neprijatnosti, suzdržavanja od vode, hrane i toaleta, a pri tom je u prostoriji sa nepripitomljenom životinjom.

Bojs se više puta bavio performansima u vidu predavanja i nekoliko puta je gostovao u SKC-u. Po njegovom mišljenju osnova i model za društveni sistem organizacije je košnica i način na koji pčele funkcionišu.

Joseph Beuys

Jozef Bojs (1921 – 1986), nemački umetnik, je jedan od načelnih umetnika performansa i on je obeležio sedamdesete i osamdesete godine 20. veka. On je jedan od najvećih i najviše hvaljenih umetnika iako se njegov rad teško interpretira.

“I Like America

&

America Likes Me”

Coyote

Jozef Bojs je 1974. godine uradio performans pod nazivom: “I Like America and America Likes Me” u Rene Block Gallery u Njujorku. To je čuveni performans po kom se on proslavio.

Bojs se ogrnuo platnom i zatvorio u jednu prostoriju sa kojotom. Rad je imao jake ideološke i političke konotacije i zagovarao je stvaranje novog tipa društva koji je bio zasnovan na postojećim modelima. Bojs je ovim delom učinio vrlo dramatičan politički čin. On se zakleo da neće kročiti na američko tle dok se rat ne okonča. Smatrao je da Amerika nema šta da traži u Vijetnamskom ratu. Onda je jednom prilikom pozvan da izvede neki rad u Americi i tada je rekao da bi to uradio, ali da ne pogazi svoju reč i ne kroči na američko tle, pa je transportovan sa aerodroma

Jedan od njegovih radova je „We are the revolution“ što je generacijska krilatica koja opisuje atmosferu koja je nastala ranih sedamdesetih godina 20. veka. On je jedan od retkih umetnika koji se bavio ekologijom dok drugi nisu ni znali šta to znači. Neke od njegovih akcija ticale su se sadnji stabala na određenim mestima (Italija, Afrika..).

Jeder Mensch ein Künstler

Njegov performans iz 1978. godine izražava njegovo mišljenje da je svaki čovek umetnik, pa se serija njegovih predavanja zvala tako. “Every person an artist — On the way to the libertarian form of the social organism” Svaki čovek poseduje određenu dozu kreativnosti koju je moguće izraziti. Sve su to levičarske ideje, ideje jednakosti i van svake diskriminacije u bilo kom smislu.

OHO Group, Mount Triglav happening, Zvedza Park,

Ljubljana, 1968.

Jedan od jugoslovenskih najstarijih performansa. To je living sculpture koja se zvala Triglav i koja je napravljena od strane tri muškarca. Njihovo telo je upotrebljeno kao umetnički materijal.

Beogradsku repliku triglava izveli su 1981. godine Dušan Gerić - Gera, Vlada Radojčić i Dragan Srdić.

Osnovno pitanje koje svi ovi umetnici žele da postave je šta je ustvari umetnost, koliko je to rastegljiv pojam i dokle on može da dopre. Preispituje se sveukupni sistem, političke, ideološke i kulturološke vrednosti. Pitanja se postavljaju sa mnogo više moći, nego što je to npr. mogla da uradi Dada u ranim decenijama 20. veka.

Gilbert & George Singing sculpture, 1961.

Gilbert & George su dva glavna predstavnika ove vrste umetnosti. Oni su vrlo rano počeli da rade tu vrstu “living sculpture”. Obično su imali masku na licu i uvek su bili obučeni kao jedan Britanac, što je tada bio ironijski gest.

Neša Paripović Primeri analitičke skulpture, 1978.

Ovo je jedan od najvažnijih radova beogradske umetničke scene ranih sedamdesetih godina.

Umetnik ne izvodi direktno pred publikom već isključivo preko fotografije. On ide oko akta i dodiruje ga usnama što je neka vrsta ironisanja tradicionalnog medija. Tema je demsitifikovana time što je on postavio živu devojku za skulpturu, a uloga umetnika je demistifikovana zbog toga što se on vrti oko skulpture.

nakon kog je napustila Beograd. Ona je napravila petokraku od zapaljene vatre i legla je unutar nje dok nije počela da se guši i dok je nisu izneli odatle. Tim radom ona je označila sebe kao jednog od vodećih umetnika body art performansa. Njena najvažnija dela izvodila je izlažući se velikoj opasnosti i oni se zovu: Ritam 1, 2, 3, 4...

Marina Abramović Ritam, 1974.

Marina Abramović i Neša Paripović su bili bračni par koji je izvodio performanse u kojima je telo umetnika bilo isključivi nosilac događaja.

U SKC-u su se okupljali najznačajniji umetnici i teoretičari i on je bio jedan od vodećih evropskih centara koji je propagirao konceptualnu umetnost.

Ovo je Marinin najvažniji rad

“Art must be beautiful, artist must be beatiful”, 1975.

Umetnica se besomučno češljala dok je to izgovarala.

Ritam 2

Umetnik ovde eksperimentiše sa telom i psihom. Uzima lekove namenjene pacijentima sa teškim oboljenjima i čeka reakciju na lek pred publikom.

Ulay, "Imponderabilia" 1977. Galleria Communale d'Arte,

Bologna, Italy

Performans izveden u Bolonji sa njenim tadašnjim dečkom. Sve je trajalo 90 minuta, oni su se skinuli goli i svi koji bi prisustvovali morali su da prođu između njih dvoje. Time su oni provocirali i dovodili i sebe i druge u nelagodnu situaciju. Koliko god da ovaj rad govori o autorima, toliko govori i o publici. Marina uvek u svom radu iskazuje svoj odnos prema drugim ljudima.

A r t e P o v e r a

Arte Povera ili Siromašna umetnost, je umetnost koja je nastala u Torinu 1967. godine. Njeni predstavnici su: Michelangelo Pistoletto, Alberto Burri, Piero Manzoni, Lucio Fontana, Pino Pascali... Buntovni umetnički pokreti koji su nastali u Torinu oko kraja šezdesetih godina svedeni su pod ovaj naziv. Pokret je trajao od 1967. do 1971. godine.

Ova umetnost teži kritici društva u cilju stvaranja boljeg, utopijskog društva. Ćelant je jedan od ključnih autora koji prvi piše o tome.

Michelangelo Pistoletto, Golden Venus of rags, 1967.

Pozlaćena statua Venere, antičke replike, smeštena je pored gomile polovne odeće i okrenuta je ka tome.

U svaki njihov rad i instalaciju unose se siromašni i obični materijali. Insistira se na jednostavnosti dela bez obzira na vrstu materijala.

Termin Arte Povera je smislio italijanski umetnički kritičar Germano Celant koji je priredio dve izložbe (1967. i 1968. godine). Termin se odnosio na grupu italijanskih umetnika koji su se okupili u Torinu 1967. godine oko ideje stvaranja nove revolucionarne umetnosti koja bi bila oslobođena svih konvencija i tržišnih diktata.

Jannis Kounellis Dodici Cavalli Livi

L'Attico Gallery, Rim, 1969.

Umetnik izlaže džakove sa kafom i začinima. To je tipični rani rad siromašne umetnosti, što je slično onome što je Smitson stvarao u Americi uz pomoć peska, vode, zemlje.. To su stvari koje su preuzete iz stvarnog okruženja i smeštene u novu celinu.

Mario Merz, Igloo, 1977/8.

„Da li se mi okrećemo oko kuće ili se kuća okreće oko nas“

Igloi su za ovog umetnika vrsta ljudskog staništa i on pravi konstrukciju tog oblika i prekriva je različitim materijalima (koža, pamuk, metal).

Gilberto Zorio Terracotta Circle, 1969.

Pino Pascail Plava udovica, 1968.

Pino Pascail Golubica mira, 1965.

Ovo je jedan od najtalentovanijih umetnika siromašne umetnosti. On stvara ovo delo u vreme Hladnog rata, Kubanske krize i td.

jedno umetničko delo. Tih godina su se desili izuzetno značajni pomaci u umetnosti i kulturi koji nisu odmah bili shvaćeni na pravi način pa su tretirani za jeretičke i sl., ali je vremenom došlo do proširenja svesti. Najbitnija je ta proširena svest publike. Posmatrači i tumači umetničkog dela treba da pomere svet ka boljem i da on time bude bliži tom idealnom svetu kome umetnici vekovima teže. Umetnici 20. veka su to eksplicitno predlagali za razliku od ranijih umentika. Kako da živimo u boljem svetu i budemo bolji ljudi.

Šta je umetnost?

Joseph Kosuth je počeo da funkcioniše isključivo kroz pojmovnik i započeo je sa radovima velikih pojmova.

1967. godina stvara ovaj rad.

Todosijević, 1974.

Pitanje šta je umetnost postavljeno je na različite načine i od strane različitih umetnika. Odluka kao umetnost – Decision as art je ključna reč u svemu tome. Proglašavanje nečega umetničkim delom i menjanje onog sistema koji je postojao u muzejima i galerijama od Dišana pa i dalje, posebno kasnije kada su razbijene rigidne granice muzejskih postavki i definicije onoga šta je umetnost i kako treba ili ne treba da izgleda