�� P O N E D E L J A K , 8 . n o v e m b a r 2010 , b r o j 4 7 8 8 , g o d i n a X I I I , c e n a 30 d i n , 20 d e n , 1 K M , 0 . 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ceo svet je pozornica - ostalo je }utanje ([ekspir)

Od ve~eras do 15. novembra u U`icu bez prevoda

15. JUGOSLOVENSKI POZORISNI

FESTIVAL „BEZ PREVODA“

¡

Dobatu`no smije{nih doga|ajaOBRAZLO@ENJE

K ao i prije dvije hiljade godina, idanas kazali{te dijeli sudbinusvoga vremena. Sada `ivimo u

neko „doba tu`no smije{nih doga|aja“,u kojem smo, nakon mnogih neda}a,dovoljno iskusni da bismo biliiznena|eni i dovoljno oprezni da bismose nadali.

Nakon prevrata, ratova i tranzicije,nismo dosegli dru{tvo blagostanja, ave} smo pomalo umorni za nove ideale.Nismo izgubili strast za `ivotom, ali danas, kada o`iljaka ima mnogo, te`e nas jenagovoriti na jo{ jednu avanturu. Tako i teatar, u vremena ova, nije izgubio eros zakreacijom i istra`ivanjem ali je, nakon mnogih svojih poruka ljudima i neravnopravnihborbi, zadobio mudrost promatranja. Zato se ovogodi{nji u`i~ki festival, izborompredstava, opredijelio da promatra ovo „doba tu`no smije{nih doga|aja“, zadr`avaju}ijedino oru`je koje ima: lucidnost, kriti~ko promi{ljanje i humor.

Predstave kao {o su ̂ ekaonica i Falsifikator, uz odli~nu gluma~ku igru, nacrnohumoran i ironi~an na~in komentiraju vrijeme dana{nje, nakon propasti snova odobrom dru{tvu i boljem `ivotu. Predstava Sarajevska pozori{na tragedija, preko pri~e oratu, podsje}a nas na neka bolja vremena, koja smo tako neslavno pro}erdali, azagreba~ko Bu|enje prolje}a, jasno nam govori da, po pitanju autoriteta institucija, ne

gajimo nikakve iluzije. Ista stvar je kada se radi i o takozvanim me|uljudskimodnosima, pa crnogorski Don @uan jedino {to `eli jest da demistificira sentimentalnost,danas ve} toliko banalizirane intimne sfere na{ih ̀ ivota. Krupne teme, kao {to suMajstor i Margarita `ele pokazati da su op}e ljudske vrijednosti danas nagrizene vi{enego ikad. Kona~no, Ovidijeve Metamorfoze nas opominju da po pitanju sre}e, onogaza ~im najvi{e tragamo, potrebno je puno vi{e napora od onoga koji za tu sre}u danasula`emo.

Kazali{no, vjerujemo da ove izabrane predstave, me|u mnogim i tako|er vrijednimostvarenjima koja smo pogledali, dobro oslikavaju vrijeme i prostor u kojem su nastale.Ono {to je najva`nije, s dobrim argumentima se nadamo da smo u`i~koj publiciponudili predstave dobrog pozori{ta o kojem }e razmi{ljati i u kojem }e u`ivati.

Bojan Munjin, selektor 15. jugoslovenskog pozori{nog festivala u U`icu

3 JPFp o n e d e l j a k , 8 . n o v e m b a r 2 0 1 0 . 14. jugoslovenski pozori{ni festival2 JPF p o n e d e l j a k , 8 . n o v e m b a r 2 0 1 0 .15. jugoslovenski pozori{ni festival

FALSIFIKATORGorana Markovi}aBeogradsko dramsko pozori{te u saradnji sa Gete institutom

RE@IJA Goran Markovi}, ASISTENT REDITELJA Marko Misira~a, SCENOGRAFMiodrag Taba~ki, KOSTIMOGRAF Ljiljana Petrovi}, ASISTENT KOSTIMOGRAFATina Bukumirovi}, KOMPOZITOR Zoran Simjanovi}, PODELA Tihomir Stani},Danica Ristovski, Miodrag Krivokapi}, Daniel Si~, Ljubomir Bandovi},Slobodan ]usti}, Milan ̂ u~ilovi}, Ivan Tomi}, Savo Radovi}, Dejan Mati} Mata,Zoran \or|evi}, Milo{ Lazi}, Nikola Jovanovi}/Stojan \or|evi}, Nata{aMarkovi}, Olivera Milosavljevi} i Dragana An|elkovi}�Ponedeljak 8. novembar

OLIVER FRLJI]: Ne tra`im istomi{ljenike u kazali{tuRAZBITI OGLEDALO

Ja samo reagiram na dru{tvenustvarnost. Kada sam po~injao, udrugoj polovici devedesetih, kazali{te

je bilo najpristupa~niji medij za moj na~inrada. Pisati knjigu i ~ekati da se ona izda idistribuira da bi se govorilo o dru{tvenimproblemima, za mene je dug proces.Snimati film je, zbog tehni~kih razloga i~injenice da su se tada mogli snimatifilmovi koji su bili dr`avotvorni i koje jemogla snimati samo jedna grupa ljudi,tako|e nije bilo mogu}e, a kazali{te je bilone{to {to je najlak{e bilo osvojivo - ka`e zaDanas Oliver Frlji}, pisac, teoreti~ar,performer, glumac, reditelj, organizator...Kontroverzni i multidisciplinarni umetnik izZagreba, koji je anga`ovan u celomregionu, a ~ija je predstava Turbofolkpodelila publiku na pro{lom festivalu, ovogputa gostuje sa provokativnim komadomBu|enje prolje}a, koji je uzburkao hrvatskujavnost.

Istakav{i da se po~eo baviti ne~im {to jebilo „izme|u performans-arta i kazali{ta“,on navodi da mu nije bilo zanimljivo da sebavi integritetom pozori{ta, ve} aktuelnomdru{tvenom situacijom.

- Nisam `elio nekakvu estetizaciju radiestetizacije, nego da govorim o stvarimaoko kojih je postojao ili se prisilno stvaraodru{tveni konsenzus. Na primjer, situacijaoko rata poku{ala se prikazatipojednostavljeno, crno-bijelo, ali stvari nisubile ba{ tako jednostavne.

�U Va{im komadima primetan je otklonprema klasi~noj pozori{noj strukturi iestetici, a istovremeno slu`ite sepozori{tem kako biste saop{tilisurovosti sada{njice. To vam zameraju ikriti~ari?

- Ve}ina ljudi je jo{ uvijek u nekakvojtradiciji aristotelovske dramaturgije. Jo{uvijek `elimo jasnu i preglednu pri~u,dijalog kao dramsku formu i pozori{te kojese naslanja na tradiciju gra|anskog teatra.Izme|u ostalog, poku{avam rastvoritiformu dramskog dijaloga kao osnovnogmodela komunikacije na sceni ikomunikacije sa scene sa publikom. Zbogtoga dolazi i do one vrste nesporazuma sajednim dijelom kazali{ne kritike. Najboljiprimjer za to je predstava Bu|enje prolje}a.Narator na po~etu ka`e da je to predstavakoja zna svog neprijatelja i da je na{neprijatelj Katoli~ka crkva i da svi koji se stim ne sla`u mogu napustiti dvoranu. Deokritike interpretirao je taj monolog kaostvarni poziv dijelu publike, koja ne dijeli tuideolo{ku platformu, da napusti dvoranu.Iznena|uje me da ljudi taj poziv doslovnoshva}aju i da misle da ono {to je re~eno upredstavi jesu moji stavovi.

�[ta je podtekst va{eg insistiranja naanga`ovanom teatru, na nekakvompozori{nom ogledalu realnosti?

- Na sarajevskom MESS, nedavno smopolemisali o teatru kao ogledalu dru{tvenestvarnosti. Mislim da kazali{te ne bi trebalo

pristati na tu servilnu ulogu. Ako mu je ve}dato da dr`i to ogledalo, onda bi tojdru{tvenoj stvarnosti, u najmanju ruku,trebalo razbiti ogledalo o glavu. Ne trebapotvr|ivati ono {to ve} znamo, negopoku{ati stvoriti nekakav impuls da sestvari mijenjaju. Zato su moje predstavedirektne i ne `ele biti to zrcalo koje }eljudima dati nekakvu sliku njih samih, aonda, ako ta slika nije u skladu sa njihovomidejom o onome {to oni jesu, da se ljute,nego treba da idu dalje.

�Verujete da pozori{te mo`e dapromeni svet?

- Vjerujem u to. Komunisti~ka ideja je, naneki na~in, sa padom Berlinskog zidaobezvrije|ena. Ona je do`ivjela svoje lo{erealizacije, ali sama ideja je vrijedna. Sdruge strane, zagovara~i neoliberalnogkapitalizma poku{avaju da nas ubijede daje to jedini mogu}i sistem, ali to nije ta~no.Tek je pro{lo dvadeset godina. Koliko godzvu~alo pateti~no, poku{at }u ovaj svijetu~initi malo boljim mjestom. To nijejednostavno, jer, kako ka`e Mao Cedung,treba promijenit ono {to je najdublje u~ovjeku. Od ideje dru{tvene promjene,dru{tva jednakosti i socijalne za{ti}enostine treba odustati. To je i jedini razlog zbog~ega se bavim ovim poslom.

�Osim {to tragate za sopstvenim

mestom u pozori{noj umetnosti, kolikoima istine u tome da je ta potragaistovremeno i traganje za nekakvomnovom publikom?

- Ne ̀ elim onu gra|ansku publiku kojaina~e dolazi na predstave. Mislim dadirektno atakiram na njihove vrijednosti i naideju o pozori{tu. I kritika, koja zastupatakvu publiku, u najboljem slu~aju nerazumije moje predstave, a u najgoremslu~aju ih napada. Hvala Bogu da ih napada,jer bi mi bilo problemati~no da postojikonsenzus oko mojih predstava. Polako, aline znam da li i sigurno, gradim novupubliku. Ljudi sa konzervativnim mi{ljenjemo pozori{tu, koji odbijaju mogu}nost da jedanas dru{tvena promjena mogu}a, nedolaze na moje predstave. Moja ideja je dapredstava nije samo ono {to se doga|a usat i po vremena u dvorani, ve} da onapo~inje mnogo ranije i zavr{ava se mnogokasnije. To su pokazale Bakhe, koje samuradio na Splitskom ljetu, Turbofolk, ali islovena~ka predstava Proklet bio izdajicasvoje domovine. Mislim da bi trebalokultivirati neku drugu publiku, koja ne}e bitioptere}ena tradicijom, ali to je proces kojitraje i ja sam u njemu. Ne tra`im ideolo{keistomi{ljenike u kazali{tu, niti mislim da je topotrebno, ve} tra`im ljude koji su dovoljnootvoreni da vide i stvari sa kojima se intimnoili na drugi na~in ne sla`u, a to je i proces ukome se stvara nova publika.

�Kakva je trenutno pozori{na scena uHrvatskoj, kojim temama se bavepozori{ni umetnici?

- Postoji starija generacija koja poku{avazadr`ati svoje pozicije. Dok ne umru, udoslovnom zna~enju tog pojma, oni ne}eprepustiti svoje pozicije. Vratili su se nekiljudi, poput Boruta [eparovi}a, koji je bio uegzilu u Nizozemskoj. Tu su Anica Tomi} iJelena Kova~, koje su gostovale u U`icu saKu~kinim sinovima. Postoje i druge skupinesa kojima sam sura|ivao, poput Bendkompani. Bobo Jel~i} i Nata{a Rajkovi}kontinuirano rade ve} dvadeset godina saprepoznatljivim scenskim rukopisom. Tu sui ljudi iz Eurokaza, koji su imali pozitivnuulogu kada su se pojavili, ali na kraju su sepretvorili u ne{to drugo i zauzeli pozicije uinstitucijama. Miran Kurspahi} je prisutan uzagreba~kom kazali{nom `ivotu, a koji }enajvjerovatnije iz ITD po~eti raditi i drugdje.Svi smo fokusirani na ono {to se doga|a udru{tvu. Devedesetih nije bilo predstavakoje su govorile o tada{njim procesima uHrvatskoj, ali drago mi je {to se kona~noformirala kriti~na masa umjetnika kojastimulira i mene, a vjerujem da onda i ja,na neki na~in, stimuliram njih. �

Nakon prevrata, ratova i tranzicije, nismodosegli dru{tvo blagostanja, a ve} smo pomaloumorni za nove ideale. Nismo izgubili strast za

`ivotom, ali danas, kada o`iljaka ima mnogo,te`e nas je nagovoriti na jo{ jednu avanturu.

Tako i teatar, u vremena ova, nije izgubio erosza kreacijom i istra`ivanjem ali je, nakon mnogih

svojih poruka ljudima i neravnopravnih borbi,zadobio mudrost promatranja

Vjerujem da kazali{te mo`epromijeniti svijet.

Komunisti~ka ideja je, na nekina~in, sa padom Berlinskogzida obezvrije|ena. Ona je

do`ivjela svoje lo{e realizacije,ali sama ideja je vrijedna.

S druge strane, zagovara~ineoliberalnog kapitalizma

poku{avaju da nas ubijede daje to jedini mogu}i sistem, ali

to nije ta~no. Tek je pro{lodvadeset godina. Koliko god

zvu~alo pateti~no, poku{at }uovaj svijet u~initi malo boljim

mjestom. To nije jednostavno,jer, kako ka`e Mao Cedung,treba promijenit ono {to je

najdublje u ~ovjeku. Od idejedru{tvene promjene, dru{tva

jednakosti i socijalneza{ti}enosti ne treba odustati

Oliver Frlji}Ne `elim onu gra|ansku publiku

koja ina~e dolazi na predstave

PR

OG

RA

M 1

5. J

UG

OS

LOVE

NS

KO

G P

OZO

RI[

NO

G F

ES

TIVA

LA, O

D 8

. DO

15.

NO

VEM

BR

AP

reds

tave

po~

inju

u 1

9.30

sat

i

MAJSTOR IMARGARITAMihaila BulgakovaNarodno pozori{te U`ice

ADAPTACIJA I RE@IJA Aleksandar Sa{a Luka~, ASISTENT REDITELJA SlobodanLjubi~i}, SCENOGRAF Igor Vasiljev, KOSTIMOGRAF Sne`ana Kova~evi},KOMPOZITOR Miroljub Aran|elovi} Rasinski, SCENSKI POKRET Ivica Klemenc,PODELA Vahidin Preli}, Ana Bret{najder, Slobodan Ljubi~i}, VladimirKur}ubi}, Bojana Ze~evi}, Ivana Pavi}evi} Lazi}, Biljana Zdravkovi}, SvetislavJelisav~i}, Mom~ilo Muri}, Nemanja Jovanovi}, Slobodan Filipovi}, DivnaMari}, Tijana Karai~i}, Milena Radomirovi} i Mileta Petrovi}�Utorak 9. novembar

KO JE KO POKROVITELJI Ministarstvo kulture Republike Srbije i grad U`iceSAVET FESTIVALA Jovan Markovi} - gradona~elnik U`ica (predsednik),Ljubomir Simovi} - knji`evnik, akademik SANU (potpredsednik), drMilenko Misailovi} - teatrolog, Vida Ognjenovi} - rediteljka, ZoranStamatovi} - menad`er u kulturi, Ljiljana \uri} - glumica, predsednicaSDUS, Branislava Lije{evi} - menad`erka u kulturi, mr Branko Popovi} -reditelj, mr Nemanja Rankovi} - glumac i reditelj, Slobodan [uljagi} -reditelj, mr Ksenija Radulovi} - dramatur{kinja, direktorka Muzejapozori{ne umetnosti Srbije, dr Radivoje Dinulovi} - arhitekta i scenografi Milojko Kne`evi} - prevodilacDIREKTOR FESTIVALA Zoran Stamatovi}SELEKTORI Bojan Munjin - novinar i pozori{ni kriti~ar, ZoranStamatovi} - direktor Narodnog pozori{ta U`iceSTRU^NI @IRI reditelj Dejan Mija~ (Srbija, predsednik), glumac i rediteljRobert Valtl (Slovenija), arhitekta i scenograf Radivoje Dinulovi} (Srbija),reditelj Martin Ko~ovski (Makedonija) i dramatur{kinja TajanaGa{parovi} (Hrvatska)

PRIZNANJA ARDALION - nagrade stru~nog `irija za najbolju predstavu,najbolju re`iju, najbolju ̀ ensku ulogu, najbolju mu{ku ulogu, najboljuscenografiju, najbolju kostimografiju i za najbolju epizodnu ulogu; ARDALION I NAGRADA POLITIKE „Avdo Muj~inovi}“ za najboljegmladog glumca i SPECIJALNI ARDALION za neki od elemenatapredstave koji nije obuhva}en prethodnim nagradama

5 JPF4 JPF 15. jugoslovenski pozori{ni festival

DON @UAN J. B. MolijeraCrnogorsko narodno pozori{te Podgorica u koprodukciji sa Me|unarodnim festivalom Kotor art

RE@IJA Ana Vukoti}, JEZI^KA ADAPTACIJA (po prijevodima Danila Ki{a i MladenaLeskovca) Ljubomir \urkovi}, SARADNIK NA SCENOGRAFIJI Aleksandar Vukoti},SCENSKI POKRET Tamara Vujo{evi} Mandi}, KOSTIMOGRAF Leo Kula{, MUZIKA IvanMarovi}, VIDEO Vladimir Vu~ini}, SARADNIK NA DRAMATURGIJI Dragana Tripkovi},PODELA Dragan Mi}anovi}, Simo Trebje{anin, Jelena Mini}, Stevan Radusinovi}, ZoranVujovi}, Mi{o Obradovi}, Branimir Popovi}, Nada Vuk~evi}, @aklina O{tir i Dejan Ivani}�Sreda 10. novembar

^EKAONICA Borisa Lije{evi}a iBranka Dimitrijevi}aAtelje 212 u koprodukciji sa Kulturnim centrom Pan~evo

REDITELJ Boris Lije{evi}, OBLIKOVANJE SCENSKOG PROSTORA I KOSTIMOGRAFIJAMina Ili}, KOMPOZITOR Aleksandar Kosti}, DRAMATURG Branko Dimitrijevi}, IGRAJUBranka [eli}, Neboj{a Ili}, Bojan @irovi} i Jelena Trkulja�^etvrtak 11. novembar

SARAJEVSKAPOZORI[NATRAGEDIJAPredraga Kojovi}aMe|unarodni festival MESS u koprodukciji sa Narodnim pozori{tem Sarajevo

RE@IJA Gor~in Stojanovi}, KOSTIMOGRAF Lena Stefanovi}, SCENA I IZBOR MUZIKEGor~in Stojanovi}, DIZAJN SVJETLA Ognjen Martinovi}, ZVUK Zdenko Bevanda,ASISTENT SCENOGRAFA Josip Lovrenovi}, IGRAJU Aleksandar Seksan, ErminSijamija, Sabina Bambur, Aldin Omerovi}, Maja Izetbegovi}, Irma Alimanovi} iMuhamed Had`ovi}�Subota 13. novembar

BU\ENJEPROLJE]A FrankaVedekindaZagreba~ko kazali{te mladih

ADAPTACIJA, RE@IJA I SCENOGRAFIJA Oliver Frlji},DRAMATURGIJA Jasna @mak, GLAZBA Frano\urovi}, VIDEO Ivan Maru{i} Klif,KOSTIMOGRAFIJA Modni studio Arti|ana, ULOGE Jadranka \oki}, Frano Ma{kovi}, Kre{imir Miki}, Sreten Mokrovi}, KsenijaMarinkovi}, Nina Violi}, Zoran ̂ ubrilo, MilivojBeader i Pjer Meni~anin�Petak 12. novembar

PR

OG

RA

M 1

5. J

UG

OS

LOVE

NS

KO

G P

OZO

RI[

NO

G F

ES

TIVA

LA, O

D 8

. DO

15.

NO

VEM

BR

AP

reds

tave

po~

inju

u 1

9.30

sat

i

p o n e d e l j a k , 8 . n o v e m b a r 2 0 1 0 .

REKLI SU O FESTIVALU

FFeessttiivvaall ssee iizzbboorriioo zzaassvvoojjuu pprreeppoozznnaattlljjiivvoossttU ogromnom broju na{ihpozori{nih festivala, koji veoma~esto nemaju jasan koncepcijskirazlog, festival u U`icu se izborioza svoju prepoznatljivost i pozna~aju u{ao u sam vrh na{efestivalske ponude. Poslednjihnekoliko godina izdvaja sekvalitetom programa koji upotpunosti podr`ava ili opravdavakoncept regionalnog festivala,zasnovanog na zajedni~komjezi~kom i knji`evnom nasle|u.

Ivan Medenica, teatrolog iz Beograda

REKLI SU O FESTIVALU

MMaanniiffeessttaacciijjaa kkoojjaaookkuupplljjaa nnaajjbboolljjee eexx--yyuuppoozzoorrii{{nnee pprroodduukkcciijjeeJugoslovenski pozori{ni festival u U`icu je u proteklih petnaest godina postaopresti`na kulturna manifestacija, koja okuplja najbolje pozori{ne produkcije sa gotovo~itavog prostora biv{e Jugoslavije. Festival Bez prevoda povezuje jedinstveni kulturniprostor, spaja ljude i osobenom selekcijom i temama koje name}e, istrajava u odbranidru{tvene uloge teatra. Sopstveni identitet me|u sli~nim manifestacijama u zemlji iokru`enju, u`i~ki festival je gradio na tradiciji odgovornosti teatra da obrazuje iprosve}uje, ali i zabavlja publiku. Tako je uspeo da opstane u te{kim vremenima ipostane prepoznatljiva manifestacija koja slavi pozori{nu umetnost. Zbog toga je

nemerljiv zna~aj festivala, ne samo zaU`ice ve} i za Srbiju. Na{ grad kaokulturni centar Zlatiborskog okruga izapadne Srbije uspeo je da sa~uvasvoje pozori{te, a samim tim ipozori{nu publiku. Zahvaljuju}iozbiljnom radu Narodnog pozori{ta uU`icu, ali i festivalu, stvaramo novepoklonike pozori{ne umetnosti me|umladim generacijama. Festival jepovod i da se o U`icu mnogo togaafirmativnog daleko ~uje. To su razlozizbog kojih se radujemo 15.jugoslovenskom pozori{nomfestivalu, sa `eljom da on i daljepromovi{e razmenu znanja iiskustava, podsti~e kreativnu saradnjui produbljuje me|usobnorazumevanje me|u ljudima koji imajusvest o tome da je prava kultura ono{to spaja ljude i doprinosi afirmacijinajve}ih vrednosti.

Jovan Markovi}, gradona~elnik U`ica

REKLI SU O FESTIVALU

NNaa{{ iizzllaazzaakk uu ssvveett,, aallii iiddoollaazzaakk ssvveettaa kkoodd nnaassPozori{te, kao institucija u na{em gradu,predstavlja posebnu delatnost koja ostavljaposeban utisak na svakog gra|anina. U`i~kifestival, koji okuplja najbolje predstave izcelog regiona, pravi je praznik radosti uU`icu, pa i za one koji ne idu u pozori{te.Sve~ana atmosfera dobija na zna~aju, a isama re~ festivus, zna~i radost. Festival jeva`an, ne samo za U`ice i Srbiju, jer to jesve~anost koja je mnogo vi{e od pozori{ta.To je na{ izlazak u svet, ali i dolazak sveta kodnas. To je prva i prava poruka festivala, ~ak ionda kada mi se ne dopadaju nekepredstave. Misija festivala je da podsti~eljude na razmi{ljanje, dijalog i polemiku. Onje i na{a potreba da vidimo {ta drugi rade, ali ida jedni drugima uputimo dobre poruke.

An|a Bjeli}, direktorka Narodnebiblioteke U`ice

REKLI SU O FESTIVALU

SSeeddmmiiccaa kkoojjaa mmeennjjaa rriittaamm `̀iivvoottaaTe{ko mi je da poverujem da je ovo ve} petnaesti festival. Jo{ su mi u se}anju predstave sa prvog,drugog, nekih ranijih festivala - @ivot je san, Nigdje nikog nemam, Medeja, Gorski vijenac...

Uvek se radujem festivalu. Ta sedmica potpuno promeni ritam `ivota. Intenzivno se vi|am sadragim ljudima za koje tokom godine ne prona|em uvek dovoljno vremena ili prilike za dru`enje.Svakodnevni razgovori na poslu postanu sadr`ajniji. Po{to radim u {koli, festival je prilika da sau~enicima vi{e razgovaram o pozori{tu, dru{tvenim temama koje predstave pokre}u, a da pritom nemam gri`u savesti {to sam se udaljila od plana i programa. Za u~enike je to prilika daiznesu svoje stavove, provere kriterijume, prepoznaju interesovanja. Verujem da i njihovasvakodnevna komunikacija postaje sadr`ajnija.

^injenica da je festival postao regionalni,omogu}ava uvid u ono {to se de{ava napozornicama susednih zemalja iomogu}ava, mnogo vi{e od politi~keretorike, da ponovo postanemo svesni dadelimo isti kulturni prostor, sli~no istorijsko itradicijsko nasle|e, iste probleme i da sezapravo sasvim dobro razumemo.

Izbor predstava Bojana Munjina ve}nekoliko godina potvr|uje neke moje„favorite“. Dobar je ose}aj da }e{ mo}i dapogleda{ predstave o kojima, kad `ivi{ uU`icu, saznaje{ samo posredne informacije.Tokom druge sedmice novembra, nestajeose}aj da `ivite daleko od centra zbivanja.

I vreme odr`avanja festivala je izvanrednoodabrano - novembar u U`icu je depresivan:mrak, smog i magla, tako da festival doneseneku drugu vrstu energije na kojoj se poslegrejemo do kraja zime ili do slede}egfestivala.

Gordana Danilovi}, profesorkaknji`evnosti u U`i~koj gimnaziji

PR

OG

RA

M 1

5. J

UG

OS

LOVE

NS

KO

G P

OZO

RI[

NO

G F

ES

TIVA

LA, O

D 8

. DO

15.

NO

VEM

BR

A

7 JPFp o n e d e l j a k , 8 . n o v e m b a r 2 0 1 0 . 14. jugoslovenski pozori{ni festival6 JPF p o n e d e l j a k , 8 . n o v e m b a r 2 0 1 0 .15. jugoslovenski pozori{ni festival

METAMORFOZEprema OvidijevimlegendamaJugoslovensko dramsko pozori{te

RE@IJA Aleksandar Popovski, PO OVIDIJU Aleksandar Popovski i JelenaMijovi}, DRAMATURG Jelena Mijovi}, SCENOGRAFIJA Numen, KOSTIMJelena i Svetlana Prokovi}, MUZIKA Silence, KOREOGRAF Dalija A}in,GLUMCI Neboj{a Glogovac, Tamara Vu~kovi}, Nikola \uri~ko/DraganMi}anovi}, Jelena \oki}, Goran [u{ljik, Nada [argin, Radovan Vujovi} iMarija Vickovi}, PLESA^I Dalija A}in, Luka Luki}, Ana Dubljevi} i DarkoBursa}�Nedelja 14. novembar

KATEKAPURALICAVlaha StulijaNarodno pozori{te Sombor u ~ast nagra|enih

REDITELJ Jago{ Markovi}, SCENSKI GOVOR dr Ljiljana Mrki} Popovi},SCENOGRAF Marina Pavlovi}, KOSTIMOGRAF Bo`ana Jovanovi}, IZBORMUZIKE Jago{ Markovi}, PODELA Sa{a Torlakovi}, Branka [eli}, BiljanaKeskenovi}, Tatjana [anta Torlakovi}, Slobodan Te{i}, Radoje ̂ upi},Vlastimir Velisavljevi} i Olgica Nestorovi}�Ponedeljak 15. novembar

PR

ATE

]I P

RO

GR

AM

Imam samo rije~i hvale za u`i~ki fe-stival, jer se na njemu prikazuju sa-mo najbolje predstave iz na{e biv-

{e zemlje, predstave koje nisu komer-cijalne, ve} anga`irane, koje se baveaktuelnim temama i imaju {ta da ka-`u. To nije anga`man radi anga`ma-na, ve} su to sjajna umetni~ka djela -ka`e u razgovoru za Danas Ermin Sija-mija, glumac i umetni~ki direktor dra-me Narodnog pozori{ta Sarajevo, do-dav{i da }e „u`i~ki festival za nekolikogodina biti me|u najzna~ajnijim napodru~ju biv{e Jugoslavije“.

- Me|utim, {teta je {to glumci idrugi pozori{ni umjetnici na festivaldolaze na jedan dan, odigraju pred-stavu i vrate se ku}i, a da ne pogleda-ju {ta to rade njihove kolege iz drugihpozori{ta. To mo`e da doprinese kva-litetu, uspostavljanju saradnje, kopro-dukcija i razmjeni ideja. To je mojageneralna zamjerka i svim drugim fe-stivalima, a ne samo u`i~kom. Mislimda to nisu velika dodatna ulaganja, alido tada nijedan festival ne}e imatikvalitet kakav bi trebalo da ima - sma-tra sagovornik Danasa.

Ka`e da se stanje u pozori{tima uBosni i Hercegovini u poslednjih ne-koliko godina znatno pobolj{alo, aline u finansijskom, ve} u umetni~komsmislu, te da se pojavila mlada gene-racija umetnika koji su veoma tra`eni.

- Mlada re`iserka Selma Spahi},koja radi moderan, anga`iran i kvali-tetan teatar, a s kojom glumci ̀ ele darade, postala je veoma tra`ena u po-zori{tima u Sarajevu, Tuzli, Mostaru iBanjaluci. Sarajevska pozori{ta po~e-la su da se otvaraju, a gostuju nam ire`iseri iz drugih zemalja. Producirajuse kvalitetne predstave, poput @abeKamernog teatra, koja je za kratko vri-jeme osvojila publiku i na evropskimgostovanjima, a glumci iz tog koma-da dobijaju nagrade na svim festivalima. Tu je i Lajla Kaik~ija, a u NP Sarajevo, poredGor~ina Stojanovi}a, koji kod nas re`ira tre}u predstavu, uspjeli smo da anga`iramo idruge reditelje. Sarajevski ratni teatar (SARTR) tako|e dobro radi i druga~ije od osta-lih pozori{ta u BiH.

Dobre promjene desile su se i u zeni~kom pozori{tu, koje je nekada bilo veomazna~ajno i kvalitetno. Banjalu~ko pozori{te je sve bolje i anga`iralo je mlade glumce,

a ve}inu predstava re`iraju reditelji iz Srbije. Puno o~ekujemo i od Mahmuda Imamo-vi}a, koji prvi put profesionalno re`ira u pozori{tu. De{ava se smjena generacija, a ne-koliko studenata re`ije iskazuju `elju za pozori{tem, tako da }emo i njih anga`irati unarednoj sezoni u NP Sarajevo. Na na{oj Maloj sceni radi}e i Alen Drljevi}, mladi i talen-tirani filmski reditelj, koji dosad nije radio u pozori{tu - ka`e Sijamija. �

[teta je {to glumci i drugi pozori{ni umjetnici na festival dolaze na jedan dan, odigraju

predstavu i vrate se ku}i, a da ne pogledaju {tato rade njihove kolege iz drugih pozori{ta.

To mo`e da doprinese kvalitetu, uspostavljanjusaradnje, koprodukcija i razmjeni ideja.

To je moja generalna zamjerka i svim drugim festivalima, a ne samo u`i~kom

ERMIN SIJAMIJA:Smjena pozori{nih generacijaNE SAMO JEDAN DAN

Ermin SijamijaU`i~ki festival

za nekoliko godina bi}e me|u

najzna~ajnijim na podru~ju biv{e

Jugoslavije

ZORAN STAMATOVI]: Festival i pored krizeOTVORITI KRUG

I ako je u ovoj godini NP U`iceorganizovalo dva festivala, jer jeprethodni, zbog po{logodi{njeg

progla{enja epidemije novog gripa,otkazan i odr`an u aprilu, direktorJugoslovenskog pozori{nog festivala i NPU`ice, Zoran Stamatovi} ka`e da to nije bioveliki problem, jer je tim tog pozori{ta, kojeu ovoj godini obele`ava 65 godinaprofesionalnog rada i deceniju i pofestivala, veoma dobro organizovan. Ondodaje da je, i ovoga puta, Ministarstvokulture Srbije podr`alo festival sa trimiliona, a grad U`ice obezbedio je dvamiliona dinara. - To je polovina festivalskogbud`eta. Ostatak novca obezbedili smoprodajom ulaznica, a deo }emo, nadam se,obezbediti od sponzora. U godini krize to jeveoma te{ko, ali nadam se da }emo izazvatipa`nju potencijalnih sponzora - ka`eStamatovi}.

�Da li je slab odziv privrede u podr{cifestivala samo posledica ekonomskekrize?

- U pitanju je zatvoren krug i neznam {ta je uzrok, a {ta posledica. Uceloj Srbiji delatnosti u kulturi vrlo ~estobivaju u zape}ku i to uvek budepravdano krizom. Me|utim, tako je biloi u mnogo boljim vremenima. ^ini mi seda u te{kim vremenima zaboravljamona kulturu, {to mo`e da ima i negativneposledice za opstanak nekih kulturnihsadr`aja.

�Zna~i li to da je ovog puta i novac biokoselekor festivala?

- Nije bio uop{te. Mi se pona{amoracionalno. Selektor Bojan Munjin to zna, aja kao direktor sa krizom u kulturi i dru{tvu`ivim od po~etka svog profesionalnoganga`ovanja. Novac nije uticao na kvalitetodabranih predstava, za koje Bojan Munjinsmatra da su najbolje i najreprezentativnijeiz zemalja regiona.

� Ipak, u selekciji nema predstava poput„Bahatkinja“ NP Beograd, „Kose“Ateljea 212 ili „@abe“ Kamernog teatra55 iz Sarajeva i drugih koje su skretalepa`nju i kritike i publike?

- Savet festivala selektoru dajeapsolutno pravo da, prema sopstvenojestetici, izabere najbolje predstave. To je,zasad, i najbolji na~in za uspostavljanjekvaliteta. Postoji i drugi na~in, a to je daanketiramo gra|ane i na osnovu toga dabiramo predstave, {to, mo`da, nije lo{e.Predstava Kosa bila bi zanimljiva i u`i~kojpublici, ali nismo u stanju da, bez velikepodr{ke sponzora, finansiramo njenogostovanje, koje ko{ta otprilike kaopolovina festivalskog repertoara.Predstava Bahatkinje tako|e je sjajnapredstava, diskutovali smo i o predstaviBanovi} Strahinja Narodnog pozori{taSubotica, ali nijanse su odlu~ile da toipak bude komad Majstor i Margaritau`i~kog pozori{ta. Razmatrali smo imogu}nost u~e{}a Kru{eva~kogpozori{ta sa predstavom Dundo Maroje,kao i {aba~ke predstave Doga|aj u stanubr. 2, ali Bojan smatra da su odabranepredstave ipak reprezentativnije zau`i~ki festival.

�Kako pozori{ta iz regiona reaguju napozive da gostuju na u`i~kom festivalu?

- Veoma su zainteresovani,prilago|avaju svoje termine, nemauslovljavanja, iako je na{a scena manjeuslovna od svih scena odakle dolazeovogodi{nji u~esnici. Razlog za to jerejting festivala, koji je kvalitetom izna~ajem nadma{io U`ice ipozicionirao se na vrlo va`nom mestu.Gostuju nam predstave koje otvarajurazli~ita dru{tvena pitanja u regionu.Nemamo iluzije da }emo pobolj{atiodnose izme|u na{ih dr`ava, ali nadamse da }emo, na nekom od narednihfestivala, okupiti i dr`avnike iz regiona irazgovarati o potpunom kulturnomotvaranju biv{eg jugolovenskogprostora.

�Festival je, pre ~etiri godine, dobioregionalni zna~aj. Da li je taj konceptuspeo?

- Uspeo je u potpunosti i smatra se daima jedan od najboljih koncepatapozori{nih festivala u regionu, zato {to jeprecizan, a istovremeno dovoljno {irok damo`e da bude ostvaren.

�Da li NP U`ice koristi festivalskemogu}nosti i za saradnju sa umetnicimaiz regiona, nakon festivala?

- Kako da ne! Lari Zapija, reditelj iz Rijekekoji je bio ~lan festivalskog ̀ irija, re`irao je nana{oj sceni Rodoljupce Jovana SterijePopovi}a, jednu od predstava koja jenagra|ena na festivalu Joakim Vuju}, a na{umetni~ki direktor Nemanja Rankovi},re`irao je u Rijeci predstavu Metak za svemladog autora Du{ana Spasojevi}a, koja jesjajno prihva}ena u Hrvatskoj, a gostuje i uSrbiji {to pokazuje da mladi ljudi nisuoptere}eni ~injenicama o mestu ̀ ivljenja. �

� IZLO@BA FOTOGRAFIJA sa14. jugoslovenskogpozori{nog festivala „Bez prevoda“, autorRadovan Baja Vujovi} iz U`icaPonedeljak, 8. novembraod 19.15 sati, hol NP U`ice

� IZLO@BA „Radna biografija:Scenski prostori RadivojaDinulovi}a”, autorke dr Mia David i dr Tatjana Dadi} Dinulovi}Petak 12. novembra od 18 sati, Mala scena NP U`ice

�FESTIVAL „Na pola puta, 3 u 1“ - razgovor o festivalui snimanje radio drame, 9. novembra od 17 sati naMaloj sceni NP U`ice

� INTERAKCIJA, prvih petgodina, 10. novembra od 18 sati na Maloj sceni NP U`ice

�PROMOCIJA knjige dr Radivoja Dinulovi}a„Arhitektura i pozori{te XX veka” i njegovoPREDAVANJE „Prostor pozori{ta nakonXX veka”, 12. novembra od 18 sati na Maloj sceni NP U`ice

�KAFE ROVOLT did`ej zabave od 8. do 15. novembra, od 17 do 2 sata iza pono}i

�KLUB IF d`ez koncerti 8, 9, 11, 12, i 13. novembraposle 23 sata23:00 h klub If

Klub ljubitelja pozori{ta- Formirali smo Klub ljubitelja pozori{ta, kojim poku{avamo da uklju~i-mo {to ve}i broj ljudi u pripremi festivala, ali i u aktivnostima na{eg po-zori{ta. Klub ~ine ljudi koji su osetili da na{em pozori{tu treba pomo} ikoji svojim znanjem, ume}em, kontaktima, savetima ili neposrednim an-ga`ovanjem mogu mnogo toga da u~ine - ka`e Stamatovi}.

Velike teme velikih ideja- Za ovu sezonu, u NP U`ice, osmislili smo repertoar pod nazivom Veliketeme velikih ideja. Po~eli smo je premijerom Mu{ice u re`iji Slavenka Sa-letovi}a, a u toku su probe Aristofanove Lizistrate, koju re`ira na{ sugra-|anin Branko Popovi}. Aleksandar Sa{a Luka~ re`ira}e komad @ivot jesan, Martin Ko~ovski, reditelj iz Skoplja, postavi}e Bu|enje prole}a, a na{umetni~ki direktor Nemanja Rankovi} re`ira}e Ines de Kastelo. Pru`i}e-mo {ansu i mladim umetnicima, a na Maloj sceni trudi}emo sa da sa ma-lo novca uradimo zanimljive naslove - komentari{e Stamatovi} aktuelnusezonu u NP U`ice.

Zoran Stamatovi}Gostuju nam

predstave kojeotvaraju razli~ita

dru{tvena pitanja uregionu

PR

OG

RA

M 1

5. J

UG

OS

LOVE

NS

KO

G P

OZO

RI[

NO

G F

ES

TIVA

LA, O

D 8

. DO

15.

NO

VEM

BR

AP

reds

tave

po~

inju

u 1

9.30

sat

i

8 JPF p o n e d e l j a k , 8 . n o v e m b a r 2 0 1 0 .15. jugoslovenski pozori{ni festival

Posebno izdanje lista Danas posve}eno 15. jugoslovenskom pozori{nom festivalu u U`icuUrednik Dragan Sto{i} �� Tekstovi Nenad Kova~evi} �� Lektura Nada Ka~ar �� Prelom Zoran Spahi} �� Podr`ano od Ministarstva kulture Republike Srbije

ZZaasslluu`̀eennaa ppooddrr{{kkaaMMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurreeSvet umetnosti i kulture u Srbiji je izuzetno slo`en i plodan. Gra|anikoji u`ivaju u umetnosti mogu da biraju iz {irokog spektra pozori{nihpredstava, vizuelne umetnosti, plesnog stvarala{tva, muzike, filma iknji`evnosti, dostupnih u lokalnim teatrima, muzejima, bibliotekama,bioskopima, univerzitetima, halama, kao i na radiju i televiziji. Uprkoskrizama i isku{enjima tranzicije, oblast kulture do`ivljava veliki usponupravo kroz delatnost pojedinaca, umetni~kih grupa i kulturnihinstitucija.

Direktna javna podr{ka na{eg ministarstva ne koristi se zanametanje kulturne politike. Umesto toga, odluke o finansiranjuumetnosti vo|ene su uvek mi{ljenjima eksperata iz date oblasti.Projekti koji su „kandidati“ za ovu vrstu finansiranja podvrgavaju seproverama koje garantuju da je pomo} dodeljena po zasluzi, a ne naosnovu politi~kog cilja ili politi~ke favorizacije.

I prilikom ocenjivanja Jugoslovenskog pozori{nog festivala, uveksmo uzimali u obzir kvalitet programa, njegov potencijalni efekat narazvoj kulturnog `ivota u U`icu i u`i~kom kraju, doprinos pozori{nom`ivotu Srbije i me|unarodnom povezivanju. Pouzdana potvrdaispravnosti odluka bila je brojna publika festivala i sposobnostdoma}ina, Narodnog pozori{ta u U`icu, da pripremi i izvede programfestivala.

Zbog toga smo ove godine, ponovo, preporu~ili da Jugoslovenskipozori{ni festival Bez prevoda dobije podr{ku Ministarstva kultureRepublike Srbije.

Neboj{a Bradi}, ministar kulture Republike Srbije

OOttkkrriivvaannjjee nneekkiihhnnoovviihh ssvveettoovvaa ii ssttiiccaannjjee nnoovviihh iisskkuussttaavvaaFestivalske predstave pokre}u me na razmi{ljanja i budeemocije, a to je i prilika da upoznam veliki broj kolega.Dragoceni su i okrugli stolovi na kojima se razgovara opredstavama i njihovom nastanku. Uvek ne{to novo nau~im.To je i prilika da otkrivamo i neke nove svetove, steknemonova iskustva, ali to zavisi od toga koliko je ~ovek u dana{njevreme spreman da to prihvati. Pozori{te bi trebalo dapokrene ljude i duhovno ih obogati, posebno danas, kadahumanost nestaje. S druge strane, pitanje je koliko su ljudidanas uop{te spremni da se prepoznaju u nekim pozori{nimlikovima? Mogu}e je da se pla{e prepoznavanja. @elim dafestival, kao i pozori{te uop{te, pokre}e ljude na razmi{ljanjei kriti~ki odnos prema sebi, drugima i okru`enju. Mo`da je toutopija, ali zaista verujem u to. Dobro je i to {to je ove godineveoma sadr`ajan predfestivalski program, ali i prate}iprogram u toku festivala, na ~emu se posebno anga`ovaoKlub ljubitelja pozori{ta.

Nemanja Jovanovi}, glumac NP U`ice

PPrreedd uu`̀ii~~kkoommppuubblliikkoomm nneemmaappooddiillaa`̀eennjjaaJugoslovenski pozori{ni festival jedan je od najzna~ajnijih kulturnihdoga|aja u U`icu. Nastao je u veoma te{kom vremenu i u njegovopstanak bila je ube|ena samo {a~ica entuzijasta, pre svega ljudikojima je pozori{na umetnost ne samo profesija ve} i `ivotnaopsesija. Zahvaljuju}i njima i izuzetnoj podr{ci od onih koji su shvatilizna~aj pozori{ta u `ivotu jedne dru{tvene zajednice, festival `ivi idanas, na radost u`i~ke pozori{ne publike.

Od prvog dana publika je ravnopravno, u po~etku sa vrhunskimimenima srpske i crnogorske, a od pre ~etiri godine i hrvatske ibosanske pozori{ne scene, `ivela festivalske dane. Ta publika jenegovana decenijama, a naro~ito od kada Narodno pozori{te u U`icupostoji kao institucija, od 1945. godine. Pred njom nema podila`enja.Ona uvek nagradi prave vrednosti i zato s pravom o~ekuje da }e jojbiti omogu}eno i da ih vidi tokom sedam dana festivala.

Sedam festivalskih dana ne bih menjala ni za {ta. Tako misle imnogi drugi. @ao mi je {to su vremena te{ka, pa nije mali brojljubitelja pozori{ne umetnosti koji se ipak opredeli da gleda jednu ilidve predstave, a mnogi, iako istinski to `ele, ne mogu nijednu.Me|utim, raduje me to {to je svake godine me|u tih 500-600gledalaca svake ve~eri sve vi{e mladih. To potvr|uje ne samoopravdanost i neophodnost postojanja festivala ve} i to da u`i~koNarodno pozori{te obavlja misiju kroz svoju produkciju koja gasvrstava, posle Beograda, u sam vrh srpskih pozori{ta.

Rada Popovi}, urednica festivalskog biltena

REKLI SU O FESTIVALU

BEZ PREVODAPozori{ni festival u U`icu osnovan je u vre-me krize, u manjku hleba i vi{ku nepotreb-nih igara. Nazivom podse}a na dr`avu kojevi{e nema.

Opstao je u najgorim trenucima po njenegra|ane i susede, i evo ga ponovo - petnaestiput. Opet u materijalnoj oskudici. To mnogogovori o duhu U`i~ana, koji svoj festival ne-guju, prosu|uju gluma~ko ume}e, selektor-ske ve{tine, o njima polemi{u, ali ga ne daju.To je i dokaz o neverovatnoj energiji i zane-senja{tvu zaposlenih i uprave Narodnog po-zori{ta, ali i mnogih prijatelja van U`ica, koji

su se pokazali kao dobri organizatori i doma-}ini, a kojima su mnogi znali da prigovore -[ta }e nam pozori{te kad smo gladni i bosi.

U`i~ki festivalski tinejd`er, pre ~etiri godi-ne, otvorio se, po`eleo da otkrije svet oko se-be, da se uporedi, sara|uje, saznaje, zaviripreko plota, ne bi li postao jo{ bolji. U toj ra-doznalosti otkrili smo da nam u komunikaci-ji sa kom{ijama nisu potrebni jezi~ki posred-nici.

Deo nas mo`da ranije nije bio spreman dase prepozna u likovima koje su, posmatraju}isvoje vreme, davno opisali pozori{ni velika-ni, pa nam je sada te`e da se suo~imo sa mu~-nim scenskim osvrtima na posledice ne tako

davne i krvave dramaturgije biv{eg zajedni~-kog prostora. Ali, nije u problemu samo pu-blika, jer muke mu~i i pozori{na umetnost.Kome se obra}a? Kojim sredstvima? Da li dazabavlja, opominje, podse}a, ukazuje, name-}e, prikriva? Kojim temama da se bavi? Da lida nam podilazi i u`iva u sopstvenom konfor-mizmu ili da se sa nama sukobljava i da budeprokazivana? To je samo deo formalnog i su-{tinskog pozori{nog problemskog spektra,koji u`i~ki festival nekada uspe{no, a nekadamanje uspe{no, poku{ava da otkrije i da re{i.

Ipak, ostao je dosledan prvobitnom kon-ceptu - da se, po proceni selektora, prikazu-ju samo najbolje pozori{ne predstave iz pro-

tekle sezone, bez obzira na poreklo pisca ili`anr. Do pre ~etiri godine nastupala su samopozori{ta iz Srbije i Crne Gore, a onda festi-val je dobio regionalni karakter igrom umet-nika iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Takreativna promaja u~inila ga je dragocenim ipresti`nim.

Ove godine, glumci }e ponovo igrati na ve-like teme, ljudske i svakodnevne. Zato je Bo-jan Munjin, koji je protekle dve godine osvo-jio simpatije u`i~ke publike, ovogodi{nju se-lekciju naslovio kao Doba tu`no smije{nih do-ga|aja. Uostalom i ̀ ivot je takav, ba{ onakavkakvim ga je davno [ekspir opisao - Ceo svetje pozornica - ostalo je }utanje.

Pozori{ni tinejd`er