Sara Petrović II –1prof. Lj. Milanovic

Ribe sa koštanim skeletom

(Osteichthyes)

Klasifikacija: ZRAKOPERKE:

1. Štitonoše2. Mnogoperke (“živi fosili”)

3. Košljoribe

ŠAKOPERKE I DVODIHALICE

Gradja:Unutrašnji skelet je okoštao,te je po tome ova

grupa i dobila ime Ribe sa kostanim skeletom,Karakteriše ih škržni poklopac,koji

ograničava prostor škrgama,Postoji i riblji mehur, koji kod nekih oblika

može da služi za disanje, usni otvor je na prednjem delu glavenog regiona,

Ove ribe se smatraju najistaknutijom grupom vodenih životinja uopšte,

Ove ribe čine oko 97 % vodenog sveta (20.000 vrsta),

Mogu biti od 1 cm do 4 – 5 m,Jedne su od najšarenijih riba na svetu,

Prilagodile su se na razne dubine (od morskih plićaka i rečnih izvora do mračnih morskih dubina),

Mnoge ribe se mogu kretati iz slatke u slanu vodu (radi parenja) i obrnuto (npr. losos),

Ishrana im je raznovrsna i po tome su delom klasifikovane

Koža im je prekrivena krljuštima. Možemo razlikovati 2 tipa krljušti:

1.Cikloidne – u vidu pločica sa gltkom zadnjom ivicom

2.Ktenoidne – isto u vidu pločica samo sa nazubljenom zadnjom ivicom,

Najbrojnije žlezde na koži su sluzne žlezde,U krznu kože trupa i repa nalaze se krljušti

koje su kod većine izgradjene od koštanog tkiva,

Kod jako malog broja je izražen sloj dentina ili gledji na koštanoj osnovi,

DisanjeDišu pomoću škrga, a neke imaju sposobnost

udisanja atmosferskog vazduha. Škržni aparat se sastoji od četiri škrge smešetene u zajedničkoj škržnoj duplji i pokrivene su koštanim poklopcem. Za udisanje atmosferskog vazduha služe im promenjeni deo crevnog kanala, epitel škržne duplje ili izmenjeni riblji mehur. Škržni filamenti su slobodni u duplji.

Razvijena je škržna duplja u kojoj leže škrge. Škržne duplje komuniciraju sa jedne strane sa ždrelom, a sa druge sa spoljašnjom sredinom i kroz njih stalno cirkuliše voda. Škržne duplje su pokrivene koštanim škržnim poklopcem, operkulumom. Košljoribe imaju 4 para škrga.

Postoje ribe koje mogu da dišu i u vodi i na kopnu

To su ribe DVODIHALICEU njih spadaju:1.Južnoamerička dvodihalica2.Africka dvodihalicaTakvo disanje omogućavaju im organi koji

nastaju od promenjenih delova creva (epitela škržnih duplji, ribljeg mehura...)

Ribe dvodihalice ili plućašice (Dipnoi) predstavljaju relikte, poslednje ostatke jedne prastare grupe poreklom još iz devona koje imaju sposobnost da, osim disanja na škrge, udišu i atmosferski vazduh.

Žive u slatkim vodama tropskih krajeva koje u određeno doba godine presušuju. Tada ove ribe prelaze na udisanje atmosferskog vazduha pomoću ribljeg mehura koji je bogato snabdeven mrežom krvnih sudova i funkcioniše kao pluća.

Imaju veliki broj primitivnih osobina kao što su:dobro očuvana horda;hrskavičav skelet;imaju samo elemente kožnih kostiju koje štite

lobanju i dr.

Čula i glaveni deo:Dobro razvijena čula (čulni organi);Osetljivost je velika;Informacije iz spoljašnje sredine dobijaju od

organa bočne linije, mirisnih organa (imaju parne nosne duplje i parne nosne otvore), oči su dobro razvijene

Najveća koncentracija čula je u glavi;Srednji mozak je najistaknutiji deo i ima dobro

razvijen “krov”;Kosti su u glavenom regionu veoma brojne

(vise nego kod ostalih vertebrata tj. kičmenjaka);

Polni sistemDobro razvijen;Skoro da kloaka više ne postoji (tj. polni kanal

je skoro potpuno odvojen od urinarnog sistema);Zadržava se samo kod plućašica i riba sa

hrskavičavim skeletom;Jajnici stvaraju ogromne količine jajnih ćelija

koje putem jajovoda dospevaju u spoljašnju sredinu;

Postoji larveni stupanj (jegulja);

Oplođenje je kod najvećeg broja vrsta spoljašnje, mada je kod manjeg broja prisutno i unutrašnje oplođenje. Polažu veliki broj jaja, a razviće je kod najvećeg broja vrsta direktno. Neke vrste, kao npr. jegulja, u toku razvića doživljavaju preobražaj, dok druge prelaze u vreme mresta ogromne razdaljine čak i do nekoliko hiljada kilometara (jegulje, lososi) savlađujući pri tome sve prepreke (slapove, brzake i dr.).

ZrakoperkeZrakoperke su grupa riba sa koštanim

skeletom čija su peraja zrakasto razapeta koštanim skeletnim elementima. Oči su im krupne, a nemaju unutrašnje nosne otvore.

Sužena im je osnova parnih peraja (nema muskulature);

ŠakoperkeŠakoperke su prastara grupa riba čija su parna peraja

posebne građe sa mesnatom osnovom koja je sa unutrašnje strane poduprta snažnom muskulaturom i kostima tako da dobija lepezast oblik koji podseća na ljudsku šaku (zato naziv šakoperke).

Ova grupa riba ima vretenasto telo, dva leđna i jedno repno peraje. Prvobitno su bile slatkovodne ribe koje su živele u vodama sklonim presušivanju pa im je tada riblji mehur služio kao pluća. Zato se kod njih obrazuju unutrašnji nosni otvori (hoane). Riblji mehur je kod ovih riba, kao i kod dvodihalice, u vezi sa ventralnom stranom ždrela . Po toj osobini se razlikuju od svih ostalih riba, a istovremeno su slični sa kopnenim kičmenjacima kod kojih pluća komuniciraju sa ventralnom stranom ždrela.

Razlike izmedju zrakoperki i šakoperki:Šakoperke na krljustima imaju koštanu osnovu koju

pokriva dentin, dok zrakoperke poseduju gleđ na koštanoj osnovi;

Kod šakoperki postoji (unutrašnji) nosni otvor kao kod kičmenjaka;

Zrakoperke potiču iz paleozoika i prilično su primitivne gradje.

U njih spadaju:1.Štitonoše – redukovako koštano tkivo (hrskavičav

skelet), izražena horda,i imaju veliku masu;

2.Mnogoperke3.Košljoribe

U štitonoše spadaju:1.Morune;

2.Kečige;

3.Jesetre;

Latimerija (morska sredina)

Riba Pauk (morska sredina)

Sabljarka (morska sredina)

Klen (rečna sredina)

Morsko šilo (morska sredina)

Losos (odrasla jednika – more; mlada jedinka - reka)

Peš (more)

Murina (morska sredina)

Bežmek (more)

Balavac (rečna sredina)

Zlatovčica (rečna sredina)

Riba List (morska sredina)

Knez (reka)

Sunčica (reka)

Šnjur (rečna sredina)

Tuna (morska sredina)

Škrapina (morska sredina)

Linjak (rečna sredina)

Riba kovač (more)

Grdobina (morska sredina)