Samoprihvatanje nasuprot samopoštovanju

Napisao Renata Senić

 

Neretko čujem da se neke stvari, ideje, pojmovi i situacije podrazumevaju. Uglavnom nisamzadovoljna idejom da se toliko dobro s nekim razumem da ne moramo popričati o čemu sezapravo radi. Jezik i govor nam i služe da bismo poboljšali međusobno razumevanje isaodnošenje.

S druge strane, ima pojmova koji su naizgled slični, međutim, ako su nedovoljno objašnjenimogu stvarati konfuziju. Možda je najmanje bitno što Vas sagovornik neće razumeti u datojsituaciji. Opasnost leži u onim pojmovima koje Vi sami podrazumevate, a nedovoljnorazumete, u idejama koje se nalaze u Vašem predsvesnom, koje su automatizovane, kojegotovo nikada ne preispitujete, a koje, nažalost, mogu direktno uticati na stvaranje nezdravih osećanja i nefunkcionalnih vidova ponašanja.

U ne tako davnoj prošlosti je samopoštovanje bilo visoko vrednovan pojam. Kada osobapoljuljanog samopoštovanja ili jakog osećaja niže vrednosti započne psihoterapijski tretman, usaradnji s terapeutom postavi ciljeve kako da, kroz tehnike i razgovor, analizu i tumačenje,podigne sopstveno samopoštovanje na odgovarajući nivo. Kako da prevaziđe osećaj manjevrednosti, kako da sebe osmisli kao vrednu osobu i kako da se poštuje.

1 / 5

Samoprihvatanje nasuprot samopoštovanju

Napisao Renata Senić

Danas, nakon mnogobrojnih istraživanja u psihoterapiji, nakon razvoja psihološke misli koja ideu korak s novim vremenom, sve se više sumnja da je ideja o visokom samopoštovanju korisna.

Naravno, to ne znači da valja negovati osećaj manje vrednosti, potčinjenosti, hroničnog stida,niti da ništa ne treba preduzimati kako bi se psihički problemi pojedinaca rešili. Međutim, vreme je pokazalo da je koncept samopoštovanja povezan s nezdravim narcizmom, dokje koncept samoprihvatanja povezan sa zdravim samoljubljem.

Samopoštovanje i nezdrav narcizam

Samopoštovanje je usko povezano s konceptom vrednosti, više ili niže. Osoba visokogsamopoštovanja veruje da više vredi od neke druge osobe s kojom se u datom trenutku poredi.U stanju je da iz vida gubi celovitu sliku i oslanja se na pojedine aspekte svoje/tuđe ličnosti.Rekla bi, „više vredim od kolege, jer sam dobila pohvalu od nadređenog“, „više vredim odkoleginice, jer sam završila bolji fakultet“, „više vredim od drugarice, jer bolje donosim životnovažne odluke“. S druge strane, poredeći se s drugima, takva osoba bi sigurno naišla i napojedince koji su u nekim aspektima života, prema njenim merilima, ostvarili veće uspehe ibolje rezultate. Tada bi se javio osećaj manje vrednosti kao produkt poređenja sa izolovanimaspektima ili postignućima osoba koje su u fokusu pažnje. Osoba bi mogla reći „kolega i ja smose zaposlili u isto vreme, on je napredovao, a ja sam i dalje na istoj poziciji, to sigurno znači dane vredim dovoljno/da nisam dovoljno pametna/sposobna/prodorna/da mu nisamdorasla….nakon misli koje se kreću ovim tokom neretko dolazi do ozlojeđenosti, besa,potištenosti, depresivnosti, mišljenja da ništa nije u našoj moći i, najzad, „cementiranja“osećaja manje vrednosti. Budući da niko ne voli da se oseća manje vredno, nakon takvih misli ibujice nezdravih osećanja slede različiti manevri u ponašanju koji služe poništavanju negativnih osećanja. Nažalost, ti manevri su uglavnom jednako štetni koliko i sam koncept više ili manjevrednosti.

Nezdrav narcizam se odnosi na intenzivno polaganje na uzvišenu sliku o sebi, koja je uvek ufunkciji očaravanja „publike“.  Samopoštovanje, opisano na prethodni način, ukazuje na jaku želju za grandioznošću. Takav osećaj samopoštovanja je nerazdvojiv od divljenja koje seočekuje od drugih. Izostane li divljenje, javlja se osećaj manje vrednosti.

Šta radi osoba koja se oseća manje vredno?

2 / 5

Samoprihvatanje nasuprot samopoštovanju

Napisao Renata Senić

Traži razuveravanja, jadikuje, zove bliske prijatelje koji bi joj „podizali“ samopoštovanje. Oni,nažalost, u tome retko uspevaju, jer je ideja o manjoj i višoj vrednosti duboko zacementirana iefekat tešenja traje koliko i reči bliskih prijatelja. Takva osoba pokušava da se samozavarava,odlazi u kupovinu, ne bi li materijalnim dobrima nadomestila ono za šta misli da joj uunutrašnjosti nedostaje. Opsesivno razmišlja o ljudima koje definiše kao više vredne od njesame. Iz tih ruminacija, neretko proizlaze nezdrava i jaka osećanja zavisti, a često i mržnje.Naposletku, obećava sebi da će „svima njima“ pokazati da je dostojna poštovanja i pravi perfekcionističke planove (koji uglavnom sežu u daleku budućnost, nerealistični su i veomateško ostvarivi). Kada shvati da je sebi postavila prevelike ciljeve i da preplavljena emocijama,ne može efikasno delati, odustaje i vraća se jadikovanju. Većina takvih ljudi ne upada uozbiljna depresivna stanja, ali oseća povremene epizode depresivnosti i beznađa. Životneokolnosti i činjenica da se mora raditi da bi se živelo, izvuče ih iz jadikovanja (bar do sledećegnemilog poređenja s nekim koga definišu kao „više vrednog“) i vrati ih u svakodnevne životnetokove. Međutim, životne aktivnosti se obavljaju sa znatno manje elana i motivacije, anezadovoljstvo povodom nemogućnosti dostizanja ideala je tinjajuće i svakog trenutka možeizbiti na površinu.

Štetnost koncepta (manje ili više) vrednosti

Na osnovu prethodnog pasusa smo uvideli da postoje i koristi i štete od pridržavanja ideje daneko može biti više ili manje vredan. Korist je očigledna kada se pojedinac oseća više vredno.Tada neguje sliku o sebi kao o uzvišenom biću, vrednom poštovanja i samopoštovanja. Manaovog koncepta je, međutim, neuporedivo veća, samosabotirajuća i može voditi ozbiljnimpsihološkim problemima.

Lokus  (mesto) kontrole

Pre nego što pređemo na osporavanje ideje da ljudska vrednost, kao koncept, uopšte postoji,valjalo bi ukazati i na štetnost zadovoljstva koje se javlja kao posledica osećaja više vrednosti.U psihologiji postoji pojam koji se zove „lokus kontrole“, o kom je prvi pisao Julian B.  Rotter.Lokus kontrole može biti spoljašnji ili unutrašnji. Ljudi s unutrašnjim lokusom kontrole veruju dasu odgovorni za događaje koji im se dešavaju, dok oni sa spoljašnjim lokusom smatraju da nemogu uticati na „sopstvenu sudbinu“, budući da su stvari nekontrolabilne i da ih ne mogu menjati. Osoba kojoj spoljašnji događaji, drugi ljudi ili situacije mogu da poljuljaju sliku o njojsamoj, očito ima spoljašnji lokus kontrole. Njeno samopoštovanje, njena ideja o sopstvenojvrednosti,  meri se preko ocena drugih ljudi. Takvoj je osobi potrebna „publika“ koja će je

3 / 5

Samoprihvatanje nasuprot samopoštovanju

Napisao Renata Senić

ocenjivati i procenjivati. Ako su procene relevatne publike pozitivne, samopoštovanje te osobeće rasti, ukoliko su ocene negativne, javiće se osećaj manje vrednosti. S druge strane, realne(pr)ocene realne publike, naposletku, ne moraju ni postojati, jer je osoba spoljašnjeg lokusakontrole „glas publike“ unela u sebe. Takva će se osoba uvek pitati „šta će drugi misliti“, „kakvuće sliku ostaviti“, „da li će joj se zbog uspeha diviti ili će je zbog neuspeha prezreti“?  (Samo)poštovanje, odnosno koncept o višoj ili nižoj vrednosti takve osobe je uvek u funkciji publike, bila ta publika u realnom svetu ili se pojavljivala kao kritički glas savestionoga što očekuje da će drugi ljudi reći.

Složićemo se, osoba ovakve životne filozofije, bi živela pod stalnom anksioznošću, oprezom, skrutom odmerenošću u svojim postupcima i jakim naporom da izbegne situacije povodom kojihbi osetila stid, dakle situacije u kojima bi njen narcizam bio prilično povređen.

Samoprihvatanje i zdravo samoljublje

Zdrav narcizam ili zdravo samoljublje, zapravo, znači ljubav prema sebi. Osoba koja sebe voli jespremna da sebe i prihvati.

Šta znači samoprihvatanje?

Samoprihvatanje je produkt realističnog pogleda na svet. Osmislimo li sebe na realističan ilogičan način, učinili smo sebi veliku uslugu i radimo na unapređenju našeg mentalnogzdravlja, a posledično i na unapređenju međuljudskih odnosa i nošenja sa svakojakimživotnim izazovima. Ne postojiidealno! Samim tim su zahtevi da budemo uzvišeni, savršeni, superheroji, produkt nezrelihželja i iracionalnosti. Budući da svi grešimo i da svi imamo i vrline i mane, najkorisnije bi biloda to i prihvatimo kao činjenicu. Težimo li da otcepimo, negiramo ili potisnemo one aspekteličnosti koji nam se ne dopadaju, ne samo da od toga nećemo imati koristi, već ćemo biti prilično frustrirani i u opasnosti da sebi stvorimo mentalne poteškoće. Samoprihvatanje ne znači mirenje sa sudbinom, pasivnost i nevoljnost da se razvijamo ilimenjamo nešto što nam se ne dopada.Samoprihvatanje znači da odustanemo od koncepta vrednosti! Koncept vrednosti se odnosi na etiketiranje, na globalno vrednovanje nekoga kao manje iliviše vrednog i to na osnovu njegovih stavova, postignuća ili pojedinačnih postupaka. Kakomožemo proceniti osobu na osnovu njenog ponašanja? Različita ponašanja

4 / 5

Samoprihvatanje nasuprot samopoštovanju

Napisao Renata Senić

su manje ili više poželjna, dobra ili loša, ali ponašanje ne određuje osobu. Pokušamo li da procenimo nekog kao manje ili više vrednog na osnovu njenog/njegovog neuspeha ili uspeha, činimo greške generalizovanja, skakanja nazaključak, emocionalnog rezonovanja, zaključivanja o celini na osnovu dela celine,etiketiramo i, što je najvažnije, krivotvorimo realnost. Bezuslovno prihvatanje sebe idrugih je prvi korak ka sreći i uspehu!

Samopoštovanje je štetan koncept jer je direktno povezan s tendencijom da globalnoprocenjujemo nečiju ili ličnu vrednost. Ljude možemo posmatrati kao procese, stalnopromenljive procese . Ono što danas mislim, ne značida ću misliti i sutra. Ne znači da današnju grešku sutra neću moći da popravim. Takođe, neznači da današnji uspeh sutra neću pokvariti.  Globalno vrednovanje, na osnovu kog bismo uteoriji mogli proceniti nečiju vrednost, bi podrazumevalo da je osoba od rođenja do smrtiisključivo ponavljala iste vidove ponašanja, na isti način mislila i bila apsolutno nepodložna bilokakvoj promeni. Takva osoba ne postoji! Prema tome, koncept vrednosti (više ili niže) jeneodrživ! Ako iz vida izgubimo širu sliku i fokusiramo se na pojedinosti, na osnovu kojihglobalno vrednujemo sebe i druge, ne poštujemo pravila logike, realnosti i naš pogled na svetbiva iskrivljen.

Samoprihvatanje, s druge strane, znači da smo sposobni da napravimo razliku izmeđuaspekata ličnosti koji nam se dopadaju i onih koji nam se ne dopadaju. Budući da i jedne idruge prihvatamo kao delove nas samih, sposobni smo da razvijamo lične potencijale i darevidiramo ili menjamo mane. Zdravo samoljublje nam omogućava da se fokusiramo na ličnirast i razvoj i podrazumeva da imamo unutrašnji lokus kontrole. Bezuslovno samoprihvatanjese odnosi na zdrav trud da promovišemo naše vrline i menjamo mane, bez zahteva da moramo biti najbolji na svetu i uz želju da budemo skladni i zadovoljni sobom. Pohvale su uvekdobrodošle, međutim osoba koja je naučila da voli i prihvata sebe, da ima uporište u sebi, nevapi za pohvalama „publike“, jer je najveća „pohvala“ zadovoljstvo sobom koje dolazi iz unutrašnjeg sklada, koje je posledica bezuslovnog prihvatanja sebe.

Izvor: http://psihoterapijsketeme.rs

5 / 5